UNIVERZITE U BANJOJ LUCIPOLJOPRIVREDNI FAKULTET

Usmerenje: Agrarna ekonomija i ruralni razvoj

Predmet: Mala i srednja preduzeća u agrobiznisu

II godina studija

Prof. Dr Ljiljana Drinić

ljiljana.drinic@agro.unibl.org

Školska god.2019/2020

1

Vrednovanje nastave

• 20bodova - prvi test

• 20bodova - drugi test

• 60 bodova – ispit

• Ukupno bodova: 100

• primenjuje sе način prikupljanja bodova.

• Polaganje testova: prvi test u 6 ili 7 sedmici u toku

semesta, drugi test u 15 sedmici u toku semestra.

Integralni test pre početka junsko-julskog ispitnog

roka zatim pre početka avgusto-septembarskog roka.

3/20/2020

2

Ciljevi izučavanja predmeta:

Osnovni cilj modula predstavlja upoznavanje studenata:

- sa karakteristikama MSP i njihovog značaja u privrednoj strukturi zemlje, jer u privredi svake države mala i srednja preduzeća stvaraju velik deo novostvorene vrijednosti, a posebno inovativnih proizvoda i usluga.

- Studenti će dobiti i temeljne informacije o značenju i ulozi malih i srednjih preduzeća za razvoj agrobizinisa, zatim, o njihovom mjestu u privredi seoskih prostora, kao i u nacionalnoj privredi

- Modul daje studentu osnovna znanja o metodama i tehnikama pokretanja sopstvenog malog agrobiznisa.

3/20/2020

3

ISHODI UČENJA:

Nakon završetka ovoga modula studenti će biti sposobni da:

• Objasne značaj malih i srednjih preduzeća u privrednom razvoju

• Definišu proces kreiranja poslovne ideje

• Opišu metode i tehnike pokretanja sopstvenog malog agrobiznisa

• Opišu poslovne programe malih i srednjih preduzeća u poljoprivredi

• Analiziraju poslovne probleme samostalno i u timu

• Pronalaze optimalna rešenja u upravljanju malim i srednjim preduzećima

• Izrade biznis plan za svaki poduhvat u preduzeću

3/20/2020

4

• Literatura:

1. Prof. dr Slobodan Ceranić: “MENADŽMENT MALIH I SREDNJIH

PREDUZEĆA” Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet

Beograd, Beograd, 2009.

2. Ljiljana Drinić, Slobodan Ceranić “Mala i srednja preduzeća u

agrobiznisu”, Poljoprivredni fakultet Banja Luka, 2018.

3/20/2020

5

Plan nastave

1. DEFINISANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZECA KAO ELEMENT PRIVREDNE STRUKTURE

▫ Definisanje malog biznisa▫ Snage i slabosti malih i srednjih preuzeca▫ Zivotni ciklus malih i srednjih preduzeca▫ Uloga i šanse malih i srednjih preduzeca u privrednom razvoju

2. PREDUZETNISTVO I INOVACIJE▫ Osnovni koncept▫ Preduzetnistvo i mali biznis▫ Stepen uspesnosti▫ Inovativna organizacija

3. PROCEDURE OSNIVANJA MALIH I SREDNJIH PREDUZECA▫ Mogucnosti pokretanja biznisa▫ Kreiranje poslovne ideje▫ Poslovna orjentacija malog preduzeća▫ Procedure osnivanja preduzeca▫ Izrada biznis plana▫ Administrativne procedure osnivanja preduzeca

3/20/2020

6

4. UPRAVLJANJE POSLOVNIM FUNKCIJAMA U MALIM I SREDNJIM PREDUZECIMA

▫ Znacaj uloge menadzmenta

▫ Upravljanje racunovodstvom i finansijama u malim I srednjim preduzecima

▫ Upravljanje marketingom u malim i srednjim preduzecima

▫ Upravljanje nabavnom funkcijom u malim i srednjim preduzecima

▫ Upravljanje prodajnom funkcijom u malim I srednjim preduzecima

▫ Upravljanje logistikom u malim i srednjim preduzeecima

▫ Upravljanje i kontrola zaliha u malim i srednjim preduzecima

▫ Menadzment rizika i osiguranja poslovanja u malim I srednjim preduzecima

▫ Upravljanje ljudskim resursima u malim i srednjim preduzecima

3/20/2020

7

5. IZBOR LOKACIJE MALIH I SREDNJIH PREDUZECA

▫ Znacaj lokacije

▫ Povezanost lokacije sa tipovima roba i usluga

▫ Izbor lokacije i ekologija

6. PROBLEMI POKRETANJA I OSNIVANJA MALIH I SREDNJIH PREDUZECA

▫ Trazenje sansi u neposrednom okruzenju

▫ Biznih inkubatori kao model razvoja malih i srednjih preduzeca

▫ Inkubatori kao model razvoja malih i srednjih preduzeca

▫ Klasteri kao model razvoja malih I srednjih preduzeca

▫ Kupovina postojecih preduzeca

▫ Fransizing

3/20/2020

8

7. SREDSTVA MALIH I SREDNJIH PREDUZECA▫ Pojam sredstava preduzeca▫ Klasifikacija sredstava preduzeca

• Poslovna sredstva• Osnovna sredstva• Obrtna sredstva• Vanposlovna sredstva

8. Merenje rezultata u malim i srednjim preduzecima• Nacini merenja rezultata

3/20/2020

9

9.Mala i srednja preduzeca u funkciji podrske razvoja

agrobiznisa

▫ Ekonomske mogucnosti

▫ Principi strategije razvoja malih i srednjih

preduzeca u poljoprivredi

▫ Prednosti i slabosti malih i srednjih preduzeca

▫ Mere podrske razvoja malih i srednjih preduzeca

3/20/2020

10

• Za privredno blagostanje jedne zemlje nisu dovoljna, niti presudna, samo

velika preduzeća.

• Diskusije koje se već dugo vode ne samo u teorijskim krugovima, upućuju na

suštinsko pitanje: koja je to kombinacija malih, srednjih i velikih preduzeća

koja je u stanju da najbolje ispuni privredne i društvene ciljeve jedne

zemlje?

• U većini industrijskih grana, nailazi se na kombinaciju veličina preduzeća.

Mala, srednja i velika preduzeća stoje, kako u međusobno konkurentskim,

tako i komplementarnim odnosima.

3/20/2020

11

• S pravom se smatra da su mala preduzeća izvori ne

samo lokalnog, već i rasta nacionalne privrede.

Savremena privreda omogućava međuzavisnost

preduzeća različitih dimenzija.

• U tržišnoj privredi ima mesta za preduzeća različitih

dimenzija, koja su u stanju da ponude kupcima

proizvode i usluge na efektivan i efikasan način

3/20/2020

12

• Postoje brojne delatnosti koje ne zahtevaju masovnu

proizvodnju, kao i brojna preduzeća sa masovnom

proizvodnjom, koja ne mogu uspešno da posluju bez

velikog broja malih i srednjih preduzeća.

3/20/2020

13

• Mala i srednja preduzeća u savremenoj privredi

mogu se naći gotovo u svim privrednim delatnostima.

U programskoj orijentaciji mala i srednja preduzeća

mogu imati sopstvene diferencirane programe

usmerene na određeno tržište, kao što mogu i

učestvovati u proizvodnim programima velikih

preduzeća kao kooperanti.

3/20/2020

14

DEFINISANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZECA

KAO ELEMENTA PRIVREDNE STRUKTURE

I deo

3/20/2020

15

1. DEFINISANJE MALOG BIZNISA

- Preduzetništvo i mali biznis

- Definisanje kriterijuma za klasifikaciju preduzeća po veličini

- Američki pristup u definisanju malog biznisa

- Evropski pristup u definisanju malog biznisa

- Definisanje malih i srednjih preduzeća u zemljama u tranziciji

2. SNAGE I SLABOSTI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

3. ŽIVOTNI CIKLUS MALIH I SREDIMJIH PREDUZEĆA

4. ULOGA i ŠANSE MALIH I SREDNJiH PREDUZEĆA U PRIVREDNOM RAZVOJU

3/20/2020

16

I Definisanje malih i srednjih preduzeca kao

elementa privredne strukture

• Postupak utvrdjivanja da li jedno preduzece pripada grupi malih, srednjih ili velikih preduzeca zavisi od niza činilaca, koji se uz to razlikuju po zemljama.

• Ni u zapadno evropskim ni u svetskim razmerama ne postoji jedinstven stav u definisanju tog pojma.

• U najvecem broju zemalja koristi se dva osnovna kriterijuma, za kategorizaciju preduzeća po velicini, broj zaposlenih I bruto prihod.

• Polazeci od ova dva kriterijuma svaka zamlja može da definise šta je to malo ili srednje preduzece u odredjenim privrednim granama.

3/20/2020

17

Po cemu se razlikuju definicije preduzeca po zemljama?

▫ Specificnosti drustveno ekonomskog razvoja

▫ Karakterom svojine nad sredstvima za

proizvodnju,

▫ Politickim stavovima

▫ Dostignutim stepenom privrednog razvoja.

3/20/2020

18

Preduzetništvo

• Pod pojmom preduzetništvo se podrazumevaorganizovanje trzišno orjentisanih aktivnosti čiji je krajnji cilj ostvarivanje dobiti.

• Interdisciplinarna naučna oblast koja se bavi zakonitostima ulaganja kapitala uz zadovoljavanje uočene nepokrivene traznje za novim ili postojećim proizvodima sa ciljem ostvarivanja dobiti.

3/20/2020

19

Preduzetnik

• Odnosi se na pojedinca koji samostalno ili u

saradnji sa grupom obavlja preduzetnicke

aktivnosti.

• Osoba koja osmisljava i prakticno ostvaruje

poslovne poduhvate u cilju postizanja

odredjenih trzisnih efekata.

3/20/2020

20

Mali biznis

• Ekonomisti u većini slučajeva prilikom definisanja

malog biznisa polaze od zakonom utvrdjenih

odredbi o malom biznisu u pojedinim zemljam.

• Americko zakonodavstvo, zakonodavstvo evropskih

zemalja, japansko zakonodavstvo, zakonodavstvo

Evropske unije, različito definišu sektor MSP

3/20/2020

21

Definisanje kriterijuma za

klasifikaciju preduzeca po velicini

U skladu sa Zakonom o razvoju MSP u Republici Srpskoj

(„Službeni glasnik Republike Srpske“, broj 50/13) status MSP

imaju privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici koji

prosečno godišnje zapošljavaju manje od 250 radnika.

Poslovanje u formi privrednog društva propisanо je Zakоnоm о privrednim društvima и drugim pоsebnim propisima. U fоrmi

privrednog društva mogu se obavljati skoro sve delatnosti

utvrđene uredbom o klasifikacije delatnosti Republike Srpske.

3/20/2020

22

• Poslovanje u formi preduzetnika propisano je Zakonom

o zanatsko-preduzetničkoj delatnosti i posebnim

propisima kojima se uređuju pojedine privredne

oblasti.

• Prema ovом zаkоnu, preduzetnici su fizička lica коjа оbаvljaju delatnost u svoje ime i za svoj račun radi

sticanja dobiti.

3/20/2020

23

• Zakon o podsticanju razvoja MSP RS definiše:

• Mikro preduzeća- pravna lica koja zapošljavaju prosječno

godišnje manje od 10 radnika i ostvaruju ukupni godišnji

prihod od prodaje do 10.000.000 KM ili imaju zbir bilansa

aktive u vrijednosti do 10.000.000 KM.

3/20/2020

24

• Mala preduzeća-pravna lica koja zapošljavaju

prosječno godišnje od 10 do 49 radnika i

ostvaruju ukupan godišnji prihod od prodaje do

10.000.000 KM ili imaju zbir bilansa aktive u

vrijednosti do 10.000.000 KM.

3/20/2020

25

• Srednja preduzeća-pravna lica koja

zapošljavaju prosječno godišnje od 50 do 249

radnika i ostvaruju ukupan godišnji prihod od

prodaje do 50.000.000 KM,ili imaju zbir

bilansa aktive u vrijednosti do 43.000.000 KM

3/20/2020

26

Američki pristup

• Davnlh 50-tin godina u SAD drzava je određenim merama podsticala razvoj malog biznisa.

• postavila definiciju, koja pre svega polazi od ekonomske snage preduzeća u okviru delatnosti.

• Posebno je interesantna činjenica da su ovi kriterijumi podložni promenama, tako da ih menja kada želi unaprediti poslovanje preduzeća iz određenih delatnosti.

3/20/2020

27

Te olakšice se svode na:• pozajmijivanje novca uz povoljnije uslove,• utvrđivanje povoljnijih poreskih stopa,• davanje besplatnog konsaltinga.• Posebno je interesantna činjenica da raspolaže sa više

instrumenata koji služe za podsticaj preduzetništva u malim i srednjim preduzećima.

• Zavisno od situacije i potreba jednom podstiče određena zanimanja, drugi put to može biti izvozna orijentacija, novi proizvodi

3/20/2020

28

• Većina autora i pored stava da definisanje

malog biznisa nije jednostavan zadatak, kao

kriterijum za veličinu malog biznisa ističu broj

zaposlenih, i to:

• ispod 20 zaposlenih -vrlo mali biznis

• 20-99 zaposlenih - mali biznis

• 100-499 zaposlenih - srednji biznis

• 500 i više zaposlenih - veliki biznis

3/20/2020

29

• Ni Evropa nema jedinstvenu definiciju malog biznisa

kojoj se ne bi mogle staviti izvjesne zamerke.

Definicije su različite u zavisnosti iz koje države ili

delatnosti potiču. Po pravilu autori su različite vladine

institucije i asocijacije preduzetnika. Dugo vremena u

Evropskoj uniji malim preduzećima najčešće su se

smatrala ona koja zapošljavaju do 100 radnika

3/20/2020

30

• U Evropskoj Uniji se kompleksnije pristupilo

definisanju malog biznisa, kako sa aspekta

utvrđivanja njegovog značaja, mesta i uloge, tako i sa

aspekta izgradnje jedinstvene definicije MSP za celu

EU.

• Kada je reč o zapadnoevropskim ekonomijama, onda

se u Velikoj Britaniji u mala preduzeća ubrajaju sva

industrijska preduzeća do 200 zaposlenih, u

građevinarstvu do 25 zaposlenih.

3/20/2020

31

• U Francuskoj se u mala industrijska preduzeća

najčešće ubrajaju sa 6 do 50 zaposlenih, ponekad i

do 100 pa čak i 200 zaposlenih, a u srednja od 51

do 500 i sa kapitalom od 10 miliona franaka.

• U SR Nemačkoj, malo preduzeće je najčešće ono u

kome je zaposleno do 50, a srednje od 51 do

100radnika. U ovoj zemlji takođe se pri utvđivanju

malog i srednjeg preduzeća polazi od godišnjeg

prihoda.

3/20/2020

32

• U Holandiji se preduzeća sa 10 zaposlenih smatraju

zanatskim, a mala su ona sa 11 do 49, srednja sa 50

do 500 zaposlenih.

• U Austriji takođe ne postoji jedinstven pristup

definisanju zanatskog, malog i srednjeg preduzeća,

ali najčešće je to do 40 radnika

• Pri klasifikaciji preduzeća u Belgiji, srednja

preduzeća su ona koja obuhvataju od 10 do 200

zaposlenih

3/20/2020

33

preduzeća u zemljama u tranziciji

• Samo su postojali neki zanati i usluge, koji su se uspeli održali zahvaljujući tradiciji i upornosti svojih vlasnika.

• Država nije podržavala koncept razvoja malih i srednjih preduzeća, tako da u to vreme obeležja malih preduzeća imale su zanatske, uslužne i njima slične radnje.

• Država je investirala u izgradnju velikih preduzeća, smatrajući da jedino ona doprinose porastu zaposlenosti.

• Zbog toga je celokupna pravna regulativa bila usmerena na zaštitu ovog tipa socijalističkih preduzeća.

3/20/2020

34

SNAGE I SLABOSTI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

prednosti

Prema određenim shvatanjima prednosti malih i srednjih preduzeća ogledaju se u sledećem:

• MSP poseduju sposobnost da u vrlo kratkom roku reaguju na želje i potrebe kupaca.

• Često su to proizvodi i usluge za koje nije potrebna serijska proizvodnja. U takvim slučajevima velika preduzeća niti iskazuju želju, a nemaju ni ekonomski interes da zadovoljavaju potrebe kupca. Upravo iz toga proističe šansa MSP, pre svega, zbog povoijnijeg odnosa troškova i prihoda.

• Relativno česte promene na tržištu pogoduju MSP, jer za relativno kratko vreme u stanju su da reaguju na te promene.

3/20/2020

35

• MSP efikasnije koriste raspoložive resurse. Teško da se može desiti da sredstva za proizvodnju stoje neiskorišćena.

• Vlasnik preduzeća nastoji da se sredstvo što racionalnije iskoristi, pa ukoliko ono nije u potpunosti iskorišćeno u njegovom preduzeću, on ga daje u zakup, licencu itd.

• Vlasnik stalno se nalazi u traženju novih, dodatnih poslova, kojim će još više koristiti sredstva za proizvodnju

3/20/2020

36

• Stepen korišćenja radne snage znatno je veći nego u velikim poslovnim sistemima. Ovo proističe iz činjenice da vlasnik MSP nema dubinsku podelu rada i svaki zaposleni je osposobljen da obavlja više operacija.

• Sam proces zapošljavanja, evidencije ostvarenih rezultata znatno je brži.

• Vlasnik MSP veoma često se nalazi i u funkciji organizatora procesa proizvodnje.

• Vrlo jednostavno ostvaruje kontakt sa okruženjem, sam donosi poslovne odluke, što skraćuje put od ideje do realizacije.

3/20/2020

37

• Preduzetnički duh vlasnika MSP prenosi se i na ostale članove kolektiva,pa na taj način stvara homogeni timkoji ostvaruje poslovne i razvojne ciljeve.

• Vrlo često vlasnik MSP mora rešavati kontradiktornu situaciju, koja proističe iz formiranja zaliha, kao podloge sigurnosti, a sa druge strane teži da ima što manje zaliha jer one stvaraju dodatne troškove kroz skladištenje i nepotrebno vezuju finansijska sredstva

3/20/2020

38

Iako se radi o malim preduzećima njihov

problemi i slabosti nisu tako zanemarljive:

• Sve promene ekonomske politike brzo pogađaju MSP, jer nisu u stanju da:

- brzo pribave novčana sredstva- da saniraju postojeće stanje,- da uđu u nove investicije itd.

• Postoji velika zabluda da ko god se nađe u malom biznisu mora i da uspe. To je jedna od najraširenijih zabluda, jer ne postoje parametri koji bi poslužili za merenje poslovnih odluka za započinjanje preduzetničkog biznisa,

3/20/2020

39

• Površna analiza, • bez sagledavanja šansi na tržištu,• nepromišljeni ulazak u biznis predstavljaju samo neke

od uzroka neuspeha MSP na tržištu.

• Naročito improvizacije, kojima su poslovni ljudi skloni, mogu da daju pogrešnu sliku o šansama MSP, i da dovedu do propadanja preduzeća.

3/20/2020

40

Zbog napred iznetih činjenica biće dati uzroci propasti malih preduzeća, kako ih

klasifikuje Siropolis Tabela . Uzroci propasti preduzeća

% propasti

preduzeća

Uzroci propasti objašnjenje

44 Nekompetetnost Nesposobnost vođenja preduzeća, psihička, moralna ili

intelektualna

17 Pomanjkanje

menedžerskog iskustva

Malo ili nikakvo iskustvo u upravljanju zaposlenima i

drugim resursima pre pokretanja preduzeća

16 Neujednačeno iskustvo

menedžera

Nedovoljno poznavanje marketinga, finansija, nabavke

i proizvodnje

15 Neiskustvo u struci Malo ili nikakvo iskustvo u proizvudu ili uslizi pre

pokretanja preduzeća

1 nemar Nedovoljno pridavanje pažnje preduzeću kao

posledica loših navika, slabog zdravlja ili bračnih

nevolja

1 Prevara ili nesreća Prevara, lažan finansijski izvešataj, namerno

prekomerna kupnja ili nepropisno raspolaganje

imovinom. Nesreća, požar, poplava, provala, prevara

od strane zaposlenih ili štrajk

6 nepoznato Neotkriveni uzroci

100%

3/20/2020

41

ŽIVOTNl CIKLUS MALIH I SREDNJIH

PREDUZEĆA

• Američki nobelovac austrijskog porekla Schumpeter je 1939. godine konstatovao:

• "Kao što Ijudi umiru prirodnom smrću, u slučaju firmi "prirodan" uzrok smrti je njihova nesposobnost da drže korak u inoviranju.,.".

• Greiner L.E. Identifikuje pet faza rasta firme, na bazi inovativnih procesa u kontinuitetu.

3/20/2020

42

• Svaku fazu karakterišu pozitivne i negativne pojave sa uticajem promene u organizacionim strukturama.

• Strategija pravovremenog prelaska iz postojeće u narednu fazu, znači osvajanje više tržišnih učešća, više profita i više šansi za samoodrživost.

• Ukoliko nema te strategije može se očekivati stagnacija životnog ciklusa firme (slika 1).

3/20/2020

43

Slika 1. Organizacione faze rasta

3/20/2020

44

PRVA FAZA

• Prema Greiner-u prva faza je

"rast/kreativnost", a to znači da dobar biznis

može da nastane na dobroj ideji koja se može

transformisati u proizvod ili uslugu, pod uslovom

da za to postoji tražnja, odnosno da se to

valorizuje na tržištu.

• Snaga preduzetnika se ne nalazi samo u ideji

već i u sposobnosti da okupi tim koji će tu ideju

sprovesti.

3/20/2020

45

DRUGA FAZA

• Druga faza karakteriše se nastupom preduzetnika sa izraženim liderskim osobinama koji nastoje da kontrolisano vode firmu kroz ovu fazu.

• Kod njih je ideja primarna, često zanemaruju poslovne rezultate i profit.

• Znači, za ovu fazu rasta preduzetnici - pronalazači nisu prave osobe, jer se ovde traži čovek koji je u stanju da motiviše kadrove oko sebe, ali i da ima autoritet.

• Preduzetnik mora da shvati da je njegov lični stav po određenim pitanjima rukovođenja nevažan u odnosu na potrebnu poslovnu efikasnost.

3/20/2020

46

TREĆA FAZA

Treća faza zahteva izuzetan napor od strane preduzetnika da shvati da zbog koncentracije autoriteta dolazi do krize rezultata. Preduzetnik mora da

• izvrši decentralizaciju organizacije,• da pronađe kadrove kojima se poveravaju zadaci i visok

stepen motivisanosti tima za obavljanje odgovarajućih zadataka. Samo, i ovde postoji jedna opasnost, a to je da se u decentralizaciju može ići do one tačke kada dolazi do sazrevanja i krize, koje su rezultat prevelike usitnjenosti zadataka.

3/20/2020

47

ČETVRTA FAZA

U četvrtoj fazi predstoji posao oko otklanjanja nekih nedostataka iz prethodne faze i stvaranja ambijenta za dalji rast.

• Dolazi do razvoja strategijskog i formalnog planiranja na bazi istraživanja tržišta.

• Formiraju se strategijske poslovne jedinice kao rezultat decentralizacije aktivnosti.

• Slabosti procesa počinju se uočavati u pojavama birokratizma i papiromanije.

3/20/2020

48

PETA FAZA

Peta faza nastaje kao rezultat uočenih slabosti u prethodnoj fazi.

• Naime, kako fazu četiri karakteriše kriza, u petoj fazi dominantnu ulogu TIMA i timski rad.

• Ovo je naročito značajno za preduzeća gde se mogu formirati linije u sistem proizvodnje, prometa, usluga i sl,

• Treba napomenuti da ovde nema individualne odgovornosti, već tim ima zajedničku odgovornost za sve bitne zadatke poslovanja.

3/20/2020

49

ULOGA I ŠANSE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U

PRIVREDNOM RAZVOJU

• Mala preduzeća se u savremenoj privredi mogu naći

gotovo u svim privrednim delatnostima.

• U programskoj orijentaciji mala preduzeća mogu imati

sopstvene diferencirane programe usmerene na

određeno tržište, kao što mogu i učestvovati u

proizvodnim programima velikih preduzeća kao

kooperanti.

• Postoje izvesni delovi tržišta, koji ni u jednoj privredi

nisu adekvatno pokrivena proizvodnim programima

velikih preduzeća. To su područja proizvodne i uslužne

delatnosti koja su "rezervisana" za mala preduzeća.

3/20/2020

50

Prema ekonomskoj teoriji mala preduzeća su pogodna u

delatnostima ;

▫ gde je oprema deljiva ili prilagodljivija,▫ gde, zbog geografske disperzije tržišta sirovina ili gotovih

proizvoda, nije moguće koristiti ekonomiju proizvodnje većeg obima zbog visokih troškova transporta,

▫ gde se proizvodi po individualnim zahtevima, ili kada se traže razni varijeteti ili visoko diferencirani proizvodi,

▫ kada se zbog tehničkih usluga često menja način rada ili kada se često menja tražnja, gde je ukupna prodaja podložna širokim fluktuacijama i

▫ gde je snabdevanje sitnim sirovinama ili potencijalno tržište malo.

▫ Znači malo preduzeće u načelu može uspeti tamo gde je sposobno da nadoknadi ekonomiju veličine koja ide u prilog velikog preduzeća.

3/20/2020

51

II DEOPREDUZETNIŠTVO I INOVACIJE

3/20/2020

52

PREDUZETNIŠTVO I INOVACIJE

OSNOVNI KONCEPT

PREDUZETNIŠTVO l MALI BIZNIS

- Ko je preduzetnik

STEPEN USPEŠNOSTI

INOVATIVNA ORGANIZACIJA

3/20/2020

53

PREDUZETNIŠTVO I INOVACIJE

Skoro sve najrazvijenije ekonomije potenciraju ulogu inovacija i preduzetništva kao:▫ ključnih razvojnih resursa,

▫ akciono orjentisanih načina razmišljanja i ponašanja.

• inovacije su suštinski deo preduzetništva i preduzetničke aktivnosti.

• I Šumpeter je kroz svoja istraživanja uspostavio određene relacije inovacije i preduzetništva, pružajući osnovu za sagledavanje inovacija kao temelja preduzetničkog napora u kreiranju bogatstva.

• U razmišljanju šta inovacije obuhvataju Draker razvija postavku o inovacijama kao centralnom zadatku preduzetnika.

3/20/2020

54

Da li se razlikuju preduzetništvo

i menadžment?

• Odgovor je da, i to po osnovu inovacija koje se nalaze u centru tih poslova.

• Znači u slučaju kada nema inovacija, tada se radi o običnom menadžmentu, dok preduzetništva nema bez inovacija.

• Ovde je nužno ukazati, kada je u pitanju razgraničenje pojmova, da preduzetnički poduhvat nije isto što i MSP.

• Veličina organizacije nije osnov za razlikovanje preduzetničkog poduhvata od običnog preduzeća.

3/20/2020

55

• Svako ko identifikuje neko malo preduzeće, koje ima oprobanu, tradicionainu delatnost bez bilo kakvih novina, sa preduzetničkim poduhvatom, pokazuje da nije pronikao u suštinu preduzetništva.

• Naime, veliko preduzeće može da predstavlja veliki preduzetnički poduhvat, ukoliko se njegovo poslovanje zasniva na radikalnim inovacijama.

• Da bi nešto ponelo naziv poduhvat mora da predstavlja značajno novo u načinu kako se određena delatnost odvija.

Znači, veličina preduzeća i obim poslovanja nisu ključni kriterijumi da se razlikuje preduzetnička firma od neke druge.

3/20/2020

56

U tom smislu Kotler u narednoj tabeli predstavio je razlike između

MSP i preduzetničkih poduhvata

MSP Preduzetnički poduhvat

Samostalno,

nezavisno vlasništvo, operacije i finansiranje

Inovativna aktivnost

Manje od sto zaposlenih Ciljevi su profitabilnost i rast

Ne stavlja se naglasak na nove ili inovativne aktivnosti

Traganje za novim prilikama

Mali uticaj na pripadnu delatnost (granu)

Spremnost da se preuzmu rizici

3/20/2020

57

PREDUZETNIŠTVO I MALI BIZNIS

• Da bi se mali biznis uspešno razvijao

neophodno je postojanje slobodnog

preduzetništva.

• U praksi postoji bezbroj zanimanja za koja su

potrebna znanja, veštine da bi se uspešno

obavljala.

3/20/2020

58

Zato se može se reći da• preduzetništvo, • znanje i • obrazovanje idu uporedo u pravcu postavljenog cilja.

Ali, treba istaći činjenicu da to ne znači da samo obrazovan čovek može biti uspešan preduzetnik i da su inovacioni procesi svojstveni isključivo njemu.

3/20/2020

59

• U toku realizacije inovacija nailazi na očekivane i neočekivane prepreke.

• Zbog toga inovacija mora doživeti svoje priznanje na tržištu, s tim da se bar pokriju uložena sredstva.

• Ukoliko to nije slučaj troškovi inovacije moraju biti preneseni i ugrađeni u neku sledeću ideju.

• Ukoliko se ne bi primenio ovaj sistem, inovacijski procesi bi stali.

3/20/2020

60

STEPEN USPEŠNOSTI

• Smatra se da je uspešnost rezultat ravnoteže

postizanja željenih rezultata i sposobnosti

preduzetnika za stvaranje.

• Koliko je teško postati uspešan preduzetnik

govori i činjenica koliko god ima uspešnih

privrednika još više preduzetničkih poduhvata

završava se neuspešno.

3/20/2020

61

smatra da je najviše uspešnih preduzetnika iz kruga onih

koji imaju sledeće osobine:

• samopouzdanje i autoritativnost,• hrabrost, • optimizam i želju preuzimanja kontrolisanog

rizika,• kapacitet sa naporom, rad, disciplina,

marljivost i profesionalizam,• ambicija, • istrajnost, • odlučnost i spremnost da se ostvari cilj,• liderske sposobnosti,• efikasnost i sposobnost delegiranja ovlašćenja,

3/20/2020

62

• timski duh i brigu za druge,• sposobnost rešavanja problema, • obezbeđenja sredstava, • inventivnosti i organizacione sposobnosti,• fleksibilnost i adaptibilnost, osećaj,• integrativnost i odgovornost za visoki standard

kvaliteta,• snalažljivost, inteligenciju i dobro poslovanje.

I iznad svega napred rečeno preduzetnik treba da ima Ijubav za svoj posao i firmu, jer ako toga nema sve ono napred pobrojano neće biti od koristi.

3/20/2020

63

INOVATIVNA ORGANIZACIJA

• Preduzetnik i preduzetništvo donose i značajne

promene organizacije, bilo da se stvara nova

firma ili da se postojeća prestruktuira.

• Da bi se bolje shvatio pojam inovacije i

inovativnosti, po kojoj se tehnološke inovacije

odnose isključivo na promene u tehnologiji, dok

se inovativnost vezuje za samu organizaciju,

3/20/2020

64

Tako postoje shvatanja da bi buduća inovativna organizacija MSP trebalo da obuhvati:

▫ viziju o preduzeću kao celini, njegovoj ulozi i mestu;▫ okrenutost ka kupcu i tržištu;▫ oslanjanje na tehnološka rešenja kao resursa za postizanje

konkurentnosti;▫ sistem nagrađivanja kao mere podsticanja inovacija;▫ pozitivni odnos prema upravljanju promenama;▫ prihvatanje novih ideja i rešenja

3/20/2020

65

• Među najznačajnije činioce koji uzrokuju promene u malim i srednjim preduzećima, izdvaja se tehnologija.

• Pred MSP i odgovorna lica postavlja se zadatak praćenja tehnoloških promena u okruženju. MSP moraju podjednaku pažnju da obrate praćenju svih rezultata i promena tehnologije:▫ na samom izvoru, praćenjem rezultata naučno-

istraživačkog i razvojnog rada;▫ u drugim preduzećima, praćenjem promena

tehnologije kod dobavljača, kupaca, konkurencije i preduzeća sa komplementarnim proizvodima;

▫ u promeni želja i potreba kupaca, kao i upotrebi kreiranja novih potreba kod potrošača

3/20/2020

66

III DEO

Procedure osnivanja malih i srednjih preduzeća3/20/2020

67

1. MOGUĆNOSTI POKRETANJA BIZNISA 2. KREIRANJE POSLOVNE IDEJE3. POSLOVNA ORIJENTACIJA MALOG PREDUZEĆA 4. PROCEDURE OSNIVANJA PREDUZEĆA 5. IZRADA BIZNIS PLANA

▫ Sadržina i forma biznis plana▫ Specifičnosti izrade biznis plana malih i srednjih

preduzeća u agrobiznisu▫ Oblici projektovanja▫ Etape izgradnje malih i srednjih preduzeća▫ Dužina perioda za koji se sastavlja biznis plan malih

i srednjih preduzeća

PROCEDURE OSNIVANJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

3/20/2020

68

6. ADMiNISTRATIVNE PROCEDURE OSNiVANJA PREDUZEĆA

1. Pravni okviri2. Pravni oblici preduzeća u našim uslovima3. Oblici preduzeća

Društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) Ortačko društvo Komanditno društvo

3/20/2020

69

PROCEDURE OSNIVANJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

mogućnost pokretanja biznisa

Jedan od najosetijivijih trenutaka za svakog preduzetnika predstavlja uključivanje u privrednu strukturu. Uspešno uključivanje u privrednu strukturu predstavlja

vrlo složen i rizičan poduhvat. Pretpostavka za uspeh planiranog poduhvata preduzetnika je veća ukoliko raspolaže sa;▫ jasnom, tržišno orijentisanom idejom o proizvodu ili

usluzi,▫ novčanim sredstvima i drugim oblicima podrške iz

okruženja,▫ infrastrukturom za realizaciju ideje,▫ određenim znanjima od značaja za pokretanje

biznisa,▫ uspostavljenim kontaktima sa poslovnim partnerom,▫ ustanovljenim kanalima za snabdevanje sirovinama,

proizvodima i sl.

3/20/2020

70

• Nekad Ijudi mnogo lutaju, baveći se raznim

poslovima i u svakom od njih osnivaju firmu,

gde nakon prvog neuspeha traže novi biznis

i osnivaju novu firmu.

• Osnovati preduzeće sa pravim programom,

na pravom mestu u pravo vreme svakako je

osnovna determinanta poslovnog uspeha.

3/20/2020

71

U MSP osnivač je, po pravilu, preduzetnik, menadžer,

lider.

• On je taj koji definiše:

▫ ciljeve,

▫ strategiju,

▫ organizacionu strukturu i poslovnu kulturu.

Međutim, ako bi se želelo istaći prevashodno određujuća

karakteristika preduzetnika jeste liderstvo.

• Ali za pokretanje i realizaciju aktivnosti preduzeća,

onda njegovo osnivanje i funkcionisanje podrazumeva

simbiozu liderstva i menadžmenta.

3/20/2020

72

treba istaći činjenicu da put od kreiranja neke ideje do konačne realizacije uspešnog biznisa je veoma dug i naporan, ispunjen nedoumicama, skrivenim zamkama. Iako se taj proces ne odvija po nekom ustaljenom

naučnom modelu ipak ga karakterišu sledeće faze:▫ motivacija,

▫ kreiranje ideja,

▫ vrednovanje ideja,

▫ identifikacija resursa,

▫ pridobijanje sledbenika,

▫ početak i opstanak

3/20/2020

73

• Motivaciju čini razmišljanje i iznalaženje stimulacije da bi se postavili poslovni ciljevi i krenulo sa biznisom. Motivaciju je često moguće pronaći u samoj individui, socijalnoj grupi kojoj pripada (porodici, okruženju i sl.).

• Kreiranje poslovne ideje nije dovoljno za uspešan biznis. Ovde treba ostvariti jedinstvo nekoliko elemenata koji treba da dovedu do uspeha.

Poslovna ideja može da se zasniva na:

▫ sopstvenim iskustvima iz prethodnog posla,

▫ sugestijama prijatelja i rođaka,

▫ ličnom interesu,

▫ šansama itd.

3/20/2020

74

• Vrednovanje ideje predstavlja veoma osetljivu fazu u

kojoj se pomoću simulacija određenih tehničko-

tehnoloških parametara kotira budući proizvod ili

usluga. Bolje je u ovoj fazi odustati od budućeg

biznisa, zbog nepovoljnih rezultata nego nastaviti

dalje

• Identifikacija resursa predstavlja popis svih resursa

od kojih će zavisiti planirani biznis. Potrebno je izvršiti

analizu dobavljača sirovina i materijala.

3/20/2020

75

• Pridobijanje sledbenika predstavlja fazu u kojoj se obavljaju pregovori za realizaciju poslovnog plana. Sam postupak se svodi na dobijanje niza papira potrebnih za registrovanje preduzeća. Vrlo je bitan u ovoj fazi i izbor poslovnih partnera kao i zatvaranje finansijske konstrukcije posla.

• Početak i opstanak predstavljaju poslednju fazu u kojoj se vrše završno uspostavljanje poslovnih odnosa sa stručnjacima, dobavljačima, kupcima i samo pokretanje biznisa.

3/20/2020

76

KREIRANJE POSLOVNE IDEJE

Pre nego što se pristupi osnivanju MSP, mora

se posedovati poslovna ideja.

• Poslovna ideja predstavlja pronalaženje

poslovne aktivnosti koje će vlasniku MSP

dati šansu, za ostvarenje optimalnih

ekonomskih rezultata. Poslovna ideja čini

osnovu za osnivanje novog i razvoj

postojećeg preduzeća.

3/20/2020

77

• Svaki preduzetnik očekuje da mu poslovna ideja obezbedi prednost u odnosu na konkurenciju kao i povoljnu tržišnu poziciju.

• Čim se izvrši identifikovanje poslovne ideje sledi kraće obrazloženje sa svim argumentima za i protiv.

• Ovo je vrio važna faza, jer bolje je odustati od realizacije neke poslovne ideje, nego ući u posao realizujući nedovoljno istražene konkretne ideje.

3/20/2020

78

smatra se da do uspešne poslovne ideje može doći na jedan od sledećih načina:

• pomoću tehnike koje podstiču intuitivno razmišljanje a tu se misli na"Brainstorming" tehniku, "Delphi" metodu itd.,

• kopiranjem postojećeg biznisa,• kupovinom postojećeg biznisa,• otcepljenjem,• franšizingom,• inovacijom,• kroz lično iskustvo,• preko hobija i sportova, umetnosti i zanata

3/20/2020

79

• Kupovina postojećeg biznisa je verovatno

čest način, ali sa mnogo rizika, dolaska do

poslovne ideje. Svakako, da pre nego što se

pristupi donošenju odluke o kupovini

postojećeg biznisa, trebaLo bi postaviti

pitanje zašto postojeći vlasnik prodaje svoj

biznis?

• Otcepljenje predstavlja dosta čest način

formiranja novih preduzeća. Ovde je slučaj

da se od postojećeg preduzeća odvaja

vitalni deo, koji uspeva da bolje valorizuje

proizvod ili uslugu, od postojećeg glomaznog

preduzeća.

3/20/2020

80

• Odlukom da se kupi franšiza uspostavlja se odnos između franšizera (davaoca franšize) i franšizanta (primaoca franšize) kojom prvi uz naknadu ustupa pravo korišćenja drugom svog imidža, svog imena, poslovnog znanja, uz uslove precizno određene ugovorom.

• Ovakav način sadrži dobre i loše strane. Dobra strana je što se na ovaj način dobija proveren i uhodan biznis, a loša strana je u tome što se mora raspolagati uvećanim sredstvima, tržištem i Ijudiмa sposobnim da nastave proces proizvodnje.

• Inovacije se generalno smatraju težim putem otpočinjanja novog posla, međutim, može se reći da ako se pokažu uspešnim, mogu da obezbede stabilnost na duži rok i da budu vrlo profitabilne.

3/20/2020

81

• Lično iskustvo je relativno čest način

otpočinjanja uspešnog biznisa.

• Tako relativno često se susreću uspešni

sportisti koji po završetku sportske

karijere otvaraju prodavnice spotske

opreme. Kao što se vidi ovde se radi o

biznisu koji nije u uskoj vezi sa hobijem i

sportom.

3/20/2020

82

POSLOVNA ORIJENTACIJA MALOG PREDUZEĆA

• Sam čin ulaska u mali biznis pred budućeg preduzetnika postavlja niz dilema i mogućnosti. Najvažnija odlika jeste da se postane preduzetnik. Iz

ovoga proističe veoma važno pitanje:

šta proizvoditi i za koga?

• Posle ovoga pred preduzetnike postavlja se nova dilema,

da li da kupi postojeći biznis ili da otpočne sa sasvim novim biznisom.

3/20/2020

83

• Dugo vremena vladalo je shvatanje da pri započinjanju biznisa treba obezbediti uslove koji se ogledaju u obezbeđenju lokacije, poslovnog prostora, finansijskih sredstava i materijalnih inputa.

• Samo se neodređeno spominjao kupac,

• Situacija se sada radikalno promenila, jer se najpre vrši:

1. identifikacija potencijalnog kupca,

2. a tek onda se razmišlja o kvalitetu, ceni i sl.

3/20/2020

84

Da bi se, ipak, olakšalo preduzetniku da odgovori na pitanje šta i za koga proizvodi, on može da se opredeli za jednu od sledećih strategija:

▫ postojeći proizvod prodavati na postojećem tržištu,

▫ postojeći proizvod plasirati na nova tržišta,

▫ novi proizvod prodavati na postojećem tržištu,

▫ novi proizvod plasirati na novo tržište.

3/20/2020

85

Najpouzdanije informacije preduzetnik će imati ako sledi prvu strategiju.

• Tu je sve poznato šta se proizvodi,

• kako se proizvodi,

• kolike su potrebe za tim proizvodom, ko su kupci itd.

Najveći stepen neizvesnosti nudi četvrtastrategija, gde preduzetnik može da se osloni isključivo na svoju intuiciju.

Prema tome, između ove dve krajnje mogućnosti

mogu da se kreću razmišljanja preduzetnika kao i

samo donošenje poslovne odluke.

3/20/2020

86

PROCEDURE OSNIVANJA PREDUZEĆA

• Pre nego što pristupi osnivanju preduzeća preduzetnik se suočava sa nizom pitanja, ali najvažnije je ono kako izabrati određeni biznis, a da to ne rezultira neuspehom,

• Ova situacija je još više pojačana činjenicom da preduzetnik sve odluke donosi sam, znači njegov je i rizik.

• Mnogi preduzetnici greše što odluke o osnivanju preduzeća donose nakon kratkog i površnog razmatranja, ali su zato posledice dugoročne.

• Samo oni koji planiraju svaki deo aktivnosti u procesu osnivanja preduzeća imaju šanse da uspešno ostvare svoju zamisao.

3/20/2020

87

Kao vrlo značajan zadatak, pre nego što se pristupi osnivanu preduzeća, jeste procena vlastite sposobnosti, mogućnosti, snage volje i slabosti.

• taj problem nedovoljno analiziraju. Zbog toga postoji niz pitanja od kojih preduzetnik treba da pođe:

▫ koliko ste predodređeni za dati posao?

▫ da li znate upravljati drugima ako ih budete zapošljavali?

▫ da li vam treba pomoć i čija?

▫ kakve odluke treba da donosite?

▫ da li ćete moći podneti slučaj bankrota?

▫ da li ćeta imati podršku porodice?

3/20/2020

88

Sledeća faza obuhvata razjašnjenje, vezano za dileme i činioce koji su:

1. stručnog,

2. finansijskog i

3. menadžerskog karaktera.

1. Stručne sposobnosti. Ukoliko preduzetnik već poseduje znanja i sposobnosti za vođenje biznisa situacija je povoljna.

▫ Međutim, ukoliko on ne poseduje ove sposobnosti pred njega se postavlja problem edukacije u cilju sticanja znanja za vođenje preduzeća.

3/20/2020

89

Postoji još jedno rešenje, ali koje ne bi trebalo da postane pravilo kada se pokreće biznis, a to je angažovanje lica sa odgovarajućim menadžerskim sposobnostima, što može da još više iskomplikuje finansijsku situaciju nastalu osnivanjem preduzeća.

Znači sve su mogućnosti u opticaju, jedino se ne sme dozvoliti improvizacija koja kod osnivanja preduzeća može da izazove dalekosežne posledice.

3/20/2020

90

2.Finansijsko obezbeđenje. Normalno je da se pre osnivanja preduzeća ustanovi suma novca sa kojom se raspolaže s jedne strane, odnosno koliko je potrebno novčanih sredstava da bi se počelo sa radom, s druge strane.

Ukoliko se ove dve sume ne podudaraju odmah se nameće pitanje obezbeđenja nedostajućih sredstava. Sredstva mogu da se obezbede iz:

• bankarskih izvora, na koja se plaća kamata, • mogu to biti angažovana sredstva iz porodičnog okruženja i

slično. Jedna od funkcija biznis plana je upravo ova koja treba da iskaže potrebu za sredstvima u prvoj godini poslovanja.

3/20/2020

91

3.Tržišno okruženje, Upoznavanjem tržišnog okruženja

dolazi se do niza važnih informacija;

1. ko bi bili pоtencijalni kupci ili potrošači proizvoda

ili usluga,

2. kakva je njihova raspoređenost,

3. kakva im je kupovna moć.

Svakako da ukoliko osnivač preduzeća nije u stanju da

sam pribavi odgovore na ova pitanja, onda se moraju

angažovati stručnjaci koji će vrlo stručno pružiti

odgovore na postavljena pitanja.

3/20/2020

92

• Deo biznis plana koji se odnosi na marketinške

aktivnosti treba do detalja da obuhvati sve

probleme vezane za tržište, potrošača i

prodaju na duži rok.

3/20/2020

93

4.Partneri. Osnivanje preduzeća može biti

poduhvat jednog vlasnika, ili više partnera.

Samo ako je budući vlasnik pozitivno

odgovorio na prethodna pitanja u biznis može

ići individualno, međutim, ako bar na jedno

pitanje nema pozitivan odgovor tu se nameće

potreba traženja partnera.

Iz tih partnerskih odnosa javljaju se razne

pravne forme budućeg preduzeća (d.d., d.o.o.,

i sl.).

3/20/2020

94

IZRADA BIZNIS PLANA

• Nakon uspešno sprovedenih provera o

vlastitim mogućnostima za osnivanje biznisa i

nakon njegovog izbora, kao i drugih

priprema predstoji izrada biznis plana.

• Biznis plan predstavlja izuzetno važno

sredstvo putem kojeg preduzetnik pretvara

svoju strategiju u delo.

• Istovremeno on će mu omogućiti da upozna do

detalja sve ograničavajuće činioce poslovanja,

sve moguće prepreke, ali istovremeno da sa

mnogo više uspeha odabere parametre,

lokaciju, ciljne segmente i sl.

3/20/2020

95

korisnici biznis plana

• preduzetnik i njegovi saradnici,

• kao i banke i drugi kreditori od kojih se

pozajmljuju novčana sredstva.

• Preduzetniku biznis plan služi u cilju

preduzimanja poslovnih aktivnosti, a

• kreditorima kao osnova za donošenje odluke o

kreditiranju poslovnog poduhvata

preduzetnika,

3/20/2020

96

• U pogledu obima, treba imati u vidu da se za

mala preduzeća plan može uraditi na 15-20

strana, za srednja 25-30 strana.

Bez obzira na sve napred iznete napomene

biznis plan treba da teži:

▫ da bude kratak,

▫ jasan,

▫ jasnog stila i

▫ da ništa ne bude izostavljeno.

3/20/2020

97

Sadrzina I

treba istaći da dobar i obuhvatan biznis plan mora da sadrži sledeće delova:

• naslovnu stranu,• sadržaj,• rezime biznis piana,• karakter i opredeljenje preduzetnika,• rezultati tržišnih istraživanja,• plan proizvodnje i tehnologije,• plan organizacije i zaposlenih,• plan izvođačkih aktivnosti,• plan ulaganja i ulagača,• plan bilansa sredstava,• ocena efikasnosti projekta,• verifikacija biznis plana,• dokumentacioni prilozi

3/20/2020

98

• Može se postaviti pitanje da li preduzetnik treba sam da pristupi izradi biznis plana ili taj posao treba poveriti stručnoj osobi?

• Mišljenja su, uglavnom, podeIjena ali ako preduzetnik poveri nekome izradu plana, on treba da nastoji da sve ideje i elementi, zadaci i ciljevi koji se ugrađuju moraju biti njegovi.

• Znači, mora da se obezbedi maksimalna saradnja između budućeg korisnika biznis plana i osobe kojoj je poverena izrada biznis plana.

3/20/2020

99

Deo plana Osnovni zadatak dela plana

1. Naslovna strana Naslovna strana treba da sadrži bitne informativne elemente pre-

duzeća.

2. Sadržaj Popis glavnih delova biznis plana.

3. Rezime biznis piana Rezime predstavlja strukturu plana u malom i to po najvažnijim

poglavljima.

4. Karakter i opredeljenje preduzetnika Predstavlja svrhu postojanja preduzeća i preduzetnikove namere

kako da se ta svrha ostvari u interesu kupaca i u interesu ostva-

rivanja profita vlasnika biznisa.

5. Rezultati tržišnih istraživanja Tržišni segment u biznis planu treba jasno definisati i prikazati: ko su

kupci, gde žive, kolika im je kupovna moć. Potrebno je pred-

staviti moguću diferencijaciju kod kupaca u odnosu na

konkurente i sticanje prednosti na bazi boljeg zadovoljenja

kupaca.

6. Plan proizvodnje i tehnologije Obuhvata proizvodnju sa pokazateljima o troškovima proizvodnje,

kvaiitetu proizvoda, količini, zalihama i snabdevanju repromateri-

jala. Treba objasniti u kakvim uslovima će se proizvodnja odvijati

i kakvi će se tehnološki postupci koristiti u proizvodnji.

7. Plan organizacije i zaposlenih Objasniti koje će poslovne funkcije postojati u preduzeću i koliko će

Ijudi biti angažovano na realizaciji tih funkcija.

8. Plan izvođačkih aktivnosti Dat je redosled aktivnosti nakon osnivanja preduzeća sa rokovima

zakfjučno sa početkom redovne proizvodnje.

9. Plan ulaganja i ulagača U ovom delu sagledavaju se potrebna finansijska sredstva, kao i

način njihovog obezbeđenja.

10. Plan bilansa sredstava Treba sastaviti projektovani bilans uspeha i bilans stanja za na-redni

period (obično do 2 godine).

11. Ocene efikas-nosti projekta U ovom delu se daje ekonomska ocena projekta, ocena rizika pro-

jekta, društvene ocene projekta i zaključna ocena projekta.

12. Verifikacija biznis plana U ovorn delu preduzetnik donosi odluku da se prihvataju sva re-šenja

3/20/2020

1

0

0

a)Naslovna strana plana

Po pravilu, sadrži osnovne informacije o tome ko je investitor, zatim naslov biznis plana, kao mesto i datum kada je sačinjen plan,

b)Sadržaj biznis plana

Odmah posle naslovne strane dolazi sadržaj sa svim naslovima i podnaslovima, a sve u cilju upoznavanja čitaoca sa tekstom koji će biti predstavljen na narednim stranama.

3/20/2020

101

c) Rezime biznis plana

Kroz rezime biznis plana zainteresovana lica se upoznaju sa osnovnim

podacima i rezultatima biznis plana. lako se naiazi na početku biznis plana, on

se sastavlja tek po okončanju celog biznis plana.

Inače rezime je struktuiran po sledećem redosledu:

• ime, prezime i zanimanje preduzetnika,• ime, prezirne i zanimanje kreatora plana, ako je to lice

koje nije ujednoi preduzetnik,

• cilj plana (osnivanje novog ili razvoj postojećeg malog preduzeća,

• šta će biti predmet delatnosti (proizvodi ili usluge,• plan investicionih aktivnosti,• cene u planu (u kojoj se valuti vrši obračun i na koji dan

su posmatrane),• planirani broj godina trajanja projekta,

3/20/2020

102

• ukupan iznos investicije,• izvori finansiranja investicije (preduzetnik samostalno

ili uz pomoćkreditora),

• finansijski tok projekta,• vreme povratka uloženih sredstava (izražava se u

godinama),• kritična tačka proizvodnje (u proizvodnim jedinicama

po vremenu)• ekonomska ocena investicije (pozitivna ili negativna),• društvena ocena investicije (pozitivna ili negativna),• zaključna ocena investicije (pozitivna ili negativna).

3/20/2020

103

d) Karakter i opredeljenje preduzetnika

U ovom delu plana daju se osnovne

karakteristike preduzetnika:

• stručni profil,

• lični motiv za pokretanje sopstvenog biznisa,

• njegov raspoloživi kapital,

• postojanje zakonskih uslova za bavljenje

odabranim biznisom

3/20/2020

104

e)Rezultati tržišnih istraživanja

• U ovom delu predstavlja se buduća struktura proizvoda ili usluga, koji će biti ponuđeni tržištu.

• predstavlja sе tržišna opravdanost odabrane proizvodnje (ili usluga).

• Posebno treba obrazložiti tržišne mogućnosti, uvažavajući prisutnu i potencijalnu konkurenciju.

• Ovaj deo plana treba da pokaže kakve su mogućnosti obezbeđivanja potrebnih repromaterijala, kao stanje i očekivane tendencije kretanja budućih cena materijala i gotovih proizvoda.

• Jednom rečju, treba pokazati da postoji potreba za proizvodnjom određenih proizvoda ili usluga

3/20/2020

105

f) Plan proizvodnje i tehnologije• Kada je putem tržišnog istraživanja utvrđena potreba

za proizvodima (ili uslugama) koje će proizvoditi preduzetnik, neophodno je definisati obim proizvodnje u jedinici vremena.

• Veoma značajni deo se odnosi na korišćenje postojeće tehnologije, kao i na obezbeđenost vodom, električnom energijom, komunikacionim vezama i sl.

• Posebno je značajno da će se u ovom delu odrediti tehnički vek projekta, a koji zavisi od trajanja opreme. U našim uslovirna planski vek trajanja opreme, po pravilu, iznosi 10 godina, jer se kod nas oprema amortizuje po stopi od 10%. Međutim, treba istaći činjenicu da je planski rok znatno kraći od tehnič-kog veka, naročito u uslovima kada se proceni da će proizvod biti atraktivan samo nekoliko godina.

3/20/2020

106

g) Plan organizacije i zaposlenih

• Prethodno postavljeni ciljevi direktno utiču na strukturu zaposlenih. Znači treba najpre predstaviti neku početnu organizacionu strukturu, a zatim dati dinamiku popunjavanja radnih mesta.

• Veoma je važno navesti stručnu spremu potrebnih kadrova, odnosno predvideti način obuke za kadrove kako bi odgovorili na zahteve postavljene tehnologije.

3/20/2020

107

h) Plan izvođačkih aktivnosti

Ovim delom plana specificiraju se i obrazlažu svi poslovi i rokovi vezani za osnivanje i početak rada malog preduzeća.

U tom postupku prikuplja se dokumentacija potrebna za:

• registraciju kod nadležnog organa,

• zatvara se finansijska konstrukcija,

• izvođenje građevinskih i drugih radova od značaja za funkcionisanje budućeg preduzeća,

• nabavku repromaterijala za inicijalnu proizvodnju,

• postavljanje buduće organizacije,

• prijem potrebnog broja radnika,

• njihova obuka i početak procesa proizvodnje.

3/20/2020

108

i) Vođenje planiranog poslovanja• Ovaj deo biznis plana je od posebnog značaja, pošto

se u njemu definišu principi i postupci na kojima će se zasnivati buduća poslovna politika preduzeća. Znači, ovde se projektuje politika menadžmenta u ostvarivanju odrednica koje se nalaze u biznis planu,

j) Plan ulaganja i ulagača• U njemu se specificiraju sva potrebna ulaganja u

proizvodnju, i to za osnovna i obrtna sredstva. Sabirajući ove dve grupe sredstava dobija se ukupan obim investicija. Zbog boljeg razumevanja ovaj pregled izložen je u tabeli

3/20/2020

109

Tabela 2. Struktura ulaganja u osnivanje preduzeća

Namena ulaganja Elementi u koje se ulaže Iznos

A) Obezbeđenje osnovnih

sredstava

1. Korišćenje zemljišta

2. Građevinski objekti

3. Proizvodna opema

Ukupno ( A )

B ) Obezbeđivanje obrtnih

sredstava

1. Registracioni izdaci

2. Startne zalihe repromaterijala

3. Startna novčana sredstva

Ukupno (B )

Ukupno ( A+B )

3/20/2020

110

• Posle ovoga je vrlo bitno da se utvrdi stepen obezbeđenosti sredstava, gde se definiše sa koliko sredstava raspolaže preduzetnik, a ostatak iz kojih se izvora pribavlja (tabela 3).

Izvori

finansiranja

Iznos

KM

%

učešća

Kamatna

stopa

Period otplate

Sopstveno

učešće

Kredit banke

UKUPNO 1OO,OO

3/20/2020

111

U slučaju da se novčana sredstva pribavljaju putem kredita, moraju se prikazati uslovi pod kojima se ta sredstva koriste:

▫ ukupan iznos kredita

▫ kamatna stopa kredita

▫ period mirovanja otplate

▫ rok otplate kredita

▫ broj godišnjih anuiteta

3/20/2020

112

• Na bazi prethodnih podataka

formiraju se obaveze prema izvorima

finansiranja (tabela 4),

Godina anuitet Kamata Otplata Ostatak

duga

Tabela 4. Obaveze prema izvorima finansiranja

3/20/2020

113

k) Plan bilansa sredstava izuzetno važan deo

biznis plana odnosi se na sastavljanje plana

bilansa sredstava i on bi se, po pravilu, odnosio

na duži period (npr. 3 godine).

Njegova osnovna uloga je da se na bazi dobijenih

planskih rezuitata izvrši ocena ekonomske

efektivnosti projekta.

Najpre se ustanovljavaju planirani prihodi i

rashodi preduzeća.

3/20/2020

114

Tabela 5. Plan bilansa uspjeha

Red. broj

O p i s

Period

ulaganja

Godina veka

projekta

1 2 3

1 Ukupan prihod od prodaje

proizvoda

II Ukupni rashodi (1+2)

1; 2. Ukupni poslovni rashodi: -

Materijalni troškovi -

Amortizacija - Bruto LD -

Nematerijalni troškovi

Ukupni rashodi

izfinansiranja: - Kamate -

Provizije banke

III Bruto dobit (I - II)

IV Porez na bruto dobit (III)

V Neto dobit (III - IV)

3/20/2020

11

5

Dobijena projekcija bilansa uspeha i startna struktura ulaganja omogućuju izradu

projekcije bilansa stanja preduzeća (tabela 6), koja je ovde uopšteno prikazana i pri

čemu je po definiciji aktiva jednaka pasivi.

Tabela 6 Projekcija bilansa stanja

Ekonornske stavke Prethodni period (g) Godine veka projekta

-1 "0" 1 2 2

1. A k t i v a 1.1. Stalna

sredstva: - osnovna sredstva

1.2. Obrtna sredstva: - stalne

zalihe - kratkoročni krediti -

gotovina

2. P a s i v a 2.1. Sopstveni

kapital 2.2. Obaveze -

dugoročne obaveze -

dobavljači - kratkoročne

obaveze

3/20/2020

11

6

U ovom delu uobičajeno je da se prikazuje:

▫ ekonomska ocena projekta,

▫ ocena projekta,

▫ ocena rizika projekta,

▫ društvena ocena projekta, i

▫ zaključna ocena projekta.

Ocena efektivnosti biznis plana3/20/2020

117

Izrade biznis plana malih i

srednjih preduzeća u agrobiznisu

Sam postupak izrade biznis plana MSP proističe iz specifičnosti poljoprivrede. Ove specifičnosti mogu se klasifikovati u tri grupe: ▫ specifičnosti uslovljene postojanjem i značajnim

delovanjem prirodnihčinilaca na proces proizvodnje;

▫ specifičnosti uslovljene biološkim karakterom proizvodnje;

▫ specifičnosti vezane za reprodukciju u poljoprivredi.

3/20/2020

118

Finansiranje razvojnih projekata MSP u oblasti agrara od strane domaćih i međunarodnih institucija zasniva se na izradi detaljnog projekta. Pre donošenja odluke o finansiranju projekta

finansijske institucije ocenjuju potencijalne rizike i postupak kako da se oni izbegnu ili minimiziraju. Međutim, da bi se neko uopšte pojavio kao kandidat

za finansiranje projekata mora da poseduje:▫ pouzdan biznis plan,▫ kvalitetan menadžment za realizaciju razvojnog

projekta i ▫ atraktivan proizvodni program.

3/20/2020

119

U praksi postoje dva osnovna oblika projektovanja MSP u oblasti agrobiznisa; proizvodno i opitno,▫ Proizvodno projektovanje zasniva se na već

proverenoj praksi iskorišćavanja novih sredstava za proizvodnju ili novih načina organizacije proizvodnih procesa.

▫ Opitno projektovanje zasniva se delimično ili u potpunosti na iskorišćavanju novih sredstava za proizvodnju ili novih načina organizacije proizvodnih procesa, koji su teoretski i eksperimentalno već dokazani, ali zahtevaju još izvesna proveravanja u uslovima proizvodnje.

3/20/2020

120

Kod oba oblika projektovanja mogu se razlikovati tipski i individualni projekti.

• U tipskom projektu razrađuju se organizaciono-tehnička rešenja koja sa neznatnim razlikama važe za niz preduzeća istog tipa,

• dok se u individualnom projektu razrađena rešenja odnose samo na određeno konkretno preduzeće.

3/20/2020

121

• Razlike u klimatskim, zemljišnim i drugim prirodnim i istorijskim uslovima razvitka u raznim rejonima i na mestima na kojima se izgrađuju MSP doprinose da se u poljoprivredi, po pravilu, primenjuje individualno projektovanje, radi optimalnog iskorišćavanja zemljišta i lokalnih uslova proizvodnje.

• Može se očekivati da tipski projekti uskoro nađu širu primenu u MSP:▫ za proizvodnju povrća u zaštićenim prostorima, ▫ preduzećima za tov stoke i▫ na farmama živine.

3/20/2020

122

Etape izgradnje malih i srednjih preduzeća

Termin izgradnja MSP u oblasti agrobiznisa, podrazumeva reorganizovanje, kao razvojni poduhvat koji uključuje i izgradnju novih objekata.U procesu izgradnje i organizacije MSP razlikuju se tri osnovne etape:

1. period projektovanja preduzeća, koji obuhvata vreme razrade i utvrđivanja projekta preduzeća;

2. period izgradnje, koji obuhvata vreme od početka izgradnje preduzeća do njegovog puštanja u pogon (u toku tog perioda izvodi se podizanje građevina, montiranje uređaja, organizacija zemljišne teritorije, priprema kadrova, priprema sirovine i materijala potrebnih za obezbeđenje normalnog toka procesa proizvodnje: stočna hrana, seme, đubre isli.);

3. period osnivanja proizvodnje, koji obuhvata vreme od početka funkcionisanja preduzeća do trenutka kada se u njemu ostvaruje proizvodnja u predviđenom obimu.

3/20/2020

123

Trenutak potpune izgradnje preduzeća nastupa kada se u preduzeću:

• dostigne projektovani kapacitet te može sistematski da se ostvaruje proizvodnja kako po količini tako i po kvalitetu prema projektu organizacije;

• obezbedi sistematsko postizanje projektovanog nivoa produktivnosti rada;

• postigne da sistematski i efektivno učestvuje u privrednom procesu proširene reprodukcije u obliku i obimu kao što je predviđeno projektomorganizacije.

3/20/2020

124

Dužina perioda za koji se sastavlja biznis plan malih i

srednjih preduzeća

Dužina perioda izgradnje i osvajanja proizvodnje u

MSP a, sledstveno tome, i dužina perioda njegove

organizaciono-privredne izgradnje, zavisi.

▫ uglavnom od mogućnosti obezbeđenja

odgovarajućih investicionih sredstava,

▫ uslova i brzine nabavke sredstava za proizvodnju,

▫ brzine podizanja građevina,

▫ pripreme kadrova i osvajanja tehnike proizvodnje i

▫ prirodnim uslovima proizvodnje i reprodukcije

3/20/2020

125

Za organizaciono-privrednu izgradnju MSP može se reći da je završena kad je u:

• preduzeću, uporedo sa ▫ dostignutim obimom proizvodnje,▫ obezbeđena reprodukcija u naturi neophodnih sredstava

za proizvodnju sa biološkim osobinamau predviđenom obimu prema projektu (npr., kada je postignuta odgovarajuća struktura stada,

• kada je izvršeno osvajanje zemljišta, • izvedena organizacija zemljišne teritorije,• uvedeni odgovarajući plodoredi ili plodosmena,• obezbeđeno postojano povećanje plodnosti zemljišta i

žetvenih prinosa, • kada je dostignuta odgovarajuća proizvodnja

kvalitetnog semena, stočne hrane, kvalitetnog stočnog podmlatka i sl.)

3/20/2020

126

Uzimajući navedeno u obzir, u MSP u kojima je pretežno zastupljena ratarska proizvodnjabroj godina za koji se sastavlja projekat

• jednak je trajanju plodoreda ili vremena koje je nužno da bi se postigla predviđena struktura zasejane površine i

• ostvarilo sistematsko dobijanje žetvenih prinosa najvažnijih useva u visini koja je bila predviđena da se postigne na kraju perioda organizaciono-privredne izgradnje.

3/20/2020

127

U MSP u kojima se najviše gaji voće, broj godina projekta organizacije određen je:

▫ brojem godina koji je potreban da bi se postiglo da barem na polovini površina zasadi budu u funkciji pune rodnosti,

▫ da je na toj površini ostvarena odgovarajuča struktura po vrstama, sortama i sistemima gajenja,

▫ ostvareno sistematsko postizanje predviđenog prinosa po jedinici kapaciteta (jednom hektaru zasada) i

▫ obezbeđena reprodukcija dotičnih zasada u naturi (proizvodnja sadnica) u predviđenom obimu.

3/20/2020

128

U preduzećima sa pretežno zastupljenom stočarskom proizvodnjom broj godina projekta organizacije obično je određen:

▫ vremenom koje je potrebno za ostvarenje predviđenog obima proizvodnje i nivoa produktivnosti stoke.

▫ Kod MSP koja se pretežno bave proizvodnjom priplodnih grla broj godina plana jednak je vremenu koje je neophodno za ostvarenje predviđenih kvalitativnih pokazatelja proizvodnje priplodnih grla.

▫ U uslovima kada MSP imaju potpunu sopstvenu reprodukciju stada i sopstvenu krmnu osnovu, broj godina projekta organizacije jednak je vremenu koje je potrebno za ostvarenje odgovarajuće krmne osnove i predviđene strukture i reprodukcije stada.

3/20/2020

129

ADMINISTRATIVNE PROCEDURE OSNIVANJA

PREDUZEĆA

Celokupni pravni aspekt se odvija u dva

pravca:

▫ ustanovljavanje pravnih oblika preduzeća i

▫ praćenje relevantnih zakonskih propisa od

značaja za egzistenciju preduzeća.

3/20/2020

130

• Zakon o preduzećima, definiše preduzeće kao pravno lice (stiče to svojstvo upisom u registar Trgovinskog suda) koje obavlja delatnost, radi sticanja dobiti -profita.

• Preduzeće je vlasnik svih sredstava koja ulaze u njegovu imovinu (imovinsku masu) i sa njima može slobodno raspolagati na način utvrđen statutom preduzeća.

• Vlasnici preduzeća, zavisno od tipa preduzeća, mogu raspolagati svojim udelima u preduzeću ili akcijama preduzeća (prodaja preduzeća u celini zajedno sa firmom, prodaja dela preduzeća, davanje u zakup ili zalogu i sl ).

• Materijalni sastav preduzeća čini njegova imovina. Predmeti ovih prava čine imovinsku masu (stvari i novac).

• Personalni sastav preduzeća čine osnivači i radnici.

3/20/2020

131

Oblici - vlasničke forme preduzeća

Trgovačka društva osnivaju se kao:▫ društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.)

koje osnivaju pojedinci,▫ društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.)

koje osnivaju dva ili više osnivača;▫ akcionarsko društvo (a.d.) čiji je osnivač

pojedinac;▫ akcionarsko društvo (a.d.) čiji su osnivači više

lica;▫ ortačko društvo;▫ komanditno društvo.

3/20/2020

132

Društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.)

• Društvo sa ograničenom odgovornošću je društvo, koje radi obavljanja delatnosti, osnivaju simultano pravna ili fizička lica, koja ne odgovaraju za obaveze društva, a snose rizik za poslovanje društva do visine svog uloga.

• Ulozi članova društva čine osnovni kapital društva. Društvo može imati najviše 30 članova. Svaki član društva može imati samo jedan udeo, a jedan udeo može imati više glasova.

• Osniva se Ugovorom o osnivanju ako ga osniva jedan osnivač -Odlukom o osnivanju. Nakon zaključenja ugovora ili donošenja odluke vrši se upis uloga članova i njihova uplata, odnosno unošenje u imovinu društva. Posle toga osnivači donose Statut kao osnivački akt.

3/20/2020

133

akcionarsko društvo (a.d.) čiji je osnivač pojedinac

Akcionarsko društvo ie društvo, koje osnivaju pravna, odnosno fizička lica radi određene nominalne vrednosti. Zbir svih tih nominalnih vrednosti akcija čini osnovni kapitai A.D.

Akcionarsko društvo odlikuju sledeće karakteristike:

▫ A.D, je društvo kapitala;

▫ A.D. posluje pod realnom (stvarnom - predmetnom) firmom;

▫ A.D. je pravni subjekt (to svojstvo stiče registracijom) koji ima svoju imovinu, sa kojom odgovara u potpunosti za obaveze koje preuzima u pravnom prometu prema trećim licima.

▫ Imovina akcionarskog društva u potpunosti je odvojena od imovine njegovih akcionara, tako da on snosi rizik poslovanja društva do vrednosti svog akcionarskog uloga u društvu;

3/20/2020

134

• A.D. ima fiksiran osnovni kapital određen

zakonom koji je podeljen na akcije;

• A.D. je trgovačko društvo, bez obzira na

predmet poslovanja;

• A.D. može obavljati bilo koju profitabiinu

delatnost.

• A.D, se osniva Ugovorom o osnivanju,

a ako ga osniva jedan član -Odlukom o

osnivanju.

3/20/2020

135

Ortačko društvo

Ortačko društvo je društvo, koje se osniva simultano, pisanim ugovorom dva ili više fizičkih lica (domaćih ili stranih), koja se obavezuju da, uz sopstvenu neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze društva, obavljaju određenu delatnost pod zajedničkom firmom. Na ugovor o osnivanju primenjuju se pravila koji sadrži:

▫ firmu i sedište društva;

▫ imena i adrese članova društva;

▫ delatnost društva;

▫ osnivački ulog;

▫ prava i obaveze osnivača;

▫ uslove i način utvrđivanja i raspoređivanja dobitii preuzimanje rizika;

▫ zastupniku preduzeća;

▫ zaštiti životne sredine;

▫ obliku društva;

▫ organima društva;

▫ načinu prestanka društva.

3/20/2020

136

• Za obaveze društva svaki član solidarno odgovara svojom celokupnom imovinom, bez mogućnosti suprotnog ugovaranja. Ulozi su u novcu, stvarima, pravima, radu i uslugama.

• Ulozi svih članova društva (ako su predviđeni ugovorom o osnivanju), moraju se u celosti uneti u imovinu društva do njegove registracije jer je i podnošenje dokaza o tome uslov za registraciju društva.

• Upravljati mogu svi članovi, nekolicina članova, jedno lice, poseban organ, posebno lice koje nije član društva - prokurista,

3/20/2020

137

• Komanditno društvo je društvo, koje se osniva

simultano, ugovorom dva ili više lica, zbog

obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom,

od kojih najmanje jedno lice odgovara

neograničeno solidarno za obaveze društva

(komplementar - može biti samo fizičko lice), a

rizik najmanje jednog lica ograničen je na iznos

ugovorenog uloga (komanditor -može biti fizičko

i pravno lice). Ulog ne može biti izražen u

uslugama i radu.

3/20/2020

138

Sledeći čas

3/20/2020

139

4. POGLAVLJE

UPRAVLJANJE POSLOVNIM

FUNKCIJAMA U MALIM I SREDNJIM

PREDUZECIMA

3/20/2020

140

ZNAČAJ ULOGE MENADŽMENTA

• Značaj menadžmenta u malim i srednjim preduzećima

ogleda se u činjenici da on ima zadatak da pokrene i

usmerava delatnost preduzeća, da bi se ostvarili

njegovi ciljevi.

• To nije aktivnost od danas do sutra, to je dugoročno

usmeravanje koje se ostvaruje kroz utvrđivanje misije,

strategijsko planiranje, pripremu, organizaciju i

donošenje odluka.

3/20/2020

141

• Tek kada se u preduzeću definiše misija može se reći

da ono ima poslovnu orijentaciju, koja će poslužiti

kao osnova za ostvarenje ciljeva na dugi rok.

• Misijom se obuhvata predmet poslovanja:▫ tržište, potrošači, metode upravljanja, kao i interes

zaposlenih.

3/20/2020

142

• Treba posebno naglasiti činjenicu da menadžer, nezavisno od činjenice da li je on vlasnik, ortak ili samo zaposleno lice, ima najznačajniju ulogu u preduzeću. Svakako da će njegova pozicija u preduzeću zavisiti od mnogo činilaca, ali među najvažnije spadaju sledeći: ▫ veličina preduzeća,

▫ okruženje,

▫ životni ciklus u kome se preduzeće nalazi,

▫ broja radnika,

▫ nivoa obrazovanje zaposlenih i drugih.

3/20/2020

143

Celokupna delatnost menadžera obuhvata više funkcija razvrstanih u tri grupe:

1. funkcije sa područja međuljudskih odnosa (zastupanje interesa preduzeća u javnosti, vođenje i uspostavljanje veza i poznanstava),

2. funkcije sa područja informacija (kontrolna funkcija, funkcija prenosa informacija i funkcija posrednika) i

3. funkcije sa područja donošenja odluka (preduzetnik, rukovodilac)

3/20/2020

144

Sistem planiranja zasniva se na donošenju planova za godinu dana unapred. Dobro rešenje predstavlja kada se ovaj plan razrađuje za kraća razdoblja (mesec, nedelja).

U okviru plana rešava se nekoliko segmenata:▫ plan prihoda;

▫ plan troškova;

▫ plan dobiti;

▫ plan investicionih ulaganja;

▫ plan nabavke;

▫ plan proizvodnje i

▫ plan finansija.

3/20/2020

145

• Pred menadžera se postavlja zadatak praćenja izvršenja

plana, kako bi mogao da interveniše u slučaju odstupanja od

ostvarenja zadataka preduzeća.

• Ovo sve što je napred rečeno važi za idealne uslove, tako da

se mnoga pravila menjaju kada se menadžer suoči sa

teškoćama u savlađivanju zacrtanih zadataka. U tom slučaju

najbolje je zatražiti pomoć stručnjaka sa strane.

3/20/2020

146

• Sa rastom preduzeća raste potreba za delegiranjem ovlašćenja od strane menadžera (vlasnika) na druge osobe.

• Sam postupak delegiranja ovlašćenja je izuzetno osetljiva faza, jer bilo kakvo kašnjenje može da izazove daleko-sežne posledice.

• Po pravilu, menadžeri teško delegiraju ovlašćenja na saradnike. Kao posledica toga javlja se situacija da menadžeri rade daleko više od realno potrebnog ili mogućeg.

3/20/2020

147

• Zato menadžer treba da koristi usluge institucija i agencijačiji je zadatak da podstiču razvoj malog biznisa.

• Istina, u našim uslovima to još nije zaživelo u punoj formi, međutim, korišćenjem iskustava zemalja koje su prošle kroz fazu privatizacije može se očekivati da će njihova uloga biti od velike koristi.

3/20/2020

148

Slika 3. Organizacija funkcija u MSP

Menadžer

Marketing Proizvodnja Logistika Računovodstvo

Nabavka Prodaja FinansijeOpšti i

pravni poslovi

3/20/2020

149

Pošto se funkcije realizuju kroz službe, broj izvršilaca u pojedinimslužbama zavisiće od značaja koji ta služba ima za preduzeće.

Ako je u pitanju trgovinsko preduzeće onda će nabavka i prodaja biti od presudnog značaja za celo preduzeće.

Kod MSP koje se bavi proizvodnjom ova funkcija će biti dominantna.

Ipak treba istaći da će u MSP jedan izvršilac biti zadužen za više poslova, naročito u početnim fazama MSP, a kod izuzetno malih preduzeća u svim fazama.

3/20/2020

150

Prijem kadrova

Često je prisutna pojava da vlasnik za određene poslove angažuje članove uže porodice.

Ovaj problem je naročito izražen kada se pred menadžera postavi dilema da li da primi u stalni radni odnos stručnjaka za određenu oblast. Problem se obično rešava na taj način da'ga angažuje kao konsultanta na ugovornom principu.

Ako se menadžer odluči da prijem radnika vrši na bazi testiranja ponuđeni test mora da bude jasan i nedvosmislen.

3/20/2020

151

Test mora da sadrži pitanja koja omogućavaju:

▫ da se izvrši procena sposobnosti za efikasan rad,

▫ procenu mogućnosti za učenje i napredovanje,

▫ test inteligencije i

▫ test ličnosti (izgled, ponašanje, odevanje).

▫ Svakako da značajno pitanje prilikom zapošljavanja treba da se odnosi na znanje jezika i rada na kompjuteru.

3/20/2020

152

• Kada se govori o motivaciji i zalaganju, tu je uloga menadžera

od presudnog značaja.

• To znači da on putem stimulativnih mera mora obezbediti

motivaciju.

• Namerno je upotrebljen termin stimulativne mere, a ne plata, jer

on je mnogo širi pojam i nudi više radniku, nego što je to

zarada.

Najvažniji činioci motivacije su:

• odgovarajuća radna atmosfera,

• odnos na relaciji pretpostavljeni-potčinjeni, zdrava kolegijalnost,

uslovi radnog mesta, visina zarade, mogućnost napredovanja i

slično.

3/20/2020

153

• Ipak se zarada može smatrati jednim od najznačajnijih činilaca rada, jer jedino ona obezbeđuje egzistenciju.

• bitno je da svaka aktivnost radnika bude primećena i da ona kroz novčani izraz bude vrednovana.

• U privatnim preduzećima, ukoliko se želi obezbediti dobar radni kolektiv, mora se izuzetna pažnja posvetiti svim novčanim primanjima radnika, jer samo zadovoljan radnik može da doprinese ukupnom rezultatu preduzeća.

3/20/2020

154

UPRAVljANJE RAČUNOVODSTVOM I FINANSIJAMA U

MALIM I SREDNJIM PREDUZECIMA

• Sva preduzeca su duzna u skladu sa zakonom, da uredno vode svoju knjigovodstvenu evidenciju po svim elementima kontnog plana.

Knjigovodstvena evidencija postoji da bi omogućila menadžeru preduzeća:▫ kontrolu troškova poslovanja,

▫ kontrolu zalihe,

▫ kontrolu korišćenja kredita i

▫ obezbeđuje mu mogućnost da, na osnovu svih elemenata, vodi politiku formiranja cena.

3/20/2020

155

• Nedostatak odgovarajućeg računovodstva i vođenja evidencije u poslu onemogućava menadžere da znaju kako njihovo preduzeće funkcioniše.

• Dobra i kvalitetna evidencija u MSP daje mogućnost da uredno buduinformisani o svojim prihodima, troškovima i obavezama u skladu sa zakonom o porezima.

• Knjigovodstvena evidencija omogućava MSP da imaju dobre informacije koje se mogu dobiti samo ako je evidencija dobra.

• Nijedna banka neće odobriti kredit ukoliko preduzeće nema urednu knjigovodstvenu evidenciju i analizu poslovanja za svaku godinu.

3/20/2020

156

U okviru pripremnih radnji za osnivanje MSP menadžer treba da izabere računovođu koji će mu pomoći da:

▫ uspostavi računovodstvenu evidenciju primerenu datom preduzeću u duhu važećih zakonskih propisa,

▫ prati i analizira finansijsku situaciju radi uočavanja problema i procene daljih finansijskih kretanja,

▫ da izradi finansijski plan,

▫ uredno predviđa i prati novčane tokove,

▫ da pomaže na pripremi dokumentacije za pribavljanje kredita itd.

3/20/2020

157

• Jedan od osnovnih izveštaja koji se vodi u preduzeću je izveštaj o finansijskom rezultatu koji treba da pokaže kako se poslovalo u analiziranom vremenskom periodu.

• Taj rezultat može biti pozitivan, tada se kaže da je ostvarena dobit. Ako je taj rezultat negativan onda se kaže da je ostvaren gubitak.

• Bilans stanja je iskaz finansijske situacije preduzeća na određeni dan a za određeni prethodni period.

• Prema našim zakonskim propisima bilans se sastavlja na kraju godine za prethodnu godinu.

• Podložan je proveri od strane državnih organa.

• U bilansu se vrši prikaz vrednosti obavljenih poslova, evidentira se imovina, izvori finansiranja i potraživanja prema toj imovini.

3/20/2020

158

Kod prikupljanja novčanih sredstava za razvoj novog preduzeća ili održavanje postojećeg, nije važna samo količina potrebnog novca već i vrsta novca.

Postoje dve vrste kapitala: fiksni i obrtni kapital.

▫ Odluka o vrsti kapitala koji će se koristiti zavisi od upotrebe kapitala i likvidnosti preduzeća.

▫ Pod fiksnim kapitalom podrazumevaju se sredstva koja će se zadržati dugo vremena uložena u osnovna sredstva.

▫ Sredstva koja služe za tekuće finansiranje preduzeća, znači kreditiranje zaliha, isplata računa, definišu se kao obrtni kapital.

3/20/2020

159

Prema izvorima sredstava, kapital se može podeliti na:

1. vlasnički i

2. pozajmljeni ili dužnički kapital.

Vlasnički kapital je osnivački kapital osnivača preduzeća i on se ne vraća i ne plaćaju kamate.

Pozajmljeni kapital podrazumeva obavezu vraćanja glavnice zajedno sa kamatom.

Odnos između osnivačkog i pozajmljenog kapitala uslovljen je brojnim činiocima. Ukoliko preduzeće namerava da investira, povećava se potreba za pozajmljenim kapitalom.

3/20/2020

160

Kada je u pitanju korišćenje kredita jedno pravilo koje

važi u svim situacijama jeste da kredit treba uzimati samo kada je to neophodno.

Samo kada se pojavi neki od navedenih elemenata postoji razlog za kreditno zaduženje:▫ porast prodaje,

▫ bolje zadovoljenje potreba potrošača,

▫ jačanje konkurencije,

▫ porast poslovne efikasnosti i profita.

3/20/2020

161

UPRAVLJANJE MARKETINGOM U MALIM I SREDNJIM

PREDUZEĆIMA

Principi koji važe za marketing u velikim preduzećima

ne mogu se primeniti u MSP.

Zašto?

▫ Najpre, ambicije i mogućnosti MSP su daleko manje kada je u

pitanju zadovoljenje potreba kupaca,

▫ zatim marketing stavlja u centar svoje misije samo određeni

segment kupaca.

3/20/2020

162

U ovom slučaju pred marketing se postavlja zadatak

da

▫ identifikuje potrebe svojih kupaca,

▫ da ih zadovoiji bolje od konkurencije,

▫ sa cenama koje su niže nego kod drugih,

▫ na pravom mestu i u pravom trenutku.

Ako se ovako posmatra marketing onda on predstavlja

izuzetno značajnu funkciju u MSP.

3/20/2020

163

Sadržaj funkcije marketinga

Funkcija marketinga obuhvata:

▫ praćenje i istraživanje tržišta,

▫ organizaciju prodajе,

▫ organizaciju nabavkе,

▫ organizaciju distribucije,

▫ organizaciju propagande,

▫ određivanje cena i dr.

Svakako da u MSP ne bi trebalo očekivati da za svaki deo funkcije

marketinga postoji posebna osoba. Ovo je više rečeno da se ukaže na

značaj i složenost marketing funkcije u MSP.

3/20/2020

164

Kako se organizuje marketing u MSP

• Mala i srednja preduzeća organizuju marketing

funkciju bez neke velike podele unutar nje, jer za to

nema ni uslova a ni potrebe, po sistemu da nekoliko

zaposlenih obavlja sve poslove u okviru ove funkcije.

• Ali bez obzira na jednostavnost ove funkcije u MSP,

treba insistirati na poštovanju duha i filozofije

marketinga

3/20/2020

165

Da bi menadžer, koji je marketinški aktivno orijentisan, mogao uspešno da nastupi na

tržištu potrebno da preduzme sledeće korake:

1. Pristup istraživanju tržišta u cilju sticanja kvalitetnih informacija koje bi mu bile od neprocenjivog značaja u donošenju poslovnih odluka.

• Sada se može postaviti pitanje da ti taj posao treba da obavi menadžer ili neko sa strane?

• Ukoliko bi istraživanje obuhvatilo najbliže okruženje taj posao mogao bi da obavi i sam menadžer.

3/20/2020

166

• Međutim, u situacijama kada je potrebno obaviti istraživanje šireg tržišta, onda bi tu usluge od strane konsultanata za marketing ili agencije bilo od neprocenjivog značaja.

• Međutim, čak i ako se angažuje lice sa strane to ne znači da

menadžer treba celokupnu aktivnost istraživanja tržišta da prepusti njemu, on mora da ostvari visok nivo saradnje.

3/20/2020

167

2.Heterogenost tržišta.

Iako tržište deluje kao homogeno, ako se detaljnije pristupi istraživanju zaključiće se da je ono vrlo heterogeno.

Ipak, dublja analiza pokazaće da u okviru te heterogenosti, postoji niz homogenih grupa.

Sada se pred menadžera postavlja zadatak da otkrije homogenu grupu koja će biti predmet njegovog interesovanja.

3/20/2020

168

3.Izbor ciljne grupe.

Kada je menadžer otkrio koja je homogena grupa predmet njegovog interesovanja on se, ustvari, opredelio za ciljnu grupu, potencijalne potrošače.

Ovakav pristup omogućava menadžeru da što detaljnije pronikne u zahteve grupe i da obezbedi maksimalno zadovoljenje njihovih potreba.

3/20/2020

169

4. Stav prema konkurenciji. Ovo je jedno od vrlo važnih pitanja, jer menadžer teško može ostvariti klasičnu konkurenciju u odnosu na velika preduzeća.

Šta u tom slučaju činiti?o Jedino mu preostaje mogućnost da putem malih serija,

o visokog kvaliteta,

o dobre usluge,

o brze isporuke obezbedi sebi povoljno mesto na tržištu i da ne zavisi od konkurencije.

3/20/2020

170

5.Izbor proizvoda.Sada se pred menadžera postavlja konačna dilema za koji proizvod da se opredeli?

Sve svoje snage i znanja menadžer treba da usmeri na:

• izbor proizvoda, jer samo ako taj izbor bude zadovoljavajući može se očekivati poslovni uspeh.

3/20/2020

171

6. Izbor prodaje. Kada se govori o odnosu menadžera prema kupcima po pravilu se misli na direktni kontakt. Na taj način postižu se najbolji rezultati.

Međutim, menadžer može sa kupcima da komunicira preko posrednika, ili čak da bude nepoznat za svoje krajnje kupce,

Da bi izbor načina prodaje dao maksimalne rezultate, potrebno je

stalno unapređenje prodaje koje se zasniva:▫ na zadovoljavanju potreba potrošača,

▫ dobrim odnosima sa potrošačima i

▫ kvalitetnom politikom prodaje.

3/20/2020

172

7. Motivi potrošača.

Efikasnost svakog oblika unapređenja prodaje zavisi od poznavanja motiva potrošača pri kupovini.

Ljudi žele mnoge stvari, a skoro svi žele iste osnovne stvari, u različitim stepenirna, da bi zadovoljili svoje lične potrebe.

Motivi potrošača generalno obuhvataju sledeće potrebe: ▫ udobnost,

▫ pogodnost,

▫ sigurnost,

▫ prestiž,

▫ zdravlje i lepota, i

▫ ekonomija.

3/20/2020

173

8.Utvrđivanje nivoa cena.

Ovo spada u vrlo delikatne poslove. Samo cena koja je

prihvatljiva za obe strane može da obezbedi realizaciju

planiranog posla. Dosta teško je unapred definisati nivo cena.

▫ Dugo godina je preovladavalo mišljenje da roba koja ima najnižu

cenu ima šansi da nađe kupca.

▫ Danas je situacija znatno izmenjena, roba koja je kvalitetnija u

odnosu na neku drugu ima šanse da bude prodata bez obzira na

nivo cena.

▫ To praktično znači da kupac obraća pažnju na cenu tek nakon

provere kvaliteta proizvoda.

3/20/2020

174

9.Oglašavanje. Sam čin oglašavanja obuhvata one aktivnosti kojima se verbalne i vizuelne poruke upućuju javnosti u cilju informisanja ili uticaja na nju bilo da kupi ili pozitivno reaguje na određeni proizvod.

Menadžer, koji je orijentisan na dobit, koristi oglašavanje zato što je to brži i ubedljiviji način da se poveća prodaja, Osnovni princip koji menadžer treba da sledi je poznavanje tržišta i njegovog okruženja.

• Potrošači mogu da ne shvate potrebe za nekim proizvodom, sve dok ih oglašavanje "ne obrazuje".

• To je uvek problem sa novim proizvodima za koje je potrebno izuzetno i intenzivno oglašavanje.

3/20/2020

175

10.Odnos sa javnošću.

Pored dobrih odnosa sa tržišnim subjektima veoma je

značajno uspostavljanje dobrih odnosa sa:

▫ vlašću,

▫ kultumim i sportskim institucijama,

▫ informativnim i

▫ propagandnim medijima.

3/20/2020

176

Publicitet umnogome može da doprinese poslovnoj stabilnosti

MSP i porastu njenog ugleda u okruženju.

Zato u današnje vreme mnoga MSP putem:

▫ donatorstva,

▫ sponzorisanja i nagradnih igara nastoje da pored ekonomske koristi za

sebe poboljšaju i svoju društvenu ulogu.

3/20/2020

177

Snage i slabosti marketinga u malim i srednjim

preduzećima

Generalno gledano marketing je slaba strana MSP,

Ovde će biti nabrojane samo neke:

▫ odsustvo znanja iz područja primene marketinga,

▫ zanemarivanje savremenih vidova promocije,

▫ insistiranje na klasičnim formama prodaje,

▫ nepostojanje analize tržišta i plana prodaje,

▫ nesprovođenje obuke kadrova za prodaju

3/20/2020

178

Vrlo često menadžer zanemari u potpunosti ili delimično koncept marketinga, verujući da to neće prouzrokovati negativne posledice.

Međutim, posledice se, ipak, javljaju nekada u slabijem a nekada u jačem obliku i to:▫ menadžer ulazi na tržište bez njegovog dovoljnog poznavanja,

▫ ne može da identifikuje postupke konkurencije, tako da nije u stanju na njih ni da odgovori,

▫ slabo prepoznavanje promena na tržištu i neodgovarajuća reakcijana potrebe potrošača.

Otklanjanje napred navedenih nedostataka, a zatim pristupanje izgradnji odgovarajućeg marketing koncepta daće vrlo brzo pozitivne rezultate

3/20/2020

179

UPRAVLJANJE NABAVNOM FUNKCIJOM U

MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA

Zadaci nabavke

• Nabavka u MSP ima za cilj da održava nivo zaliha

repromaterijala koje su izbalansirane u smislu

proizvodnih potreba nabavka treba da ima visok

stepen samostalnosti nastupa na tržištu (praćenje

tržišta, ugovaranje, izbor dostavljača i sl.)

3/20/2020

180

Celokupna nabavna aktivnost može se podeliti na više vidova i to:

1. Pripremni zadaci, Obuhvataju formiranje nabavne politike:▫ istraživanje tržišta nabavke,

▫ planiranje nabavke,

▫ uspostavljanje i održavanje dobrih poslovnih veza i sl.

2. Operativni zadaci, Predstavlja operacionalizaciju poslovnih zadataka a ogleda se u: ▫ uspostavljanju kontakata sa dobavljačima,

▫ izbor najpovoljnije ponude,

▫ pregovaranje i zaključivanje ugovora.• Kada se govori o uspostavljanju kontakata sa dobavljačima, inicijativa može da

potekne od dobavljača ili kupca.

• Ako potiče od dobavljača, onda on u tom slučaju šalje kupcu ponudu, ako kupac prihvati ponudu, on u tom slučaju dobavljaču šalje narudžebenicu

3/20/2020

181

• Praksa govori da se ne bi trebalo zadovoljiti samo jednom ponudom, već bi bilo dobro prikupiti najmanje tri ponude, kako bi postojalo više varijanti izbora najbolje ponude.

Kada se prikupe ponude one se evidentiraju:

▫ po redosledu kako su pristigle,

▫ vrši se njihova obrada i

▫ donosi odluka o izboru najpovoljnijeg partnera.

• Konačnu odluku o izboru najpovoljnijeg partnera donosi menadžer, ali on može u tom procesu da uključi još nekog saradnika, ako mu je potrebno njegovo mišljenje.

3/20/2020

182

• Kada je menadžer sa nabavnom službom doneo odluku

o izboru najpovoljnije ponude, nabavna služba šalje

narudžbenicu.

• To je dokument kojim se daje nalog dobavljaču da se

pristupi isporuci robe u skladu sa uslovima koji su

izraženi u ponudi.

• Nekada narudžbenica može imati snagu ugovora, jer u

obligacionom smislu sadrži sve bitne elemente za jednu

i drugu stranu

3/20/2020

183

3. Realizacija kupoprodajnih obaveza. Kada je ugovor o nabavci

sklopljen pristupa se njegovoj realizaciji, a to znači vrši se

transport od utovarnog mesta, odnosno mesta dobavljanja.

▫ Pri preuzimanju vrši se kontrola ugovorene robe kvantitativno i

kvalitativno.

▫ Posle dopremanja robe u magacin pristupa se plaćanju robe, a po

uslovima i dinamici kako je predviđeno ugovorom.

▫ Posebno se mora utvrditi da li kupljena roba ima izvesne nedostatke,

jer se to mora prijaviti u periodu predviđenom za reklamaciju.

3/20/2020

184

Evidentiranje i praćenje nabavke

• Izuzetno osetljiv posao, jer kako male zalihe

robe, tako ni velike zalihe robe nepotrebno

vezuju novčana sredstva, a ako su zalihe male,

onda one mogu da ugroze poslovanja

preduzeća.

3/20/2020

185

Nacini nabavke

Postoji niz mogućnosti u kojima se nabavna služba može

snabdevati proizvodima kao što su:▫ direktno kod potrošača,

▫ distributivnih centara,

▫ na sajmovima i izložbama,

▫ preko trgovačkih preduzeća na veliko,

▫ preko menadžera prodaje, i

▫ trgovačkih putnika

3/20/2020

186

Menadžeri MSP raspolažu sa relativno ograničenim novčanim

sredstvima. Njihovo tržište je ograničeno i, po pravilu, orijentisani

su na uži krug dobavljača. Važan činilac u izboru dobavljača

predstavlja,

▫ kvalitet,

▫ način isporuke,

▫ cena,

▫ način plaćanja,

▫ posebne pogodnosti,

▫ odloženo plaćanje,

▫ mogućnost kreditiranja,

▫ transportni troškovi,

▫ usluge i drugo

3/20/2020

187

Menadžeri MSP treba da analiziraju tržište i sve

prethodno pobrojane usluge da se opredele za pravog dobavljača

Proizvođači su najvažniji zato što imaju najniže cene i sigurnost

isporuke.

Veleprodavci proizvođaču nude niz povoljnosti i pružaju mu

kompletnu uslugu

Robni posrednici predstavljaju jedan od izvora nabavke za

većinu MSP, posebno u maloprodaji, uslužnim i proizvodnim

delatnostima

3/20/2020

188

Osnovni elementi ugovora o kupoprodaji

Skoro svaki poslovni akt je zasnovan na ugovorima i međusobnom poverenju među različitim stranama. Teško da bi se savremeno društvo moglo zamisliti bez postojanja ugovornih odnosa. Ugovor je sporazum između dve ili više kompetentnih strana.

U ugovoru se posebno ističu obaveze prodavca,

a to je:

▫ predaja stvari,

▫ odgovornost za materijalne nedostatke i

▫ odgovornost za pravne nedostatke.

3/20/2020

189

U ugovoru se definišu i obaveze kupca, a to su:▫ obaveza isplate cene i

▫ obaveza preuzimanja stvari.

Kupac je dužan da isplati cenu koja je određena ugovorom ili na drugi način. Ugovorom se određuju vreme i mesto plaćanja kupovne cene.

▫ Preuzimanje stvari označava prijem od strane kupca kojim on omogućava prodavcu da izvrši svoju obavezu predaje stvari

3/20/2020

190

• Prijem, provera i obeležavanje kupljene robe su svakodnevna aktivnost kod većine preduzeća.

• Kod prijema robe treba proveriti da li je roba:▫ standardna,

▫ količinski tačna,

▫ pakovana u propisanim uslovima,

▫ da li ima deklaraciju,

▫ sertifikate,

▫ garancije kao i sve drugo što je u zaključnici ili ugovoru predviđeno.

3/20/2020

191

Kod nekih roba, naročito kod prehrambenih proizvoda,▫ bitan je datum proizvodnje,

▫ marka i

▫ garancija proizvoda.

Po prijemu robe treba napraviti zapisnik i sve reklamacije i nedostatke zapisnički konstatovati. Poželjno je da i kupac i dobavljač budu korektni u takvim odnosima i da i jedni i drugi čuvaju ugled svog preduzeća.

3/20/2020

192

3/20/2020

193

UPRAVLJANJE PRODAJNOM FUNKCIJOM U

MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA

Zadaci prodaje

• Sama prodaja predstavlja sve napore koje učini prodavac da bi se ostvarila razmena robe za novac.

Kako će se odvijati prodaja zavisi▫ od robe koja se prodaje,

▫ vrste kupca,

▫ vremena prodaje i

▫ količine prodaje.

3/20/2020

194

Po pravilu, prodaja se javlja kao:

▫ lična prodaja,

▫ prodaja putem oglasa,

▫ prodaja putem telefona,

▫ kataloška prodaja,

▫ putem uzoraka,

▫ na sajmovima, berzama i sl.

Neki vidovi izloženih prodaja svojstveni su proizvođačima, dok neke pripadaju trgovini na veliko i malo.

Pred menadžera u preduzeću postavlja se pitanje na koje on mora da odgovori, koji je za njega najprihvatljiviji način prodaje da ga primeni. U tom opredeljivanju on može da primenjuje jedan način ili kombinaciju više načina.

3/20/2020

195

Da bi se proces prodaje odvijao na zadovoljavajući način

menadžer mora u okviru prodajne funkcije da odabere i pripremi

osoblje koje će realizovati planirane poslove.

Među najvažnije osobine koje treba da poseduju kadrovi u prodaji

spadaju i ove:

▫ marketinško poznavanje procesa prodaje,

▫ dobro poznavanje robe koja je predmet prodaje,

▫ preduzimljivost, istrajnost i marljivost,

▫ poznavanje kretanja na tržištu i dr

3/20/2020

196

Zatim se pristupa razradi plana prodaje koji treba

da obuhvati:

▫ vremensko dimenzioniranje u okviru poslovne godine,

▫ razradu plana po artiklima,

▫ teritoriju prodaje,

▫ metodama prodaje itd.

Realizaciju plana prodaje treba analizirati sa

stanovišta efikasnosti zadovoljenja potreba kupaca,

tako i u odnosu na ekonomske interese prodavca

3/20/2020

197

Da bi uspešno realizovao proces prodaje robe

menadžer u saradnji sa službom prodaje celokupnu delatnost deli na sledeće faze; ▫ Predviđanje prodaje

▫ Planiranje prodaje

▫ Definisanje i razrada plana prodaje

▫ Izvršenje prodaje

▫ Evidencija prodaje

3/20/2020

198

Na realnost plana prodaje mogu da utiču i sledeći činioci:▫ realno procenjena sposobnost tržišta,

▫ realno ocenjena konkurencija,

▫ mogućnost da se planski dokumenti vežu za prodaju i realizuju.

3/20/2020

199

Definisanje i razrada plana prodaje

Svi planovi koji se odnose na prodaju u preduzeću

mogu se podeliti na perspektivne i tekuće planove.

1. Perspektivni planovi donose se za duži rok, u njima se

mogućnost prodaje izražava globalno.

2. Tekući planovi donose se za period poslovne godine i u njima se

insistira na maksimalnoj detaljnosti. Po sadržaju plan prodaje

treba da odgovori na niz pitanja, od toga šta i koliko proizvesti,

do onog finalnog, po kojoj ceni prodavati

3/20/2020

200

Izvršenje prodaje

Kada se definiše organizacija poslovanja prodajne

funkcije i plana prodaje, tada se može reći da se

pristupilo primeni prodajne politike.

Međutim, da bi to sve zaživelo u praksi mora da se

definiše tehnika prodaje.

Pod tehnikom prodaje podrazumeva se osmišljavanje i

praktično organizovanje rada koje je vezano za

prodaju.

3/20/2020

201

Evidencija prodaje. U okviru evidencije prodaje sastavljaju se pregledi u koje se unose podaci o ostvarenoj prodaji, kupcima, upravljanju i rukovođenju prodajom.Sistem evidencije zasniva se na sledećim principima:▫ evidencija mora biti tačna i ažurna,

▫ svi podaci iz evidencije podležu kontroli i proveri,

▫ svi podaci iz evidencije koriste za uspešnije obavljanjenavedenih poslova.

3/20/2020

202

Detaljnost ove evidencije zavisi, pre svega, od veličine preduzeća i

predmeta njegove delatnosti, ali bi ono moralo da obuhvati;

▫ evidenciju proizvoda,

▫ evidenciju kupaca,

▫ evidenciju narudžbi,

▫ prodajne cene,

▫ troškove prodaje,

▫ izveštaje nosilaca prodaje,

▫ kao i eventualne reklamacije kupaca

3/20/2020

203

Slika: Proces prodaje u malim i srednjim preduzećima

Proces prodaje

Unutar preduzeća

Slanje ponude

Prijem i evidencija

naruđbi

Fakturisanje

Analiza poslovanja

Van preduzeća

Uvid u tržišna

kretanja

Ekonomska

propganda

Promocija na

sajmovima, izložbama

Prodaja direktnim

kanalima distribucije

Prodaja indirektnim

kanalima distribucije

Prodaja preko

audovizuelnih sredstava

3/20/2020

204

UPRAVLJANJE I KONTROLA ZALIHA U

MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA

• problem zaliha se posebno ozbiljno postavlja u osetljivim ekonomskim uslovima kada politika, pa čak i administrativne mere pogađaju proizvođače.

• Vrlo često se ističu ekstremni primeri rada nekih firmi u svetu bez zaliha. Posmatrano samo sa aspekta jednog preduzeća ovo može delovati vrlo atraktivno.

• Šire posmatrano, u svakoj zemlji moraju postojati zalihe materijala, sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Drugo je pitanje gde one treba da budu locirane, ko treba njima da upravlja i kakvi treba da su načini distribucije

3/20/2020

205

• Angažovanje sredstava u nabavci robe, odnosno

zaliha, u preduzeću predstavlja najveću stavku.

• Upravljanje zalihama u trgovini, kao i u proizvodnim

preduzećima, je najvažniji zadatak i od posebnog

značaja radi uspeha preduzeća.

• Svrha upravljanja zalihama je da se iskoriste velika

ulaganja u robu efektivno i olakša efikasno finansiranje

posla.

3/20/2020

206

• Kvalitetna kontrola zaliha daje precizne informacije o

količinama zaliha, asortimanu, kvalitetu i drugo.

• Metode koje se koriste da se obezbedi informacija o

zalihama, funkcionišu kroz periodično fizičko brojanje i

stalnu knjigovodstvenu evidenciju zaliha,

• Kontrola zaliha funkcioniše uz pomoć:

▫ osnovnih podataka i količine,

▫ količine na raspolaganju,

▫ dodavanje zaliha putem nabavke ili proizvodnje i

▫ kritične tačke kada je potrebno preduzeti konkretne mere.

3/20/2020

207

Najvažnije metode obezbeđivanja potrebnih

informacija za kontrolu zaliha su;

▫ snabdevanje,

▫ fizičko proveravanje i

▫ stalna evidencija zaliha,

Snabdevanje može da bude dovoljno kod vrlo malih

preduzeća gde asortiman roba nije veliki, a stopa

tražnje tih proizvoda na tržištu nije na visokom nivou.

Svako preduzeće treba da proverava fizički obim

zalihe i to brojanjem.

3/20/2020

208

MENADŽMENT RIZIKA I OSIGURANJA POSLOVANJA

U MALIM I SREDNJIM PREDUZECIMA

• U svakom poslovanju postoji i rizik koji je vezan za celokupno upravljanje preduzećem. Zato je od izuzetnog značaja da svaki menadžer bude svestan rizika, da posedjje takva znanja koja će ako ne eliminisati opasnost od rizika, ono bar minimizirati njegov uticaj.

• Mnoge odgovore na postavljena pitanja daje i sama definicija rizika, po kojoj rizik označava mogućnost nastanka štete zbog nepredvidivog ili neočekivanog događaja.

3/20/2020

209

kod donošenja odluka vezanih za rizik i osiguranje, menadžer u MSP treba da razmotri: ▫ veličinu potencijalnog gubitka,

▫ njegovu mogućnost nastajanja i resurse koji mu stoje na raspolaganju,

▫ da se suoči sa gubitkom ukoliko do njega dođe.

Vrlo je važno, na početku, izvršiti identifikaciju pojavnih oblika rizika i u tom smislu Siropolis (7) ih razvrstava na čiste, spekulativne i temeljne.

3/20/2020

210

Slika 11. Podela rizika

Rizik

Čisti

Spekulativni

Temeljni

• požar

• Smrt ključne osobe

• Stečaj kupca

• krađa

• Nekretnine

• Obične deonice

• Obične deonice

• Porez

• Inflacija

• rat

3/20/2020

211

• Kada su u pitanju čisti rizici njih je teško predvideti, a ne mogu se

ni sprečiti. Nikada ne izazivaju dobit.

• Što se tiče spekulativnih rizika, kod njih postoji mogućnost dobiti i

gubitaka, i pored najbolje namere da se određenim spekulativnim

radnjama i postupcima stvori određeni profit, lako se može desiti

da konačan rezultat bude gubitak.

• Posebno je značajan temeljni rizik, koji kada se javlja pogađa sve

poslove i niko nije isključen.

3/20/2020

212

• Rizici mogu biti eliminisani ili svedeni na minimum.

• Eliminisanje rizika zasniva se na prethodno dobro izbalansiranom i proverenom planu aktivnosti,

▫ povećanjem bezbednosti radnika na poslu,

▫ uvođenjem savremene opreme i tehnologije,

▫ poboljšanjem uslova predviđanja.

• Minimiziranje razlike podrazumeva :

▫ poboljšanje menadžmenta i planiranje čime se obezbeđuje najbolja zaštita od rizika,

▫ razvijanje informacione poslovne aktivnosti i

▫ analiza, planiranje i predviđanje uslova privređivanja.

3/20/2020

213

Postavlja se pitanje da li postoje neki načini

zaštite od rizika?

▫ izbegavanje rizika,

▫ prevencija rizika ili kontrola gubitaka,

▫ transfer rizika,

▫ pretpostavljanje rizika

3/20/2020

214

• Izbegavanje rizika predstavlja postupak nepreduzimanja radnji čiji bi rezultat mogao biti gubitak.

• Prevencija rizika je izuzetno značajan postupak jer se planskim, smišljenim aktivnostima nastoji da se spreče nepovoljni događaji.

• Transfer rizika predstavlja prebacivanje rizika iz vlastite firme na druge moguće nosioce rizika. Kada menadžment osigura svoje preduzeće od rizika, oni su praktično transferisali rizik na društvo koje se bavi osiguranjem.

3/20/2020

215

Osiguranje od rizika

• Da bi se smanjio mogući uticaj šteta na preduzeće, menadžer može osiguranjem rizika prebaci na osiguravajuće društvo.

• Tim aktom on je dobio polisu osiguranja koja mu omogućava naknadu u slučaju da nastupi šteta.

• Izdavanjem polise osiguravajuće društvo je preuzelo obavezu da plati određeni iznos, čim se dokaže nastanak i visina štete.

3/20/2020

216

Svi vidovi osiguranja mogu se podeliti u dve

grupe:

▫ univerzalni i

▫ specifični.

1. Univerzalno osiguranje obuhvata osiguranje od

požara, krađe, saobraćajnih nesreća i sl.

2. Specifično osiguranje od značaja je za menadžera,

Takvo je osiguranje od odgovornosti na bazi

registrovane delatnosti, koje pokriva gubitke nastale

propustima samih osiguranika

3/20/2020

217

I TEST

3/20/2020

218

6. DEO

IZBOR LOKACIJE

MALIH SREDNJIH PREDUZEĆA

3/20/2020

219

ZNACAJ LOKACIJE

• Lokacija preduzeća je obično odlučujući činilac za

uspeh ili neuspeh preduzeća.

• Kada su u pitanju MSP da bi se odredila lokacija,

potrebno je preduzeti dva koraka.

• Odabrati određeno mesto, odnosno definisati tržište ili

trgovačku oblast preduzeća i izabrati mesto u toj

sredini

3/20/2020

220

Kada se pristupa analizi lokacije mora se voditi računa o sledećim strategijskim činiocima:▫ karakteristike lokacije,

▫ kupovna moć,

▫ ekonomska baza sredine,

▫ analiza konkurencije,

▫ vremenska komponenta lokacije,

▫ društvena mogućnost.

3/20/2020

221

• Raspolagati sa što više činjenica o lokalitetu može da bude samo od koristi.

• Treba prikupiti demografske i sve ostale podatke koji mogu da doprinesu ka analizi lokacije za potencijalni biznis.

Kao povoljni uslovi za izbor lokacije su▫ razvijenost maloprodajne mreže,

▫ izgrađenost industrijskih objekata,

▫ razvijenost školstva i drugih obrazovnih i vaspitnih ustanova,

▫ lokalna vlast, razvijenost infrastrukture,

▫ prisutnost bankarskih institucija,

▫ dobar saobraćaj i povezanost sa drugim naseljenim mestima

3/20/2020

222

• Lokalne vlasti mogu svojim određenim merama da pozitivno ili negativno utiču na preduzetništvo.

• Ukoliko postoji podrška od strane lokalne vlasti za razvoj malog biznisa, u tom slučaju ta će lokacija imati prednost u odnosu na neku drugu.

• Ukoliko se u inicijalnoj fazi prikupi što više kvalitetnih informacija donošenje odluka vezane za izbor lokacije će biti jednostavniji.

• Specifičnost preduzetništva će uticati na prikupljanje informacija, jer priroda posla svakog biznisa traži odgovor na drugačija pitanja

3/20/2020

223

• Lokacija u centru grada može biti u glavnoj ili u sporednim ulicama, Svaki grad ili veće naseljeno mesto ima svoje čvrsto jezgro gde je najveća koncentracija kupaca. Ovu koncentraciju su stvorila intenzivna propaganda i vodeća trgovinska preduzeća.

• U centralnoj poslovnoj oblasti su locirane velike prodavnice sa specijalizovanom robom. Uz njih postoje i specijalizovane prodavnice za određene vrste roba (nameštaj, odeća, obuća, nakit itd). Pored toga, ima i niz maloprodajnih objekata za široku potrošnju (dragstori, supermarketi i siično).

3/20/2020

224

• Centralna poslovna oblast može biti sastavljena od nekoliko oblasti, obično pridruženih jedna drugoj i svaka sa posebnim cenama, vrstama robe, odelenjem za žene, odelenjem za muškarce i dr. Svaka centralna poslovna oblast ima jednu ili više ulica paralelnih sa glavnom. Iz centralnih oblasti vode ulice koje povezuju ovu oblast sa različitim izvorima saobraćaja potrošača. Neke od tih ulica su glavne saobraćajne arterije.

• Specijalizovane oblasti, sa prodavnicama i radnjama koje opslužuju automobilski saobraćaj, rastu duž ovih sao-braćajnih traka. lako će u budućnosti opadati relativna važnost centra grada, za većinu maloprodaje i usluga on postaje sve važniji kao centar administrativnih, finansijskih i profesionalnih usluga. Po pravilu, u centru se nalaze hote-li, biblioteke, druge kulturne institucije, autobuske stanice, banke, pošte itd.

3/20/2020

225

• Lokacije na auto-putu ili sa strane koriste preduzeća i vlasnici koji imaju razvijena preduzeća za obavljanje trgovine pored auto-puta. Mnogi radnici dolaze i odlaze s posla dnevno i pređu po 30 km i na tom pravcu, pored auto-puta, kupuju robu koja je, po pravilu, jeftinija u odnosu na druge radnje. Tako se smanjuje razlika između Ijudi iz grada i van grada.

• Prodavnice na auto-putevima su oslobođene krutih urbanih odredbi u odnosu na prodavnice u gradu. Cene se kod njih formiraju na osnovu ponude i tražnje ali su, po praviiu, konkurentne u odnosu na cene u centralnoj zoni. Prodavnice na auto-putevima su snabdevene različitom robom (mešovitom robom). Pored prodavnica prehrambene robe, razvijaju se i supermarketi sa širokim asortimanom roba.

3/20/2020

226

Specifičnost lokacije za trgovinu na malo

• Preduzetnik koji odluči da formira MSP u sferi maloprodaje

susreće se sa tri prepoznatljiva oblika robe:

▫ konvencionalnom,

▫ šoping i

▫ specijainom

• Ako se preduzetnik opredeli za maloprodaju konvencionalne

robe, u tom slučaju radi se o robi koju kupac kupuje svakodnevno.

Po pravilu, ta se roba kupuje u blizini stanovanja, radnog mesta ili

svakodnevnog kretanja. Znači, izbor robe u ovom slučaju diktira

lokaciju na kojoj će se prodavati ovaj tip robe.

3/20/2020

227

• Kada je u pitanju šoping roba, a tu spadaju odeća, obuća, kozmetika, audio-vizuelna tehnika, prodavac mora da upozna kupca sa svim karakteristikama robe.

• Mesta za prodaju ove robe, po pravilu, treba da se nalaze u trgovačkim centrima, robnim kućama i sl.

• Iskustva govore da je ovu robu bolje prodavati na mestima koja su u neposrednoj blizini konkurentskih prodajnih mesta.

• Razlog ovome leži u tome što kupac želi da poseti više prodavnica da uporedi robe, uporedi kvalitet, cenu i sl. kako bi se na kraju opredelio za ono što mu najviše odgovara.

• Za prodaju ovakvih roba idealni su trgovački centri.

3/20/2020

228

• Specijalna dobra čine proizvodi visokog modnog stila, stilski

nameštaj, automobili, skupa tehnika i sl. Znači, radi se o robi koja

se ne kupuje tako često i koja je relativno skupa.

• Prodavnice za prodaju ovih proizvoda moraju biti izvana

prepoznatljive po znaku ili nazivu prodavnice, dobro opremljene i

pristupačne.

3/20/2020

229

• Jednu veliku grupaciju malog biznisa čine prodavci opreme i

alata.

• Ovo je danas posebno interesantno, i pored kupaca koji su

preferencijalno upućeni na korišćenje opreme i alata, postoji i

kategorija amatera koja svojim radom uz pomoć te opreme

obavlja izvesne poslove u svom domaćinstvu.

• Prodaja ovih roba može se odvijati u šoping centrima, ali se mora

dosta uložiti u obaveštavanje kupaca o lokaciji.

3/20/2020

230

• U današnje vreme posebno interesantna oblast je pružanje usluga.

• Tu spadaju:▫ razne vrste servisa za održavanje,

▫ savetodavnih,

▫ medicinskih,

▫ stomatoloških i drugih usluga.

• Ukoliko preduzetnik planira da svoju delatnost obavlja u svojim prostorijama, tada mora voditi računa o lokaciji.

• U slučaju kada se odlazi "na noge" korisniku usluge, tada lokacija nije od presudnog značaja za posao.

• Svi ovi napred izneti modaliteti su, po pravilu, zasnivani na iznajmljenom prostoru, pa treba voditi računa o ceni zakupa poslovnog prostora.

3/20/2020

231

Specifičnost lokacije za trgovinu na veliko

• u slučajevima kada se preduzetnik odluči na

formiranje preduzeća u oblasti veleprodaje, znači da

se opredelio na posredničku funkciju koja može

biti većeg ili manjeg obima.

• To svakako zavisi od raspoloživog novca i prostora sa

kojim preduzetnik raspolaže na početku malog biznisa

3/20/2020

232

• Ovaj vid trgovine zahteva:▫ skladišni prostor,

▫ transportna sredstva i

▫ obilna sredstva.

• U svemu ovom pred preduzetnika se postavlja pitanje koje područje želi da snabdeva i sa kolikim asortimanom roba.

• I ovde se nameću dva problema lokacije u zavisnosti da li se skladišni prostor uzima u zakup, ili se pristupa njegovoj izgradnji. I tu se mora voditi računa o saobraćajnoj povezanosti, kako sa užim, tako i sa širim tržištem, odakle se vrši nabavka robe koja će biti predmet trgovanja.

• U izvesnim situacijama zbog relativne udaljenosti od gradske sredine skladišnog prostora, biće potrebno da se formira jedan sektor koji će raspolagati sa poslovnim prostorom u trgovačkom središtu i koji će imati mali izložbeni prostor za uzorke.

3/20/2020

233

Specifičnost lokacije za proizvodnju

Kada se vrši izbor lokacije za proizvodnju tada

treba ispitati sledeće činjenice:

▫ infrastrukturnu opremljenost,

▫ mogućnost nabavke sirovina,

▫ saobraćajnu povezanost,

▫ radnu snagu,

▫ lokalnu vlast,

▫ komunalne mogućnosti i sl.

3/20/2020

234

Infrastrukturne mogućnosti se istražuju da se utvrdi da li potencijalni lokalitet poseduje

▫ odgovarajuće saobraćajnice,

▫ železnicu,

▫ struju,

▫ vodu,

▫ gas i sl.

U ovom slučaju često se pred preduzetnika postavlja dilema da li proizvodrvju početi u:• postojećoj industrijskoj zoni,

• ili se opredeliti za mesto koje tek treba privesti nameni.

3/20/2020

235

• Preduzetnik mora da vodi računa, kada je u pitanju izbor lokacije za proizvodnju, kakve su mogućnosti nabavke sirovina.

• To znači ako se opredeljuje za proizvodnju koja koristi sirovine, a koje zahtevaju visoke transportne troškove, tada je dobro smestiti proizvodnju što bliže sirovinama.

• Međutim, ukoliko preduzetnik smatra da je za preduzeće od presudnog značaja blizina kupaca, u tom slučaju opredeliće se za mesto što bliže tržišta

3/20/2020

236

• Saobraćajna opremljenost se analizira sa stanovišta povezanosti

mesta proizvodnje sa mestom odakle se nabavljaju sirovine i sa

tržištem.

• Bilo bi dobro da se prouče svi saobraćajni aspekti, znači,

mogućnost korišćenja železnice, rečnog saobraćaja, auto-puteva,

pa čak i u određenim situacijama aerodroma.

• Normalno je da će biti teško naći sve ove saobraćajne sisteme na

uskom prostoru, ali tada preduzetnik mora izabrati najpovoljniji

sistem iz napred nabrojanih mogućnosti.

3/20/2020

237

• Izbor radne snage je važan činilac u izboru lokacije, i ne samo brojnost već i uslovi pod kojima se oni mogu zaposliti. S

• kupa radna snaga dodatno troškovima opterećuje cenu proizvoda.

• Lokalna vlast u određenim situacijama može da bude od presudnog interesa za izbor lokacije.

• Naime, ako ona svojim postupcima radi na dovođenju preduzetnika i stvara uslove da u relativno kratkom vremenu startuje sa proizvodnjom, to je samo još jedna od povoljnih okolnosti.

3/20/2020

238

Istraživanjem komunalnih mogućnosti treba ustanoviti da li

se na užem području nalaze mogućnosti za zadovoljenje

▫ zdravstvenih,

▫ obrazovnih,

▫ zabavnih,

▫ rekreativnih potreba.

3/20/2020

239

PRERAĐIVAČKI KAPACITETI BOSNE I

HERCEGOVINE

3/20/2020

240

Proizvodni regioni jabuke:

3/20/2020

241

Proizvodni regioni šljive:

3/20/2020

242

Proizvodni regioni jagodičastog voća:

3/20/2020

243

Legenda:

-malina

-jagoda

-jagoda i malina

Proizvodni regioni kruške:

3/20/2020

244

Proizvodni regioni krastavca: 3/20/2020

245

Proizvodni regioni krompira:

3/20/2020

246

Proizvodni regioni kupusa i kelja:

3/20/2020

247

Proizvodni regioni paprike:

3/20/2020

248

Proizvodni regioni mrvke:

3/20/2020

249

IZBOR LOKACIJE I EKOLOGIJA

• U današnje vreme kada se pristupa izboru lokacije kao vrlo značajno pitanje nameće se i ekološki činilac.

• Mnoge delatnosti u startu određuju lokalitet u zavisnosti kako preduzeće deluje na životnu okolinu. Ukoliko se preduzetnik opredelio za delatnost koja:▫ zagađuje vazduh, ▫ zemljište, ▫ vodu ili ostavlja veće količine otpada,

• on mora da nađe način da se te posledice svedu na najmanju moguću meru.

• Svakako da jedan veliki novčani izdatak za preduzetnika može da predstavlja ugradnja tehničko-tehnološke opreme koja ima zadatak da smanjuje ili eliminiše zagađenja okoline.

• Treba istaći činjenicu da će problem ekologije sve više dolaziti do izražaja i mnogi preduzetnici će se naći u poziciji da izdvajaju novčana sredstva sa ciljem eliminacije ili smanjenja zagađenja životne okoline.

3/20/2020

250

6. DEO

PROBLEMI POKRETANJA I OSNIVANJA MALIH I

SREDNJIH PREDUZEĆA

3/20/2020

251

TRAŽENJE ŠANSI U NEPOSREDNOM OKRUŽENJU

• Sve do trenutka kad se odluči da sam počne da se bavi nekim biznisom

preduzetnik ima niz ideja u vidu, a mnoge od njih su nejasne. Tek kada

odluči da ih iz ove idejne sfere pretvori u konkretan biznis shvata koliko on

o tome malo zna, odnosno koliko to donosi problema.

• Tada se javlja novo razmišljanje, koje ima za cilj da kanališe preduzetničku

energiju ka ostvarivanju neke od tih ideja.

3/20/2020

252

• U uslovima kada postoji više ideja ne bi trebalo gubiti vreme, naročito ako se čini da je neka od ideja dobra. Napisano je mnogo knjiga, priručnika koji imaju za cilj da pomognu preduzetniku sa idejom da se opredeli za neki biznis.

Takvi priručnici su obično zasnovani na tri elementa:

▫ ideji,

▫ potrebnom novcu za realizaciju ideje i

▫ potrebnom prostoru.

U nedostatku neke svoje ideje preduzetnik može da se opredeli i za ovakav početak biznisa:

3/20/2020

253

Pokretanje biznisa u vlastitoj kući

U naši uslovima poslovi koji su vezani za sopstvenu kuću imaju tradiciju. Znači trebalo bi pokrenuti i podržati ideju rada u kući, jer to može da oživi niz tipova tradicionalne proizvodnje i porasta zapošljavanja na tim osnovama. Ovakav biznis ima niz prednosti:▫ nizak rizik poslovanja,

▫ nizak nivo upravljanja,

▫ relativno jednostavan početak biznisa,

▫ jedinstvo radnog i životnog prostora,

▫ svi članovi porodice učestvuju u radu,

▫ mlađi članovi porodice uče od starijih,

▫ jednostavna kontrola rada zbog stalnog prisustva.

3/20/2020

254

Međutim, ovako koncipiran biznis ima i mnogo nedostataka;▫ pretežno se ostaje na istom nivou razvoja,▫ odsustvo planske komponente,▫ slaba podrška od strane banaka,▫ nerazvijena menadžerska uloga

Po pravilu, kad je u pitanju kućni biznis nudi se mogućnost pokretanja sledećih poslova: • kućna radinost, • savetodavne usluge, • kućne usluge sa nizom varijeteta.

3/20/2020

255

Šanse za preduzetnike sa iskustvom

Ovaj okvir poslova prisutan je na našim prostorima

odavno. Naime, izvesni poslovi koje su radnici obavljaii

u društvenim preduzećima, mogli su po dolasku kući da

nastave da ih obavljaju legalno.

To se odnosi na

▫ servisi-radnje motornih vozila,

▫ aparata za domaćinstvo,

▫ krojačke usluge,

▫ molersko farbarske usluge,

▫ poljoprivrednu proizvodnju i sl

3/20/2020

256

Šanse za preduzetnike sa tehnickim iskustvom

U određenim situacijama bogato tehničko iskustvo može biti inicijator

porodičnog biznisa. Ovakav tip biznisa je vrlo interesantan jer u sebi nosi minimum rizika i sadrži izuzetno iskustvo i sopstvenu imovinu,

U okviru ovog biznisa mogu se obavljati sledeći poslovi:

▫ obrada drveta,

▫ metala,

▫ plastike,

▫ stakla,

▫ kože.

Ovde se stvaraju proizvodi koji imaju konkurentsku sposobnost. Kao sledeća grupa u okviru ovog biznisa javljaju se: grafičke usluge, dizajn, modne kreacije, usluge projektovanja i sl.

3/20/2020

257

Šanse za preduzetnike sa bogatim iskustvom

Vreme tranzicije pored dobrih stvari dovelo je do otpuštanja velikog broja zaposlenih. Ljudi sa bogatim iskustvom pokretali su poslove relativno brzo i bez velikih priprema.

Njihova prednost u odnosu na ostale preduzetnike je u tome sto oni poznaju biznis, menadzment, marketing, rad na racunaru i prilike.

Pred njih se postavljala dilema: • da li da organizuju biznis kakvim su se već bavili na prethodnom

radnom mestu ili • da samo iskoriste svoje znanje za neki novi biznis.

1. Prva varijanta može da bude bolja, jer u tom slučaju on već ima jasnu viziju šta hoće sa novim biznisom, zadržao je poslovne partnere, uhodani su kanali nabavke roba, trasiran je put ka tržištu.

• Jedini veći problem u postavljanju ovakvog biznisa leži u nedostatku novca.

3/20/2020

258

• Banke nerado daju kredite, a ako uopšte prihvate da kreditiraju, zahtevaju hipoteku u dvostrukom iznosu u odnosu na traženi kredit.

• Ovakav uslov postavljaju, iz prostog razloga, ako korisnik kredita nije u stanju da servisira svoje obaveze, banka prodaje nekretninu, koja je predmet hipoteke, po znatno nižim cenama od tržišnih i na taj način vrlo brzo namiruju dug.

• Na kraju treba reći koji su to poslovi koji se mogu pokrenuti na ovaj način:

▫ zastupanje samih firmi,

▫ konsultantski poslovi,

▫ računovodstveni poslovi,

▫ propaganda, marketing i sl.

3/20/2020

259

BIZNIS INKUBATOR KAO MODEL RAZVOJA

MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

biznis inkubatori nastali su još krajem 60-tih

godina prošlog veka u SAD, ali pravu

ekspanziju doživeli su dvadesetak godina

kasnije, da bi njihov broj sada u svetu dostigao

tri hiljade, dok ih u Evropi, prema poslednjim

podacima, ima nešto oko hiljadu.

• Jedino na našim prostorima ta ideja nije počela

da se u velikoj meri realizuje. Mnogi nisu čak ni

sigurni šta se pod tim pojmom podrazumeva.

3/20/2020

260

Specifičnosti u razvoju inkubatora

Biznis inkubatori su poslovni centri podrške, u vidu takozvanih mekih resursa kao što su▫ treninzi,▫ pristup finansijskim sredstvima,▫ tržištu,▫ informacijama i konsalting uslugama, ▫ ili kroz obezbeđenje poslovnog prostora

pod povoljnim uslovima, kako bi se mali biznis što uspešnije razvio.

3/20/2020

261

• Svuda tamo gde su se zbog privatizacije pojavili viškovi kapaciteta (prazne hale, skladišta, poljoprivredni objekti i sl.) javila se mogućnost njihovog iskorišćavanja u vidu inkubatora.

• Inkubatori omogućavaju da pod jednim krovom započne rad više malih preduzeća uz povoljan zakup.

3/20/2020

262

Znači radi se o zgradi ili kompleksu zgrada čiji je prostor

podeljen na manje jedinice u koje se smeštaju preduzetnici i svi

oni imaju

•zajedničku sekretaricu,

•telefonsku centralu,

•internet priključak,

•mogučnost vođenja knjiga,

•korišćenja finansijskih,

•konsalting i pravnih usluga,

•obuku,

•zajedničke sale za prezentacije,

znači sve što umanjuje troškove poslovanja, a preduzetnik se

oslobađa tog dela brige i može da se koncentriše na osnovnu

delatnost i razvoj svog posla.

3/20/2020

263

Polazeći od napred iznetog, postavlja se vrlo značajno pitanje:

kakve vrste preduzeća mogu ili treba da budu u okvirima inkubatora?

• To će, pre svega, zavisiti od namene inkubatora, znači da li je u pitanju proizvodna delatnost, zanatsko-uslužna, trgovinska.

• Ali, bez obzira za koju je delatnost inkubator prevashodno određen, treba u početku postaviti pravila i cenzuse koje treba da ispuni svaki budući korisnik inkubatora,

• U izvesnim situacijama inkubator može da onemogući ili forsira ulazak novoformiranih preduzeća koji mogu da realizuju nove perspektivne poslove

3/20/2020

264

Kao mogući sadržaj delatnosti unutar inkubatora,

između ostalog, može biti:

▫ istraživanje, razvoj i unapređenje poslovanja,

▫ ugostiteljske ili zanatske usluge,

▫ maloprodaja,

▫ montaža i neka manja proizvodnja i

▫ konsalting.

3/20/2020

265

Kada je u pitanjj osnivanje inkubatora postavljaju se dva pitanja: ▫ prvo, kako i gde naći lokacije i zgrade za takav poduhvat, i.▫ drugo, kako izvršiti izbor zainteresovanih preduzetnika za

ulazak u inkubator?Što se tiče prvog pitanja, tu treba da se razmotre▫ napuštene fabrike,▫ proizvodni pogoni,▫ napuštene škole,▫ skladišta,▫ poslovne zgrade,▫ zadružni domovi i▫ u poslednje vreme vojni objekti koji se više ne koriste. Po pravilu, svi ovi objekti imaju infrastrukturu. U određenim slučajevima postoji mogućnost da se koriste delimično oštećeni i razrušeni objekti, pod uslovom ako za njihovu obnovu nisu potrebna veća novčana ulaganja.

3/20/2020

266

• Drugo pitanje nameće uspostavljanje pravila

za ulazak u inkubator.

• U situacijama kada se raspolaže sa manje

prostora a više zainteresovanih, može da se

ide na određene forme konkursa ili licitacije,

kako bi se izabrala najpovoljnija osoba sa

najatraktivnijim zanimanjem.

3/20/2020

267

Koristeći saznanja koja postoje u svetu, ali koristeći teoretsku literaturu, pri osnivanju inkubatora treba predvideti sledeće faze:1. preliminarno istraživanje mogućnosti osnivanja inkubatora,

2. iznalaženje potencijalnih sponzora i investitora,

3. iznalaženje prikladne lokacije,

4. utvrđivanje ciljnog tržišta,

5. utvrđivanje zakupa i drugih troškova,

6. koncipiranje zajedničkih aktivnosti (usluga) inkubatora,

7. izrada biznis plana.

3/20/2020

268

1. Preliminarno istraživanje mogućnosti osnivanja inkubatora

• Odluku da se pristupi preliminarnom istraživanju mogućnosti

osnivanja inkubatora donose inicijatori ideje.

• Ako se pokaže da ideja ima određeni kvalitet, tada se

pristupa preliminarnom istraživanju, a to mogu da obave i

inicijatori ideje, pod uslovom da poseduju znanja iz te

oblasti, ili konsaltig kuće.

3/20/2020

269

Proces istraživanja treba da pomogne daljem odvijanju predviđene procedure osnivanja inkubatora. U okviru ovog procesa treba obaviti sledeće radnje:▫ proučiti literaturu i iskustva u osnivanju inkubatora u drugirn

zemljama,

▫ prikupiti i analizirati dokumentaciju koja prati osnivanja inkubatora,

▫ konsultovati najbolje poznavaoce ove problematike u cilju sticanja novih informacija i saveta,

▫ obaviti razgovore sa lokalnom vlašću u ciiju pridobijanja za ideju razvoja inkubatora

3/20/2020

270

2. Iznalaženie potrebnih finansijskih sredstava

Osnivanje i funkcionisanje inkubatora u osnovi zavisi od pomoci najblizeg finansijskih okruženja.

• I ovde se u prvi plan stavljaju finansijski ciljevi, korišćenje praznih objekata, neiskorišćene opreme, razvoj određenog područja, rešavanje nezaposlenosti i dr.

• Ovde se javljaju dve vrste potencijalnih partnera:▫ sponzori i▫ investitori.

• Sponzorisanje obuhvata pravni okvir po kome se budućim preduzetnicima daje poslovni prostor, mašine, oprema i slično za realizaciju postavljenog cilja.

• Investitori mogu da se jave sa ponudom o uključivanju u izgradnju inkubatora. Postoji i druga mogućnost da investitor, na bazi informacija, šalje svoju ponudu o uključivanju u izgradnju inkubatora.

3/20/2020

271

3. Izbor lokacije za inkubator

• Međutim, ovde se prvenstveno gleda sredina

gde ima relativno mnogo nezaposlenih i gde

postoje objekti koji mogu da se koriste za

inkubator.

3/20/2020

272

4.Utvrđivanje ciljnog tržišta

Sponzori i investitori predlažu ko može da bude član

inkubatora, time oni iniciraju koje će se delatnosti

obavljati u inkubatoru.

Na taj način oni se opredeIjuju za one delatnosti koje će

imati veće šanse na tržištu.

Ako se članovi inkubatora, preko svojih proizvoda,

dovedu u neposredan kontakt sa tržištem, omogućava

im se bolji poslovni uspeh, a sve to utiče na rezultate

inkubatora u celini.

3/20/2020

273

5. Utvrđivanje zakupa i drugih troškova

Zakup prostora se uspostavlja na što duži rok.

Međutim, rok zavisi u mnogome od perioda inkubacije. Proces pružanja pomoći preduzetnicima treba da bude nekoliko godina.

Smatra se da ta podrška ne bi smela da bude kraća od tri ni duža od pet godina, da bi se postigla optimalna održivost.

Znači da je vrlo bitno, ne samo zbog zakupa več uopšte, da kada preduzeče ulazi u inkubator postoje definisani uslovi kada i kako ga napušta.

http://www.preduzetnickiportalsrpske.net/centri-za-podrsku/inkubatori/?lang=bs

3/20/2020

274

KLASTERl KAO MODEL RAZVOJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

Termin klastera je relativno nov u našim uslovima i teško da se može dovesti u vezu sa organizacijom i upravljanjem. Međutim, kada se pogledaju iskustva razvijenih zemalja može se zaključiti da su klasteri model umrežavanja firmi sa ciljem pokretanja MSP.

Ta pokretačka uloga ima dvostruki karakter, kao što je već rečeno,

da pokreće razvoj MSP sa jedne strane, a zatim razvoj na lokalnom i regionalnom području, sa

druge strane.• Pošto se radi o relativno složenom procesu razvoja, samo u

slučaju saradnje lokalne vlasti, firmi potencijalnih kandidata kao i klaster finansijskih institucija i dr. može se očekivati rezultat.

3/20/2020

275

Kao sto je poznato koncept klastera vezan je za probleme

regionalnog razvoja, tako da je tesko zamisliti, gotovo nemoguce, bez ucesca lokalnih vlasti i to sa znatno većim participiranjem.

Lokalne vlasti, u okviru pripreme za razvoj klastera, moraju da rade na stvaranju adekvatne infrastrukture,

dok država treba da se bavi pravnim okvirima i merama ekonomske politike.

To predstavIja uslov za početak većeg broja sasvim novih firmi iz onih delatnosti, koje po proceni, mogu dati najbolje finansijske i razvojne rezultate.

3/20/2020

276

• Jedno od najvažnijih pitanja kada se definiše

koncept razvoja klastera jeste koje vrste

biznisa treba da sačinjavaju klaster?▫ Raspoloživost resursima za proizvodnju ili usluge,

▫ tehnološke mogućnosti proizvodnje,

▫ mogućnosti plasmana proizvoda ili usluge na lokalnom i

nacionalnom tržištu,

• predstavljaju samo neke od činilaca koji utiču na razvoj

klastera.

3/20/2020

277

Pre pristupanja klasteru moraju se odrediti uslovi koje mora da ispunjava potencijalni kandidat da bi obezbedio mesto u klasteru:▫ izuzetno dobro poznavanje poslova sa kojima se ulazi u klaster,

▫ da poseduja jasan program osnivanja firme, koji je potkrepljen realnom procenom potrebnog kapitala za pokretanje biznisa,

▫ da postoji realna procena mogućnosti plasmana proizvoda ili usluga,

▫ da postoji mogućnost saradnje sa ostalim članovima u okviru klastera,

▫ da u potpunosti prihvata pravila koje nameće članstvo u klasteru

3/20/2020

278

Sve ovo napred izneto neće dati rezultate ukoliko država uz pomoć lokalne vlasti u okviru svojih mogućnosti ne bude preduzimala sledeće mere:

▫ promociju sistema klastera,▫ ukidanje barijera za razvoj malog biznisa i utvrđivanje

podsticajnih mera za njegov razvoj,▫ institucionalizovati i organizovati razvoj klastera kao što je:

angažovanje vladinih službi, stručnih institucija, finansijskih organizacija, komora i drugih asocijacija,

obrazovnih institucija i instituta,▫ izvođenje analize lokalne ekonomije sa aspekta potrebe za

klasterima i onoga što oni zahtevaju▫ određivanje ciljeva i projektnih zadataka,▫ utvrđivanje lokaliteta,▫ utvrđivanje finansijskih okvira,▫ utvrđivanje implementacije ostvarenja postavljenih zadataka.

3/20/2020

279

3/20/2020

280

NAČIN FUNKCIONISANJA

Porterov pojam 1990.g.(„Komparativne prednosti nacija“), koji povezuje:

-Naučne institucije: inovativnost, nove tehnologije i edukacija kadrova, za

pisanje IPA i dr. projekata (studenti)...

-Standardizacija proizvoda: ISO, HCCP, CE, Halal...

-Mala, srednja i mikro preduzeća i pojedince srodnih ili komplementarnih

djelatnosti;

-Zajednička nabavka i otkup proizvoda – spoljnja trgovina;

- Geografska koncentracija: geografsko porijeklo proizvoda

-Veća konkurentnost istih ili srodnih proizvoda - usluga;

-Brendiranje proizvoda i marketing – zajednička ponuda...

DEFINICIJA EVROPSKE UNIJE

"GRUPA NEZAVISNIH PREDUZEĆA I ISTRAŽIVAČKIH

ORGANIZACIJA KOJE POSLUJU UNUTAR ODREĐENOG

SEKTORA I REGIONA, A KOJE SU DIZAJNIRANE DA

STIMULIŠU INOVATIVNE AKTIVNOSTI, PROMOVIŠUĆI

INTENZIVNU SARADNJU, ZAJEDNIČKO KORIŠĆENJE

KAPACITETA, RAZMJENU ZNANJA, INFORMACIJA I EKS-

PERTIZE, PROUZROKUJUĆI TRANSFER TEHNOLOGIJA I

KREIRANJE MREŽNOG POVEZIVANJA IZMEĐU SVIH

UČESNIKA UNUTAR KLASTERA"

DEFINICIJA SVJETSKE BANKE-FINANSIJER

POD KLASTEROM PODRAZUMJEVAJU SE, PRIJE SVEGA,

INDUSTRIJSKI KLASTERI KOJI PREDSTAVLJAJU

AGLOMERACIJU KOMPANIJA, DOBAVLJAČA, PROVAJDERE

USLUGA, KAO I POVEZANIH INSTITUCIJA U OKVIRU ISTOG

POSLOVNOG polja

KLASTER OBUHVATA I FINANSIJSKE I OBRAZOVNE

INSTITUCIJE I RAZNE DRŽAVNE AGENCIJE

ZAJEDNIČKO SVIM KLASTERIMA JE DA SE ZASNIVAJU NA

UZAJAMNOM POVJERENJA I SARADNJI.

ULOGA DRŽAVE U FORMIRANJU KLASTERA-

-UTVRĐIVANJE POLITIKE RAZVOJA KLAST. (cluster policy)

- DAVANJE SUBVENCIJA ZA NOVE KLASTERE U MANJE RAZVIJENIM

REGIONIMA;

- ODOBRAVANJE POVOLJNIH KREDITA(duži rok niža kam.)

- ULAGANJE U INFRASTRUKTURU (putevi,vodovod,kanal..)

-EDUKACIJU KADROVA: SEMINARI, KURSEVI, OBUKA, STUDIJSKA

PUTOVANJA;

-PORESKIM OLAKŠ. – kreiranje povolj. okruženja za klast.

- FINANSIR. NOVIH LABORATORIJA: HCCP SERTIFIKAT...(OXFORD RESEARCH, NAVODI TRI VRSTE DRŽAVNE INTERVENCIJE: KREIRANJE, POKRETANJE ILI JAČANJE

TRŽIŠNE POZICIJE POSTOJEĆIH KLASTERA)

KLASTERI U EVROPSKOJ UNIJI

-SMATRAJU OSNOVNIM POKRETAČEM INOVACIJA I

ZAPOŠLJ. – EVROPSKA POVELJA O MSP;

-2/3 KLASTERA POMAŽE CENTRALNA I LOKALNA VLAST A

SVAKI PETI POMAŽE I EU;

- U EU IMA OKO 500 KLASTERA;

- OBUHVATA OKO 38% ZAPOSLENIH U EU;

- EU - NAJDINAMIČNIJA PRIVREDA NA SVIJETU;

- NAJVIŠE KLASTERA IMA: ITALIJA, SRNEMAČKA,

FRANCUSKA, JAPAN, ŠVAJCARSKA I SILIC. DOLINA U SAD.

ISKUSTVA POJEDINIH ZEMALJA

FRANCUSKA:

• 69 KLASTERA – OKO 10.000 ČLANOVA;

• GODIŠNJE DRŽAVA POMAŽE SA 15 MIL. EVRA;

• SEKTORI: POLJOPRIVREDA, ENERGETIKA, IT...

DANSKA:

• OSNOVALA 1993. GOD. MINISTAR. ZA POSLOVNU

KOPERACIJU ZA POMOĆ KLASTERIMA

ISKUSTVA ZEMALHA U OKRUŽENJU

• SLOVENIJA:

-PRVE KLASTERE INICIRA U OKVIRU MINISTARTVA EKONOMIJE U

PERIODU OD 1999. DO 2004. GODINE;

-GODIŠNJE DOTIRA IZ BUDŽETA 15 MIL EVRA;

• SRBIJA:

- USVOJEN PROJEKAT PODSTICAJA RAZVOJA KLASTERA U PERIODU

OD 2006. DO 2011. GODINE;

- POSLUJE OKO 60 KLASTERA I PREKO 85 ASOCIJACIJA I POSLOVNIH

UDRUŽENJA;

- NAJUSPJEŠNIJI SU: AUTOMOBILSKI KLASTER; SRPSKI SOFVERSKI

KLASTER; KLASTER DRVNE INDUSTIJE...

ISKUSTVA ZEMALJA U OKRUŽENJU-

NASTAVAK

HRVATSKA: USVOJENA STRATEG.ZA RAZVOJ KLAST. OD 2011-2020.g

-U 2013. GODINI OSNOVANO 12 KLASTERA KONKURENTNOSTI SA OKO

400 ČLANOVA: automobilski, drvnopre-rađivački, tekstilni, energetski,

turistički i dr... (po djelat-nostima) U CILJU POVEĆANJA

KONKURENTNOSTI PRIV-EDE – PO MODELU JPP;

CRNA GORA: USVOJEN PROGRAM ZA PODSTICANJE RAZVOJA

KLASTERA DO 2016.G. U MINISTARTVU EKONOMIJE;

-JAVNI POZIV ZA FINAN. PODRŠKU MSP U 100% PRIVAT. VLASNIŠTVU;

-MINISTARTVO POKRIVA 70% VRIJEDNOSTI OPREME, 30% MSP;

-NAJVIŠE DO 10.000 EVRA PO JEDNOM APLIKANTU.

STANJE U BIH I REPUBLICI SRPSKOJ

• PREMA ANKETAMA U BIH POSTOJI 15-AK KLASTERA SA OKO 100

ČLANOVA I OKO 12.000 ZAPOSLENIH;

• U IZVJEŠTAJU SVJETSKOG EKONOMSKOG FORUMA (WEF), BIH JE

OCJENJENA PRI SAMOM DNU U POGLEDU RAZVOJA KLASTERA;

• RAZLOZI: NEDOSTAK DOMAĆE FINAN. PODRŠKE OD STRANE

LOKALNE SAMOUPRAVE I NEDOSTAK POVJERENJA (SOCIJALNI

KAPITAL);

• U BIH DJELUJE OKO 800 INOVATORA – MANJE NEGO ŠTO JE RANIJE

IMAO „ENERGOINVEST“...

PRIMJER KLASTERA OIE U BIH

• U BIH JE 2013 GODINE OSNOVAN KLASTER OBNOVLJIVIH IZVORA

ENERGIJE, RUDARSTVA I LED RASVJETE, SA NAGLASKOM NA

SOLARNU ENERGIJU.

• OSNIVAČI: GL d.o.o. Novi Grad, ITM Controls d.o.o. Sarajevo, Nemetal

Commerce d.o.o. Kiseljak i Smart Bulding INC 501 U.S.A.

• Cilj vlastita proizvodnja LED rasvjete i to ulična, industrijska i kućna

rasvjeta

PRAVNI OKVIRI ZA OSNIVANJE KLASTERA U

BIH I RS

• ZAKON O UDRUŽENJIMA I FONDACIJAMA...

- SVRHA OSNIVANJA NIJE STICANJE DOBITI

- Udruženje mogu osnovati najmanje tri fizička odnosno

pravna lica koja su državljani BiH ili stranci koji su stalno

nastanjeni ili borave duže od jedne godine na teritoriji FBiH

sami ili zajedno s građanima Federacije

- POČINJE DONOŠENJE OSNIVAČKOG AKTA

- OBAVEZNA REGISTR. KOD NADLEŽ. ORGANA

- http://www.preduzetnickiportalsrpske.net/centri-za-podrsku/

• Primer :vojvođanski klaster organske proizvodnje

• http://vok.org.rs/

3/20/2020

292

KUPOVINA POSTOJEĆIH PREDUZEĆA

Šta treba znati o kupovini preduzeća

Kada se govori o mogućnostima početka biznisa, značajno mesto pripada kupovini preduzeća.

U stranim zemljama sasvim je uobičajeno da se u postupku otpočinjanja nekog biznisa kupi već postojeće preduzeće.

Kupovinom preduzeća kupac stiče pravo na: imovinu preduzeća,

njegove predmete poslovanja kao i

samo učešće na njegovom tržištu.

3/20/2020

293

Ovakav način početka biznisa ima izvesne prednosti, a kada se

na to doda sposobnost novog vlasnika i novi pristup tržišnim kretanjima, postoji mogućnost da se u relativno kratkom roku uveća preduzeće.

Znači, da bi se obavio posao kupovine treba da postoje sledeći elementi:

▫ da postoji preduzeće koje se prodaje,

▫ da budući vlasnik raspolaže sa sumom novca koja je potrebna zakupovinu preduzeća,

▫ da postoji procena da preduzeće, koje je predmet kupovine, ima

tržišnu perspektivu.

3/20/2020

294

Siropolis navodi da razlozi za prodaju preduzeća mogu biti sledeći;

▫ Lični razlozi vezani za karijeru,

▫ Vlasnici mogu želeti da svoju firmu prodaju i pretvore u novac;

▫ Nasleđe menadžmenta.

▫ Vlasnici mogu sumnjati u sposobnost mlađih Ijudi u preduzeću da nastave poslovati profitabilno u budućnosti;

▫ Menadžment jednog lica.

▫ Vlasnici mogu uvideti da njihovo preduzećepostaje za njih preveliko i da, zbog svojih nedostataka, ne mogu sami nastaviti njegov razvoj.

3/20/2020

295

FRANŠIZING

Pojam franšizinga

Značenje ovog termina u poslovnom smislu označava ugovor sklopljen između dve strane, gde se kupcu (franšizantu) daje pravo prodaje proizvoda ili usluge prodavca (franšizera).

To znači da je prodavac pored proizvoda ili usluga stavio kupcu na raspolaganje svoju robnu marku, imidž, i sve ostalo što prati ozbiljnu firmu, uz nadoknadu.

3/20/2020

296

• Franšiza se javlja u:

▫ hotelijerstvu,

▫ maloprodaji,

▫ proizvodnji gotove hrane,

▫ benzinskih pumpi,

▫ turističkih organizacija itd.

• Ovaj poslovni odnos pozitivno utiče na davaoca

franšize, jer on na ovaj način dobijeni novac ulaže u

razvoj, menadžment, marketing i na taj način postaje

sve privlačniji za nove preduzetnike, koji postaju nosioci

razvoja brojnih prodajnih jedinica.

3/20/2020

297

Kako ističe Siropolis (6) davalac franšize ostvaruje: ▫ razvoj uz relativno niske troškove,

▫ prodaju proizvoda i usluga uz jedinstvenu poslovnu strategiju i efikasnije ulaganje u dodatna istraživanja i unapređenje poslovanja.

Primalac franšize ostvaruje svoje interese i to: ▫ osnivanje firme uz manje rizika i novca,

▫ brže ulaženje na tržište,

▫ racionalni menadžment i organizovanje procesa rada.

da postoje i izvesne negativnosti koje se ogledaju u vidu

umanjenih nezavisnosti, umanjenju vlastitog identiteta i

čvrstine ugovornih obaveza.

3/20/2020

298

Sklapanje ugovora o franšizi ugovorne strane, kada ulaze u fransizu, moraju da vode racuna o

nizu pitanja.

Davaoci franšiza moraju da izaberu svog partnera koji je u stanju

da preuzme obaveze predviđene ugovorom i da uspešno na njih

odgovori.

Znači, davalac franšize mora da vodi računa da li kupac franšize

ima finansijska sredstva, sposobnost i odlučnost i stvarne motive za

posao koji treba da obavi.

3/20/2020

299

• Svakako da su među ovim elementima od presudnog značaja finansijska sredstva, jer bez njih nema ugovora, a ni posla.

• I pred kupca se postavlja niz pitanja, da proveri svoje namere;

▫ da li stvarno postoji interes za takvu vrstu posla,

▫ izbor predmeta franšize, da li je to proizvod ili usluga,

▫ pronaći davaoca franšize,

▫ proveriti sve pravne okolnosti u vezi franšize,

▫ izvršiti izbor između više varijanti,

3/20/2020

300

Kada su sve pripremne radnje uspešno obavljene pristupa se sklapanju ugovora. Sadržaj ugovora o franšizi može da sadrži sledeće elemente

a. Vezane za franšizerove obaveze:▫ davanje na upotrebu naziva firme i zaštitnog znaka,

▫ ustupanje prava prodaje roba ili usluga na određenom tržištu,

▫ korišćenje uzoraka, modela, prospekata i drugih displeja,

▫ stalne menadžment-instrukcije i pomoć,

▫ obučavanje u menadžmentu i marketingu,

▫ kontrola kvaliteta u poslovima prodaje i usluga,

▫ omogućavenje povoljne cene u nabavkama,

▫ obaveza da neće isporučivati istu robu konkurentima na utvrđenom području i da neće otvarati svoje objekte u konkurentnoj blizini franšizera itd.

3/20/2020

301

b) Obaveze vezane za franšizanta:

• ispunjavanje finansijskih obaveza,

• pristajanje da će prodavati jedino onu robu ili usluge koje su obuhvaćene franšizom,

• obaveza poštovanja utvrđenih poslovnih postupaka,

• obaveza delovanja unutar datog tržišnog područja,

• obaveza da se neće angažovati u istom poslu ili na sličan način bilo gde, ako to šteti interesima davaoca franšize,

• obaveza udovoljavanja datim standardima kvaliteta,

• obaveza poštovanje ugovorene menadžerske nadležnosti i poslovne politike franšizera,

• obaveza skladne saradnje sa franšizerom.

3/20/2020

302

• Posle sklapanju ugovora o franšizi franšizant se obavezuje da prođe obuku koju daje franšizer

• Ova obuka ima obostrani značaj jer na taj način franšizer drzi određeni nivo u svim novootvorenim objektima.

• Fransizant se upoznaje preko kratkih kurseva sa organizacijom i načinom rada.

• Treba istaći da taj oblik permanentnog obrazovanja Ima za cilj ne samo osposobljavanje osoblja franšizanta za početak rada, već i za poboljšanje veština i znanja koja su im potrebna za svakodnevni rad (slika 2),

3/20/2020

303

Slika2. Obučavanje franšizanata

Osvežavanje znanja

u školi franšize

Obuka na

vlastitom mestu

Osnovna obuka u

Franšiznoj školi

Obuka na postojećem

mestu franšize

3/20/2020

304

• Kada je u pitanju rok na koji se sklapa ugovor o franšizi, praksa nudi rešenja od 5, 10 i 20 godina.

• Karakterističan je primer Mc Donald's-a, koji se može smatrati izuzetno dobrim primerom kada se govori o franšizingu.

• Naime, sve svoje ugovore on sklapa na rok od 20 godina i prodaje prava korišćenja franšize za 400.00C USD. Kada ugovor istekne, on može da se obnovi sa istim obavezama.

• Postoji mogućnost da neki franšizeri sklapaju ugovore na neodređeno vreme, uz mogućnost raskida ugovora posle najave

od strane franšizera

3/20/2020

305

• Možda kao primer uspešnog školovanja može da posluži iskustvo Mc Donald's škole koja se realizuje na sledeći način:

▫ Sticanje znanja u školi Mc Donald's zvanoj Hamburger univerzitet. Škola traje 3 nedelje i obuhvata sve proste i složene poslove;

▫ Obuka kod franšizanta, gde novi franšizant stiče praksu u uhodanom i uspešnom objektu Mc Donald's-a;

▫ Obuka na mestu nove franšize, gde eksperti iz centrale posećuju nove franšizante i pomažu im da uhodaju novi posao. Obuka traje toliko dugo dok se instruktor ne uveri da franšizant može samostalno voditi poslove.

• Kako se može desiti da neko kaže - lako je Mc Donald's-u, on je veliki sistem, to je samo delimično tačno. Naime, on je veliki poslovni sistem jer ima sistemski pristup u radu, gde improvizacije nema ni u najsitnijim detaljima

• https://www.mcdonalds.ba/karijera/

3/20/2020

306

https://franchising.rs/

PRIMJERI POZNATIH FRANŠIZA

3/20/2020

307

VII DEO

SREDSTVA MALIH I SREDNJIH

PREDUZEĆA

3/20/2020

308

POJAM SREDSTAVA PREDUZEĆA

• Imovina privrednog subjekta - preduzeća, zadruge i druge organizacije

predstavlja raspoloživi iznos stvari, novca i prava.

• Svako preduzeće radi obavljanja svoje delatnosti treba da raspolaže

odgovarajućom imovinom, odnosno sredstvima za rad.

• lako se ona u suštini - u svojim konkretnim oblicima uvek sastoje iz nekoliko

osnovnih kategorija, normalno je da se, u zavisnosti od delatnosti koje

preduzeće obavlja, mogu po svojoj strukturi i svome obimu veoma

razlikovati.

3/20/2020

309

Tako je, na primer,

▫ industrijskom preduzeću potrebna jedna vrsta sredstava,

▫ transportnom druga,

▫ trgovinskom treća,

▫ poljoprivrednom preduzeću četvrta vrsta i struktura sredstava za rad, itd.,

a pored ovih, svima njima su za obavIjanje delatnosti potrebna i novčana sredstva.

Sva ova sredstva neophodna za poslovanje i rad privrednih subjekata, bez obzira na svoje različitosti i sličnosti od preduzeća do preduzeća, kod svih njih tretiraju se na isti način

i svrstavaju u kategoriju sredstava.

3/20/2020

310

• Da bi jedno preduzeće raspolagalo sredstvima, ono treba i da ih pribavlja i obezbeđuje, što može da čini na različite načine.

• Sredstva za obavljanje delatnosti obezbeđuje osnivač, koji u toku poslovanja unosi deo sopstvene akumulacije u preduzeće i stiče pravo vlasništva nad sredstvima.

• Najčešće uloženi kapital nije dovoljan za obezbeđenje potrebnih sredstava za normalno poslovanje, pa vlasnik u tom slučaju mora pribavljati nedostajući deo kapitala iz tuđih izvora sredstava.

• Zbog toga se sredstva svakog preduzeća razlikuju i po načinu pribavljanja, tj. po svom poreklu, te je neophodno radi adekvatnog praćenja njihovog kretanja uvesti i pojam obaveze prema izvorima sredstava.

3/20/2020

311

• Sredstva i izvori sredstava u stvari predstavljaju isti objekat posmatranja iz dve različite perspektive, zbog toga su u kvantitativnom (vrednosnom) izrazu uvek međusobno jednaka.

Sredstva preduzeća se, u zavisnosti od svoje namene za izvršavanje određenih funkcija, razvrstavaju na:▫ Poslovna sredstva i

▫ Vanposlovna sredstva.

• Sredstva koja se koriste za izvršenje poslova i zadataka radi kojih je preduzeće i osnovano, imaju funkciju poslovnih sredstava, pa se i svrstavaju u ovu grupu.

• Sredstva koja se ne koriste za izvršenje poslova i zadataka, a po osnovu njih se ne ostvaruje prihod, spadaju u vanposlovna sredstva.

3/20/2020

312

• Osnovnu karakteristiku izvora sredstava čini to da preduzeća stiču sredstva prvenstveno svojim poslovanjem, tj. ulaganjem viška svoga rada u ove svrhe.

• Drugim rečima, deo sredstava svakako potiče iz ostvarene dobiti preduzeća, i to onog dela koji nije upotrebljen za opštu i zajedničku potrošnju preduzeća i šire društvene zajednice, niti za ličnu potrošnju zaposlenih tog preduzeća. Isti karakter imaju i izvori sredstava, koji mogu nastati ulogom koji je osnivač preduzeća uložio u preduzeće, kao i dobijenim poklonirna ili dotacijama.

• Prema tome, sredstva obezbeđena na ovaj način smatra se da potiču iz izvora sopstvenih sredstava, koja se nazivaju i trajnim.

3/20/2020

313

KLASIFIKACIJA SREDSTAVA PREDUZEĆA

• Pod sredstvima se podrazumevaju stvari, prava

i novac kojim se raspolaže u preduzeću.Sredstva se izražavaju vrednosno i kada

nemaju oblik novca.

• Sredstva se mogu koristiti u okviru samog

preduzeća i ulaganjem u povezana preduzeća,

banke ili druge poslovno-pravne subjekte.

3/20/2020

314

1. obliku u kojima se sredstva preduzeća javljaju, ili pojavni oblici sredstava: materijalni oblik (ili u obliku stvari), novčani oblik i sredstva u obliku prava;

2. namena ili svrha za koju se sredstva u preduzeću koriste: poslovna sredstva, gde spadaju osnovna ili stalna sredstva i obrtna sredstva.Zatim, su to sredstva koja se koriste za tzv. vanposlovne aktivnosti preduzeća (vanposlovna sredstva) u koje spadaju: sredstva zajedničke potrošnje i ostala vanposlovna sredstva;

3. faze ciklusa reprodukcije u kojima su sredstva angažovana ili blokirana, odnosno faze kružnog toka sredstava: faza proizvodnje i faza prometa. Angažovanjem sredstava u fazi proizvodnje obezbeđuje se priprema i neposredno odvijanje procesa proizvodnje, dok se sredstva angažovana u fazi prometa blokiraju u pripremi materijalnih elemenata reprodukcije, kao i u gotovim proizvodima koji su spremni za prodaju;

4. način obezbeđenja sredstava odnosno izvori iz kojih se pribavljaju sredstva: sopstveni i tuđi, trajni i povremeni izvori.

Jedna od mogućih podela zasniva se na sledećim kriterijumima3/20/2020

315

Slika 2. Klasifikacija sredstava

Sredstva preduzeća

Pojavni

oblici

Materijalni

Oblik-stvari

Novčani

oblik

prava

Osnovna

sredstva

namena

Poslovna

sredstva

Obrtna

sredstva

Sredstva posebnih

namena - van

Poslovna sredstva

Sredstva u

fazi

promena

Sredstva

u fazi

proizvodnje

faze

Sredstva iz

tuđih izvora

Sredstva iz

sopstvenih

izvora

Izvori sredstva.

Trajni i

povremeni

3/20/2020

316

POSLOVNA SREDSTVA

• U poslovna sredstva svrstavaju se ona sredstva preduzeća koja se neposredno koriste za izvršavanje poslovnih zadataka radi kojih je preduzeće i osnovano.

• Znači, namenjenost poslovnoj delatnosti preduzeća opredeljuje ih u kategoriju poslovnih sredstava, bez obzira na oblike koje ona mogu imati u toku svojih transformacija kroz odvijanje poslovnih procesa.

poslovna sredstva se razvrstavaju na:

• osnovna sredstva i

• obrtna sredstva

3/20/2020

317

Slika 3. Struktura sredstava preduzeća

Sredstva preduzeća

Obrtna sredstvaOsnovna sredstva

Vanposlovna sredstvaPoslovna sredsvta

3/20/2020

318

OSNOVNA SREDSTVA

Osnovna sredstva sa stanovišta materijalnog

oblika razvrstavaju se na:

▫ osnovna sredstva u materijainom obliku,

▫ osnovna sredstva u nematerijalnom obliku,

▫ dugoročne finansijske plasmane

3/20/2020

319

Prema funkciji koju obavijaju u radnim procesima, prema pojavnom obliku, mogu se razvrstati na sledeće grupe:▫ zemljište,

▫ šume,

▫ građevinski objekti,

▫ oprema (oruđa za rad),

▫ alat i inventar sa kalkulativnim otpisom,

▫ višegodišnji zasadi,

▫ osnovno stado,

▫ ostala osnovna sredstva

3/20/2020

320

OBRTNA SREDSTVA

• Pod obrtnim sredstvima se podrazumevaju stvari, prava i novac kao sredstva koja se jednokratnom upotrebom troše u poslovnim procesima, odnosno prelaze iz jednog pojavnog oblika u drugi, prenoseći odjedanput svoju celokupnu vrednost.

• U obrtna sredstva se takođe svrstavaju i kratkoročno razgraničeni troškovi.

• Obrtna sredstva vraćaju se u prvobitni obiik, po pravilu, u razdoblju kraćem od jedne godine.

3/20/2020

321

• U samom nazivu obrtnih sredstava izražena je njihova bitna karakteristika -stalna transformacija u toku odvijanja poslovnog procesa, jer ona kroz to neprekidno "obrtanje" ostvaruju osnovnu namenu i svoju suštinsku funkciju.

• Drugim rečima, obrtna sredstva u poslovnom procesu prolaze kroz nekoliko faza, pri čemu se zbog same prirode odvijanja procesa u svakoj od njih zadržavaju izvesno vreme.

• Gotov novac (N), koji se ulaganjem pretvara u sirovine i ostah reprodukcioni materijal, u rad i ostalo (R) neophodno za izvršenje proizvodnih zadataka preduzeća (P), dospeva u oblik gotovih proizvoda (R1), da bi se posle isporuke kupcima, provodeći izvesno vreme u obliku potraživanja od kupaca ponovo vratio u početni oblik gotovog novca (N1), (slika 5).

3/20/2020

322

Oblici pojavljivanja obrtnih sredstava

Nedovršena

proizvodnjaGotovi

proizvodi

novacMaterijal za

reprodukciju

Sitan alatPotraživanja

d kupaca

3/20/2020

323

• Obrtna sredstva u materijalnom obliku obuhvataju:

▫ zalihe materijala,

▫ nedovršenu materijalnom proizvodnju,

▫ gotove proizvode i trgovačku robu.

Zalihe materijala

Vrednost sirovina i materijala, rezervnih delova, alata i inventara koji će u toku procesa proizvodnje biti transformisan u proizvode novih upotrebnih vrednosti, odnosno gotovih proizvoda, predstavlja zalihe materijala jednog preduzeća. One se mogu sastojati iz:

▫ zaliha osnovnog materijala,

▫ zaliha pomoćnog materijala,

▫ zaliha sitnog inventara,

▫ zaliha ambalaže,

▫ zaliha auto i traktorskih guma

3/20/2020

324

• Obrtna sredstva u obliku prava predstavljaju vrednost različitih

potraživanja iz poslovanja od drugih pravnih i fizičkih lica. Prema osnovu po kome su nastala,

▫ To su potraživanja od kupaca nastala prodajom gotovih proizvoda ili obavljanjern usluga.

▫ To mogu biti potraživanja od kupaca u zemlji, inostranstvu, i kupaca povezanih pravnih lica;

▫ Potraživanja od dobavljača nastalih davanjem avansa

3/20/2020

325

• Tako se novčana sredstva mogu nalaziti u:▫ obliku hartija od vrednosti, ▫ mogu se nalaziti na žiro računu, ▫ ili u blagajni samog preduzeća,▫ mogu biti izdvojena novčana sredstva i akreditivi, ▫ u deviznorn obliku i▫ u obliku ostalih novčanih sredstava.

3/20/2020

326

• Blagajna. Svako preduzeće mora imati i svoju blagajnu, koja

takođe obavlja deo platnog prometa preduzeća, koji se po obimu i načinu plaćanja razlikuje od platnog prometa preko žiro računa.

• Pošto blagajne rukuju gotovim novcem, zakonskim propisima je određeno do kog se iznosa isplate u gotovom novcu mogu vršiti, kao i to do kog maksi-malnog iznosa se gotovina može u blagajni držati.

• Najviši iznos koji preduzeća mogu držati u blagajni za isplatu u gotovom novcu naziva se "blagajnički maksimum",

• Njega za svako preduzeće, u zavisnosti od veličine, učestalosti i vrste plaćanja određuje nadležna poslovna banka kod koje preduzeće ima žiro račun.

3/20/2020

327

VANPOSLOVNASREDSTVA

• Za razliku od poslovnih sredstava, koja neposredno služe svakodnevnom poslovanju preduzeća, vanposlovna sredstva nemaju to obeležje.

• Njihova funkcija je potpuno drugačija.

• Naime, ta sredstva služe za poboljšanje životnog standarda zaposlenih, pa tako indirektno utiču na poslovanje preduzeća.

• To su sredstva zajedničke potrošnje za potrebe stanovanja, sredstva zajedničke potrošnje za druge potrebe i ostala vanposlovna sredstva.

• Za vanposlovna sredstva, odnosno sredstva zajedničke potrošnje je bitno da su to sredstva u društvenoj svojini i da se po osnovu njih ne ostvaruje prihod.

3/20/2020

328

• Vanposlovna sredstva mogu se javiti u različitim oblicima, slično

oblicima poslovnih sredstava.

• Tako se ona javljaju:

▫ u obliku novčanih sredstava,

▫ u obliku zemljišta,

▫ građevinskih objekata,

▫ inventara,

▫ opreme,

▫ kao i u obliku potraživanja - po kreditima datim radnicima za

stanove

3/20/2020

329

8. DEO

MERENJE REZULTATA U MALIM I

SREDNJIM PREDUZEĆIMA

3/20/2020

330

NAČINI MERENJA REZULTATA

Elementi proizvodnog procesa i njegovi rezultati mogu se meriti na dva načina:▫ naturalno i

▫ Vrednosno.

• Ukupan naturalni rezultat procesa proizvodnje naziva se ukupna proizvodnja i izražava se u naturalnim jedinicama (komadima, tonama, kilogramima, litrama i sl.)-

• Kada se ukupne proizvedene količine pojedinih proizvoda pomnože sa cenom tih proizvoda dobija se vrednost proizvodnje, koja se izražava u novčanirn jedinicama. Sabiranjem vrednosti proizvodnje pojedinih proizvoda na nivou preduzeća, dobija se ukupna vrednost proizvodnje tog preduzeća.

• Kada je u pitanju poslovni proces, odnosno rezultati preduzeća u celini on se meri isključivo vrednosnim, odnosno finansijskim pokazateljima

3/20/2020

331

• Za vrednosno merenje proizvodnih rezultata pojedinih proizvodnji i preduzeća u celini koriste se dve grupe ekonomskih pokazatelja.

• To su:

▫ efektivnost i

▫ efikasnost

• Ekonomska efektivnost je apsolutno vrednosno merilo

rezultata proizvodnje i poslovanja i izražava se u novčanim

jedinicama.

• Osnovni pokazatelji ekonomske efektivnosti su:▫ vrednost proizvodnje,

▫ dobit (profit),

▫ neto prihod.

3/20/2020

332

• Vrednost proizvodnje je proizvod količine proizvoda i njegove cene, odnosno zbir pojedinačnih vrednosti proizvodnje na nivou preduzeća.

• Dobit je razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova proizvodnje:

D = VP - UT

Gde je:

D = dobit (profit)

VP= vrednost proizvodnje

UT= ukupni troškovi

3/20/2020

333

• Ukoliko su ukupni troškovi proizvodnje veći od vrednosti proizvodnje dobit je negativna. Ta negativna dobit je ustvari gubitak, jer ostvarena vrednost proizvodnje nije bila dovoljna da pokrije sve troškove proizvodnje.

• Troškovi proizvodnje mogu se podeliti na različite načine.

troškovi se dele na:▫ troškove materijala,▫ troškove osnovnih sredstava (amortizacije) i▫ troškove rada.

3/20/2020

334

• Neto prihod se izračunava kao razlika između vrednosti

proizvodnje i direktnih troškova proizvodnje:NP = VP - DT

NP = neto prihodVP = vrednost proizvodnjeDT = direktni troškovi

3/20/2020

335

Merenje Ekonomske efikasnosti

Ekonomska efikasnost je relativno merilo ekonomskog uspeha.

• Efikasnost se ne izražava u novčanim jedinicama, već u procentima ili koeficijentom.

Osnovne ekonomske kategorije kojima se meri ekonomska efikasnost su:

▫ produktivnost,▫ ekonomičnost i

▫ rentabilnost

3/20/2020

336

• produktivnost predstavlja pokazatelj efikasnosti živog rada. Produktivnošću se izražava odnos između količine proizvodai Ijudskog rada koji je utrošen za njegovu proizvodnju.

• Produktivnost rada ima poseban značaj kao pokazatelj efikasnosti jer smanjuje vreme obrta sredstava, smanjuje troškove proizvodnje kroz štednju direktnog rada tj. racionalniju upotrebu radne snage. Ono se izražava po opštoj formuli:

Pr =QR

Pr = produktivnost rada Q = obim proizvodnje R = uloženi Ijudski rad

3/20/2020

337

• Ovako izračunata produktivnost rada pokazuje koliki se obim proizvodnje ostvaruje po jednorn času uloženog rada.

• Produktivnost se može iskazati i recipročno:

P1 = R

Q

• U tom slučaju pokazuje količinu rada koju je potrebno uložiti za jedinicu proizvoda.

• Suština ovog celokupnog načela poslovanja sastoji se u tome da se sa što manje rada ostvari što veći radni učinak tj. što veća proizvodnja.

3/20/2020

338

• Ekonomičnost • predstavlja princip poslovanja, čijom se primenom ostvaruje

određena vrednost proizvodnje i usluge, sa minimalnim troškovima.

• Inače ekonomičnost je pokazatelj efikasnosti koji se izračunava tako, što se odnos stave vrednost proizvodnje i ukupni troškovi

Ep= VP

UT

Ep = ekonomičnost

VP = vrednost proizvodnje

UT = ukupni troškovi• Za izračunavanje ekonomičnosti koriste se vrednosni pokazatelji,

mada se ekonomičnost iskazuje koeficijentom ili u procentima.

3/20/2020

339

• Ekonomičnost se može izračunati za pojedine linije proizvodnje, organizacione ili proizvodne delove preduzeća ili za preduzeće u celini.

• Ekonomičnost pokazuje koliko se KM vrednosti proizvodnje ostvaruje na jedan KM troškova proizvodnje.

• Za uspešno poslovanje ekonomičnost treba da bude veća od 1.

• Ukoliko je ekonomičnost jednaka jedinici, to znači da je vrednost proizvodnje jednaka ukupnim troškovima, a to znači da nerna dobiti.

• U slučajevima kada je ekonomičnost manja od 1, znači da su ukupni troškovi veći od vrednosti proizvodnje, i da je u toj proizvodnji ostvaren gubitak.

3/20/2020

340

• Rentabilnost predstavlja princip ekonomije i jedan od

pokazatelja poslovnog uspeha preduzeća i izražava se kroz zahtev ili težnju da se ostvari što veća novostvorena vrednost ili

dobit, sa što manjim angažovanjem sredstava u reprodukciju,

Rentabilnost se izražava po formuli;

R=D .100

K

R = rentabilnost (%)

D = dobit

K = kapital

3/20/2020

341

9. DEO

Mala i srednja preduzeca u funkciji

podrske razvoja agrobiznisa

3/20/2020

342

PRINCIPI STRATEGIJE RAZVOJA

MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆAU POLJOPRIVREDI

Brži razvoj malih i srednjih preduzeća u oblasti agrobiznisa značajno bi doprineo:▫ oporavku i razvoju privrede kao i razvoju nerazvijenih područja, čime

bi se stvorili uslovi za ravnomerniji regionalni razvoj,

▫ Zatim, razvoj malih i srednjih preduzeća bi doprineo većem zapošljavanju seoske populacije,

▫ stvaranju uslova za ostanak mladih na selu čime bi se smanjila migraciona kretanja iz sela u grad, a samim tim bi došlo do revitalizacije seoskih područja.

▫ Poljoprivredni resursi bili bi bolje iskorišćeni, došlo bi do rasta životnog standarda seoske populacije,

▫ a otvorile bi se i mogućnosti za zapošljavanje nezaposlenih iz većih gradova koji imaju preduzetničkog duha i ambicije da se oprobaju u poljoprivredi.

3/20/2020

343

• Mala i srednja preduzeća doprinela bi razvoju poljoprivrede i sela a njihovo poslovanje zasnivalo bi se na sledećim:▫ Treba da budu proizvodnog karaktera;

▫ Njihova izgradnja treba da se zasniva na sirovinskoj osnovi i komparativnim prednostima;

▫ Prioritet treba dati onim proizvodima koji su visoko profitabilni i za koje je obezbeđen plasman;

▫ Prioritet u razvoju treba dati proizvodnim preduzećima sa ino partnerima;

▫ Mala i srednja preduzeća u oblasti agrobiznisa treba da budu osnovni činilac prestruktuiranja i intenziviranja poljoprivrede;

▫ Sredstva za osnivanje treba obezbediti iz realnih izvora;

▫ Poreskom i carinskom politikom dodatno stimulisati izgradnju malih i srednjih preduzeća,

3/20/2020

344

Zašto mala i srednja preduzeća u agrobiznisu?

Već je napred rečeno da se Vlada Republike Srpske je odlučila dapodrži procese osnivanja MSP u poljoprivredi.Međutim, treba ipak reći kakva je prednost osnivanja malih i srednjih preduzeća u agrobiznisu:

▫ Za osnivanje i funkcionisanje MSP preduzeća nisu potrebne kapitalneinvesticije.

▫ Velika preduzeća su tehnološki zastarela, neproduktivna, nekonkurentna na tržištu i imaju viškove radne snage.

▫ MSP su neophodan činilac za upošljavanje slobodne radne snage.

▫ Razvojem MSP podstiče se proces prestruktuiranja privrede, sprovodi seproces privatizacije i podstiče se privredni razvoj.

▫ MSP se pojavljuje kao značajan izvor fiskalnih prihoda za državu.

3/20/2020

345

Predlozi osnivanja-izgradnje

malih i srednjih preduzeća uagrobiznisu

Ako se pokuša napraviti neka gruba podela oblasti u kojima seisplati osnivanje malih i srdnjih pređuzeća, onda bi to izgledalo

ovako:

▫ Proizvodnja visokokvalitetnih proizvoda sa zaštićenommarkom, baziranih na najsavremenijim ili tradicionalnimtehnologijama, sopstvenoj sirovinskoj osnovi, a namenjenihprvenstveno izvozu u razvijene zemlje.

▫ Proizvodnja i prerada "ekoloških" proizvoda, odnosno "zdrave“hrane i drugih proizvoda od prirodnih materijala.

▫ Proizvodnja kojom se zadovoljavaju potrebe domaćeg tržišta i supstituiše uvoz proizvoda, koji se sa aspekta prirodnih, agroekoloških

uslova mogu proizvoditi kod nas.

▫ Proizvodnja za potrebe domaće prehrambene industrije i drugih privrednih grana.

▫ Ostala proizvodnja.

3/20/2020

346

Proizvodnja visokokvalitetnih proizvoda sa zaštićenom markom,

baziranih na najsavremenijim ili tradicionalnim tehnologijama, sopstvenoj sirovinskoj osnovi, a namenjenih prvenstveno izvozu u razvijene zemlje

Postoji niz proizvoda koji potiču iz poljoprivrede, međutim, zbog

neorganizovanog tržišta i odsustva bilo kakve strategije, kada je u pitanju izvoz proizvoda koji su rezultat tradicionalne tehnologije,

nisu našli put do stranih tržišta.

3/20/2020

347

1. Proizvodi mesne industrije▫ Prerađevine svinjskog mesa▫ Prerađevine ovčijeg mesa▫ Prerađevine ćurećeg, pačijeg i

guščijeg mesa

2. Proizvodnja i prerada ribe▫ Som▫ Smuđ▫ Kečiga

3. Voćarski proizvodi▫ Jezgra oraha, lešnika i badema▫ Kompoti i kandirano voće▫ Čajevi i sokovi▫ Rakije

4. Proizvodi od grožđa▫ Vina▫ Grožđani sokovi

5.Proizvodi od povrća▫ Topla i hladna prerada▫ Sokovi i kečapi▫ Ukišeljeno i sušeno povrće▫ Dečija hrana

6.Proizvodnja kolača i poslastica▫ Štrudle▫ Bundevare▫ Orasnice▫ Knedle sa šljivama▫ Sitni kolači

7.Proizvodnja suvenira, nameštaja▫ Suveniri od slame▫ Suveniri od bundeve▫ Suveniri od bagremovog drveta▫ Stilski nameštaj od pruća

3/20/2020

348

Proizvodnja i prerada “ekoloških” proizvoda, odnosno

“zdrave” hrane i drugih proizvoda od prirodnog

materijala

Ova proizvodnja naročito u današnjim uslovima dolazi do izražaja, a inače obuhvata:▫ Integralna brašna i peciva od njih.▫ Zrnastu instant hranu od žitarica sa dodacima (orah, lešnik, med...)▫ Prirodni med i proizvode od meda (med sa mlečom, polenom,

vitaminima...)▫ čajeve i druge preparate od lekovitog bilja (kamilica, nana, lipa,

menta ).▫ Kozmetičke proizvode na bazi lekovitog biija i drugih sirovina.▫ Ekološku ambalažu od žetvenog ostatka.▫ Perjane jastuke, prekrivače i jorgane od prirodnih materijala.▫ Proizvodnju humusa.▫ Proizvodnju "ekoloških" građevinskih objekata.

3/20/2020

349

Proizvodnja kojom se zadovoljavaju potrebe domaćeg tržišta i

supstituiše uvoz proizvoda, koji se s aspekta prirodnih,

agroekoloških uslova mogu proizvoditi kod nas

• Danas je veoma značajno ako privreda neke zemlje može da proizvede supstitute koji uspešn0 zamenjuju proizvode koji su se do tada uvozili. Ovo su proizvodni programi koji bi omogućili RS da se oslobodi nepotrebnog uvoza i sacuva devizna sredstva za druge neophodne potrebe:▫ proizvodnja slatkovodne ribe (šaran, tostolobik).

▫ Proizvodnja brojlera i kokosijih jaja.

▫ Proizvodnjč mlečnih proizvoda.

▫ proizvodnja prerađevina od mesa.

▫ Proizvodnja duvana tipa "Virdzinija".

▫ Proizvodnja kvasca.

▫ proizvodnja ranog voća i povrća u zaštićenom prostoru

▫ Proizvodnja mesnih kocki za supe i proizvodnja supe iz kesice.

▫ Proizvodnja i prerada šampmjona.

3/20/2020

350

Proizvoanja za potrebe domace prehrambene

industrijei drugih privrednih grana

Postoje proizvodnje koje na prvi pogled nisu atraktivne, ali koje su veoma značajne jer imaju siguran plasman, a to su:

Proizvodnja kvalitetnih voćnih sirovina po savremenoj tehnologiji za potrebe konditorske industrije i industrije mleka (mlečno-voćni napici).

sušenje i mlevenje crnog i belog luka za potrebe mesne industrije.

Proizvodnja rezervnih delova za poljoprivrednu mehanizaciju, opremu u stočarstvu, opremu za prehrambenu industriju.

Proizvodnja pilića fazanske divljači i uzgoj druge divljači (jelen lopatar) za potrebe lovnog turizma.

Proizvodnja radnih i zaštitnih odela i kapa.

3/20/2020

351

Ostala proizvodnja• Spisak proizvodnji treba nadopuniti i ovim mogućnostima

za osnivanje malih i srecjnjjh preduzeća, jer ako neki proizvodi nisu traženi na domaćem tržištu to ne znači da ih strano tržište neće prihvatiti:▫ Proizvodnja energenata od žetvenih ostataka.

▫ Proizvodnja i prerada puževa i žaba.

▫ Skupljanje i prerada šumskih plodova (vrganj, lisičarka).

▫ Uzgoj i prerada tovnih konja.

• Pretpostavka razvoja MSP u agrobiznisu je takođe da će znatan deo obrtnih sredstava biti uložen u sirovinsku osnovu, odnosno primarnu poljoprivrednu proizvodnju -intenziviranje i prestruktuiranje poljoprivrede Republike Srpske.

3/20/2020

352

Strateški pravci razvoja

malih i srednjih preduzeća • na osnovu analize domaćeg tržišta, obimu strukture uvoza i izvoza

poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kao i analize prehrambene industrije i poljoprivredne proizvodnje u Republici Srpskoj, definisali moguće programe malih i srednjih preduzeća čija bi proizvodnja mogla biti ekonomski efikasna i investiciono isplativa.

• Dati su predlozi prioritetnih programa razvoja malih i srednjih preduzeća po grupama delatnosti i to u oblasti:

▫ prerade ratarskih proizvoda,

▫ preradi povrća,

▫ preradi voća i grožđa,

▫ preradi stočarskih proizvoda,

▫ specijalni program i

▫ proizvodnja inputa za poljoprivredu.

3/20/2020

353

Mala i srednja preduzeća u oblasti

prerade ratarskih proizvoda

Oblast ratarske proizvodnje je ostaia vrlo neiskorišćena kada je u pitanju prerada, tako da programi koji se nude u ovom slučaju su vrlo profitabilni i relativno lako se realizuju.

▫ MSP treba usmeriti na specijalne programe tzv. makro mlevenje (skrobarska prerada), s obzirom da postojeća proizvodnja brašna, hleba i peciva zadovoljava potrebe.

▫ Za rad MSP bitan je kvalitet sirovine, za potrebe konditorske industrije i industrije testenina potrebno je preći na proizvodnju tvrde sorte pšenice.

▫ Razviti "industrijsku" proizvodnju specijalnih-ekoloških vrsta hleba, peciva, korditorskih proizvoda i kolača.

▫ Žetveni ostaci - sirovina za ekološku ambalažu i značajan energent.

▫ Globalna energetska kriza zahteva preduzeća koja bi proizvodila energente organskog porekla (brikete, kocke od žetvenih i šumskih otpadaka).

3/20/2020

354

Mala i srednja preduzeća u oblasti prerade povrća

• Iako je prerada povrća i do sada bila skoro najviše zastupljena, postoji niz proizvoda koji još uvek nisu našli svoje mesto u proizvodnom programu poljoprivrede Republike Srpske▫ MSP mogla bi se osnivati za zamrzavanje i pakovanje svežeg

povrća.

▫ U proizvodnji i preradi povrća ići na proširenje asortimana.

▫ Industrijsku preradu povrća treba usmeriti putem MSP na preradu paradajza, krompira, cvekle, mrkve, rena i pasulja.

▫ Posebno mesto u proizvodnji i preradi povrća zauzima bundeva kao zdravstveno korisna hrana koja ima velike mogućnosti prerade i plasmana na strana tržišta,

▫ U preradi povrća, veliki prostor postoji za proizvodnju dečije hrane.

▫ Takođe unosan posao za MSP predstavlja proizvodnja, dorada i pako-vanje semena povrća.

3/20/2020

355

Mala i srednja preduzeća u oblasti prerade voća i grožđa

• lako Republika Srpska ima relativno razvijenu primarnuproizvodnju voća i grožđa, prerada ovih proizvoda je skoro zanemarljiva. To znači da potencijalni osnivači MSP-a u ovojoblasti imaju ogromne šanse za uspehom,Delatnost MSP u proizvodnji i preradi voća i grožđa treba da se kreće u pravcu:▫ Proizvodnje sadnog materijala.

▫ Intenziviranja proizvodnje bez proširivanja kapaciteta (izmena strukture uvođenjern deficitarnih vrsta i sl.)

▫ Intenziviranja proizvodnje u postojećim zasadima i proširivanja površina.

▫ Produžavanja sezone potrošnje svežih plodova i prerade voća.

▫ Ulaganja u rnanje objekte za proizvodnju specifičnih proizvoda.

▫ Ulaganja u manje objekte za preradu nuz proizvoda.

▫ Ulaganja u objekte za proizvodnju opreme za preradu.

3/20/2020

356

Mala i srednja preduzeća u oblasti prerade stočarskih proizvoda

• Prerada stočarskih proizvoda može se smatrati tradicionalnom za područje Republike Srpske.

▫ MSP treba usmeriti ka specijalnoj proizvodnji tradicionalnih proizvoda (prirodno sušena šunka, kulen i sl.)

▫ Preko MSP treba proširiti proizvodnju živinskbg mesa (ćurećeg, guščijeg i pačijeg).

▫ Prerada kokošijih jaja kretaia bi se od proizvodnje melanža za potrebe konditorske industrije do finalnih proizvoda - filova za kolače.

▫ Potrebno je proširiti proizvodnju mesnih kocki za supe i drugihdodataka jelima, koji se sada uvoze.

▫ Za Evropsko tržište aii i za domaće potrebe interesantna jeproizvodnja konja za klanje i prerada konjskog mesa.

▫ Razvijati proizvodnju ribe, žaba, puževa, kunića, hrane zakućne Ijubimce.

▫ Za planinsko područje je interesantan program za MSP vezan za ovčasku proizvcdnju.

3/20/2020

357

Specijalni programi za mala i srednja preduzeća

• Ovo su programi koji će sigurno naći realizatore među potencijalnim menedžerima/preduzetnicima i čije će znanje iskoristit prednosti ovih relativno slabo zastupljenih programa.

• Proizvodnja i prerada lekovitog i aromatičnog bilja (MSP za sušenje i pakovanje, MSP za proizvodnju čaja i eteričnih ulja).

• Proizvodnja i prerada pečurki (šampinjona i bukovače).

• Proizvodnjč' humusa, cveća i ukrasnog bilja

• Prerada perja i proizvodnja jastuka, jorgana, dunja i prekrivača od prirodnih materijala.

• Proizvodnja i prerada meda i pčelarskih proizvoda.

• Proizvodnja suvenira, ukrasnih predmeta, stilskog nameštaja od vrbovog pruća i drugih prirodnih rnaterijala.

• Proizvodnjr podmlatka fazanske divljači, uzgoj divljači (jelen lopatar) i prerada mesa divljači.

3/20/2020

358

• U uslovima kada se polako gase velika preduzeća koja su proizvodila inpute za po|joprivredu, mala i srednja preduzeća dobijaju šansu da zauzmu njihova mesta

Po iskustvima i potrebama to su;• Proizvodnja rezervnih delova za poljoprivrednu mehanizacgu, opreme u

stočarstvu, sitne mehanizacije i alata za seljačka gazdinstva.• Proizvodnja opreme za potrebe kapaciteta prehrambene industrije.• Proizvodnja opreme za bio gas, mini sušara, vertikalnih koševa za

kukuruz.• Proizvodnja ambalaže (gajbe, palete i sl.), proizvodnja korparskih proiz-

voda, proizvodnja i prerada trske i "ekološkog" građevinskog materijala.• Proizvodnja radnih i zaštitnih odela.• Proizvodnja folija organskog porekla za povrtarsku proizvodnju, proiz-

vodnja plastenika.• Proizvodnja najlonskih vreća, mrežastih džakova.

Mala i srednja preduzeća za proizvodnju inputa za poljoprivredu

3/20/2020

359

Mере подршке развоју малих и средњих предузећаМЕЂУНАРОДНИ ИЗВЈЕШТАЈИ О СЕКТОРУ МСП Европска повеља о малим предузећима

• У јуну 2000. године на самиту у Лисабону, Европска унија је поставила циљ да постане најконкурентнија и најдинамичнија привреда на свијету, базирана на знању, способности за

одржив привредни раст, већем и бољем запошљавању и бољој социјалној кохезији.

• Као главни покретачи ка остварењу постављеног циља, препозната су мала предузећа.

• С тим у вези, на поменутом самиту, усвојена је Европска повеља за мала предузећа

• Повеља представља политички оквир који омогућава земљама потписницима да помажу мала предузећа и систематично прате, оцјењују и упоређују напредак у остваривању тих циљева у годишњем цикличном процесу.

ЕВРОПСКА ПОВЕЉА ЗА МАЛА ПРЕДУЗЕЋА

• Европска Повеља за мала предузећа представља политички оквир који омогућава земљама обавезаним циљевима из ове Повеље да систематично прате, оцјењују и упоређују напредак у остваривању тих циљева у годишњем, цикличном процесу. • Изводи из Повеље: Мала предузећа се морају посматрати као главни покретачи иноваци‐ја, запошљавања, а такође социјалне и локалне интеграције у Европи. Због тога, треба креирати најбоље могуће окружење за потребе малог бизниса и предузетништва.

• Босна и Херцеговина је прихватила Европску повељу омалим предузећима на Самиту у Солуну, одржаном у јуну2003. године, потписивањем Солунске декларације, а тимеи обавезу припреме годишњег извештаја о стању секторамалих предузећа.

Принципи садржани у Европској повељи су следећи:1. Образовaње и oбукa za предузетништво,2. Пoвoљнији и бржи start-up,3. Боље законодавство и прописи,4. Стицање пословних вјештина 5. Унапређење on-line приступа,6. Боље коришћење предности јединственог тржишта,7. Пореска и финансијска политика ,8. Јачање технолошких капацитета у малим предузећима,9. Модели успешног електронског пословања и подршке малом

бизнису,

10. Развој јачег, ефикаснијег представљања интереса

малих предузећа на нивоу Уније и на националном нивоу.

3/20/2020

362

Принципи дјеловања и препоручене активности у складу са Повељом по поједином принципу дјеловања:

1. Образовање и обука у подручју предузетништва • � Подизање предузетничког духа и нових вјештина од најмла‐ђег узраста и кроз систем образовања; • � Развити специфичне бизнис модуле у образовним шемама на секундарном нивоу, колеџима и универзитетима; • � Представити младима предузетничке намјере – да постану предузетници; • � Развити адекватне тренинг шеме за менаџере малих преду‐зећа.

2. Јефтиније и брже оснивање предузећа � Подстаћи еволуцију start‐up трошкова компаније, као и по‐требно вријеме и захтијеване процедуре приликом регист‐ровања компанија, у складу са најконкурентнијим стандар‐дима у свијету; � Побољшати on‐line приступ за регистрацију. 3. Боље законодавство и регулатива • � Сагледати нове регулативе како би се процијенио њихов утицај на мала предузећа и предузетнике; • � Поједноставити правила гдје је то могуће; • � Усвојити корисна административна документа; • � Размотрити изузеће малих предузећа од одређених регула‐тивних обавеза.

4. Стицање пословних вјештина � Осигурати да институције које обезбјеђују тренинге, укључу‐јући у плановима рада за тренинге затвореног типа, обезби‐једе адекватно пружање знања и вјештина које су прилагође‐не потребама малих предузећа и обезбиједити дуготрајне тренинге и консултације. 5. Побољшање on‐line приступа � Охрабрити јавне установе (државни апарат) да повећа елек‐тронску комуникацију са сектором малог бизниса, дозвоља‐вајући предузећима да добијају савјете, попуњавају пријаве, забиљеже повраћај пореза или да обезбиједе једноставне ин‐формације on‐line путем.

6. Боље коришћење предности јединственог тржишта

� Наставити реформе које имају за циљ комплетирање правог унутрашњег тржишта у ЕУ, корист за мала и средња предузећа, у критичним подручјима за развој малог бизниса, укључујући и електронску трговину, телекомуникације, корисност, јавне набавке и прекогранични систем плаћања;

• Примијенити европска и национална конкурентска правила

да би се осигурало да мали бизнис има све шансе да уђе на

ова тржишта и да се такмичи на равноправним основама.

ƒ7. Пореска и финансијска политика

• Прилагодити порески систем да би се постигао успјех, охрабрити start‐up,

• фаворизовати експанзију малог бизниса и отварање радних мјеста,

• олакшати креирање и успјех у малим предузећима;

• � побољшати везе између банкарског система и малог бизниса кроз креирање одговарајућих услова за добијање кредита

• Побољшати везе са структурним фондовима.

8. Јачање технолошког капацитета малих предузећа

• ƒПодстицати технолошку сарадњу и ширити је међу разли‐

читом величином предузећа, а посебно међу европским малимпредузећима,

• Развити фикаснијe истраживачке програме фокусиране накомерцијалну примјену знања и технологије, и развити иприлагодити квалитет и систем цертификата за мала предузећа;

• Подржати акције на националним и регионалним нивоима које имајуза циљ развој (кластера) међу фирмама и мрежа, повећатипаневропску сарадњу малих предузећа кроз коришћењеинформационих технологија, ширити најбољу праксу преко уговора осарадњи, и подржати сарадњу међу малим предузећима да би сепобољшале њихове способности за улазак на паневропско тржиште ида би проширили своје активности на тржишта трећеразреднихземаља.

ƒ

9. Успјешни модели електронског пословања и врхунска

подршка малом бизнису

� Подстицати мала предузећа да примијене најбољу праксу и

усвоје успјешне моделе бизниса који им омогућавају напре‐

довање у новој економији.

10. Развој јачег, ефикаснијег представљања интереса малих

предузећа на нивоу Уније и на националном нивоу

� Испитати како су представљени интереси малих предузећа

на националном нивоу, као интереси представљени кроз со‐

цијални дијалог.

ПРАЋЕЊЕ И ИЗВЈЕШТАВАЊЕ

Земље потписнице Европске повеље, сваке године припремају на‐ционалне извјештаје о остварењу принципа дјеловања из Повеље, попуњавањем одређеног упитника у ком се од земаља потписница Повеље тражи: 1) Да опише стање у области малих предузећа, што ће омогућити

идентификацију „добре праксе” кроз унакрсно упоређивање различитих извјештаја;

2) Да рангира области из Повеље сходно различитим критеријумима, нпр. за које области сматрају да су од највећег значаја за њихову земљу, гдје сматрају да могу бити више/мање успјешни, итд. Прецизним одређивањем развојних потреба и „јаких” тачака земаља, повезивањем земаља би се омогућио равномјеран развој механизама упоредног прегледа;

Сврха овог Упитника у имплементацији Европске Повеље за мала

предузећа је да помогне земљама да припреме национални, годи‐

шњи извјештај и да тиме дају свој допринос отвореном методу ко‐

ординације.

Кроз одговоре на питања из Упитника истражује се напредак по‐

стигнут у претходних дванаест мјесеци, али такође и план за наре‐

дних дванаест мјесеци. Посљедњи дио ће постати „алат” за мјере‐

ње постигнутог напретка и анализу узрока могућих кашњења у

наредној години.

• Земље чланице Европске уније прате напредак у наведеним областима и о томе достављају извјештај Европској комисији.

• Извјештај о имплементацији Повеље достављају и земље које нису чланице Европске уније што од 2003. године чини и Босна и Херцеговина, достављајући обједињен извјештај ентитета и Брчко

дистрикта Европској комисији.

Коначни извјештај о имплементацији Европске повеље за мала предузећа под називом Индекс политике МСП сачињавају институције Европске уније за све земље Западног Балкана.

Извјештај представља синтезу самооцјењивања и независне евалуације за све земље Западног Балкана.

У наредном тексту су наведени резултати самооцјењивања и резултати обједињеног документа које су урадиле горе наведене институције Европске уније.

Графикон 2.1. Индекс Европске повеље за мала предузећа у Републици Српској

Из наведеног дијаграма видљиво је да Република Српска најбољи напредак има у :

• областима образовања и јачања технолошких капацитета који износи 3,42,

• затим у области која се односи на боље законодавство и регулативу која има просјечну оцјену 3,34.

• Сљедећа просјечна оцјена је 3,0 и односи се на област 2 jефтинији и бржи start up и област 6 излазак на јединствено тржиште.

• Област 2 се односи на регистрацију предузећа и занатских радњи.

У дијелу Извјештаја Индекс МСП политике који се односи на Босну и Херцеговину

наведен је напредак ентитета и Брчко дистрикта у усвајању Стратегије за развој МСП, те напредак Републике Српске у развоју институционалних капацитета (Ресор за МСП и производно занатство при Министарству индустрије, енергетике и рударства Републике Српске, Републичка агенција за развој МСП, локалне агенције) те план за успостављање Савјета за развој МСП.

У извјештају је такође наведено да је Привредна комора Републике Српске

претрпјела реформски процес враћања обавезног чланства.

Поред наведеног наглашен је напредак Републике Српске у поједностављењу постојећих законских процедура (Гиљотина прописа) те примјени RIA методологије на два закона.

• Подршка развоју кластера на нивоу ентитета такође се сматра значајном.

• У индексу се још наводи и одређени напредак Републике Српске код предавања захтјева Пореској управи везано за порезе.

• Успостављање регистра консултаната и план њихове цертификацијом је такође веома значајан.

• Што се тиче образовања у Извјештају се наводи да је посвећена пажња

предузетничком знању увођењем предмета Предузетништво у настaвне програме 75%средњих школа у Републици Српској

• смањење процедура за регистрацију занатске делатности.

Ограничавајући фактори раста и развоја овог сектора привређивањаналазе се у:

1. Институцијама и законима,

2. Недовољном знању предузетника и запослених у овом сектору,

3. Неразвијеном тржишту пословних услуга потребних малим исредњим предузећима,

4. Неповољнитн условима финансирања малих и средњихпредузећа, недовољном броју новоoснованих фирми старт-уп,

5. Недовољном броју иновација и спорој примени савременихтехнологија

3/20/2020

377

2. Успостављање инструмената за ефикасноспровођење усвојених мера дефинисањемприоритетних мера и начин њиховеоперационализације.

1. Дефинисање приоритетних области укојима је потребно конкретним мерама иактивностима подстицати развој МСПсектора

У складу са тим, потребно је дефинисати два

правца деловања у спровођењу политике развоја

малих и средњих предузећа:

3/20/2020

378

МСП -вежбе

Студент самостално истражује стање МСП у одабраној општинисадржај истраживања:1. увод-представљање општине

2. Анализа ресурса за развој предузетништва у пољопривреди

3. Анализа МСП-структура привредних субјеката у општини, запосленост, институциона подршка

4. SWOTанализа

_______________________5 бодова

5. Мере и препоруке за развој МСП у датој општини

6. Приказ добре праксе, анализа предузећа у сектору пољопривреде

_______________________5 бодова

Статистички показатељи сектора МСП у Републици Српској

• Пословање у форми предузетника прописано је Законом о занатско-предузетничкој дјелатности и посебним прописима којима се уређују поједине привредне области. Према овом закону, предузетници су физичка лица која обављају дјелатност у своје име и за свој рачун, ради стицања добити. У форми предузетника може се обављати 75% дјелатности. ▫ Према величини, МСП се дијеле на сљедеће категорије:

▫ микро предузећа – привредни субјекти који запошљавају до девет запослених,

▫ мала предузећа – привредни субјекти који запошљавају од десет до 50 запослених,

▫ средња предузећа – привредни субјекти који запошљавају до 250 запослених.

Број МСП по величини

• Посматрани петогодишњи период обиљежили су

▫ свјетска економска криза 2011. и 2012.године,

▫ неповољни природни услови 2012.године,

▫ поплаве у 2014.години те ажурирање регистара привредних субјеката што се у значајној мјери одразило на статистичка кретања у овој области.

▫ Међутим, у 2015.години већ су видљиви позитивни трендови и опоравак привреде.

Табела 1. Структура привредних субјеката у периоду 2011–2015. година

Врста субјекта Број субјеката

2011Учешће

%2012

Учешће

%2013

Учешће

%2014

Учешће

%2015

Учешће

%

Правна лица 14.871 37,63 15.200 39,91 15.560 40,33 16.120 41,9916.561 42,88

Предузетници 24.590 62,21 22.817 59,92 22.953 59,50 22.204 57,8421.990 56,94

Укупно МСП и

предузетници39.461 99,84 38.017 99,83 38.513 99,83 38.324 99,83 38.551 99,82

Велика предузећа 64 0,16 63 0,17 64 0,17 66 0,17 70 0,18

УКУПНО 39.525 100,00 38.080 100,00 38.577 100,00 38.390 100,0038.621 100,00

▫ У претходном петогодишњем периоду укупан број привредних субјеката у Републици Српској је смањен за 2,3%.

▫ Број правних лица у сектору МСП је у 2015. години већи за 11,4% у односу на 2011. годину, док је број предузетника мањи за 14,1%.

▫ Број великих предузећа је већи за 9,4% у односу на 2011. годину.

▫ Учешће МСП у укупном броју привредних субјеката у 2015. години износило је 99,82%, што значи да у посматраном периоду практично није дошло до промјена у структури привредних субјеката, односно да су МСП и даље доминантни субјекти у привреди Републике Српске.

▫ Структура привредних субјеката у периоду 2011–2015. година приказана је у наредној табели.

• Када се посматра унутрашња структура сектора МСП видљиво је да су у привреди Републике Српске и даље доминантни микро субјекти који запошљавају до девет лица. Структура сектора и кретања дати су у наредној табели.

Табела 2: Структура МСП и предузетника према броју запослених/величиниВеличина

Број МСП и предузетника

2011 2012 2013 2014

2015

Микро (до девет запослених) 37.184 35.777 36.317 36.113

36.334

Мала (10–49 запослених) 1.880 1.837 1.800 1.821

1.822

Средња (50–249 запослених) 397 403 396 390

395

УКУПНО 39.461 38.017 38.513 38.324

38.551

Структура МСП и предузетника према дјелатностима

• Ако посматрамо укупан број привредних субјеката у сектору МСП у периоду 2011–2015. година, по дјелатностима, видљиво је да је број субјеката растао у секторима: ▫ производња и снабдијевање са ел. енергијом, гасом и водом (2,2 пута),

▫ финансијско посредовање (45%),

▫ пољопривреда, лов и шумарство (40%),

▫ грађевинарство (35%) и

▫ прерађивачка индустрија (27%).

• Највеће смањење броја привредних субјеката биљеже сектори: саобраћај, складиштење и комуникације (41%) и трговина на велико и мало, оправка моторних возила и предмета за личну употребу (10%).

• Наведени подаци указују на позитивне промјене у структури сектора гдје расте број МСП и предузетника у производном сектору. Ова кретања видљива су у наредној табели.

Табела 2.3: Укупан број МСП и предузетника у периоду 2011–2015. година

Сектор дјелатности

Број МСП и предузетника

2011 2012 2013 20142015

Пољопривреда, лов и

шумарство и

рибарство

1.154 1.171 1.404 1.601 1.613

Вађење руде и камена 184 190 164 169 168

Прерађивачка

индустрија4.166 4.729 5.106 5.215 5.306

Производња и

снабдијевање ел.

енергијом, гасом и

водом

182 191 363 372 398

Грађевинарство 1.456 1.608 1.797 1.904 1.966

Трговина на велико и

мало, оправка мот.

возила и предмета за

личну употребу

15.542 14.838 14.285 14.014 13.936

Хотели и ресторани 5.004 4.959 5.087 4.933 4.739

Саобраћај,

складиштење и

комуникације

6.285 4.603 4.219 3.793 3.736

Финансијско

посредовање133 164 173 185 193

Пословање

некретнинама,

изнајмљивање и

пословне дјелатности

2.174 2.540 2.753 2.276 2.553

Остале дјелатности 3.181 3.024 3.162 3.862 3.943

УКУПНО 39.461 38.017 38.513 38.32438.551

Структура МСП према облику организовањаОблик

организовања2011 2012 2013 2014 2015

ДОО12.305 12.675 13.030 13.549

14.101

АД876 849 802 744

679

Остало1.690 1.676 1.728 1.827

1.781

УКУПНО14.871 15.200 15.560 16.120

16.561

Када се посматра облик организовања привредних друштава, у периоду 2011–2015. година,видљиво је да су у структури доминантна друштва са ограниченом одговорношћу

(д. о. о.) са 84,15%,док је број акционарских друштава знатно мањи јер акционарска друштва у

укупној структури учествују са 4,10%.

Структура МСП и предузетника према власништву Облик

организовања2013

Учешће

%2014

Учешће

%2015

Учешће

%

Само мушкарци

23.907

62,07

23.929

62,44 24.339 63,31

Само жене

11.173

29,01

10.603

27,67 10.659 27,65

Мјешовито

3.433

8,92

3.792

9,89 3.553 9,22

УКУПНО

38.513

100,00

38.324

100,00 38.551 100,00

Посматрано према већинском власништву у 2015. години

МСП и предузетници су

у већинском власништву мушкараца или чак 63,31%,

док је у власништву жена 27,65%, а у мјешовитом 9,22%.

Територијална заступљеност МСП и предузетника

Привредн

о подручје

Припадајуће

општине/градови

Број МСП и предузетника

2011 2012 2013 2014 2015

Бања Лука

Бањалука, Градишка, Језеро,

Кнежево, Котор Варош,

Лакташи, Мркоњић Град,

Петровац, Прњавор, Рибник,

Србац, Источни Дрвар,

Купрес, Челинац, Шипово

16.833 16.151 16.417 16.412 16.640

Бијељина

Бијељина, Братунац,

Власеница, Зворник, Лопаре,

Милићи, Осмаци,

Пелагићево, Сребреница,

Доњи Жабар, Угљевик,

Шековићи

6.666 6.511 6.552 6.491 6.554

Добој

Вукосавље, Дервента, Добој,

Модрича, Петрово, Брод,

Теслић, Шамац

5.754 5.522 5.513 5.486 5.465

Источно

Сарајево

Вишеград, Калиновик, Пале,

Рогатица, Рудо, Соколац,

Фоча, Источна Илиџа,

Источни Стари Град, Ново

Горажде, Источно Ново

Сарајево, Трново, Чајниче,

Хан Пијесак

4.045 3.627 3.999 4.168 4.236

Приједор

Козарска Дубица, Крупа на

Уни, Нови Град, Приједор,

Костајница, Оштра Лука

4.501 4.606 4.385 4.108 3.982

Требиње

Берковићи, Билећа, Гацко,

Љубиње, Невесиње, Источни

Мостар, Требиње

1.662 1.600 1.647 1.659 1.674

УКУПНО РЕПУБЛИКА СРПСКА 39.461 38.017 38.513 38.324 38.551

Величина

Број запослених

2011 2012 2013 20142015

Микро (до

девет

запосл.)

56.164 54.361 53.581 52.98153.937

Мала (10–

49 запосл.)37.731 36.614 35.728 36.356

36.128

Средња

(50–249

запосл.)

40.136 40.746 39.920 40.09039.710

УКУПНО 134.031 131.721 129.229 129.427129.775

• Ако посматрамо запосленост у периоду 2011–2015. година, видљиво је да је укупан број запослених у сектору МСП и предузетника мањи за 3,18%.

• Смањење броја запослених у 2015. години у односу на 2011. годину је видљиво код микро субјеката и износи 3,97%, те код малих субјеката и износи 4,25%.

• Поменута кретања указују на честу флуктуацију радне снаге у мањим привредним субјектима док се у већим субјектима, који имају и већи обим производње, број запослених одржава на одређеном нивоу.

Запосленост у сектору МСП и предузетника

Запосленост у сектору МСП и предузетника према дјелатности пословања

Сектор дјелатности

Број запослених

2011 2012 2013 2014 2015

Пољопривреда, лов,

шумарство и рибарство4.638 4.088 3.928 4.495

3.860

Вађење руде и камена 898 805 722 705741

Прерађивачка индустрија 32.165 34.466 35.046 34.90135.452

Производња и

снабдијевање са ел.

енергијом, гасом и водом,

управљање отпадом

3.776 3.774 5.488 5224 5.656

Грађевинарство 10.604 10.062 9.492 9.3109.272

Трговина на велико и

мало,оправка моторних

возила и предмета за

личну употребу

40.770 38.194 36.178 35.468 35.115

Хотели и ресторани 10.331 10.376 10.261 10.04410.635

Саобраћај, складиштење и

комуникације12.419 10.042 10.670 10.475

10.081

Финансијско посредовање 2.321 2.627 2.048 2.1782.324

Пословање некретнинама,

изнајмљивање, стручне,

административне услуге и

услуге осигурања

7.092 7.723 7.863 7.440 7.668

Остале дјелатности 9.017 9.564 8.003 9.1878.971

УКУПНО 134.031 131.721 129.699 129.427129.775

• Ако посматрамо период 2011–2015. година, видљиво је да је укупан број запослених значајније растао у секторима▫ производња и снабдијевање са ел. енергијом, гасом и водом,

управљање отпадом (49,8%) и

▫ прерађивачкој индустрији (10,2%).

• Већи пад запослености је забиљежен у осталим секторима, а највише у▫ сектору саобраћаја, складиштења и веза 18,8%,

▫ вађења руде и камена 17,5%,

▫ пољопривреда, лов, шумарство и рибарство 16,8% и

▫ трговини на велико и мало, оправци моторних возила и предмета за личну употребу гдје је забиљежен пад од 13,9%.

Запослени 2011 2012 2013

2014 2015

Жене 51.641 50.689 50.859 50.476 50.738

Мушкарци 82.390 81.032 78.840

78.951 79.037

УКУПНО 134.031 131.721 129.699

129.427 129.775

• У структури укупног броја запослених у сектору МСП и предузетника у Републици Српској у периоду 2011–2015. година, забиљежен је постепени раст учешћа жена у укупном броју запослених тако да је у2015. години у сектору МСП у Републици Српској радило 79.037 мушкараца или 60,9% и 50.738 жена или 39,1% од укупног бројазапослених.

• Финансијско посредовање, здравствени и социјални рад, те остале јавне, комуналне, друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности, сектори су у којима је запослено више жена него мушкараца.

SWOT анализа

СНАГЕ СЛАБОСТИ

Успостављен оквир за подршку развоју

МСП у Републици Српској (закон,

стратешки документи, институције и др.)

Успостављени кључни финансијски

инструменти за подршку МСП (кредитне

и гарантне линије)

Очувана ентитетска надлежност у

области МСП

Већи број институција на републичком и

локалном нивоу препознаје планира и

одобрава подршку за МСП

Реформа регистрације пословања –

скраћење времена, процедура и трошкова

потребних за регистрацију МСП и

предузетника

Успостављени нови облици

предузетничке инфраструктуре

(предузетнички инкубатори, пословне

зоне и др.)

Формирани нови кластери у РС

Финансијска подршка за запошљавање у

МСП и другим субјектима

Недовољно развијена свијест о предузетништву

и отварању властитог бизниса

Недовољан број предузетничких инкубатора и

инфраструктурно комплетираних пословних

зона

Ниска продуктивност и иновативност, те слаба

конкурентност предузећа

МСП и предузетници не улажу у промоцију и

недовољно користе ИКТ

Свијест о предностима кластеризације код

већине МСП још увијек на ниском нивоу

Недостатак практичне наставе у високом

образовању

ПРИЛИКЕ ПРИЈЕТЊЕ

Наставак реформе регистрације и

стварање on line система за

регистрацију МСП и предузетника

Обезбјеђење финансијске подршке

за МСП из буџета, ИРБ, ГФ,

локални ниво и ИПА фондови

Развој предузетничких инкубатора

и пословних зона као

инфраструктуре за start up

Развој пословних зона као

инфраструктуре за постојећа

домаћа МСП и привлачење страних

предузећа из прерађивачког

сектора

Кластеризација и повећање извоза

Кориштење нових финансијских

инструмената – фондови ризичног

капитала

Стално настојање за пренос

надлежности у области МСП на

ниво БиХ

Кашњење информација о

реализацији пројеката ЕУ и др.

донатора од нивоа БиХ и самих

донатора

Смањење интереса за подршку

МСП на локалном нивоу (гашење

локалних агенција)

Визија развоја МСП у Републици Српској за период 2016–2020. година

Стратешки циљеви и програми развоја МСП у Републици Српској за период 2016–2020. година

- ЕУ акт за МСП

Савjет Европе је марта 2008. године изразио велику подршку иницијативи за даље

јачање одрживог развоја и конкурентности МСП сектора која је преточена у „Акта о малим и

средњим предузећима“ („Small Business Act“ ‐ SBA). SBA се надовезује и надограђује на

досадашње резултате Европске повеље за мала предузећа које су оствариле Европска

комисија и земље чланице креирајући нови оквир политике развоја МСП а који интегрише

постојеће инструменте политике предузећа и предузетништва.

Овим документом је наглашена политичка спремност да се препозна централна улога МСП

у економији ЕУ и да се покрене по први пут свеобухватан механизам политике развоја МСП

сектора у ЕУ и земљама чланицама. Слично Европској повељи, Акта о малим и средњим

предузећима дефинише 10 принципа:

• Министарство индустрије, енергетике и рударства је почетком 2015. године заједно са осталим институцијама припремило Извјештај о имплементацији ЕУ акта за МСП, који представља дио извјештаја за БиХ и дио Индекса МСП политике за земље Западног Балкана. Индекс је развијен од ОЕЦД-а, Европске комисије, Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Европске фондације за обуку (ЕТФ). Индекс МСП политике је алат оцјењивања помоћу којег се прати и оцјењује напредак у политикама, који подржавају МСП и процјењује њихово усклађивање са ЕУ добрим праксама. Имплементација је оцијењена од 1 до 5, а 5 је највиша оцјена, односно најбоља реализација одређеног принципа. Укупна просјечна оцјена реализације СБА у Републици Српској износи 3,17, а појединачне оцјене по принципима дате су у наредном графикону.

• Албанија, БиХ, БЈР Македонија, Косово (у складу са резолуцијом 1244 Савјета безбједности УН-а), Црна Гора, Србија и Турска.