· Ugrađeni derivati vrednovani su u skladu sa vrednovanjem osnovnog finansijskog instrumenta. Finansijski instrumenti čiju fer vrednost nije moguce pouzdano utvrditi iskazani

VOLKSBANK A.D. BEOGRAD Napomene uz Finansijske izveštaje

Volksbank a.d. Beograd

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

Za 2010. godinu

Beograd, 28.02.2011. godine


1

BILANS USPEHA U periodu od 1. januara do 31. decembra 2010. godine U hiljadama dinara Napomena 2010. 2009. PRIHODI I RASHODI REDOVNOG POSLOVANJA Prihodi od kamata 5.1, 7a 4.461.117 4.321.278 Rashodi od kamata 5.1, 7b (1.081.187) (1.170.780) Dobitak po osnovu kamata 3.379.930 3.150.498 Prihodi od naknada i provizija 5.2, 8a 750.713 599.240 Rashodi naknada i provizija 5.2, 8b (85.716) (95.971) Dobitak po osnovu naknada i provizija 664.997 503.269

Neto prihodi od kursnih razlika

5.3,9 157.317

175.136 Neto gubitak po osnovu prodaje ostalih plasmana 16a - (3.184) Ostali poslovni prihodi 10 24.776 18.888 Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

5.5, 11 (1.105.538) (1.007.619)

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 12 (679.479) (644.755) Troškovi amortizacije 5.6,13 (217.186) (205.803) Operativni i ostali poslovni rashodi 14 (1.127.788) (1.019.768) Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 15 - 221 Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 16 (453) - DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 1.096.576 966.883 DOBITAK PERIODA PRE OPOREZIVANJA 1.096.576 966.883 Porez na dobit 5.12, 17 133.005 99.391 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza

5.12, 17 7.349

3.327

Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza

- 8.225

DOBITAK

970.920 862.594

Zarada po akciji u dinarima

35 168 149


3

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU U periodu od 1. januara do 31. decembra 2010. godine

U hiljadama dinara 2010. 2009. AKCIJSKI KAPITAL Stanje na početku godine 5.774.153 5.774.153Uložena nova sredstva akcionara - - Stanje na kraju godine 5.774.153 5.774.153 EMISIONA PREMIJA Stanje na početku godine 7.904.743 7.904.743Uložena nova sredstva akcionara - - Stanje na kraju godine 7.904.743 7.904.743 REZERVE IZ DOBITI ZA POTENCIJALNE GUBITKE PO PLASMANIMA Stanje na početku godine 1.129.357 18.235Povećanje u tekućoj godini 862.594 1.111.122 Stanje na kraju godine 1.991.951 1.129.357 DRUGE REZERVE IZ DOBITI Stanje na početku godine 294 216.059

Ukupno povećanje u tekućoj godini -

(215.765) Stanje na kraju godine 294 294 AKUMULIRANA DOBIT Stanje na početku godine 862.594 895.357Prenos u posebne rezerve za procenjene gubitke (862.594) (895.357)Dobitak tekuće godine 970.920 862.594 Stanje na kraju godine 970.920 862.594 UKUPNO KAPITAL 16.642.061 15.671.141


4

IZVEŠTAJ O NOVČANIM TOKOVIMA U periodu od 1. januara do 31. decembra 2010. godine

U hiljadama dinara 2010. 2009.

Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti

Priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti

4.854.523 4.892.316Prilivi od kamata 4.097.734 4.285.532

Prilivi od naknada 740.540 588.413

Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 16.249 18.371

Odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (2.638.130) (2.882.765)

Odlivi po osnovu kamata (1.007.120) (1.174.804)Odlivi po osnovu naknada (85.250) (96.517)Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (610.223) (644.755)Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda - (67.250)Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (935.537) (899.439)Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima 2.216.393 2.009.551Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima

- -

Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita 6.997.231 12.347.759Smanjenje kredita i plasmana bankama i komitentima - 4.764.619Smanjenje hartija od vrednsti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratk.h hartija od vrednosti koje se drže do dospeća 401.163 -Povećanje depozita od banaka i komitenata 6.596.068 7.583.140Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita (19.507.140) (23.389.434)Povećanje kredita i plasmana bankama i komitentima (19.507.140) (13.612.479)Smanjenje depozita od banaka i komitenata - (5.083.067)Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit (10.293.516) (9.032.124)Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit - - Plaćeni porez na dobit (100.711) (104.366)Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (10.394.227) (9.136.490)Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (82.895) (106.732)Odlivi po osnovu ulaganja u dugoročne hartije od vrednosti - (11.544)Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava (82.895) (95.188)Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja - -Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (82.895) (106.732)Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 6.048.190 3.712.885Neto prilivi gotovine po osnovu subordiniranih obaveza 384.376 291.512Neto prilivi gotovine po osnovu uzetih dugoročnih kredita 5.663.814 3.421.373Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 6.048.190 3.712.885Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja - -Svega neto prilivi gotovine 17.899.944 20.952.960Svega neto odlivi gotovine 22.328.876 26.483.297Neto povećanje gotovine - -Neto smanjenje gotovine (4.428.932) (5.530.337)Gotovina na početku godine 9.765.997 15.121.198Pozitivne kursne razlike 16.733.353 35.998.774Negativne kursne razlike (16.576.036) (35.823.638) Gotovina na kraju perioda 5.494.382 9.765.997


5

1. Osnivanje i poslovna politika Banke “Volksbank” a.d., Beograd (u daljem tekstu “Banka”) osnovana je 11. novembra 1991. godine, pod imenom “Asna banka” a.d., Beograd. U periodu od 26. juna 1997. godine do 18. avgusta 2003. godine Banka posluje pod nazivom “Trust banka” a.d., Beograd. Nakon kupovine akcija Banke od strane austrijskih akcionara, Skupština Banke dana 19. avgusta 2003. godine donosi odluku o promeni naziva banke u “Volksbank” a.d. Beograd, pod kojim Banka sada posluje. Dana 02. septembra 2003. godine, Narodna Banka Srbije donosi Rešenje kojim se daje saglasnost na odluku Skupštine akcionara o promeni njenog naziva. Volksbank a.d Beograd je kćerka banka Volksbank International AG. Od svog osnivanja, Banka je imala više promena u vlasničkoj strukturi. U toku 2010. godine Banka nije imala nijednu dokapitalizaciju. Nakon poslednje šesnaeste emisije akcija u 2008-oj godini, akcionarska struktura na dan 31. decembra 2010. godine izgleda ovako:

Akcionar U hiljadama

dinara %

vlasništva Volksbank International AG, Beč 5.594.936 96,90 European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) 179.217 3,10 Ukupno 5.774.153 100,00 Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, dužna je da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Osnovne aktivnosti Banke su obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju brokerske poslove, poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove. Na dan 31. decembra 2010. godine, Banka je svoje aktivnosti obavljala preko centrale u Beogradu, u ulici Bulevar Mihaila Pupina 165g i 26 ekspozitura, od čega su 9 u Beogradu, dve u Novom Sadu, i po jedna u: Čačku, Nišu, Subotici, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Valjevu, Šapcu, Kruševcu, Inđiji, Zrenjaninu, Požarevcu, Vršcu, Somboru i Jagodini. Banka je na dan 31. decembra 2010. godine imala 467 zaposlenih, a 31. decembra 2009. godine 472 zaposlenog. Poreski identifikacioni broj Banke je 100000354. 2. Osnove za pripremu i obelodanjivanja u finansijskim izveštajima Banka vodi evidenciju i sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa važećim Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije (Službeni glasnik RS 46/2006, 111/2009), Zakonom o bankama (Službeni glasnik RS 107/05, 91/10) i ostalim relevantnim podzakonskim aktima Narodne banke Srbije, kao i ostalom primenljivom zakonskom regulativom u Republici Srbiji.

U skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji sastavljaju i prezentuju finansijske izveštaje u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom, pri čemu se pod profesionalnom regulativom podrazumevaju primenljivi Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Okvir“), Međunarodni računovodstveni standardi („MRS“), Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja („MSFI“) i tumačenja koja su sastavni


6

deo standarda, odnosno tekst MRS i MSFI, koji je u primeni, ne uključuje osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi dopunski materijal.

Izmene postojećih MRS i prevod novih MSFI, kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenje MSFI do 1. januara 2009. godine, su zvanično usvojeni nakon odluke ministra finansija br. 401-00-1380/2010-16 i objavljeni su u Službenom glasniku RS 77/2010. Izmenjeni ili izdati MSFI i tumačenja standarda, nakon ovog datuma, nisu prevedeni i objavljeni, pa stoga nisu bili primenjeni prilikom sastavljanja priloženih finansijskih izveštaja.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u formatu propisanom Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke ("Sl. glasnik RS" br. 74/08, 3/09, 12/09 i 5/10), koji propisuje primenu seta finansijskih izveštaja, čija forma i sadržina nisu usaglašeni sa onim predviđenim u revidiranom MRS 1 – Prikazivanje finansijskih izveštaja, čija je primena obavezna za obračunske periode koji počinju na dan 1. januara 2009. godine. Banka je u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji izvršila usaglašavanje potraživanja i obaveza. Procenat usaglašenih potraživanja iznosi 98%, a procenat usaglasenih obaveza iznosi 99%, dok je procenat delimično ili u celini neusaglašenih potraživanja iznosi 2%, a obaveza 1%. Procenat vraćenih IOS-a zbog promene adrese iznosi 10%. Priloženi finansijski izveštaji uključuju potraživanja, obaveze, rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine Banke bez uključivanja povezanih pravnih lica, VB Leasing d.o.o., u kome Banka ima učešće u kapitalu u iznosu od 49%. Pregled osnovnih računovodstvenih politika je prikazan u Napomeni 5. uz ove finansijske izveštaje. Finansijski izveštaji Banke su iskazani u hiljadama dinara (RSD). Dinar predstavlja funkcionalnu valutu i valutu u kojoj se iskazuju finansijski izveštaji u Republici Srbiji. 3. Pravila procenjivanja Finansijski izveštaji su sastavljeni na osnovu načela prvobitne (istorijske) vrednosti, osim kod vrednovanja finansijskih instrumenata iskazanih po fer tržišnoj vrednosti. Vrednovanje po fer tržišnoj vrednosti je zasnovano na podacima sa aktivnog tržišta i primenjeno je na hartije od vrednosti i druge plasmane kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju čija se fer vrednost može pouzdano utvrditi. Ugrađeni derivati vrednovani su u skladu sa vrednovanjem osnovnog finansijskog instrumenta. Finansijski instrumenti čiju fer vrednost nije moguce pouzdano utvrditi iskazani su po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za procenjeno obezvređenje koje rukovodstvo utvrđuje svake godine prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno kada postoji jasna indikacija da su odredeni finansijski instrumenti ili druga sredstva obezvredeni. 3.1 Korišcenje procenjivanja Prezentacija finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišcenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na prethodnom iskustvu, kao i informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, a koje deluju realno i razumno u datim okolnostima.


7

Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. 4. Informacioni sistem Banka poseduje potpuno centralizovani glavni bankarski sistem. Po pitanju arhitekture i organizacije istog, klasični i provereni koncept troslojne arhitekture je primenjen. Glavna bankarska aplikacija je softversko rešenje poznato pod nazivom “Bi”domaće kompanije “Asseco South Eastern Europe” (raniji naziv kompanije: “Antegra”). Sama glavna bankarska aplikacija je visoko automatizovana u smislu operativnog rada. Sve što je je od procesiranja bilo moguće automatizovati, automatizovano je. Za sve ključne bankarske tehnologije Banka koristi odgovarajuću kvalitetnu opremu najpoznatijih svetskih proizvođača čime se garantuje visok nivo dostupnosti bankarskih servisa. Takođe, svi ključni bankarski sistemi neophodni za nesmetani rad Banke su udvojeni čime se omogućava efikasan i brzi oporavak od potencijalnih problema i garantuje dostupnost bankarskih servisa krajnjim korisnicima u svakom trenutku. 5. Pregled značajnih računovodstvenih politika Osnovne računovodstvene politike primenjene kod sastavljanja finansijskih izveštaja za 2010. godinu navedene su dalje u tekstu. 5.1. Prihodi i rashodi po osnovu kamate Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostali rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta. Metod efektivne kamatne stope predstavlja metod kojim se izračunava amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i odgovarajući prihodi i rashodi po osnovu kamata alociraju na odgovarajući period. Efektivna kamatna stopa je stopa kojom se eskontuju buduci novčani tokovi u toku otplate finansijskog instrumenta na njegovu knjigovodstvenu vrednost. 5.2. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno na obračunskoj osnovi. Naknade i provizije uglavnom nastaju po osnovu: odobravanja i uzimanja kredita, izdavanja garancija i platnog prometa. Prihodi od naknade za odobravanje kredita i izdavanja garancija se knjiže onda kada je usluga izvršena. Prema MRS 18 prihodi od naknada za odobravanje kredita i izdavanja garancija treba da se knjiže kao odloženi prihodi, a da se priznaju u prihode perioda u srazmeri sa proteklim vremenom korišćenja kredita i periodom trajanja garancija prikazuju kao korekcija efektivnog prinosa na plasmane po kreditima i garancijama. U skladu sa MRS 18 troškovi koji su vezani za nastanak transakcije a mogu biti interni ili eksterni, kao i troškovi koji direktno nastaju prilikom akvizicije ili puštanja sredstava ili obaveza imaju ključni značaj. Ovi direktni troškovi po transakcijama treba da se amortizuju u toku korisnog veka trajanja kredita odnosno garancija koristeći metod efektivne kamatne stope.


8

Prema mišljenju rukovodstva Banke, prilikom primene kalkuacije efektivne kamatne stope, Banka procenjuje neto iznos inicijalno nastale nakande i odnosnog direktnog troška. Neto efekat neusklađenosti sa ovim zahtevom MRS 18 nema materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke. 5.3. Preračunavanje deviznih iznosa Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na Međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na Međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan. Neto pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjižene su u korist ili na teret bilansa uspeha kao dobici ili gubici po osnovu kursnih razlika. Dobici po osnovu kursnih razlika uključuju i prihode po osnovu finansijskih instrumenata zaštite od rizika, po osnovu vezivanja otplate dinarskih kredita za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po zvaničnom kursu na dan bilansa stanja. Kursevi najznačajnijih valuta koji su korišćeni prilikom preračuna pozicija bilansa stanja U dinarima 2010. 2009. EUR 105,4982 95,8888 USD 79,2802 66,7285 CHF 84,4458 64,4631 5.4 Krediti Krediti su iskazani u bilansu stanja u visini odobrenog plasmana, umanjenog za otplaćenu glavnicu, kao i za ispravku vrednosti koja je zasnovana na proceni konkretno identifikovanih rizika za pojedine plasmane i rizika za koje iskustvo pokazuje da su sadržani u kreditnom portfoliu. U proceni navedenih rizika rukovodstvo primenjuje interno usvojenu metodologiju a koja je obelodanjena u napomeni 5.5 Pošto tržišna kamatna stopa nije poznata, za svrhe određivanja amortizovane vrednosti, odnosno poštene vrednosti u skladu sa MSFI, korišćena je efektivna kamatna stopa, koja neto sadašnju vrednost budućih gotovinskih tokova svodi na nominalnu vrednost odobrenog kredita, umanjenog za izvršene otplate glavnice. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF revalorizovani su po srednjem kursu strane valute u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Poštena vrednost u skladu sa MSFI ovih potraživanja izračunata je primenom ugovorene kamatne stope, pošto tržišna kamatna stopa nije poznata. Efekat promene vrednosti ovih potraživanja usled promena kursa stranih valuta je knjižen u okviru kursnih razlika u okviru bilansa uspeha.


9

5.5 Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja Ispravka vrednosti i rezervisanja Banka obračunava ispravku vrednosti potraživanja kao razliku između potraživanja po osnovu glavnice, kamate, naknade i ostalih plasmana koje je iskazala u svojim evidencijama i iznosa potraživanja koji se može naplatiti, obračunatog kao sadašnja vrednost očekivanih novčanih tokova, diskontovanih primenom efektivne kamatne stope. Razlika između iskazanih potraživanja i naplativih potraživanja finansijskog sredstva knjiži se na teret bilansa uspeha u periodu nastanka. Otpis nenaplativog potraživanja vrši se na osnovu odluka Izvršnog odbora Banke u slučaju kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate po kreditima i ostalim potraživanjima aktivirani. Otpis nenaplativih potraživanja se vrši i na osnovu odluka suda, poravnanja zainteresovanih strana i slično. Posebna rezerva za procenjene gubitke se obračunava u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. S napred navedenim u vezi, Banka definiše 5 standardnih kategorija klijenata (A,B,C D i E) i tri potkategorije klijenata (B2, C2 i D2) i primenjuje minimalni procenat za obracun posebne rezerve iz propisanog okvira za klijente koji su klasifikovani u standardnu kategoriju klijenata i maksimalni procenat za obračun posebne rezerve iz propisanog okvira za određenu podkategoriju klijenta. Odluka Banke o napred navedenom načinu klasifikovanja klijenata i konkretnim procentom za obračun posebne rezerve koji se primenjuju na standardne kategorije i podkategorije klijenata ima svoje uporište u kvalitetu kreditnog portfolija Banke Inicijalna klasifikacija klijenata se vrši na osnovu kreditne sposobnosti klijenta, dosadašnje urednosti u izmirivanju obaveza i u specifičnim slučajevima na osnovu procene rentabilnosti ulaganja, adekvatnosti tokova gotovine i procene budućih tokova gotovine. Inicijalna klasifikacija klijenta podrazumeva dodelu jedne od pet standardnih kategorija, dok se reklasifikacija u podklase vrši u skladu sa docnjom klijenta i raspoloživim sredstvima obezbeđenja. U sledećoj tabeli prikazana je reklasifikacija klijenata u odnosu na broj dana kašnjenja kao i primenjeni procenat rezervisanja

Broj dana u kašnjenju Klasifikacija Procenat posebne rezerve 0-30 dana A 0% 31-55 dana B 5% 56-60 dana B2 10% 61-85 dana C 20% 86-90 dana C2 35% 91-175 dana D 40% 176-180 dana D2 75% > 180 dana E 100%


10

Obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama definisan je internom metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (detaljnije pogledati tačku 6.3.5). Ako je iznos posebne rezerve za procenjene gubitke veći od utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika, za zbir utvrđenih pozitivnih razlika, Banka je obavezna da formira rezervu iz dobiti za procenjene gubitke. Razlika iznosa posebne rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama koja su obračunata u skladu sa interno usvojenom metodologijom, evidentira se na posebnom računu u okviru rezervi iz dobiti za procenjene gubitke, odnosno u u visini koja je odobrena odlukom Skupštine Banke. 5.6. Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja na dan 31. decembra 2010. godine su iskazana po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti. Rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima je prikazana nematerijalna i materijalna imovina Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos tog sredstva se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvredenja. Ukoliko je nadoknadiv iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Gubitak po osnovu obezvređenja vrednosti imovine priznaje se kao rashod tekućeg perioda i iskazuje se u okviru ostalih poslovnih rashoda. Ako naknadno dode do situacije da gubitak zbog obezvredenja priznat u ranijim godinama ne postoji ili se smanjio, vrednost sredstva se povećava do revidirane procene o njegovoj naknadivoj vrednosti, ali tako da povećana vrednost po kojoj se sredstvo vodi ne bude veća od vrednosti po kojoj bi se sredstvo vodilo da nije bio u prethodnim godinama priznat utvrdeni gubitak zbog obezbedjenja sredstva. Amortizacija je ravnomerno obračunava na nabavnu vrednost osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja: Kompjuterska oprema 20% Nameštaj i druga oprema 7% - 16.5% Motorna vozila 15.5% Nematerijalna ulaganja 20% Nematerijalna ulaganja obuhvataju naknadno kupljene softvere, ulaganja u licence i ulaganja u osnovna sredstva u zakupu. Ulaganja u osnovna sredstva u zakupu amortizuju se u skladu sa periodom trajanja zakupa a shodno ugovoru o zakupu. Obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja počinje kada se ova sredstva stave u upotrebu. Obračun amortizacije se ne vrši za investicije u toku. Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme, priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih prihoda ili ostalih rashoda. Obračun amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja počinje od trenutka kada se ova sredstva stave u upotrebu.


11

Banka može u u toku obračunskog perioda vršiti procenu preostalog korisnog veka trajanja osnovnih sredstava i samim tim izvršiti promenu stopa amortizacije za odredjenu grupu osnovnih sredstava. Procenu korisnog veka trajanja, vrši stručno lice u Banci a što može biti Direktor OJ u kojoj se nalazi osnovno sredstvo. Ukoliko je neizvodljivo izvršiti adekvatnu procenu od strane stručnog lica, Banka angažuje nezavisnog procenitelja. Procena korisnog veka trajanja sredstva mora biti sačinjena u pismenoj formi. Na osnovu procene, a po odobrenju Izvršnog Odbora vrši se promena amortizacionih stopa za odredjenu grupu osnovnih sredstava kojoj pripada osnovno sredstvo koje je predmet procene. Godišnje stope amortizacije koje je Banka primenila pri obračunu amortizacije po godišnjem računu za 2010. godinu za svrhe finansijskog izveštavanja različite su od stopa amortizacije koje su propisane i priznaju se u poreskom bilansu Banke za svrhe utvrđivanja oporezive dobiti. Obračun amortizacije za poreske svrhe izvršen je u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu obračuna amortizacije za poreske svrhe, što je rezultiralo u odloženim porezima (videti Napomenu 17c). Operativni i finansijski lizing Lizing je klasifikovan kao operativni u slučaju kada je ugovorom regulisano da se vlasništvo nad sredstvom ne prenosi na korisnika lizinga do kraja trajanja lizinga. Sva plaćanja tokom godine po osnovu operativnog lizinga, evidentirana su kao trošak u bilansu uspeha, ravnomerno u trenutku njihovog nastanka, a u periodu trajanja lizinga. Banka ima plaćanja po osnovu operativnog lizinga i to po osnovu plaćanja zakupnine sa pripadajućim porezima. Lizing je klasifikovan kao finansijski u slučaju kada je ugovorom regulisano da se ovlašcenje držanja i korišcenja predmeta lizinga prenosi na korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, kao i da se pravo svojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima odredenim u ugovoru. Banka nema ugovorene obaveze po osnovu finansijskog lizinga. 5.7 Ulaganja u hartije оd vrednosti Banka klasifikuje hartije od vrednosti u sledece kategorije: hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha obuhvataju hartije od vrednosti koje Banka drži u cilju ostvarivanja dobiti po osnovu trgovanja u kratkom vremenskom periodu. Hartije od vrednosti, za koje rukovodstvo ima i nameru i mogućnost da ih drži do dospeća, klasifikuju se kao hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Hartije od vrednosti kod kojih postoji namera držanja u neodređenom vremenskom periodu u kojem mogu biti prodate u slucaju potrebe likvidnosti ili usled promena u kamatnim stopama, deviznim kursevima ili tržišne vrednosti, klasifikuju se kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju hartija od vrednosti u momentu njihove kupovine.


12

5.7.1 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća sastoje se blagajničkih zapisa NBS i obveznica stare devizne štednje. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju po se amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatne stope, u toku perioda dospeća. Prihodi nastali u periodu držanja hartija od vrednosti u portfoliu Banke se prikazuju kao prihodi od kamata. Sve kupovine i prodaje hartija od vrednosti se računovodstveno evidentiraju u momentu realizacije transakcije. Banka vrši isknjiženje sredstva kada prava na priliv gotovine po osnovu tog sredstva isteknu ili kada ta prava prenese na drugoga. Isknjiženje obaveze nastaje kada je obaveza izmirena ili kada je preneta na drugoga. Banka je sa 31.12.2010.godine imala ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, obveznice stare devizne štednje. 5.8 Učešca u kapitalu Sastoje se od učešca u kapitalu zavisnog i drugih pravnih lica. Ucešca u kapitalu za koje ne postoji aktivno tržište vrednovana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. 5.9 Finansijski derivati Finansijski derivati obuhvataju valutne forward i swap transakcije. Finansijski derivati inicijalno se priznaju po nabavnoj vrednosti i naknadno se preračunavaju po tržišnoj vrednosti. Tržišne vrednosti se dobijaju na osnovu kotiranih cena na aktivnim tržištima, kao i primenom razlicitih tehnika procene, uključujući diskontovanje novčanih tokova. Finansijski derivati se računovodstveno prikazuju u okviru aktive ukoliko je njihova tržišna vrednost pozitivna, odnosno u okviru pasive ukoliko je njihova tržišna vrednost negativna. Promene u tržišnoj vrednosti finansijskih derivata iskazuju se u bilansu uspeha, u okviru prihoda ili na teret rashoda perioda na koji se odnose. 5.10 Gotovina i gotovinski ekvivalenti U Bilansu tokova gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju gotovina i sredstva na računima kod drugih banaka. 5.11 Repo poslovi Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojima je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti, tzv. repo plasmani, Banka nije imala na dan 31.12.2010. godine.


13

5.12 Porez na dobitak a) Tekući porez na dobitak Porez na dobitak predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobitak plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 10% utvrđuje se poreskim bilansom Banke. Poreska osnovica obuhvata dobitak iz bilansa uspeha usklađenu za određene rashode i prihode, saglasno poreskim propisima i umanjenu za ulaganja u osnovna sredstva.

Zakon o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva, priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 50% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. b) Odloženi porezi Odloženi porezi se utvrđuju korišćenjem metode pasive bilansa stanja koja omogućava sagledavanje privremenih razlika između knjigovodstvenih vrednosti imovine i obaveza u finansijskim izveštajima i vrednosti imovine za poreske svrhe. Priznavanje sredstava je moguće samo do granice do koje se očekuje da će njihov knjigovodstveni iznos biti nadoknađen u obliku ekonomskih koristi koje pritiču u Banku u narednim periodima tj. da će iz korišćenja te imovine biti moguće ostvariti oporezive ekonomske koristi (oporeziva dobit). Imovina koja podleže oporezivanju se smanjuje u momentima kada nije izvesno da će oporezive ekonomske koristi od imovine biti realizovane. Oporeziva dobit je dobit perioda formirana u skladu sa poreskim propisima. U slučaju da je nakon izvršenih korekcija računovodstvene dobiti ili gubitka u poreskom bilansu rezultat negativan, reč je i poreskom gubitku. Poreski rashod predstavlja ukupan iznos, koji je po osnovu tekućih i odloženih poreza uključen u bilans uspeha prilikom utvrđivanja neto dobiti perioda. Poreski rashod se sastoji od poreskog rashoda tekućeg perioda i odloženih poreskih rashoda. Poreski rashod tekućeg poreskog perioda predstavlja iznos poreza na dobit koji se plaća po osnovu ostvarene oporezive dobiti. U slučaju da je u tekućem periodu ostvaren poreski gubitak, isti se može koristiti za umanjenje oporezive dobiti u budućim periodima, u skladu sa zakonom koji uređuje oporezivanje dobiti. c) Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze Razlike u pogledu priznavanja prihoda i rashoda pri utvrđivanju računovodstvenog rezultata i osnovice poreza na dobit, mogu implicirati nastanak stalnih i privremenih razlika. Stalne razlike predstavljaju razlike između oporezive dobiti i računovodstvene dobiti, koje proističu iz troškova čije je priznavanje kao rashoda u poreskom bilansu ograničeno. Stalne razlike nastaju i ukidaju se u istom periodu. Privremene razlike mogu implicirati nastanak odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza.


14

Odložene poreske obaveze Odložene poreske obaveze predstavljaju iznos poreza na dobit za koji se se očekuje da će nastati po osnovu privremenih razlika. Odložene poreske obaveze ne predstavljaju osnov za plaćanje poreza, već samo obračunsku kategoriju, tj. Izraz očekivanog uvećanja poreskih rashoda u budućim obračunskim periodima. Formiranje i promena stanja odloženih poreskih obaveza se knjiži u bilansu uspeha na teret tekućeg perioda. Odložena poreska sredstva Odložena poreska sredstva predstavljaju iznos očekivanog umanjenja rashoda poreza na dobit u budućim obračunskim periodima, po osnovu transkacija koje su nastale u prethodnim i tekućem periodu. Odložena poreska sredstva nastaju po osnovu: privremenih razlika, prenetih neiskorišćenih poreskih gubitaka ili prenetog neiskorišćenog poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Banka procenjuje koji će iznos investicionog poreskog kredita i poreskih gubitaka iskoristiti u budućim pbračunskim periodima, i taj procenjeni iznos knjiži kao odloženo poresko sredstvo. Na dan sastavljanja finansijskih izveštaja banka utvrđuje privremene razlike, koje predstavljaju razliku između neto sadašnje vrednosti osnovnih sredstava iskazanih u finansijskim izveštajima banke i sadašnje vrednsoti osnovnih sredstava u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dobiti. Na osnovu utvrđenih privremenih razlika vrši se obračun odloženih poreskih obaveza ili odloženih poreskih sredstava. Obračun odloženih poreskih obaveza ili sredstava vrši se po metodu bilansa stanja, koji se sastoji u upoređivanju pozicija bilansa stanja sa iznosima iskazanim u skladu sa poreskim propisima. U slučaju kada je knjigovodstvena neto sadašnja vrednost osnovnih sredstava (koja su predmet obračuna i poreske amortizacije) iskazana u bilansu stanja veća od poreske neto sadašnje vrednosti istih osnovnih sredstava, formiraće se odložena poreska obaveza, dok je u suprotnom reč o formiranju osnovnog poreskog sredstva se mogu međusobno prebijati. Banka je za 2010. godinu koristila poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva iz tekuće godine i time umanjila poresku obavezu za 2010. godinu Banka je u 2010. godini dodatno kreirala odložena poreska sredstva po osnovu privremene razlike izmedju sadašnje vrednosti osnovnih sredstava u knjigovodstvu i po poreskim propisima u iznosu od 7.349 hiljada dinara. 5.13 a) Rezervisanja za obaveze po osnovu beneficija zaposlenih

Dugoročna rezervisanja za otpremnine formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Banka je sa 31.12.2010. godine izvršila rezervisanje po osnovu neiskorišćenih dana godišnjeg odmora.


15

5.13 b ) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njegovog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od nadležnih službi, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, uzimajući u obzir i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. 5.14 Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata uključuju porez na imovinu, poreze i doprinose na zarade na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose u skladu sa republičkim, poreskim i opštim propisima. Ovi porezi i doprinosi si prikazani u okviru ostalih poslovnih rashoda. 5.15 Poštena (fer) vrednost U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišno iskustvo, stabilnost i likvidnost kod kupovine i prodaje kredita i ostalih finansijskih sredstava (osim dužničkih hartija Republike Srbije) i obaveza. Zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, njihovu poštenu (fer) vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u uslovima nepostojanja aktivnog tržišta, kako to zahtevaju MSFI. Mišljenje rukovodstva Banke je da s obzirom na prirodu poslovanja i poslovnu politiku Banke, ne postoji materijalno značajna razlika između knjigovodstvene i poštene (fer) vrednosti finansijskih sredstava i obaveza Banke. 6. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA 6.1. Uvod i pregled Volksbank Srbija (VBRS) sprovela je organizacione mere sa ciljem ispunjenja potreba za modernim upravljanjem rizicima. VBRS je definisala načela za upravljanje rizicima, procesima i tehničko-organizacionom strukturom, ciljevima i ograničenjima rizika. Banka identifikuje na redovnoj osnovi, a naknadno rukovodi, nadzire, minimizuje i izveštava o svim rizicima u vezi sa korišćenjem finansijskih instrumenata, kao i rizicima koji proizlaze iz tekućih aktivnosti. Banka je u svom poslovanju najviše izložena sledećim vrstama rizika: • Kreditnom riziku • Tržišnom riziku • Operativnom riziku i • Riziku likvidnosti


16

Upravni odbor ima sveobuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor nad upravljanjem rizicima Banke. Odbor je osnovao Odeljenje za upravljanje rizicima i Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (Asset and Liability Committee - ALCO), koji su odgovorni za razvijanje upravljanje rizikom i praćenje politike u njihovim specifičnim oblastima. Krajem 2009.godine je osnovan Odbor za upravljanje rizicima (VBRS Risk Committee) u čijoj je nadležnosti nadzor i kontrola rizika i strukture kapitala bazirana na analizi ICAAP (Internal Capital Adequacy Assessment Process) izveštaja. Osnivanje Odbora za upravljanje rizicima je prvi od koraka u implementaciji procesa interne procene adekvatnosti kapitala (Internal Capital Adequacy Assessment Process - ICAAP). Strategija i politike upravljanja rizikom Banke su usvojene u cilju identifikacije i analize rizika sa kojima se suočava Banka, u cilju postavljanje odgovarajućih ograničenja rizika i kontrole za praćenje rizika i pridržavanje limita. Politike i strategije upravljanja rizikom i sistemi se sagledavaju na redovnoj osnovi, i prilagodjavaju se u skladu sa promenama u tržišnim uslovima, postavljenim poslovnim ciljevima, proizvodima i uslugama koji se nude, procesima i sistemima u VBRS. VBRS ima za cilj da razvije disciplinovano i konstruktivno upravljanje rizicima uz kontinuiranu obuku zaposlenih i unapređivanja postojećih i kreiranje novih procedura Nadzorni odbor je odgovoran za nadgledanje pridržavanja politike i procedure upravljanja rizikom Banke kao i za proveru primerenosti okvira upravljanja rizikom u odnosu na rizike sa kojima se suočava Banke. U cilju obavljanja ove funkcije Nadzornom odboru na raspolaganju stoji Služba Interne revizije. Interna revizija izvršava redovne i ad-hoc kontrole procedura i procesa upravljanja rizicima, i rezultati iste se dostavljaju Nadzornom odboru i Upravom odboru Banke. 6.2. Strategija upravljanja rizicima VBRS je inicijalno usvojila strategiju rizika definisanu od strane Volksbank International (VBI), a krajem 2009.godine je usvojena i lokalna strategija za upravljanje rizicima koja propisuje osnovna načela za sveobuhvatno upravljanje rizicima, koja je krajem 2010. ažurirana. Strategijom su takođe definisani željeni profil rizika, uloge i odgovornosti na različitim nivoima upravljanja rizicima u VBRS. Po pitanju organizacione strukture, VBRS je sprovela strogo razdvajanje između Sektora prodaje tj. lica odgovornih za kontakt sa klijentima i prodaju bankarskih proizvoda (Front Office) i Sektora za upravljanje rizicima (Back Office). U postupku odobrenja plasmana definisano je više nivoa odlučivanja, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora. Kreditni plasman se smatra odobrenim ukoliko kreditna odluka sadrži saglasnost kako odgovornog lica u Sektoru prodaje tako i saglasnost odgovornog lica u Sektoru za upravljanje rizicima. Izuzetak od navedenog pravila su slučajevi malih standardizovanih kredita (kreditni iznos do EUR 35.000) čije je odobrenje definisano na nivou ekspoziture. Takođe je neophodno napomenuti da je i u ovim slučajevima prilikom odobarvanja kredita u potpunosti ispoštovan princip duple provere (“four eyes principle” - princip četiri oka) u ekspozituri. Upravljanje rizicima je organizovano u dve celine: Sektor za upravljanje kreditnim rizikom i Služba za upravljanje rizicima. Sektor za upravljanje kreditnim rizikom je odgovoran za operativno kreditiranje VBRS i obuhvata tri odeljenja:


17

- Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom: odgovorno za ocenu kreditnih plasmana kako

korporativnim klijentima kao i klijentima iz sektora poslovanja sa stanovništvom,

- Odeljenje kreditne administracija: odgovorno za sistemsko sprovođenje uslova navedenih u kreditnim odlukama, izradu kreditnih ugovora, unos podataka o plasmanima u informacioni sistem, puštanje plasmana u tečaj registovanje svih promena po plasmanima, registrovanje otplata, proveru kreditne dokumentacije i sl.

- Odeljenje za upravljanje rizičnim plasmanima: odgovorno za praćenje i naplatu

potencijalno problematičnih ili problematičnih potraživanja, a u skladu sa internim procedurama. .

Služba za upravljanje rizicima je odgovorna za upravljanje:

- Kreditnim rizikom, - Tržišnim rizikom, - Operativnim rizikom.

U domenu odgovornosti Službe za upravljanje rizicima je i implementaciju Basel 2 standarda kao i upravljanje bezbednošću informacija. 6.3. Upravljanje kreditnim rizikom Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neivršavanja obaveza dužnika prema banci. Upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva postavljanje prihvatljivih nivoa izloženosti kreditnom riziku i obezbeđuje minimiziranje potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz kreditnih poslova zaključenih sa klijentom. Održavanje kreditnog rizika u prihvatljivim okvirima za banku obezbeđeno je kroz uspostavljene internie procedure za upravljanje kreditnim rizikom. Osnove za upravljanje kreditnim rizikom su VBRS strategije i procedure kao i važeća zakonska regulativa Narodne banke Srbije. Navedena dokumenta postavljaju opšte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanja rizicima, procedure, tehničku i organizacionu strukturu, operativno primenu, definišu poslovne ciljeve i postavljaju određena ograničenja u poslovanju. Sektor za upravljanje kreditnim rizikom i Služba za upravljanje rizicima definišu i ažuriraju interne smernice koje regulišu upravljanje kreditnim rizicima. Te smernice uključuju:

- Postavljanje limita odlučivanju prilikom odobrenja kreditnih izloženosti (Credit Competences)

- Priručnik za kreditiranje stanovništva, - Priručnik za korporativno kreditiranje, - Metodologija za obračun ispravke vrednosti, - Procedura za praćenje kredita u kašnjenju, - Procedure kreditne administracije i sl.


18

6.3.1. Metode merenja kreditnog rizika Banka procenjuje svakog klijenta/izloženost u trenutku podnošenja zahteva i naknadno, korišćenjem rejting alata sa specifičnim parametrima za svaki segment klijenta sa ciljem da se minimizira kreditni rizik. Rejting rezultat odražava procenjeni nivo boniteta klijenta. Banka je definisala rejting proces, kao i srodne procese u svojim internim procedurama. Banka kontinuirano prati, vrednuje i razmatra da li je ograničenje u odnosu na segment, izloženost, nivo rejtinga i sektor u skladu sa politikama i strategijom za upravljanje rizicima, standardima grupe i takođe ima uspostavljen proces godišnje ocene klijenta (Annual review). 6.3.2. Postavljanje sistema limita Banka je definisala sistem limita (ograničenja) u svojim smernicama za upravljanje kreditnim rizikom. Procedura procene kreditne sposobnosti klijenta uključuje procenu svakog zajmoprimca, uspostavljajući maksimalan iznos kredita koji može biti odobren klijentu kao i prihvatljiv nivo obezbeđenja (kolaterala), a sve u cilju smanjenja kreditnog rizika. Banka takođe neprekidno nadzire kretanje kreditnog portfolija kako bi se preduzele sve mere u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka. Prilikom odobravanja novih plasmana Banka sagledava iznos izloženosti prema jednom licu i grupi povezanih kako bi obezbedila sagledavanje rizika koncentracije i zadovoljenje zakonski propisanih ograničenja. Takođe su definisani i limiti odgovornosti tj. iznosi plasmana koji mogu biti odobreni od stane nadležnih lica uključenih u kreditni proces, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora. 6.3.3. Načini ublažavanja rizika/Sredstva obezbeđenja plasmana Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeđenja je jedna od osnovnih komponenti upravljanja kreditnim rizikom. Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja zajmoprimca, sredstva obezbeđenja se smatraju veoma važnom determinantom za određivanje izloženosti kreditnom riziku. VBRS je definisala listu prihvatljivih obezbeđenja i njihovu vrednost („SK Lista“). SK lista je podeljena na;

- prvoklasna obezbeđenja („SK1 vrednost“) koja se uglavnom sastoje od hipoteka, bankarskih garancija i gotovinskih depozita,

- ostala obezbeđenja („SK2“) koji uglavnom uključuju zalogu na pokretnoj imovini (npr. zaloga na mašinama i potraživanjima, osiguranje nepokretnosti, osiguranje kod NKOSK-a i sl).

Najzastupljenija sredstva obezbeđenja u VBRS kreditnom portfoliju su hipoteke na stambenim i poslovnim nepokretnostima, gotovinski depozit, zaloga na pokretnoj imovini i ostalo. Procena vrednosti nepokretnosti se vrši u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovno procenjivanje vrši se u skladu sa lokalno važećom zakonskom regulativom. Sredstva obezbeđenja se obično ne zahtevaju za plasmane bankama, osim kada se hartije od vrednosti drže kao deo repo-transakcija. Praksa je takođe da se sredstva obezbeđenja ne zahtevaju ni za investicione hartije od vrednosti.


19

Pregled prvoklasnog obezbeđenja (SK1 kolaterali) po plasmanima za koje je ispravka vrednosti obračunata na individualnoj osnovi (non perfoming loans).

Krediti i plasmani komitentima Vanbilansne pozicije Ostala aktiva U hiljadama dinara

2010 2009 2010 2009 2010 2009

Individualno rezervisanje za korporativne klijente

Rating class 4C

Hipotekarna obezbeđenja - 330.590 - 44.555 - 4.199

Ostala obezbeđenja - - - - - -

Rating class 5A

Hipotekarna obezbeđenja 99.392 126.385 77.399 100.219 4.738 3.473

Ostala obezbeđenja 2.247 - 4.677 - 931 -

Rating class 5B

Hipotekarna obezbeđenja 86.736 - 7.979 29.129 7.552 -

Ostala obezbeđenja 138.144 - 269.529 - 11.103 -

Rating class 5C

Hipotekarna obezbeđenja 3.139.804 1.921.600 420.102 30.124 97.161 35.070

Ostala obezbeđenja 623.660 271.266 181.829 2.754 21.169 2.648

Rating class 5D

Hipotekarna obezbeđenja 32.433 14.615 - - - 2.000

Ostala obezbeđenja - - - - 78 -

Rating class 5E

Hipotekarna obezbeđenja 4.762 - - - - -


Individualno rezervisanje za sektor stanovništva

Rating class 4C

Hipotekarna obezbeđenja - 46.252 - - - 1.053


Rating class 4D

Hipotekarna obezbeđenja - 35.244 - - - 172


Rating class 5A

Hipotekarna obezbeđenja 556.580 622.373 4.668 - 9.005 14.257

Ostala obezbeđenja 307.481 5.097 1.847 - 8.409 27

Rating class 5C

Hipotekarna obezbeđenja 961.843 375.105 975 584 34.926 21.772

Ostala obezbeđenja 856.999 2.828 5.546 - 38.670 101 Grupno rezervisanje

Hipotekarna obezbeđenja

1.100.574

24.475.050

4.920

9.343.505

27.889

117.344

Ostala obezbeđenja

4.982

388.929

65

104.785

60

2.295

Portfolio rezervisanje

Hipotekarna obezbeđenja

27.212.666

-

9.787.336 -

137.872 -

Ostala obezbeđenja

886.692 -

197.084 -

5.468 -

Ukupno 36.050.478 28.615.334 10.963.955 9.655.655 405.240 204.411


20

6.3.4. Gubitak vrednosti kredita i hartija od vrednosti Krediti sa umanjenom vrednošću su krediti za koje Banka utvrdi da postoji verovatnoća da Banka neće biti u mogućnosti da naplati glavnice i kamate u skladu sa ugovorenim uslovima. Ovi krediti se svrstavaju u određene kategorije kreditnog rizika internog rejting sistema Banke. Rejting rezultat odražava stepen rizika finansijskog gubitka zajmoprimca i svakom rejting rezultatu je dodeljena određena podrazumevana verovatnoća neizmirenja obaveza ('PD'), gde ocena 1 predstavlja najniži rizik, a ocena 5 najvisi podrazumevani rizik – default (odnosno “status neizmirivanja obaveza”). Klasifikacija klijenta u određenu rejting kategorije određena je kombinacijom Hard Facts-a (tj. finansijskih pokazatelja dobijenih na osnovu dokumenatacije koja odslikava klijentovo finansijsko stanje), Soft Facts-a (tj. ne-finansijske informacije koje se odnose na poslovni rizik zajmoprimca i njegove karakteristike) i odnosa Klijent-Banka. 6.3.5. Rezerve za potencijalne gubitke Banka utvrđuje rezervu za potencijalne gubitke usled umanjenja vrednosti plasmana što predstavlja procenu gubitka u njenom kreditnom portfoliju. Banka je ustanovila metodologiju koja definiše kriterijume za klasifikaciju plasmana za koje je neophodno kreirati rezervisanje na individualnoj i grupnoj osnovi kao i procenu i način izračunavanja ispravke vrednosti plasmana. Ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama obračunava se u skladu sa Internom metodologijoj koja je zasnovana na primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda. Kreditni portfolio Banke je podeljen u dve osnovne homogene grupe:

- plasmani korporativnim klijentima i - plasmani klijentima u segmentu stanovništva.

U okviru napred navedenih grupa Banka razlikuje klijente za koje je potrebno obračunati ispravku vrednosti na:

- individualnoj osnovi i - grupnoj osnovi.

Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu parametara koje je postavila NBS (Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke – Sl. Glasnik RS 129/2007 i 63/2008), kao i interno definisanih parametara (u smislu određivanja kriterijuma za identifikaciju povišenog kreditnog rizika). Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledeći: - Izloženost klijenta je veća od RSD 4.000.000 - Rejting klasa klijenta 5A-5E Materijalno značajan iznos je iznos od RSD 1.000 za klijente u segmentu stanovništva i RSD 10.000 za korporativne klijente. U slučaju ispunjenosti napred navedenih kriterijuma, Banka obračunava ispravku vrednosti na individualnoj osnovi metodom diskontovanja novčanog toka. Za potrebe obračuna grupne ispravke vrednosti Banka primenjuje različite procente na nepokriveni deo plasmana za korporativne i klijente u segmentu stanovništva.


21

Za korporativne klijente obračun grupne ispravke vrednosti je zasnovan na internom rejting sistemu koji se sastoji od 25 rejting klasa (1A – 5E). Svakoj od rejting klasa je dodeljen određen procenat verovatnoće neizmirivanja obaveza koji se koristi za osnova za obračun ispravke vrednosti. Ispravka vrednosti se obračunava primenom odgovarajućeg procenta verovatnoće neizmirenja obavezakoji je u direktnoj korelaciji sa rejting klasom klijenta (1A – 4E) na nepokriveni deo angažovanja Banke i multiplicira koeficijentom 0.25. Pregled rejting klasa sa pripadajućim verovatnoćama neizmirenja obaveza. Rejting

grupa Rejting klasa

PD Moody's S&P Fitch

Najviši kvalitet 1 1A 0.01% Aaa, Aa1, Aa2 AAA, AA+ AAA, AA+, AA

Najviši kvalitet 1B 0.02% Aa3 AA AA- Najviši kvalitet 1C 0.03% A1 AA- A+ Najviši kvalitet 1D 0.04% A2 A+ A Najviši kvalitet 1E 0.05% A3 A A- Odličan kvalitet 2 2A 0.07% A- Odličan kvalitet 2B 0.11% Baa1 BBB+ BBB+ Vrlo dobar kvalitet 2C 0.16%

Baa2 BBB Vrlo dobar kvalitet 2D 0.24% BBB

Vrlo dobar kvalitet 2E 0.35% BBB- Dobar kvalitet 3 3A 0.53% Baa3 BBB- Dobar kvalitet 3B 0.80% Ba1 BB+ BB+ Dobar ka prosečnom kvalitetu

3C 1.20% Ba2 BB

Prosečan kvalitet 3D 1.79% Ba3 BB- BB Prihvatljiv kvalitet 3E 2.69% B+ BB- Neadekvatan kvalitet

4 4A 4.04% B1 B+

Neadekvatan kvaliete

4B 6.05% B2 B B

Lista za praćenje (Watch lista)

4C 9.08% B3 B-


4D 13.62% B-


4E 20.44% Caa, Ca, C CCC, CC, C CCC, CC, C

Klijenti u kašnjenju duže od 90 dana

5 5A D

Specifično rezervisanje

5B D SD, D DDD, DD, D

Restrukturiranje 5C D Nesolventnost 5D D Otpis 5E D

Nepokriveni deo plasmana Banke se obračunava kao razlika između iznosa kredita i iznosa sredstava obezbeđenja. Iznos sredstava obezbeđenja banka obračunava u skladu sa internom metodologijom tako što na tržišnu vrednost, procenjenu od strane ovlašćenog sudskog procenitelja, primenjuje definisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrživočću. Za potrebe obračuna grupne ispravke vrednosti za klijente u segmentu stanovništva Banka je definisala 4 homogena portfolija (stambeni krediti, preduzetnici i mala preduzeća, plasmani poljoprivrednicima i ostalo).


22

Ispravka vrednosti izračunava se tako što se primenjuje procenat ispravke vrednosti na nepokriveni deo u zavisnosti kojoj homogenoj grupi klijent pripada kao i u zavisnosti od toga u kom opsegu broja dana kašnjenja se nalazi potraživanje. Procenti ispravke vrednosti koji se primenjuju na izloženosti u Retail-u izračunavaju se na osnovu vremenskih serija migracija klijenata izmedju opsega broja dana kasnjenja. Tabela - Pregled homogenih grupa u segmentu stanovništva sa procentima ispravke vrednosti koji su važili na dan 31.12.2010.godine.

Kategorijabroj dana docnje

% ispravke vrednosti Kategorija

broj dana docnje

% ispravke vrednosti

0 /0-0 0.18% 0 /0-0 1.83%

1 /1-29 1.29% 1 /1-29 4.70%

2 /30-59 6.44% 2 /30-59 13.60%

3 /60-89 12.60% 3 /60-89 23.18%

4 /90-119 27.43% 4 /90-119 53.39%

5 /120-149 60.90% 5 /120-149 74.10%

6 /150-179 83.97% 6 /150-179 91.32%

7 /180-209 100.00% 7 /180-209 100.00%

8 /210-239 100.00% 8 /210-239 100.00%

9 /240-269 100.00% 9 /240-269 100.00%

10 /270-299 100.00% 10 /270-299 100.00%

11 /300-329 100.00% 11 /300-329 100.00%

12 /330-359 100.00% 12 /330-359 100.00%

13 /360- 100.00% 13 /360- 100.00%

Kategorijabroj dana docnje

% ispravke vrednosti Kategorija

broj dana docnje

% ispravke vrednosti

0 /0-0 0.28% 0 /0-0 0.14%

1 /1-29 2.26% 1 /1-29 0.59%

2 /30-59 10.54% 2 /30-59 9.56%

3 /60-89 20.45% 3 /60-89 21.79%

4 /90-119 46.32% 4 /90-119 44.78%

5 /120-149 74.49% 5 /120-149 65.49%

6 /150-179 91.07% 6 /150-179 88.74%

7 /180-209 100.00% 7 /180-209 100.00%

8 /210-239 100.00% 8 /210-239 100.00%

9 /240-269 100.00% 9 /240-269 100.00%

10 /270-299 100.00% 10 /270-299 100.00%

11 /300-329 100.00% 11 /300-329 100.00%

12 /330-359 100.00% 12 /330-359 100.00%

13 /360- 100.00% 13 /360- 100.00%

STAMBENI KREDITI KREDITI POLJOPRIVREDNICIMA

PRAVNIM LICIMA POTROŠAČKI KREDITI


23

Struktura plasmana i ispravke ispravke vrednosti za ukupan portfolio banke podeljen na dva segmenta: stanovništvo i korporativni klijenti.

U hiljadama dinara

Gotovina i gotovinski ekvivalenti i opozivi

depoziti i krediti

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,

promene fer vrednosti Dati krediti i depoziti

Ostala aktiva (ostali plasmani, nematerijalna

ulaganja,osnovna sredstva ) Ukupna aktiva Vanbilansne pozicije

2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009

Individualno rezervisanje

Bruto izloženost za korporativne klijente - - 151.002 60.696 5.119.732 3.450.992 47.377 16.612 5.318.111 3.528.300 1.100.446 512.852

Rezervisanje za korporativne klijente - - 49.403 24.179 992.578 577.882 6.246 251 1.048.228 602.312 139.182 118.568

Neto izloženost individualno rezervisanih potraživanja korporativnih klijenata 101.599 36.517 4.127.154 2.873.110 41.131 16.361 4.269.883 2.925.988 961.264 394.284

Bruto izloženost za segment stanovništva - - 146.357 71.439 3.758.660 1.745.727 16.250 5.076 3.921.266 1.822.242 13.683 852

Rezervisanje za segment stanovništva - - 64.668 30.583 1.040.273 554.815 6.720 412 1.111.661 585.81 646 41

Neto izloženost individualno rezervisanih potraživanja klijenata u segmentu stanovništva - - 81.689 40.856 2.718.387 1.190.912 9.530 4.664 2.809.605 1.236.432 13.037 811

Grupno rezervisanje

Bruto izloženost za korporativne klijente - 5.637.170 5.697 20.278 194.213 12.564.532 1.212 230.085 201.121 18.452.065 25.962 16.986.503

Rezervisanje za korporativne klijente - 1.613 1.442 1.818 13.171 55.369 533 79 15.146 58.879 260 39.984

Neto izloženost grupno rerevisanih potraživanja korporativnih klijenata 0 5.635.557 4.255 18.460 181.042 12.509.163 679 230.006 185.975 18.393.186 25.702 16.946.519

Bruto izloženost za segment stanovništva - - 56.237 67.558 1.581.412 23.119.592 24.278 190.281 1.661.927 23.377.431 27.731 811.040

Rezervisanje za segment stanovništva - - 31.464 2.537 488.120 253.566 19.258 6.241 538.842 262.344 861 23.716

Neto izloženost grupno rerevisanih potraživanja klijenata u sektoru stanovništva - - 24.773 65.021 1.093.292 22.866.026 5.020 184.040 1.123.085 23.115.087 26.870 787.324

Portfolio

Bruto izloženost za korporativne klijente 1.202.573 - 61.587 - 26.397.971 - 88.361 - 27.750.491 - 18.430.385 -

Rezervisanje za korporativne klijente 630 - 361 - 54.585 - 217 - 55.794 - 69.122 -

Neto izloženost grupno rerevisanih potraživanja korporativnih klijenata 1.201.943 - 61.226 - 26.343.386 - 88.144 - 27.694.697 - 18.361.263 -

Bruto izloženost za segment stanovništva - - 29.617 - 26.156.655 - 172.955 - 26.359.227 - 1.221.052 -

Rezervisanje za segment stanovništva - - 530 - 53.270 - 1.258 - 55.059 - 3.961 -

Neto izloženost grupno rerevisanih potraživanja klijenata u sektoru stanovništva - - 29.087 - 26.103.385 - 171.697 - 26.304.168 - 1.217.091 -


24

Struktura plasmana i ispravke vrednosti za ukupan portfolio banke (sa posebnim osvrtom na razdvajanje portfolija u skladu sa podelom definisanom u metodologiji za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama)


depoziti i krediti

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,

promene fer vrednosti Dati krediti i depoziti Hartije od vrednosti

Ostala aktiva (ostali plasmani, nematerijalna

ulaganja,osnovna sredstva i ostalo) Ukupna aktiva Vanbilansne pozicije U hiljadama dinara

2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009

Individualno rezervisanje za korporativne klijente

Rejting klasa 4C - - - 4.344 - 353.747 - - - 467 - 358.558 - 48.635

Rejting klasa 5A - - 10.596 9.889 207.012 224.697 - - 544 861 218.152 235.447 108.208 111.658

Rejting klasa 5B - - 17.624 505 322.232 2.403 - - 8.920 - 348.776 2.908 298.434 60.335

Rejting klasa 5C - - 122.130 43.455 4.519.796 2.843.640 - - 35.636 15.285 4.677.563 2.902.380 693.803 292.224

Rejting klasa 5D - - 653 2.502 65.809 18.285 - - 2.276 - 68.738 20.787 - -

Rejting klasa5 E - - - - 4.883 8.22 - - - - 4.883 8.22 - -

Individualno rezervisanje za segment stanovništva

Rejting klasa 4C - - - 883 - 46.253 - - - 170 - 47.306 - -

Rejting klasa 4D - - - 219 - 44.447 - - - 176 - 44.842 - -

Rejting klasa 5A - - 18.355 22.927 973.867 868.192 - - 3.636 1.969 995.858 893.088 6.521

Rejting klasa 5B - - - - - - - - 0 - - - -

Rejting klasa 5C - - 127.920 47.411 2.748.199 786.835 - - 12.476 2.761 2.888.595 837.007 7.162 97

Rejting klasa 5D - - 81 - 36.593 - - - 139 - 36.813 - - -

Rejting klasa5 E - - - - - - - - - - - - - 755

Bruto izloženost - - 297.359 132.135 8.878.391 5.196.719 - - 63.627 21.689 9.239.378 5.350.543 1.114.128 513.704

Rezervisanje - - 114.071 54.762 2.032.851 1.132.697 - - 12.966 664 2.159.888 1.188.123 139.828 118.610

Neto izloženost klasifikovanih potraživanja - - 183.288 77.373 6.845.540 4.064.022 - - 50.661 21.025 7.079.490 4.162.420 974.300 395.094


25


depoziti i krediti

Potraživanja po osnovu kamata. naknada. prodaje.


Ostala aktiva (ostali plasmani. nematerijalna

ulaganja.osnovna sredstva i ostalo) Ukupna aktiva Vanbilansne pozicije U hiljadama dinara

2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009

Grupno rezervisanje za korporativne klijente

Rejting klasa 1a-1E - 195.661 - - - - - - - - - 195.661 - -

Rejting klasa 2A-2E - 5.410.767 - 1.355 - 680.556 - - - 4.784 - 6.097.462 - 648.816

Rejting klasa 3A-3E - 24.198 77 13.260 2.077 8.994.897 - - 140 210.214 2.294 9.242.569 - 13.353.437

Rejting klasa 4A-4E - 6.545 3.491 4.620 171.759 2.870.401 - - 537 14.910 175.787 2.896.476 25.962 2.981.543

Rejting klasa 5A-5E - 2.128 1.043 20.376 18.678 - - 535 7 23.039 19.728 - -

Grupno rezervisanje za segment stanovništva

Poljoprivrednici - - 16.815 21.473 611.483 2.098.647 - - 3.853 5.067 632.151 2.125.187 - -

Mala preduzeća i preduzetnici - - 25.510 21.092 395.333 5.315.652 - - 6.788 36.397 427.631 5.373.141 - 568.436

Stambeni krediti - - 7.247 17.180 415.360 13.279.966 - - 1.722 25.420 424.329 13.322.566 27.687 43.341

Ostalo - - 6.665 7.813 159.235 2.425.327 - - 11.916 123.396 177.816 2.556.536 44 199.264

Bruto izloženost - 5.637.171 61.933 87.836 1.775.623 35.684.124 - - 25.491 420.195 1.863.047 41.829.326 53.693 17.794.837

Rezervisanje - 1.613 32.906 4.355 501.290 308.934 - - 19.791 6.320 553.987 321.222 1.120 63.7

Portfolio rezervisanje za korporativne klijente

Rejting klasa 1a-1E 303.294 - 4.114.430 - - - 26 4.417.750 - -

Rejting klasa 2A-2E 853.757 826 7.707.754 - - - 20.824 8.583.161 2.049.217 -

Rejting klasa 3A-3E 45.521 7.952 8.124.969 - - - 37.980 8.216.422 11.815.726 -

Rejting klasa 4A-4E - 52.808 6.450.819 - - - 29.530 6.533.157 4.565.442 -

Rejting klasa 5A-5E - - - - - - - - - -


26


depoziti i krediti

Potraživanja po osnovu kamata. naknada. prodaje.


Ostala aktiva (ostali plasmani. nematerijalna

ulaganja.osnovna sredstva i ostalo) Ukupna aktiva Vanbilansne pozicije U hiljadama dinara

2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009 2010 2009

Portfolio rezervisanje za segment stanovništva

Poljoprivrednici - - 3.822 1.199.450 - - - 9.189 1.212.461 - - -

Mala preduzeća i preduzetnici - - 10.815 5.756.756 - - - 28.372 5.795.943 - 902.728 -

Stambeni krediti - - 11.355 15.706.731 - - - 29.808 15.747.894 - 17.326 -

Ostalo - - 3.625 3.493.717 - - - 105.586 3.602.928 - 300.998 -

Bruto izloženost 1.202.572 - 91.203 52.554.626 - - - 261.315 54.109.716 - 19.651.437 -

Rezervisanje 630 - 892 107.855 - - - 1.475 110.852 - 73.083 -

Bruto izloženost (grupno+portfolio) 1.202.572 - 153.136 54.330.249 - - - 286.806 55.972.763 - 19.705.130 -

Rezervisanje (grupno+portfolio) 630 - 33.798 609.145 - - - 21.266 664.839 - 74.203 -

Neto izloženost klasifikovanih potraživanja 1.201.942 5.635.558 301.819 160.854 60.566.646 39.439.212 - - 316.200 434.900 62.386.607 45.670.524 20.605.227 18.126.231

Izloženost po neklasifikovanim potraživanjima 15.525.587 17.910.641 - 3.994 24 365

4.292.737 4.693.899 836.399 828.462 20.654.744 23.437.361 155.418.152 215.258.294

Neto izloženost (Napomene 15. 16. 17. 18. 21) 16.727.529 23.546.199 301.819 164.848 60.566.669 39.439.577

4.292.737 4.693.899 1.152.599 1.263.362 83.041.354 69.107.885 176.023.379 233.384.525


27

Struktura ispravke vrednosti za plasmane koje banka smatra problematičnim (plasmani u rejting klasama 5A-5E bez obzira da li su predmet individualne ocene ili ne)

Potraživanja po osnovu kamata. naknada. prodaje Dati krediti i depoziti

Ostala aktiva (ostali plasmani. nematerijalna ulaganja.osnovna

sredstva i ostalo) U hiljadama dinara

31. decembar 2010. Bruto Neto Bruto Neto Bruto Neto

Korportativni klijenti

Rejting klasa5A(90 dana kašnjenje) 10.688 5.477 210.048 101.685 695 190

Rejting klasa5B 17.694 10.504 323.091 224.879 8.920 8.150

Rejting klasa5C 122.583 85.683 4.530.841 3.768.899 35.857 32.717

Rejting klasa5D 1.341 - 68.863 32.433 2.437 78

Rejting klasa5E 825 628 7.266 7.146 3 - Ukupno 153.131 102.293 5.140.108 4.135.041 47.911 41.136

Sektor stanovništva

Rejting klasa5A(90 dana kašnjenje) 28.402 20.094 1.403.365 1.232.940 8.063 5.346

Rejting klasa5B - - - - - -

Rejting klasa5C 170.314 83.873 3.779.682 2.443.335 30.011 7.961

Rejting klasa5D 214 186 62.000 60.645 273 252

Rejting klasa5E - - - - - - Ukupno 198.931 104.152 5.245.048 3.736.920 38.347 13.559

Potraživanja po osnovu kamata. naknada. prodaje Dati krediti i depoziti

Ostala aktiva (ostali plasmani. nematerijalna ulaganja.osnovna

sredstva i ostalo) U hiljadama dinara

31. decembar 2009. Bruto Neto Bruto Neto Bruto Neto

Korportativni klijenti

Rejting klasa5A(90 dana kašnjenje) 10.061 4.929 234.255 157.604 868 837

Rejting klasa5B 505 505 2.403 2.386 - -

Rejting klasa5C 43.558 25.021 2.850.594 2.357.431 15.285 15.065

Rejting klasa5D 2.502 1.999 18.285 14.615 - -

Rejting klasa5E 768 571 10.386 2.167 - - Ukupno 57.394 33.025 3.115.923 2.534.203 16.153 15.902

Sektor stanovništva

Rejting klasa5A(90 dana kašnjenje) 33.227 25.905 1.282.364 1.106.702 5.343 5.237

Rejting klasa5B - - - - - -

Rejting klasa5C 71.474 47.032 1.284.525 881.337 9.730 9.022

Rejting klasa5D - - - - - -

Rejting klasa5E - - - - - - Ukupno 104.701 72.937 2.566.889 1.988.039 15.073 14.259

Imajući u vidu iznos plasmana koje Banka smatra problematičnim kao i iznos pripadajuće ispravke vrednosti, analiza navedenog dela portfolija je pokazala da su navedeni plasmani većim delom pokriveni prvoklasnim obezbedjenjem.


28

6.4. Upravljanje tržišnim rizicima Cilj upravljanja tržišnim rizikom je praćenje i kontrola izloženosti tržišnom riziku u okviru prihvatljivih parametara određenih od strane rukovodstva banke. Proces upravljanja tržišnim rizicima organizovan je kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Službe za upravljanje rizicima, Sektora sredstava i investicionog bankarstva i Odeljenja plana, analize i finansijskog izvestavanja. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom postavlja organizacionu osnovu za upravljanje valutnim i kamatnim tržišnim rizikom, kao i rizikom likvidnosti. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom se sastaje mesečno i detaljno diskutuje o sledećim pitanjima:

o Kretanju kursa domaće i internacionalnih valuta na tržištu kapitala. o Izveštajima Službe za upravljanje rizicima o deviznom i kamatnom riziku.

riziku likvidnosti i riziku druge ugovorne strane. o Značajnim promenama u bilansu stanja, stanja kredita i depozita. o Praćenje zakonski propisanih pokazatelja.

Služba za upravljanje rizicima obezbeđuje redovnu kontrolu i izveštavanje o ispunjenosti usvojenih parametara za praćenje tržišnog rizika. Navedeni parametri su definisani u skladu sa zahtevima Narodne Banke Srbije i Volksbank International AG i sastavni su deo internih procedura Banke. Aktivnosti Sektora sredstava i investicionog bankarstva obuhvataju usklađivanje poslovanja sa propisanim zakonskim zahtevima, upravljanje lividnošću, pokrivanje naloga klijenata (plaćanja. isplate i otplate kredita) i prodaja proizvoda klijentima. Instrumenti trgovanja uključuju trgovanje u stranoj valutu kao i transakcije na tržištu novca. U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske intrumente koji se raspoređuju u knjigu trgovanja, i uspostavila mesečno izveštavanje NBS o dnevnom stanju knjige trgovanja. VBRS koristi određene derivatne finansijske instrumente u svrhu obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnosti (valutni swap-ovi) i u svrhu servisiranja klijenata (valutni forward-i inicirani od strane klijenta). Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugačije odobrio Izvršni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom. Predlog u vezi sa klasifikacijom svakog novog proizvoda u knjigu trgovanja ili bankarsku knjigu mora doneti Sektor sredstava i investicionog bankarstva zajedno sa Službom za upravljanje rizicima, a Izvršni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom mora da ga odobri. Služba za upravljanje rizicima svakodnevno proverava utrživost pozicija u knjizi trgovanja. U slučaju pada utrživosti, Sektor sredstava i investicionog bankarstva će pokušati da zatvori poziciju. Ukoliko pozicija ne može da se zatvori bez značajnih gubitaka, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom ce odlučiti da li poziciju treba zatvoriti bez obzira na gubitak ili je uključiti u bankarsku knjigu. U skladu sa poslovnom strategijom, Banka ne obavlja trgovinu finansijskim intrumentima u špekulativne svrhe


29

6.4. 1. Valutni rizik Valutni rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa. Jedan od ciljeva upravljanja tržišnim rizikom je nadgledanje izloženosti valutnom riziku unutar prihvatljivih parametara. postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom. čiji su okviri definisani od strane Narodne banke Srbije i Volksbank International AG. Valutni rizik se izražava i meri otvorenom deviznom pozicijom. Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku izmedju potraživanja i obaveza Banke u stranoj valuti kao i potraživanja i obaveza u dinarima a koji su indeksirani valutnom klauzulom (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Ograničenja za otvorenu deviznu poziciju su postavljena individualno za svaku valutu. kao i za ukupnu deviznu poziciju banke. Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa od strane Banke doprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem je izložena kao riziku međuvalutnih kretanja. Banka nastoji da umanji rizik promene kursa valute putem odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Na dan 31. decembra 2010. godine. VBRS je imala kratku otvorenu deviznu poziciju od EUR 3.378.958 koja je činila 3.26% kapitala. Važeći limit otvorene devizne pozicije od 7 miliona EUR-a određen od strane VBI tokom 2010. godine nije bio prekoračen.

U hiljadama dinara USD EUR Ostale valute Dinarski podbilans

Dinari sa valutnom klauzulom Ukupno

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

182.151

1.240.391

211.021

3.860.819

-

5.494.382

Opozivi depoziti i krediti

-

11.233.147

-

-

-

11.233.147

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

-

7.527

8.646

31.098

254.548

301.819

Dati krediti i depoziti

-

12.157.841

185.519

11.048.339

37.174.970

60.566.669

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

-

12

-

4.292.725

-

4.292.737

Udeli

-

-

-

72.236

-

72.236

Ostali plasmani

-

-

-

103.449

5.119

108.568

Nematerijalna ulaganja

-

-

-

124.865

-

124.865

Osnovna sredstva i investicione nekretnine

-

-

-

298.446

-

298.446

Odložena poreska sredstva

-

-

-

11.562

-

11.562

Ostala sredstva

-

18.902

4

517.878

139

536.923

Ukupno aktiva

182.151

24.657.820

405.190

20.361.417

37.434.776 83.041.354


30

U hiljadama dinara

USD

EUR

Ostale valute

Dinarski podbilans

Dinari sa valutnom klauzulom

Ukupno

PASIVA

Transakcioni depoziti

93.261

2.101.073

255.109

1.889.348

-

4.338.791

Ostali depoziti

118.091

7.471.803

7.720.929

834.692

1.148.931

17.294.446

Primljeni krediti

39

29.082.897

10.809.229

118

-

39.892.283

Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - -

-

-

Obaveze po osnovu kamata. naknada i promene vrednosti derivata

-

224

-

6.541

-

6.765

Rezervisanja

359

107.099

35.900

163.108

-

306.466

Obaveze za poreze

-

-

-

14.283

-

14.283

Obaveze iz dobitka

-

-

-

27.320

-

27.320

Odložene poreske obaveze

-

-

-

-

-

-

Ostale obaveze

1.421

4.336.776

6.991

147.094

26.657

4.518.939

Kapital

16.642.061

16.642.061

Ukupno pasiva

213.171

43.099.872

18.828.158

19.724.564

1.175.588

83.041.354

Neto devizna pozicija na dan 31. decembra 2010. godine ( 31.020)

(18.442.052)

(18.422.968) 636.852

36.259.188

0

6.4.2. Rizik promene kamatnih stopa Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih stopa. Promena kamatnih stopa direktno utiče na prihod od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Banka prati i kontrolise izloženost riziku promene kamatne stope kod kamatonosno osetljivih instrumenata raspoređenih u bankarsku knjigu. Aktivnosti upravljanja rizicima imaju za cilj postizanje optimalnih neto prihoda od kamata. imajući u vidu date nivoe tržišnih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke. Banka je nastojala da politikom kamatnih stopa omogući očuvanje realne vrednosti izvora i plasmana. Osnovni instrument zaštite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa. U cilju uspešnog praćenja kretanja kamatnih stopa Banka upotrebljava Izveštaj o kamatnom riziku za merenje neusklađenosti kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izveštaj meri izloženost Banke riziku kamatne stope klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava. obaveza i vanbilansnih pozicija u “vremenske intervale” prema njihovom roku dospeća (ako su sa fiksnom stopom) ili preostalom vremenu do njihove sledeće promene kamatne stope (ako su sa varijabilnom stopom). Limit kamatnog rizika za VBRS koji je definisan u slučaju paralelnog pomeranja kamatne stope od 200bp je ograničen na 15% sopstvenog kapitala Banke. Navedeni limit nije bio prekoračen tokom 2010.godine.


31

Na dan 31.12.2010 efekat simulacije pomeranja kamatne stope za 200 bps rezultirao je u promeni neto sadašnje vrednosti portfolija od 5.68% u odnosu na kapital Banke. Efekat rizika kamatne stope se obračunava na mesečnom nivou i o njemu se obaveštava Izvršni odbor Banke na redovnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom.

U hiljadama dinara do 3 meseca od 3 meseca do

godinu dana od 1 do 5 godina preko 5 godina nekamatonosno Ukupno

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.524.822 - - - 3.969.560

5.494.382

Opozivi depoziti i krediti 11.233.147 - - -

11.233.147 Potraživanja po osnovu kamata. Naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja - - - - 301.819

301.819

Dati krediti i depoziti 48.024.314 7.755.332 3.251.411 1.535.612 -

60.566.669 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 2.555.376 1.737.361 - -

4.292.737

Udeli - - - 72.236

72.236

Ostali plasmani 108.568 - - -

108.568

Nematerijalna ulaganja - - - - 124.865

124.865 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - 298.446

298.446

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - -

-

Odložena poreska sredstva - - - - 11.562

11.562

Ostala sredstva - - - - 536.923

536.923

Ukupno aktiva 63.446.227 9.492.693 3.251.411 1.535.612 5.315.411

83.041.354

PASIVA

Transakcioni depoziti 4.263.630 - - - 75.161

4.338.791

Ostali depoziti 13.862.606 1.897.630 629.744 174.417 730.049

17.294.446

Primljeni krediti 37.711.104 1.726.334 287.722 - 167.123

39.892.283

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata - - - - 6.765

6.765

Rezervisanja - - - - 306.466

306.466

Obaveze za poreze - - - - 14.283

14.283

Obaveze iz dobitka - - - -

27.320

27.320

Odlozene poreske obaveze - - - - -

-

Ostale obaveze 4,219,928 - - - 299,011

4,518,939

Kapital - - - - 16,642.061

16,642.061

Ukupno pasiva 60.057.268 3.623.964 917.466 174.417 18.268.239

83.041.354

Ročna neusklađenost na dan

3.388.959 5.868.729 2.333.945 1.361.195 (12.952.828)

-

31. decembra 2010. godine


32

6.5. Upravljanje rizikom likvidnosti Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive. a uključuje i rizik nemogucnosti finansiranja sredstava o dospeću obaveza po odgovarajućim stopama. kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajucem roku. U cilju smanjenja rizika likvidnosti banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao sto su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital.


godinu dana od 1 do 5 godina preko 5 godina Ukupno

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 5.494.382 - - - 5.494.382

Opozivi depoziti i krediti 11.233.147 - - - 11.233.147

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 301.819 - - - 301.819

Dati krediti i depoziti 22.565.692 7.451.801 13.816.368 16.732.808 60.566.669

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 2.555.376 1.737.361 - - 4.292.737

Udeli - - 72.236 72.236

Ostali plasmani 108.568 - - - 108.568

Nematerijalna ulaganja - - - 124.865 124.865

Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - 298.446 298.446

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - -

Odložena poreska sredstva -

11.562 - - 11.562

Ostala sredstva 536.923 - - - 536.923

Ukupno aktiva 42.795.907 9.200.724 13.816.368 17.228.355 83.041.354


godinu dana od 1 do 5 godina preko 5 godina Ukupno

PASIVA

Transakcioni depoziti 4.338.791 - - - 4.338.791

Ostali depoziti 14.461.479 1.907.024 705.634 220.309 17.294.446

Primljeni krediti 167.123 - 38.670.178 1.054.982 39.892.283

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 6.765 - - - 6.765

Rezervisanja 306.466 - - - 306.466

Obaveze za poreze 14.283 - - - 14.283

Obaveze iz dobitka 27.320 - - - 27.320

Odlozene poreske obaveze - - - - -

Ostale obaveze - - - 4.518.939 4.518.939

Kapital - - - 16.642.061 16.642.061

Ukupno pasiva 19.322.227 1.907.024 39.375.812 22.436.291 83.041.354

Ročna neusklađenost na dan 23.473.680 7.293.700

(25.559.444)

(5.207.936) -

31. decembra 2010. godine


33

Banka odrzava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti koje mogu lako da se konvertuju u gotovinu u slucaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke. Upravljanje strukturom imovine i obaveza je odgovornost Sektora sredstava i investicionog bankarstva. Banka je razvila procedure za upravljanje likvidnošću koje uključuju redovne projekcije i usklađivanje budućih novčanih tokova po valutama, kao i plan za obezbeđenje likvidnosti u kriznim situacijama. Informacije o novčanim tokovima Banka dobija iz sistema za izveštavanje na dnevnom nivou. Likvidnost se prati po valutama, EUR, CHF, USD i RSD. Sektor sredstava i investicionog bankarstva osigurava optimalan nivo dnevne likvidnosti, potreban nivo obavezne rezerve na računu, a u slučaju stranih valuta optimalnu pokrivenost na nostro računu. Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Banke razmatra očekivanja u pogledu budućih trendova u kretanju aktive i pasive banke. Članovi ovog odbora diskutuju o raspoloživim informacijama koje bi mogle imati uticaja na likvidnost Banke. Sektor za kontrolu i izveštavanje na dnevnom nivou dostavlja izveštaj o likvidnosti. Banka je tokom 2010. godine imala pokazatelj dnevne likvidnosti znatno iznad zakonom propisanog nivoa. 6.6. Upravljanje operativnim rizikom Glavni cilj upravljanja operativnim rizikom u VBRS je smanjenje potencijalnih gubitaka koji bi mogli nastati zbog: - Neadekvatnosti procedura i sistema - Propusta zaposlenih u radu i primeni procedura i - Uticaja eksternih faktora. U cilju upravljanja operativnim rizikom Banka je definisala metodologiju za praćenje operativnih rizika. formirana je baza podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke, a primenjuje se i metodologija samo-ocenjivanja rizika kojom se identifikuju svi potencijalni rizici u poslovanju banke (Risk & Control Self Assesment). Baza podataka o operativnim rizicima (Business Analysis Risk Tool) sadrži podatke o operativnim rizicima od 2006. godine. Od druge polovine 2009. godine Banka primenjuje i metod praćenja ključnih indikatora rizika poslovanja, kako bi na vreme uočila negativne trendove i blagovremeno reagovala na njih. Banka je uradila i Projekat za obezbedjenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je uradjen na osnovu metodologije VB grupe i u okviru njega definisani su planovi za obezbedjivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritičnih procesa i sistema u Banci definisane su i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanje kritičnih procesa u slučaju nedostupnosti centrale Banke. Takodjem, razvijeni su i revidirani i planovi poslovanja u slučaju nastanka nepredvidjenih dogadjaja u kojima su definisani tehnički aspekti uspostavljanja poslovanja u što kraćem roku. U okviru projekta razradjeni su i planovi obaveštavanja u slučaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Početkom 2009.godine sprovedeno je testiranje navedenih planova, a krajem 2009 i 2010.godine izvršena je godišnja revizija svih postojećih dokumenata vezanih za Projekat obezbedjenja kontinuiteta poslovanja. U januaru 2011.godine izvršeno je testiranja adekvatnosti revidiranih planova i rezervnih lokacija za poslovanje u kritičnim situacijama.


34

U skladu sa uputstvima na nivou VB grupe. Banka nastoji da implementira standardizovani pristup za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik. Korišćenje ovakvog pristupa zahteva ispunjenje sledećih kriterijuma:

da operativni rizik banke bude pokriven sopstvenim sredstvima. razvoj i implementacija procedura za upravljanje operativnim rizikom.

Odgovornost za upravljanje operativnim rizicima. uključujući i kontinuirano definisanje sistema i instrumenata potrebnih za te potrebe. je u nadležnosti Službe za upravljanje rizicima. U skladu sa važećim internim uputstvima VBRS, Služba za upravljanje rizicima izveštava na kvartalnoj osnovi Izvršni odbor Banke, direktore Odeljenja interne revizije i Odeljenja računovodstva. tako i Odeljenje za upravljanje operativnim rizikom na nivou VB grupe. Takodje, izveštaj o operativnom riziku je sastavni deo materijala za redovne sastanke Upravnog odbora Banke. U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima NBS, Banka kvartalno izveštava NBS o dogadjajima nastalim po osnovu operativnog rizika Nadzor nad postupcima upravljanja operativnim rizicima obavlja Služba interne revizije.

7. Prihodi i rashodi po osnovu kamata

a) Prihodi po osnovu kamata


Prihodi od kamata od ostalih banaka i ostale finansijske institucije

33.580

79.888

Prihodi od kamata od Narodne banke Srbije 727.745 1.055.646 Prihodi od kamata od preduzeća 2.015.417 1.623.723 Prihodi od kamata od stanovništva 1.683.413 1.558.722 Prihodi od kamata od stranih lica: - ostale strane banke 962 3.273 - ostala strana fizička lica - - Prihodi od kamata od drugih komitenata - 26

Ukupno 4.461.117 4.321.278


35

b) Rashodi po osnovu kamata


Rashodi kamata od zavisnih i povezanih banaka (105.991) (106.347) Rashodi kamata od ostalih banaka i osiguravajucih organizacija

(84.620)

(37.749)

Rashodi kamata od preduzeća (85.948) (109.785) Rashodi kamata od stanovništva (128.443) (131.763) Rashodi kamata od stranih lica: - ostale strane banke (674.284) (784.278) - ostala strana pravna lica - - - ostala strana fizička lica (1.901) (858) Rashodi kamata od drugih komitenata - -

Ukupno (1.081.187) (1.170.780)

8. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija a) Prihodi od naknada i provizija U hiljadama dinara 2010. 2009. Naknade po osnovu kreditno garancijskih poslova 511.805 417.760Naknade za usluge platnog prometa u zemlji 92.502 84.519Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu 52.870 37.654Naknade po osnovu platnih kartica. posredovanja i ostalo 92.253 58.389Naknade po osnovu hartija od vrednosti 1.283 918 Ukupno 750.713 599.240 b) Rashodi od naknada i provizija U hiljadama dinara 2010. 2009. Naknade za usluge platnog prometa u zemle (9.698) (8.677)Naknade za usluge platnog prometa u inostranstv (10.364) (5.249)Naknade po osnovu kupoprodaje deviza na međubankarskom tržištu deviza

(9.101) (3.961)

Naknade za dobijenje kredita iz inostranstvaNaknade za cross border kredite

(1.551) (35.330)

(25.858)(32.949)

Ostale naknade i provizije (19.672) (19.277) Ukupno (85.716) (95.971)


36

9. Neto prihod od kursnih razlika

U hiljadama dinara 2010. 2009. Poztivne kursne razlike 16.733.353 35.998.774Negativne kursne razlike (16.576.036) (35.823.638) Ukupno 157.317 175.136

10. Ostali poslovni prihodi U hiljadama dinara 2010. 2009. Ostali prihodi iz operativnog poslovanja 804 213Ostali prihodi 15.605 14.952Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 366 805Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja/otpisa nenaplativih potraživanja

8.001 2.918

Ukupno 24.776 18.888

11. a) Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja U hiljadama dinara 2010. 2009. Neto prihod/(rashod) za grupnu ispravku vrednosti - bilansno (200.722) (92.109) Neto prihod / (rashod) za individualno rezervisanje -bilansno (763.102) (846.325) Neto prihod / (rashod) za portfolio rezervisanje -bilansno (110.424) - Neto prihod/(rashod) za grupnu ispravku vrednosti -vanbilansno 66.265 27.385Neto prihod / (rashod) za individualno rezervisanje- vanbilansno (1.261) (116.209) Neto prihod / (rashod) za portfolio rezervisanje -vanbilansno (73.194) - Neto rashodi za grupnu ispravku i pojedinačna rezervisanja (1.082.438) (1.027.258) Neto prihodi po osnovu rezervisanja za godišnje odmore 14.628 1.602Neto rashodi po osnovu rezervisanja za otpremnine (3.558) (5.995) Neto prihodi po osnovu rezervisanja za bonuse (34.170) 24.032Ukupno ostala rezervisanja (23.100) 19.639

Ukupno

(1.105.538) (1.007.619)


37

11 b) Kretanja na računima ispravke vrednosti i rezervisanja

U hiljadama dinara

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Potraživanja po osnovu kamata,naknada, prodaje,promene fer vred.

Dati krediti i depoziti Udeli

Ostali plasmani i ostala sredstva Vanbilansna aktiva Ukupno

Stanje 1. januara 2010. god. 1.613 59.117 1.441.631 101.481 6.979 182.310 1.793.131

Ukidanje rezervisanja (6.213) (226.708) (4.501.229) (1.341) (40.782) (448.684) (5.224.957)Dodatno rezervisanje 5.107 307.371 5.437.573 35.723 64.747 456.874 6.307.395 Kursne razlike (negativne) 123 11.346 263.999 - 28 23.281 298.777 Stanje 31. decembra 2010.godine 630 151.126 2.641.974 135.863 30.972 213.781 3.174.346


38

12. Troškovi zarada. naknada zarada i ostali lični rashodi

U hiljadama dinara 2010. 2009. Troškovi zarada (418.965) (468.067) Troškovi naknada zarada (71.341) - Troškovi poreza na zarade i naknade zarada (77.223) (73.633) Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada (107.663) (102.924) Ostali lični rashodi (4.287) (131) Ukupno (679.479) (644.755)

13. Troškovi amortizacije

U hiljadama dinara 2010. 2009. Troškovi amortizacije (217.186)

(205.803)

Ukupno (217.186) (205.803)

14. Operativni i ostali poslovni rashodi


I Operativni rashodi:

Troškovi materijala (39.370) (31.974) Troškovi proizvodnih usluga:

Troškovi telekomunikacionih usluga, ptt troskovi,swift (44.966) (51.267)

Troškovi održavanja softwera, hardwera, tekuce održavanje (58.883) (57.195)

Izdaci za zakup poslovnog prostora (235.971) (229.325)

Troškovi građevinsko zanatskih radova; montaža uređaja (3.420) (1.193)

Troškovi omladinskih i studentskih zadruga (1.750) (1.134)

Ostale usluge (9.266) (6.464)

(354.256) (346.578)

Nematerijalni troškovi bez poreza i doprinosa:

Troškovi putnih troškova i dnevnica (30.152) (25.443)

Ekspertski i konsultantski troškovi (165.233) (140.486)

Troškovi veštačenja. arbitraže.revizije (14.712) (8.075)

Troškovi fizičkog obezbeđenja imovine. novca (23.205) (21.122)

Usluge čišćenja poslovnog prostora (11.210) (9.886)

Troškovi marketinga (44.662) (38.413)

Troškovi reprezentacije (3.753) (5.751)

Troškovi osiguranja (32.620) (40.243)

Takse (2.501) (2.703)

Naknada za građevinsko zemljište (12.218) (10.335)

Komunalne usluge u zakupu (4.415) (3.439)

Troškovi IT usluga (31.658) (26.045)

Troškovi vezani za kartice i e-banking (33.080) (25.767)

Ostali nematerijalni troškovi (25.606) (24.219)

(435.025) (381.927)


39

U hiljadama dinara

2010.

2009.

Troškovi poreza(osim poreza na zarade i naknade zarada) (32.011) (30.849) Troškovi doprinosa (osim doprinosa na zarade i naknade zarada)

(110.793) (105.867)

Ukupno (I):

(142.804)

(971.455)

(136.716)

(897.195) II Ostali poslovni rashodi

Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (111.180) (93.721)

Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja

(25.231)

(11.202)

Gubici od prodaje osn.sredstava i nematerijalnih ulaganja - (776)

Manjkovi i štete (1.106) (134)

Ostali rashodi (18.816) (16.740)

Ukupno (II): (156.333) (122.573) Ukupno (I+II):

(1.127.788)

(1.019.768)

15. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza U hiljadama dinara 2010. 2009. Prihodi od promene vrednosti plasmana i potrazivanja –investicione jedinice

-

221

Ukupno

-

221

16. Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

U hiljadama dinara 2010. 2009. Rashodi od promene vrednosti derivata (453) - Ukupno

(453)

-

16. a) Gubici po osnovu prodaje ostalih plasmana

U hiljadama dinara 2010. 2009. Gubici po osnovu prodaje ostalih plasmana - (3.184)

Ukupno

-

(3.184)


40

17. Porez na dobit a) Struktura poreza na dobit je sledeća: U hiljadama dinara 2010. 2009. Tekući poreski trošak (133.005) (99.391) Odloženi poreski prihod 7.349 (4.898) Ukupno (125.656) (104.289)

b) Usaglašavanje obaveze za porez na dobit po poreskom bilansu i obračun efektivne poreske stope U hiljadama dinara 2010. 2009. Računovodstveni dobitak/(gubitak) pre oporezivanja 1.096.576 966.883 Poreski rashod/prihod po važećoj/ stopi 10% 109.657 10.00% 96.688Poreski efekat rashoda koji se ne priznaju 2.31% 25.348 1.94% 18.720Efekti naknadno priznatih poreskih kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva -0.18% (2.000) -1.66% (16.017)Odložena poreska sreds. po osnovu ulaganja u osnovna sredstva -0.67% (7.349) -0.34% (3.327)Odložena poreska obaveza 0.00% - 0.85% 8.225 Porez na dobit 11.46%

125.656 10.79% 104.289

U hiljadama dinara 2010. 2009. Računovodstveni dobitak/(gubitak) pre oporezivanja 1.096.576 966.883 Poreski rashod/prihod po važećoj/ stopi 109.657 96.688 Poreski efekat rashoda koji se ne priznaju 25.348 18.720 Efekti naknadno priznatih poreskih kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (2.000) (16.017) Obaveza za porez na dobit

133.005

99.391


41

18. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U hiljadama dinara 2010. 2009. Gotovina u blagajni - u dinarima 217.545 190.371 - u stranoj valuti 427.400 271.095 644.945 461.466 Žiro račun

3.245.361 2.770.436

Devizni računi računi kod banaka: - domaće banke 64.882 23.724 - inostrane banke 1.137.691 5.613.447 1.202.573 5.637.171 Ostala novčana sredstva - u dinarima 397.913 894.702 - u stranoj valuti 4.220 3.835 Ispravka vrednosti gotovine (630) (1.613) 401.503 896.924 Stanje na dan 31. decembra 5.494.382 9.765.997

19. Opozivi depoziti i krediti U hiljadama dinara 2010. 2009. Obavezna rezerva - u stranoj valuti 11.233.147 10.780.202 Repo poslovi - 3.000.000 Stanje na dan 31. decembra 11.233.147 13.780.202 Dinarska obavezna rezerva predstavlja minimalnu rezervu dinarskih sredstava izdvojenu u skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi kod NBS. U skladu sa napred navedenom Odlukom dinarska obavezna rezerva se obracunava po stopi od 5% na iznos prosecnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih depozita, kredita, hartija od vrednosti i ostalih dinarskih obaveza u toku jednog kalendarskog meseca, osim dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom. Obračunata dinarska obavezna rezerva se uvećava za deo devizne obavezne rezerve preračunate po kursu od 17.03.2010. godine. Narodna banka Srbije plaća Banci kamatu na izdvojena sredstva koja je u toku 2010. godine bila 2,5%. godišnje. Banka je dužna da održava prosečno dnevno stanje u obračunskom periodu na deviznom računu kod Narodne banke Srbije u iznosu ne manjem od obračunatog iznosa. Narodna banka


42

Srbije ne plaća Banci kamatu na izdvojena sredstva na redovnom deviznom računu obavezne rezerve. Devizna obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije predstavlja minimalnu rezervu deviznih sredstava izdvojenu u skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi kod NBS. U skladu sa napred navedenom Odlukom obavezna rezerva se obračunava po stopi od 25% na iznos prosecčnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih depozita, kredita i odredjenih ostalih deviznih obaveza u toku jednog kalendarskog meseca, kao i dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom. Banka je dužna da počev od obračunskog perioda 18.04.-17.05.2010. prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve održava najmanje u visini bazne devizne rezerve. Pri tome je bazna devizna rezerva jednaka obračunatoj rezervi u EUR-ima na dan 17.03.2010.umanjenoj za obračunatu rezervu za sredstva davaoca lizinga na posebnom računu i uvećanoj za obračunatu rezervu na taj dan po osnovu indeksiranih dinarskih obaveza. Obračunata devizna obavezna rezerva korigovana je na osnovu porasta kredita od 25% osiguranih kod NKOSK i odobrenih po Odluci vlade za održavanje likvidnosti, finansiranje investicija , trajnih obrtnih sredstava, izvoznih poslova i kupovinu trajnih potrošnih dobara proizvedenih u zemlji. Banka je dužna da održava prosecčno dnevno stanje u obračunskom periodu na deviznom računu kod Narodne banke Srbije u iznosu ne manjem od obračunatog iznosa. Narodna banka Srbije ne plaća Banci kamatu na izdvojena sredstva. Banka je na sredstva koja davaoci lizinga drže na posebnom računu, obračunavala prosečno knjigovodstveno stanje tih sredstava i 100% ih izdvajala na račun kod Narodne banke Srbije.

20. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

U hiljadama dinara 2010. 2009. Dospela kamata i naknada od banaka - u dinarima 86 407 Dospela kamata i naknada od komitenata - u dinarima 427.295 222.474 - u devizama 25.564 1.084 452.859 223.558 Minus: Ispravka vrednosti i rezerva za potencijalne gubitke (151.126) (59.117) Stanje na dan 31. decembra

301.819

164.848


43

21. Dati krediti i depoziti

U hiljadama dinara 2010. 2009. Kratkoročni krediti u dinarima 10.816.823 7.958.178 Dugoročni krediti u dinarima 39.904.062 32.721.692 Ispravka vrednosti datih kredita (2.505.924) (1.433.373) 48.214.961 39.246.497 Kratkoročni depoziti u dinarima 8.350 - Ispravka vrednosti datih depozita (2) - 8.348 - Kratkoročni krediti dati u stranoj valuti 870.397 170.552 Dugoročni krediti dati u stranoj valuti 109.706 30.786 Ispravka vrednosti datih kredita u stranoj valuti (133.173) (8.258) 846.930 193.080 Kratkorocni depoziti u stranoj valuti 11.499.304 - Ispravka vrednosti datih depozita u stranoj valuti (2.875) - 11.496.429 - Stanje na dan 31. decembra 60.566.669 39.439.577 Odlukom o upravljanju rizicima propisano je da zbir svih velikih izloženosti banke ne može biti veći od 400% kapitala Banke. Na dan 31. decembra 2010.godine. Banka je uskladila navedeni pokazatelj sa zahtevima Narodne banke Srbije. Kratkoročni krediti preduzećima za EUR su odobravani uz kamatne stope na godišnjem nivou u rasponu od 6 do 11%. Dinarski krediti preduzećima se odobravaju sa kamatnom stopom od 10% do 24% na godišnjem nivou kao i subvencionisane dinarske i indeksirane kredite. Kratkoročni krediti fizičkim licima u dinarima su odobravani uz kamatne stope na godišnjem nivou od 9,95% do 22,45%. gotovinski, potrošački i auto krediti. Kratkoročni krediti indeksirani u EUR-ima su odobravani po stopi od 12,95% do 21.45%. Na odobrene minuse po tekućim računima stanovništva obračunata je kamata od 24% do 28%. Dugoročni krediti preduzećima u dinarima su odobravani na period do 10 godina uz iste godišnje kamatne stope kao i za kratkoročne kredite. Dugoročni krediti fizickim licima u dinarima su odobravani na period do 10 godina uz godišnju kamatnu stopu u rasponu od 11,35% do 16% godišnje. Krediti za automobile su odobravani na rok od 7 godina u EUR uz godišnju kamatu od 6,59% do 21.45%. a u RSD od 10,95% do 22,45% godišnje. Krediti u EUR odobravani su u rasponu od 5,95%, uz 30% depozita, do 12,95%, bez NKOSK. Dugorocni krediti dati preduzetnicima i malim preduzećima odobravani su u RSD po stopi od 16% do 17% i u EUR od 10,45% do 12,95% na godišnjem nivou.


44

Koncentracija plasmana komitentima značajna je kod sledećih delatnosti: U hiljadama dinara 2010. 2009. Bankarski sektor u zemlji 218.296 439.609 Sektor drugih preduzeća (privredna društva) 21.836.489 17.424.145 Sektor preduzetnika 1.993.376 2.009.717 Javni sektor 33.710 44.662 Sektor stanovništva 22.435.754 17.355.837 Sektor stranih lica 11.734.083 129.076 Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači

2.151.121

2.035.876

Sektor drugih komitenata 163.840 655 Stanje na dan 31. decembra 60.566.669 39.439.577

22. Hartije od vrednosti

U hiljadama dinara 2010. 2009. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća u stranoj valuti 12 11 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća u dinarima valuti 4.292.725 4.693.888 Stanje na dan 31. decembra 4.292.737 4.693.899 Na dan 31. decembra 2010. godine hartije od vrednosti stečene u blagajničkim zapisima Narodne banke Srbije u iznosu od 4.292.725 hiljada dinara sa dospećem preko 3 meseca uz godišnju kamatnu stopu u rasponu od 9.59% do 15%.Ova transakcija je regulisana Ugovorom Narodne banke Srbije o prodaji hartija od vrednosti sa obavezom kupovine tih hartija.

23. Udeli

U hiljadama dinara 2010. 2009. Učešće u kapitalu VB Lesing 207.832 207.832 Učešće u kapitalu Tržista novca 267 347 Ispravka vrednosti (135.863) (101.481) Stanje na dan 31. decembra 72.236 106.698

Banka ima učešće u kapitalu VB Leasing-a u iznosu od 49%.


45

24. Ostali plasmani U hiljadama dinara 2010. 2009. Ostali plasmani u dinarima 122.241 140.736 Ispravka vrednosti ostalih plasmana u dinarima (13.673) (6.792) Stanje na dan 31. decembra 108.568 133.944

25. a) Osnovna sredstva, investicione nekretnine i nematerijalna ulaganja

Promene na osnovnim sredstvima u toku 2010. godine bile su sledeće:

U hiljadama dinara Oprema

Avansi i sredstva u pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Nemateri-jalna

ulaganja Ukupno Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2010. 1.093.718 - 1.093.718 237.795 1.331.513

Povećanja (9) 39.008 38.999 44.579 83.578Prenosi 29.615 (29.615) - - -Otuđenja i rashodovanja (253.160) - (253.160) (12.248) (265.408)Stanje na dan 31. decembra 2010. godine 870.164 9.393 879.557 270.126 1.149.683

U hiljadama dinara Oprema

Avansi i sredstva u pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Nemateri-jalna

ulaganja Ukupno Ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2010. 632.435 - 632.435 116.991 749.426Amortizacija za 2010. godinu 187.611 - 187.611 29.575 217.186Otuđivanja i rashodovanja (238.935) - (238.935) (1.305) (240.240)Stanje na dan 31. decembra 2010. godine 581.111 - 581.111 145.261 726.372

Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2010. godine 298.446 - 298.446 124.865 423.311

Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2009. godine 461.284 - 461.284 120.804 582.088


46

b) Nematerijalna ulaganja sastoje se iz sledećih pozicija: U hiljadama dinara 2010. 2009. Licence (softver i Mastercard) 106.138 109.794 Nematerijalna ulaganja u pripremi 18.727 11.010 Stanje na dan 31. decembra 124.865 120.804

26. Ostala sredstva U hiljadama dinara 2010. 2009. Ostala potraživanja u dinarima Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 5.264 14.367 Potraživanja od zaposlenih Potraživanja za više plaćen porez na dobit Potraživanja za sudske troškove i troškove postupka

26 -

25.524

6 4.975 4.931

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanjaIspravka vrednosti ostalih potraživanja u dinarima

22.871 (17.292)

21.084 -

36.393 45.363 Ostala potraživanja u stranoj valuti Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u str.val. 571 621 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja u stranoj valuti 13.579 12.382 Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 2.615 3.653 Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u stranoj valuti (7) (187) 16.758 16.469 Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 405.004 272.252 Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode 34.465 24.391 Razgraničeni ostali troškovi 8.510 7.230 447.979 303.873 Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu u stranoj valuti 2.148 674 Razgraničeni ostali troskovi u stranoj valuti - 35 Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanojvrednosti primenom efektivne kamatne stope u stranoj valuti

- 2.983

2.148 3.692 Zalihe Zalihe alata i inventara Sredstva stečena naplatom potraživanja

633 33.645

6.751 67.023

Ispravka vrednosti zaliha (633) (6.751) 33.645 67.023 Stanje na dan 31. decembra 536.923 436.420


47

27. Transakcioni depoziti


Transakcioni depoziti u dinarima:

-Sektor finansija i osiguranja 194.475 7.605

-Preduzeća 1.285.943 1.420.414

-Stanovništvo 349.331 341.047

-Strana lica 6.500 9.873

-Drugi komitenti 53.099 27.367

1.889.348 1.806.306

Transakcioni depoziti u stranoj valuti:

-Sektor finansija i osiguranja 6.163 2.902

-Preduzeća 784.597 748.409

-Stanovništvo 1.138.563 1.251.384

-Strana lica 515.614 4.305.328

-Drugi komitenti 4.506 2.191

2.449.443 6.310.214

Stanje na dan 31. decembra 4.338.791 8.116.520

28. Ostali depoziti U hiljadama dinara 2010. 2009. Opozivi depoziti u dinarima

210.005

-

Štedni depoziti u dinarima 14.325 21.417 Depoziti po osnovu datih kredita u dinarima 9.103 1.231 Namenski depoziti u dinarima 57.998 2.687 Ostali kratkoročni depoziti u dinarima 1.692.192 273.654 1.983.623 298.989 Opozivi depoziti u stranoj valuti

102.049

-

Štedni depoziti u stranoj valuti 3.005.448 1.666.231 Depoziti po osnovu datih kredita u stranoj valuti 804.008 284.027 Namenski depoziti u stranoj valuti 466.930 494.643 Ostali depoziti u stranoj valuti-kratk. Depoziti banaka 9.794.532 2.885.445 Ostali depoziti u stranoj valuti 1.137.856 1.270.708 15.310.823 6.601.054 Stanje na dan 31. decembra 17.294.446 6.900.043


48

29. Primljeni krediti U hiljadama dinara 2010. 2009. Ostale finansijske obaveze u dinarima 118 116 Primljeni krediti u stranoj valuti 39.725.160 34.061.346 Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 167.005 1.307 Stanje na dan 31. decembra 39.892.283 34.062.769 Dugoročni krediti u stranoj valuti odnose se na sledeće kreditne linije:

Banka poverilac

Rok dospeca

Godisnja kamatna stopa

Valuta Stanje 2010 Stanje 2010

u 000rsd Stanje 2009

Stanje 2009 u 000rsd

WGZ Bank, 31.12.2013 3M Euribor + 0.2% EUR 25.000.000 2.637.455 25.000.000 2.397.220

Nemacka

WGZ Bank, Nemacka

3M Euribor + 1%

30.09.2014 31.12.2014 31.12.2015

EUR Total

25.000.000 2.637.455 25.000.000 2.397.220

75.000.000 7.912.365 75.000.000 7.191.660

115.000.000 12.132.293 115.000.000 11.027.211

215.000.000 22.682.113 215.000.000 20.616.091

WGZ Bank, Nemacka

3M Libor + 1%

31.12.2014

CHF Total

15.000.000 1.266.687 15.000.000 966.947

31.12.2015 90.000.000 7.600.122 90.000.000 5.801.679

105.000.000 8.866.809 105.000.000 6.768.626

VBI Bank, Austria

31.12.2013 3M Euribor + 2.72 % EUR 15.000.000 1.582.473 15.000.000 1.438.332

31.12.2013 3M Libor + 2.72 % CHF 23.000.000 1.942.253 23.000.000 1.482.651

3.524.726 2.920.983

KFW Bank,

Austria 30.12.2015

6M Euribor + 4.7% EUR

30.12.2016

Fiksna 2 %

6,363,636 671,352 7,000,000 671,223

6M Euribor + 3.8% 2,727,272 287,722 3,000,000 287,666

30.12.2016

6M Euribor + 0.5% 7,000,000 738,488 2,500,000 239,722

3,000,000 316,495 - -

19,090,908 2,014,057 12,500,000 1,198,611

EBRD 08.05.2010 6M Euribor + 1.7% EUR 1,666,667 159,815

Ukupno 39,725,160 34.061.346


49

Iznosi neiskorišćenih kredita po gore navedenim kreditnim linijama prezentirani su u napomeni 36c. Sektorska struktura po transakcionim depozitima, ostalim depozitima i primljenim kreditima U hiljadama dinara 2010. 2009.

Banke, finansijske i osiguravajuće organizacije: 51.450.562 42.213.837 -domaće 570 8.719 - strane 49.963.080 41.133.377 - finansijske,osiguravajuće organizacije, fondovi 1.486.912 1.071.741 Javna preduzeća 67 33.734 Preduzeća 4.499.854 3.046.192 Država 6.122 20.730 Ostali komitenti 52.087 1.547 Strana lica 279.404 212.140 Stanovništvo 5.226.071 3.457.756 Ostalo 11.353 93.396

Stanje na dan 31. decembra 61.525.520 49.079.332

Depoziti po vidjenju najvećim delom predstavljaju stanja tekućih računa preduzeća. Banka je uvela novi proizvod O2, čime je stimulisala ovu vrstu depozita. Ugovorena kamata je 7,5% na dinarske i 2,2% na devizne depozite. Dodatno, Banka je davala pojedinim klijentima na dinarske depozite preko noći kamatu u rasponu od 3,5% do 12,5%, a na pojedine depozitie po vidjenju preduzeća u stranoj valuti po stopi od 1% do 4,5% za depozite u EUR. Dinarski a vista štedni racuni su deponovani uz godišnju kamatnu stopu od 0%. Devizni štedni računi u EUR su deponovani uz godišnju kamatnu stopu od 0% a za USD uz kamatu od 0%. Za devizne štedne uloge u CHF kamata je bila 0%. Depoziti stanovništva u dinarima su deponovani uz godišnju kamatnu stopu u rasponu od 0% za namenske depozite odnosno do 9.5% za oročene depozite. Depoziti stanovništva u EUR su deponovani uz godišnju kamatnu stopu u rasponu od 0% za namenske depozite. do 12,5% za oročene depozite (step zadnji korak). Depoziti u USD su deponovani uz godišnju kamatnu stopu u rasponu od 0% za namenske depozite do 4,5% za oročene depozite. Depoziti u CHF su deponovani uz godišnju kamatnu stopu od 0% do 4,5%.

30. Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata

U hiljadama dinara 2010. 2009. Obaveze po osnovu kamata, naknada i provizija 6.311 4.561 Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata 454 35.917 Stanje na dan 31. decembra 6.765 40.478


50

31. a) Rezervisanja U hiljadama dinara 2010. 2009.

Rezervisanja za vanbilansnu aktivu 213.781 182.310

Rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore 5.957 20.585

Kratkoročna rezervisanja za bonuse i druge naknade 63.299 29.129

Rezervisanja za otpremnine 23.429 18.061

Stanje na dan 31. decembra 306.466 250.085

b) Kretanje na računima rezervisanja

U hiljadama dinara

Rezervisanja za vanbilansnu

aktivu

Rezervisanje za neiskorišcene

godišnje odmore

Rezervisanja za bonuse i druge

naknade

Rezervisanja Ukupno za otpremnine

Stanje na početku godine 182.310 20.585 29.129 18.061 250.085

Ukidanje u toku godine (448.684) (20.585) (29.129) - (498.398)

Izdvajanje u toku godine 456.874 5.957 63.299 5.368 531.498

Kursna razlika 23.281 23.281

Stanje na kraju godine 213.781 5.957 63.299 23.429 306.466

32. Obaveze za poreze

U hiljadama dinara 2010. 2009. Obaveze za poreze na dodatu vrednost 13.569 11.653 Obaveze za druge poreze i doprinose 714 1.396 Stanje na dan 31. decembra 14.283 13.049

33. Obaveze iz dobitka U hiljadama dinara 2010. 2009. Obaveze za tekući porez na dobitak 27.320 - Stanje na dan 31. decembra 27.320 - Banka je na dan 31.12.2010. godine imala pretplatu za tekući porez na dobitak po osnovu uplata akontacija u toku 2010.godine u iznosu od RSD 105.686. Po poreskom bilansu utvrdjena je veća poreska obaveza u odnosu na uplaćene akontacije te je stoga bilansirana razlika za plaćanje u iznosu od 27.320 hiljada dinara.


51

34. Ostale obaveze U hiljadama dinara 2010. 2009. Obaveze prema dobavljačima u dinarima 25.988 25.185 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u dinarima 39.492 34.214 Obaveze u obračunu 160 163 Ostale obaveze prema zaposlenima 18 21 Razgranicene obaveze za obračunatu kamatu u dinarima 60.652 30.291 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 8.866 5.318 Razgraničeni ostali prihodi 38.575 20.384 Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 17.250 3.685 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 30.908 62.937 Subordinirane obaveze u stranoj valuti 4.219.928 3.835.552 Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti Ostala pasivna vremenska razgranicenja

77.102 -

34.681 1.369

Stanje na dan 31. Decembra 4.518.939 4.053.800 Razgraničene obaveze za kamatu po dugoročnim kreditima na dan 31. decembra 2010. godine KFW iznose 474 hiljada dinara. Subordinirane obaveze na dan 31. decembar 2010. godine odnose se na obaveze po subordiniranim dugorocnim kreditima primljenim od WGZ Banke, Nemačka, u iznosu od 40.000 hiljada EUR odnosno od 4.219.928 hiljada dinara. Ovi krediti su odobreni na period od 10 godina od u rasponu od 02.02.2007. godine do 19.12.2016. godine uz kamatnu stopu na nivou tromesečnog EURIBOR-a uvećanog za 1% na godišnjem nivou. Ovi krediti nisu obezbedjeni kolateralom i sve obaveze koje proističu iz ovih ugovora se smatraju subordiniranim, odnosno u slučaju likvidacije ili stečaja Banke otplaćuju se samo nakon izmirenja obaveza prema ostalim poveriocima.

35. Kapital Banke U hiljadama dinara 2010. 2009.

Akcijski kapital 5.774.153 5.774.153 Emisiona premija 7.904.743 7.904.743 Ukupno kapital 13.678.896 13.678.896 Rezerve iz dobiti 294 294 Ostale rezerve - - Posebna rezerva iz dobiti za procenjene 1.991.951 1.129.357 Ukupno rezerve iz dobiti 1.992.245 1.129.651 Dobitak tekuće godine 970.920 862.594 Gubitak do nivoa kapitala - - Stanje na dan 31. decembra 16.642.061 15.671.141


52

U skladu sa svojim osnivačkim aktima, kapital Banke se sastoji od akcijskog kapitala i rezervi Banke. Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija. kao i revalorizacijama do 31. decembra 2002. godine. Akcionari imaju pravo upravljanja Bankom kao i pravo učešća u raspodeli dobiti. Vrednost akcijskog kapitala se sastoji od 5.774.153 akcija. nominalne vrednosti od 1.000 dinara po akciji. Vrednost Rezervi iz dobiti banke sa 31.12.2010.godine iznosi 294 hiljada dinara a koje su formirane iz nerasporedjene dobiti iz ranijih godina, odlukom Skupštine Banke. Takodje, Banka je u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, evidentirala na posebnom računu u okviru Rezervi iz dobiti za procenjene gubitke iznos od 1.991.951 hiljada dinara i to Odlukom skupštine akcionara u 2010-oj godini. Osnovna zarada po akciji je zarada koja je izračunata deljenjem neto dobitka za period koji se može pripisati akcionarima. koji poseduju obične akcije sa ponderisanim prosečnim brojem akcija koje su u opticaju u toku perioda. Zarada po akciji u 2009 godinu iznosila je 149 dinara a za 2010 godinu iznosi 168 dinara. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji jednaka je osnovnoj zaradi po akciji obzirom da Banka nema potencijalnih akcija. tj. akcija sadržanih u drugim finansijskim instrumentima ili ugovorima koji mogu dati pravo njihovim vlasnicima na obične akcije. U toku 2010. godine Banka nije imala dokapitalizaciju. Prema Odluci o adekvatnosti kapitala banke. Banka ima dovoljno kapitala da zadovolji minimalne zahteve Narodne banke Srbije. Adekvatnost kapitala Banke izračunata kao odnos neto kapitala i neto rizične aktive iznosi 14.31% (propisani minimum je 12%). Prema Odluci o adekvatnosti kapitala banke, propisano je da kapital Banke čini zbir osnovnog kapitala, dopunskog kapitala I i dopunskog kapitala II, umanjen za zbir odbitnih stavki, s tim da je banka dužna da u svom poslovanju obezbedi da visina njenog kapitala nikad ne bude manja od dinarske protivvrednosti iznosa od 10.000.000 evra, prema zvaničnom srednjem kursu. Na dan 31. decembra 2010. godine Banka je ispunila propisanu visinu kapitala.


53

36. Vanbilansna aktiva

a) Preuzete i potencijalne obaveze Banke U hiljadama dinara 2010. 2009. Poslovi u ime i za račun trećih lica u dinarima 169.147 107.022 U domaćoj valuti: - Plative garancije 2.713.826 1.583.751- Činidbene garancije 1.659.214 735.562 4.373.040 2.319.313 - Dozvoljena minusna stanja 853.631 471.732- Odobreni kreditni limiti po karticama 80.997 73.233- Odobreni okvirni krediti 4.447.141 3.801.044 5.381.769 4.346.009 U stranoj valuti: - Plative garancije - Činidbene garancije

1.031.755 439.849 1.471.604

906.678 37.384

944.062 Cros border garancije Nostro akreditivi

9.386.088

206.758 10.612.562

51.132

Promptne i terminske kupoprodaje deviza 7.224.180 37.787.770

Ukupno preuzete i potencijalne obaveze:

28.212.586

56.167.870

b) Ostala vanbilansna evidencija

2010. 2009.Hipoteka na poslovnom i stambenom prostoru i zaloga: - u dinarima 1.346.404 751.258- u stranoj valuti 139.117.616 165.954.797 140.464.020 166.706.055 Loro akreditivi u stranoj valuti 55.198 28.846 Repo poslovi

- 3.000.000

Trezorski zapisi 5.056.560 5.950.660Primljene garancije iz inostranstva 158.725 116.667Potraživanja po suspendovanoj kamati 350.636 -Ostalo 1.725.654 1.414.427 Ukupno ostala vanbilansna evidencija:

7.291.575

147.810.793

10.481.754

177.216.655

Stanje vanbilansne aktive na dan 31. decembra 176.023.379 233.384.525


54

Za navedene garancije, jemstva i ostale preuzete neopozive obaveze procenjena je rezerva za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka u iznosu od Din. 213.781 hiljada (2009: Din. 182.310 hiljada).Ovi iznosi su detaljnije opisani u napomeni 31.a. b) Sudski sporovi Na dan 31. decembra 2010. godine. potencijalne obaveze po osnovu više sporova koji se vode protiv Banke iznose 123.334 hiljada dinara. Rukovodstvo Banke ne očekuje materijalno značajne gubitke u narednom periodu po osnovu ovih sporova te po tom osnovu nisu radjena rezervisanja. Vrednost sporova koje Banka vodi protiv trećih lica na dan 31. decembra 2010. godine iznosi 166.913 hiljada dinara. c) Neiskorišćeni krediti Na dan 31 decembra 2010. godine. Banka ima neiskorišćene kredite po sledećim kreditnim linijama:

Banka poverilac Rok dospeća Godišnja kamatna stopa valuta Kreditni limit Neiskorišćen iznos

WGZ Bank, Nemačka 31.12.2014 3mes

EUR 265.000.000 50.000.000 31.12.2015 EURIBOR + 1.00%

WGZ Bank, Nemačka 31.12.2014 3mes.

CHF 125.000.000 20.000.000 31.12.2015 LIBOR + 1.00%

WGZ Bank, Nemačka 19.12.2016 3mes.

EUR 60.000.000 20.000.000 Subordinirane obaveze EURIBOR + 1.00%

VBI 31.12.2013 31.12.2013

3 mes. EUR CHF

90.000.000 60.000.000 EURIBOR+ 2.72%

LIBOR + 2.72%

KFW Bank, Nemačka 30.12.2015

6M EURIBOR + 1.0625%

EUR 20.000.000 909.092

d) Obaveze po osnovu operativnog lizinga poslovnog prostora U hiljadama dinara 2010. 2009. Obaveze koje dospevaju u periodu od godinu dana 201.383 218.680 Obaveze koje dospevaju u periodu od 1 do 5 godina 556.663 602.419 Ukupno 758.046 821.099


55

37. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne Banke Srbije

Banka je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Odluke o adekvatnosti kapitala banke i Odluke o upravljanju rizicima. Po Godišnjem računu za 2010. godinu, Banka je ostvarila sledeće pokazatelje: Pokazatelji poslovanja Ostvareno Propisano

Kapital EUR

96.291.300 min. EUR

10.000.000 Adekvatnost kapitala 14.31% min. 12% Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru i osnovna sredstva 2.94% max.60% Izloženost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu na kapital 0.73% max 20% Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 12.99% max. 400% Pokazatelj likvidnosti – decembar 6.14% min. 1% Pokazatelj deviznog rizika 2.05% max. 20% Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31. decembra 2010. Godine, uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i Odluke o upravljanju rizicima.

38. Potraživanja i obaveze prema povezanim pravnim licima

Transakcije sa povezanim pravnim licima izvršene su kao deo uobičajenog toka poslovanja. One uključuju plasmane, kredite, depozite, obaveze iz poslovanja i izvršene usluge. Na dan 31. decembra 2010. godine aktiva i obaveze koje se odnose na povezana pravna lica. su bila sledeća:

U hiljadama dinara 2010. 2009.BILANS STANJA Gotovina i gotovinski ekvivalenti OEVAG 831.434 5.390.621DZ Bank, Nemačka 111.014 5.920WGZ Bank, Nemačka 18.047 84.222 Krediti i plasmani VB Leasing. Beograd 531 339OEVAG 7.391.376 - Ostala potraživanja OEVAG 89 1.372VB Leasing. Beograd - 106.378Volksbank International AG - -ALB EDB Service GmbH - 50


56


Obaveze po depozitima i primljenim kreditima WGZ Bank, Nemačka 38.406.305 33.617.490EBRD - 174.055Volksbank CZ AS. Češka - -VB Leasing. Beograd 448.946 948.667OEVAG 9.820.089 2.888.309Volksbank BH Sarajevo 7.314 7.189MAGYARORSZAGI VOLKSBANK ZRT. 422.484 4.156.073Volksbank AD Banja Luka 1.371 2.811VOLKSBANK D.D. LJUBLJANA - -VOLKSBANK INTERNATIONAL AG 3.528.134 2.924.391VBL Services 4.531 23.264 Potraživanja od zaposlenih Kratkoročna potraživanja 11.684 5.749Dugoročna potraživanja 584.062 515.483 Obaveze zaposlenih Kratkoročne obaveze 129.220 135.303Dugoročne obaveze 5.144 3.256 Obaveze rukovodstva Kratkoročne obaveze 17.309 25.156Dugoročne obaveze 11.094 6.052 Potraživanja od rukovodstva Dugoročna potraživanja

1.381 680Kratkoročna potraživanja 632 - U toku godine prihodi i rashodi koje se odnose na povezana pravna lica, su bili sledeći: U hiljadama dinara 2010. 2009.

Prihodi naknada OEVAG 865 -Volksbank AD Banja Luka 29 6 VB Leasing. Beograd 1.038 1.332DZ Bank 126 19Volksbank BH Sarajevo 154 60VBL Services 81 183Rashodi naknada VOLKSBANK INTERNATIONAL AG 1.399 -OEVAG 157 873MAGYARORSZAGI VOLKSBANK ZRT 35.330 32.949DZ Bank 7 -

Documents

· Ugrađeni derivati vrednovani su u skladu sa vrednovanjem osnovnog finansijskog instrumenta. Finansijski instrumenti čiju fer vrednost nije moguce pouzdano utvrditi iskazani