Univerzitet Educons

Predavač:Memnun Nikulić

Tutin, 2020.g.

Uvod

- Nastavni proces je veoma složen, ali i veoma značajan. Zbog toga postoji posebna grana pedagogije-didaktika, kao naučna disciplina koja proučava zakonitosti vaspitanja i obrazovanja u nastavi.

- Ne postoji jedinstvena klasifikacija nastavnih principa,ali ni razlike u kvalifikacijama nisu velike. Zbog toga navodimo klasifikaciju koja najviše odgovara nastavi matematike:

• Princip vaspitne usmerenosti;• Princip naučnosti;• Princip svesne aktivnosti;• Princip individualizacije;• Princip postupnosti i sistematičnosti;• Princip očiglednosti;• Princip trajnosti usvojenih znanja;• Princip jedinstva teorije i prakse;• Princip racionalizacije i ekonomičnosti.

Princip vaspitne usmerenosti

• Proizilazi iz suštine nastavnog procesa i iz postavljenog cilja vaspitanja. Ciljevi i zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja kod nas su:

- Izgrađivanje svestrano razvijene ličnosti;- Negovanje i razvijanje individualnih sklonosti,

sposobnosti i interesovanja učenika;- Razvijanje intelektualnih, društvenih,moralnih,

radnih,estetskih i drugih osobina;- Razvijanje svestrane, slobodne,stavaralačke

ličnosti.

• Sadržaji nastave matematike omogućuju znatno više intelektualni razvoj učenika nego sadržaji drugih predmeta, jer se u nastavi matematike primenjuju i razvijaju sve misaone operacije, kako u toku sticanja znanja, tako i u toku primene-rešavanja zadataka.

• Razvijanje društvenih i moralnih osobina kod učenika ostvaruje se više delovanjem, angažovanjem i stavom nastavnika,nego samim nastavnim sadržajem.

• Razvoj radnih i estetskih osobina se, takođe, kroz nastavu matematike može uspešno ostvariti. Angažovanjem učenika da aktivno učestvuju u radu na svakom času,da redovno rade domaće zadatke, da uredno pišu, precizno crtaju, da lepo oblikuju modele, da budu uporni i istrajni u radu, pogotovo u rešavanju zadataka.

Princip naučnosti

• Ovaj princip zahteva da se kroz nastavu matematike svi pojmovi i tvrđenja naučno ispravno tumače. Ima pojava da neki nastavnici, u želji da prilagode nastavu učenicima, daju uprošćena, nepotpuna, pa i pogrešna tumačenja pojedinih pojmova i tvrđenja. Oni nesvesno krše princip naučnosti i time nanose štetu koja se kasnije teško ispravlja.

• Primer: nastavnici nižih razreda često pri objašnjavanju pojma tačke pokazuju, pored ostalog, da se tačka dobija kao presek dve prave. Na pitanje: “Šta je tačka?”, zadovoljavaju se odgovorom da je tačka presek dve prave.

Kada je već pomenut pojam tačke, ističemo da se taj pojam samo objašnjava primerima, ali se ne definiše, te je pogrešno i postaviti pitanje: “Šta je tačka?”

• Da bi se kroz nastavu matematike učenik osposobio za usvajanje elementarnih matematičkih znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zakonitosti u prirodi i sam nastavnik mora biti stručno-pedagoški obrazovan i metodički usavršen.

Princip svesne aktivnosti

• U nastavi matematike skoro svi pojmovi se izvode i dokazuju. Mali broj pojmova i tvrđenja se daju kao gotove informacije. Da bi se neki pojam izveo, odnosno tvrđenje dokazalo, primenjuju se misaone operacije. To znači da učenici pri usvajanju znanja treba da budu misaono aktivni. Ovaj princip zahteva da učenici sami svojim umnim, odnosno psihičkim snagama usvajaju znanja.

• Svesnost i aktivnost učenika zavisi od shvatanja postavljenog zadatka,njegove važnosti i značaja, pobuđenog interesovanja, samostalnosti rada, oblika i metoda rada koje nastavnik primenjuje...

• Svesno usvojiti znanje znači shvatiti njegovu suštinu, a biti aktivan znači sticati znanja i misaono ih prerađivati i praktično primenjivati.

• Nastavnik treba da usmerava učenike i podsticajnim pitanjima ih navodi da sami dolaze do traženih zaključaka.

• Primer: Ako treba obraditi nastavnu jedinicu: Zavisnost zbira od sabiraka, a da pritom učenici sami otkriju zavisnost,treba postaviti nekoliko zadataka kao što je navedeno.Neka je dat zbir 18+20=38.

Izračunaj: a)(18+5)+12=b) (18+15)+12=c) 18+ (12+7)=d) 18+(12+28)=

Šta uočavaš? Da li se zbir povećava kada se sabirak povećava? Za koliko se sabirak povećava?

d) Ako se jednom sabirku zbira a+b doda broj m, za koliko će se povećati zbir? Zapiši izvedeni zaključak!

Princip individualizacije

• Ovaj princip zahteva da nastavnik uzima u obzir mogućnosti svakog učenika pojedinačno. Jer, svaki učenik je posebna ličnost, sa posebnim sposobnostima i interesovanjima. Poznajući te osobine i interesovanja, nastavnik može usklađivati zahteve prema svakom učeniku. Takav pristup doprinosi boljoj aktivnosti i motivisanosti učenika za rad i razvijanju njihovih intelektualnih sposobnosti.

• Primena principa individualizacije omogućuje uspešnu primenu principa svesne aktivnosti.

• Poznavanje individualnih sposobnosti učenika pomaže nastavniku da prati napredovanje svakog učenika i da blagovremeno pruža pomoć, kako onima koji zaostaju u radu, tako i onima koji brže napreduju.

• Princip individualizacije može se uspešno ostvariti primenom nastavnih listića, programiranih i poluprogramiranih materijala i individualnog oblika rada.

Princip postupnosti i sistematičnosti

• U ovom principu javljaju se dva zahteva-postupnost i sistematičnost, koji su toliko povezani da ih prihvatamo kao jedinstven princip u nastavi matematike, jer bez postupnosti nema sistematičnosti i obratno.

• Poznata didaktička pravila koja karakterišu postupnost su: od poznatog ka nepoznatom, od lakšeg ka težem, od prostog ka složenom i od bližeg ka daljem.

• Kako se matematički sadržaji postupno i logički izlažu, oni se samim tim i sistematizuju.

• Nepoštovanje principa postupnosti i sistematičnosti često dovodi i do povrede principa naučnosti. Jer, ako se jedan pojam definiše pomoću nedefinisanih pojmova, onda je u pitanju nesistematski, pa i nenaučni pristup.

• Za podsticanje i motivisanje učenika veoma je značajno poštovanje principa postupnosti i sistematičnosti. Ako učenik uspe da reši prvi jednostavniji zadatak, nastojaće da uz veći napor reši naredni složeniji zadatak.

Princip očiglednosti

• U formiranju matematičkih pojmova i uočavanju i shvatanju svojstava matematičkih objekata princip očiglednosti ima značajnu ulogu. Matematički objekti su apstraktni objekti,pa je u procesu saznanja potrebno posmatrati odgovarajuće modele tih saznanja. Razumljivo, očiglednost treba primenjivati do onog momenta dok se kod učenika ne izgradi odgovarajući apstraktni pojam.

• S obzirom na uzrast učenika u osnovnoj školi, u ostvarivanju svih nastavnih programa matematike treba primenjivati očiglednost. Na primer pojam razlomka se ne može formirati bez posmatranja objekata i njegovih delova.

Princip trajnosti usvojenih znanja

• Cilj nastave matematike je da osposobi učenike za usvajanje elementarnih matematičkih znanja koja su potrebna za rešavanje raznovrsnih zadataka iz životne prakse. Za ostvarivanje ovog cilja usvojena znanja treba da budu trajna. Trajnost usvojenih znanja zavisi od načina na koji se ona stiču, načina utvrđivanja,obnavljanja, vežbanja-primene, proveravanja i ocenjivanja.

• Da bi naučena znanja postala trajna, treba ih organizovano obnavljati i primenjivati. U nastavi matematike je to moguće, jer se bitni pojmovi i pravila često primenjuju i pri tome obnavljaju.

• Veoma je značajno da nastavnik za sve daje i traži objašnjenje pri rešavanju zadataka, jer se na taj način obnavljaju pojmovi i pravila, što doprinosi da znanja postanu trajna.

• Na primer, prilikom rešavanja zadatka: Izračunaj brojevnu vrednost izraza

mogu se postaviti pitanja sa ciljem da se obnovi:-redosled računskih operacija,-pretvaranje mešovitog broja u razlomak-prevođenje decimalnog zapisa u zapis a/b,-najmanji zajednički sadržalac brojeva,-računske operacije sa razlomcima,-skraćivanje razlomaka.

• S obzirom na to da se najviše zaboravlja neposredno posle učenja, neophodno je na časovima obrade novog gradiva planirati na kraju časa ponavljanje obrađenih pojmova i pravila i zahtevati od učenikada da istog dana to prouče kod kuće.

• Trajnost znanja u mnogome zavisi od dosledne primene svih ostalih nastavnih principa, a naročito principa naučnosti, svesne aktivnosti, postupnosti i sistematičnosti.

Princip jedinstva teorije i prakse

• Primena matematike u praktičnom životu je neosporna. Međutim još uvek se nedovoljno u nastavi matematike koriste primeri kojima se povezuje teorija sa praksom. Ukazivanje na praktičnu primenu pojedinih teorijskih znanja , bilo pre ili posle izlaganja, motiviše učenike, stavlja ih u situaciju da razmišljaju i pronalaze i druge moguće primene.

• Ako se nastava matematike formalno izvodi, zadaci izvode samo radi formalne primene odgovarajućih pravila, onda se učenici s pravom pitaju – zašto ovo ili ono uče.

Princip racionalizacije i ekonomičnosti

• Pod racionalizacijom u nastavi matematike podrazumevamo skup mera kojima se postiže najbolji rezultat za najkraće vreme, sa najmanjim utroškom energije nastavnika i učenika i visokim stepenom iskorišćenja nastavnih sredstava.

• Ekonomisanje vremenom je značajan činilac u realizaciji nastavnih programa. U toku pripremanja i planiranja nastavnog časa treba predvideti kako da se iskoristi svaki trenutak.

• Racionalno ekonomisanje vremenom zavisi i od adekvatnog izbora i primene oblika, metoda i sredstava rada.