u Potrazi Prostornim Potencijalima

7/21/2019 u Potrazi Prostornim Potencijalima

1/53

U potrazi za prostornim potencijalimaPresek rezultata u prolee 2005. godine


2/53

Nekoliko rei o programu ESPON

U cilju promovisanja i irenja ideja iznetih u Perspektivi prostornog razvoja Evropske unije(ESDP) i anticipiranja buduih politika u oblasti prostornog planiranja, zemlje lanice Evropskeunije i Odbor za prostorni razvoj Evropske komisije su 2002. godine doneli odluku o pokretanjuistraivakog projekta u okviru inicijative INTERREG III, pod nazivom Evropska mrea za

posmatranje prostornog planiranja (European Spatial Planning Observation Network), skraenoESPON. Ovaj projekat nastoji da mobilie najbolje istraivake timove u svakoj od zemalja uesnica u projektu. Zadatak timova nije samo da sueljavanjem miljenja stvore ambijentnaune zajednice, vei da formuliu operativne odgovore na zahteve koje postavljaju donosiociodluka i drugi akteri u procesu planiranja. Za period 2002-2006. godina, ESPON raspolaebudetom od 12 miliona evra, od ega jednu polovinu direktno izdvajaju zemlje lanice EU dok sedruga obezbeuje iz Strukturnih fondova. Luksemburg, u kome se nalazi sedite Mree, izdvajadodatnih 2 miliona evra.

S obzirom da na nacionalnom regionalnom i lokalnom nivou vepostoji znaajan broj studija oprostoru, od ESPON-a se oekuje da:

Sprovede analizu glavnih prostornih trendova na tlu Evropske unije, ali i ogranienja i

potencijala na celokuonom evropskom kontinentu; Kartira glavne prostorne nejednakosti i njihov intenzitet; Utvrdi spisak prostornih indikatora i tipologija, neophodnih za odreivanje prioriteta u

smislu uravnoteenog i policentrinog razvoja proirene Evropske unije; Prui alate i instrumente za bolju prostornu koordinaciju sektorskih politika (baze

podataka, indikatori, metodologija za izradu analize uticaja na prostor kao i zasistematinu analizu prostora...).

Prema utvrenom programu rada do kraja 2006. godine osnovne aktivnosti ESPON-a su:

Do kraja 2002. godine: Konsenzus o indikatorima koji e se koristiti. Do kraja 2003: Usaglaavanje metodologije za izradu scenarija (prospekcija); definisanje

i analiza stanja evropskih zona globalne integracije transregionalnog i transnacionalnog

karaktera; definisanje intervencije EU u domenu prostornog razvoja u skladu sanacionalnim regionalnim i lokalnim politikama; prikupljanje i obrada podataka; definisanjemetodologije za procenu uticaja sektorskih politika EU na prostor (u oblasti saobraaja,istraivanja i razvoja, informacionog drutva i pojloprivrede).

Do kraja 2006: Izrada dva scenarija sa horizontom 2020. u kontekstu proireneEvropske unije Optimalnog scenarija uravnoteenog i odrivog policentrinograzvoja i Status quo scenarija, koji ignorie reenja data u ESDP-u.

Za potrebe formulisanja i realizacije Optimalnog scenarija, u okviru ESPON-a je izdvojeno petprioritetnih grupa projekata koje je potrebno sprovesti i to:

Prioritet 1: Tematske studije o uticaju glavnih prostornih trendova Prioritet 2: Studije uticaja sektorskih politika EU na prostor i studije uticaja nacionalnih

politika prostornog razvoja na regione (sa posebnim osvrtom na institucionalni okvir) Prioritet 3: Horizontalne i multidisciplinarne studije i evaluacija rezultata tematskih studija

u cilju dobijanja integralnih rezultata (sistem indikatora, scenariji...) Prioritet 4: Dijalog i umreavanje (usklaivanje nacionalnih i EU naunih izvora i

kapaciteta) Prioritet 5: Tehnika pomo.

Za svaki od pomenutih projekata se raspisuje tender na nivou Unije, a projekt se, nakonrazmatranja referenci razliitih kandidata, dodeljuje konzorcijumu istraivakih timova. Do sadaodobreni projekti su:


3/53

Prioriet 1: Studije trendovaMera 1.1: Gradovi, policentrini razvoj i odnosi izmeu grada i selaProjekat 1.1.1 Urbana podruja kao vorita policentrinog razvojaProjekat 1.1.2 Urbano-ruralni odnosi u EvropiProjekat 1.1.3 Teritorijalni trend proirenja EU

Projekat 1.1.4 Uticaj demografskih trendova i migracija na prostorMera 1.2.: Jednak pristup infrastrukturi i znanjuProjekat 1.2.1 Saobraajne usluge i mree: prostorni trendovi i osnovna infrastrukturnaopremljenost za prostornu kohezijuProjekat 1.2.2 Telekomunikacione usluge i mree: prostorni trendovi i osnovna infrastrukturnaopremljenost za prostornu kohezijuProjekat 1.2.3 Prostorni aspek informacionog drutvaMera 1.3.: Prirodno i kulturno nasleeProjekat 1.3.1 Uticaj elementarnih nepogoda i tehnolokih rizika na prostor, kontrola rizika uopte i u odnosu na klimatske promeneProjekat 1.3.2 Prostorni trendovi upravljanja prirodnim nasleemProjekat 1.3.3 Uticaj kulturnog naslea i identitetaPrioriet 1: Uticaj politika

Mera 2.1: Uticaj sektorskih politika na prostorProjekat 2.1.1 Uticaj Saobraajne i TEN politike EU na prostorProjekat 2.1.2 Uticaj EU politike istraivanja i razvoja na prostorProjekat 2.1.3 Uticaj Zajednike poljoprivredne politike (CAP) i Politike ruralnog razvoja naprostorProjekat 2.1.4 Prostorni trendovi energetskih usluga i mrea i uticaj Energetske politike EU napropstorProjekat 2.1.5 Uticaj EU Politike ribarstva na prostorMera 2.2: Novi teritorijalni aspekt Strukturnih i slinih fondovaProjekat 2.2.1 Uticaj Strukturnih fondova na prostorProjekat 2.2.2 Uticaj acquis communautaire-a, Pomoi za predpristupanje i programaPHARE/TACIS/MEDA na prostorProjekat 2.2.3 Strukturni fondovi u urbanim podrujima

Mera 2.3: Institucije i instrumenti prostornih politikaProjekat 2.3.1 Primena i efekti ESDP-a u zemljama lanicama EUProjekat 2.3.2 Upravljanje teritorijalnim i urbanim politikamaProjekat 2.4.1 Prostorni trendovi i uticaj EU Politike ivotne sredine na prostorProjekat 2.4.2 Integralna analiza transnacionalnih i nacionalnih teritorijaPrioritet 3: Koordinirane studijeMera 3.1: Integralni alati za evropski prostorni razvojProjekat 3.1 Integralni alati za evropski prostorni razvojProjekat 3.2 Prostorni scenariji u odnosu na ESDP i Kohezionu politiku EUProjekat 3.1 Integralni alati za evropski prostorni razvojProjekat 3.4.1 Evropa u svetuProjekat 3.4.2 Privredna politika EU i lociranje privrednih aktivnostiMera 3.2: Prostorni scenariji i smernice za ESDP i Kohezionu politikuMera 4.1: Interaktivna baza podataka: inventar podataka (EU 27)Projekat 4.1.3 Praenje teritorijalnog razvoja

Pored nabrojanih projekata, odabrani su jo i sledei: Uloga malih gradova i gradova srednjeveliine, Socijalni aspekti teritorijalnog razvoja EU, Studija urbanih funkcija, Studijaopravdanosti analize tokova, Studija prostornih aspekata relevantnih za turizam, Problemmodifikacije podruja.


4/53

Prva nezavisna evaluacija programa ESPON je sprovedena u periodu od juna do decembra2003. godine. Najvanije stavke odnosile su se na dalju relevantnost programa, na postignutnapredak u ostvarivanju ciljeva i kvalitet organizacione strukture za realizaciju Programa. Poredzakljuaka, date su i preporuke za poboljanja u svakoj od pomenutih oblasti. Auriranjeevaluacije je usledilo u periodu od maja do septenbra 2005. godine.

Organizacionu strukturu ESPON-a ine: Nadzorni odbor, Upravni i finansijski organ,Koordinaciona jedinica, Kontaktne take ESPON-a (u svakoj od zemalja uesnica u Projektu) iTransnacionalne projektne grupe. Zemlje koje uestvuju u radu ESPON-a (bilo kao punopravnilanovi Mree, bilo kao posmatrai) su zemlje lanice Evropske unije (njih 25), zatim Bugarska iRumunija kao zemlje kandidati za ulazak u EU i Norveka i vajcarska.

Srbija u ESPON-u nema ni status punopravnog lana, ni posmatraa. Republika agencija zaprostorno planiranje je tokom dvodnevnog savetovanja sa gospodinom anom Pejronijem,lanom Nadzornog odbora ESPON-a, jo oktobra meseca 2004. godine pokrenula inicijativu zapristupanje ESPON-u. Nadzorni odbor je ukjluenje Srbije razmatrao na sednici odranoj 9. i 10.decembra iste godine, i zauzeo stav da se Srbija ukljui u ESPON 2, to znai nakon 2006.godine, jer se oekivalo da e ona do tada dobiti status zemlje kandidata za prikljuenjeEvropskoj uniji. U meuvremenu, Srbija moe da uestvuje na ESPON-ovim seminarima, kao to

je to bio sluaj sa seminarom Perspektiva Jugoistone Evrope, odranim 16. i 17. oktobra 2005.

godine u Atini u organizaciji Kontaktnih taaka ESPON-a za Grku, Sloveniju, Maarsku, Kipar iMaltu.

Interes koji Srbija moe da ima od ukljuivanja u ESPON odnosi se, pre svega, na meunarodnuakreditaciju domaih istraivaa i institucija, na unapreenje struke prostornog planiranja putemupoznavanja sa evropskim trendovima izrade tematskih, vietematskih i stratekih studija(indikatori, podaci, obrada, metodologija...), kao i na poboljanje statusa zemlje u celini, posebnou smislu dopune i auriranja podataka koje ESPON poseduje o prostoru Srbije, a koji su preuzetiiz projekata u kojima su pojedinci tokom devedesetih godina imali priliku da uestvuju (ESTIA,Vision Planet, itd.). Prvi takav korak je ve nainjen ukljuivanjem Republike agencije zaprostorno planiranje u projekat Podaci i indikatori Zapadnog Balkana (Data and Indicators ofWestern Balkans). Ovaj projekat pripada kategoriji tzv. Transnacionalnih aktivnosti naumreavanju, koje sprovode Kontaktne take ESPON-a, u konkretnom sluaju Institut za urbanu

ivotnu sredinu i ljudske resurse pri Univerzitetu Panteon u Atini (Kontaktna taka ESPON-a uGrkoj), Ministarstvo za ivotnu sredinu i prostorno planiranje Kancelarija za prostorni razvoj(Kontaktna taka ESPON-a u Sloveniji) i Federalna kancelarija za izgradnju i regionalnoplaniranje (Kontaktna taka ESPON-a za Nemaku). Projekat je sproveden u periodu odnovembra 2005. do aprila 2006. godine.

Interes prevoenja ESPON-ovog faznog izvetaja pod nazivom U potrazi za prostornimpotencijalima je viestruk. Na prvom mestu svakako treba istai jo uvek nedovoljan brojprevoda strune literature, koja bi pomogla da prostorno planiranje u Srbiji uhvati korak saaktuelnim trendovima u ostalim evropskim zemljama. Iako se srpska kola planiranja zasniva napriznatim i utemeljenim metodologijama, ovaj izvetaj moe da ponudi polazita za njihovopreispivanje, ili, bolje reeno unapreivanje, posebno u situaciji kada i javni interes i struku trebada ponemo da titimo uvaavajui trine principe. Meu indikatorima prostornog razvoja koji se

u Izvetaju razmatraju, nalaze se i oni koji se u domaoj praksi planiranja i prikupljanja podatakaza sada uopte ne prate ili se ne prate na integralan nain (posebno pokazatelji nivoa razvijenosti

informacionih i komunikacionih tehnologija i ulaganja u istraivanje i razvoj). Reje o indikatorimakoji umanjuju uporedivost prostora Srbije sa teritorijama drugih drava, ali koji bi mogli dapostanu predmet interesovanja i nauno-istraivakih kua i domae statistike. Na kraju,evidentno je da je, bar u Evropskoj uniji i njoj bliskim zemljama, regionalni nivo taj koji obezbeujeuvid u nivo razvijenosti prostora, te da su uzajamna poreenja regiona gotovo jedino validna, toza Srbiju predstavlja poseban izazov.


5/53

Ovim, drugim po redu prevodom, Sekcija planera Inenjerske komore Srbije nastoji da obezbedikontinuitet u praenju najaktuelnijih evropskih dokumenata iz oblasti prostornog planiranja i timelanstvu Sekcije, ali i drugim kolegama iz struke, uini dostupnim upoznavanje sa razliitimformama organizovanja planera, sa najaktuelnijim tematskim i metodolokim pitanjima kojima seplanerske zajednice bave, kao i sa profesionalnim i poslovnim principima na kojima poiva strukaprostornog planiranja u Evropi.

Priredila Tijana ivanovi


6/53

U potrazi za prostornim potencijalimaPresek rezultata u prolee 2005. godine


7/53

PREDGOVOR

Evropska mrea za posmatranje prostornog planiranja, skraeno ESPON1, kreirana je sa ciljemda prui podrku razvoju politika, kao i sa ciljem da se u oblasti prostornog razvoja Evropskeunije formira relevantna nauna zajednica. Osnovni zadatak Mree jeste da proiri opti korpusznanja o prostornim strukturama, trendovima i uticajima politika na teritoriji proirene Evropske

unije. Sa konkretnim istraivakim aktivnostima program ESPON zapoeo je 2002. godine.

Do 1. aprila 2005. godine zavreno je petnaest, od trideset, ESPON-ovih projekata, to znai daje akumulirana impozantna koliina novih saznanja o trendovima, uticaju politika,neravnomernostima i potencijalima unutar granica Evropsjke unije. Upoznavanje sa rezultatimaovih projekata trebalo bi da podpomogne dijalog izmeu planera, naunika i politiara, ali i da dnove smernice za program ESPON u celini.

Sva istraivanja u okviru ESPON-a sprovode se za teritoriju 29 evropskih zemalja, odnosno 25zemalja lanica EU, dve pristupajue zemlje Bugarsku i Rumuniju, kao i Norveku ivajcarsku2. Drugi sintezni ESPON-ov izvetaj zasnovan je na najnovijim izvetajimaTransnacionalnih projektnih grupa (koje su se bavile, ili se jo uvek bave, temom prostornograzvoja), kao i na meu-tematskim aktivnostima koje se u okviru programa ESPON odvijaju. Svim

meunacionalnim istraivakim grupama mora se odati priznanje za doprinos koji su dale.Informacije o partnerima u okviru svakog od istraivakih projekata mogu se nai na sajtuwww.espon.lu/network. Ova sinteza oslanja se na rezultate svih projekata, bez obzira to njihovkratak prikaz u izvetaju nije dat.

Izvetaj je sainila Koordinaciona jedinica ESPON-a, uz pomo urednitva u ijem radu suuestvovali ak Rober (Jacques Robert, projekat 3.2/Scenariji), Peter un (Peter Schn, projekat2.4.2/Integrativna analiza) i Tiemo Eser (Thiemo Eser, Upravni i finansijski organ ESPON-a).Nadzorni odbor ESPON-a, kao i mrea ESPON-ovih nacionalnih Kontaktnih taaka, korisnimkomentarima dali su, takoe, svoj doprinos. Pored toga, za pripremanje karata timu je, svojimvetinama, pripomogao Volker mit-Zivert (Volker Schmidt-Seiwert).

Rezultati programa ESPON distribuiraju se na otvoren i transparentan nain, kako bi u

kontinuitetu potkrepljivali diskusiju o saznanjima i metodologijama u oblasti prostornog razvoja,kako u evropskim istraivakim krugovima, tako i meu politiarima. Izvetaji poput ovogpredstavljaju pokuaj da se rezultati programa ESPON u nekom momentu sumiraju, zbog egane bi trebalo da budu shvaeni kao konani, a posebno ne u sluaju kada su za sintezu rezultatarazliitih projekata koriene nove i inovativne metodologije.

ESPON-ov vebsajt www.espon.lu prua iscrpne informacije o trenutnom napretku Programa,dajui posetiocima mogunost da detaljno konsultuju izvetaje svakog projekta koji je posluio zaizradu Drugog ESPON-ovog sinteznog izvetaja.

Tekst izvetaja ne predstavlja, nuno, i miljenje Nadzornog odbora ESPON-a i njegovih lanova.

1Od European Spatial Planning Observation Network na engleskom jeziku. Prim. prev.2 U ovom izvetaju se termin Evropa, a esto i Evropska unija, odnosi na 29 zemalja koje su bile obuhvaeneistraivanjima u okviru programa ESPON. Prim. prev.


8/53

SADRAJ

UVODOPTI KONTEKST

REZIME

POTRAGA ZA PROSTORNIM POTENCIJALIMAU ODNOSU NA LISABONSKU AGENDU, KONKURENTNOST I KOHEZIJU

DEO PRVIREGIONALNA RAZNOVRSNOST EVROPE1.1 Osnovne strukture evropskog prostora1.2 Regionalna klasifikacija Evrope

DEO DRUGITEMATSKI PREGLED PROSTORNIH TRENDOVA I UTICAJA POLITIKA2.1 Demografska odrivost2.2 Urbani potencijali i odnosi izmeu grada i sela2.3 Pristup saobraajnicama i informacionim i komunikacionim tehnologijama2.4 Razvoj inovacija i istraivanja2.5 Prirodne katastrofe i uticaj klimatskih promena2.6 Energija, prirodno i kulturno naslee2.7 Uticaj politika EU na prostor2.8 Upravljanje

DALJE AKTIVNOSTI PROGRAMA ESPON


9/53

UVODOPTI KONTEKST

Kao podrka aktuelnom razvoju politika Evropske unije koje u obzir uzimaju prostor, cilj DrugogESPON-ovog izvetaja jeste da sintetizuje, a zatim prosledi poslednje rezultate o osnovnimstrukturama, kretanjima i uticajima pomenutih politika. Ukazivanjem na razliite uslove zaistraivanje i eksploataciju prostornih potencijala u okviru evropskih regiona, Izvetaj bi trebaloda doprinese sprovoenju ponovo aktivirane Lisabonske strategije3, odnosno poboljanjuregionalne konkurentnosti i realizaciji ciljeva teritorijalne kohezije i saradnje.

U Evropskoj uniji trenutno je aktuelna rasprava o jaem teritorijalnom fokusiranju sektorskihpolitika. Osnovni cilj dostizanje uravnoteenog prostornog razvoja EU, zemlje lanice Unijerazradile su u okviru Perspektive prostornog razvoja Evropske unije4 (1999), koja je dovela dousaglaavanja smernica u pogledu uravnoteenog prostornog i policentrinog razvoja,poboljanja konkurentnosti regiona, pristupa tritu i znanju, kao i u pogledu mudrog upravljanjaprirodnim i kulturnim resursima. Uzete sumarno, smernice politika apeluju na razvoj evropskogprostora u skladu sa decentralizovanim razvojnim modelom, modelom koji moe biti u suprotnostisa postojeom geografskom koncentracijom mnogih drutvenih sektora Unije unutar tzv.Pentagona5 i visoko urbanizovanih podruja. Kao ambicija, ostvariva u dugoronom periodu,

pojavljuje se prostor Unije u kojem prosperiraju mnogi regioni i podruja, gde je njihovageografska distribucija dobra, gde svi oni imaju vanu ulogu u privredi Evropske unije, dokistovremeno pruaju dobar kvalitet ivota graanima koji u njima ive. Kada se prostor posmatrakao jedinica analize, i kao osnov za kreiranje politika, javlja se svest o svojevrsnoj dodatojvrednosti, odnosno pristup koji stimulie bolju koordinaciju sektorskih politika. Ovaj pristuppojavljuje se kako na lokalnom, tako i na regionalnom nivou, a zemlje lanice EU koriste ga i ukontekstu transnacionalne saradnje izmeu vie zemalja i njihovih regiona.

Aktualizovana Lisabonska agenda predstavlja sveobuhvatnu strategiju odrivog razvoja Evropskeunije, sa jasnim ciljem stvaranja konkurentne evropske privrede zasnovane na znanju, kao i sacljiem da se obezbedi odriva budunost svih njenih graana. Revidirana strategija, orijentisanaka privrednom rastu i zapoljavanju, usvojena je na Prolenom samitu 23. marta 2005. godine.Njen glavni cilj je da se obezbedi odrivo blagostanje za sve graane koji ive u Evropskoj uniji,

to podrazumeva stvaranje atraktivnih podruja za razvoj biznisa i odvijanje svakodnevnogivota. Iako Lisabonska strategija nema eksplicitno prostornu dimenziju, jedan od tri glavnaprioriteta odnosi se na transformisanje Evrope u prostor koji je atraktivan za investiranje i rad.Ovaj prioritet obuhvata aspekte koji se odnose na trite i razvoj usluga od opteg interesa, kao ifaktore koji se odnose na kreiranje zdravog okruenja za preduzea i porodice. Iako evropskiregioni poseduju razvojne potencijale koji mogu generisati konkurentnost, ti potencijali esto nisuzasnovani na principima privrede bazirane na znanju, a koju promovie Lisabonska strategija.

Sprovoenje Lisabonske strategije i buduih Strukturnih politika deavae se na nivou regiona,na nivou nacionalnih drava i na nivou Evropske unije. U tom smislu, glavni zadatak, koji senamee kreatorima politika na razliitim nivoima, je da istrae, identifikuju, razumeju i izaberurazvojne potencijale unutar sopstvene teritorije, kako bi efikasno doprineli sprovoenju ovesveobuhvatne evropske strategije.

U vaeem Sporazumu EU6spominje se pojam prostorne kohezije. Novi Ustav Evropske unije,koji je trenutno u postupku ratifikacije, ukljuio je teritorijalnu koheziju meu ciljeve budueg

3Lisabonsku agendu ili Lisabonsku strategiju za ekonomsku i socijalnu obnovu i obnovu ivotne sredine je marta 2000.godine, u osnovnim crtama, usvojio Evropski savet. Cilj ove strategije je poboljanje globalne konkurentnosti Evropskeunije do 2010. godine na principima odrivog razvoja. Agenda/Strategija je revidirana 2003. godine. Prim. prev.4European Spatial Development Perspective, ESDP5Misli se na prostor izmeu Londona, Pariza, Minhena, Milana i Hamburga, koji jo od vremena tzv. Unije petnaestoricepredstavlja razvojno sredite Evropske unije. Prim. prev.6Misli se na Sporazum o osnivanju Evropske zajednice, iji je konsolidovan tekst objavljenom u Slubenom glasniku EUbroj C 325od 24. decembra 2002. godine. Prim. prev.


10/53

razvoja Unije. Shodno tome, predloeno je da se prilikom definisanja Strukturnih politika, uperiodu nakon 2007. godine, u obzir uzme prostorna dimenzija. Evropska komisija takoe jepredloila da evropska prostorna saradnja bude jedan od ciljeva u ime kojeg e se zasprovoenje teritorijalne kohezije, u periodu od 2007-2013. god. alocirati sredstva iz Strukturnihfondova.

Na neformalnom sastanku, odranom 29. novembra 2004. godine u Roterdamu, zemlje laniceEU potpisale su prostornu agendu Evropske unije. Na tom sastanku, ministri su istakli znaajdodavanja prostorne dimenzije Lisabonskoj i Geteborkoj strategiji, kao i znaaj konceptateritorijalne kohezije, koja je zajedno sa ekonomskom i socijalnom kohezijom ula u tekst novogUstava kao jedan od ciljeva Unije. Ministri su takoe odobrili pripremu dokumenta o postojeemstanju i perspektivama razvoja prostora EU, ukazujui na zajednike prostorne izazove i dodatuvrednost, u vidu bolje koordinacije uticaja sektorskih politika na prostor.

Aktuelni rezultati programa ESPON obezbeuju informacije uz pomo kojih se mogu boljerazumeti opti uslovi koji su neophodni za utvrivanje i mobilisanje prostornog kapitalapojedinanih regiona i veih prostornih celina na podruju Unije. ESPON se nije uputao u dubljuanalizu detaljnih potencijala regiona i veih prostornih celina, kao na primer u detaljnu analizupoznavanja lokalnih/regionalnih proizvodnih sistema koji predstavljaju vaan segment prostornihpotencijala. Ova vrsta dubinske analize bi trebalo da bude uraena prema tzv. bottom up7

principu, i trebalo bi da obuhvati istraivanja sprovedena unutar samog regiona ili neke drugeteritorije. Pored toga, nivo geografske detaljnosti koji se javlja u evropskim bazama podataka, nijedovoljan da bi se u okviru programa ESPON regioni, i druge prostorne celine, detaljno istraili.

Kako bi bili iskorieni za izradu regionalnih razvojnih strategija, i za saradnju sa veimprostornim celinama, aktuelni rezultati istraivanja prilagoeni su i kreatorima politika i onima kojie ih primenjivati. U tom smislu, kartografsko prikazivanje raznovrsnih tematskih indikatora uovom izvetaju, ima za cilj da prui jasnu i razumljivu sliku postojeih uslova za stimulisanjerazvoja u svakoj od pojedinanih oblasti i regiona Unije. Ovakav nain predstavljanja mogao bi dadoprinese istraivanju prostornih potencijala i definisanju njihove specifine uloge u realizacijiLisabonske strategije i odrivog razvoja. Novousvojeni pristup, koji kombinuje mnotvo prostornihindikatora, proiruje i dopunjuje vrednost tumaenja osnovnih ekonomskih indikatora koji sekoriste za potrebe Lisabonske strategije i Strukturnih fondova, kao to je, na primer, BDP per

capita.

Primenjene istraivake aktivnosti na polju prostornih trendova, uticaja politika, neravnomernosti irazvojnih potencijala, neophodne su za dublje razumevanje prostorne dimenzije evropskograzvoja i saradnje. Analiza metoda i alata e se nastaviti u okviru postojeeg ESPON programado kraja 2006. godine. Meutim, s obzirom da su na sastanku odranom novembra 2004. godineu Roterdamu, evropski ministri nadleni za prostorno planiranje pokrenuli aktivnosti za nastavakprograma ESPON (program ESPON II), primenjena istraivanja i praenje prostornih trendova iuticaja politika mogli bi da se nastave i nakon 2006. godine.

7U prevodu odozdo nagore, a u praksi, od lokalnog ka viim nivoima uprave. Prim. prev.


11/53

REZIMEPOTRAGA ZA PROSTORNIM POTENCIJALIMAU ODNOSU NA LISABONSKU AGENDU, KONKURENTNOST IKOHEZIJU

Potencijali unutar teritorijaRazvoj evropskih politika odvija se oko dva glavna koncepta: kohezije i konkurentnosti. estopominjana dihotomija izmeu kohezije i konkurentnosti, koja reflektuje raireno miljenje da jesmanjenje nejednakosti nekompatibilno sa unapreenjem opte konkurentnosti, nedavno je bilapredmet politike rasprave ministara nadlenih za prostorni razvoj. Iz perspektive prostora, ciljevikohezije i konkurentnosti ne smatraju se nuno kontradiktornim. U stvari, istraivanje ieksploatacija netaknutih i nedovoljno iskorienih prostornih resursa i prostornog kapitala,posebno kroz aranmane prostorne saradnje, mogu da unaprede konkurentnost nekog podruja,istovremeno pozitivno doprinosei ciljevima prostorne ravnotee i kohezije.

Razliiti regioni svoju konkurentnost mogu da demonstriraju u razliitim oblastima, angaujuirazliite tipove prostornih potencijala. Za razmatranje problematike prostornih potencijala bilo bipreporuljivo uzeti u obzir sledee injenice:

Prostorna specijalizacija u evropskom kontekstu je neizbena, jer se tipovi potencijalarazlikuju od regiona do regiona.

U obzir se mora uzeti opta konkurentnost, koja podrazumeva da su Evropska unija,njene prostorne celine, regioni i gradovi konkurentni u svetskim razmerama. Pozitivanrazvoj na jednom podruju Unije ne povlai obavezno gubitak na nekom drugom.

Razumevanje trendova i uticaja politika na prostorni razvoj moe biti iskorieno kaosredstvo za utvrivanje moguih prostornih potencijala i odluivanje o najefikasnijimpolitikama i upravljakim mehanizmima za njihovo iskoriavanje.

Kada se gledaju iz evropske, transnacionalne, nacionalne ili regionalne/lokalneperspektive, uslovi za pronalaenje i eksploataciju potencijala izgledaju razliito. Iz tograzloga, potraga za potencijalima i inicijativama za kreiranje politika mora paljivo dareflektuje razliite prostorne obuhvate, odnosno mora da se upotrebi pristup na tri nivoa.

Za istraivanje prostornih potencijala od znaaja su dva sledea pristupa:

Prilikom istraivanja prostornih potencijala treba uzeti u obzir vizuru koju imaju, i selekcijukoju vre, kreatori prostornih i sektorskih politika u nekom razvojnom podruju, regionu iliiroj prostornoj celini. Potencijale e u velikoj meri definisati i prethodna praksa iinicijative privatnog sektora. Razumevanje prirode prostornih potencijala zahteva detaljnopoznavanje ekonomske osnove regiona ili nekog drugog podruja, odnosno prisutinihpreduzea, vrsta delatnosti, kvalifikacija i ljudskih resursa u okviru raspoloive radnesnage, itd.

Pored prethodno navedenog, neophodno je razumeti opti kontekst, odnosno osnovnefaktore razvoja privrede i poveanja atraktivnosti podruja za privlaenje investicija, kaoto je pristup razliitim tritima, informacionim i komunikacionim tehnologijama i

uslugama u oblasti biznisa. tavie, poznavanje faktora kao to su, na primer,pokrivenost uslugama od opteg znaaja ili dostupnost prirodnog i kulturnog naslea, odsutinskog je znaaja za dalji odrivi razvoj naselja i unapreenje kvalitetasvakodnevnice.

Rezultati ESPON-ovih istraivanja u oblasti infrastrukture, trendova i uticaja politika na nivouevropskih regiona, mogu da doprinesu boljem razumevanju razliitih konteksta kao i identifikaciji ieksploataciji prostornih potencijala.

Raznovrsnost prostornih specifinosti na podruju Evropske unije


12/53

Prouavanje prostorne raznovrsnosti na teritoriji Evropske unije, u okviru programa ESPONpodrazumevalo je upotrebu razliitih pristupa. U ovom izvetaju prikazani su rezultati dobijeni naosnovu dva pristupa: integralnog (Deo prvi) i tematskog (Deo drugi). Detaljni rezultati dati su uPrvom i Drugom delu. Tvrdnje koje slede imaju za cilj da daju opti utisak o rezultatima dobijenimprouavanjem glavnih prostornih struktura Evropske unije i njenih aktuelnih tematskih i stratekihprioriteta.

U nekim aspektima Evropska unija ide ka veoj prostornoj koherenciji i uravnoteenijem razvoju.Sa druge strane, porast konkurencije meu lokacijama uveava neizvesnost, tako da je pitanje dali e ciljevi kohezije biti ostvareni, ili e se kao krajnji rezultat javiti dalja geografska koncentracija.

U okviru evropske mree gradova podruje Pentagona i dalje ima izgleda da ostane ekonomski ifunkcionalno dominantano. Ipak, postoje indicije da neka metropolitenska podruja i gradovi vanPentagona imaju dobre performanse u kontekstu globalne konkurentnosti, usmeravajui Uniju upravcu policentrine organizacije. Porast znaaja velikih urbanih podruja koja se nalaze vansredita Unije, kao, na primer, Madrid, Dablin, Stokholm, Varava ili Budimpeta, omoguujekontinuitet procesa koji vodi do uravnoteenijeg prostornog razvoja Evropske unije. U stvari,kombinovani prikaz ekonomske snage i ekonomskog rasta regiona daje prilino skladnu,odnosno policentrinu sliku ekonomski uspenih evropskih regiona.

Tradicionalni odnosi izmeu centra i periferije javljaju se u mnogim tematskim analizama.Ustanovljeno je, meutim, da poinju da se izdvajaju i mnogi drugi obrasci. Kombinovana analizapristupanosti je jedina analiza u ovom izvetaju u kojoj je tradicionalni obrazac odnosa izmeucentra i periferije jasno uoljiv. U drugim tematskim oblastima, u kojima se istie ekonomskasnaga Severne Evrope (Irske, Velike Britanije, Danske, Norveke vedske i Finske), ovajtradicionalni obrazac je doveden u pitanje. To se naroito odnosi na indikatore performansi tritaradne snage, udela prirodnih povrina i istraivanja i razvoja.

Ruralna podruja kao i odnosi izmeu grada i sela predstavljaju vane elemente ravnotee uprostoru, posebno na nacionalnom i regionalnom nivou. U ruralnim podrujima javljaju seendogeni ekonomski potencijali za razvoj. Meutim, teritoriju Evropske unije odlikuje velikaraznovrsnost situacija, odnosno optih uslova za razvoj ruralnih podruja. Meu njima se nalaze ifaktori kao to su: nivo restruktuiranja ekonomske osnove, blizina veih gradova, prisustvo

gradova srednje i male veliine kao i zastupljenost prirodnih i kulturnih vrednosti. Tradicionalnijiobrazac odnosa izmeu grada i sela javlja se trenutno u kontekstu infrastrukture i pokrivenostiuslugama od opteg interesa.

Svi regioni raspolau razvojnim potencijalima, ali neki od njih imaju bolje preduslove za dostizanjeciljeva naznaenih u Lisabonskoj agendi. Aanaliza pet lisabonskih indikatora koji su izabrani uovom izvetaju, pokazala je, na primer, da visoke performanse nisu svojstvene samo Pentagonu,vei mnogo ree naseljenoj Severnoj Evropi. Regioni koji su suoeni sa mnogo veim izazovomu pogledu dostizanja ciljeva Lisabonske strategije, nalaze se, uopteno govorei, u IstonojEvropi. Opti uslovi za postizanje lisabonskih performansi nisu iskljuivo vezani za stepenurbanizacije.

to se tie kapaciteta inoviranja, trokovi za istraivanje i razvoj su trenutno najvii u regionima

koji se nalaze u blizini Pentagona, sa izuzetkom nekoliko enklava na severu i jugu Evrope. Nanacionalnom nivou, najvei trokovi se uglavnom ostvaruju u regionu prestonice, dok intenzitetistraivanja i razvoja znaajno varira od regiona do regiona, koncentriui se uglavnom uregionima koji se nalaze u blizini regiona glavnog grada. Teritorijalni prikaz Evrope kada je upitanju znanje, ima odlike ravnotee, posebno kada je re o distribuciji studenata, sa dobrompristupanou univerzitetima na celokupnoj teritoriji.

Pristup znanju i informacijama, naroito nakon proboja telekomunikacionih infrastruktura,pokazuje na koji nain razliiti vidovi telekomunikacija odraavaju kulturu i prioritete razliitihzemalja. Razvoj mrea za brzi prenos informacija na komercijalnoj osnovi usmeren je ka


13/53

podrujima visoke gustine naseljenosti. Potencijali za razvoj informacionih i komunikacionihtehnologija ICT8posebno su izraeni u blizini i unutar samih metropolitenskih podruja.

Analiza pristupanosti puteva, eleznice i avio saobraaja, bazirana na kombinaciji 5 indikatora,jasno ukazuje na klasian odnos centra i periferije, gde najbolji pristup imaju Pentagon i podrujeistono od njega, ukljuujui Berlin i Prag. Poveanje saobraajne tranje opravdae noveinvesticije, a gledano dugorono, ono moe poboljati pristupanost podrujima van Pentagona,ukljuujui i pristupanost ruralnim podrujima. Poveanje drumskog saobraaja stvara, meutim,dodatni pritisak na prirodna podruja i ivotnu sredinu.

Opadanje broja stanovnika u Evropskoj uniji dovodi do poveanja konkurentnosti meu razliitimpodrujima u smislu zadravanja postojeeg stanovnitva ili privlaenja novog. Na osnovusprovedenih demografskih analiza identifikovan je fenomen mogue koncentracije, odnosno trendpolarizacije. ini se da najvei potencijal za privlaenje stanovnitva imaju pojedine (velike)urbane aglomeracije i podruja prijatna za penziju. Uprkos tome to zemlje koje izlaze naSredozemno more u tom smislu imaju prilino dobre predispozicije, mnoge od njih suoene su saaktuelnim demografskim problemima. Uopteno govorei, pomenuta konkurencija predstavljaizazov za ruralna podruja, kao i za ona urbana podruja koja su manje sposobna da odre svojudemografsku bazu. Meu takve aglomeracije bi se, prema nekim naznakama, mogli svrstati ak iveliki gradovi poput Berlina i Praga.

Elementarne nepogode i tehnoloki rizici imaju veoma izraen negativan uticaj na prostorEvropske unije, na njeno stanovnitvo i na ekonomski potencijal regiona. Promene u duinisunog perioda, kao posledica klimatskih promena, mogu izazvati znaajno poveanje uestalostiprirodnih katastrofa, kao na primer poplava, sua i umskih poara u najjunijim delovimaEvrope. Ne treba, meutim, zaboraviti da sposobnost oveka da putem stvaranja vetakihpovrina, ispravljanja vodotoka i drugih aktivnosti predupredi prirodne katastrofe, predstavljapotencijal za minimiziranje rizika. Prirodne katastrofe ree su u perifernim podrujima Unije. inise da su, generalno gledano, nove zemlje lanice EU manje izloene rizicima od starih.

Kao to je bilo i za oekivati, merenje tzv. prirodnosti9podruja pokazalo je najgore rezultate usluaju urbanih podruja. Meutim, mnoga urbana podruja i vee aglomeracije pokazuju ististepen prirodnosti kao i podruja u njihovoj okolini. Uopteno govorei, podruja niske gustine

naseljenosti u Skandinaviji imaju proporcionalno visok stepen prirodnosti. to se tie kulturnognaslea, ono predstavlja osnovni prostorni potencijal urbanih i priobalnih podruja.

Obnovljivi izvori energije, poput vetra i biomase, predstavljaju potencijal za proizvodnju elektrineenergije u mnogim zemljama EU, posebno u Irskoj i Letoniji. Paradoksalno, solarna energija je u

junim evropskim regionima slabo iskoriena.

Nadmetanje teritorija je osnovna pokretaka snaga regionalne konkurentnosti. Konkurencija,meutim, sve vie dobija globalne razmere. Zbog toga je prilikom iskoriavanja prostornihpotencijala esto neophodno uzeti u obzir i globalni kontekst, i koncentrisati se na funkcionalnuspecijalizaciju u kontekstu globalne konkurentnosti. Kada se pogleda mesto Evrope u svetu uposlednjih 50 godina, dolazi se do zakljuka da je udeo stanovnitva Evrope u svetskoj populacijiopao. Uprkos znaajnom ekonomskom napretku koji je u istom periodu ostvaren, udeo bruto

domaeg proizvoda Evrope u svetskom BDP-u tako

e je opao, sa, me

utim, pozitivnimpromenama u paniji i Grkoj.

Jaanje prostorne saradnje moe biti podrka valorizaciji nedovoljno iskorienih potencijala imoe doprineti smanjenju prostornih nejednakosti na nivou Evropske unije, kao i natransnacionalnom, nacionalnom i regionalnom nivou. U tom smislu, evropski model saradnje

8Skraeno od Information and communication technologies. Prim. prev.9U nedostatku adekvatnog prevoda ovog termina na srpski jezik zadrana je originalna forma ovog pojma. Prirodnost bipredstavljala udeo prirodnih povrina na nekom podruju. Priv. prev.


14/53

mora da obezbedi da prostorni kapital i prostorni potencijali budu iskorieni na optimalan nain.Prostorna saradnja meu susednim teritorijama prua mogunost da se preko kreiranja veih ifunkcionalno integrisanih teritorija, veeg broja stanovnika i zajednikog trita radne snage,povea regionalna konkurentnost, da se istrae sadejstva i komparativne prednosti. Na sliannain, ukrtanje obuhvata veih meusobno povezanih teritorija doprinelo bi boljem opremanjuprostora za poveanje poslovne atraktivnosti i unapreenje ivota stanovnika. Ovakav model bi uosnovi mogao biti primenjen, kako na velike, tako i na male prostorne celine razliitihkarakteristika, poput podruja partnerstva izmeu grada i sela, urbanih klastera/mrea susednihgradova unutar drava lanica EU ili preko granica Unije.

Jasno je da lokalni, a posebno regionalni, akteri imaju najbolje predispozicije za prepoznavanje iiskoriavanje prostornih potencijala. Ove aktivnosti mogu se sprovesti za pojedinana podruja,ali mogu biti i predmet prostorne saradnje, s tim to je u tom sluaju neophodno integrisatisaznanja o prostoru koja prua Evropska unija. Prostorna saradnja prirodno obuhvata i ruralna iurbana podruja, ali tako da se izbegne kontraproduktivna konkurentnost meu susednimgradovima, ruralnim podrujima i regionima. Ovakav pristup bi, pored napred navedenog, mogaobiti osnov za razvoj novih partnerskih odnosa.

Prostorna saradnja na nivou Evropske unije mogla bi da dovede do stvaranja veih, ifunkcionalno bolje integrisanih urbanih regiona, i mogla bi da bude podrka policentrinom

razvoju evropskih razmera. Saradnja meu funkcionalnim urbanim podrujima, koja se nalaze nameusobnoj udaljenosti do 45 minuta (izohrona dnevnih migracija) predstavlja priliku za jaanjestarih ili razvoj novih profila konkurentnosti. Ukupno 23% podruja integrisanih na ovaj nainprevazilazilo bi nacionalne granice i bilo predmet transnacionalne saradnje. Kada bi se odvijalameu metropolitenskim regionima, prostorna saradnja bi imala potencijal za jaanje profila ispecijalizacije veih prostornih celina unutar Unije i dovela bi do stvaranja zona globalnogznaaja van prostora Pentagona. Posebno interesantno kod ove opcije je udaljavanje odcentralne zone Evropske unije. Aktuelni rezultati ESPON-a daju poetne ideje za velikemetropolitenske klastere kartiranjem funkcionalnosti tzv. Evropskog urbanog sistema. Ipak,neophodno je sprovesti detaljnija istraivanja na nivou Unije, kao to je neophodno i da nekasaznanja i inicijative poteknu iz samih metropolitenskih regiona. Kljuna otkria ESPON-ovihprojekata se, u sutini, zasnivaju na nauno priznatim statistikim i analitikim metodama. Kaoto je, meutim, ranije reeno, sledi dalja metodoloka razrada integralne prostorne analize, koja

e, kada bude istraena i izdiskutovana, omoguiti napredak evropske naune zajednice naovom polju.

Uticaj sektorskih politika EU na prostorIntervencija sektorskih politika ima razliite posledice na prostor. Prostorne implikacije najeepredstavljaju neeljene sporedne efekte ovih politika, iji je glavni cilj, to efikasnije ostvarivanjesektorskih rezultata. Jedna od osnovnih postavki ESDP-a je da politika prostornog razvoja,odnosno prostorni aspekt sektorskih politika, moe u velikoj meri doprineti boljem, jeftinijem iefikasnijem sprovoenju smernica politika prostornog razvoja. Za to su, meutim, potrebnekoordinacija i evaluacija.

Procena uticaja politika na prostor trebalo bi da pokae na koji nain razliite politike utiu naprostorni razvoj, kao i do kog stepena se u trenutku njihovog sprovoenja u nekom regionu, ili

veoj prostornoj celini, javljaju komplementarnosti i kontradikcije.

Prve procene uticaja na prostor, koje su sprovedene u okviru ESPON-a, pokazuju da suposledice evropskih politika na prostor, u veini sluajeva sluajne, jer veina sektorskih politikaEvropske unije nema prostornu dimenziju. Pored toga, uoeno je mnotvo indirektnih ilinematerijalnih uticaja. Za nekoliko odabranih sektorskih politika EU izvedeni su sledei inicijalnizakljuci:


15/53

Regionalna politika EU doprinosi prostornoj koheziji. Strukturni fondovi10 i Pomo zapredpristupanje11 utiu na prostorni razvoj preko: (a) prostorne alokacije sredstava, (b)vrste finansiranih intervencija i (c) indirektnih i nematerijalnih efekata koji se javljaju kaoposledica primenjenih procedura i principa. Ovi poslednji ine se veoma vanim zadostizanje prostorne kohezije.

Saobraajna politika EU generalno pomae uravnoteeni prostorni razvoj preko TEN i

TINA

12

projekata. Projekti u novim zemljamalanicama EU doprinose pristupa

nosti iprivrednom rastu, ali favorizuju centralne regione koji se venalaze u relativno povoljnom

poloaju. Sekundarne mree puteva su u nadlenosti pojedinanih drava lanica EU, alizasluuju panju u pogledu poveanja koristi od evropskih investicija u infrastrukturu ipodrke uravnoteenom razvoju na nacionalnom i regionalnom nivou.

Zajednika poljoprivredna politika (CAP13) nema eskplicitno prostorne ciljeve, i uglavnomdeluje suprotno prostornim ciljevima uravnoteenog razvoja. Finansijska pomo vie jeusmerena ka centralnim nego ka perifernim podrujima Evropske unije. Deo CAP-a kojise odnosi na ruralni razvoj podrava, meutim, ciljeve kohezije.

Uticaji politike istraivanja i razvoja (R&D14) najjae se oseaju u bogatim, centralnimregionima Unije, gde su efekti Okvirnih programa EU najvei, i gde je koncentrisannajvei broj R&D aktivnosti. Ima, meutim, znakova da i slabije razvijeni regioni u tompogledu napreduju. Kada se posmatraju zajedno, ini se da Okvirni programi i Strukturnifondovi pruaju velik potencijal za komplementarnost sa Lisabonskim i prostornimciljevima.

Ovi rezultati predstavljaju polazite za razvoj alata potrebnih za izradu Analize uticaja na prostor.Napredak koji je do sada postignut doneo je neke novine, ali iskustvo nalae da se sprovededalja metodoloka razrada.

Kao prvo, kreiranje alata za analizu uticaja mora biti prilagoeno svakom pojedinanom sektoru,jer se uticaj razliitih sektora na prostor odraava na razliite naine. Na osnovu dosadanjegiskustva, zakljueno je, takoe, da bi trebalo da postoji lista zajednikih minimalnih zahteva koji bise potovali prilikom izrade svake analize uticaja.

Drugi zakljuak vredan pomena jeste da su dosadanje analize uticaja na prostor sprovedenesamo u ex-postvarijanti. U samo nekoliko sluajeva uticaji na prostor analizirani su i ex-ante. Na

osnovu iskustava sa ex-postanalizama, bilo bi svrsishodno da prioritet programa ESPON II buderazvoj jasnih instrumenata za ex-anteprocenu uticaja na prostor.

Na osnovu do sada uraenog, moe se rei da analiza prostorne dimenzije ciljeva Lisabonskeagende obeava uspeh. Daljem istraivanju indikatora vezanih za Lisabonsku strategiju, do krajaprvog ESPON programa bie posveena posebna panja.

10Strukturni fondovi su sastavni deo Regionalne politike Evropske unije, a njihov osnovni cilj je smanjivanje razlika ustepenu razvijenosti regiona. Postoje etiri strukturna fonda i to: Evropski socijalni fond, Evropski fond za usmeravanje igarancije u poljoprivredi, Evropski fond za regionalni razvoj i Finansijski instrument za usmeravanje ribolova.11 Pomo za pretpristupanje obuhvata tri finansijska instrumenta za pomo zemljama Centralne i Istone Evrope kandidatima za lanstvo u EU. To su PHARE, ISPA i SAPARD. PHARE je najstariji instrument za pomo zemljamakandidatima za lanstvo u EU. Skraenica je izvedena od francuskog naziva Pologne, Hongrie, Assistence lareconstruction conomique , to znai da je ovaj instrument orignialno glasio Program pomoi za restruktuiranjepoljske i maarske privrede , ali je u praksi vremenom postao Program pomoi za izgradnju institucija i finansiranjeinvesticionih projekata. ISPA je Instrument strukturne politike za predpristupanje (u originalu Instrument for StructuralPolicy for Pre-Accession) i ima za cilj da obezbedi finansijsku pomou oblasti ekonomske i socijalne kohezije, posebnoza saobraaj i ivotnu sredinu. SAPARD je skraenica od Support for Agriculture and Rural Development , to znaiPomoza poljoprivredu i ruralni razvoj. Prim. prev.12Transevropske saobraajne mree i Program za evaluaciju saobraajne infrastrukture u zemljama Centralne i IstoneEvrope. Pri. prev13Skraenica od Common Agricultural Policy. Prim. prev.14Skraenica od Research and Development. Prim. prev.


16/53

Korienje ESPON-ovih rezultataESPON-ovi rezultati izvedeni su iz vizure Evropske unije, sa ciljem da se dobiju kompatibilneinformacije o svim evropskim regionima. Obuhvat od 29 zemalja neminovno je ograniio nivodetaljnosti prilikom analiziranja regiona i irih prostornih celina, a kao poseban problem mogu seizdvojiti postojei nedostaci u okviru evropskih baza podataka.

ESPON-ove karte trebalo bi da pomognu politiarima i planerima u definisanju irih prostornihobuhvata, i integrisanju prostorne dimenzije u dalji razvoj sektorskih politika.

ESPON-ovi rezultati i karte, po prvi put daju informacije o trendovima i uticajima politika naosnovu indikatora koji vae za sve evropse regione. Dve osnovne prednosti ovog pristupa su:

Uspostavljanje okvira potrage za netaknutim i/ili slabo iskorienim prostornimpotencijalima, koji regionima i veim prostornim celinama moe da pomogne uostvarivanju Lisabonskih ciljeva i unapreenju regionalne konkurentnosti, i koji, sa drugestrane, podrava koheziju i prostornu ravnoteu.

Mogunost da se grad, region ili neko drugo podruje posmatra u irem prostornomkontekstu. Potreba da se evropska, a u nekim sluajevima i globalna perspektiva ukljuiu strategije i odluke o prostornom razvoju, postaje sve prisutnija. Takav pristup mogao bida ukae na komparativne prednosti susednih gradova, regiona i drugih podruja, imogao bi da bude osnov za stvaranje dodate vrednosti preko uspostavljanja prostornesaradnje.

ESPON-ovi projekti su se, koliko god je to bilo mogue, bazirali na postojeim podacima oevropskim regionima, koji su za statistike regione (takozvana NUTS15 podruja) prikupljani sanajveom moguom detaljnou. To, meutim, znai da razlike unutar regiona mogu ispastineprimetne, posebno kada je reo geografski velikim regionima.

Budunost primenjenih evropskih prostornih istraivanjaU okviru tekueg ESPON programa predvien je dalji razvoj naunih dostignua i umreavanja,kako bi se postigao to vei napredak u usavravanju primenjenih evropskih prostornihistraivanja. U tom smislu, tematska pokrivenost u okviru predloenih 30 projekata morala bi dabude pre selektivna nego iscrpna.

U budue, vie napora e biti uloeno u konceptualizaciju prostornih potencijala, funkcionalnuspecijalizaciju gradova i regiona, i sl. Osnovni cilj je konstantno irenje korpusa znanja koji utiena razvoj politika, posebno kada je re o definisanju osnovnih i kombinovanih/integralnihindikatora.

Kapaciteti za integralnu prostornu analizu dalje e se razvijati, ukljuujui i korienje raznovrsniha prikaldnih metodologija koje se mogu koristiti u razliitim vrstama analiza.

Analiza uticaja sektorskih politika na prostor razvie se to je pre mogue, i to putem integrisanjai sintetizacije zakljuaka dobijenih iz brojnih ESPON-ovih projekata koji obrauju uticaj na prostor.

15Skraenica od Nomenclature des unites territoriales statistiques na francuskom jeziku, u prevodu Nomenklaturateritorijalnih jedinica za statistiku. Ovu nomenklaturu ustanovila je Kancelarija Evropske komisije za statistiku(EUROSTAT) u cilju prikupljanja podataka na razliitim prostornim/teritorijalnim nivoima. NUTS su ujedno hijerarhijskinivoi na kojima se sprovodi Regionalna politika EU. U okviru NUTS sistema razlikuju se tri nivoa:

1. NUTS 1 ima minimum 3, a maksimum 7 miliona stanovnika, odnosno predstavlja jedinstvenu nacionalnuteritoriju,

2. NUTS 2 ima minimum 800 000, a maksimum 3 miliona stanovnika,3. NUTS 3 ima minimum 150 000, a maksimum 800 000 stanovnika .

Nivo NUTS 1 moe imati ulogu posrednika izmeu regiona drave lanice i Evropske unije, ali su pravi i jedini korisniciregionalne politike Unije nivoi NUTS 2 i NUTS 3, odnosno regioni i distrikti. Sve ostale administrativne teritorijalne jedinicekoje su manje od distrikta, nisu predmet regionalne politike i nazivaju se Lokalne administrativne jedinice (na engleskomskraeno LTU). NUTS sistem se primenjuje i na zemlje kandidate, kako bi ulaskom u Uniju te zemlje mogle na isti na inda budu korisnici regionalne politike. Prim. prev.


17/53

Ideja je da se to blie definiu najbolji naini za procenjivanje sektorskih politika EU, kao i da seutvrdi minimum zajednikih zahteva za sve analize uticaja. Nakon toga, trebalo bi pruiti takvealate za procenu uticaja, koji bi mogli da naglase prostornu dimenziju prilikom programiranjasektorskih politika. Dok se za sada samo polovina od predvienih ESPON-ovih projekata moesmatrati okonanim primenjenim istraivanjem, pre kraja prvog programa ESPON, bie dostupnimnogi drugi konani rezultati.

Strategija komunikacije programa ESPON podrazumeva i irok dijalog i nove publikacije. Na krajuprograma ESPON 2006. godine, posebno e biti tampani, kako izvetaj sa svim rezultatimaprvog programa, tako i izvetaj o ostvarenom naunom napretku, u kojem e biti utvrenaplatforma za dalja primenjena istraivanja o evropskom prostornom razvoju u okviru programaESPON II.

DEO PRVIREGIONALNA RAZNOVRSNOST EVROPE

Na neformalnom sastanku odranom novembra 2004. godine u Roterdamu, ministri odgovorni zaprostorni razvoj, prostornu raznovrsnost Evrope razmatrali su kao strateku kategoriju. Oni suistakli neophodnost koherentnog pristupa prostornom razvoju Evropske unije, koji bi obuhvatio iraznovrsnost, a konstatovali su i da razliiti potencijali regiona EU nisu do sada bili u dovoljnojmeri zastupljeni u Lisabonskoj strategiji. Pored toga, ministri su izrazili potrebu za veimstepenom koherentnosti meu onim politikama EU koje imaju uticaja na prostor, kao i potrebu date politike uzmu u obzir prostornu i kulturnu raznovrsnosti Evrope, kao potencijal EU.

Program ESPON je do sada izaao sa velikim brojem tekstova u kojima se istie raznovrsnostevropskog prostora u razliitim domenima (mree naselja, ekonomska efikasnost, demografija,prirodnost podruja, rizici od katastrofa, pristupanosti i sl.). U tom smislu, u ovom poglavlju bieiznet niz optih stavova koji se odnose na glavne strukture prostora Evropske unije, a koji bitrebalo da poslue kao odrednice za interpretaciju ESPON-ovih projekata potrage za prostornim

potencijalima i tumaenje karata. Glavne prostorne strukture koriene su, kada je to bilomogue, i za formulisanje kljunih konstatacija.

U prvom delu izvetaja data je ocena dosadanjeg napretka u analiziranju i prezentaciji evropskeregionalne raznovrsnosti. Prikazivanje serije kombinacija indikatora prostornog razvoja ima za ciljda prui integralnu sliku stanja prostora Evropske unije, a posebno regionalnu raznovrsnost ukontekstu razvoja sektorskih politika.

1.1 Osnovne strukture evropskog prostora

Evropski prostor karakterie nekoliko glavnih struktura i formi. Na prvom mestu, mogue jeutvrditi niz optih razlika izmeu tipova prostornih celina, to je i osnovni preduslov za analizuESPON-ovih rezultata. Blii uvid u aktuelne forme naseljavanja i privrednog rasta omoguujedalje unutranje diferenciranje. Oba pomenuta aspekta otvaraju niz pitanja iji odgovori zahtevajucelovitiji pogled na prostorni razvoj.

Osnovni tipovi prostornih celina i odgovarajue politikeEvropski prostor ine kontinentalna masa i brojna ostrva. On obuhvata niz strukturnih elemenatakoji e biti upotrebljeni za usmeravanje analize i ocenu ESPON-ovih nalaza i rezultata, ukljuujuisledee:


18/53


19/53

KARTA 1

Mnoga od najjaih MEGA locirana su unutar Pentagona. MEGA koja mogu da prue slian nivofunkcionalnosti, a koja se nalaze van sredinje regije Unije su podruja Madrida, Barselone,Rima, Bea, Berlina, Kopenhagena i Stokholma. Drugu grupu evropskih metropolitenskih

podruja rasta

ine ona podru

ja koja su relativno velika, koja su konkurentna i koja

esto imajuveliku koncentraciju znanja, ali koja su slabija ili u pogledu broja stanovnika ili u pogledu

pristupanosti. U ovu kategoriju spadaju Helsinki, Oslo, Dizeldorf, eneva, Be, Keln, Manester,Atina, Dablin i Geteborg.

Treu kategoriju MEGA, koju odlikuju slabija konkurentnost i pristupanost, predvode etirinajjaa grada novih zemalja lanica EU - Prag, Varava, Budimpeta i Bratislava. Malameusobna udaljenost drugih potencijalnih MEGA (na primer, Edinburga i Glazgova u kotskoj)ukazuje na postojanje potencijala za saradnju i zajedniki regionalni razvoj.

Gradovi koji spadaju u etvrtu i najslabiju kategoriju MEGA, i koji su prilino loe rangirani uodnosu na sve uzete kriterijume, nalaze se iskljuivo van Pentagona.

Kada se MEGA dovedu u vezu sa rastom BDP-a per capita u periodu od1995.-2002. godine,dolazi se do zakljuka da se mnoga slaba evropska metropolitenska podruja rasta nalaze uregionima sa najveim stopama rasta. Ovo je, na primer, sluaj sa Korkom, Talinom, Rigom,Vilniusom, Turku/Abom i Seviljom, kao i sa mnogim MEGA u Poljskoj. Posmatrano zajedno sapotencijalnim MEGA, na primer Budimpete, Bratislave, Varave, Lisabona ili Valensije, koji setakoe nalaze u podrujima intenzivnog ekonomskog rasta, opta slika ukazuje na znaajanpotencijal teritorije EU za razvoj MEGA van Pentagona. Ovo moe biti jedan od krucijalnihdoprinosa za definisanje smernica politika u pravcu razvoja policentrinog evropskog sistemagradova sa privredno konkurentnim podrujima van sredinje zone Unije.

Ova slika centara, u smislu obrasca formiranja naselja, zanimljiva je, meutim, jedino ukoliko semogu ilustrovati veze meu tim naseljima. Blizina saobraajnih vorova i pristup informacijama suod posebnog znaaja za razvoj specifinih aktivnosti, ukljuujui i meusobnu saradnju ilikonkurenciju regiona. Kada se posmatra izgradnja mrea infrastrukture, naroito puteva i

eleznice, dolazi se do zakljuka da je njihova gustina najvea unutar Pentagona. Ovaj odnoscentra i periferije jo je oigledniji kada se u obzir uzme obim drumskog saobraaja.

Jo jednu prostornu dimenziju, kojoj treba posvetiti panju prilikom razmatranja prostornihobrazaca, ini prirodno i kulturno naslee. Ono predstavlja znaajan potencijal za dalji ekonomskirazvoj mnogih regiona. Ravnotea izmeu korienja i zatite predstavlja stoga preduslov zauspeno i odrivo iskoriavanje takvih potencijala.

Posmatrano na nivou Unije, najvea prirodna podruja koncentrisana su na severnoj periferiji kaoi u nekim planinskim predelima. Posmatrano na nivou regiona i lokalnih zajednica, sva podrujaimaju prirodnu komponentu koja moe biti iskoriena za razvoj, ali je ona u nekim regionimaveoma fragmentirana. Prostorna distribucija kulturnog naslea, poput istorijskih i arheolokihlokaliteta, muzeja i slino, varira u odnosu na vrstu kulturnog resursa. Moe se izdvojiti tendecija

osnivanja klastera nepokretnog kulturnog naslea i muzeja u priobalnim i urbanizovanimpodrujima.

Svi navedeni aspekti predstavljaju predmet prostorne analize nekog podruja. U tom smisluponovo se vraamo na konstataciju da je potrebno na celovitiji nain posmatrati interakcijerazliitih aspekata u kontekstu prostornog razvoja. Uz pomo tzv. regionalne klasifikacijeEvrope, ESPON se kree u pravcu tog integralnog pristupa.

1.2 Regionalna klasifikacija Evrope


20/53

Program ESPON doneo je veliki broj novih specifinih saznanja u razliitim tematskim oblastima,a neka od njih bie detaljnije prikazana u Drugom delu ovog izvetaja. Pored toga, uoena jepotreba za jo saetijim pregledom stanja evropskih regiona. Kako bi se dobila kompleksnija, akomplementarna zbirna slika, bilo je nuno napraviti pomak od razmatranja pojedinanihindikatora ka odabiru i analizi kombinacije razliitih indikatora.

Iako je reo zadatku na kome se jo uvek radi (sa konanim rezultatima koji se oekuju krajem2005. godine), prvi rezultati bie prikazani u poglavljima koja slede u okviru Prvog dela izvetaja.

Klju za tumaenje prvih rezultata sastoji se u novom metodu koji je ESPON razvio, a to jeRegionalna klasifikacija Evrope, skraeno RCE19. Osnovna ideja ovog koncepta je formiranjekombinovanih indikatora za niz tematskih oblasti na osnovu dodavanja kombinacija pojedinanihindikatora. Pojedinani indikatori predstavljaju samo deo slike, dajui na taj nain samo selektivani nekompletan uvid u neku specifinu oblast. Uz pomo viekriterijumske analize, kojakorienjem razliitih indikatora istovremeno objedinjuje razliite aspekte, moe se dobitipotpunija slika regiona, ondnosno slika iz vie novih uglova. Na primer, kompleksne strategije,poput Lisabonske, obuhvataju interakciju meu razliitim pojedinanim aspektima kao to suzaposlenost, izdaci za istraivanje i razvoj, produktivnost, nivo obrazovanja itd. Da bi se dobilazbirna slika o tome gde se evropski regioni danas nalaze u odnosu na ciljeve Lisabonske

strategije, svaki od navedenih pojedinanih indikatora moe da predstavlja samo jedan aspekt,dok samo kombinovani indikator moe da ukae na stanje regiona u odnosu na Strategiju.

Da bi metod bio to transparentniji, kombinovani indikatori su nastali dodavanjem(standardizovanih) vrednosti pojedinanih indikatora (koristei iste jedinine mere za svakiindikator). Na taj nain se podrazumeva da su najjai regioni (u ovom sluaju u odnosu naLisabonsku strategiju) oni koji istovremeno zadovoljavaju vie kriterijuma (na primer, visok nivozaposlenosti, visok nivo ulaganja u istraivanje i razvoj, visok nivo obrazovanja itd.).

U tehnikom smislu, standardizacija pojedinanih indikatora je neophodna kako bi se sviindikatori vrednovali na istom nivou - standardizacija je napravljena uz pomoz-transformacijakoje svim indikatorima dodeljuju jednaku srednju vrednost (=0) i jednaku vrednost standardnedevijacije (=1). U drugom koraku vri se polarizacija, gde pozitivne vrednosti ukazuju na pozitivne

karakteristike, a negativne vrednosti na negativne karakteristike. Na kraju se svi pojedinaniindikatori sabiraju, a suma deli brojem indikatora. Svakom pojedinanom indikatoru u ovompostupku data je ista teina20.

U skladu sa ovom metodologijom, na osnovu 37 indikatora analizirano je osam tematskih oblasti.Na kartama koje slede predstvaljeni su neki od nalaza dobijenih na osnovu ove metodologije, dokpropratni tekst prua dodatne informacije od znaaja za tumaenje karata, kao i dodatnaobjanjenja bazirana na podacima na osnovu kojih su karte nainjene21.

Performanse Lisabonske strategije na regionalnom nivouNaini na koji bi neki region mogao da dostigne ciljeve zadate u Lisabonskoj strategiji su brojni.Dostignua u pogledu produktivnosti, zaposlenosti, istraivanja i razvoja, kao i raspoloivostvisoko obrazovanog stanovnitva, esto se smatraju vanim za porast konkurentnosti. Pet

indikatora, izabranih za formiranje kombinovanog indikatora, zamenjuje 14 strukturnih indikatora

19Od Regional Classification of Europe na engleskom jeziku. Prim. prev.20Klase koje su koriene na kartama izraunate su na osnovu srednje vrednosti i standardne devijacije:

Daleko ispod proseka: od minimalne do srednje vrednosti - standardne devijacije 1,16 Ispod proseka: od srednje vrednosti - 1,16 standardne devijacije do srednje vrednosti - 1/2 standardne devijacije Proseno: srednja vrednost 1/2 standardne devijacije Iznad proseka: od srednje vrednosti + 1/2 standardne devijacije do srednje vrednosti + 1,16 standardne devijacije Visoko iznad proseka: od srednje vrednosti + 1,16 standardne devijacije do maksimuma

Detaljnije objanjenje metodologije je dostupno na ESPON-ovom veb sajtu21Karte za svaki od 37 indikatora mogu se nai na ESPON-ovom veb sajtu.


21/53

koje je Evropski savet koristio u izvetajima o praenju realizacije Lisabonske agende22. Ovajkombinovani indikator predstavlja pokuaj da se za regionalni nivo izvri analiza nekih od 14indikatora, uz ogranienja u pogledu dostupnosti podataka na regionalnom nivou za svih 29zemalja. ESPON do sada nije bio u mogunosti da dobije podatke na regionalnom nivou za svih14 indikatora.

Na karti je prikazana kombinacija sledeih pet indikatora:

Produktivnost:BDP per capitaza 2002. godinu je indikator koji ilustruje produktivnost u regionu.

Stopa zaposlenosti:Broj zaposlenih u odnosu na ukupno stanovnitvo starosti od 15 do 64 godine, 2003. godine,uzet je da ilustruje stopu zaposlenosti.

Izdaci za R&D:Ukupni izdaci za istraivanje i razvoj, izraeni kao procenat BDP-a za 2001. godinu, korienisu kao indikator snage R&D-a (u ukupnom iznosu).

R&D u sektoru biznis preduzea:Broj istraivaa u sektoru biznis preduzea (skraeno BES23), izraen kao udeo u ukupnombroju zaposlenih 2001. godine, korien je kao indikator snage R&D-a u relativnom iznosu.

Nivo obrazovanja:Broj visoko obrazovanih u odnosu na ukupan broj obrazovanog stanovnitva 2002. godineuzet je da ilustruje obrazovni nivo nekog regiona.

KARTA 2

Ovaj set indikatora predstavlja meavinu informacija o preduslovima za produktivnost nekogregiona u kontekstu konkurentnosti i sposobnosti inoviranja. Kao i trokovi radne snage, iproduktivnost spada meu najvanije indikatore za praenje uslova u kojima se odvija privredaregiona. Stopa zaposlenosti pokazuje stopu ponude i potranje na tritu rada na osnovu politikezapoljavanja. Indikatori koji se odnose na istraivanje, razvoj i obrazovanje, orjentisani su kadrutvu znanja i cilj im je da istaknu znaaj istraivanja i razvoja u regionalnoj ekonomiji, udeo

privatnog sektora u ovoj vrsti izdataka, kao i potencijal kvalifikovane radne snage.Kombinovanjem ovih faktora dobija se pregled relativno konkurentnih regiona (u odnosu nakriterijume Lisabonske agende).

Na grafikom prikazu kombinovanog indikatora moe se uoiti da su najvii nivoi konkurentnosti(u kontekstu Lisabonske strategije) zastupljeni u glavnim evropskim metropolitenskim iindustrijskim centrima, sa, meutim, izuzetkom onih industrijskih regiona koji se nalaze u procesurestruktuiranja.

Regioni sa dobrim performansama u odnosu na sve indikatore koje sadri kombinovani lisabonskiindikator performansi, uglavnom su locirani u centralnoj zoni Unije i nordijskim zemljama.

Pored brojnih podruja u nordijskim zemljama, grupa regiona u Severozapadnoj Evropi,uglavnom koncentrisanih u Velikoj Britaniji (posebno u Jugoistonoj Engleskoj), CentralnojHolandiji i Severnoj Belgiji takoe je dostigla najvii nivo Lisabonskih performansi. Druga grupaveoma performantnih regiona uglavnom se prostire od Gornje Bavarske (Nemaka) do Sredinjih

22etrnaest korienih indikatora su: BDP per capitau skladu sa standardima kupovne moi, produktivnost radne snage,stopa zaposlenosti, stopa zaposlenosti starijih radnika, godine zavretka kolovanja (20-24), izdaci za istraivanje i razvoj,uporedni nivoi cena, poslovne investicije, stopa rizika od siromatva, dugorona stopa nezaposlenosti, rasprostranjenostregionalnih stopa zaposlenosti, emisije gasova sa efektom staklene bate, energetski intenzitet privrede i obim teretnogsaobraaja.23Od Business Enterprise Sectors na engleskom jeziku. Prim. prev.


22/53

Pirineja (Francuska), ukljuujui vajcarsku. Izolovani centri, poput Pariza, Brunsvika, a donekle iIrska i Madrid, dopunjuju ovu sliku uspenih regiona.

Industrijski regioni u kojima je neophodno izvriti restruktuiranje, kao to su Rur u Nema koj iliregioni sa slinim problemima na severu Engleske, oigledno su izostali sa ove liste. Isto tako jeprimetan i izostanak uspenih regiona u paniji (pored Madrida) i Italiji.

Ova karta kombinuje visoko produktivne regione poput Londona, Brisela, Luksemburga, Ciriha iSeverozapadnog vajcarskog regiona, sa regionima u kojima je R&D veoma zastupljeno, kao to

je to u sluaju Brunsviku, tutgarta, Gornje Bavarske (Nemaka), Zapadne vedske, i RegionaPohjois-Suomi (Finska), ali i regionima sa niskom stopom nezaposlenosti, kao to su Berkir,Baks i Oksfordir, Bedfordir i Hertfordir (Velika Britanija), Alandska ostrva (Finska) i RegionZapadne Norveke ili Stokholm.

U nekim delovima Evrope, u okviru kombinovanog indikatora se, kao posledica kretanjapojedinanih indikatora, javljaju i pozitivne i negativne vrednosti. Takva podruja, na primer,Estonija, Letonija, Litvanija i Prag trenutno su mnogo uspenija u pogledu stopa zaposlenosti iobrazovanja, nego u pogledu ostala tri indikatora. Da bi se, meutim procenilo u kolikoj meriprosena ocena kombinovanog indikatora (koji obuhvata prosene vrednosti navedena dvaindikatora) predstavlja potencijal, potrebno je izvriti dodatna istraivanja.

Pored globalne slike teritorije EU, analiza je dala rezultate i za nacionalni nivo. Dok neke zemlje,kao Portugal i Grka, u tom smislu pokazuju minimalne regionalne razlike u odnosu nakombinovane lisabonske indikatore, ili ih uopte i nemaju, druge, posebno Nemaka, Francuska ivedska, pokazuju veoma velike razlike.

Kljune konstatacije: Analiza znaaja produktivnosti i visokog nivoa R&D pokazala je da neki regioni imaju

bolje preduslove za dostizanje ciljeva i Lisabonske agende, i drugih strategija. Podruja koja pokazuju visoke performanse u pogledu lisabonskih indikatora ne nalaze

se samo u okviru Pentagona, vei u, mnogo ree naseljenoj, Severnoj Evropi. U okviu opte slike, uoavaju se dispariteti izmeu istoka i zapada, i severa i juga.

Regioni sa najniim lisabonskim performansama nalaze se iskljuivo na istoku,

naglaavajui razlike izmeu istoka i zapada. Regioni sa najviim performansama nalazese na severu (vajcarski regioni su najjuniji u ovoj klasi), naglaavajui time razlikeizmeu severa i juga.

Opta slika u pogledu kombinovanog indikatora pokazuje visok nivo konkurentnosti (usmislu Lisabonske strategije) u glavnim metropolitenskim i industrijskim centrima Unije.Stari industrijski regioni, koji se trenutno nalaze u procesu restruktuiranja, ne nalaze se utoj grupi. Pored toga, niz manje urbanizovanih podruja takoe pokazuje visok nivoperformansi. Moe se zakljuiti da nivo performansi u odnosu na ciljeve Lisabonskestrategije nije nuno vezan za nivo urbanizacije per se.

Ekonomski uspeni regioniBDP per capita je jedan od najvanijih indikatora za procenu bogatstva regiona ili ocenuimplementacije Evropske kohezione politike24. Aktuelne rasprave, meutim, pokazuju da nije

znaajna samo apsolutna vrednost BDP-a per capita, ve

i njegovo kretanje u vremenu.

Karta kombinuje dva indikatora: Bogatstvo:

BDP per capitaza 2002. godinu u odnosu na kupovnu mo. Ekonomski rast:

24Evropska koheziona politika je, uz Regionalnu politiku, deo EU Politike eknomske i socijalne kohezije. Ova politika sesprovodi uz pomoKohezionog fonda koji je do sada intervenisao u najugroenijim zemljama Unije paniji, Grkoj,Irskoj i Portugalu. Prim. prev.


23/53

Kretanje BDP per capita u periodu od 1995.-2002. godine, kao indikator dinamikeekonomskih performansi.

Uz pomo indikatora koji kombinuje bogatstvo i njegovo kretanje, mogu se izdvojiti ekonomskiuspeni regioni. Indikator BDP per capitadaje sliku ekonomske situacije u regionu u odnosu nastvarni nivo njegove ekonomske snage. Ovaj klasini evropski indikator koristi se zaidentifikaciju najugroenijih regiona Unije, odnosno regiona koji preko nacionalnog nivoa dobijajupomoiz Kohezionog fonda, a preko sopstvenog/regionalnog nivoa pomoiz Strukturnih fondovau okviru Cilja 1. Proces konvergencije ocenjuje se preko indikatora rasta BDP-a.

Kombinovani indikator daje relativno uravnoteenu sliku Evropske unije, sa policentrinomdistribucijom ekonomski uspenih regiona. Ova slika razvodnjava uobiajenu koncepciju odnosacentra i periferije i istoka i zapada.

Uopteno govorei, podaci daju razuenu sliku evropskog prostora, na kojoj jugoistoni deoBaltike regije (Estonija, Letonija, Litvanija, ali i Juna Finska i region Stokholma), Irska i vei deoSeverozapadne Evrope pokazuju dobre kombinovane vrednosti, i za BDP per capita, i za rastBDP-a.

Kriterijumi na osnovu kojih se neki regioni proglaavaju za ekonomski uspene oigledno su

razliiti. Pre poslednjeg proirenja Evropske unije, ekonomski uspeh je, uglavnom, oznaavanvisokim vrednostima BDP-a per capita, dok u novim granicama Unije odluujuu ulogu imajustope rasta.

U okviru Unije petnaestorice (ukljuujui i Norveku i vajcarsku), najvee vrednosti BDP-a percapita izmerene su u centrima poput Londona, Brisela, Luksemburga, Hamburga, Osla, Pariza,Bea. Meutim, generalno gledano, najvee vrednosti u pogledu kretanja BDP-a imaju novezemlje lanice EU i neki regioni starih zemalja lanica EU. Regioni kao to su Mazovjecki,(Poljska), Centralni maarski region (Maarska), Bratislavski region (Slovaka), RegionBukureta (Rumunija), Estonija i Letonija imaju najvee vrednosti u tom pogledu, dok od starihzemalja lanica EU, regioni poput Bordera, Midlendsa i Zapada kao i Juni i Istoni Region(Irska) i Severni Egej (Grka) pokazuju sline rezultate. Kao posledica efekta poluge, stope rastanovih zemalja lanica EU su generalno vie nego u starim zemljama lanicama EU. Ovakav

ekonomski razvoj naglaava potencijale rasta pojedinih urbanih centara ali i nekih drugih regiona.

Niske stope rasta (u odnosu na prosene vrednosti za Uniju) u nekim starim zemljama lanicamaEU imaju mnogo raznovrsniju prostornu distribuciju. U tom kontekstu, oigledne razlike izmeusevera i juga javljaju se u vedskoj i u Nemakoj, gde se u ovoj poslednjoj one nadovezuju natradicionalne razlike izmeu istoka i zapada. U paniji je vie nego oigledna koncentracijapotencijala privrednog rasta u glavnim ekonomskim centrima, dok to nije nuno sluaj sa Grkom.

Kombinovani indikator takoe pokazuje da postoje znaajne neravnomernosti unutar samihzemalja, to je najoiglednije na primeru Velike Britanije, ali se vidno ispoljava i u sluajuRumunije i eke Republike. U sva tri sluaja, podruje glavnog grada je mnogo snanije odostalih regiona u zemlji. U isto vreme, u ove tri drave nalaze se neki od najnerazvijenijih regiona(mereno istim kombinovanim indikatorom).

Kljune konstatacije: Kombinovanjem ekonomske veliine i ekonomskog rasta dobija se prilino uravnoteena

ili policentrina slika ekonomski uspenih regiona. Zapad jo uvek ima jau ekonomiju, ali Istok to nadoknauje visokim stopama rasta. Ekonomski rast glavnih urbanih centara Unije opravdava njihov znaaj za razvoj regiona i

veih prostornih celina. Najvee regionalne razlike postoje u velikoj Britaniji, Rumuniji i ekoj Republici.


24/53

KARTA 3

Efikasnost trita radaO triitu rada se trenutno nairoko raspravlja. Tendencije starenja radne snage i opadanja brojastanovnika usmeravaju ovu raspravu ka prilagoavanju realnom obimu budue radne snage.Pored toga, neophodno je utvrditi i potencijalne sektore zapoljavanja.

Na karti je predstavljena kombinacija sedam indikatora: Nezaposlenost:

Koriena je stopa nezaposlenosti u 2003. godini, odnosno procentualni udeonezaposlenih u ukupnom radnom kontigentu (ukupan broj zaposlenih i nezaposlenih);visoka nezaposlenost uzeta je kao negativna karakteristika.

Kretanje nezaposlenosti:Promene stopa nezaposlenosti u periodu od 1999-2003. godine, upotrebljene su dailustruju do koje mere se situacija na tritu rada popravila (gde je poveanje stopenezaposlenosti uzeto kao negativna karakteristika).

Nezaposlenost mladih:Kao indikator nezaposlenosti mladih korien je broj nezaposlenih u starosnoj kategorijiod 15 do 25 godina (na 1.000 stanovnika) u 2003. godini (gde je visoka nezaposlenost

mladih uzeta kao negativna karakteristika). Koeficijent obnove radne snage:Odnos stanovnitva starosti od 10 do 19, i stanovnitva starosti od 55 do 65 godinakorien je da ilustruje stepen do kojeg e oni koji ulaze na trite rada zameniti one kojie iz njega u sledeih nekoliko godina izai (gde su visoki koeficijenti uzeti kao pozitivnakarakteristika).

Gustina zaposlenosti:Broj zaposlenih na jednom kvadratnom kilometru u 2003. godini ukazuje na gustinuprilika za zapoljavanje (gde je velika gustina uzeta kao pozitivna karakteristika).

Zaposlenost u tercijarnom sektoru:Udeo broja zaposlenih u uslunom sektoru u okviru ukupnog broja zaposlenih u 2003.godini korien je da prikae znaaj koji imaju usluge, u okviru regionalnog trita rada(gde je visok udeo zaposlenih u uslunom sektoru uzet kao pozitivna karakteristika).

Zaposlenost u primarnom sektoru:Udeo zaposlenih u domenu ekstrakcije resursa i poljoprivrede u ukupnom brojuzaposlenih u 2003. godini korien je da ilustruje opadanje primarnog sektora uregionima (gde je visok udeo zaposlenih u primarnom sektoru uzet kao negativnakarakteristika).

Nakon merenja ekonomskog uinka (BDP) i ekonomskih preduslova u skladu sa Lisabonskomstrategijom, ovaj set indikatora daje uvid u regionalno trite rada i strukturu privrednih sektora.Njime su pokriveni razliiti aspekti nezaposlenosti, ukljuujui i kretanje u poslednjih nekolikogodina, kao i nezaposlenost mladih, koja u kombinaciji sa koeficijentom obnove radne snageukazuje na mogunosti zapoljavanja mladih. Strukturne komponente privrede slue zautvrivanje regionalnih potencijala u uslunom sektoru kao i moguih nedostataka izazvanihrazliitim grupisanjem prisutnih sektora. Na taj nain, kombinovani indikator daje pregledefikasnosti radne snage.

KARTA 4

Kombinovana slika pokazuje da se najefikasnija trita radne snage nalaze na Severu, posebnou podruju Severoistone Evrope od Irske do Severne Finske, pa juno do Severne Francuske iBeneluksa. Region Alpa je u ovom pogledu takoe jak. Na drugoj strani, ini se da postoji prilinopolicentrina struktura sa razuenim podrujima van Pentagona, kao to su Madrid, Sardinija,


25/53

Budimpeta, Malta i Kipar. Ova podruja, kao i podruja eke Republike, Estonije, Letonije iMaarske, u kojima je situacija trita radne snage uporediva sa situacijom u mnogim delovimacentralne zone Unije, predstavljaju izuzetak od opteg pravila razlika na relaciji istok-zapad.

Pozitivna kombinacija ovih faktora, posebno niske stope nezaposlenosti i zaposlenost utercijarnom sektoru, oigleno odreuje prosenu sliku efikasnosti regionalnih trita radne snagepomenutih regiona. U toj grupi treba posebno istai regione u Holandiji, Irskoj, Norvekoj, VelikojBritaniji i vajcarskoj, kao i neke regione na severu i jugu Francuske.

Kombinacija visokih stopa nezaposlenosti i velikog porasta nezaposlenosti, javlja se u regionimaIstone Slovake, Grke, Poljske a posebno Rumunije, koju istovremeno pogaa i nizak udeozaposlenih u tercijarnom sektoru kao i nadprosean udeo primarnog sektora.

Kombinovani indikator pokazuje da se najvee nejednakosti javljaju u paniji, a zatim u VelikojBritaniji i Grkoj, dok Irsku, vedsku, Norveku, eku Republiku i Poljsku odlikuju malemeuregionalne razlike. Zemlje koje imaju samo jedan region NUTS II ovde nisu uzete urazmatranje.

Kljune konstatacije: Indikator pokazuje da i ruralna i urbana, kao i centralna i periferna podruja mogu da

imaju efikasno trite radne snage. Ovu tvrdnju moda najbolje ilustruju Francuksa iItalija, kada je re o odnosu urbanih i ruralnih podruja, odnosno Kipar, Norveka,severna vedska, kotska i Gvajana, kada je reo perifernim regionima.

U novim zemljama lanicama EU situacija je i dalje manje povoljna, sa Budimpetom,Maltom i Kiprom kao jedinim izuzecima.

Podruja na spoljnim granicama posmatranih 29 zemalja su, generalno, u loijoj poziciji(na primer, Portugal, Juna Italija, Grka, veliki delovi Bugarske i Rumunije, Poljska,Letonija i Severna Finska) u odnosu na centralna podruja. Izuzetke ine SevernaEvropa, Malta i Kipar, kao i najudaljenija podruja Unije25.

Najvee regionalne razlike u pogledu efikasnosti radne snage uoene su u paniji,Velikoj Britaniji i Grkoj.

Pristupanost

Pristupanost je jedan od najvanijih indikatora za odreivanje prostornih aspekata saobraajnihsistema. Kvantitet i kvalitet postojee regionalne infrastrukture kao i udaljenost (vremeputovanja) stanovnitva i/ili privrednih centara, u tome igraju veliku ulogu. Indikatori pristupanostiformulisani su tako da obuhvate udaljenost dopotencijala (stanovnitva, BDP ili dohotka, u ovomsluaju stanovnitva) u kontekstu distance, vremena ili trokova. Indikator pristupanosti ukazuje,dakle, na relativnu lokaciju podruja, i ilustruje koristi koje domainstvima i firmama donoseraspoloive saobraajne usluge.

Na karti je prikazana kombinacija sledeih pet indikatora pristupanosti: Potencijalna pristupanost putevima:

Ovaj indikator opisuje potencijalnu pristupanost nekog podruja na osnovu samodrumskog sobraaja.

Potencijalna pristupanost eleznicom:

Ovaj indikator opisuje potencijalnu pristupanost nekog podru

ja na osnovu samoeleznikog sobraaja.

Potencijalna pristupanost vazduhom:Ovaj indikator opisuje potencijalnu pristupanost nekog podruja na osnovu samovazdunog sobraaja.

Vreme do trita na mezo nivou:Ovaj indikator bazira se na pristupanosti putem eleznice i drumskog saobraaja namezo nivou, i meri se brojem stanovnika.

25Misli se na prekomorske teritorije zemalja lanica EU koje se nalaze na drugim kontinentima. Prim. prev.


26/53

Vreme do trita na makro nivou:Ovaj indikator bazira se na pristupanosti putem eleznice i drumskog saobraaja namakro nivou, i meri se stanovnitvom.

Kombinovani indikator pristupanosti ilustruje pristupanost ne samo na irem podruju Unije i unjenoj okolini, vei u manjim transnacionalnim podrujima privredne integracije. Pristupanost jemerena za svaki od pomenutih vidova saobraaja, ali je vazduni saobraaj uzet kao manje bitanod drumskog i eleznikog. Drugim reima, ovaj kombinovani indikator prikazuje nivopristupanosti, koja je od svakodnevnog znaaja za veinu graana (dnevne migracije zasnovanena korienju drumskog i eleznikog saobraaja).

Kako se vazduni saobraaj javlja samo u okviru jednog indikatora, a drumski i elezniki u tri,dobijena slika pokazuje jasnu razliku izmeu centra i periferije. Kombinovani indikator pokazujenajvie nivoe pristupanosti u centralnom delu, naroito u delovima Holandije, Belgije, Nemake,Francuske i vajcarske, dok se kao nukleusi van ovog kontinualnog podruja javljaju London,Pariz, Hamburg i Berlin.

Sredinjem delu Evrope pridruuju se jo neki regioni iji su nivoi pristupanosti iznad evropskogproseka. Ova podruja su manje ili vie nalik Pentagonu, ali se pruaju dalje na istok, donemako-poljske granice, i ukljuuju Prag, delove Austrije i znaajne delove Severne Italije. U

kombinaciji sa ve postojeim nukleusima Severne Engleske, Bea i Bratislave, region Praga,region Rona-Alpi (Francuka), Gornja Austrija i Severna Italija ukazuju na nove pravce, ali ipotencijalne veze unutar proirene Evropske unije.

Periferiju Unije odlikuje niz regiona sa loom pristupanou, i to gledano ne samo iz evropskeperspektive ve i na mezo nivou. Na osnovu ovog kombinovanog indikatora, Bugarska, Kipar,Danska, Estonija, Finska, Grka, Irska, Letonija, Litvanija, Norveka, Portugal, Rumunija, panijai vedska nemaju nijedan region ija je pristupanost iznad evropskog proseka. Zemlja sanajveim regionalnim nejednakostima u tom pogledu je Francuska, slede Velika Britanija ipanija.

Kljune konstatacije: Postojei obrazac pristupanosti jasno ukazuje na razlike izmeu centra i periferije.

Najvei potencijali pristupanosti uglavnom se nalaze unutar Pentagona, sa malimproduetkom na istok, koji obuhvata Berlin i Prag. Postoji vei broj metropolitenskih podruja koja imaju veu pristupanost od podruja u

njihovom okruenju, na primer, Pariz, Madrid i Prag. Francuska, Velika Britanija i panija pokazuju najvee regionalne razlike u pogledu

pristupanosti.

Promene u strukturi stanovnitvaRegionalni demografski razvoj uslovljen je prirodnim kretanjem stanovnitva (raanjem iumiranjem) i migracijama. Prirodno i mehaniko kretanje zavisi od starosne strukturestanovnitva nekog regiona, ali takoe uslovljava i buduu starosnu strukturu. S obzirom da sekao aktuelna tendencija javlja opadanje broja evropskog stanovnitva, praeno (a delimino iizazvano) postepenim starenjem drutva u celini, demografske komponente su od nedavno

postale vaan predmet javnih i politikih debata u mnogim evropskim zemljama i regionima. Ovedebate uglavnom su usmerene ka definisanju sadanjih i buduih problema nastalih kao

posledica smanjivanja populacije, odnosno kao posledica smanjivanja gustine naseljenosti. U tomsmislu, javlja se potreba za prilagoavanjem infrastrukture, naroito u retko naseljenim regionima,kao i potreba zadravanja minimalnih standarda regionalne infrastrukture. Pored sveganavednog, javlja se i pitanje trokova i potreba drutva koje stari.

Na karti je prikazana kombinacija etiri indikatora: Gustina stanovnitva:

Broj stanovnika na jednom kvadratnom kilometru 2002. godine.


27/53

Starenje:Udeo stanovnitva starosti preko 65 godina.

Potencijal prirodnog prirataja:Odnos procenjenog broja stanovnika starosti od 20-29 godina 2020. godine, i brojastanovnika starosti od 20-29 godina 2000. godine, korien je kao indikator zaodreivanje potencijala nekog regiona da zadri postojei broj stanovnika (bez migracija).

Kretanje broja stanovnika:Promene u broju stanovnika u periodu od 1995. do 2000. godine, izraene u procentima,ilustruju skoranje kretanje stanovnika, odnosno razliku izmeu raanja i umiranja, kao iizmeu imigracija i emigracija u nekom regionu.

Starenje, kao i neujednaen demografski razvoj u smislu depopulacije i regionalne koncentracije,bili su predmet prostorne analize, gde je kombinovani indikator ukazao na probleme do kojihdovodi postojea struktura stanovnitva. Izabrani tematski indikatori ukljuuju i odreivanjepotencijala za reprodukciju stanovnitva.

KARTA 5

Demografski razvoj treba posmatrati kao dinamian sistem sa mnogo povratnih sprega. Bolji uvidmogu je samo uz pomo sofisticiranih regionalizovanih evropskih populacionih modela (videtipoglavlje 2.1). Iako ne mogu da zamene pomenute modele, etiri izabrana indikatora ipak moguda prue neki uvid u aktuelnu regionalnu diferencijaciju demografskih procesa.

Karta prua kombinovan pregled simptoma regionalnih demografskih problema, nastalih usledmalih gustina naseljenosti, velikog udela starog stanovnitva, niskog regionalnog potencijalareprodukcije i/ili nedavnog gubitka stanovnitva. Shodno tome, veina demografskiproblematinih regiona (ocenjenih kao daleko ispod proseka) nalazi se u starim zemljamalanicama EU, uglavnom u delovima Junog Portugala, Severne panije, Centralne Francuske,Istone Nemake, Severne Italije i Peloponeza u Grkoj.

Regione ispod evropskog proseka odlikuje gubitak stanovnitva, kao to je to sluaj u IstonojNemakoj, zatim u regionima na severu panije, Severne vedske, Estonije, Letonije i/iliupeatljivo nadprosean udeo starog stanovnitva, kao na primer u Severnoj i Centralnoj Italiji,Grkoj, centralnoj Francuskoj i nekim delovima novih zemalja lanica EU.

ini se, meutim, da su pojedini regioni u Evropi, u odnosu na izabrane indikatore, manjepogoeni optim regionalnim demografskim problemima. Ovoj kategoriji pipadaju neka od velikihmetropolitenskih podruja (na primer, Pariz i London), kao i pojas regiona koji se protee odJugoistone Engleske preko Holandije do severa Nemake, neki delovi June Nemake, Severnevajcarske i Alzasa (Francuska). Ova situacija je naglaena i u Irskoj i Junoj Norvekoj.Pozitivan trend na Balearskim ostrvima (panija) i u Algarveu (Portugalija) uglavnom je rezultatmehanikog priliva stanovnitva.

Najznaajnije regionalne razlike u pogledu ovog kombinovanog indikatora javljaju se u paniji,

Francuskoj, Velikoj Britaniji i Holandiji. Sa druge strane, najkohezivnije zemlje su Irska, ekaRepublika i Maarska.

Kljune konstatacije: Veliki delovi Mediterana i zemalja June Evrope suoeni su sa posebnim problemom u

smislu demografskog razvoja, koji je uglavnom uslovljen starenjem i emigracijom. Suprotno tome, neka mediteranska podruja atraktivnih pejzanih i klimatskih

karakteristika, mogla bi poveati broj stanovnika. Primer su Algarve (Portugal) iBalearska ostrva (panija).


28/53

Ekonomski uspeni regioni, regioni sa visokim stopama privrednog rasta, imajupozitivnije demografske osobine od drugih.

Periferna i ruralna podruja mogu da imaju pozitivan demografski razvoj, to ilustrujesituacija u Gvajani.

KARTA 6PrirodnostProstorni razvoj u direktnoj je sprezi sa pitanjem namene zemljita, odnosno sa nainima na kojese zemljite trenutno koristi. Uopteno govorei, mogu se razlikovati tri tipa povrina. Namena iprirodnost zemljita, tj. odustvo antropogenih uticaja na povrine i pejzae, od znaaja je zaoblast prirodnog naslea. Visok udeo prirodnosti moe, dakle, biti korisno svojstvo prostornograzvoja.

Na karti je predstavljena kombinacija tri indikatora: Vetake povrine:

Udeo antropogenih ili vetakih povrina u nekom regionu korien je kao indikatorrelativne veliine izgraenog podruja (visok udeo vetakih povrina uzet je kao

negativna karakteristika). Prirodne povrine:

Udeo prirodnih ili polu-prirodnih povrina u nekom regionu korien je da prikae koliinuzemljita koje nije transformisano radi zadovoljavanja ljudskih potreba (visok udeoprirodnih povrina uzet je kao pozitivna karakteristika).

Intenzitet poljoprivrede:Odnos izmeu proizvodnje i ulaganja korien je kao indikator intenziteta poljoprivrednenamene zemljita (visoka vrednost odnosa proizvodnje i ulaganja uzeta je kao negativnakarakteristika).

Ovaj kombinovani indikator prikazuje postojeu namenu zemljita u kontekstu antropogenetransformacije pejzaa i ouvanja prirode. Pored zemljita pod naseljima, industrijom isaobraajnim mreama i objektima, u kontekstu intenziteta poljoprivredne namene uvren je i

indikator agro-industrijskog korienja zemljita. Kombinacija tri indikatora prua generalnu slikuprirodnosti nekog podruja.

Ukupan udeo koji pojedini tipovi namene imaju u nekom regionu, odluujua je komponenta ovogkombinovanog indikatora. To ujedno znai da na sliku utiu i granice meu regionima veliineNUTS II, jer postoje sluajevi u kojima neki region veliine NUTS II obuhvata samo centaraglomeracije (na primer, region Londona) dok u drugim on obuhvata i urbano podruje i njegovuokolinu (na primer, region Madrida), to uie na udeo vetakih podruja.

Karta jasno pokazuje da su prirodna podruja koncentrisana na severnoj periferiji, i u nekimplaninskim predelima, ali da su u oba sluaja uslovi za razvoj poljoprivrede manje povoljni. Uzavisnosti od unutranje strukture i koncentracije naselja, urbana podruja su oigledno najmanjeprirodna, sa najniim vrednostima prirodnosti zabeleenim u Londonu, Briselu, ZapadnomMidlendsu, Mersisajdu (Velika Britanija), Hamburgu i Beu. Neka druga urbana podruja, kaoMadrid, Barselona, Dablin i Varava, pokazuju gotovo isti stepen prirodnosti kao i njihovookruenje, to moe biti posledica veliine obuhvata regiona.

U podrujima poput Groningena, Zilanda (Holandija), Zapadne Flandrije (Belgija), Eseksa iLinkolnira (Velika Britanija) visok udeo vetakih povrina praen je najniim evropskimvrednostima prirodnosti. Kada se pogleda intenzitet korienja zemljita, jasno je da u ovom tipuregiona uglavnom dominira poljoprivreda.


29/53

KARTA 7

Prema indikatoru namene zemljita, u regionima na jugu Evrope, posebno u Italiji i Grkoj,intenzivno poljoprivredno korienje rezultira niskim prosenim vrednostima. enova i Ligurija(Italija), Jonska ostrva, Zapadna Makedonija i Peloponez (Grka) imaju najvie regionalnevrednosti.

Najvee razlike u pogledu prirodnosti javljaju se u Velikoj Britaniji, koja ima najnie vrednosti nacelom podruju koje pokriva ESPON. Belgija i Austrija takoe pokazuju prilino velike unutranjeregionalne nejednakosti.

Kljune konstatacije: Prirodnost je dominantna u najsevernijim delovima Evrope kao i u nekim planinskim

predelima. Iako najnii stepen prirodnosti imaju urbana podruja, neka od njih nemaju nii stepen

prirodnosti od sopstvenog ruralnog zalea. Neke vee urbane aglomeracije pokazuju akisti stepen prirodnosti kao i njihova okolina.

Razlike izmeu Zapadne i Istone Evrope su u ovom kontekstu male. Najvee unutranjeneravnomernosti u pogledu prirodnosti uoene su u Velikoj Britaniji,

Belgiji i Austriji.

Katastrofe, rizici i njihova uestalostU optem smislu, katastrofa je neoekivan i nekontrolisan dogaaj neuobiajene jaine kojipredstavlja pretnju ljudskim aktivnostima ili samim ljudima. Procena prirodnih ili tehnolokihakcidenata polazi od (a) rizika koji oni proizvode (verovatnoa pojavljivanja i veliina tete) i (b)mogunosti njihovog prostornog lociranja.

Na karti je predstavljena kombinacija sledeih tipova elementarnih nepogoda i tehnolokih rizika:

Elementarne nepogode: Poplave:

Poplava je

Documents

u Potrazi Prostornim Potencijalima