Uloga organizacione strukture u implementaciji strategije preduzeća

UVOD

 ORGANIZACIJSKE STRUKTURE sudjelovanju radnika u odlučivanju ne poklanja dužna pažnja. Suvremena teorija organizacijesvoja prilagođena rješenja tretira kao privremena, odnosno smatra da će novi tehnički uvjetizahtijevati nova rješenja za efikasnije rukovođenje. U posljednjih dvadesetak godina velikerasprave su se javile o sistemskom ili kibernetskom pristupu organizaciji poduzeća (poduzećese promatra kao kompleksan, dinamičan i otvoren sustav, koji je s jedne strane sastavljen ododređenog broja podsustava, a s druge strane, predstavlja podsustav nekog drugog sustavavišeg reda).Fokus na uspostavljanju pravilnih odnosa između pojedinih dijelova poduzeća te dijelova i poduzeća u cjelini. Značenje suvremene organizacijske teorije sve snažnija dolazi do izražajaubrzanim razvojem tehnike i tehnologije te njihove automatizacije i robotizacije => nastajun o v e   i   r a z v i j a j u   s e   i   k v a l i t e t n o   u n a p r e đ u j u   m n o g e   k o m p o n e n t e  s i s t e m s k o g   p r i s t u p a organizaciji(veća otvorenost okruženju, međuzavisnost te međusobni odnosi dijelova tedijelova i cjeline, teorija odlučivanja, informacijski podsustavi, participacija u odlučivanju, projektno-matrični i timski način organiziranja itd.) Izvor:http://www.hopelearning.com/images/OrganizationalModel.jpg Najkompleksniji prikaz koncepcije moderne teorije organizacije dali su HicksiGullett :Øsistemski pristup;Ødinamički karakter procesa interakcije u organizaciji;Østruktura organizacije sa više nivoa;Øvišestruka motivisanost;Østohastički karakter;Ødeskriptivni pristup;Øveliki broj promenljivih (multidisciplinarnost);

Øadaptivnost;2 . 5 . 3 . 1 . K v a n t i t a t i v n a   t e o r i j aKvantitativna teorija menadžmenta označila je uvođenje matematike i informatike u rješavanju problema upravljanja. Kvantitativni pristup u upravljanju nastao je za potrebe rješavanjaorganizac ion ih  p i tan ja   ra tovanja   i  vo jne  v ješ t ine .  Operac iona  i s t raž ivan ja ,   zasnovana  nam a t e m a t i č k i m   m o d e l i m a   o p t i m i z a c i j e   r j e š e n ja   i   s i m u l a c i j e   p o j a v a ,   k o j a   s u   p o d r ž a n a 12

 ORGANIZACIJSKE STRUKTURE kompjuterskom tehnologijom, pokazala su se korisnim i za organizacije. Tokom 50-tih godinaXX vijeka kvantitativni pristup je primjenjen u upravljanju preduzećem. Pokazalo se da zadonošenje  od luka  u  us lov ima  d inamičkog  okruženja   i  ne izv jesnos t i  n i je  

dovol jna   samointuicija. Tokom vremena tehnike operacionog istraživanja su doprinijele da se kvantitativnateorija razvije u prepoznatljiv sistem upravljanja preduzećem, koji uključuje niz procedura, u procesu rješavanja problema, planiranja i predviđanja aktivnosti preduzeća. Kvantitativna teor i ja j e ponudi la menadžer ima s reds tva za ana l izu i oc jenu rada u proš los t i i t ehn ike za  predviđanje budućnosti. Ona se usresređuje na numeričke podatke i bavi seonim aspektimaorganizacije koji se mogu kvantitativno iskazati.Ljudi i ljudski odnosi u organizaciji su van domašaja ove teorije. Zato je njeno korišćenje ograničeno na one oblasti organizacije u kojima problemi i rješenja pretpostavljaju korišćenjeve l ikog bro ja in formaci ja , ko je čes to n i su dos tupne i l i j e n j ihovo pr ibav l jan je skupo zaorganizaciju. U takvim slučajevima, tehnike oprracionog istraživanja, kao što su matematičkimodeli, modeli eksploatacije trendova i simulacije događaja su od velike koristi.2 . 5 . 3 . 2 . P r o j e k t n a i m a t r i č n a o r g a n i z a c i j a Nasuprot klasičnom pristupu koji je prožet orijentacijom na funkciju, proizvod na trajnojosnovi, savremene dinamičke prilike u industrijskom svijetu karakterišu brojni poduhvatim u l t i d i s c i p l i n a r n i   p o   p r i r o d i   s a d r ž a j a .   S i s t e m s k i   p r i s t u p ,  o d n o s n o   s a v r e m e n a   t e o r i j a organizacije, iznjedrila je model Projektne organizacije7tj.Projektnog menadžmentakaoodgovor na takav izazov.Poduhvat i  kao   š to   su :   razvoj  novog  pro izvoda ,  uvođenje  nove  tehnologi je ,  nov  pogon , reorganizacija preduzeća, dio su svakodnevice preduzeća. Složeni zadaci zahtijevaju izvršiocerazličitih profesija, jer svaki takav projekat8predstavlja zaokružen, cjelovit poduhvat, za kojisu definisani:ØciljØvremenski rok Ø potrebni resursi.U suštini projektni menadžment je prevladavanje organizacione zatvorenosti i poteškoća ukomunikacijama u okviru klasične funkcionalne strukture. Priroda sadržaja projekta iziskujeu č e š ć e   s t r u č n j a k a   i z ,   p o   s t r u č n o j   o p r e d j e l j e n o s t i ,   r a z l i č i t i h  o r g a n i z a c i o n i h   j e d i n i c a . Dekomponovanjem projekta na kompleksnije i manje kompleksne zadatke dobijaju se nivoizada taka ( I , I I , I I I n ivo i td . ) . Za svak i n ivo određuju se odgovara juć i rukovodioc i ko j i   p r e u z i m a j u   o d g o v o r n o s t   z a   i z v r š e n j e   d i j e l a   z a d a t a k a   u   o k v i r u  p o s t a v l j e n i h   r o k o v a   i raspoloživih sredstava.Osnovna prednost projektnog menadžmenta je u lociranju potpune odgovornosti na menadžera projekta za poduhvat u svim elementima (rok, resursi, kvalitet, finansijska sredstva) i u cjelini.T i m s k i   r a d   i   o t v o r e n o s t   z a   a n g a ž o v a n j e   p o t r e b n i h   i z v r š i l a c a  t a k o đ e   s p a d a   u   p r e d n o s t i  projektnog menadžmenta. Struktura stručnosti mora biti

zadovoljena, što doprinosi kvalitetu,a l i  v r i j eme  angažovanja  ne  može  b i t i  op t imiz i rano ,   š to   ima  za  pos l jed icu  nerac iona lnokorišćenje izvršilaca.7Pod projektnom organizacijom misli se, zapravo, na „project management“, što bi u prevodu značilo„upravljanje projektom“ tj. projektni menadžment.8Pod projektom podrazumijeva se svaki složeni zadatak gdje krajnji cilj možemo definisati. 13

 ORGANIZACIJSKE STRUKTURE P r i m j e n a   p r o j e k t n e   o r g a n i z a c i j e   ( p r o j e k t n o g   m e n a d ž m e n t a )  d a l a   j e ,   u g l a v n o m , zadovoljavajuće rezultate. Međutim, pokazale su se i određene slabosti. Tim se raspada kadase pro jeka t završ i , pa se j av l ja p rob lem novog zapoš l jen ja č lanova t ima . Preovladavanjeuočenih   s labos t i  p ro jek tnog  menadžmenta  omogućeno   je  uvođenjem  jedne   f leks ib i ln i jevarijante poznate kao "matrična organizacija" ko ja u seb i s jed in ju je k las ičnu podje lu na organizacione jedinice i upravljanje i rukovođenje projektom. Prema ukazanoj potrebi formirase pro jeka t , a od s t rane "d i rek tora" i zabere se menadžer p ro jek ta . Def in i sane kadrovske   p o t r e b e ,   p o s l u ž i ć e   z a   r a d n o   a n g a ž o v a n j e   i z v r š i l a c a  o d g o v a r a j u ć i h   F u n k c i o n a l n i h organizacionih jedinica na određeno vrijeme. Po isteku angažmana na projektu izvršilac sevraća u svoju matičnu organizacionu jedinicu, čime je problem nemotivisanosti prevaziđen.Pokazalo se da matrična organizacija daje dobre rezultate na projektima koji kraće traju i da seresursi bolje iskorištavaju.2 . 5 . 3 . 3 . T e o r i j a   k u l t u r n o g s k l a d aTeorija kulturnog sklada je nova teorija organizacije, čiji je tvorac britanski autor CharlesHandy . Kraj XX vijeka obilježili su mnogi veliki događaji koji su imali značajne implikacijeza organizaciju i menadžment. Najznačajniji uticaji potiču od procesa globalizacije poslovnihaktivnosti i procesa tranzicije socijalističkih privreda u tržišne. U skladu sa promjenama koje  j e  p ro izve la  g loba l izac i ja   i   t ranz ic ion im  proces ima  u  b ivš im soc i ja l i s t i čk im  pr ivredama,  po jed in i   au tor i   su  nas to ja l i  da   teor i je  o rgan izac ije  vežu  za  an t ropološke   i  ku l tu ro loškekarakteristike sredine. Sugeriše se menadžerima da je u ovim uslovima kultura kritičan faktor menadžerskog stila vođenja organizacije. Suštinu teorije kulturnog sklada čini zalaganje da se poš tu je raz l ič i tos t . Char les Handy upozorava da se u osnovi j edne teor i je i l i op t imalnog rješenja nalaze pretpostavke koje imaju osnova u jednoj kulturi za koju su rješenja kreirana,dok u drugoj kulturi mogu biti neosnovane i potpuno besmislene, pa će zbog toga i njihova primjena biti ograničena ili čak nemoguća. Teorija kulturnog sklada je nadgradnja situacioneteorije, s tom razlikom što Handy načelo raznovrsnosti proširuje sa organizacionog nivoa nadruštveni nivo, objašnjavajući menadžerima da moraju

razumjeti da se način na koji se radi u jednoj zemlji, mora razlikovati od načina na koji se radi u drugoj zemlji zbog razlika u sredinii nacionalnoj kulturi.Bazični stav teorije kulturnog sklada mogao bi da glasi: uspješno vođstvo organizacije je onočije su osnovne aktivnosti, kreiranje vizije i motivisanje zaposlenih, u skladu sa nacionalnomkulturom. On ima poruku za vođstvo globalnog preduzeća koje obavlja svoje aktivnosti širomsvi je ta , da se mora ju uvažava t i raz l ič i tos t i loka lnog ambi jen ta , i za vođs tvo preduzeća u tranziciji, kojem se sugeriše oprez i uvažavanje specifičnosti nacionalne kulture.