UNIVERZITET * SVETOZAR MARKOVIĆ *U …...3 ПРОГРАМ ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ ЗА СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈУ КЛИНИЧКЕ ФАРМАКОЛОГИЈЕ Практичан

1

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

ПРЕДЛОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИХ СТУДИЈА ИЗ КЛИНИЧКЕ ФАРМАКОЛОГИЈЕ

Специјалистичко образовање из клиничке фармакологије подразумева стицање знања, вештина и способности за обављање високостручних специјализованих послова применом резултата науке у пракси.

На основу Закона о здравственој заштити РС ( Службени гласник РС бр.111/93, 46/97

) и Правилника о специјализацијама и ужим специјализацијама здравствених радника и здравствених сарадника Медицински факултет у Крагујевцу уписује кандидате на специјализацију из интерне медицине путем конкурса који се расписује два пута годишње ( у марту и септембру ). На студије за стицање стручног назива специјалисте клиничке фармакологије може да се упише лице на основу решења Министарства здравља РС под условима утврђеним законом и одговарајућим актима.

Уписом на Медицински факултет Универзитета у Крагујевцу стиче се статус

студента специјализанта овог Факултета и тада почиње обављање специјалистичког стажа. Трајање специјалистичког стажа је 3 годинe или 36 месеци. Практичан стручни рад траје 27 месец а настава на Факултету 2 семестра или 9 месеци.

Специјализант обавља специјалистички стаж ( који није одређен само проведеним

временом ) по програму чији саставни део чине вештине које специјализант савладава са менторима које именује Наставно-научно веће.

Уписом на специјализацију из интерне медицине студент добија индекс, план и

програм специјализације као и упуте за менторе појединих вештина. Специјализант по савладаним вештинама код одређеног ментора добија потпис од

ментора на упуту и у индексу којим се потврђује да су савладане вештине на које је упућен. Специјализант је обавезан да тај упут врати Факултету који га раздужује за упут тј. евидентира да је специјализант обавио тај део стажа и тек тада му издаје нови упут за селдеће вештине по програму за одређену област-гурпу вештина код другог ментора. Специјалистички стаж-савладавање вештина не може се обављати без упута Факултета и не постоји могућност да специјализант истовремено има издато више од једног упута.

У оквиру специјалистичког стажа студент је обавезан да одслуша двосеместралну

наставу у трајању од 9 месеци која се обавља искључиво на Факултету. У току двосеместралне наставе обаља се само тај део стажа-програма и не може се обављати други део стажа. Поред теоријске двосемстралне наставе специјализант је обавезан да обавља практичан рад у пуном радном времену према распореду који направи катедра за специјализацију из интерне медицине. После обављене наставе студент полаже колоквијуме који су услов за оверу двосеместралне наставе. Подаци о обављеној настави и положеном колоквијуму уписују се у индекс специјалистичког стажа. Препоручује се да двосеместралну

2

наставу специјализант уписује у последњој години специјалистичког стажа а пријављују се почетком школске године према расписаном конкурсу за двосеместралну наставу.

Специјализанти су обавезни да пре почетка наставе ( 1. октобра ) закључе-врате упут

који је добијен за претходне вештине. Двосеместралне настава се обављаод 01.10. текуће године до 01.02. наредне године ( први-зимски семестар ) и од 16.02. до 30.06. текуће године ( други-летњи семестар ). У једном семестру настава се изводи у трајању од 15 седмица а фонд практичне и теоријске наставе је 30 часова седмично. Однос теоријске и практичне наставе је најманје две трећине у корист практичне наставе.

По обављеном плану и програму специјалистичког стажа и са овереном

двосеместралном наставом, студент стиче право полагања специјалистичког испита. Испит се полаже пред комисијом коју именује Наставно-научно веће.

Специјалистички испит се састоји из писменог дела-теста, практичног дела и усменог испита који се полаже пред комисијом. Специјализант је обавезан да положи испит у року од 6 месеци од дана истека специјалистичког стажа. Студент који није положио специјалистички испит може да полаже још два пута у размацима од најмање 6 месеци. Ако специјализант ни 3. пут не положи испит губи право на даље полагање специјалистичког испита. Специјализант који у року 6-12 месеци по завршетку специјалистичког стажа не поднесе захтев за полагање специјалистичког испита полагање истог се условљава додатним колоквијумима које опредељује катедра за специјалистичке студије из клиничке фармакологије.

Специјалистички испит се пријављује Факултету од 01. до 15. у месецу за месец у

коме се планира полагање испита. Испитни рокови су: март, април, мај, јуни, септембар, октобар, новембар и децембар. Испитни рок траје од 20. у месецу до последњег дана у месецу. Факултет специјализанту издаје одобрење за полагање испита и одређује му Комисију пред којом испит полаже. Састав чланова Комисије предлаже катедра а верификује Наставно-научно веће.

После специјалистичког испита Комисија утвђује оцену: одличан, врло добар, добар

или није положио.

После положеног специјалистичког испита издаје се диплома о стеченом називу Специјалисте клиничке фармакологије са уписаном коначном оценом са испита.

3

ПРОГРАМ ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ ЗА СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈУ КЛИНИЧКЕ ФАРМАКОЛОГИЈЕ

Практичан стручни рад уз помоћ, едукацију и надзор ментора обавља се у клиникама–наставним базама Медицинског факултета у Крагујевцу. Могуће је део вештина савладати и у другим медицинским установама које имају званично одређене менторе ( за поједине вештине ) које је поставило Наставно-научно веће Медицинског факултета у Крагујевцу.

Распоред практичних-стручних активности у трајању месец је следећи:

ПРАКТИЧНО-СТРУЧНЕ АКТИВНОСТИ место

одржавања трајање у месецима

1.

а. Практичан стручни рад на факултету Катедра за фармакологију

13

б. Интерна медицина Интерна клиника

5

в. Инфективне болести Инфективна клиника

2

г.

Неуропсихијатрија Клиника за психијатрију, Центар за неурологију

2

д. Педијатрија Клиника за педијатрију

2

ђ. Општа хирургија Хируршка клиника

2

е. Реуматологија Одељење реуматологије

1

ж.

з.

и.

ј.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

4

КАТАЛОГ ПРОЦЕДУРА И ВЕШТИНА КОЈЕ СПЕЦИЈАЛИЗАНТ ТРЕБА ДА САВЛАДА

Процедуре и вештине опције рада

број обавезно изведених процедура

Оверава ментор

У ТОКУ ФАРМАКОЛОШКОГ СТАЖА

1.

Планирање експеримената ин витро и ин виво

1

проф. др Слободан Јанковић, проф. др Драган Миловановић, ас. Др Дејана Ружић Зечевић

2.

Метода експерименталног рада на изолованим органима

2


3.

Метода експерименталног рада на интактним животињама

Крвни притисак, волумен жучне кесице

2


4.

Истраживање ефеката једног агонисте

1


5.

Анализа већ спроведеног истраживања

1


6.

Дискусија резултата фармаколошког истраживања

1


7.

Компарација ин витро и ин виво резултата фармаколошког истраживања

1


8.

Статистичка обрада резултата фармаколошког истраживања

1


9. Написати научни чланак на основу резултата свог истраживања

1 проф. др Слободан Јанковић,

5

проф. др Драган Миловановић, ас. Др Дејана Ружић Зечевић

10.

Усмена презентација резултата рада на стручном састанку

1


У ТОКУ КЛИНИЧКОГ СТАЖА

У ТОКУ КЛИНИЧКОГ СТАЖА

1.

Дијагностика у кардиологији, пулмологији, гастроентерологији и нефрологији

1

проф. др Небојша Анђелковић, доц. др Драган Челиковић, ас. др Марина Ковачевић

2.

Обрада пацијената интернистичких дисциплина

Анамнеѕа, физикални преглед, увид у документацију

40


3.

Одређивање терапије за пацијента

100


4. Дијагностика инфективних болести 10 проф. др Предраг Чановић

5. Обрада пацијената са инфекцијама 2 проф. др Предраг Чановић

6. Одређивање антимикробне терапије 20 проф. др Предраг Чановић

7.

Дијагностика психијатријских и неуролошких обољења

10

проф. др Славица Ђукић Дејановић, проф. др Гордана Тончев, проф. др Горан Михајловић, проф. др Драгана Игњатовић Ристић

8.

Обрада психијатријског и неуролошког пацијента

1+1


9.

Избор најадекватније терапије за конкретног пацијента

20


6

10.

Процена терапијског ефекта и нежељених дејстава лекова

10


11.

Обрада педијатријског пацијента

2

проф. др Јасмина Кнежевић, доц. др Биљана Вулетић

12.

Израда протокола клиничког испитивања лека

1


13.

Извести једно клиничко испитивање лека отвореном методом

1


14.

Извести клиничко испитивање лека двоструко-слепом методом

1


15.

Извести компаративно, плацебо-контролисано клиничко испитивање лека

1


16.

У склопу 4. фазе клиничког испитивања лекова брадити нежељена и токсична дејства лекова

5


КОЛОКВИЈУМИ 1.

Колоквијум из клиничке фармакологије

СПИСАК ПРЕДЛОЖЕНИХ МЕНТОРА ЗА САВЛАДАВАЊЕ ВЕШТИНА И ПРОЦЕДУРА

7

8

Списак ментора није коначан јер ће се накнадно одређивати нови ментори из других Одељења и клиника чији кандидати могу део стажа провести у својим матичним установама. За део вештина и процедура које се могу обавити у матичним хируршким установама из којих специјализант долази, упућује се молба Наставно-научном већу Медицинског факултета у Крагујевцу, од стране потенцијалног ментора из поменуте матичне установе. Услове за обављање менторске дужности постављаће Катедра за специјализацију клиничке фармакологије уз одобрење Наставно-научног већа Медицинског факултета у Крагујевцу а на основу правилника о менторству који доноси Министарство здравља РС. ПРОГРАМ ДВОСЕМЕСТРАЛНЕ НАСТАВЕ СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ ИЗ

КЛИНИЧКЕ ФАРМАКОЛОГИЈЕ

ПРВИ – ЗИМСКИ СЕМЕСТАР

Тематске јединице Врста наставе

Место предавања/вежби

Наставник Датум Часова

ПРВ

А НЕДЕЉА

Клиничка фармакологија у систему здравствене заштите.

П Кабинет 18 проф. др Слободан Јанковић

4

Претклиничко и клиничко испитивање лекова


4

Нежељена и токсична дејства лекова.


4

9

Откривање и пријављивање нежељених дејстава лекова.


4

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 16 Процена каузалности нежељених догађаја.

В Служба клиничке фармакологије у КЦ-у „Крагујевац“

проф. др Слободан Јанковић

4

УКУПНО ЧАСОВА ВЕЖБИ 4




ДРУ

ГА НЕДЕЉА

Клиничка фармакокинетика.

П Кабинет 27 проф. др Драган Миловановић

5

Терапијски мониторинг лекова.


5

Популациона фармакокинетика.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Методе мерења концентрације лекова у серуму.


проф. др Драган Миловановић

5





ТРЕ

ЋА

НЕДЕЉА

Механизми деловања лекова.


5

Основе фармакоекономије.


5

Моделирање у фармакоекономији.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Дизајнирање фармакоекономске студије.



5





ЧЕТВРТ

А

НЕДЕЉА

Фактори који утичу на деловање лекова и дозирање


5

Основе фармакогенетике.


5

10

Генетске варијације изоформи цитохрома П450.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Практични примери из фармакогенетике.



5





ПЕТА

НЕДЕЉА

Интеракције међу лековима.


5

Принципи рационалне фармакотерапије.


5

Методе за побољшање прописивачке праксе.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Најчешће грешке при примени лекова у пракси.



5





ШЕСТА

НЕДЕЉА

Промене дејства при поновљеном давању лека, зависност од лекова


5

Симпатомиметици и симпатолитици.


5

Ганглијски блокатори – клиничка примена.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Практична примена лекова који делују преко симпатичког нервног система.



5





СЕДМА

НЕДЕЉА Законски прописи о

испитивању и стављању лекова у промет.


4

Парасимпатомиметици и парасимпатолитици.

П Кабинет 18 проф. др Слободан

4

11

Јанковић Фармакологија ока. П Кабинет 18 проф. др

Слободан Јанковић

4

Клиничка фармакологија хистамина, серотонина и лекова који делују преко аутакоида.


4

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 16 Практична примена лекова који делују преко парасимпатичког нервног система.



4





ОСМА

НЕДЕЉА

Фармакологија ЦНС-а П Кабинет 27 проф. др Драган Миловановић

5

Клиничка примена антипсихотика.


5

Збрињавање нежељених дејстава антипсихотика.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Клиничка примена литијума и других стабилизатора расположења.



5





ДЕВЕТА

НЕДЕЉА

Поремећаји расположења П Кабинет 18 проф. др Слободан Јанковић

5

Фармакокинетика и фармакодинамика антидепресива.


5

Клинички значајне интеракције антидепресива са храном и другим лековима.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Примена антидепресива у трудноћи и лактацији.



5


12




ДЕСЕТА

НЕДЕЉА

Клиничка фармакологија лекова који делују преко неуромишићне спојнице.

Кабинет 27 проф. др Драган Миловановић

5

Општа и локална анестезија.


5

Балансирана анестезија. Кабинет 27 проф. др Драган Миловановић

5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Практична примена интравенске анестезије и свесне седације.

Служба клиничке фармакологије у КЦ-у „Крагујевац“


5





ЈЕДАНАЕСТА

НЕДЕЉА

Антиепилептици. П Кабинет 18 проф. др Слободан Јанковић

5

Корекција дозе антиепилептика, циљне терапијске концентрације.


5

Нежељена дејства антиепилептика.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Практични аспекти примене антиепилептика.



5





ДВАНАЕСТА

НЕДЕЉА

Терапија бола. П Кабинет 18 проф. др Слободан Јанковић

5

Опиоидни аналгетици. П Кабинет 18 проф. др Слободан Јанковић

5

Зависност од опиоида и методе одвикавања пацијената.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Остале супстанце које изазивају зависност.

В Служба клиничке фармакологије у КЦ-у


5

13

„Крагујевац“УКУПНО ЧАСОВА ВЕЖБИ 5




ТРИ

НАЕСТА

НЕДЕЉА

Клиничка фармакологија нестероидних антиинфламаторних лекова.


5

Нежељена дејства нестероидних антиинфламаторних лекова.


5

Рејов синдром. П Кабинет 27 проф. др Драган Миловановић

5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Лекови за терапију гихта



5





ЧЕТРН

АЕСТА

НЕДЕЉА

Лечење аутоимуних обољења.


5

Терапија компликација реуматоидног артритиса.


5

Терапијски мониторинг имуносупресива


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Клиничка примена имуносупресива.



5





ПЕТНАЕСТА

НЕДЕЉА

Директни и индиректни спазмолитици


5

Лечење спазама попречно-пругасте мускулатуре.


5

Нежељена дејства спазмолитика.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Клиничка примена спазмолитика у лечењу

В Служба клиничке

проф. др Слободан

5

14

колика. фармакологије у КЦ-у „Крагујевац“

Јанковић


ДРУГИ – ЛЕТЊИ СЕМЕСТАР




ПРВ

А НЕДЕЉА

Клиничка фармакологија хормона и њихових аналога.


5

Препарати инсулина.


5

Минералокортикоиди. П Кабинет 18 проф. др Слободан Јанковић

5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Нежељена дејства кортикостероидне терапије.



5





ДРУ

ГА НЕДЕЉА

Антиангинозни лекови: бета блокатори, нитрати, блокатори канала за калцијум.


5

Антихипертензиви. П Кабинет 27 проф. др Драган Миловановић

5

Интеракције антихипертензивних лекова.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Примена антихипертензива код старих.



5





ТРЕ

ЋА

НЕДЕЉА

Инотропни лекови. П Кабинет 18 проф. др Слободан Јанковић

5

Клиничка фармакологија лекова за срчану инсуфицијенцију.


5

Избор антиаритмика. Нежељена дејства антиаритмика.


5

15

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Интеракције антиаритмика са другим лкеовима и храном.



5





ЧЕТВРТ

А НЕДЕЉА

Фармакокинетика и фармакодинамика лекова који се користе против хиперлипидемија.


5

Улога хиполипемика у примарној и секундарној превенцији нежељених кардиоваскуларних догађаја.


5

Нежељена дејства хиполипемика.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Фармакологија крви и ткива.



5





ПЕТА

НЕДЕЉА

Принципи рационалне примене антибиотика.


5

Постантибиотски ефекат и утицај дозних режима на ефикасност антибиотика.


5

Нежељена дејства антибиотика; интеракције са другим лековима и храном.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Резистенција на атибиотике.



5





ШЕ

СТА Фармакокинетика и фармакодинамика антивирусних лекова.


5

16

Клинички значај антигљивичних лекова.


5

Антипаразитарни лекови.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Лекови против ектопаразита.



5





СЕДМА

НЕДЕЉА

Принципи цитостатске терапије.


5

Припрема цитотоксичних препарата.


5

Избор цитостатика за поједина малигна обољења.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Нежељена дејства цитостатске терапије и ублажавање њихових последица.



5





ОСМА

НЕДЕЉА

Лечење едема. П Кабинет 27 проф. др Драган Миловановић

5

Принципи примене диуретика.


5

Интеракције диуретика са другим лековима.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Нежељена дејства диуретика.



5


17



Наставник Датум Часова ДЕВЕТА

НЕДЕЉА

Фармакокинетика и фармакодинамика лекова који се користе за гастроинтестинална обољења.


5

Утицај лекова за гастроинтестинална обољења на апсорпцију других лекова.


5

Ентерохепатичка рециркулација лекова.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Терапија опстипације. В Служба

клиничке фармакологије у КЦ-у „Крагујевац“


5





ДЕСЕТА

НЕДЕЉА

Клиничка фармакологија лекова који се користе за лечење бронхијалне астме.


5

Препарати за примену лекова путем инхалације.


5

Антитусици и експекторанси.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Лечење хроничне опструктивне болести плућа.

Служба клиничке фармакологије у КЦ-у „Крагујевац“


5





ЈЕДАНАЕСТА

НЕДЕЉА

Принципи лечења тровања.


5

Најважнији токсидроми. П Кабинет 18 проф. др Слободан Јанковић

5

Примена хемодијализе и хемоперфузије у елиминацији отрова.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Најважнији антидоти. В Служба

клиничке фармакологије у


5

18

КЦ-у „Крагујевац“





ДВАНАЕСТА

НЕДЕЉА

Клиничка примена хелата.


5

Интоксикација са органофосфатним и органохлорним инсектицидима.


5

Тровање оловом, живом, арсеном.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Тровање седативима. В Служба

клиничке фармакологије у КЦ-у „Крагујевац“


5





ТРИ

НАЕСТА

НЕДЕЉА

Предозирање психотропних лекова.


5

Поступак са отрованом особом која је у коми.


5

Тровање антипсихотицима.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Тровање антидепресивима.



5





ЧЕТРН

АЕСТА

НЕДЕЉА

Примена лекова код жена.


5

Примена лекова код старих.


5

Фармакологија витамина.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15

19

Решавање практичних фармакотерапијских проблема у педијатријској популацији.



5





ПЕТНАЕСТА

НЕДЕЉА

Примена лекова код пацијената са инсуфицијенцијом бубрега, код пацијената на хемодијализи и перитонеалној дијализи.


5

Фармакологија минерала. П Кабинет 18 проф. др Слободан Јанковић

5

Примена инфузионих раствора.


5

УКУПНО ЧАСОВА ПРЕДАВАЊА 15 Примена лекова код пацијената са инсуфицијенцијом јетре.



5

УКУПНО ЧАСОВА ВЕЖБИ 5 Неопходна литература: 1. FARMAKOLOGIJA I TOKSIKOLOGIJA. Janković SM. I izd., Medicinski fakultet, Kragujevac, 2003. 2. BASIC AND CLINICAL PHARMACOLOGY. Katzung G Bertram. Prentice-Hall, Internacional Inc, London, 2001. 3. FARMAKOLOGIJA. Varagić V, Milošević M. XVI izd., Elit-Medica, Beograd, 2003. 4. British National Formulary 48, September 2004, British Medical Association and Royal Pharmaceutical Society of Great Britain, Pharmaceutical Press, Wallingford. 5. van Boxtel CJ, Santoso B, Edwards RI. Drug Benefits and Risks. International Textbook of Clinical Pharmacology. 1st edition, John Wiley and Sons Ltd., Chichester, U.K. 5. Craig CR, Stitzel RE. Modern Pharmacology with Clinical Applications. 6th edition, Lippincott Williams & Wilkins, Philadelphia, 2004. 6. Waller DG, Renwick AG, Hillier K. Medical Pharmacology and Therapeutics. 2nd edition, Elsevier Saunders, Edinburgh, 2005.

20

7. Goodman & Gilmans’s The Pharmacological Basis of Therapeutics. 11th edition, McGrawHill, New York, 2006.

Ментори обављају практичан рад са својим специјализантима, по темама из распореда синхроно са трајањем двосеместралне наставе.

Обавеза је специјализаната да бар једну трећину предвиђених сати за праксу проведу

у дежурствима ( ургентном раду) са својим менторима тј. да обаве 10-15 дежурстава по једном семестру које ће оверавати ментор у индексу стажирања.

Уколико број кандидата не буде довољан за обављање двосеместралне наставе екс

катедра (бар 3-5) студент ће предвиђено градиво савлађивати по принципу индивидуалних студија са својим менторима путем консултација, колоквијума и семинара. Медицински факултет ће за сваку тему специјализанту давати упут за ментора задате теме који ће тај упут по завршетку наставе оверити.

Специјализант је обавезан да упут врати-раздужи на Факултету да би потом добио

нови упут за следећу наставну тему.

Шеф Катедре за специјалистичке студије клиничке фармакологије

У прилогу извод из програма специјализација и ужих специјализација (“Службени гласник РЦ”,бр. 111/93, 46/92)

21

22

Documents

UNIVERZITET * SVETOZAR MARKOVIĆ *U …...3 ПРОГРАМ ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ ЗА СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈУ КЛИНИЧКЕ ФАРМАКОЛОГИЈЕ Практичан