Ultraljubičasto zračenje

7/28/2019 Ultraljubiasto zraenje

1/6

Ultra ljubiasta'svetlost' je nevidljiva(zato se svetlost kojuemituje UV lampanaziva "crno svetlo"),ali poto se u spektru

javlja odmah ispodljubiaste podesa nanju.

Ultraljubiasto zraenje

Izvor: Wikipedia

Ultraljubiasto zraenje (skraeno UV prema eng. -{ultraviolet}-)

obuhvata elektromagnetno zraenje sa talasnim duinama manjim odvidljivog zraenja, ali veim od onih koje imaju meki X-zraci. Deli se nablisko (380-200 nm, NUV), daleko ili vakuumsko (200-10 nm, skraenicaFUV ili VUV) i eks tremno (1-31 nm, skraenica EUV ili XUV) ultraljubiastozraenje.

Kada se ispituje njegovo delovanje na ljudsko zdravlje i okolinu,ultraljubiasto zraenje se obino deli na UVA (400-315 nm) ilidugotalasno', UVB (315-280 nm) ili srednjetalasno i UVC (


2/6

6.12 Dektektori vatre6.13 Ovravanje mastila, lepkova i prevlaka

7 Vidi jo8 Literatura

Poreklo imenaIme znai "van ljubiastog", od latinskog ultra - "van", gde ljubias to oznaava deo spektra vidljivesvetlsoti sa najmanjim talasnim duinama.

Otkrie

Otkrie UV zraenja tesno je povezano sa opaanjem da soli srebra potamne kada se izloe

sunevoj svetlosti. Godine 1801. nemaki istraiva Johan Riter napravio je kljuno otkrie da sunevidljivi zraci na samom kraju ljubiaste oblasti vidljivog spektra izuzetno efikasni u zatamnjivanjupapira natopljenog srebrohloridom. Da bi naglasio njihovu hemijsku reaktivnost nazvao ih je"deoksidujuim zracima" naspram "toplotnih zraka" na drugom kraju vidljivog s pektra.Deoksidujuim zracima ime je ubrzo promenjeno u "hemijske zrake" i takvo se odralo tokom 19.veka. Kasnije s u hem ijski i toplotni zraci zamenjeni modernim nazivima ultraljubiasti i infracrvenizraci.

ObjanjenjeKada se razmatra uticaj UV zraenja na zdravlje oveka i na okolinu, spektar UV zraenja se obinodeli na na UVA (400315 nm) zraenje, jo nazvano dugotalasnim ili "crnim" svetlom; UVB(315280 nm) zraenje, poznato i kao srednjetalsno zraenje; i UVC (< 280 nm), kratkotalasno ili"germicidno" zraenje.

U fotolitografiji, laserskoj tehnologiji itd., izraz duboko ultraljubiasto ili DUV odnosi se na talasneduine ispod 300 nm.

Prirodni izvori UV zraenja

Sunce emituje ultraljubiasto zraenje u UVA, UVB, i UVC oblastima, ali zbog apsorpcije uozonskom sloju zemljine atmos fere 99% zraenja koje s tigne do povrine Zemlje je iz UVAopsega. (Jedan deo UVC zraenja apsorbovanog u atmosferi uestvuje u stvaranju ozona.)

Korisni efekti

ubiasto zraenje - Wikipedia, slobodna enciklopedija - ,... hp://sh.wikipedia.org/wiki/Ultraljubiasto

05.06.20


3/6

Ultaljubiasti fotoni mogu da otete molekul DNK uivom organizmu na brojne naine. Na primer,susedne baze se vezuju jedna za drugu umesto dase vezuju sa partnerom iz susednog niza. Takonastaje izboina u DNK lancu zbog ega molekul viene funkcionie normalno.

Kada se moderna VISA karticaosvetli UV lampom na njoj sepojavi, inae nevidljiva, slika pticeu letu.

Sigurnosni aspekti

Koa

Oi

Primena UV zraenja

Crna svetlost

Izvor "crne svetlosti" je lampa koja emitujedugotalasno UV zraenje i vrlo malo vidljivesvetlosti. Ona se pravi kao i normalnaflurescentna lampa os im to se koristi samoedan fosfor a obina s taklena cev zameni

duboko plavim ljubiastim s taklomtakozvanim Vudovim staklom.

Da bi s e spreilo falsifikovanje osetljivihdokumenata, (kreditnih kartica, vozakihdozvola, pasoa) ona se prave sa UVvodenim igom koji se moe videti jedinokada se dokument obasja UV zracima. Danas najvei brojzemalja izdaje pasoe sa mastilom i drugim zatitnim 'arama'koje pos taju vidljive tek pri obasjavanju UV zracima.

Fluoroscentne lampe

Fluoroscentna lampa ("neonka") radi tako to se u njoj jonizujeivina para niskog pritiska a fosforoscentna prevlaka naunutranjoj strani lampe aposrbuje UV zraenje i emituje vidljivusvetlost.

ivina para najveim delom emituje u UVC opsegu. Zato jeizlaganje zraenju ivine lune lampe koja nem a zatitnufosforescentnu prevlaku vrlo opasno.

Astronomija

Astronomski vreli objekti emituju ponajvie u UV oblasti (videti Vinov zakon). Meutim, is ti ozonks iomota koji nas titi od UV zraenja predstavlja problem za astronomska osmatranja sa Zemlje pase najvei deo osmatranja obavlja iz svemira. (vidi UV astronomija, svemirska opservatorija)

Eliminacija insekata


05.06.20


4/6

Datoteka:Satellite Footprints

Seen in Jupiter Aurora.jpg

Polarna svetlost naJupiterovom severnom poluviena u ultraljubiastomdelu spektra sa Hablovogsvemirskog teleskopa.

Zbirka minerala briljantno fluorescira narazliitim talasnim duinama kada se obasjaultraljubiastom lampom.

Spektrofotometrija

UV/VIS spektroskopija se iroko koristi kao instrumentalna metoda uhemiji za analizu hem ijske s trukture, na primer, konjugovanihsistema. UV zraenje se esto koristi u vidljivoj spektrofotometriji zadetektovanje fluoroscencije u posmatranom uzorku.

Analiza mineralaUltraljubiasta lampa se koristi i u analizi minerala,dragog kamenja, recimo prilikom utvrivanjaautentinosti kolekcionarskih uzoraka. Pod vidljivomsvetlou uzorci mogu izgledati isto ali obasjaniultraljubiastim zracima fluoresciraju razliito. Ilimogu da pokau razlike u fluoroscenciji kada seobasjaju dugotalasnim ili kratkotalasnimultraljubiastim zracima. UV fluoroscentne bojenaveliko se koriste u biohemiji i kriminolokim

istragama. Najopznatiji predstavnik u biohemiji jemoda zeleno fluorescirajui protein (GFP odengleskog Green Fluorescent Protein) koji se estokoristi kao genetski obeleiva. Mnoge supstance,recimo proteini, znatno apsorbuju u UV spektralnojoblasti to je od ogromne praktine vanosti ubiohemiji i s rodnim oblastima. Zato su UVspektrofotometri obavezni deo biohemijske laboratorijske opreme.

Fotolitografija

Provjera elektrinih izolatora

Sterilizacija

Ultraljubiaste lampe se koriste za sterilizaciju radnog prostora i pribora koji se koris ti u biolokimlaboratorijama i medicinskim ustanovama. Komercijalno dostupne ivine lampe (niskog pritiska)emituju oko 86% zraenja na talasnoj duini od 254 nanometara to se poklapa sa jednim od dvamaksimuma na kojima DNK apsorbuje zraenje.

Dezinfekcija vode za pie

Prerada hrane

Dektektori vatre

Ovravanje mastila, lepkova i prevlaka


05.06.20


5/6

ivina lampa koja emituje kratkotalasno UVzraenje obasjava kapelu kada nije u upotrebii tako je odrava sterilnom.

U Wikimedijinom spremniku nalazi

se jo materijala vezanih uz temu:

Ultral jubiasto zraenje

Vidi jo

Literatura

UV radiation and melanoma in US Hispanics &blacks. Hu S, et al. (2004)Arch Derm atol.140(7), 819-824 (http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Retrieve&db=pubmed&dopt=Abstract&list_uids=15262692)

A His tory of Ultraviolet Photobiology forHumans, Animals and Microorganisms. P.E.Hockberger, Photochem. Photobiol. 76:561-579, 2002. (http://phot.allenpress.com/photonline/?request=get-document&

doi=10.1562%2F0031-8655(2002)076%3C0561:AHOUPF%3E2.0.CO%3B2)

Spektar elektromagnetskog zraenja(od najmanje valne duljine do najvee)

gama zraenje | rendgensko zraenje | ultraljubiasto zraenje | vidljivi dio spektra | infracrvenozraenje | mikrovalno zraenje | radiovalovi

vidljivi dio spektra: ljubiasta | plava | zelena | uta | naranasta | crvena

Boje

Boje esto koritene u informatici:crvena | zelena | plava | tirkizna (cijan) | ruiasta (magenta) |

uta

primarne sekundarne: crvena | plava | uta | | naranasta | zelena | ljubiasta

tople hladne: crvena | uta | naranasta | | plava | zelena | ljubiasta

ostalo: crna | bijela

Ovaj lanak vezan uz fiziku je lanak u zaetku. Moete pomoi Wikipediji tako da ga

proirite (//sh.wik ipedia.org/w/index.php?title=Ultraljub i%C4%8Dasto_zra%C4%8Denje&

action=edit).

Dobavljeno iz "http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ultraljubiasto_zraenje&oldid=1484254"Kategorije: Fiziki lanci u zaetku


05.06.20


6/6

Elektromagnetni spektar Optika

Ova stranica je zadnji put izmijenjena 15:17, 11 oujak- 2013.Tekst je dostupan pod Creative Commons Attribution/Share-Alike licencom; dodatni uslovi semogu primijeniti. Za detalje pogledajte uslove koritenja.


Documents

Ultraljubičasto zračenje