UVOD

Predmet: Poslovno i finansijsko pravo

: Ugovor o franizingu

SADRAJUvod..................................................................................................str.1

Franizing, pojam i znaaj..............................................................str.2

ta je franizing...............................................................................str.2

Sadrina ugovora o franizingu.....................................................str.3

Predmet ugovora o franizingu......................................................str.6

Obaveze davaoca franizinga.........................................................str.6

Obaveze primaoca franizinga.......................................................str.7

Pravni osnovi za regulisanje ugovora o franizingu....................str.7

Ekonomske karakteristike franizinga.........................................str.8

Vrste ugovora o franizingu...........................................................str.9

Franizing kao strategija rasta malih i srednjih preduzea.....str.10

Zakljuak.......................................................................................str.14

Literatura.......................................................................................str.16

UVOD

Poreklo rei franizing vezuje se jo za srednjevekovnu Evropu. Jo tad su evropski vladari dodeljivali povlastice ( franize ) trgovcima, da mogu slobodno obavljati odreene privredne aktivnosti, kao na primer: slobodnu trgovinu na odreenom podruju, pravo odravanja pijaca i sajmova, osnivanje esnafa i sl.

Engleska re franchising ima svoje izvorite u staroj francuskoj rei franchise, koja oznaava slobodu, povlasticu, privilegiju i pravo. Tako bi se moglo rei da se franizing u svom izvornom znaenju odnosi, na slobodu ( povlasticu ) u trgovanju, poslovanju i u kretanju na odreenoj teritoriji, koja je darivana od vladara putem povelje. Za osnivaa savremenog franizinga, u dananjem smislu te rei, smatra se ameriki jevrejin Ajsak Merit Singer ( Isac Meritt Singer ), koji je patentirao iglu za ivau mainu, a 1863. godine njegova kompanija SINGER je prvi put razvila sistem franizinga u svetu. Singer je za vreme graanskog rata u SAD izmeu Severa i Juga ( 1861 1865 ) davao izabranim trgovcima ( tzv. torbarima ), da prodaju ivae maine na tano odreenim teritorijama, koristei za prevoz robe konjske zaprege. Takoe, u pionire savremenog franizinga ubrajaju se i firme u automobilskoj industriji General Motors i Rexall, koje su prve uoile prednosti i znaaj kooperacije sa nezavisnim trgovcima u distribuciji automobila.

General Motors je 1883. godine prvi primenio franizing kao pravni oblik poslovanja u prodaji goriva i naftnih derivata i detaljno je razradio pravni i finansijski mehanizam primene. Ubrzo ovaj sistem koriste i druge firme u prodaji automobilsa. Franizing u prometu osveavajuih pia javlja se 1890. godine. uvena Coca Cola, pronalazak je lekara Dona Pembertona 8.maja 1886. godine. Formula spravljanja ove uvene eerne vodice pod imenom 7X ostala je do danas najbolja uvana proizvoaka tajna. Ekstrat za popularno pie priprema se od lia koke, koja se nabavlja u Peruu, priznao je glavni tab kompanije. Don Pemberton je 1892. godine sklopio dugoroan ugovor sa jednom firmom iz Bostona o proizvodnji i prometu coca-cole po sopstvenom receptu. Smatra se da je ovo prvi ugovor o franizingu u grupi osveavajuih pia. Franizing paket kod osveavajuih pia prihvatile su i druge kompanije, a on se sastoji od ekskluzivnog prava upotrebe vlastitog sirupa, koncetrata ili formule za proizvodnju i pakovanje napitka u odreenom podruju. Primalac franize je duan da nabavlja odgovarajue sirovine iskljuivo kod davaoca sistema; da proizvodi po strogo propisanim standardima i upustvima i da ne odstupa od utvrenog kvaliteta. U razvoju franizinga u Evropi najznaajniju ulogu ima Francuska.

Franizing je metod obavljanja posla. To je metod marketinga ili usluga, koji je usvojen i koji se koristi u iroko raznovrsnim industrijskim oblastima i poslovima. Kao to je ranije istaknuto, re franchise izvorno znai biti slobodan. U ovom smislu franizing prua ljudima slobodu za sopstveni menadment i usmeravanje njihovog sopstvenog poslovanja.Do 1950. godine ovaj ugovor je bio preteno zastupljen u oblasti proizvodnje i prometa automobila, prometa nafte i njenih derivata, da bi do 1950. posebno razvio u domenu brzog pripremanja hrane (Mc Donalds).

U Evropi franizing uvode amerike firme Avis, Herz i Coca cola.

Godine 1960. osnovano je Meunarodno udruenje za franizing ( International Associattion for Franchising-IFA).

Evropska ekonomska zajednica je 1988. je usvojila Pravilo broj 4078/88 o primeni lana 85(3) Rimskog ugovora na kategorije sporazuma o franizingu.

FRANIZING pojam i znaaj

Poslednjih decenija dolo je do velike ekspanzije franizinga na domaem tritu. Rauna se da samo u SAD vie od 550.000 poslovnih jedinica posluje po sistemu franizinga preko koga se ostvaruju godinje prodaje vredne vie od 800 milijardi dolara. Franizing se proirio na veliki broj privrednih oblasti i sada je ovaj nain poslovanja prisutan ne samo u automobilskoj industriji i servisiranju, proizvodnji i prodaji hrane, ugostiteljstvu, hotelijerstvu, malotrgovinskom i veletrgovinskom poslovanju, nego i knjigovodstvu, oglaavanju, zubarskim i medicinskim uslugama, osiguranju itd. Pored Meunarodnog udruenja za franizing, osnovanog 1960 godine, nikao je i veliki broj franizing asocijacija (meu kojima su i one u Maarskoj, ekoj, Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji) sa ciljem da se utvrde kodeksi i pravila ponaanja u ovoj oblasti i zatite interesi uesnika.

TA JE FRANIZING?Ugovor o fraizingu je neimenovan ugovor i ne sadri ga Zakon o obligacionim odnosima (Slubeni list SFRJ, broj 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, Slubeni list SRJ, broj 31/93).

Spada u kategoriju novih ugovora koje je inkubirala autonomna privredna praksa u zemljama SAD i Evrope.

Da bi se razumela sutina franizinga najbolje je komparirati tri defincije franizinga: Meunarodnog udruenja za franizing, amerikog pravnog strunjaka Harolda Browna i Pravilo Komisije EE od 1988. o franizingu:

1. Prema definiciji Meunarodnog udruenja za franizing (IFA) franizing je:Ugovorni odnos izmeu davaoca i primaoca franize u kome davalac nudi ili se obavezuje da odri trajan interes u poslovanju primaoca franize u takvim oblastima kao to su know-how i obuavanje, dok se primalac obavezuje da posluje pod zajednikom firmom, spoljnim izgledom ili postupkom koji pripada davaocu ili ga on kontrolie, kao i da iz svojih izvora uloi osnovni investiconi kapital u poslovanje.

2. Ameriki pravni strunjak Harold Brown definie ugovor o franizingu kao usmeni ili pismeni sporazum za odreeno ili neodreeno vreme, kojim jedno lice ustupa drugom licu da upotrebljava firmu, usluni znak, ili drugo obeleje, i u okviru koga postoji zajedniki interes u plasiranju robe ili usluga na veliko, na malo, u zakup ili na drugi nain pod tom licencom.

3. Sporazum o franizingu je sporazum kojim jedno preduzee franizant, ustupa drugom - franizataru u zamenu za neposrednu ili posrednu finansijsku naknadu, pravo korienja franizinga u cilju marketinga posebne vrste roba i/ili usluga; minimum obaveza koji taj sporazum mora da sadri odnosi se na:

korienje zajednikog imena ili oznaka radnje i jednoobrazno prezentiranje lokala i/ili sredstava prevoza;

komunikaciju know-how od strane franizanta franizataru;

kontiniurano dostavljanje franizanta franizataru trgovake i tehnike pomoi za vreme trajanja sporazuma.(Pravila Komisije EEZ od 1988. o franizingu).

Treba razlikovati fraizing( ugovor o franizingu ) od pojma franiza koji se upotrebljava kao predmet ugovora o franizingu i kao jedan pojam u osiguranju.

Ugovor o franizingu je takoe jedna od oblika kooperacije izmeu velikih i renomiranih proizvoaa i uslunih preduzea ( davaoca franizinga ) i trgovaca na malo ( dilera ) i uslonih radnji i preduzea ( primaoca franizinga ).

Ovakvi oblici povezivanja posredstvom ugovora o franizingu nazivaju se lanac trgovine, ugostiteljskih radnji ili hotela.

Osnovni sadraj ugovora o franizingu je svojevrsna specijalizacija i deoba rada u sferi prometa robe i delatnosti usluga.

Jedna od osnovnih karakteristika ugovora o franizingu jeste da su subjekti ovog pravnog posla krajnje ekonomski povezani i zavisni i da je time ugovoren visok stepen integracije njihovih poslovnih funkcija i delatnosti u situaciji kad su oba partenra nezavisna preduzea i svaki za sebe snose rizik poslovanja i nastupaju u svoje ime i za svoj raun.

Studija Meunarodnog instituta za unifikaciju privatnog prava ( UNIDROIT ), kae da postoji preko 30 razliitih definicija ovog ugovora. Mladen Draki je dao sledeu definiciju ugovora o franizingu koja glasi:

Franizing ugovor je trajan ugovor kojim se zasniva jedan sistem saradnje izmeu samostalnih preduzea, prema kome je jedno od njih ( davalac franize ), uz naplatu naknade, ustupa drugom preduzeu ( primaocu franize ) pravo da koristi u svom poslovanju odreenu robu ili usluge prvog preduzea, pod tano odreenim uslovima, da koristi njegovo trgovako ime, znak, spoljni izgled i druga zatiena prava, kao i njegova tehnika i poslovna iskustva, uz obavezu druge strane da posluje po sistemu organizacije davaoca franize, pri emu davalac franize obezbeuje primaocu pomo, savet, kolovanje kadrova i vri odgovarajuu kontrolu.Sadrina ugovora o franizingu nije zakonom regulisana, jer ona spada u posebne, neimenovane ugovore. Koristei inostranu i domau literaturu i iskustva, valjan ugovor o franizingu bi trebalo da ima sledeu sadrinu:

I. Uvodne ( opte ) odredbe:

1) naznaenje da se radi o ugovoru o franizingu,

2) opis ugovornih strana, a naruito davaoca franizinga ( tani nazivi, sedita, adrese, ko ih zastupa i u kom svojstvu ),

3) predmet franize ( vrste robe ili usluga ),

4) opis prava industrijskog vlasnitva ili drugih ekonomskih prednosti, renomea (goodwill) davaoca franizinga,

5) definicija i opis licence, iga i drugih ustupljenih prava korienja znakova razlikovanja,

6) dozvola da primalac franizinga koristi ig i druge znakove razlikovanja, kao i poslovna znanja i tehnike koje je razvio davalac franizinga,

7) utvrivannje ugovornog podruja, geografski ili prema odreenom mestu, na kome primalac franize ima iskljuivo pravo ekonomskog iskoriavanja ustupljenih prava,

8) dozvola prodaje robe u skladu sa uslovima utvrenim u ugovoru, odnosno dozvola davanja usluga pod igom i drugim simbolima davaoca franize i u skladu s metodom i nainom poslovanja davaoca franize i

9) obim iskljuivih prava: davalac franize se obavezuje da u vreme trajanja ugovora nee nikom drugom na tom podruju davati ista ili slina prava

II. Osnivanje poslovne jedinice primaoca franize:

1) obaveza davaoca franize je da istrai trite ugovorenog podruja i da koristi svoje znanje i iskustvo u istraivanju za odreivanje lokacije poslovne jedinice,

2) uruenje dokumentacije projekata i drugih standarda gradnje ili adaptacije postojeeg poslovnog prostora primaoca franize,

3) instruktaa primaoca franize i njegovog osoblja,

4) predaja pismene dokumentacije i upustva u nainju poslovanja, tehnolokim i komercijalnim postupcima,

5) obaveza primaoca franize da e kupovati u ugovoru utvrenim rokovima odreene minimalne koliine robe,

6) obaveza primaoca franize da e se pridravati uputstava, planova i specifikacija gradnje adaptacije poslovne jedinice,

7) obaveze ulaganja sredstava u poslovni prostor, u skladu sa standardima koji osiguravaju identifikaciju ponude robe ili usluga sa propisanim standardima

8) obaveza plaanja depozita ili lanarine

9) obaveza pridravanja rokova utvrenih za poetak poslovanja

III. Odredbe o ostvarivanju saradnje:

1) uvoenje u nain poslovanja i primenu ustupljenog znanja i iskustva primaoca franize i njegovog osoblja

2) stalno davanja uputstava i obavetavanja o poboljanjima i usavravanjima tehnike poslovanja,

3) pruanje tehnikih usluga ( servisiranje i odravanje opreme i/ili proizvoda ),

4) redovno i u odreenim rokovima ( jednom godinje ili vie puta ) obaviti obrazovanje i usavravanje kadrova primaoca franize,

5) obavljanje poslova oglaavanja, istraivanja trita i drugih oblika unapreenja prodaje u skladu sa metodama marketinga,

6) obavljanje poslova knjigovodstva, komercijalnih i tehnikih radnji, vezanih za poslovanje primaoca franize

7) obaveza primaoca franize je da kupuje samo od davaoca franize ili od preduzea koje davalac franize preporui,

8) obaveza odravanja utvrenih standarda, uputstava i instrukcija koju primalac franize ima za sve vreme trajanja ugovora o franizingu,

9) u nekim ugovorima postoji obaveza primaoca franize da nee zapoljavati ljude koji su ranije radili kod davaoca franize ( zabrana konkurencije ),

10) plaanje naknade za ustupljena prava i usluge, koja se obraunava od ostvarenog prometa, nain i rokovi obraunavanja i plaanja naknade,

11) posebne odredbe o naknadama za pojedine usluge, odredbe o zajednikim fondovima oglaavanja i reklamiranja i sl., ukoliko je takva naknada predviena,

12) obaveza primaoca franize je da odrava odgovarajue robe, koje su predmet zajednikog poslovanja.

IV. Nadzor i ogranienja:

1) pravo i obaveza nadzora davaoca franize, nain i rokovi vrenja nadzora,

2) ogranienja primaoca franize u pogledu prenosa prava u vezi sa poslovanjem ili interesa iz ugovora o franizingu bez prethodne saglasnosti davaoca,

3) ogranienja prodaje opreme i nekretnina koje su vezane za poslovanje i standarde sistema franizinga

4) obaveze uvanja poslovne tajne i drugih poverljivih podataka,

5) vrste i obim osiguranja koje je primalac franize duan da uplati,

6) nain i uslovi izmene i obnavljanja uputstava i ugovorenih oblika poslovanja,

7) pravila saradnje i obaveze na poslovima oglaavanja promocije proizvoda i/ili usluga, uzajamnog izvetavanja i sl.

V. Ogranienje odgovornosti stranaka:

1) sluajevi oslobaanja od odgovornosti usled dejstva vie sile,

2) oslobaanje odgovornosti usled sluaja,

3) ogranienje odgovornosti ili oslobaanje od odgovornosti, usled promenjenih okolnosti.

VI. Odredbe o trajanju ugovora:

1) vreme na koje je ugovor zakljuen, uslovi i nain preutnog produenja ugovora,

2) sluaj prestanka stranaka ( steaj, likvidacija, smrt ) i uslovi za prenos prava iz ugovora na sledbenike, odnosno naslednike,

3) raskid iz vanih razloga, postupak i prava stranaka u sluaju raskida ugovora,4) ustupanje ugovora i uzajamna prava i obaveze u sluaju ustupanja,

5) obaveze i rava nakon prestanka ugovora.

VII. Reavanje nastalih nesporazuma i sporova:

1) reavanje nastalih nesporazuma mirnim putem i nain tog reavanja,

2) ugovaranje nadlene arbitrae za reavanje nastalog spora iz ugovora ili povodom ugovora, ako se sporazum nije mogao reiti mirnim putem ( moe i ugovaranje nadlenog suda ),

3) ukoliko se radi o strankama razliite nacionalnosti, odnosno dravljanstva, utvrivanje merodavnog materijalnog prava za reavanje nastalog spora od strane arbitrae.

VIII. Zavrne odredbe:

1) jezik ugovora pratea korespodencija i isprava,

2) odredba da se zakljuivanjem ugovora ranija prepiska i dokumentacija stavlja van snage ( gubi pravnu vanost ),

3) naknadni prilozi, aneksi i protokoli sainjeni posle zakljuivanja ugovora mogu, zavisno od sardrine, menjati ili dopunjavati ugovor i franizingu, pod uslovom da su potpisani od strane ovlaenih lica obeju stranaka,

4) broj istovetnih primeraka na odreenom jeziku i broj overenih prevoda,

5) mesto i datum potpisivanja ugovora i

6) potpisi ovlaenih lica za sklapanje ugovora, koji su se uzajamno legitimisali pri potpisivanju ugovora.

Ovaj gore navedeni sadraj ugovora o franizingu treba shvatiti kao uzor i podsetnik. Ovaj primer moe biti od velike koristi za razvijanje sistema franizinga, a u praksi esto dolazi do skraivanja ugovora. Na Zakon o preduzeima ( njegov lan 420) predvia da se preduzea mogu udruivati, izmeu ostalog i po sistemu franizinga.Predmet ugovora o franizingu je najee:

ustupanje iskljuivih prava prodaje robe i obavljanje usluga na ugovornom podruju;

ustupanje prava iskoriavanja robnog ili uslunog iga, uzorka modela i firme;

ustupanje prava iskoriavanja poslovodnog know-how-a;

obavljanje usluga zavisno o ugovornoj deobi rada;

obavljanje nadzora kao kontrole kvalieta poslova prodaje i usluga;Obaveze davaoca franizinga

Obaveze davaoca franizinga se ugovorom o franizingu precizno specificiraju, ali najee su:

ustupanje prava iskljuive prodaje robe i vrenja usluga;

ustupanje prava upotrebe robnog i uslunog iga;

ustupanje prava upotrebe firme, memoranduma i drugih poslovnih znakova preduzea;

ustupanje know-how-a ( tehiki: tehnoloki metodi proizvodnje ,upotreba recepata, formula, specifikacija, postupaka i metoda proizvodnje i poslovni znanja o metodama pridobijanja potroaa, znanja o organizaciji plasmana i prometa, znanja o osnovama finansiranja);

vrenje nadzora u funkciji zatite iga, goodwilla, standarda ponude robe i usluga;

pruanje niza dopunskih usluga u cilju olakanja otpoinjanja i voenja poslova predvienih ugovorom ( pomo u pronalaenju i ureenju sedita, obrazovanje primaoca franize i njegovog osoblja, pomo u upravljanju preduzeem, reklama i propagandna kampanja, stavljanje na raspolaganje svih vrsta podataka o tritu;Obaveze primaoca franizinga

Obaveze primaoca franizinga se ugovorom o franizingu precizno specificiraju, ali najee su:

primena u poslovanju svih upustava i propisanih standarda poslovanja ( organizacija preduzea, prodaja i dr.)i tehnolokih postupaka u proizvodnji hrane i pia (unutranja jednoobraznost);

obaveza spoljnjeg jednoobraznog ureenja sedita odnosno radnje (spoljnja jednoobraznost);

obaveza nabavke robe od davoca franizinga ili lica koje on oznai;

obaveza odreenog investiranja;

obaveza uvanja poslovne tajne;

obaveza plaanja naknade;

Naknada se plaa kao paualna naknada ( fee) ili kao franizing naknada ( royality).

Paualna naknada predstavlja trinu vrednost prava franizinga, ukljuujui i stvarne trokove usluga.

Franizing naknada se ugovara u odreenom procentu i zavisi od obima ukupnog prometa (varijabilni deo) ili je delom fiksna ( naknada za ugovorene posebne usluge).

Pored paualne naknade ili franizing naknada primalac franizinga ima i druga plaanja prema davaocu franizinga:

kupovnu cenu za nabavljenu robu;

plaanje zakupnine ako je davalac franizinga dao u zakup poslovne prostrije primacu franizinga;

otplata kreditnih rata, ako je ako primalac franizinga korisnik kredita od davaoca franizinga radi vlasitih investicionih ulaganja u vezi sa ugovorom o franizingu. Pravni osnovi za regulisanje ugovora o franizingu

Jedino u SAD je donesen propis o ugovoru o farnizingu. Ostale zemlje, ukljuujui i nau, nisu donele propis o ugovoru o franizingu.

Pravni osnov za regulisanje ugovora o franizingu u naoj zemlji su: opti uslovi poslovanja, opta pravila ugovornog prava i analogna primena srodnih imenovanih ugovora iz Zakon o obligacionim odnosima.

Ugovor o franizingu je neimenovani ugovor i sadri elemente iz vie ugovora: ugovora o licenci, ugovora o know-how, ugovora o zastupanju, ugovora o radu, ugovora o prodaji, ugovora o delu, ugovora o drutvu, ugovora o uslugama i ugovora o zakupu.

Ugovor o franizingu je neimenovan i formalni ugovor, dvostrano-obavezan i teretni ugovor i ugovor sa trajnim prestracijama.Ekonomske karakteristike franizinga

U ekonomskom smislu ugovor o franizingu je pravni instrument koji obezbeuje posao franizinga kao oblika saradnje u delatnostima komercijalizacije roba u trgovini na malo i davanju usluga.

Ekonomske karakteristike fraizing posla su:

deoba i specijalizacija rada;

savremeno udruivanje preduzea;

ekonomska ekspanzija irenjem trita i razvojem delatnosti;

savremeni sistem ekonomskih odnosa visokog stepena;

oblik premoavanja podvojenosti proizvodnje i prodaje;

krajnja racionalnost i specijalizacija uz istovremeno stvaranje jedinstvenog i uzajamnog i vrsto povezanog procesa koji obuhvata proizvodnju i prodaju;

metod vertikalnog povezivanja proizvodnje i prometa;

moderna integracija u sistemu distribucije;

oblik poslovne organizacije;

novi marketing sistem;

marchandising kao skupni pojam za mere koje preduzima proizvodno preduzee radi postizanja efikasnije prodaje, a odnose se na prezentaciju proizvoda i ostale napore koji donose uspenom plasmanu;

Statistiari navode preko 100 sektora prodaje roba, usluga i proizvodnjekoje mogu biti franizirane u savremenim ekonomskim odnosima. Ekonomski interesna motivacija subjekata u poslu franizinga

Ekonomski interesna motivacija subjekata u poslu franizinga predstavlja sadraj motiva, ekonomski i interesno opredeljenih, za zakljuivanje ugovora o franizingu. Identifikuja ekonomskih ineteresnih motivacija prikazana kroz motivaciju davaoca i primaoca franizinga.

Motivacija davaoca franizinga:

razvoj i rast preduzea (razvoj i irenje delatnosti preduzea uz relativno mala ulaganja);

racionalizacija ulaganja;

racionalizacija rizika;

poveanje konkurentske snage preduzea; Motivacija primaoca franizinga:

racionalizacija ulaganja ;

smanjenje rizika uspenog poslovanja;

racionalizacija trokova poslovanja;

umanjenje poslovnih rizika;

racionalizacija rada;Vrste ugovora o franizingu

U pravnoj teoriji i poslovnoj praksi postoji vie vrsta ugovora o franizingu:

1. nepokretni ili

2. pokretni (deoba prema seditu primaoca franizinga);

3. operativni franizing ( ne omoguuje subfranizing);

4. teritorijalni franizing(koji omoguuje primaocu franizinga da na svojoj teritoriji angauje novim ugovorom i tree lice);

5. tradicionalni;

6. franizing novog tipa;

Najznaajnija podela ugovora o franizingu je na:

1. robni franizing ( franizing proizvoda),

2. prometni poslovni franizing ( franizing usluga) i

3. proizvodni ili industrijski ( tehnoloki ) franizing.

U robnom franizingu ( franizing proizvoda ) proizvoa ( davalac franizinga ) ustupa izabranom trgovcu pravo iskljuive prodaje odreenog proizvoda ili grupe proizvoda na tano odreenoj teritoriji, radi prodaje krajnjem korisniku ( kupcu ). Prodaja krajnjem korisniku ostvaruje se putem dva kupoprodajna ugovora od kojih je jedan zakljuen izmeu davaoca franizinga i primaoca franizinga, a drugi izmeu primaoca franizinga i kupca.Prometni ( poslovni ) franizing se sastoji u pruanju niza usluga ( tzv.paketa usluga ) koje davalac franizinga prua primaocu franizinga. Davalac franizinga svoju poslovnu formulu tj. nain poslovanja ( svoj imid ), svoje metode plasmana, steeno znanje i iskustvo ( know-how ), robne i uslune znakove i sl. Praktino daje mu komletni provereni paket usluga sa ciljem uspenog plasmana proizvoda. Na taj nain se ostvaruje unifikacija poslovanja svih primalaca franizinga koji su u poslovnom odnosu ( lancu ) sa jednim davaocem franizinga. Ovde se u odreenoj meri moe govoriti i o franizingu sistema distribucije koji znai primenu vertikalnog odnosa kooperacije na osnovu dugoronog ugovora izmeu pravno samostalnih partnera na bazi koga davalac sistema daje korisniku sistema pravo i nalae mu u dunosti da distribuira tano odreene proizvode ili usluge uz korienje njegovog naziva, njegove robne marke i opreme robe, kao i ostalih njegovih zatienih prava, i uz korienje njegovih marketing organizacionih programa.Proizvodni franizing se sastoji u tom da proizvoa davalac franizinga ustupa primaocu franizinga pravo prodaje svog proizvoda ili grupe proizvoda na tritu, a u odreenim sluajevima i pravo njihove potpune ili delimine proizvodnje na bazi licence, znanja i iskustva davaoca franize. Po pravilu se ustupa iskljuivo pravo prodaje na tano odreenoj teritoriji ili tritu ( zemlji ). Primalac franizinga je u obavezi da nabavlja proizvode koji su predmet franizinga samo od proizvoaa ili od isporuioca koga on odredi, a on ujedno ima pravo kontrole nad poslovanjem primaoca franizinga. Neke klasifikacije govore pored franizinga proizvoda ( franchising of products ) o franizingu ukupnog poslovanja koji se odnosi i na ostale poslovne funkcije kao to su rukovoenje, nabavka, raunovodstvo itd. Ove podele treba posmatrati i u svetlu razvoja sistema franizinga, poto se tradicionalni franizing koncept odnosi na ustupanje prava u vezi proizvoda i trgovinskog imena (product and trade name franchising ) i javlja se kao odnos u plasmanu proizvoda izmeu isporuioca i prodavca u kome ovaj drugi pribavlja deo identiteta samog proizvoaa (karakteristino za automobilske delove i servis, pia ). Integralni franizing ili franizing druge generacije karakterie otvorena, odnosno tekua poslovna saradnja izmeu davaoca i primaoca franizinga koja se odnosi ne samo na proizvode, usluge i trade mark, ve na celokupno poslovanje marketing strategiju i plan, nain rada i standarde, kontrolu kvaliteta i kontinuiranu komunikaciju u oba pravca ( business format franchising ) i karakteristian je za hotelski i turistiki kompleks.

FRANIZING KAO STRATEGIJA RASTA MALIH I SREDNJIH PREDUZEAPraktino i teoretski je dokazano da se sistem franizinga moe primenjivati u svim oblastima ekonomske aktivnosti. Partneri u sistemu franizinga su franizant i njegovi franizati. Nosilac sistema franizinga je franizant. On je lider sistema i dominira u poslu. Franizant ima ugled, znanje, savremenu organizaciju rada. To je firma iji znak uliva poverenje u kvalitet roba i usluga. Franizant jasno definie svoj poslovni sistem i trai saradnike u poslu, partnere, kooperante, tj.franizate.Franizant je duan da precizno formira sistem franizinga na ijem elu se nalazi. U tom cilju on je duan da izradi poslovni oblik franizing sistema, a to je prirunik ( broura ), koji obuhvata sve neophodne elemente da se neiskusnoj osobi pomogne u biznisu, kako bi ona uspeno poslovala uz stalnu pomo, i nadzor franizanta. Prirunik ili broura treba da sadre sledee elemente:

potpun opis biznis koncepta ( on treba da ukae na nain uspenog voenja posla u svim funkcijama franizing sistema)

proces uvoenja i obuavanja posla prema biznis konceptu sistema ( franizant je duan da uvodi u posao i obuava sve lanove franizing sistema ( franizate ), kako bi postigli to povoljnije rezultate u svom radu)

neprekidni proces pomaganja i nadzora

Franizant, pored navedene broure o nainu poslovanja, treba da prui svojim kooperantima sve vanije informacije o meusobnom sistemu u franizing sistemu, kao to su:

poslovni i finansijski poloaj franizanta,

ljudi koji su ukljueni u franizing kompaniju,

predlog franizinga,

franizati,

finansijski poslovi i

ugovor o franizingu.

Sa stanovita davaoca franize, prednosti su u tome to on nema nikakvih direktnih ulaganja u filijalu koja nosi njegovo ime. Inventar i opremu poseduje primalac franize. Zatim postoje i trokovi obezbeivanja konstantne usluge primaocu franize po pitanjima tipa istraivanja i razvoja, propagande, administrativne pomoi i povratne sprege i veze unutar mree. Jedna od mana je i ta da neuspeh pojedinane franize moe da se negativno odrazi na ukupno poslovanje franizinga. Drugi se nedotatak ponekad nalazi u neobinoj meavini zavisnosti i nezavisnosti koju stvara franizing. Franiza ipak treba da bude stvar zajednikog interesa i obaveza.

Franizat je u obavezi je da pregovara iskreno i dobronamerno sa franizantom. Primalac franize je duan da iznese sve injenice o sebi koje su znaajne za franizanta, da odlui da li ga prihvata u svoju poslovnu mreu ili ne! Selekcija franizata je najosetljiviji posao pri formiranju franizing sistema. Franizati, po pravilu, su mali privrednici privatnog sektora, odnosno mala i srednja preduzea. Franizati ulau u posao i rad i kapital, zadravaju i pravnu i ekonomsku samostalnost, ali se striktno pridravaju prava i obaveza iz ugovora o franizingu.

Evropska i neke nacionalne federacije za franizing, preporuuju da se izbor franizata vri nakon provere i analize specijalnog upitnika. Franizat po ovoj federaciji treba da odgovori na sledea pitanja:

Da li razumem ta je franizing i ta on obuhvata?

Da li sam fiziki i psihiki kvalifikovan za samozapoljavanje? ( zdravlje, mladost i dr.)

Da li posedujem dovoljno finansijskih sredstava koja bi omoguila da ponem posao?

Da li imam nerava i volje da preivim oekivane gubitke dok se uhodavam u posao i dok se suoavam sa neoekivanim grekama?

Koje su moje prirodne sklonosti i vetine?

Da li kontaktiram i dobro saraujem sa ljudima?

Da li u biti sposoban da dobro rukovodim saradnicima i osobljem, i da im budem uzor u poslu?

Da li sam spreman da radim prekovremeno?

Kako e moja porodica reagovati na moju odluku da radim dugo i naporno?

Da li e me mija porodica svesrdno pomagati i podravati u preuzetom riziku?

ta ja, u stvari, elim i mogu da postignem: a) poslovno zadovoljstvo, b) mnogo novca, c) nekretnine, d) zapoljavanje porodice i prijatelja? Mogu li prihvatiti disciplinu i pravila franizing sistema?

Hou li potovati autoritet franizanta?

Da li sam mogao da se svrstam u red samozaposlenih drugaije, ili samo kroz franizing sistem?

Na kraju, ta ja elim da postignem u ivotu?

Treba imati na umu da 50% franizata, koji su doiveli neuspeh u poslu, sami su odgovorni za nastale potekoe. Sistem franizinga i veliina posla ne garantuju uspeh. Franizant ( davalac franize ) je onaj koji poseduje pravo imena ili zatitnog znaka poslovanja. On obezbeuje poetne uslove poslovanja, ali finansijski dobitak franizata mnogo zavisi od njegovih menaderskih sposobnosti u malom biznisu i kooperaciji sa lanovima sistema. Poslovni format franizinga prua primaocu franizinga ne samo zatitni znak i fabriki ig, ve i kompletni sistem obavljanja posla.

Zaista, re sistem je klju koncepta za franizing. Primalac franize prima pomo u selekciji lokacije za poslovanje, obuavanje personala, poslovno ureenje, reklamiranje i snadbevanje proizvodima. Za ove usluge primalac franizinga plaa unapred direktno franizing taksu i tekue naknade, koje omoguavaju davaocu franize da obezbedi obuavanje, istraivanje i razvoj i da potstie celokupno poslovanje. Ukratko, franizat ( primalac franize ), kupuje neiju tuu ekspertizu, iskustvo i metod obavljanja poslovanja. Iako prihvatanje franizinga nije apsolutna garancija budueg uspeha, mnoge zamke individualnog vlasnitva se mogu izbei. Najvanija obaveza franizata, na osnovu analiza i anketa odreenih ekonomista, je da marljivo radi prema datim uputstvima i da u posao ukljuim porodicu i radnike.

I sa stanovita primaoca franize, takoe postoje prednosti i mane, koje e se u daljem tekstu objasniti.

PREDNOSTI:

poslovni format proizvoda, koji je ve testiran na tritu i verovatno je utvreno da funkcionie ( tako se mogu izbei krupni problemi u poetnom periodu )

prepoznatljivo ime, sa kojim je javnost ve upoznata i u koje snadbevai maju poverenje

publicitet, reklamiranje sopstvenih proizvoda ili usluga, i indirektna propaganda utem natpisa i druge propagandne korporacijske slike u svim filijalama davsaoca franize

iako preuzimanje franize nije jeftinije od zapoinjanja samostalnog posla, smatra se da je procenat skupih greki, koji naprave pojedinci koji zapoinju samostalni posao, znatno umanjen usvajanjem ve testiranih formata,

direktna i bliska pomo tokom poetnog perioda

period obuke za proizvodnju i upravljanje

skup postupaka standardnog upravljanja, raunovodstva, prodaje i kontrole zaliha, koji je ukljuen u poslovni prirunik

bolji uslovi za centralizovanu glavnu nabavku, koju nudi davalac franize, iako moda trai maru kao izvor prihoda od primaoca franize

korist od istraivanja i razvoja davaoca franize radi poboljanja proizvoda

povratna sprega, kroz maru, za voenje postupaka i kapaciteta radi poreenja primedbi sa ostalim primaocima franize i formalno i neformalno

koristz od saveta davaoca franize za odabir opreme i nivo prvobitnih zaliha

pomo pri odabiru poloaja

pristup davaoevim zakonskim i finansijskim savetnicima

zatiena i privilegovana prava na franizu u datoj regiji

poboljanje mogunosti dobijanja zajmova od banaka

podrka poznatog trgovakog imena pri pregovorima za dobre poloaje sa zastupnicima za zakup ili vlasnicima zgrade.

MANE:

praktino nema prostora za inicijativu pojedinca po pitanju proizvoda, usluga i dizajna

licencna naknada koja se plaa davaocu franize, obino se prouava na osnovu bruto profita ili prometa. Problem je u tome da, ukoliko davaoc franize ne da svoj uinak, ili ako primalac franize smatra da ovaj to ne ini, licencna naknada moe biti tema otrih rasprava

sledei problem je u tome to visok poslovni promet ne mora podrazumevati i visoko rentabilno poslovanje

primalac franize nema ba punu slobodu da proda franizu, bez obzira to po mnogim aspektima posao vodi nezavisno

sprovoenje ugovora o teritoriji moe biti teko u praksi

primalac franize moe biti obavezan da, zajedno sa plaanjem licencne naknad, davaocu franize, od njega kupuje i robu i usluge, mogue i po ne ba povoljnim cenama

davalac franize zadrava pravo redovne i vanredne kontrole primaoca i to ima povratno dejstvo na kvalitet njegovog imida i dr.

Savremena trina privreda postepeno naputa klasini kupoprodajni odnos, a raaju se novi, dugorono kooperativni odnosi izmeu franizanta i njegovih selekcioniranih partnera, tzv. franizata. Meusobna prava i obaveze reguliu se veoma detaljno ugovorom o franizingu.

ZAKLJUAKPretpostavka za zasnivanje sistema franizinga, a time i za zakljuenje ugovora, je da je davalac franizinga ekonomski snano preduzee koje je steklo veliki poslovni ugled i iji su proizvodi ili usluge poznate potroaima po svom kvalitetu koji se raspoznaje po znaku, firmi ili drugim spoljnim obelejima preduzea davaoca franizinga. Ova afirmisanost davaoca franizinga je i osnovni motiv primaoca franizinga da se ukljui u franizing sistem davaoca franizinga i da olaka svoje poslovanje koristei njegovu reputaciju. Prednosti franizinga za njegovog primaoca su iskustvo (uspenost ) davaoca franizinga, obuka koju prua davalac franizinga za njegovog primaoca, stalni razvoj i istraivanje koje on sprovodi i na tome gradi konkurentnost, prednosti kupovine i oglaavanja na veliko preko davaoca franizinga, vea privredna snaga kada se radi u sistemu.

S obzirom da je franizing dugoroni poslovni odnos ( neki ga zato porede i sa brakom ) preporuuje se da primalac franizing prikupi to vie informacija o davaocu franizinga i njegovom franizing sistemu. Kada je u pitanju sam davalac franizinga treba prikupiti podatke koliko je dugo u ovom poslu i kakav mu je dosadanji uspeh, koliko ima primalaca franizinga ukljuenih u svoj sistem i na kojim lokacijama, kakvi su dosadanji poslovni rezultati primalaca franizinga, kolike su provizije i trokovi koje primalac franizinga treba da plati, koliko je primaocima franizinga trebalo da povrate uloene investicije i da ostvare zadovoljavajui prihod, kakvu pomo davalac franizinga prua primaocima franizinga i da li su oni zadovoljni saradnjom itd. Svakako da je najdelikatnije pitanje provizije koju treba primalac franiziga da plati i koja se sastoji od provizije za ukljuenje u sistem davaoca franizinga ( initijal franchise fee ) koja se plaa jednokrato ( ne naplauju se davaoci franizinga), rojaliteta ( royality fee) koja se plaa periodino ( procenat nedeljenog, mesenog ili godinjeg prometa) i provizije za oglaavanje ( advertising fee ) za promociju primaoca franizinga u propagandnoj kampanji koju na nivou sistema sprovodi davalac franizinga. Ilustracije radi, 85% davalaca franizinga u Australiji naplauje proviziju za ukljuenje u sistem, a 86% naplauje rojaliti od ega 78% od prihoda, a 22% u fiksnom iznosu. Drugo posebno vano pitanje za primaoca franizinga je nain na koji davalac franizinga sprovodi kontrolu i u kom obimu. Ovo se javlja u vidu odobrenja lokacije i prodajnog prostora od strane davaoca franizinga, kontrole usluga i proizvoda koji se plasiraju, ogranienja palete proizvoda i usluga koje primalaca franizinga moe da plasira, ogranienja u pogledu teritorije, predaje i naina poslovanja na toj teritoriji. Trei aspekt od posebnog znaaja za primaoca franizinga je rok na koji se zasniva poslovni odnos i u kojim sluajevima i pod kojim uslovima se okonava ugovor o franizingu i kakve su mogunosti za jednostavni raskid od strane davaoca franizinga. Najei rok na koji su zakljuenu ugovori o franizingu u Australiji su 6 do 10 godina ( 39%), a sa druge strane 12% nema fiksiranog roka.

Ugovor o franizingu predstavlja proizvod autonomnog trgovinskog prava i nijedan nacionalni sistem prava, niti meunarodna regulativa, ne sadre odreenje ovog pravnog posla. Ugovor o franizingu je po pravilu neformalan, a u praksi se ovi ugovori zakljuuju prema tipskim uslovima poslovanja ( formularima ugovora ) davalaca franizinga koji zahvaljujui svojoj dominantnoj privrednoj poziciji i pregovarakoj snazi diktiraju uslove, maksimalno titei svoje interese. U tom pogledu je i znaajna uloga Meunarodnog udruenja za franizing iji je osnovni zadatak da izrauje opte uslove poslovanja i kodekse poslovne etike, kao to je code of priniples and standards of conduct koji se preporuuju za itanje svima onima koji imaju nameru da uu u pregovore oko franizinga sa nekim od potencijalnih davalaca.

Inae u praksi ugovor o franizingu treba razlikovati od ugovora o licenci i ugovora o know-how, jer se ugovorom o franizigu uglavnom ne prenosi samo jedno znanje i iskustvo, bez obzira da li je zatieno patentom ili nije. U naem pravnom sistemu ovaj ugovor nije posebno tretiran. Sa aspekta zakljuivanja ugovora o franizingu sa nekim od stranih davalaca ili primalaca franizinga relativno je da ne postoji izriita obaveza prijavljivanja ovih ugovora nekom od dravnih organa ( Savezno ministarstvo za spoljnu trgovinu ), ukoliko se ne radi o pribavljanju i ustupanju prava industrijske svojine i znanja i iskustva u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. LITERATURA1) Kandi Vojislav: Franizing kao marketing strategija preduzea, Ekonomski anali, Beograd2) Mlikotin - Tomi, Dea: Ugovor u franizingu, Informator, Zagreb, 19863) Peters, Lena i Schneider, Marina: Franchising Contract, Preliminary study, UNIDROIT, Rome 1986, 4) urovi Radomir: Franizing pojam, vrste i sadrina ugovora, Referat na Saboru malih privrednika, Vrnjaka Banja, 19905) Slubeni list SR Jugoslavije, Beograd, broj 29/966) Zlatkovi M. ivorad:Franizing tranzicija u postkapitalistiki privredni sistem, Ekonomika Crveni krst, Ni, 19997) British franchise Association: The of Franchising, 19907) Gluica Zdravko, Drakovi Milan: Kako uspeno voditi franizu, VAKI, Novi Sad Kandi Vojislav: Franizing kao marketing strategija preduzea, Ekonomski anali, Beograd, br. 102/89, str.231

Mlikotin - Tomi, Dea: Ugovor u franizingu, Informator, Zagreb, 1986, str.11

Peters, Lena i Schneider, Marina: Franchising Contract, Preliminary study, UNIDROIT, Rome 1986, p.7.

urovi Radomir: Franizing pojam, vrste i sadrina ugovora, Referat na Saboru malih privrednika, Vrnjaka Banja, 1990, str. 2.

Zlatovi ivorad: Franizing tranzicija u postkapitalistikom privrednom sistemu, Ekonomika Crveni krst, Ni, 1999, str. 43 47.

Slubeni list SR Jugoslavije, Beograd, broj 29/96, str.36.

Zlatkovi M. ivorad:Franizing tranzicija u postkapitalistiki privredni sistem, Ekonomika Crveni krst, Ni, 1999., str. 29 31.

British franchise Association: The of Franchising, 1990, p. 33-35.

Gluica Zdravko, Drakovi Milan: Kako uspeno voditi franizu, VAKI, Novi Sad, str. 28-30.

PAGE 16