114
1 Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultet Grafija i jezik Sanktpeterburške Aleksandride (RNB Q.XV.168, 15. st.) Završni magistarski rad Kandidatkinja: Amina Osmanlić Mentorica: prof.dr. Lejla Nakaš Sarajevo, 2020.

Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

  • Upload
    others

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

1

Univerzitet u Sarajevu

Filozofski fakultet

Grafija i jezik Sanktpeterburške Aleksandride (RNB Q.XV.168, 15. st.)

Završni magistarski rad

Kandidatkinja: Amina Osmanlić Mentorica: prof.dr. Lejla Nakaš

Sarajevo, 2020.

Page 2: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

2

Univerzitet u Sarajevu

Filozofski fakultet

Odsjek za bosanski, hrvatski i srpski jezik

Grafija i jezik Sanktpeterburške Aleksandride (RNB Q.XV.168, 15. st.)

Završni magistarski rad

Kandidatkinja: Amina Osmanlić Mentorica: prof.dr. Lejla Nakaš

Sarajevo, 2020.

Page 3: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

3

Sadržaj

1. Uvod…………………………………………………………………………………………...4

2. Aleksandrida kao knjiţevni ţanr……………………………………………………………....5

3. Kodikološki podaci o rukopisu………………………………………………………………11

4. Grafija i jezik...........................................................................................................................13

4.1. Paleografija……………………………………………………………………………...13

4.2. Aleksandrida kao dio staroslavenske literarne tradicije………………………………...14

4.3. Paleografski opis Sanktpeterburške Aleksandride..…………………………………….18

4.4. Fonetska analiza………………………………………………………………....…........24

4.4.1.1. Poluglasi………………………………………………………………….24

4.4.1.2. Refleks jata……………………………………………………………….27

4.4.1.3. Prelazak l u o……………………………………………………………..30

4.4.1.4. Slogotvorno r i l………………………………………………………….30

4.5. Morfološka analiza……………………………………………………………………...32

4.5.1. Imenice………………………………………………………………………..32

4.5.2. Zamjenice……………………………………………………………………..36

4.5.3. Pridjevi………………………………………………………………………..37

4.5.4. Glagoli………………………………………………………………………...39

5. Zaključak……………………………………………………………………………………..45

6. Bibliografija……………………………………………………………………………….....47

6.1. Izvori…………………………………………………………………………………….47

6.2. Literatura………………………………………………………………………………...47

6.3. Internetski izvori………………………………………………………………………...48

7. Dodatak………………………………………………………………………………………50

Page 4: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

4

1. Uvod

Predmet ovog završnog rada jeste Sanktpeterburška Aleksandrida. U radu ćemo prikazati

posebnosti grafije i jezika Sanktpeterburške Aleksandride istraţujući, prije svega, rukopis, ali i

bogatu literaturu o slavenskoj kasnosrednjovjekovnoj recenziji romana o Aleksandru Velikom.

Prvobitno ćemo pojasniti roman kao knjiţevni ţanr, neke specifičnosti srednjovjekovnog romana

te njegovu fabulu. Zatim ćemo navesti kodikološki opis rukopisa koji će nam omogućiti

preciznije datiranje rukopisa.

Posebnu paţnju ćemo usmjeriti ka paleografiji i ortografiji, gdje ćemo zasebno opisati svaki

grafem, a on će biti prikazan zajedno s riječju u kojoj smo ga pronašli. Nakon paleografskog

opisa ćemo preći na fonetsku analizu u kojoj smo, prije svega, ţeljeli prikazati reflekse poluglasa

i jata, kao i primjere vokalizacije te primjere slogotvornih suglasnika r i l. Grafija rukopisa uputit

će nas na mjesto i vrijeme nastanka rukopisa.

Na koncu, na osnovu karakterističnih pojedinosti koje ćemo izdvojiti u dijelu rada koji se tiče

morfološke analize rukopisa moći će se odrediti tip redakcije staroslavenskog jezika. Svi primjeri

bit će navedeni sa kontekstom u kojem se nalaze, popraćeni brojem lista na kojem se nalaze u

rukopisu.

Čitava analiza će biti koncipirana na način da se dosegnu neke do sada neotkrivene pojedinosti

vezane za Sanktpeterburški rukopis Aleksandride, a najbitnija od njih bi bila bliţe datiranje

rukopisa i otkrivanje idiolekta pisara.

Page 5: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

5

2. Aleksandrida kao književni žanr

Aleksandrida, roman o ţivotu i osvajanjima Aleksandra Velikoga, jedno je od najpopularnijih

djela srednjovjekovne svjetovne knjiţevnosti. Po jednoj varijanti tog teksta koja je spjevana u

stihovima (Lambert Le Tort) nazvana je i jedna vrsta stiha, aleksandrinac.

Prilikom definiranja termina roman naići ćemo na poteškoće o čemu u knjizi “Hrvatska

Aleksandrida” i govori Marija-Ana Dürrigl. Roman je kao ţanr teško definirati, osobito

srednjovjekovni (svjetovni) roman, jer se taj termin odnosio na jezik kojim su pisana/ izvoĎena ta

stihovna ili prozna djela. Naziv mu najvjerovatnije dolazi od priloga romanice, naime romanice

loqui “govoriti romanskim jezikom”, ţivim, vernakularnim, a ne latinskim (Dürrigl–Hercigonja,

2017: 8).

Stari Grci su stvorili roman, ali je današnji naziv srednjovjekovnog porijekla i označava različite

pripovjedne tekstove, pa moţemo govoriti da je roman narativni tekst na modernom jeziku,

najčešće francuskom, provansalskom i italijanskom, sa svjetovnom tematikom.

Srednji vijek poznaje samo “Roman o Aleksandru”, koji je bez opravdanja dospio meĎu romane

jer je bio neautentičan i sasvim drukčije vrste knjiţevne vrijednosti nego što je romanu kao

knjiţevnom ţanru pripisana u modernoj knjiţevnosti, ali je zbog svog zanimljivog sadrţaja bio

iznimno cijenjen u srednjem vijeku.

Dakle, termin roman u prvobitnom značenju se ne odnosi na oblik, strukturu ili sadrţaj djela.

Autori ovih romana se pozivaju na “historijsku istinu” koju prenose, oni se oslanjaju na svoje

literarne predloške, tj. na djela antičkih autora. MeĎutim, oni konstantno unose inovacije, i to na

takav način da sva ta djela sadrţajem i stilom odraţavaju dvorsku i vitešku kulturu.

Dragoljub Pavlović ističe da se u ovom romanu “istorija pretvara u legendu” tako što se

realistični dogaĎaji miješaju sa fantastičnim i bajkovitim (1957: 10). Tako, naprimjer, prireĎivači

stvaraju predaju o Aleksandru kao sinu posljednjeg egipatskog faraona, čarobnjaka Nektenaba.

Radmila Marinković ovaj roman ocjenjuje kao epsko djelo: „Posmatran, meĎutim, kao

Aleksandrida, tj. kao epsko delo, on po svome obilju fantastičnih i romantičnih epizoda, po

uspelim epskim slikama i opisima, po krepkim i dobro sročenim Aleksandrovim pismima i

Page 6: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

6

besedama, ima u mnogome draţ i privlačnost jednog zanimljivog srednjevekovnog eposa“

(1986: 14).

Taj srednjovjekovni epos i tu hristijanizovanu biografiju, za koju smo već utvrdili da ne

odgovara današnjem obliku romana, prema mišljenju Radmile Marinković trebalo bi osloboditi

naziva Roman o Aleksandru Velikom i zamijeniti ga terminom Aleksandrida.1

U zapadnoj Evropi u 12. vijeku knjiţevnost na latinskom jeziku, ali i na narodnim jezicima

dobiva znatan zamah i dogaĎa se svojevrstan obrat u obraĎivanju antičkih tema, a meĎu njima

vaţno mjesto zauzima pripovijest o jednom od najvećih vladara u historiji, Aleksandru

Makedonskom. Tada roman postaje pisano djelo, namijenjeno individualnom čitanju i uţem

krugu primatelja, te su bili stvarani da bi bili čitani, a ne recitirani, pjevani ili kazivani naglas.

Prema tome, jasno je da ţanrovi srednjovjekovne knjiţevosti imaju veoma malo zajedničkog s

modernim ţanrovima.

Bitno je istaći i neke od funkcija romana kao što su: u prvoj mjeri pruţaju uţitak, a obavijesna i

moralno-poučna funkcija su u drugom planu, ponekad i izostaju. U korpusu svjetovne

knjiţevnosti roman je imao vaţnu ulogu povezivanja svjetovnoga sa duhovnim i poučnim, a u

sebi je, za razliku od drugih knjiţevnih vrsta ili ţanrova, ujedinjavao različite tipove diskurzivnih

strategija koje su bile popularne u onodobnim ostvarajima: od poučne, povijesne, hagiografske,

orijentalne, preko obiteljske priče ili sage, fabliauxa, kronike, do mistike, proročanstva, pa i

lirske poezije (Dürrigl, 2017: 10–11).

Termin roman je u srednjem vijeku prije svega označavao fikcionalno i zabavno djelo sa mnogo

fantastike, junaštva, ljubavnih zapleta, mitskih elemenata, uzbudljivih avantura, nevjerovatnih

dogaĎaja i likova. Jedan od vaţnih ciklusa romana iz zrelog srednjeg vijeka jeste onaj o antičkim

temama, npr. Troji, Tebi i Aleksandru Velikom.

Aleksandrida spada u stvaralaštvo koje se po tematici naziva antički roman, jer obraĎuju teme iz

antičke tradicije.

1 “Delo koje je pripadalo nekom meĎuţanru izmeĎu psuedoistorije i srednjevekovne epike adaptirano je kod nas

prema postojećem epskom rodu, zadrţavajući u opštem sklonu izgled hristijanizovane biografije. Stoga je ispravnije

ovo delo zvati ne romanom o Aleksandru nego Aleksandridom, kako je još Jagić učinio.“ (Marinković, 1986: 30).

Page 7: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

7

Veliki osvajač oduvijek se u srednjovjekovnoj literaturi smatrao klasičnim primjerom veličine i

smrtnosti ljudske osobe. Aleksandar Makedonski bio je omiljeni knjiţevni junak gotovo svih

naroda.

Uz upozorenje da srednjovjekovni roman ne odgovara današnjem romanu, Marinković kaţe da je

roman o Aleksandru Velikom najstariji u nizu srednjovjekovih romana (Marinković, 1986: 21).

Da je Aleksandar Makedonski bio omiljeni knjiţevni junak gotovo svih naroda srednjega vijeka

tvrdi i Jagić.2 To je zapravo i očekivano, jer je Aleksandar Veliki kao historijska ličnost u samo

trideset i tri godine ţivota postigao toliko da je zadobio posebno mjesto u mašti i u knjiţevnoj

tradiciji više stoljeća. Pored teme o jednom od najvećih vladara i vojskovoĎa, toj popularnosti je

pridonio i veliki opis bitki i bajkovitih predjela Dalekog Istoka kroz koje je Aleksandar putovao i

gdje susreće čudna bića.

Još uvijek nisu tačno ispitani ni vrijeme ni put kojim je ovaj tako popularni roman srednjega

vijeka prešao u juţnoslavenske zemlje. U literaturi se često susreće izraz srpska Aleksandrida.

Jagić u svom izdanju Aleksandride piše kako su Juţni i Istočni Slaveni roman preuzeli iz

bizantskih izvora, tj. da su obje varijante teksta prevedene sa grčkoga. Navodeći rezultate

prethodnih istraţivanja, Jagić kaţe: “Uza sve to osta nam ipak ova „srbska Aleksandria‟ sve do

sele dosta tamna. Ne umjesmo dakle odgovoriti ni na to pitanje, jesu li svi rukopisi bar one

Aleksandride, koju par excellence zovu srbskom, jednoga izvora te meĎu sobom jednaki i

istovetni” (1871: 208).

Jedna starija recenzija Aleksandride Pseudo-Kalistena već je u staroslavenskom razdoblju ušla u

juţnoslavensku knjiţevnost, u sklopu hronografa u 10. stoljeću,3 a mlaĎa verzija prevedena je na

srpski4 jezik i njen tačan predloţak još nije utvrĎen.

Jagić nam otkriva osnovu za izgradnju priča o Aleksandru na zapadu: „U 10. vieku donie iz nova

Archipresbyter Leo iz Carigrada (920‒944) grčki tekst priče Aleksandrove u Napulj te ga po ţelji

2 „Nijedan narod, koji se već u srednjem vieku latio pera da piše, plodi i izvodi djela knjiţevna, ne zaboravi na tog

junaka, kojega gorostasna veličina bacaše sjenu ličnosti i djela svojih daleko iza sebe, izvan granica staroga grčko-

rimskog carstva.“ (Jagić, 1871: 203).

3 Lavrov je zaključio da je hronografska Aleksandrida prevedena u Bugarskoj u vrijeme cara Simeona, zajedno s

drugim prevodima (Marinković 1986: 305–306).

4 Ovim nazivom odraţava se ugraĎen u tradicionalni teskt slavenske recenzije romana o Aleksandru Velikom: по срьпскомя ь к р с по щ 11b, р с по срьпьскомя ь кя вс срьд с ь 25a, м к р бо по срьском кя б р с 77b.

Page 8: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

8

gospodara svoga, kneza Ivana, prevede na latinski, onako kako mišljaše da će ugoditi svojemu

vremenu i njegovu mišljenju; ovo djelo, poznato pod naslovom Historia de proeliis posluţi kao

osnov zapadnoj Evropi za sve potonje priče i ţivotopise Aleksandra Velikoga“ (1871: 205).

Kroz niz redakcija prilagoĎavana duhovnim izmjenama Bizantinaca, ova knjiga je sa jedne od

njih prevedena na stari slavenski jezik u Bugarskoj, ali je svoj dugi ţivot meĎu Slavenima

ostvarila u ruskoj knjiţevnosti: „Dok su u češku i poljsku literaturu utjecali izvori latinski (i

njemački) zapadne Evropi, meĎutiem crpaše slovinski jug i istok izvore svoje za ţivot

Aleksandra Velikoga iz izvora bizantinskih, dakle iz raznieh, što više što manje izmienjenieh

recenzija grčkoga teksta Laţikalistenova. Najranije, kako se danas misli, ukaza se ţivot

Aleksandra Velikoga u staroslovensku (starobugarsku, starosrbsku, starorusku) knjiţevnost

preko onieh zbornika, koji su osobito u starijoj ruskoj knjiţevnosti poznati pod imenom

Hronografa“ (1871: 206).

Ona djela koja su postojala u slavenskoj literaturi su bila poznata i na latinskom Zapadu, i to u

istim literarnim oblicima.

U 11. stoljeću provansalski pjesnik Alberich (Obery) iz Besancona je stvorio pjesmu o

Aleksandru. Latinski spisi i provansalska pjesma posluţili su kao izvor brojnih romana o

Aleksandru u Francuskoj, Engleskoj, Njemačkoj, Španiji, Italija, kao i meĎu zapadnim

Slavenima.

Poeme o Aleksandru Velikom nastaju na Istoku. Istočnoj recenziji Pseudo-Kalistena pripadaju

perzijski prepjevi u vidu mesnevija posvećenih Aleksandru ‒ “Šah-nama”, Firdusi u 11. stoljeću;

“Iskender-nama”, Nizami u 12. stoljeću.

MeĎutim, ako se vratimo na naše prostore, naići ćemo na problem neutvrĎenosti vremena i

mjesta na kojem je nastala slavenska prerada Aleksandride. Do danas nije rasvijetljeno porijeklo

juţnoslavenske matrice Aleksandride, pa ni na osnovu grafije najstarijih sačuvanih rukopisa. Zna

se da je jedan stariji slavenski prijevod, zasnovan na β recenziji grčkog romana Pseudo-

Kalistena, iz Bugarske došao u staru rusku knjiţevnost i tamo doţivio nekoliko recenzija.5

MeĎutim, taj tekst nije srodan tekstu novog prevoda Aleksandride, koja je u Rusiji poznata od

5 Tekstove svih pet recenzija hronografske Aleksandride objavio je V. M. Istrin (1893).

Page 9: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

9

15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj, srpskoj,

bosanskoj, hrvatskoj, rumunjskoj, bugarskoj i grčkoj pismenosti.6

Obratimo li paţnju na strukturu romana, odnosno, figure glavnoga lika, primijetit ćemo da je

Aleksandar Veliki primjer kako historijska ličnost prerasta u legendu; u njemu se spajaju

mitologizacija, romansiranje, ali i djelomično nastojanje oko biografije jednog fascinantnog

vladara iz davno minulih vremena.

U tekstu prepoznajemo herojski ideal, koji u primatelju izaziva divljenje prema Aleksandru i

veličanstvu njegove vladavine. Vladar je u potpunosti idealiziran, on pored tjelesne snage

posjeduje i intelektualno znanje, koje ga uzdiţe u više nivoe duhovnosti.

Svjetovni roman je dio podsustava srednjovjekovne knjiţevnosti što je dosta udaljen od Crkve,

pa će i sadrţaj, motivi i ostalo reflektirati ne toliko učenje Crkve, već će isticati ideale

aristokratskoga/ viteškoga ţivota.

Dürrigl ističe da Aleksandrida, kao i svi srednjovjekovni romani, spaja raznorodne diskurzivne

strategije, tj. sadrţi razne tipove diskursa. Naime, zahvaljujući raznovrsnom diskursu i ostalim

elementima po kojima je ovo djelo prepoznatljivo i specifično dolazimo do zaključka da

Aleksandrida spada meĎu najljepša djela srednjovjekovne tradicije po maštovitosti, po

razvijenosti fabule i digresijama, po uzbudljivim pustolovinama i veličanstvenim osvajanjima

(Dürrigl, 2017: 72).

Proučavatelji su, uglavnom, saglasni oko toga da je predloţak za tzv. srpsku Aleksandridu bila γ

verzija Pseudo-Kalistenova teksta s odreĎenim interpolacijama.

Ranije recenzije Pseudo-Kalistenova teksta prevedene su na latinski jezik, pa je u brojnim i

raznovrsnim preradama ovaj roman predstavljao jedno od najčitanijih djela latinskog srednjeg

vijeka.7

6 Usp. Hercigonja–Dürrigl 2017: 20. Novogrčki prijevod srpske recenzije Aleksandride koji datira iz 17. st. naziva

se danas δ recenzijom, jer se smatra da su i srpska i novogrčka verzija imale prethodno zajedničko grčko izvorište u

izgubljenoj varijanti teksta koji je proistekao iz ε recenzije. Najosnovnije o recenzijama Pseudo-Kalistena vidjeti na

https://hoe.ub.rub.de/retrieve/Codex/628c7947-16a3-4332-9468-2e1ab933c740 .

7 Riječ je o tekstovma koji su u srodstvu s α recenzijom Pseudo-Kalistena, čiji je prvi predstavnik prijevod Julija

Valerija https://en.wikipedia.org/wiki/Julius_Valerius_Alexander_Polemius.

Page 10: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

10

Fabula ovog biografskog, herojsko-avanturističkog romana je stepenasto izgraĎena kao splet

anegdota, epizoda ispunjenih fantastikom, moralizatorskih refleksija uokvirenih historijskim

činjenicama koje su vezane za ţivot historijske ličnosti (Dürrigl, 2017: 23).

Priča o tom ţivotu je razvijena na razne načine: počevši od prepreka na koje je Aleksandar

nailazio, neobičnih okolnosti njegovog začeća i roĎenja. U romanu on je biološki sin Olimpije,

supruge makedonskog kralja Filipa, i odbjeglog egipatskog cara, zvjezdoznanca i čarobnjaka

Nektenaba. Aleksandar je lijep, pametan (učitelj mu je Aristotel), spretan u borbi, odlučan i

plemenit. Nakon smrti zakonitog oca, kralja Filipa, postao je makedonski kralj i započeo

osvajanja: pohode na Atenu i Rim. Savladao je čovjekolike zvijeri i krilate ţene. Potom je

pokorio Sredozemlje, Troju, Izrael, Egipat, Babilon i Perziju. Nakon što je Darije ubijen i

perzijska vojska poraţena, oţenio je Darijevu kćerku Roksanu.

Opreka fiktivno i faktivno povezana je s nastojanjem da se protagonista, Aleksandar

Makedonski, prikaţe kao boţanstvo.8 Ţenidba Alaksandra s Darijevom kćeri nije upitna kao

historijska činjenica, ali se u romanu kao ta najljepša ţena u svome kraju (ne samo po vanjštini,

već i po dobroti i unutarnjoj ljepoti) navodi Roksana. U dijelu koji govori o Aleksandrovoj smrti,

Roksana se ubija ne mogavši zamisliti svoj ţivot bez njega, a njegovog ubojicu, Vrionuša, ubija

njegov znameniti konj Bukefal koji je zaplakao kao čovjek, a onda skočio i odgrizao Vrionušu

glavu.

Kako je i zbog čega Aleksandar umro, ne zna se sa sigurnošću. Prema romanu, otrovao ga je

njegov dvorjanin jer mu nije htio prepustiti vlast nad Makedonijom, što je jedna od mogućnosti

koju historija danas razmatra. Neki smatraju kako su ga njegovi vojnici ubili jer su ga morali

poštovati poput boţanstva, a drugi to demantiraju jer misle kako bi mu vojnici dali veću

dozu otrova od koje bi umro odmah, a ne nakon 11 dana.9

Ne isključuju se ni mogućnosti da je umro od groznice ili tifusa.

8 Vidi: https://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandrida#Radnja

9 https://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandrida

Page 11: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

11

3. Kodikološki podaci o rukopisu

Prema mišljenju D. J. Prozorovskoga rukopis je, vjerovatno, napisan u 15. st. budući da sadrţi

mnoga slova koja nestaju nakon 15. st. Prozorovski daje i druge bitne kataloške informacije:

- rukopis je napisan na srpskom kulturnom prostoru za šta postoje naznake u tekstu,

formulacije da ovaj ili onaj grčki izraz u srpskom znači to-ili-to;

- na listu 10b je bilješka koja se odnosi na isplatu pisara: Dadoše Sava i Božidar popu

Marku 25 aspri za 17 tetrada (svezaka) da mu ispiše. I deset tetrada (svezaka) – neka se

zna – za knjigu; 17 aspri za svaki svezak, a 8 aspri dodatka;10

- na kraju slijeva je jedna prazna stranica i na posljednjoj stranici je moguće raspoznati

tinte kojima je pisan rukopis.”11

Broj listova iznosi 144 + II l. ; 4º.

Prva stranica rukopisa Aleksandride sadrţi ustaljeni početak srednjovjekovnih tvorevina (сь б оь

по ѥмь·ром ьць) poznatiji kao invokacija, odnosno, zazivanje nekog

višeg nadnaravnog bića na početku ritualnog čina pisanja, u ovom slučaju Boga.

Rukopis nije sačuvan u cjelini: nedostaje posljednji list prve tetrade koji je trebao doći odmah

nakon 7b; nedostaje treća tetrada koja je trebala doći iza lista 14b. Na 78a se pojavljuje

oštećenje, odnosno, mrlja od vlage koja obuhvata drugu polovinu rukopisa.

Na gornjoj vodoravnoj margini lista 10b nalazi se bilješka koja se odnosi na ranu povijest

rukopisa. Pisana je različitom rukom od one koja ispisuje glavni tekst, ali je grafijski apekt oba

rukopisa jednak:

д д с в бо д рь попя м ркя · к п рь

ꚋ дь д мя сп ш · д с ꚋ дь д с :·

к я · · ѡсмь д мя дод · с прь ·:·

Bitno je spomenuti i manje oštećenje na 1b u kojem nedostaju počeci prva dva reda.

10

Aspra – srednjovjekovna kovana moneta.

11 http://expositions.nlr.ru/ex_manus/Serbian_Manuscripts/show.php?i=70D6A4BD-FE54-455E-80F0-

2F323DA80E43&l=5

Page 12: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

12

Na posljednjem listu, 144b nalazi se potpun kolofon, ali je čitanje izuzetno teško zbog oštećenja

od vlage. Od godine vidljiv je samo prvi broj – 6 hiljada (po bizantskom računanju vremena).

Ako bi taj broj bio najveći mogući – 6999, rukopis bi bio iz 1491, jer se pri preračunavanju

oduzima 5508. Čitljivi dio teksta kolofona glasi:

сьврьш с ___________ к д ь __ ϐ ѣо _________ мя___________________ скоп ________________ д ь___ · бь ___________ вс м _________________ м рко р бь б ____________ всѣмь с ьїмь · п с ____ѣ__ _ ц по кр с о кѡ · о сь ш в прос ѣ в бь

прос ь · м ъ :·

Herta Kuna osporava zaključak N. N. Rozova da je Sanktpeterburška Aleksandrida bosanska i

iznosi argumente kojima dokazuje da takvo nešto nije moguće:

Lenjingradska Aleksandrida pisana je ćirilicom koja se paleografski i ortografski

razlikuje od svih bosanskih spomenika, mada se mora priznati da poneki slovni oblici

podsjećaju na bosansku kurzivnu ćirilicu, kao što je a sa izduženim stablom, zatim k i

nadredno v, koje je kvadratično. U ovom kodeksu upotrebljavaju se, pak, prejotirano a za

ja i prejotirano e za je, uz tzv. široko e u istoj funkciji; /lj/, /nj/ se distingviraju od /l/, /n/

u slogovima sa prejotiranim vokalima, iako ne sasvim dosljedno, ali se zato vrlo obilno

upotrebljavaju grčko ksi, psi i ipsilon (ižica), kojih u bosanskim kodeksima ima samo u

brojnoj vrijednosti. Ono što ovaj kodeks definitivno uvrštava među nebosanske jesu

primjeri ekavizacije, i to ne samo zamjene jata sa /e/ nego i obrnuto, po čemu ovaj tekst

ne bi mogao potjecati sa bosanskog tla.12

12 „Srednjovjekovna bosanska knjiţevnost“, Herta Kuna, Sarajevo, Forum Bosnae, 2008. godina, str. 264.

Page 13: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

13

4. Grafija i jezik

4. 1. Paleografija

Historija ćirilice je predmet posebne nauke koja se naziva slavenska paleografija. Taj naziv je

naučni termin i sastoji se od dviju grčkih riječi koje znače staro pismo ili pisanje. Paleografska

istraţivanja bave se prvenstveno morfologijom slova, a u širem smislu ova disciplina

podrazumijeva i zanimanje za kaligrafiju ‒ lijepo pismo ili pisanje, krasnopis; ortografiju ‒

pravopis; stenografiju ili tahigrafiju ‒ zbijeno ili brzo pisanje; kriptografiju ‒ tajnopis ili tajno

pismo.

MeĎutim, pored ovakvih naziva koji u svom sastavu imaju riječ grafija, u slavistici se sam naziv

grafija ili grafika upotrebljava u značenju pismo, oblik slova pisanih i štampanih (ĐorĎić, 1971:

9).

Slavenska paleografija je nastala kao sastavni dio slavenske filologije te je zato osnovni predmet

slavenske paleografije bila samo historija pisma. Kao nauka o razvitku pisma, paleografija se

bavi i drugim, spoljašnjim, osobinama pisane dokumentacije kao što je ornament, minijatura,

pisaći materijal, povez, ali najbitnije od svega je izučavanje vodenih znakova ili filigrana

pomoću kojih se odreĎuju starine nedatiranih rukopisa. Tako je paleografija postala pomoćna

historijska nauka. Glavni predmet su osobine pisma bez obzira na kakvom se materijalu ono

nalazilo. To su ne samo rukopisne knjige na pergamentu i hartiji, kao što je u slavenskoj

pismenosti, iz kojih se, uglavnom, i crpila paleografska graĎa, nego i akti, pravni dokumenti,

pečati, novci i sl.

Historija pisma moţe biti sama sebi svrha, ali njen praktični značaj je u primjeni paleografskih

rezultata. To je odreĎivanje vremena i mjesta nastanka datoga teksta, a katkada i njegova pisara.

I jedno i drugo i treće moţe se zaista postići ako se dobro poznaje historija samo spoljašnjih

osobina pisma, tj. razvitak samih njegovih oblika. To i jeste prvi zadatak paleografije i samo

njezin zadatak kao samostalne naučne discipline. Ali, pored toga praktičnog i uţeg zadatka,

paleografija treba da postigne i pravilno čitanje teksta i njegovu tačnu transkripciju koristeći se

rezultatima historije jezika kojim je dati tekst napisan.

ĐorĎić ističe vaţnost razlikovanja historije pisma i paleografije: „Treba razlikovati istoriju pisma

od paleografije. Ova se bavi proučavanjem samo jednog, odreĎenog pisma i zato se kaţe grčka,

Page 14: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

14

latinska, slovenska (glagoljska, ćirilska) paleografija. MeĎutim istorija pisma obuhvata postanak

i razvitak svakog pisma uopšte, naravno u saţetom izlaganju“ (1971: 10).

Bitno je istaći da primjenjivanje paleografije, kao i poznavanje paleografskih rezultata nije

potrebno ukoliko je tekst datiran. MeĎutim, najveći broj paleografske graĎe nije datiran. Zato se

polazi od analize datiranih tekstova da bi se moglo odreĎivati vrijeme nastanka nedatiranih.

4. 2. Aleksandrida kao dio staroslavenske literarne tradicije

Sanktpeterburška Aleksandrida je pisana ćiriličnom minuskulom te ćemo prije svega pojasniti

pojam minuskule, kao i samo pismo. Pod terminom minuskula podrazumijeva se poseban

četverolinijski tip, u ovom slučaju ćiriličnog pisma. Upotrebljavala se, prije svega, u raznim

diplomatskim i uopće pravnim prepiskama, na što upućuje i sam termin ovog pismovnog tipa

(Paskojević, 2015: 35). Za razliku od svečanih liturgijskih pisama većinom ustavnog karaktera,

minuskula posjeduje niz osobitosti koje su prvenstveno nastale iz potrebe za brţim pisanjem i

komunikacijom na nešto niţem funkcionalnom registru – za svjetovne tekstove, diplomatičke,

upravne i poslovne. Ovo pismo, dakle, nema u ovoj funkciji toliko svečan karakter kao što bi

imalo u tekstovima namijenjenima liturgiji.

Postoje dva tipa slova: majuskula, pismo velikih slova i minuskula, pismo malih slova. Ta dva

pisma bila su u velikoj mjeri različita: majuskula (tzv. ustavno pismo) je monumentalna i strogo

odreĎena, a minuskula je slobodnija i dinamičnija. Minuskula je srednjovjekovno poslovno

pismo u kojem su slova pozicionirana u četverolinijski prostor, a oblicima većine slova razlikuje

se od uncijale.13

Bitno svojstvo ćirilskoga kancelarijskog tipa pisma jeste minuskulni četverolinijski sistem u koji

postupno prelaze pojedina slova velikim produţivanjem svojih stabala, dok uporedo s tim niz

slova mijenja svoj oblik: в se pretvara u kvadrat, к u dvije susjedne crtice, ȝ gubi uglove, г, ж, м

spuštaju svoj krak ispod linije, na kraju д dobiva osobito karakterističan oblik od dvije dugačke

13

Na osnovu mišljenja prethodnih istraţivača, V. Mošina (1965), G. Čremošnika (1963) i T. Raukara (1970), došlo

se do osnovnog kriterija za podjelu tipova pisma u ćirilici – dvolinijsko ili uncijalno (ustavno) pismo i četvrolinijsko

ili minuskulno pismo. Istraţivači su sloţni u stavu da izrazita varijantnost pojedinačnih slovnih oblika minuskulnog

pisma potječe iz osnovnog zahtjeva poslovnog ili kancelarijskog pisma – potrebe za brţim pisanjem. Dva tipa pisma

imaju različitu upotrebnu vrijednost u sistemu srednjovjekovnih ţanrova, prvi (uncijala) je rezerviran za sakralne

tekstove, drugi (minuskula) za poslovno pismo i za srednjovjekovne oblike svjetovne knjiţevnosti (usp. Lomagistro

2008: 126–127).

Page 15: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

15

crte u uglu koji zatvara treća mala crtica (Mošin, 1965: 162). Probijanje linija linijskog sustava

slabim slovnim dijelovima najznačajnija je, dakle, karakteristika pisanja slovnih oblika ovog

pisma (kao i svake minuskule, odnosno tekstnih redaka).

Kada govorimo o periodu reforme grafije, Čremošnik ističe da razvoj pisma odraţava neobičnu

ţurbu i nastojanje ka reformi koja je bila politički orijentirana: „Proces promjene pisma koji je u

konačnom razvoju doveo do srpske diplomatske minuskule, počeo je koncem XII stoljeća, dakle

baš u doba razvoja feudalne Srbije Nemanjića“ (1963: 129).

MeĎutim, najveću polemiku stvara podjela mišljenja oko mjesta nastanka ćirilične minuskule.

Dobar primjer tih rasprava je polemika izmeĎu poznatih paleografa Gregora Čremošnika i

Vladimira Mošina. Iako je upravo Čremošnik u jednom od članaka iznio tezu da je pitanje

prvenstva, zbog nedostatka dokaza, nemoguće u potpunosti zaključiti, a na kraju da je i suvišno

dokazivati potječe li ova vrsta pisma iz kancelarije Nemanjića ili iz dubrovačke kancelarije, baš

Čremošnik najčešće upotrebljava termin “srpska diplomatska minuskula” (1963: 119).

Za razliku od Čremošnika, Mošin postanak ove vrste minuskulnog pisma veţe uz prostor

dukljanske drţave 11–12. stoljeća s “definitivnim oformljenjem” u dubrovačkoj slavenskoj

kancelariji prve polovine 13. stoljeća (1965: 159).

Očigledan je utjecaj latinske minuskule na ćiriličnu što stvara nove zaključke: „Specifičnost

ćirilične diplomatske minuskule je u karakterističnom sistemu produţavanja stabala u smislu

zapadnoga kriterija smještaja slova u četverolinijskom prostoru kao i kod latinske minuskule,

zbog čega se i smatra da se ovakvo pismo moglo razviti u krajevima orijentiranim zapadu, gdje

se ćirilica doticala s latinicom“ (Nakaš, 2014: 161).

Osim posebnih minuskulnih slovnih oblika, minuskulu od ustavnog pisma u prvom redu

razlikuje koordinacija i linijski ustroj. Koordinacija je u najkraćim crtama definirana kao proces

pojednostavljivanja i usklaĎivanja slovnih linija u centralnom dijelu retka i razvoja slovnih

oblika unutar linijskog sustava (Paskojević, 2015: 35).

U slučaju diplomatske ćirilične minuskule (pod kojom podrazumijevamo poseban tip ćirilične

minuskule koji se upotrebljava u dubrovačkoj, ali i u susjednim slavenskim kancelarijama),

koordinacija je u centralnom dijelu linijskog sustava jednostupnjevita, a reci su četverolinijski

Page 16: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

16

ustrojeni. Ovakva koordinacija i linijski sustav ujedno su i snaţna poveznica s diplomatskom

minuskulom latiničnog tipa (Paskojević, 2015: 35).

Veoma često u Sanktpeterburškoj Aleksandridi moţemo naići na skraćivanje riječi što je svakako

učinjeno s ciljem uštede prostora, a postupak kao takav moţemo pratiti još od tradicije grčkog

pisanja i grafičkog ureĎenja teksta. Razlikujemo nekoliko vrsta kraćenja: kontrakcije, suspenzije,

natpisivanje (suprapozicije) i ligature (Paskojević, 2015: 50).

Pri ovakvoj podjeli kontrakcije predstavljaju, kako i samo ime govori, stegnute riječi kojima

ispada srednji dio, a zadrţava se prvi i zadnji dio riječi, pri čemu su se najčešće isključivali

samoglasnici. U srednjovjekovnim tekstovima načešće se kontrahiraju tzv. nomina sacra,

odnosno, svete riječi najčešće korištene u liturgijskim tekstovima.

Drugi način kraćenja, suspenzije, uobičajen je u svim evropskim pismima. Osnovni postupak

kraćenja u ovoj kategoriji je izostavljanje desne strane riječi, čime se dobivalo na uštedi

pismovnog prostora, a ujedno je ostavljena kratica koja se prilično lahko mogla rastumačiti zbog

prisutnosti prvog, osnovnog dijela riječi.

U trećoj kategoriji kraćenja, natpisivanju, izdiţe se obično po jedan (najčešće srednji) suglasnik i

stavlja se pod zaobljenu titlu. Pritom se natpisivanje vrlo često kombinira s druge dvije

kategorije kraćenja, odnosno, kontrakcijama i suspenzijama.

U principu, sve ono što je kontrahirano, a izlazi iz korpusa nomina sacra, sve je to rezultat

potrebe za praktičnošću i rezultat slobode da se te riječi smiju kratiti ravnopravno svetima

(Ţagar, 2007: 63–64).

Ligatura se u najkraćim crtama moţe definirati kao spojeno pisanje dvaju ili više slova jednim

pismenim znakom. Takvom definicijom nisu navedena nikakva ograničenja u načinu spajanja

slova. Najčešća funkcija ligature je štednja prostora (papira, pergamenta i slično), te ušteda

vremena pisanja i truda pisara.

Nuţno je spomenuti i da u 13. st. nova minuskula ili knjiški kurziv s mnoštvom ligatura i kratica

ima smanjenu iluminaciju (Ţagar, 2007: 285). U ovoj Aleksandridi nema uopće iluminacija,

izuzev malog geometrijskog ukrasa na početku rukopisa.

Kada govorimo o pomoćnim sredstvima razdvajanja riječi u antici i srednjem vijeku su to bile

tačkice, diastole (veći zarezi), apeks (današnji apostrof), kratice na kraju riječi i monoleksičke

Page 17: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

17

kratice.

U našoj Aleksandridi su uočljive tačkice koje su veoma frekventne, meĎutim, ono što je veoma

rijetko u našem rukopisu, jesu velika početna slova koja su se koristila na početku odlomaka i na

samom početku teksta rukopisa kod naglašavanja odreĎenih tekstnih cjelina, titulacija, atribucija.

Neka od velikih crvenih slova (С, П, Ч, Р) pronašli smo u sljedećim primjerima: с с ш вш ;

прѣ ь ; с ро ; ро ьш с (6b i 7a), njih će u nastavku biti sve manje, meĎutim, na

istim ovim stranicama smo uočili i tačke koje koristi pisar kao njemu svojstvene pauze.14

14

http://expositions.nlr.ru/ex_manus/Serbian_Manuscripts/show.php?i=70D6A4BD-FE54-455E-80F0-

2F323DA80E43&l=11

Page 18: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

18

4. 3. Paleografski opis Sanktpeterburške Aleksandride

Stub je najčešće prav ili ukošen te ne prelazi granicu slovnog niza.

Petlja ne počinje od vrha, obla je i usmjerena naniţe. (2a)

Petlja, uglavnom, počinje ispod polovine stuba i po obliku je,

najčešće, pravouglasta, ali i obla. (1b)

Gornja petlja dopire do polovine stuba, ponegdje i preko polovine

stuba. Petlje se meĎusobno ne presijecaju, a njihovi oblici su

pravouglasti i obli. (1b)

Stub je prav ili ukošen udesno. Prečka sa kukastim privjeskom ne

doseţe do polovine stuba. (2a)

U ovoj varijanti slova д primjećujemo ispupčen duţi desni stub.

Podnica ima duge noţice iskošene unutra, meĎutim, veoma često

je čitavo slovo iskošeno udesno. (2a)

Ne prelazi liniju niza. Oblog je oblika i nerijetko iskošen ulijevo.

(2a)

Sastoji se od dvije ukrštene kose čiji su donji krajevi savijeni

prema unutra. Presjek krakova je visok i, najčešće, gornji dio

prelazi krajeve krakova. (1b)

Dosta je nepravilnog oblika koji varira od riječi do riječi. Dakle,

rep je različitog oblika i prelazi granicu slovnog niza. Donji dio je

znatno izraţeniji i veći od gornjeg. Gornji dio je vrlo blizu repu, pa

skoro da se dodiruju. (1b)

Sastoji se od dva kraka koja su prava i kratka, a prečka je

vodoravna i nalazi se na polovini ili ispod polovine. (1b)

Page 19: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

19

Stub je ravan ili iskošen udesno. Nad njim rijetko stoje dvije-tri

naporedne tačke. (2a)

Ovo slovo je veoma specifično jer se kraci meĎusobno ne dodiruju,

pa se stvara slika zasebnih slova. Dakle, sastoji se od dva kraka

koja su iskošena, savijena prema unutra i meĎusobno razdvojena.

(2a)

Stubovi su pravi, nekad iskošeni, a nekad i ispupčeni, te su oba

stuba iste duţine i dodiruju se na vrhu. (2b)

Stubovi su, uglavnom, kosi, a spojnica stubova prelazi granicu

slovnog niza ispod krajeva stubova. (3a)

Sastoji se od dva prava stuba koja su meĎusobno povezana kosom

crtom ili spojnicom. Vrlo često je lijevi stub kraći od desnog stuba

na dnu, a na vrhu je lijevi stub viši, dakle, počeci im nisu jednaki.

(3a)

Najčešće je okruglog oblika; ponekad je gornji dio ravniji od

ostatka. (1a)

Desni stub je ispupčeniji i katkad duţi od lijevog stuba, tako da je

spojnica iskošena ili udesno ili ulijevo. (1a)

Prav ili iskošen stub prelazi granicu slovnog niza; glavica je

ispupčena i često ne dopire do polovine stuba. Glavica, najčešće,

dodiruje stub, a ponekad ne. (1b)

Ima oblik luka. (1b)

Tri stuba sa već poznatim povijanjem krajeva i spojnicom koja nije

uvijek precizna. Kraći stubovi su savijeni prema unutra i ne dopiru

do polovine glavnog stuba. (1b)

Page 20: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

20

Prvi dio je poput slova o, a drugi se sastoji od dva stuba pri čemu

je lijevi stub iskošen ulijevo, a desni udesno. Lijevi stub je duţi od

desnog i često njihovo mjesto dodira nije na dnu nego iznad. Kuku

na desnom stubu slova y čini kratka crta prelomljena nadolje. (2a)

Nekad je jednopotezno, a često se sastoji od dva dijela. Sastoji se

od krakova pri čemu desni krak ima kuku koja je sačinjena od

kratke crte prelomljene nadolje kao kod slova iznad. Donji dio je

savijutak koji je obao. (2b)

Sastoji se od glavnog stuba i dva obla dijela. Stub prelazi i gore i

dolje mjesto dodira oblih dijelova. Nekada su ti obli dijelovi veći i

širi, a nekada manji, u zavisnosti od riječi. (6a)

Kraci su jako rašireni, savijanja ima ali ne na donjim krajevima

krakova. Najčešće se na desnom gornjem dijelu kraka nalazi

savijeni dodatak. (6b)

Sastoji se od stuba i pravog ugla. Pravi ugao često ne dopire do

polovine glavnog stuba. Glavni stub prelazi granicu niza. (6a)

Ovdje je pravi ugao ublaţen, pa umjesto pravog ugla dobijamo

tuplji ugao, ali ne u potpunosti tup. Taj ugao prelazi polovinu

glavnoga stuba, a na lijevom kraju ima dodatak-kratku liniju. (6a)

Slovo ш sastoji se od tri stuba i podnice; stubovi su iste duţine, a

nekada je srednji stub kraći od ostalih. (6a)

Ima oblik slova ш sa dodatkom na donjem dijelu, odnosno, na

podnici, a taj dodatak čini ravan ili iskošen stub koji prelazi

granicu. Često je cijelo slovo iskošeno. (5b)

Stub je kos i prelazi gornju granicu; prečka mu je talasasta i duţa

sa lijeve strane gdje je savijena prema dolje. (5b)

Page 21: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

21

Stub ne prelazi granicu niza; on je prav ili kos, a petlja nekada ne

dopire do polovine stuba, a nekada je čak i prelazi. (6a)

Prvi dio mu je slovo iznad, a drugi pravi stub; meĎusobno se ne

dodiruju, a iznad drugog dijela slova se često nalaze tri kose linije.

(6a)

Ligatura /je/ se sastoji od pravog stuba i slova e, a njihova spojnica

je iznad ili na polovini stuba. (4b)

Ugib bočnih lukova ne dopire do njihove polovine, a desni luk je

često veći od lijevog. (4b)

Okrugla (obla) omega podsjeća na poloţenu osmicu. (5b)

Kos stub prelazi liniju niza; petlja je niska, a prečka ima privjesak.

(48)

Luk je veoma dubok, a jezičac je kratak. Primjer iz riječi: в р в р .

(24a)

Sastoji se od stuba koji na vrhu ima tri trouglasta nastavka, pri

čemu je posljednji trougao najveći. I gornjim i donjim dijelom

prelazi liniju niza, a na dnu se stub često izvija i produţava ulijevo.

Trouglovi gube svoje oštre uglove u pisanju te tako gube i oblik

trouglova. Slovo ksi se koristi samo u riječi ξ д р. (8a)

Iţica se sastoji od dva stuba, pri čemu je lijevi iskošen ulijevo, a

desni udesno. Desni stub ima privjesak. Iznad ovog slova se često

nalaze dvije naporedne tačke ili crtice. (10a)

Stub često ne prelazi duţinu slova a. Spojnica oko polovine

dodiruje stub i nalijeţe na petlju. (10a)

Page 22: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

22

Na glavicu slova р oslanja se visok stub sa prečkom. Ovo je jedna

od ligatura u ovom rukopisu. Gornjim dijelom prelazi liniju niza. U

ovom slučaju upotrijebljen iz riječi: мо . (3b)

I gornjim i donjim dijelom prelazi liniju niza. Gornji je slovo , a

donji dio podsjeća na slovo ksi, ali sa obrnute strane. Naime, ovdje

su ti oštri uglovi poredani od polovine slova ka dnu i ima ih dva.

Zadnji oštri ugao ima veoma izduţen krak. Ovo je ligatura +в, te

ujedno i druga varijanta slova v. Iz riječi: ꚍор . (6a)

Gornji dio je skoro isti kao kod prethodnog slova, a donji dio čini

stub sa malim ispupčenjem na polovini, tačnije, ovo slova bi bila

ligatura +р, pa bismo na taj način imali slovo na čiji se stub

nastavlja slovo р. Iz riječi: ѡсꚋ ь. (4b)

Ukoliko se kombinuje sa jednonogim visokim sa talasastom

prečkom, na stub se vezuje slovo . (6a)

Ovdje, takoĎer, imamo ligaturu + , meĎutim, ovdje nije riječ o

jednonogom sa talasastom prečkom, već o tronogom sa

savijenim kracima prema unutra. Gore prelazi liniju niza. Iz riječi:

сҵ . (6a)

Ovo je treća varijanta ligature + , pri čemu je ovdje iskošeno

ulijevo, ima talasast prečnik i okrugli dodatak na desnom dijelu

prečnika. Iz riječi: дрь ҵ. (42a)

Ovo je treća varijanta slova в, koja kao i druga prelazi i gore i dolje

granicu niza. Iskošenog je oblika gdje se na slovo v, čiji lukovi ne

dodiruju glavni stub, nadovezuje iskošen i nepravilan trougao. U

ovom slučaju je to bila riječ: ϐьдв р с . (16b)

Nadredno slovo d: u ovoj varijanti slova д nedostaje lijeva noţica,

Page 23: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

23

dok je desna iskošena prema unutra. Vodoravni stub je mnogo duţi

od stuba u prvoj varijanti gore spomenutog д. (10b)

Nadredno slovo д, varijanta s još duţim vodoravnim stubom od

prethodne, a trouglasti vrh je neuredniji i tuplji od prethodnog. U

ovoj varijanti nema ni lijeve ni desne noţice, a stub je iskrivudan,

talasast. (10a)

Varijanta slova д koja je u ovom slučaju upotrijebljena u riječi ѿ

м к до ь. Veoma se razlikuje od ostalih varijanti, prije svega što

nema vodoravnog stuba, nego se na tom mjestu nalaze dva

iskošena kraka, pri čemu lijevi ima kuku na kraju, dok na gornjem

dijelu nema ošrog ugla, već se tu nalazi još jedan udesno iskošen

krak sa oblim dodatkom na mjestu dodira sa ostalim krakovima. Iz

riječi: ѡ спод ь. (28b)

Veoma često u ovom rukopisu moţemo naići na nadredna slova, a

jedno od najfrekventnijih nadrednih slova jeste s sa titlom iznad.

Oblikom odgovara već pomenutom slovu s, samo je znatno

umanjeno, a titla je, uglavnom, dosta duţa od nadrednog slova. Iz

riječi: цр в . (31b)

U zaljučku paleografskog opisa rukopisa moţe se reći da je pismo Sanktpeterburške

Aleksandride klasična ćirilična minuskula, sa svim njenim specifičnim karakteristikama:

dvostrukom varijantnošću slova – npr. в, д i ω, od kojih je jedna varijanta češće u upotrebi

unutar riječi, a druga na početku riječi; pisanjem nadrednih slova pod titlom; specifičnim

ligaturama s tzv. visokim slovom т.

Page 24: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

24

4. 4. Fonetska analiza

4.4.1.1. Poluglasi

Poluglasi ъ i ь, ili kako se još nazivaju jor i jer, visoki su nenapeti vokali koji vode porijeklo iz

praslavenskog jezika. Oni su se već krajem praslavenske epohe u promjenama koje su obiljeţile

srednjojuţnoslavenski dijalekatski prostor stopili u jedan poluglas te je to njihova zajednička

osobina sa zapadnojuţnoslavenskim dijalektima u srednjem vijeku.

Zbog alternacije jakih i slabih poluglasa, pred kraj praslavenske epohe oni su se počeli osjećati

kao fakultativan elemenat te su se razvili sekundarni poluglasi. Slabi poluglasi gube se veoma

rano pa se često, osobito slabo ъ, ne pišu u stsl. spomenicima u sredini riječi, dok se na kraju

riječi zadrţalo ъ i ь, sve više gubeći na izgovornoj vrijednosti. Iščezavanje poluglasa u slabom

poloţaju imalo је mnogostruke, meĎusobno povezane, posljedice, koje se mogu kategorisati kao:

а) fonetske i b) morfološke (Vuković, 1974: 38).

U X vijeku dolazi do ispadanja slabih jerova, a u XI su apsolutno izgubili izgovornu vrijednost,

ali ih pisarska tradicija nastavlja biljeţiti uglavnom na kraju riječi kao pisarski manir. U

dijalektima čiji refleksi jakog poluglasa odraţavaju posebnost i jednog i drugog starog fonema u

jakom poloţaju dolazilo je do vokalizacije te su jerovi gubili svoju reduciranost i prelazili u pune

vokale: o, e, y i i. U tim je dijalektima faza vokalizacije jakih i gubljenja slabih poluglasa

izvršena bez prethodnog izjednačavanja dvaju fonema u jedan. Riječ je o

istočnojuţnoslavenskim i dijalektima koji su se nalazili u njihovom neposrednom susjedstvu.

Kao posljedica razvijene srednjovjekovne prepisivačke tradicije ovakvi refleksi su se znali

pojavljivati i u rukopisima s područja u kojima je dijalekatsko obiljeţje izjednačavanja dva

poluglasa u jedan sačuvano u jedinstvenom refleksu ъ, ь > a (štokavski) ili ъ, ь > e (čakavski).

U našem rukopisu smo zabiljeţili neka od najfrekventnijih mjesta na kojima se pojavljuju

poluglasi, pri čemu je prisustvo jora (ъ) mnogo rjeĎe od prisustva jera (ь).

U nastavku ćemo navesti sljedeća mjesta u kojima smo pronašli jer:

Poluglas umjesto

etimološkog a с модрь ьць (1a) ькм (3a) мь (11b) сь ьс (20a) ьбр ь (34a)

Page 25: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

25

сь д (34a) сьбр (43a) мь в (44a) сьс о с (48a)

мь мь (49b)

сь р (50a) сьм р (60b) м дрьц (72a)

Poluglas umjesto

etimološkog e сьд (60b) вь ьмь (12a)

Poluglas u ulozi

padeţnog nastavka –

a

ром ьць (1a) п овѣс ь (1a) м ь (1b) ѿ ьць (10b) пь (10b) ξ дрь (10b) ко ь (10b) рѡ кь (12a) с ь (12b) мь (14b) вкь (27b) ѡ ь ѡ (66b)

Poluglas u

prijedlogu vь

вь ѥ цѣ (1b) вь р к (2a)

Poluglas u inicijalnoj

grupi vь

вьс о (1b)

вьс ѥ ск (2a) вьм (10b)

Poluglas u

prijedlogu kь

кь во с во (1a) кь м (10b)

Poluglas u

prijedlogu sь

сь б оь (1a) сь цр мь в ш мь (4a) сь собо (29b)

Page 26: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

26

MeĎutim, jor smo pronašli na znatno manje mjesta poput: съ рѣш щ ь (2a), во съцѣ (69a),

о ъ (69b), i to na različitim pozicijama u riječi.

U Sanktpeterburškoj Aleksandridi jer je izostavljen u slabom poloţaju u korijenu nekih riječi

poput: в (1a), дв м (8b), по (28a), пос (31a), м о (31b), м о о (37a), м ѣ (57b).

Zabiljeţen je i podatak koji pokazuje da je u rukopisu prisutan, iako iznimno, refleks o:

ѡ с окь (131b 6).

Navodimo i jedan od primjera u kojima je pisar nedosljedan u pisanju poluglasa: вс (1b)/ вьс

(2b), a tih nedosljednosti će biti znatno više u pisanju jat.

Poluglas u glagolima по ѥмь (1a) овѣ ь (1b) с р мь (1b) ь (4a) в дѣ ь (11b) од ь (33b) в ь (50b)

Poluglas u osnovi

riječi орьк о (3a) м о ьс вомь (3b) сьм р ш (11a) м к до ьск мь (11b) р мьск о (21a) сь вор (34b) п рьскь (41b) п р с дьск (48b)

Poluglas u

prijedlogu bezь

б ь (43b)

Page 27: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

27

4.4.1.2. Refleks jata

Njegova izgovorna baza nа sasvim prirodan nаčin mogla је evoluirati u tri pravca:

а) u procesu mоnоftоngizасiје i asimilatorne snage prvog od dvaju diftonskih e1emenata

dobijena је zatvorenija bоја koja je dovela do toga da se formira ikavska zamjena;

b) u istom procesu monoftongizacije, ali u јаčој snazi drugog, otvorenijeg elementa, formirala se

ekavska zamjena;

с) središnja i jugozapadna štokavska teritorija ćе se ponašati nа izuzetan način u poreĎenju sa

svim slavenskim jezicima i dijalektima: dugo ě se razvija u pravcu рunоgа diftonga ie, а kratko ě

ostaje u staroj srazmjeri kvantitativnog odnosa dvaju elemenata iе, tako da bi se formirale

ijekavske zamjene.

Hronološki dvije prve zamjene se konstituišu ranije, prvo ikavska ра onda ekavska (prva i druga

polovina 13. vijeka, kako nam to pisani spomenici mogu pokazati), а kasnije (14. vijek i dalje)

ijekavska (Vuković, 1974: 65).

Glas jat nije imao iste reflekse na cijeloj štokavskoj teritoriji, ali pošto je ovaj rukopis

Aleksandride nastao na ekavskom tlu, u njemu se vrlo često miješaju jat i e zbog iste glasovne

vrijednosti (м (52b)/ м ѣ (57b)/ мѣ (74b)).

Jat se vrlo često biljeţi u našem rukopisu, a rijetko je ovaj glas zamijenjen refleksom e. Tako da

ćemo u nastavku navesti najčešće riječi u kojima je jat u sluţbi vokala e. Poglavlje o jatu

pokazuje nedosljednost pravopisa.

Jat u osnovi riječi (ovdje

smo izdvojili razne vrste

riječi poput: imenica,

pridjeva, glagola)

до о ѣп о (1a) добродѣ ѣ (1a) р ямѣ що (1a)

ѣ с о (1b)

повѣс Ь (2a) вѣ о ь ѥ (2a)

ѣ o (2a)

сьвѣ (2b) бѣ я (2b)

вѣ (4a) ѣ (4a) повѣ ѣ (10b)

вѣдомо (10b)

с дѣ ѥ (11a) прѣ вь (11a)

Page 28: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

28

прѣд омь (11b)

в дѣ ь (11b) вѣ (12a) дв ѣм (12b) сѣвѣр (13b)

врѣм (13b) ѣв (15b) побѣд (17a) вѣр (23a) с ѣд (26a) ѡ бѣс (42a) ѿсѣц (51b)

Jat u padeţnim nastavcima ѥ цѣ (1b) к ѣ (2a) бѣ (12a)

Jat na mjestima gdje se ne

bi trebao pojavljivati вѣ комо (1b) вѣ к (1b)

к ѣ в (2b) к ѣ (2b) бѣ ь (2b) ѣб (3a) добрѣ (3b) вѣ р (9a) р с о ѣ ь (9a) в ѣ ѡ (11a) орѣ (11b) /interj./.

прѣ (11b) бѣ (12a)

с бѣ (12a) ѣк (12b) рѣкош (21b) пр сѣ (35b) рѣ (42b) п б б (72a) мѣ (74b) вѣр м (73b)/ в р м (73b)

Page 29: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

29

Nedosljedno pisanje jata

с б (1a)/ с бѣ (12a) ѣ o (2a)/ о (8b) ѣб (3a)/ бѣ (12a)/ б (60a) дв м (8b)/ дв ѣм (12b) повѣ (10b)/ повѣ ѣ (10b) м ѣ (57b)/ мѣ (74b)

Ekavski refleks jata р м (1a) доброд ь (1b)

б м р о (2a)

с ѥ (2a) в д вь (4a) в ьць (5a) б ш (8b) дв м (8b) ѡб д (9a) в д ҵ (15b) д (18a) с д (61a) пов (61a) ѡ д о (61a)

Ikavski refleks jata в с явь (67b) Preciznije rečeno ovo je

primjer hiperdiftongizacije

za slog -ri-. Na osnovu

ovog podatka moţemo

pretpostaviti da je stanje s

refleksom jata u vrijeme

pisanja ovog teksta još bilo

neopredijeljeno i da je

samo u izvjesnim

pozicijama jat dobivao

refleks e, dakle samo u

odreĎenoj fonetskoj okolini

reflektirao se kao e, a u

većini slučajeva ostajao je

Page 30: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

30

u svom diftonškom

izgovoru – kao visoki

diftong prednjeg reda.

TakoĎer, ovaj primjer

pokazuje da je

diftongizacija u odreĎenom

fonetskom okruţenju

nesistematično zahvatila

još jedan visoki vokal – i.

4.4.1.3. Prelazak l u o

Prelazak l u o je glasovna promjena, koja je još poznata i kao vokalizacija, u kojoj dolazi do

zamjenjivanja suglasnika l na kraju riječi ili sloga vokalom o. Ova promjena je nastala kao

posljedica gubljenja poluglasa (ь) u slabom poloţaju. Dakle, nakon gubljena poluglasa sonant l

vokalska komponenta sonanta jača i time se finalno -l još izrazitije primiče vokalima da bi

naposljetku prešao u vokal o.

Promjena l u o na kraju riječi i na kraju sloga uopće zasvjedočena je u dokumentima na samom

kraju 14. vijeka. Moţemo pretpostaviti da se u govorima proces počeo odvijati ranije, dakle, od

druge polovine 14. vijeka, a da je do druge polovine 15. vijeka proces ove promjene je bio

završen na velikom dijelu štokavske teritorije (Vuković, 1974: 108).

Uprkos tome što je vokalizacija trebala biti izvršena prije pisanja našeg rukopisa, u

Sanktpeterburškoj Aleksandridi pronalazimo popriličan broj primjera u kojima nije izvršena

vokalizacija poput: сьврьш ь (3b), пр бѣ ь (17a), пос в ь (20b), пр с ь (24b), п с ь

(28a), род ь (28b), пр ь (29a), пом ь (31b), с яп ь (31b), поко ѣб ь (31b), пос ь

(32b), пром с ь (33b). Svi ti primjeri dokazuju starinu rukopisa i potvrĎuju njegovu dataciju u

15. stoljeće.

4.4.1.4. Slogotvorno r i l

U našem rukopisu slogotvorno r napisano je u kombinaciji sa jednim poluglasom – ρь jer se već

u staroslavenskom izgubila razlika izmeĎu praslavenskih grupa ьr, ъr i rь, rъ.

Page 31: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

31

Neke od primjera koje smo pronašli su: врьд ш (1a), ѡ бьдрь щ (1b), с рьм (3a),

срьпскомя (11b), прьв (13a), прьв о (14b), крь (20b), брь о (44a), брь (44b), прьс ь (54b),

брьдо (58a), дрь (62a).

Zamjenu l u u moţemo konstatovati sredinom 14. vijeka (u raškim i bosanskim poveljama), uo

ili o (u bosanskim poveljama). U dubrovačkim роveljama, ра i kod dubrovačkih pisaca,

na1azimo sve ove vrste zamjena (Vuković, 1974: 101).

Slogotvorno l se u knjiţevnom jeziku sačuvalo do kraja srpske redakcije pismenosti (Jerković,

1983: 60). Ruski jezik је razvio stare kombinacije l sa poluglasom па sličan način nа koji је

razvio kombinacije r sa poluglasom, samo nije sačuvao razliku izmeĎu starog ьl i ъl (Vuković,

1974: 102).

Refleksi vokalnog l nisu česta pojava u srpskoslavenskim rukopisima, vjerovatno, zato što je

vezano za mali broj leksema koje se mogu pamtiti (Jerković, 1983: 109).

Navest ćemo neke od primjera slogotvornog l koje smo uočili: с ьп (1a), в ь в (1b), в ьк

(3b), с ь м (72a), Nedostatak refleksa slogotvornog l, čak i u vidu - -, potvrĎuje starinu

rukopisa.

U vezi s denazalizacijom ę treba spomenuti primjer к я (55b 10) – koji moţe biti posljedica

utjecaja ili istočnoslavenskog ili čakavskog predloška.

Page 32: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

32

4.5. Morfološka analiza

4.5.1. Imenice

U našem rukopisu smo posebnu paţnju obratili na imenice u kojima su sačuvani staroslavenski

gramatički morfemi, kojima i posvećujemo ovo poglavlje. Govoreći o imenicama muškoga roda

u jednini zabiljeţili smo sljedeće primjere u svim padeţima:

U nominativu smo zabiljeţili primjere o-/jo- osnova: 8 ь цр ь цр м м · ко ь

ко ] (3a), kao i primjer gramatičkog ţenskog roda, deklinaciju ja- osnove, iako je riječ o

muškom imenu: [ ко в с ѥмꙊ прр кь ї р мї ] (36a).

U genitivu smo zabiljeţili sljedeće primjere: 8 ко поб бо ] (8b), 8 бо ш с бо ] (14a),

[ ко вь ѡ сꚋ мь ξ дрѡ в ] (11b), 8 ко с ш ѿ мо о щ ] (12b), [

прьпр щь · ѿ р вь д ѡ я ѣ] (17b), 8 ко в ь с р ѣ ош ] (18a), 8 ξ р цр ѿ

мо б ѿ ѡ мьб д цр ц ] (29a), 8кь по р щ мь ѿ р к о к м крь ѣ

о бѣш ] (27a) (kami pripada suglasničkim osnovama muškog roda i genitiv bi mu trebao biti

kamene, ali ovdje je već pod utjecajem glavne promjene), 8 с р ш вь рѣк ь ѥс р бо ·

м о ьс во д бь в ѥ ь] (i- osn.), [ м щ цр во бо м о ьс вомь д ] (3b).

Uočili smo izjednačavanje genitiva i akuzativa: [ п дь дв м с ом · ξ др · по в коѥ

код р] (8b), 8 с ш добродѣ ѣ · б о ь в · вѣ ѥ м м · вѣ к о· ξ др

м к до ск о цр ] (1a), [ц р пос в вь · мь·] 8 ξ др ь я вѣр вь пос в мь

ц р ] (14b), 8 ко в д р орѣ] (11b) – naime, akuzativ se izjednačio sa genitivom kad je u

pitanju ţivo za im. m. r., a prvotno je akuzativ bio jednak nominativu.

U dativu smo zabiljeţili sve primjere o-/jo- osnova: [ вя в ь в цр с щ о

рь д ск с р мь] (1b), 8вьс о с р д рь с к р сов ѡ бьдрь щ д ]

(1b), [ вь ов ом п ском к ѣ вьс бо м ь шь б бо с в ] (2b), [ ко кь

к ѥ в с рьм в с ш ] (3a), [ѡб б ξ др до ѡб д бо кь рв о

од ] (9a), 8м вь б д р ш м повь · с ] (13a), 8побѣдо ос цьь кь ѡ ц

сво м п вь вр с ] (14a).

U akuzativu smo, takoĎer, zabiljeţili primjere o-/jo- osnova: 8 во к вь вь мь вкя

под в ] (2a), 8 ко вь кяпѣ в с щ вь р дь р мьск вь дош ] (21b), 8 вь

Page 33: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

33

ѡ мьб ск ѡ ѡ кь ѡ д ] (12a), 8 ь цр ь цр м м · ко ь ко ]15 (3a), 8д щ

ощ во ь сво к п ] (14b).

Nastavak u vokativu se razlikuje s obzirom na to je li tvrda ili mehka promjena: 8 р ѡ мб д

к м ѡ в ] (5b), [ б ом р ὣ цр п ] (13b), [ѡ кь ξ ря · рѣкош · кр

ξ др ] (14b).

U instrumentalu smo zabiljeţili primjere o-/jo- osnova: [сь б оь по ѥмь · ром ьць] (1a), 8

м о прос в с · ѣ вь к п сь цр мь в ш мь сво мь к во ] (4a), [ по м с

дом с ь о к ко в к мь момь] (9b), 8ѡ р · сь во вомь сво п о ом ѥ ] (12b), [ о

б омь в ш мь пр р с ] (17b), [сь мя · сво мь сьмр ь по ] (28a).

U lokativu smo pronašli primjer sa jatom kao pravim nastavkom o- osnova: [ро ьш с

ѡ ро ѣ ш св ѣ р ] (7a), zatim smo zabiljeţili primjer sa nastavkom –i, a to je

nastavak jo- osnova 8 ξ р по срѣ во я вомь ко · д щ ] (18b), kao i primjer

imenica koje su pripadale o-/jo- osnovama i kod kojih se javlja nastavak ˗u, pod utjecajem u-

osnova m. r. [по рь м ь к овѣ ь с бр ь м ь] (1b).

Primjere imenica muškoga roda u mnoţini smo zabiljeţili u svim padeţima izuzev lokativa.

U nominativu smo zabiljeţili primjere poput: [сьв щ вш с к в ь ц сь п рс

вѣрь · р п ] (2b), meĎu kojima je nuţno spomenuti primjer u kojem je izvršena palatalizacija

karakteristična za stare o- osnove, bez novog osnovinskog proširenja 8 вр пом о

м прь с бм др ь пом ь] (9a), 8 с од щ к ѿ м ꚋѡ с ] (12a),

[ϐь сво к ь п ш я бо о м о в ꚋо сьц ] (26a), takoĎer, istaći ćemo i stari oblik

nominativa mnoţine imenica izvedenih sufiksom ˗janinь, koji je jednak nominativu mnoţine n-

osnova [с в ш ѥ о р м ] (19b).

Nuţno je spomenuti jednačenje genitiva i lokativa moţine što je karakteristično za kosovsko-

resavski dijalekt, odnosno, nenovoštokavski ekavski dijalekt16

: [ѿ ко ѥ ѡ ѥ ь] (10b)

‒ koji je od drugih konja odličniji, naime očekuje se samo ь kao stari nastavak genitiva mnoţine

15

TakoĎer je bitno spomenuti oblike kon-konja gdje vidimo prvi oblik bez grafijskog predstavljanja umekšanja, a

drugi sa. 16 Vidi: „Hrvatska dijalektologija I“, Josip Lisac, Golden marketing ‒ Tehnička knjiga, Zagreb, 2003. godina, str.

133.

Page 34: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

34

jo- osnova, ali ovdje je došlo do obličke jednakosti genitiva i lokativa u mnoţini (pod utjecajem

takve jednakosti u dualu), što je jedna od prijelaznih faza ka današnjem sinkretizmu dativa,

instrumentala i lokativa mnoţine.

Zabiljeţili smo i stari nastavak (-omь) za dativ mnoţine glavne promjene: 8 ѥ ѥ сп кь

с ь · во ск р брь мь вь ѣ о] (3a), kao i primjer i- osnove sa nastavkom glavne promjene

[ ѣ в щ с ь ь св д ] (1a).

U akuzativu smo zabiljeţili primjer: 8 ξ рь кям яб вь ] (15a).

Zabiljeţili smo i primjer vokativa o- osnove sa izvršenom palatalizacijom: [кь мь р в дѣс

ὤ др ] (14b).

U instrumentalu smo istakli primjer sa starim nastavkom o-/jo- osnova, dakle, još nije -mi

utjecalo na njega: [в к д в б ь скь сь вс м бо сво м ] (19a), kao i noviji oblik

instrumentala mnoţine, tačnije, utjecaj i- osnova [ прѣ ко м м к до ьск м ] (11b).

Imenice ţenskoga roda u jednini smo zabiljeţili u svim padeţima izuzev nominativa i vokativa.

U genitivu smo zabiljeţili primjere ja- osnova: 8вѣ ць пос в сво к ѡп ꚋ ·

п ьск цр ц ] (21b), [ м м воѥ пр д сь вс м вьс о м во ] (3a), kao i primjer

sa starim nastavkom a- osnova i<y [ѿ р к ꚍо сьмр ь м ѣ с к п ѥ ] (40a).

Uvrstili smo i neke primjere dativa: 8 ѡ мб дь повь ь с ц ] (2a), 8с

крь о ξ дрь в дѣвь под в с с о ѣ о ] (27b).

U akuzativu smo zabiljeţili primjer i- osnova: [сь б оь по ѥмь · ром ьць · Ж ѥ · п овѣс ь]

(1a), kao i primjere a-/ja- osnova [р бо м о добрѣ сьврьш ь с ] (3b), 8 бр б щ

б с м ] (3b), [цр ь м к до скь пь мѣ ш м ѥ ѡ б д ] (5a), [сво

мя др ом я · ѿсѣкош ] (16b) 8 пр сош ѥ мя к я осо ѣко о ѿм р ] (28a),

te primjer glavne promjene 8д р м м я я с ш ] (32b).

U instrumentalu smo zabiljeţili primjere i- osnova: 8цр ко сьмр ь · м ѥш во ] (3a),

[Сь с ѥ о якоп ҵ повѣ ѣ] (10b), kao i primjer a- osnova [ д о р ко про оромь

ѡ ѥ о в вь] (11a).

Page 35: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

35

TakoĎer, lokativ smo zabiljeţili sa primjerom a-/ja- osnova: [б д в р я сь] (53b) i

primjerom i- osnova 8прѣд р кш повѣс Ь ь ѡ ро о р бро ] (2a).

MeĎu oblicima mnoţine izdvajamo karakteristične stare nastavke nominativa, akuzativa i

lokativa.

U nominativu smo uočili primjer sa starim nastavkom a- osnova i<y: 8до б бо вь в с в с

до д сь ь д ш р к бо воѥ б вс м дов ѥ] (3a).

U akuzativu takoĎer, kao u nominativu: 8вр ь в ш п рс под о в ш покор м ] (5a).

Primjer starog nastavka a- osnova smo zabiljeţili i u lokativu: [вь р к ко др к о

м шѥ] (2a), [п мядр со омо ь вь к ь сво п ш ] (34a), meĎutim, uočili smo i primjer

u kojem je lokativ mnoţine primio nastavak dativa mnoţine, pa imamo -amь umjesto –ami [по

я ц мь р од щ мь] (18b).

Što se tiče imenica srednjega roda, ovdje smo zabiljeţili primjere u svim padeţima izuzev

nominativa i vokativa.

U genitivu smo pronašli primjere o-/jo- osnova: 8 бѣ м ѡ ѣ с о ро (1b), 8

к ѣ в цр в ш ] (2b), [ вь ов ом п ском к ѣ вьс бо м ь шь б ]

(2b), [вь р д п до б бо вь в с в с ] (3a), 8врѣм ро ꚍоѥ о · прь д ь] (7a), [ѿ д

моѥ о ощ яб ь бь ҵ] (10a).

Kao i u dativu: [ с ѿць во кь цр сꚍя мо мя пр ош ш ] (32a).

U akuzativu smo pronašli primjere za različite osnove poput n- osnova: [ р м м

ξ дрь] (1b), o-/jo- osnova [сь ворь ѥм повѣ ] (10b), s- osnova 8р ко про оромь

ѡ ѥ о в вь] (11a), te o-/jo- osnova [ сош крь о в ко м о оцѣ о] (20b),

8 сош мя ѡ ря ] (21a).

Instrumental smo pronašli u primjerima o-/jo- osnova: [ во ск м про в ш с ь

ѡ р ] (2b), [д до м ь овѣ ь с ] (6b), 8 ь мь б ь мь б омь · д ко сь с ц мь ·

вьс ок до п д ] (31a).

Kao i lokativ: 8с сп с срцѣ вк ] (2a), 8 комя о по в щ с д

вь ѥдь о мѣ ] (4b), 8 омь мѣс ѣ р вс рь сь д ш ] (24b).

Page 36: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

36

4.5.2. Zamjenice

Prije svega ćemo spomenuti primjere ličnih zamjenica u jednini: [ѡ ь кь мя р ] (9a,

nominativ), 8 с о ѥ ѿ ьць ѥм б мр ь сво вьпр ш ш ѡ м ] (10b, nominativ), 8д

щ с с с сҵ с скоро сь вор ѥ мь ѿ м пр м ш ] (6a, genitiv), [род с о

м с ь р м м ξ дрь ] (1b, dativ), 8ѡ п с бѣ пр м б п о ѥм с щ ] (2b,

dativ), 8с про ь в с м п к м ] (2b, dativ), 8м о о ѡ вц ь р о ь с д ь бо ѡ

р бѣ р бо ] (3b), [вь вр щ с к б м ь ѡ мьбь д ] (7b, dativ), [по д сь с о

с од м ѣ вѣ д в ] (3b, dativ), 8б ь вьм вь с б цр ь к вь] (4b, akuzativ),

[вь д б ь о щ ѥб ь · с обо ѡ цр цѣ мо ] (6a, instrumental).

U vezi sa prijedlozima zamjenički oblici dobijaju na početku suglasnik -n, tzv. epentetsko –n: 8

д м о щ вѣщ · к м р ] (6a, dativ), [ѡ к ѣм р ] (9b, dativ), [прощ ѿ

о м я] (31a, genitiv), [пр с п ь кь м р ] (3a, dativ).

MeĎu oblicima mnoţine izdvajamo: [п к пр д кь в мь] (5a, dativ), 8ѡ ь вь с ѣ в ь с мь]

(5a, dativ), 8 ко д сь м б с ] (17a, instrumental), 8вь п ѣ сро сь м с с ] (24a,

instrumental), [к ко с рь ѿ в сь ѡ до ] (40b, genitiv).

Nakon ličnih zamjenica, koje su, neminovno, bile najbrojnije, spomenut ćemo primjere

prisvojnih zamjenica poput: 8 м м воѥ пр д сь вс м вьс о м во р м ] (3a,

genitiv jednine), [ѿ д моѥ о ощ яб ь бь ҵ] (10a, genitiv jednine), 8врѣм ро ꚍоѥ о]

(7a, genitiv jednine), 8м вь б д р ш м повь · с ] (13a, dativ jednine), 8

вьс д к к ов ш д о р ко про оромь ѡ ѥ о в вь] (11a, akuzativ

jednine), [д щ ощ во ь сво к п ] (14b, akuzativ jednine), 8 м в ш кь м мо

пр мѣс вьш ] (14b, akuzativ jednine), 8 м о прос в с · ѣ вь к п сь цр мь в ш мь

сво мь к во ] (4a, instrumental jednine).

Uvrstit ćemo i primjer pokazne zamjenice: [ омь мѣс ѣ р вс рь сь д ш ] (24b, lokativ

jednine); zatim primjer odrične zamjenice: 8вь р к ко др к о м шѥ] (2a,

nominativ, ova zamjenica ima obično oblik niktože, a oblici ove zamjenice bez partikule -ţe

sreću se jako rijetko).

Page 37: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

37

Pored spomenutih vrsta zamjenica, uočili smo nekoliko primjera općih zamjenica:

[ ѣ в щ с ь ь св д ] (1a, dativ mnoţine), [сь вс м бо сво м ] (19a,

instrumental mnoţine).17

U rukopisu je potvrĎen i stari oblik nominativa mnoţine količinske zamjenice: [ ь вь о

ь ц м о ь сь п к кр щ ь кь вѣрьв рь вь д вь] (3a).

4.5.3. Pridjevi

Kada govorimo o pridjevima u našem rukopisu, najfrekventniji su opisni pridjevi: [кр с

б оѡбр ь ь кь вс рѣщ о бѣ с бѣ м ѡ ѣ с о ро ] (1b, genitiv jednine,

pridjev odreĎenog vida, i novijeg je oblika, nije -ajego već -ago), 8вьс о с р д рь с

к р сов ѡ бьдрь щ д о пор вѣ комо цр ] (1b, dativ jednine), 8

вь ов ом п ском к ѣ вьс бо м ь шь б бо с в в ьшьб ь ь щр сь

вьв кь сво ѡ пр о м ] (2b, dativ jednine), [во в д с о о б др сь ро

сь ш м в с б ] (10b, nomativ jednine), 8 вр в к · р в д п дош ] (18a,

nominativ), 8 ξ р по срѣ во я вомь ко · д щ ] (18b, lokativ jednine),

8 сош крь о в ко м о оцѣ о] (20b, akuzativ jednine), [ в с вьс о ь · в ц

с р ш ѡ сꚋ мь п рьс дьск о · пр яп ь] (22a, nominativ mnoţine), [кь

по р щ мь ѿ р к о к м крь ѣ о бѣш ] (27a, genitiv jednine, odreĎenog

vida), 8 бо о к мѣ · пр ц ш пр б в ш кь бѣ мя ця] (27a, akuzativ

jednine), [п мядр со омо ь вь к ь сво п ш ] (34a, nomativ jednine; ovdje biljeţimo

drugačiji način poreĎenja, odnosno, apsolutni superlativ sa kombinacijom prefiska пꝥ u

kombinaciji sa pozivitom), [ ξ дрь ѿ б мѣр о о · вь ро про д с вьс о ѣ]

(38b, genitiv jednine, odreĎeni vid), 8д р р б в д вь во ск брь ко вьс дь

побѣ ] (44b, genitiv jednine), [ б вьї м ѿ м вь м к до ѣ ь] (57b, genitiv

mnoţine, nastavci su kao za odreĎeni vid).

17

U jednom primjeru nalazimo sv-, a u drugom vs-, iako je došlo do promjene već nakon gubljenja slabog poluglasa.

Pisari, naime, pišu stari redoslijed suglasnika po tradiciji jer ţele zadrţati privid pravilnosti oponašajući stare oblike

koje vide u svom predlošku.

Page 38: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

38

Zatim smo zabiljeţili nekolicinu prisvojnih pridjeva: 8 с ш добродѣ ѣ · б о ь в ·

вѣ ѥ м м · вѣ к о · ξ др м к до ск о цр ] (1a, akuzativ jednine), 8 ьк в

в к о в ь в с ь ѡ мб дь повь ь с ц ] (2a, dativ jednine), 8р бо

м о добрѣ сьврьш ь с ] (3b, akuzativ jednine), 8 ко вь ѡ сꚋ мь ξ дрѡ в · п д с ]

(11b, genitiv jednine), 8 прѣ ко м м к до ьск м · попр б д ь ] (11b, instrumental

mnoţine), [вѣ ць пос в сво к ѡп ꚋ · п ьск цр ц ] (21b, genitiv jednine),

8 сош ѥм о ц р во] (46b, akuzativ jednine).

Uočili smo i primjer gradivnog pridjeva: [с о кр со ѥ о подь в в с цр ь пь во

п ь сь ворь ѥм повѣ ] (10b, akuzativ jednine).

Kao i nekoliko primjera mjesnih pridjeva: [сьв щ вш с к в ь ц сь п рс вѣрь ·

р п · ξ в ѡ пь · пь . ь вь о ь ц ] (2b, nominativ mnoţine), [во в

д с о о б др сь ро сь ш м в с б ] (10b, lokativ, došlo je do izjednačavanja

nastavaka pa je nastavak od instrumentala), 8 вь ѡ мьб ск ѡ ѡ кь ѡ д ] (12a, lokativ

jednine), [вь д скꙊ м · кь ї рос мя рѣ ско оспсꚍо ѡ д ] (34a, lokativ jednine).

Poglavlje o riječima sa deklinacijom zaključujemo konstatacijom da je i pored nastojanja da se

zadrţi staroslavenska norma došlo do pojave novih oblika poput: izjednačavanja akuzativa sa

genitivom kad je u pitanju ţivo, primjera genitiva mnoţine koji je poprimio nastavak lokativa

mnoţine, zabiljeţili smo i drugačiji način poreĎenja, odnosno, superlativ sa kombinacijom

prefiksa пꝥ u kombinaciji sa pozitivom [п мядр со омо ь вь к ь сво п ш ] (34a).

Zapaţeni su i primjeri nepravilnosti u ortografiji kao zamjenjivanje i miješanje jata sa vokalom e

u dativu, što nas upućuje na lokalizovanje narodnog govora kao ekavskog područja, a to bi

takoĎer bila i jedna od smjernica u datiranju rukopisa, pri čemu moţemo tvrditi da je pisar sa

ekavskog područja.

Page 39: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

39

4.5.4. Glagoli

S obzirom na način tvorbe glagolski oblici mogu biti prosti i sloţeni, tako da ćemo se prvo baviti

prostim glagolskim oblicima u Sanktpeterburškoj Aleksandridi, a potom sloţenim.

4.5.4.1. Prosti glagolski oblici

Prezent

U glagolskim oblicima koji obiljeţavaju sadašnjost, u našem rukopisu je sačuvan veći broj starih

nastavaka. U jednini se to ilustrira sljedećim primjerima:

U 1. l. jd. čuva se stari nastavak tematskih glagola -u < -ǫ: [п к пр д кь в мь м ] (5a), [ѿ д

моѥ о ощ яб ь бь ҵ] (10a), a tematski glagoli, dakako, zadrţavaju -mь [ во ь мо

ос ь ꚍо · д ѡ д мъ] (48a).

U 2. l. jd. čuva se stari nastavak -ši: [мь ѿ м пр м ш ], 8ѿ м к до ь ь в ь овѣш с ],

[ ко мо ш ꚋо сво р рѣш ] (6a), [ щ ощ ш м ] (8a), [ щ цр ь м ь

р ш с ] (9a), [сьмрь сво ш 18 к ков ощ б ] (9b), [ ос ш вѣ сво ] (45b),

[ко по м ѣ д д ш ] (69b); ali ima i primjera novog nastavka -šь [вь ї р мь сь м рѡ пр д шь ]

(35b).

U 3. l. jd. čuva se stari nastavak -tь: [ м ѥ сьм с ь д р ямѣѥ ь] (1a), [к ко во ск с мь

од ь] (33b), [ щ ѡ ь р ьб ь] (43b), [во ск во ск д ] (44a).

U obliku 1. l. mn. zasvjedočen je novi nastavak -mo u znatnom broju primjera: [ м кь цр в

во мꙊ с м д мо] (33a), [ ξ дрꙊ цр Ꙋ · р дов с · п ш мо] (35a), dok su stariji oblici na -

mь prisutni u 1. l. mn. u slučaju tzv. mi skromnosti u uvodnim formulacijama epizoda, čime

pisar zapravo izraţava stav da dijeli autorstvo s nizom prethodnika [сь б оь по ѥмь ·

ром ьць] (1a), [прѣд р кш повѣс ь ь ѡ ро о р бро ] (2a), ali ima sačuvanih i

pravih primjera 1. l. mn. sa starim nastavkom -mь [к м п · кь м к рьск мь ѡ ѡ комь

· д мъ] (73a), [ о о б ьп бяд мь, щ д р яб мо] (45a); osim toga zabiljeţeni su

u ovom rukopisu oblici prezenta koji upotrebom svršenog oblika glagola izraţavaju budućnost,

18

Tako umjesto: ѥш (9b 21).

Page 40: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

40

što je svojevrsna potvrda njegove starine: [в р ξ рь р б ь ѥ м яꚋѣ19 побѣд мо

о] (48a).

Naveli smo i primjere za 2. l. mn. [ в ко п р с ѡ в ц р с ] (44a), [ щ пром с

одѣ бо д ь м яб вь с я · бр м мо ] (51b), [д ξ др кь м ѣ в

пр в д ] (57b);

U 3. l. mn. čuva se stari nastavak -etь < -ętъ 8 ко м вѣ ь ѿ д моѥ о ощ

яб ь бь ҵ], odnosno -utь < -ǫtъ < [б ь в бо с ] (44a), [ в ко п р с ѡ в ц р

с ] (44a).

Imperativ

Stariji oblik imperativa s jatom koji se dodaje za tvorbu osnove, u ovom rukopisu je s refleksom

-e : [к м п · кь м к рьск мь ѡ ѡ комь · д мъ] (73a).

Primjere imperativa pronašli smo, uglavnom, u drugom licu jednine i u drugom licu mnoţine sa

ustaljenim nastavcima -i (jednina) i -ite (mnoţina):

Primjeri za 2.l.jd. su: [по д сь с о с од м ѣ вѣ д в ] (3b), [пр ов м · кь с б ѣ] (7a),

[подрь с б ѡ цр цѣ] (7a), [р с вѣ кь цр ѣ] (7b), [м вь б д р ш м ] (13a), [ кь

м р вь м · · сь с п рьсь бр ь ] (43a), [ ξ др с пов кь цр ꚍ мо м

пр в д ] (43a), 8 щ прѣ обо · побѣ ѡ с в ѥ о · прѣко вс о свѣ ] (43a), [

ядр м ряк п р с дьск ] (48b), [ ко мя р ц ] (49b).

Primjeri za 2.l.mn. su: [д д м д ь · во скꙊ] (16a), [ црꚍ мо мꙊ пок о с ] (16a), [

с вь ьмьш б омь в ш мь · по рѣ ь ѡ м ѣ · мо с ] (17b), [мя в к о р м

бо с ξ др ] (19b), [ прѣд в с в ξ дрꙊ] (34a), [в бо од ]

(42a), [р цѣ цр я сво м пор ] (59b), [ ь с 8· щ бо бѣ ] (59b), [ ко цр ь в шь

яб ь ѥ · д рї д мо бѣ ь с ] (59b), [с о бѣ ] (59b).

19 Tako umjesto: м сяꚋѣ: Jučer je Aleksandar nas pobijedio, a sutra ćemo mi njega.

Page 41: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

41

Aorist

U staroslavenskom jeziku razlikujemo tri vrste aorista: asigmatski aorist, sigmatski stari i

sigmatski novi aorist. Pronalaskom asigmatskog aorista, kao i njegovom upotrebom, ali i vrlo

frekventnom upotrebom ostalih tipova aorista uopće, moţemo zaključiti da je rukopisna struktura

iznimno arhaična. Takva struktura nas upućuje na mogućnost datiranja rukopisa, koji je,

vjerovatno, iz petnaestog stoljeća, kao i na konzervativni odnos pisara prema tekstu.

Za asigmatski aorist smo naveli primjer u 3.l.jd. [ м м воѥ пр д сь вс м вьс о м

во р м ] (3a).

Dok smo za sigmatski aorist naveli više primjera u jednini i mnoţini poput: za 1.l.jd. [с ь ш бо

о] (8a), [ р к с вьс с о в дѣ ь] (11b); 3.l.jd. [ с р д доброд ѣ ·

пос ь о · вьсо цр ь · с модрь ьць в с ] (1a), [род с о м с ь р м

м ξ дрь] (1b), [пр с п ь кь м р в домо д ѥ ѡ цр ] (3a), [д ѣ воь сц ѣ

кодѥ20 с ворь , вь д сво во ск ѿ п рсь к поб в ѥм ] (4a), [ ц шя бо ямр шя омя

мя я ѣ в с ] (27b); zatim, prelazeći na mnoţinu za 1.l.mn. [м м м во водя

б смо] (45a), [ ко ць пр спѣсмо · скоро вь м вь вр с м мо] (68a); te za 3.l.mn.

[ к в · в вш ѣ с ьп · в сощѣ21 срѣ п пос в ш ] (5a), [с ь ш

вьс сь в ѣ сь вор шѥ щ о д с ворь мь] (2b), [ осо къ мя ѿвѣщ ш ] (22b)

(udvojen vokal a iako se radi o aoristu, a ne imperfektu).

Zabiljeţili smo i jedan primjer sigmatskog novog aorista u 1.l.jd. [ѿ м к до пр в дѡ ·

мо мь о мь] (61b).

Imperfekt

Najčešće upotrijebljen imperfekt u rukopisu jeste u trećem licu jednine i mnoţine, jer su to oblici

karakteristični za pripovijedanje.

U 3.l.jd. najčešće biljeţimo primjere sa saţetim vokalima, ali zasvjedočeni su i primjeri u kojima

nije došlo do saţimanja: [ п щ ш ѥ о пь ] (12a), 8 по ворь оѥ · вь ѥ цѣ

20 Tako umjesto: водѣ.

21 Tako umjesto: в соцѣ (f. 5a 3).

Page 42: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

42

поко бь мо м ш ] (1b), [ бр я сь м д в ш с ] (1b), [ ξ р с к ш ]

(18a), [во кь сꚍѣбо в ш · кь р р я пр шдьь · ця д вь я по м ш · ко с

ощ дрь ш ] (30a).

Kod glagola biti u značenju imperfekta upotrebljavaju se i oblici sigmatskog aorista od osnove

бѣ- (Nikolić 1997: 197), 8с бѣ м ѡ ѣ с о ро ] (1b), [р м дро · р брос ь ·

м о о ѣ мь п бѣш ] 8прьв бо б д ц бѣш ] (12b, 13a).

U 3.l.mn. zabiljeţili smo: [кь п сь до пр кш б своѥм ѡ вѣ м щ с ·

вьпр ш ѡ ь вь с ѣ в ь с мь р ] (5a), [ ькм с п дрьψ 22 м р вор ]

(8b), [р к бо воѥ б вс ] (3a) i [ бѣ Ꙋ од вь м к до ] (33b) moglo preći u u;

[ѡ во ск б ] od glagola biti (tući) (67b).

Particip prezenta aktiva, particip odreĎenog vida i particip perfekta

Primjeri participa prezenta aktiva: 8ѡ бо сьпомощ к м щ цр во бо м о ьс вомь д ]

(3b), [ с ѣ щ м с вод вь бо] (4a), 8б м вь п мо щ сь р ц

бр с ] (4b), [ѡ помь ш щ д м о щ вѣщ · к м р ] (6a), [п р с

мо щ ѡ сꚋ мь ьь м к до скь ꚋпѣ ] (44a), [ по в ко ѣ о пок о с м ]

(16a), [ ко вс вьс о ясꚋьм с о ] (29b).

Primjeri participa odreĎenog vida: [ ко вс к бѣ брь ь ѥ · ѣр щ о м о кя к м дв ѣд

ѣр ] (45a, genitiv jednine m. r.), 8 орѣ пр б щ м с м к до ьск мь прѣд омь · ко вь

ѡ сꚋ мь ξ дрѡ в · п д с ] (11b).

TakoĎer smo uočili i mnogo primjera kombinacije participa prezenta aktivnog i infinitiva poput:

[ д м о щ вѣщ ] (6a), [кь цр ц р вь д б ь о щ ѥ б ь с обо ] (6a), [в д

д рї п ящ · м о в · дв д щ · о щ мѣ во сво · сьмр ]

(60a); [д щ с · о пр · м вь б д р ш м повь · с ] (13a) ili

22 Tako umjesto: дрь я.

Page 43: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

43

[ ξ др по ѡ ядр о ] (48b) i [ прьс ь о по о о д р во м одш

скяс ҵ] (54b).

Particip perfekta je frekventan u muškom rodu i to u jednini: [пр с п ь кь м р в домо

д ѥ ѡ цр ко сьмр ь ] (3a), 8ѡ ь вь с ѣ в ь с мь] (5a).

Oblik rekši se ponavlja često, jer je u pitanju pripovjedački ţanr, npr.: 8покрьв о ѥм кш

пр д ѡ к в своѥм ѡ сво · б во] (8a), [пов в сь ьсҵ ѿпящ в пов

р к ш кь мь] (44b).

Česta je fraza [ с м с ц б вшя] (7a, 10b, 11a) kojom započinje pripovijedanje nove epizode, a

riječ je o konstrukciji dativa apsolutnog, dakle participa u obliku dativa sa subjektom koji se s

njim slaţe i izraţen je u dativu. Spomenutom izrazu u našem savremenom jeziku odgovaraju

klauze tipa: kad je sve tako bilo, pošto je sve tako bilo. Ovi se apsolutni dativi mogu naći i

nezavisno od pozicije pripovjedačkog tekstnog konektora, u običnoj funkciji zavisne vremenske

rečenice: [ д ом р к явшя ьв · м о ям р вѣр ] (45a), ili: I kad jedan lav rikne, mnoge

zvijeri umiru; [Ч с ро пр спѣвш · прь яп ь к вь · кь цр цѣ р ] (7a), ili: Kad je prispio

čas rađanja, prišavši Nektenav carici reče.

4.5.4.2. Složeni glagolski oblici

Futur prvi

Sve primjere futura prvog smo zabiljeţili u jednini i to za sva tri lica: u 1.l.jd. [скоро в б в

ощꙊ] (36a), 2.l.jd. 8 к омя моѥ м ѥш в д ] (5b), i 3.l.jd. 8 м м воѥ пр д

сь вс м вьс о м во р м м р ь ь п ь ѣб р ] (3a), [ о бо ѥ ѥ сп кь с ь

· во ск р брь мь вь ѣ о] (3a), [по · · ѣ ѣ кь в м пр мь ь ом д с ц п р к м

п вр ь в ш п рс под о в ш покор м ] (5a); 8 ск в вѣд к ково ябо

ѡ ро с ощѥ б ь в ьш б о рос ] (7b), [ по в ко ѣ о пок о с · м ]

(16a).

Page 44: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

44

Perfekt

Primjere perfekta smo zabiljeţili u 2.l.jd. 8 бо вь вѣр я · р бо м о добрѣ сьврьш ь

с ] (3b), 8с ко м дрь с р ш вь рѣк ь ѥс ] (3b), [вь ѡ мб до · д ь бо вьс

вьсо · цр вь рѣв пр ѥ ѥс ] (7a), [вь кьм ь во ь ко ь д ь23 род ь с ѥ добро о

д в ь] (10b), [ѿ ко ѣ цр ш о м ш яб ь с ] (14b), [ вѣ д ко о ѿ ь пр с ь ѥ ]

(24b), [до ѡк рѣкя дос ь с ] (31b) i u 2.l.mn. 8д в ко кь р б о кя дошьш

по я ѥс ] (32b).

Potencijal

Zabiljeţili smo i primjer potencijala (kondicional): 8ѡ ξ др ь бь ѡ б о

кр о ь ] (8a).

Pluskvamperfekt

Pluskvamperfekt smo zabiljeţili u 3.l.jd. [во в д с о о б др сь ро сь ш м

в с б ] (10b) i u 3.l.mn.: [ щ б ш бо б · с м ѿ ѡ ѣ сп с с б ] (19a), [ бѣ Ꙋ

од вь м к до ] (33b)¸ [ д ѣкь ь ц п р ь сь д бѣ Ꙋ] (34a).

Nakon morfološke analize glagola, tačnije, posebnog osvrta na proste i sloţene glagolske oblike,

moţemo zaključiti da je jezik rukopisa veoma arhaičan što dokazuje vrlo frekventna upotreba

aorista, participa i participskih konstrukcija.

23 Tako umjesto: д ь.

Page 45: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

45

5. Zaključak

U ovom radu smo nastojali prikazati posebnosti grafije i jezika Sanktpeterburške Aleksandride.

Prvobitno smo definirali i prikazali roman kao knjiţevni ţanr, neke specifičnosti

srednjovjekovnog romana te njegovu fabulu. Zatim smo naveli kodikološki opis rukopisa.

Posebnu paţnju smo usmjerili ka paleografiji i ortografiji, gdje smo zasebno objasnili svaki

grafem kao i riječ u kojoj smo ga pronašli. U zaljučku paleografskog opisa rukopisa moţe se reći

da je pismo Sanktpeterburške Aleksandride klasična ćirilična minuskula, sa svim njenim

specifičnim karakteristikama: dvostrukom varijantnošću slova – npr. в, д i ω, od kojih je jedna

varijanta češće u upotrebi unutar riječi, a druga na početku riječi; pisanjem nadrednih slova pod

titlom; specifičnim ligaturama s tzv. visokim slovom т.

Nakon paleografskog opisa smo prešli na fonetsku analizu u kojoj smo, prije svega, ţeljeli

prikazati reflekse poluglasa i jata, kao i primjere vokalizacije te primjere slogotvornih sonanata r

i l. U X vijeku dolazi do ispadanja slabih jerova, a u XI su apsolutno izgubili izgovornu

vrijednost, ali ih pisarska tradicija nastavlja biljeţiti uglavnom na kraju riječi kao pisarski manir.

U našem radu smo zabiljeţili neka od najfrekventnijih mjesta na kojima se pojavljuju poluglasi,

pri čemu je prisustvo jora (ъ) mnogo rjeĎe od prisustva jera (ь). U našem rukopisu biljeţimo i

primjere sa izostavljenim poluglasom u sredini riječi, što svakako utječe na datiranje rukopisa.

Glas jat nije imao iste reflekse na cijeloj štokavskoj teritoriji, ali pošto je Aleksandrida nastala na

ekavskom tlu, u njoj se vrlo često miješaju jat i e zbog iste glasovne vrijednosti, tako da nam

refleks jata iznimno olakšava datiranje rukopisa.

Na koncu smo objasnili neke pojedinosti morfološke analize rukopisa poput deklinacija imenica,

zamjenica i pridjeva, kao i konjugacija glagola. U radu smo naveli primjere svih promjena sa

kontekstom, kao i broj stranica na kojima se primjeri nalaze.

Poglavlje o riječima sa deklinacijom smo zaključili konstatacijom da je i pored nastojanja da se

zadrţi staroslavenska norma došlo do pojave novih oblika poput: izjednačavanja akuzativa sa

genitivom kad je u pitanju ţivo, primjera genitiva mnoţine koji je poprimio nastavak lokativa

mnoţine, zabiljeţili smo i drugačiji način poreĎenja, odnosno, superlativ sa kombinacijom

prefiksa пꝥ u kombinaciji sa pozitivom.

Page 46: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

46

Nakon morfološke analize glagola, tačnije, posebnog osvrta na proste i sloţene glagolske oblike,

moţemo zaključiti da je jezik rukopisa veoma arhaičan što dokazuje vrlo frekventna upotreba

aorista, participa i participskih konstrukcija.

Zasvjedočeni stari (staroslavenski) oblici mogu govoriti puno o vremenu pisanja rukopisa te

ćemo ih u zaključku i navesti:

- jat kao padeţni nastavak o- osnova u lokativu jednine,

- stari oblik nominativa mnoţine imenica izvedenih sufiksom ˗janinь, koji je jednak

nominativu mnoţine n- osnova,

- stari nastavak –omь za dativ mnoţine glavne promjene,

- stari nastavak a- osnova i<y u genitivu jednine ţenskog roda,

- u rukopisu je potvrĎen i stari oblik nominativa mnoţine količinske zamjenice,

- u glagolskim oblicima koji obiljeţavaju sadašnjost, u našem rukopisu je sačuvan veći

broj starih nastavaka (npr. l. l. jd. čuva se stari nastavak tematskih glagola -u < -ǫ; u 2. l.

jd. čuva se stari nastavak –ši i slično),

- ima sačuvanih i pravih primjera 1. l. mn. sa starim nastavkom -mь,

- osim toga zabiljeţeni su u ovom rukopisu oblici prezenta koji upotrebom svršenog oblika

glagola izraţavaju budućnost, što je svojevrsna potvrda njegove starine.

Čitava analiza je bila koncipirana na način da se dosegnu neke do sada neotkrivene pojedinosti

vezane za naš rukopis, a najbitnija od njih bi bila datiranje rukopisa.

Dakle, nakon svih spomenutih analiza moţemo zaključiti da je ovaj rukopis Aleksandride iz 15.

stoljeća, kao i da je nastao na području štokavskog ekavskog dijalekta, najvjerovatnije na

kosovsko-resavskom području.

Page 47: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

47

6. Bibliografija

6. 1. Izvori

1. Ms. RNB Q.XV.168, 15. st.

2. http://expositions.nlr.ru/ex_manus/Serbian_Manuscripts/show.php?i=70D6A4BD-FE54-

455E-80F0-2F323DA80E43&l=5

6. 2. Literatura

1. Belić, Aleksandar (1969) Istorija srpskohrvatskog jezika, Naučna knjiga, Beograd.

2. Bošković, Radosav (1990) Osnovi uporedne gramatike slovenskih jezika: fonetika i

morfologija, Univerzitetska riječ, Nikšić.

3. Čremošnik, Gregor (1963) “Srpska diplomatska minuskula”, Slovo 13.

4. Damjanović, Stjepan (2003) Staroslavenski jezik, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb.

5. ĐorĎić, Petar (1971) Istorija srpske ćirilice ‒ paleografsko-filološki prilozi, Zavod za

izdavanje udţbenika Socijalističke republike Srbije, Beograd.

6. Hamm, Josip (1974) Staroslavenska gramatika, Školska knjiga, Zagreb.

7. Hercigonja, Eduard i Dürrigl, Marija-Ana (2017) Hrvatska Aleksandrida, Matica

Hrvatska, Zagreb.

8. Istrin, Vasilij Mihajlovič (1893) Aleksandrija ruskih hronografov: izsledovanie i tekst

[Александрия русскихъ хронографовъ: изследование и текстъ], Moskva.

9. Jagić, Vatroslav (1871) Ogledi stare hrvatske proze, Jugoslavenska akademija znanosti i

umjetnosti, Zagreb.

10. Jerković, Vera (1983) Srpska Aleksandrida, Srpska akademija nauka i umetnosti,

Beograd.

11. Kuna, Herta (2008) Srednjovjekovna bosanska književnost, Forum Bosnae, Sarajevo.

12. Lisac, Josip (2003) Hrvatska dijalektologija I, Golden marketing ‒ Tehnička knjiga,

Page 48: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

48

Zagreb.

13. Lomagistro, Barbara (2008) “La scrittura cirillica minuscola: genesi ed evoluzione”,

Contributi italiani al XIV Congresso Internazionale degli Slavisti, Ohrid, 10-16 settembre

2008, Firenze 2008, 111-148

14. Marinković, Radmila (1986) Roman o Troji ~ Roman o Aleksandru Velikom, Stara srpska

knjiţevnost u 24 knjige, Srpska knjiţevna zadruga, Beograd.

15. Matasović, Ranko (2008) Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika, Matica

Hrvatska, Zagreb.

16. Mihaljević, Milan (2002) Slavenska poredbena gramatika, Školska knjiga, Zagreb.

17. Mošin, Vladimir (1965) “Metodološke bilješke o tipovima pisma u ćirilici”, Slovo 15-16.

18. Nakaš, Lejla (2014) “Hrvatsko-bosanska ćirilična korespondencija 16. i 17. stoljeća”,

Filologija 62, Zagreb.

19. Nikolić, Svetozar (1997) Staroslavenski jezik I, Trebnik, Beograd.

20. Paskojević, Kristian (2015) “Paleografsko istraţivanje ćirilične diplomatske minuskule

na trima dokumentima o otkupu Sokol grada”, Anali, Dubrovnik.

21. Pavlović, Dragoljub (1957) Aleksandrida (Roman o Aleksandru Velikom), Predgovor

prijevodu Aleksandride Pavla Stevanovića, Minerva, Subotica.

22. Raukar, Tomislav (1973) “O problemu bosančice u našoj historiografii”, Radovi sa

simpozijuma “Srednjovjekovna Bosna i evropska kultura”, Muzej grada Zenice, 1973,

103-144.

23. Vuković, Jovan (1974) Istorija srpskohrvatskog jezika, Naučna knjiga, Beograd.

24. Ţagar, Mateo (2007) Grafolingvistika srednjovjekovnih tekstova, Matica hrvatska,

Zagreb.

6. 3. Internetski izvori

1. O recenzijama Pseudo-Kalistena https://hoe.ub.rub.de/retrieve/Codex/628c7947-16a3-

4332-9468-2e1ab933c740

Page 49: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

49

2. Rječnik staroslavenskog jezika: http://histdict.uni-sofia.bg/dictionary/search/

3. O Aleksandridi: https://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandrida#Radnja

4. O fabuli romana: https://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandrida

Page 50: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

50

7. Dodatak

Donosi se tekst prvih 75 listova Sanktpeterburške Aleksandride u lijevom stupcu, i tekst Kirilo-

Bjelojezerskog primjerka ruske redakcije [РНБ Кир.-Бел. No 11/1088], iz istog razdoblja, u desnom

stupcu. Paralelni tekst Aleksandride iz rukopisa ruske redakcije predstavljen je prema izdanju

Kirilo-Bjelojezerske Aleksandride, koje su priredili Botivnik, Lurje i Tvorogov.24

сь б оь по ѥмь · ром ьць · Ж ѥ · п овѣс ь Ащ к о ощ со б оус рд м д пос уш .

до о ѣп о д в о · кь во с во · с рьм· щ

с по о о ь · с ш добродѣ ѣ ·

б о ь в · вѣ ѥ м м · вѣ к о ·

ξ др м к до ск о · цр ·

Пов с ь д я по доброд му

А кс др ц ря м к до ско о

к ко ѿ к д бь · к ко до п д · с р д

доброд ѣ · пос ь о · вьсо цр ь ·

с модрь ьць в с ·

к ко о куду быс ь к ко доко пр д

в к я р д р брос му с в

доброд вс подсо о о ц рь в ся

с мод р ц.

поб ѥ що р м р ямѣ що с о ·

во с в ь · м ьс в ь · добродѣ поб с ·

м ѥ сьм с ь д р ямѣѥ ь ѥ с ц · · ~

Подоб м с о р ум подоб о

мудрос о р брос пр мудрому р уму.

эь вѣ ко · б ѥ прѣм дро ь сь вш с б р

с м м с о врьд ш · с ьп · вь п о (

с щ о ѥ о ( с о с о ·

эо м р ым промыс ом яв ся с

пр в д ы во вр м

цр в щ вѣ ь к о р м рьк цр · ц рс ву щу о д в к м Р мом Т рк

ц р

ѣ в щ с ь ь св д · вр /1a/ 8___]

п одь в ѡ д ѥ р р · 8______]рр к

с ву щу о д р ск м о

р р Евр ск м осуд рс вом Ер м

пророку

ѡ пос в щ · вь с о ( с р д рь с

к р сов

об д щу ц рс ву щу вос о ым с р м

Кр с ову сы у ы р ц р

ѡ бьдрь щ д о пор вѣ комо цр обд р щу И д Пору в кому ц р

п ом вѣ к ѡ б д щом · вя

в ь в цр с щ

Е п ом об д щу Н к ву II во ву

о рь д ск с р мь · м кѥдо ск ь ·

м дьск ѡ око ѡб д щом п

рьк с щ ѥ ь ·

ц рс ву щу М к до ско с р о

Е м ск м ос ровы Ф ппу ц р р ку сущу

у.

род с о м с ь р м м

ξ дрь по рь м ь к овѣ ь с бр ь

м ь ·

И род ся му о д сы р ся му мя

А кс др по р скому я ыку бр ы му

24

Роман об Александре Македонском по русской рукописи XV века, Ботвиник, М. Н./ Лурье, Я. С./ Творогов

О. В. (изд.), Наука, Москва – Ленинград, 1965. Faksimil rukopisa dostupan je na:

http://nlr.ru/manuscripts/RA1527/elektronnyiy-katalog?ab=07549CB2-ECA1-4E7C-8360-3BE1288E0ACA.

Page 51: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

51

бр я сь м д в ш с · доб ѣс ь вь ь ·

кр с б оѡбр ь ь кь вс рѣщ о бѣ

бр м д яв явш ся кр с см р

б о р в ко вс м рящ м о.

с бѣ м ѡ ѣ с о ро · ѿ

в ск о · ꚋьд · ь ѿ вс · в ов о ·

С с ь о с о ро д я

о ов ск о у вор я о о вс м

в ов о

б ь в к о б пром с пом щ м ш

кь сь с в ь доброд ь ·

б ым в ко о бо промыс пом щ

мяш к с м с ьс в у доброд ь

с с по ворь оѥ · вь ѥ цѣ поко бь мо

м ш · под во · /1b/вь р к ко др

к о м шѥ ·

мѣ ь вьс кo . м мo к щ

вьм ш .

с ву бо ьс во яко о м мо кущ

вм яш

д ь о рьп ь вь кь съ рѣш щ ь б м р о до о рп в к со р ш щ м быс ь

ц омудр му с во в ко с я .

с м р м доброд ь м · рь вьс ѥ ск

ко цѣмь цр ь с модрь ць в с ·

С м ырм доброд м ыр м

вс скым ко ц м ц рь с мод р ць в ся

сь м бо р м добро м · вьс кь цр ь сво

цр во ѡ крьм · поб ѥ

с ξ ьдрь рѣв ѥ о ц р дѡ ѥ с р ·

цр ь в с

ь к вь м о вь к ѣ · с сп с

срцѣ вк · во к вь вь мь вкя

под в · вь ·

ко бо во мо о с ь сп с с овом

спов д А кс дровы доброд

р брос мудрос в спов д мо

о му с во к о ск мо ь?

ξ др о доброд дш в ѥ с ѥ ·

прѣд р кш повѣс ь ь ѡ ро о р бро

· щ o б ь с п цр ь ь

пь ко цр · ьк в в к о в ь в с ь

ѡ мб дь повь

Пов с ь м о ро о. Г о бо о

бы сы ц ря Ф пп о с ь ко у : о

бо п ск о ц ря Н к о в в ко о во в

сы О мп ды ы Ф пповы.

ь с ц · С у ся с ц .

Н к в пь к ь цр ь сь в ьшб о ь рос

вѣ о ь ѥ п ск кр ш ь б ѣ o · /2a/

Н к о в ц рь п скы во ш б о рос

в до м

укр ш о

кь бр м р ь · во ск м про в ш с

ь ѡ р . (

бр м во с вом ору м бо

супос ым про в яяся

ь помощ ц м ѥ с вьс ѡ ко ь мь

про в ш . п д

о помощ цу м я с б во ьш б у рос ь

с вс м про в яяся р дом поб я вс

про в ы ц р .

ѡ с м вьс ѡ кр ь о цр до м в щ

с ь ш вьс сь в ѣ сь вор шѥ щ

О с м бо вс око ц р боя уся о

доум в уся с у вш с съв

съ вор ш о щ :

Page 52: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

52

о д с ворь мь . к в м с м · вь ов ом

( п ском к ѣ вьс бо м ь шь б

бо с в в ьшьб ь ь щр сь вьв кь сво ѡ

пр о м м с р щ доям в ѥмь ь к

ом роп м к в о с о рк

«Ч о съ вор м ук вому с му во ш б ому

п скому

ц р ? Вся бо б я м ь ш бо ьс во

во ш б ым у щр м

в м ко сво пр б м . Но к ому

рп м ук вому с му

род

ь вь к ѣ вьс сьбр вш с м п к вьс

с рьмь с · к ѣ в цр в ш б

сво ѡ п с бѣ пр м

о вкуп вс собр вш ся м Е п ску

ус р м мся Н к о в ц рс в о м

б я своя вся п кы к с б во вр м

б п о ѥм с щ бѣ ь с ѥд к в

с вр ш в с м с про ь в с м

п к м

б сп од у бо сущу му б с д я ук ву

с р ш ву с м я съпро в ся му».

бѣ я сьв щ вш с к в ь ц сь п рс

вѣрь · р п · ξ в ѡ пь · пь . ь

вь о ь ц · /2b/ м о ь

Съв щ вш ся ц р п ск о ц ря я ыц :

п рс в р р оп яд

вос о ц р я ыц м о су ь.

сь п к кр щ ь кь вѣрьв рь вь д вь · м о о

м о ь во с щ о вьсп к вь с р

Е п скы с р во р ды в одящ в с к

Н к о в ц ря с ыш в д м о с во

во ьс в с о р :

в вь р д п до б бо вь в с в с до д

сь ь д ш

«О ор б во р д в кы Е п

во сы ся до б с до д с д ш

р к бо воѥ б вс И рук воя быш вс ы рукы вс

б

м дов ѥ · с ь в с орьк о вьк сь ь ·

д :

с дос сы вся м до о ыя орк о д

дос вкус ».

ко кь к ѥ в с рьм в с ш ·ѡ

шь вь м вь вѣ ь ѥ с о ь

во к ·

И ко скоро пр б въ в с оспод у

сво му ц р Н к о ву с о м о с во

вос о о во ьс в .

пр с п ь кь м р в домо д ѥ ѡ цр

ко сьмр ь · м ѥш во · д ь

Пр с уп ь ко ц р р : «В домо буд

ц р яко см р м я ш во сво д сь.

д р ѥ бо п рьк ь цр ь · ькм б мь . м

м воѥ пр д сь вс м вьс о м во р м ·

м р ь ь п ь ѣб р ·

ы р бо п рск ц рь м ся бо ом

пр д м во я пр д с вс м вос о ым

ц р р м м р Е п б р д .

д ск п сь своѥ воѥ · бр с рьм с прѣмо

ь о бо ѥ ѥ сп кь с ь · во ск

р брь мь вь ѣ о · в ь ов . ·

ы совокуп ы во с во сво бр ь по д

про ву му. Н о бо усп с - ому

во с ву р брым в я м во ов ыя ры

ь цр ь цр м м · ко ь ко · /3a/

ѡ бо сьпомощ к м щ

о ц рь ц ря во ьс во во .

цр во бо м о ьс вомь д . сь о с ко мо

сво м с в ь м ково с р ш о · п в щ мь ·

в ѥ с ·

Ц рс во бо м о с вом д със о ся яко

мор сво м во м ко с р ш о

п в щ м яв я ся».

Page 53: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

53

с в рвѣр кш посм в с цр ь . кь

в рвѣря р · бо вь вѣр я · р бо м о (

добрѣ сьврьш ь с · ѡ шс в кр

ξ рьξ · п ь про ь вь о ь цр ь

С в с ку ко ц р о щ посм яв

ся Н к о в к му р : «Ты пов у

с у бу о ш с в вос о ы ц р про

я ык во в с м

с ко м дрь . с р ш вь рѣк ь ѥс р бо ·

м о ьс во д бь в ѥ ь · ь добрь м

р брь м срць .

о с яко мудр р к с с р ш в. Р бо

м о с вом д быв о добрым

р брым с рдц

м о щ бо . д ь ьвь м о с д р ѥ ь м о ды бо в д б м о с во р ды ь

о я

д о о в ьк · пр с о · ско м о о ѡ вц ь

р о ь с д

д о о во к пр с о ско м о с д

ов ць о я .

ь бо ѡ р бѣ р бо · по д сь

с о с од м ѣ вѣ д в

Ты убо пору у с у бу ыд

р в с ь м д в ».

с рвѣр ѡс с м . к р сп с · по вс

р довь . с р . п кь о ов · вьс комя ·

бр б щ б с м . /3b/ ѿ ско

цр во .

И с р к в с к о пус . С м ц рь пов

р мо ы р сп с по вс м р дом с р м

п скым о ов ся бр ь пов вс м

об ду о с в ц рс в .

ь д бь ощ вкь мо ѥ · Но д бо ощ ов к мо р .

с мь вь по я цр ьск вьшь в ьшьб

ѣком д вор ь ·

С м ц рь в д в по у во ш б у

д ком р

р ком вод ь вь . ѿ воск · д ѣ

воь сц ѣ кодѥ с ворь · с про в сво

сь ь ро ь б ь с вод с ворь ·

у рус м р кш о в воды5

о воск дв во с в воду съ вор в

супро в у сво с м рос б ся

вод съ вор .

вь д сво во ск ѿ п рсь к · поб в ѥм б

п ск в д вь крьм щ к р б . в рв рьв рьск .

вьвод щ ко к в рьв рьск вь п ь .

И в д сво во ьс во II поб в мо о п рск о

во с в . эо ы п скыя в д м о с во

кор б в рв рскы вводящ во с во во

Е п

вь до м вьп . вьсп к в с р ѡ орѣ

п · м о прос в с · ѣ вь к п сь цр мь

в ш мь сво мь к во · кь ѥд по б

ѣ ѡ

в доум вп д восп к ся р : «О ор

б Е п м о я прос в ся вкуп с

ц р м сво м во д о о по б

бо ѥ р р до прм с ь с о с в

м ѥ вь м ѥ в ѥ с · вь корѣ по ь б

ь .

Н с ь бо р дос пр м ся ос ь.

Т ко с в м в м

яв яяся воскор по б .

ѡ р дѥ щь с в ьшьб о мощ подоб бо

с ь · с ѣ щ м с вод вь бо · ѡ п

/4a/· о по р с · б ь вьм вь с б

Н д щ бо ся во ш б о рос подоб

су ь с я щ мся воду: д бо опр ся

о д по б ь».

Page 54: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

54

цр ь к вь . б м вь п мо щ сь

р ц бр с . о ѡ бьѥ б вь

ср мо о · бр д в св · ѡсꚋ ь · вь

по ощ · цр к домовь д · вь д ь

с р м ѣ ѡшь вь п ь

м к до ск р о

Н к о ву ц р убоявш ся мо ущ бы

во Е п с р ым бр ся ос

с р ом обья быв ву бр ду обр в в

по у ощ ц рскы домов ъш д в д ы

с р ы по д . В Ф пус м к до скы в р д

дош д

комя о по в щ с д вь

ѥдь о мѣ . скров ѣ р д вр с б ·

к ов ш б м ор р . ѿ п ьск

вѣ о ь ьць с щ

яко д о с р ы кому о щ .

С д у во д ом м с скров вр

яв яш ся бы во в р о п скы

в до м у ш .

п · ѡ шьш ь во ск ·

пос р д вш м о · кь дворо цр своѥ о к в

· пр кош · с о ѡ брѣ ш · вь цр ск ѥ о

домовь вь до мѣ вьсп к кш с б ш ·

Е п я о ш дш ц р м о

пос р д ш ко двором ц ря сво о пр кш

с о обр ош в ц рскы по у с

бывш восп с ш ся орко.

п см ѡ дрѣ ѥ о · ѡ б ош щ с ц ·

ъ б м мо п ѣ · в ш о р рьп в

я с рь ѡ до м · пo · · ѣ · /4b/ п к

пр д кь в мь · м

П с обр ош одр о о щ

с ц : «ъ б м мо п я в ш о

по б мо о р во у с р у

о ъ до по р д ся п кы пр ду к

в м м д».

с п с вь ьмь п · к в ·

в вш ѣ с ьп · в сощѣ ( срѣ п

пос в ш . вьря вьш · с м п см ѡ о ·

в о в ьць помо ш

С п с обр ш п я ц ря сво о

Н к о в в явш во с о п высоц

поср д Е п пос в ш . И вру вш му

п с о о ву в ць во о ш .

с м · кь п сь до пр кш б ( своѥм ѡ

вѣ м щ с · вьпр ш ѡ ь вь с ѣ

в ь с мь р · по · · ѣ ѣ кь в м пр мь ь

ом д с ц п р к м п вр ь

в ш п рс под о в ш покор м

С м к пос до у бо у сво му пр кош

мо ящ ся о Н к о в ц р вопр ш у. О

во с яв ся м р : «По 30 м пр к

в м м д. М ь у ом о д с у б о

пр ш д с уп вы вр ы в ш п рс покор ь

под о в ш ».

вь м к до б вь к кь в ь ѡ

м к д ь · м ѣш с б в кь вр в ь ьвь

р ц ш ѿ · ·

В М к до быв Н к о в о м к до я

с овяш в кы вр ь во в р быв.

цр ь м к до скь пь мѣ ш м ѥ

ѡ б д ·

Ц рь м к до ьскы Ф пп мяш у

кр с у сущу О мп ду м м.

м о о · скр б сьм щ щ вьс к с вя

цр к · б с во ( по б б ьп о

м щ ѿ ро кр с б с щ ѣ о ·

М о о п смущ ш ся ц рску с ву

бо ьс во во о вм яш по

б сп од б мущ о ро кр с п к

о.

рѣщ с пь · /5a/ м ь ѥѥ п од я

р ск д ш сья ь бв кь м ш

И в дя с ц рь Ф пп му ь я п од у

р ск д ш соу бв мяш к .

ѿ од щя м р вьс срьдо с прь в вь

б вь сь вьс бь о ѥ р ·

О одящу му во ы с р ы во в обь м

ц р цу сво О мп ду вс м с рдц м сво м

об обы о я:

Page 55: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

55

ѡ м мо ѡ свѣ дш ѡ мб до ко щ

до вь вр щ моѥ о · б д ѡ ꚋо к омя

моѥ м ѥш в д прьс моѥ бб

вь ѣщ м ѥш ·

«Св о м душ моя м ы во

О мп д ц р ц яко щ до во вр щ

мо о буд о ро у б к ому ц мо о

у р ш п рс мо во щ м ш

б о».

с р кь во ск ѿ д · ѡ мбб д · вь

скрьб ѣ ѡ с вш · доям в щ о сь вор

С р к о ъ д во у. О мп д во

м о скорб у ос вш ся доум в ш ся

о съ вор .

д ѿ ꚋокв ць вѣд щ ко п ос в р

скрьб ь · р кь ѡ мб д

О о роков ць я д в дяш яко

п одс в р д скорб р ко О мп д :

цр цѣ ѥ вь р д ш мь вкь п ь м ь рь

с овѡ дѣ ѡ · о вь мо б м вьс

прош срц воѥ о сьврьш ь щ в д

споб ш о ·

«Госпо ц р ц с ь во р д ш м ов к

п я ы р му д ом с овом мо

съ вор вся прош с рдц во о щ

в д я сподоб ш о».

ѡ с ш вш с ѥ · кьс м ь вк о

повѣ пр

О с ыш вш с пов воскор

пр в о к с б .

пр шьш к в · р ѡ мб д к м

ѡ в /5b/ п ѣ · с с с ш

м ѡ бѣ ко мо ш ꚋо сво р рѣш

сь ь я роб ѥ п о ь мо с ь ом цр

пя срц · кь своѥ ворь д бвь

б ьмѣр я моѥ ѡ · родо ь прѣ ворь

Пр ш дшу к Н к о ву р О мп д

к му: «О ов п я с о с ь

с ыш мо о б яко мо ш рос

сво р ор соу у робы мо я б с дс в

п одс в с в ому ц р Ф ппу с рдц

у в рд к мо бв б м р у м скорбь

р дос ь пр вор ?

д щ с с с сҵ с скоро сь вор ѥ мь ѿ

м пр м ш · ѿ м к до ь ь в ь овѣш с :·

ы щ мо ш скоро съ вор м во м д

о м м о б я въспр м ш о

М к до ов ш ся в кы вр ь р ць».

Н к вь с в д вь ь ѣом я с

доброд ҵ ц ѥѥ · д вѣ с м ·

по ь р ѥ во пом вь с о ш

Н к о в с в д в р кр со

добро ц я под в ся о м

по р я во пок в я.

ѡ · помь ш щ · д м о щ

вѣщ · к м р о м р д ос ш · ѡ

в щ с м ѥш д с в щ с ꚍор ·

кьс ь

О р к му: «Ч о м руд д ш

ов ? Ащ во мо о с ь вор

м д ».

ѡ ь прь р вь с добро о ц ѥ с б ь

б бво · вь срц

О кр со о ц я уя в ся яко с р о

ус р быс ь во с рдц бов

в ь овь ь с р од · кь цр ц р р к ц р ц :

вь д б ь о щ ѥ б ь · с обо ѡ цр цѣ мо

· /6a/ ѥрк ь в к о д щ с м ·

вь одь кь с б сь вор ш м в ком цр с б

ов ш · ~ ·

«Амо П с Екру в ко о д щ с м

в од съ вор ш к с б 10 совокуп ш ся с

м м в ку ц р в ов ш ся».

С с ш вш ѡ мб д вь р в с ѣ о

прѣ ь мь в ь ов р мь ко д до м ь

овѣ ь с щ

С с ыш вш О мп д во р дов ся

в м пр с ым во о ым о р м яко

« дом м ов ш ся».

Page 56: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

56

кьш ѥм б п цр кь к ц м

с ϐор ко д кь · вь о б мо

провь вѣс ѥ

И пов Н к о в б ь по ы ц р вы к

со вор м у яко д к бо Амо

пр ов ь.

с м с ц б вьш ·.· С пр ьс бывш :

Прѣ ь · вод поб · к вь ь бо

с кь вс ком п д п вр щ с

в д в подоб у у Н к о в —в с бо

с ь ко всякому п д пр щ ы

с вь д кь вь ѡбр с б мо ковь

ѡбр ь мо овь ѥ · в · ѡ ов ро ь

в с сков ѡ к сь сп дов · о ьвов

кр · рь ψoв цр · с ц вь ѡ бр ь

мо овь б ·

с м в д к во обр бо Амо . Обр

Амо ов ков бяш : в ор я м ро

в с ысковыд оп шь сп дов о ы сп довы

вовы кр р кос ы р .

С ц в обр Амо ов

вь д кь ѥ · сь мь мь · б вь с · д

п ко сь мь ѥмь с прѣ ь /6b/

в м к с м м пр д совокуп ся

с ыд п к .

п ь вш с цр ц ѡ мбь д · сꚋ ь сящ вь

цр кь домѡ ѡ бь ѥ ь

С пр с пр с вш ся О мп д

ц р ц в р в в ц рскы дом

пр быв ш .

к в · пр п ь · кь цр ц р вь

ѡ мб до · д ь бо вьс вьсо · цр вь рѣв

пр ѥ ѥс вь · врѣм ро ꚍоѥ о ·

прь д ь · пр ов м · кь с б ѣ к щ р в

ворь

Н к о в пр с уп ко ц р ц р : «э

ы с в О мп д вс вс в с б

ц ря пр с . В д вр мя ро я

во о пр д о д пр ов м к с б о

р ку о съ вор ».

с м с ц б вшя · ~ ·

Ч с ро пр спѣвш · прь яп ь к вь · кь

цр цѣ р подрь с б ѡ цр цѣ · родь до дѣ ·

б ор с вор ь ь · пр д щ бо вь с род ш ь ·

р б по рѣб род ш в к ко бо кр

б о вь ѣ с о сь ь ·

Ч су ро я пр сп вшу пр с уп вш

Н к о ву р ко ц р ц : «ы р в с б

ц р ц род до д б ор с вор с

пр д

по вш м о · до ьд б ь · п ь ·

яс в · с . с ь цр цр мь · род ш ь ·

вѣ м к по вш род · в к о ξ др

до д б с п с у ус в

с . То д ц рь ц р м пород ся в ум

ов к р бр А кс др ».

мц м вь ·в · д ь вь · · ро ьш с

ѡ ро ѣ ш св ѣ р проп к вь · р · вь

·м · o ѣ о п к · /7a/ вь вр щ с к б м ь

О ро А кс др ц ря в ко о. Род вшу

ся о ро ш дшу св проп к в р :

«В ыр д ся о о п кы во вр щуся к б

м ».

ѡ мьбь д вь ьмш ѡ ро кь д ѡ

по о вь цр квь ѿ с · ѿ о о ѡ ꚋо ь щ

б в ь с мо ш ·

О мп д в мш о ро к ы

Апо о у о с пов в ц ркв щ о

о ро щу б ос ов ся мо ящ ся

ѿ к по о ов ѣ в ь ьвь · ск в вѣд

к ково ябо ѡ ро с ощѥ б ь

к м Апо о овым во вом ск ш

ув д о к ков о рок о ощ ь бы .

в ьш б о рос · вь с вь с · кь

дрц · по о п см кь ь д в ш · пр рк щ

ѡ ξ ьдрѣ р с ц

Во ш б о рос яв яш ся м Апо о

прор ц я о А кс др р

Page 57: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

57

ко ѡꚋо с вьсоь пос о б д цр ь ·

б о ь вь бѡ р мѡ · м дро ь вѣ кь вь с

ѡц своѥ о · б вь · по м ѣ кь м рь своѥ

м вь вр · · ~

яко с о ро вс подсо ы ц рь

под б с ы буд ц рь б о с м р умом

мудрос в к яв ся о ц сво о уб ъ

по 40- к м р сво м

въ вр ся.

п · во сцѣ с щя бр ѥм мо

сь ворш м о ѥ · п кь кь м к до

вь вр щ щ с вь с ѥм вь с ѥ бь м ь вь

ѡ бр ь ьвов ро о с щ мь д

ξ др ос вь р к

Ф ппу во с в д сущу бр

му мо с у ш ся м о ы у к М к до

во вр щ ш ся яв ся му бо Апо о во с по

обр у вову ро ом ым м А кс дрову

в с ь ося о я:

р с вѣ кь цр ѣ /7b/[...

Prva lakuna u Sanktpeterburškom rukopisu.

«Р ду ся в с ся ц р Ф пп яко

супос ы сво поб д в сы А кс др

обр с в ко ро о ц ря р бр ». . .

...]д щ ѡ с м вь д щ ѥ о поб

ѥмя ꚋоц ско в ь бо вѣ ь прѣд по ь

добро д ь вьс ком

... А кс др упр яш ся у к о

И ду ы ос вс од у А р

в к дру м одом у . И о с м

во в д ш о св рс ц о о роц всяк

бо в с ь о д во в с ь.

ь вь ь в к кош к м ѡꚋоц ко щ

бь кь к в в ь в пошь ь ѡ ξ др ь

бь ѡ ( б о кр о ь совь

ь ь · с ь ѥ прѣс п · · ~

З в дящ му о роц о ш му:

«А кс др по д ы к Н к о ву во ъ ву о

я у б с о кру о о сов ым

ы рос м пр с уп м».

с с ш вь ξ дрь кь мрь · своѥ р щ

ощ ш м м ь п ьском м дрьц

к в прѣд м с ь ш бо о ск с с щ

б ь ь вѣ ь подв ѡ

С А кс др о о рок с ыш к м р сво

р : «Ащ ощ ш мя у оспо м моя

рос п ско д мя р ц

п скому Н к о ву с ыш бо о пр мудр

ор д б с о в д о о ».

скоро ѡ по м ор ( 8Pog. м с ор ] пос вш

ξ др м прѣд вш р с о м о

сво мь с ꚋо мь покрьв о ѥм кш пр д

ѡ к в своѥм ѡ сво ·

Скоро ц р ц О мп д по Н к о в

пос А кс др пр д с ь му р к: «Н у м

о пр IIмудрос рос м вс м я с м

ум ш ».

б во бо вьс ко с в о ѥ · щ б ь п д ѥ с

ко м дро по в ь ѥ щ /8a/ кь р б щ

под ѥ с ·:·

И р к Н к о в: «эо ьс во всяко с в о

убо ому д с ся ко мудрос ь в

р бу щ под ся».

С с ш вь ѡ цр ь ѥмо пь р по ѡ ꚋокь

сь ѿ б с о бь промь с · по б щ

· к вь я вь ѥ о · вьсо

п к о рос · в р ско · ·

Н к о в у А кс др вс п ско

пр мудрос .

Page 58: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

58

вь д ь · ѡ д ь в к вь м дрь рь о ь ·д ·

дс сьбр сьврь с щ ξ др о ш

ро сп ξ дро п дь дв м с ом ·

ξ др · по в коѥкод р мь · дв

воѥвод по вь п о ом коѥ о ош с

с щ р ξ д во код ( пов с вь

сь ь рь пов р д б с

Во д о д пр мудры Ар с о ь

ыр с д щь събр в св рс к А кс дру

спы р брос А кс др д дв м с ы

во воду пос в д дру м дв м с ы

пос в П о ом я ош в ко о во воды

сы с м р Ф пп ц рь пов .

сьр б вш м с дв м с ѡм д б ш в д

кр ш ь бо о вьс · ькм с п дрьψ

м р вор ко о ѡкрьв в ь

ко поб бо · с о ш · я · ξ др

п вьс прѣсп в щ /8b/ с про в мь добрь вь

ѿ вс д ҵ ко цр ь прос в ѥ ь бь

Но ср вш мся м б в д р бр о

ц р в . А кс др пр сп в вс

съпро в ы про о в о д яко ц рь

прос в быс ь.

рѣ с д д ск ь о д р с о ѣ ь

д в ш б в мя б ь вр

пом о м прь с бм др ь

пом ь ·

И ря с у ь мудры Ар с о ь д в яш ся

о я: «э о с ву му у бо помо

вр му мо у ь съ вор

про вус оя ь о с ву му у б м о

дру помо ь».

к ь ξ др р р с о ь р р

ξ ьдрь щ цр ь м ь р ш с о доб м

д д ск своѥм сꚍор · ѡ ь кь мя р

вѣ м мя я · подоб ѥ прѣ д ьк

ѡ б щ в д щ ь вь с с сь м о ·

в кь б д шь о бо · пр п ѥ с

д ь м дрѣв с щ в к ся ь ь б мь

пр п с · щ м с · ко цр ь в кѥ ·

в ь ь · по до пр с ь ѥ своѥ вѣр ѥ

в к бь ·

Р Ар с о ь ко А кс дру: «Господ

А кс др щ ц рь ов ш ся вс м о

добро м у сво му съ вор ш ?

А кс др р к му: «В ум у му у

подоб пр д об щ в д . ы щ

во суся ы со м о в IIк буд ш о;

о бо д др в пр п ся щ высок

су ь о к б м пр п ся ко ц рь

в ко в с о буд по дос оя пр с ыя

своя б в ру м в в кы».

ѡб б ξ др до ѡб д бо кь

рв о од · по ѡб д кь

вѣ р кь к /9a/ в · в ьш б я ꚋос ь ·

о ш ѿ о о ·в в ь

б ь с дм п с ц вс

кь о ь кро ось р сь · ров рьм р ·: с

ск до п с б вьс ко по своѥм

поб

Обы б А кс дру до об д од ко

Ар с о у по об д к в ру к

Н к о ву од во ш б у рос ь о о

у о 12 б с ы п со о

о в д о к о ос кр ос

ро ор р с кс дос вп с бя у

по сво му подоб .

в д в с ξ дрь кь д д ск сво м

к в р вь вѣ м · ѡ в кѡ б о

в к о пром с ꚍ р орь сь ворь ь с ѥс

к ко с ѡ бь в ш с вкѡ м мь ·

В д в вся А кс др ко у сво му

Н к о ву р : «Во в с м о у к о

в ко о бо я промыс в р м р ц

съ вор я к ко обьяв я ш ов ком

м ?».

Page 59: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

59

ѡ к ѣм р бь в к пром с

дов дом с ѣд м по м с

дом с ь о к ко в к мь момь м

с б м вѣ ь ѡ ь ком · ѡбь к род ко д

св ѡ в р своѥ по в ѥ с ·

О к му р : «эо в кы дов домы

пос мы про- мыс ы домыс м

к ко м судб м в с ь обо бо

ов скому яв ся роду яко сод ь о в р

сво я по в ся».

А ξ дрь вь м р вьс с св д ѡ

к д сьмрь сво ш к ков ощ б

А кс др со вом р му: «Вся сы в ды о

Н к о в см р ь сво в с к ков

ощ бы ?».

к вь кь ξ дря /9b/ р ко м вѣ

ь ѿ д моѥ о ощ яб ь бь ҵ ·

Н к о в р к му: «А в д у ся

м яко о д сво о ощу уб бы ».

с м ξ дрь · вѣр м ѣвь б р ѥ о сь

вь сок о рѣ ѥ о ьк о · к м б с щ о

цр ьск о с д щ вь с мь по ш ь ѥс м о

к вь до сп дшь о к ко

сп кь

С А кс др в р о м я бы р ув о с

в к оры Г о ьск о к м б у сущу

ц рск о суд щ о я: «Вс пр р ш с

во ш б ы сво мудрос о ». И до у му

п дшу у о с сво спус р к:

м с с ѡ дь м свѣд щ ·

ь м рь воѥ цр ць ѡ мб дѣ б

вѣдѣвшом д ь ь с ξ др · кь

ьм ом ѡ о д вь до ь ѣ шь · с щ дѣ о

д п д с вьс · ць бо ѿ вс

в к о · с в ѡ б

«Н у смъ сы у мо до с о д

д ому в дущу. ыо д к м р сво

О мп д ц р ц ув д ш вс о м о

с б . А сы у мо о о к м ому ду во

пр спод му д пр д су ь вс

ьс бо о вс в ко о бо С в о ».

с р кь ьдш п ьк цр ь · И с р к умр п ьскы ц рь Н к о в.

с с ш вь ξ дрь р ск в с м о

р мо о вь мь кь ѡ мб ѿ м рь

мб д · в д вш с с кь ξ др

р о (!) с бь с ѡ ь вьс ѥ вьс сь ьш

с /10a/· щ · с о ѥ ѿ ьць ѥм б мр ь сво

вьпр ш ш

С с ыш А кс др р ск яся м о

р м сво в м о к м р сво О мп яд

ц р ц пр с о р к : «Во в с м

вся бывш я: во с у с о ц м бы ?».

ѡ м · вьс ск вшь с о прос ь ь вш

ѡ с м о Сь с ѥ о якоп ҵ повѣ ѣ

О му ск вс с у съ вор с

Н к о в. О прос вся о м с с

пов о по р с .

вѣдомо п с б

в ць · вь ь кь п цр пр дош м

вѣдомо д ѥ цр в ко вь кьм ь во ь ко ь

д ь ( род ь с ѥ добро о д в ь · ѿ ко ѥ

ѡ ѥ ь · во в д с о о

б др сь ро сь ш м в с б · ро

к ѣ вь р ьш м яш м ѥ о

В о с в с к пр д к Ф ппу ц р

о я: «В домо д с ь ц р яко в с д

во ко ь у урод ся добро о кр со о

пр выш вс ко укр ш бр во ов

в му ро о с во р с м уш м

о».

пь повѣ о дов ь Ц рь пр в с о пов пр д ся

с о кр со ѥ о подь в в с в д в о под в ся кр со о.

Page 60: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

60

цр ь пь во п ь сь ворь ѥм

повѣ смр ь ом пов ь с кь м

вьм повѣ ѣ с м с ц б вш к о

пр пь кь ко ом см ш

И пов съ вор му к ку у пов

м му пов ы с му бывшу см яш

пр с уп к му к о .

ξ дрь пр од кь м о ко ь вьс к

ѿм /10b/ ѥ р о ь о кь ξ дря р п ш

пов ов ѥ цр своѥмя · вьс д к

к ов ш

А кс др р одяш к му с о. Ко

о о м я всяку ярос ь о ко А кс дру

в р ш р п ш о пов ов ш ся

сво му ц р вс д ку.

д о р ко про оромь ѡ ѥ о в вь ·

сь о пос дов ш м · ко ц ь р м ь

Ед о бор о у о о руко у в в с

ос пос дов му яко ць яр м ку по-

в уяся.

с пов ов ко ξ дрь в д к я ь

ѡ б ом вь кь м вьшь с о ѡс д вь

вьс д ко ьк о р ѥ по с прьшя к ря

в ѣ ѡ о м к до ьс м · кѡ к омь р с о

що

А кс др в д пов ов ко я мкы

по ом в к му в д с о ос д в вс д

о ко ско ур с по . В я м

о д м к до ск м ко ско ур с

сп ш щ м'

сь в сок ѥ по с д цр ь пь ѣд ш ·

сьм р ш коѥ о о р бро по ко

с д · с м с ц бь вш ·.· с ξ д рь

вь п ь цр к ѥ р во ѥ ко

ь

с высокыя по ы ц рь Ф пп о д смо ряш

ко о до р бр по ко с д .

И с А кс др в пу с ко ск я о р ды

во о в ом ко ско в.

в д вш о м кѥдо ьсц ко ц кьс сьс дш

ко цр пок о шѥ ·

М к до с ко ц с ко сс дош яко ц р

пок о ш ся му

д к в р щ м орь ко вь с дѣ ѥ ·

ко ѥ во ко кь по щ мь прѣ вь ·

/11a/ ро о п вс ѣ в ь по ꚍрьд кь

ко с щ с в о · сь с ь (

· ворѣ ь (

д в я у ся рящ о р бро с д

во о в ом ко . И ко у щу по в

ряд о по вс в я у в рдо

с о ко я д р ш . И ус в в о с у

ыр б (

р сь р м ѥм др мь · по

срьпскомя ь к р с по щ ·

р д у со д р мя му ыр м

р ся По щ .

с м ь цр ь пь под в с · о ѡ рок

комь по ко в д р

С му ц рь Ф пп под в ся уком

ко о рок о о м

орѣ · пр б щ м с м к до ьск мь прѣд омь ·

ко вь ѡ сꚋ мь ξ дрѡ в · п д с · прѣ

ко м м к до ьск м · попр б д ь

вь м к до с ѡ · посм в с р с вьпоб ·

р к с вьс с о в дѣ ь· ξ др

мо о щ д ь · во вом ко ·

ѿ о о д ѣ сьбр цр ь пь · ошь ξ др

сьврьс ѣ ь · с щ с с сво м прѣд ·

сь м ов ҵ · кь во ьс в ск ш с вь

к пѣ · · ѣ ·

О о о д събр в ц рь Ф пп А кс дру

ысящу ошь св рс к му пр д с ь му

о я: «Я д с м к во с ву у ся

с р я ».

Page 61: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

61

вь ѡ мьб ск с р ь бѣс б с щ

д ѡ · по о ҵ 11b по ь ( ·

с од щ к ѿ м ꚋѡ с · ѣко · ѿ

ьск о щр · по вс бѣ рокь п я ·

р вь к пѣ · ѿ д ѡ р щ с · ко

рѡ кь сво сп ·

В О мпьядьскы р ко дв II съ вор

бя у б ы о у ко в я

с одящ ся о ско о у щр ко до

сво я р брос пы у вкуп по ыр

бор щ ся.

с с ш вь ξ рь · по мо вь ѣ ·

п с вѣс вь п щ ш ѥ о пь

·

С ыш в с А кс др мо вос о по .

Ф пу с во в с о пущ ш о о я:

поб ь бѣ с мо ξ др · ѡ б сц

по ѣ · вѣ с с щ · · мь ѣмь · ь

ѡ б ко д о во о п вор сь

р дос по од в к мь крѣп мь · бо омь .·.

«Н подоб сы у мо А кс др

о мп дскы ко в ся м ду щ 15

сущу; об во сво съ вор с р дос

сы у мо по д ».

о ξ дрь · по рѣб с бѣ ѿ цр ѡ ц сво о

п · вь ьмь ск с в · добро

ко · вс с · цр ьс цѣ · по рѣб · вь

ѡ мьб ск ѡ ѡ кь ѡ д ·

А кс др о д во р дов ся по р б я

с бя в м о ц рс в я о ц сво о ц ря

Ф пп скус ы в я в м с собо

добро ко во О мп дск о окы

пр д .

бо ·д · р ѡ бѣ м · в

ск ш с · р ц м бѣ с ц ѡ б

с м м пос до ·

И у ыр ры — Ос м я О мб с Ем

Пос дом я —

ξ рь · пр шь сь /12a/рьскь м

в ом дв ѣм · бр с пор ѡ м ·дяш

к с · ѣмь ( ѡ р · сь во вомь сво

п о ом ѥ ·

в д вся с с орскым в я м . А кс др

пору ся бр ся с м М м д уш м с

К с уш м А кс др — с во водо сво м

П о ом м.

я б дв ѣм врь ѣв ш врь ѣв ш м с ·

ко ом ·д · сь кш в ь · ядр в ш м с ·

ξ дря · к с яш яб · п о омо ·

м ом дяш · р в (

И о д р в р ш дв ко ыр

с кош ся в я уд р ш ся. А кс др

о д К с уш уб П о ом ъ м д уш

урв .

р о о щ ξ др д в с ·

кр со ѥ о к бо ѣпь м ѣ с б · дв о о вь

ѡ ря кр с ѣ ш в ѣш ·

ъ д р д о о в д вш уд в ш ся

А кс дру кр со о р брос .

с о осопь ѣк · м мь р · р И у с оя осо м м Фру р :

м дро · р брос ь · м о о ѣ мь п

бѣш · ь врьд м · добр м срць ·

«Мудрос ь р брос ь м о о м о

в рдым добрым с рдц м».

прос в к о ѿ к · ξд рь ѥ И вопрос осо о о я: «О куду с ь

А кс др о ?».

с ь · м к до ьск о цр · повѣд я С м р кущ м: «М к до ск о ц ря Ф пп

сы с ь».

осов р · ко Ф осо р яко

Page 62: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

62

с ш ѿ мо о щ · ко м ь

вьс цр ь ѿ м к до · д мь · ѿ ов р

· пор ьь вс к · п д ськр ш ь /12b/

вс цр вьс о · д щ с · о пр ·

м вь б д р ш м повь · с ·

«С ыш о у ь о щ б ко яко

въс м ь ц рь о М к до ы м ь

м о Ф о ов р д 30 о пор ь вс

м п д в со р вс ц р вос о ». И

р : «Ащ ы с о я пр д м ос в буд

р ду ш му сы у Ф ппов ц р в ».

посм в с р · м с бь ѿ

о · къ в ш мя пр м с я с сьдѣв щ

О с А кс др посм яся р : «Н мо су ь

с о о выш я о промыс ом съд в ся».

с рѣкь ξ рь · вь м к до вь ьвр с И с р к А кс др о ъ д в М к до .

ѡ б · ѡ б дя м рь о · пя с в ш

дря вьмѣс о ѥ вь ш · бр к ко

я мя · в с щя с п

Ф пп о ц сво о ц ря обр

О мп ду м рь о о ос вш у

вм с о я в м бр ку яко у

в с ящуся.

ξ дрь пр спѣ ко побѣдо ос ць вь по

вьшьь ѿц ь ѥ о · сь р дос · сь бов

срѣс ь · сь собо р п ѣ пос д вь · вь р ск

б вь · ѡ б в ш мь по кь

В о вр мя А кс др пр сп яко

поб до ос ць в по у вш д. О ц о Ф пп

с р дос ср о с собо р п

пос д о в р ск я быв о ом по к ц м

м .

сѣш с в в ш ѥ о · ѡ б д п с в о

вь ьм ш кь п пр с п щ п в с

с ѡ ц р бо ш прьв вь ь ѥс ·

прьв бо б д ц бѣш · с цѣ о/13a/м дрь

ѥ

Н с в ц о с вш д о р :

«Р ду ся ц р Ф пп О мп ду пус вш

у в я с б ц омудр у; п рв я

б уд ц быс ь с ц омудр с ь».

с ш вь ξ дрь · рос ·

с п ь с ·

С с ыш А кс др ярос спо ся р

ц р :

б ом р ὣ цр п · м ѣ в с щ «О Ф пп ому подоб ко бы

подоб бо м умр о м р сво

О мп д ц р ц ».

с м ко ьвь р к вь сь п с о сво о

ско вь · с о ь м ь по мь ꚋ с сь вор ш

яб · о щ про орѡ ск :

ы яко в рык у с пр с о ско в с о

м по в р с ур б у ся яш .

с в д вь цр ь пь · я с с · вь с р сѣ б вь

· ѡ мьб д цр во :· вь ьр про ѥ · вь сво

с ѿп с ь

С Ф пп ц рь в д в А кс др р брос ь

о во у с быв в ц О мп ду ц р ц

во вр опя ь во ц рс во овопр в д у

у во сво о пус м .

с м ко б в ш : вь мо в к вьп д пь

цр ь :

С му ко бывшу св рш ш ся вся ц рь

Ф пп в мощь вп д в .

с ш в ш с · сѣвѣр с р к м · · сь ·

с сьбр ш с · м к до пр дош · с

п вь вѣс ш · вь скр бь в к вьп д ·

ξ д рь кь с бѣ пр

С ыш вш о мя с в р я с р

кум 33 събр ш ся М к до пя со

ысящь пр дош . С ц р Ф ппу

во в с ш о в скорбь в вп д

А кс др пов пр в к с б р му:

Page 63: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

63

б м мо м · с ξ др : с врѣм ѥ

пр о · ѿ ь ьскя б с м · вь ьм ш /13b/

во бо с рьм с ·

«О б мы мо сы А кс др с вр мя

пр ш о с ь б ся о с во м . И

в м во с во бо по д ».

по м ξ дрь м к до ьск во ск · ко · ·

с щь кь к м омь срѣ ѡ д · с мь

шь во ск к м ьск с од вь · с в дѣвь ·

р д о с о щ ·

По м А кс др м к до я с собо 4000 к

с м ср пр д с м во с во

кум ьско обо р с сряд ы в д в с оящ .

вь ощ сь сво м во · кь мь пр шь ѡ ѥв

м о ѡ ко о о · ꚋ б м ов ь ·

к р д мь · пр ск в ц мь · ѡ ко о ь повѣ б ·

И в ощ сво му во с ву пр д о пов

о м о око о вос руб пов в

м о ы рубы съ с ы уд р пов в в р ы

пр ск в ц м око о б пов .

с к м в д в ш дѣм о · бо ш с бо ·

бѣ вьд ш с б · вь по ощ бѣ щ мь · до

с о с · мѣсь вь к пѣ м к до ѣ

к м ·

С кум в д вш д м о

убояш ся* б в по у ощ до

со о вос о я. З м с вш ся вкуп

м к до я кум .

свѣ я бь яб я б ѿ к м с · · ѿ

м к до ѣ п д ·в · с щ · ѣр в с

ξ дрь · · д ь ощ · ѿ ь б с щ

·р · ко ѡ р м о ьс во вь ьмь ·

побѣдо ос цьь кь ѡ ц сво м п вь вр с · сь

бо · · сящь к м ь /14a/ пр в д вѣ ь

пр в прѣ по · прѣс в · повѣ ѣвь · прѣ всѣм

м к до кь мь р

Св у бывшу уб о быс ь кум дв с

ысящ 50 ысящ поб ош . И вс д в

А кс др р д 3 ощ ысящ 100 о

50 уб в ко м о с во ору я в м.

Яко поб до ос ць к о ц сво му въ вр ся с

собо 10 ысящ пр в д кум вы . С пр д

Ф ппом ц р м пос в пов пр д вс м

дм м к до скым р к м А кс др:

в дѣс ὤ др к ко пом с ь б прѣд д в сь

· вь м к до ьскь р кь мь ь в шь ѡꚋ в с

м к до ьско оспос во ·д ь пр р с · ѿ

м к до скь рякь ·

«В д с о дру яко бо м промыс ом

пр д вы в рукы м к до я ом м бо в шь

ос р ся м к до ьско осподьс во д сь

пр р ся о м к до скы рук.

цр в ш о б вь м ш · в с вѣ ь

в вь · д щ ощ во ь сво к п · м

в ш кь м мо пр мѣс вьш · вь д о сь

м к до ѣ б д

Ц ря в ш о О мыш уб . ы щ ощ

во сво укуп м в шу к м мо

пр о д с ь б с м к до я ы

буд ».

ѡ кь ξ ря · рѣкош · кр ξ др · ѿ

ко ѣ бь ѥ пом бѣ ѿ ко ѣ цр ш о

м ш яб ь с · по о ов м во см ·

ц р пос в вь · мь· вь м ш ѿп с

О к му р кош : «Хр бры оспод

кр с ы А кс др о ко бо с ь пом я

б по ому промыс у кум б пом ь

б по о о промыс у бо во о мы во смя

ц ря м пос в с в м ш въ вр ».

с ξ др ь я вѣр вь пос в мь ц р ·

бр д сво о · прьв о вѣ ц яр · м

м м · ѣ омь в к · р брос с /14b/

[...

Prekid kontinuiteta teksta, nedostaje cijeli

svezak (tetrada).

И с А кс др ув р в ъв ц у ц ря пос в

м убо во р с ом о в к р брос

о пус о. (...)

Page 64: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

64

...] осо ь · я с о р · поб · сь ξ рѡ

б с · ξ рь кям яб вь · пр ξ р ·

п о ьск цр пр р о ( кь мя пр шьш ·

ц р в · ко о ѡ с в ·

А Совок осо р : «Н подоб ь

м со А кс дром б ся: кум я бо

про в я уся му поб в в я ся

А кор ос п по ск о ц ря уб в м о

пр м Х рк до с ур ск о ц ря м р о к

му пр ш дш ц рс в о ко о

ос в ».

д с ь дря осо ьь с о р · ѿ ·

с ѥ · д цр ь с пр ѥ · д ѡ с

· в кь цр ь · ѣко я пр шьь · рьв с

о яспѣвь пр д ь ѡ д ξ рьξ ь · п рьск

с дьскь цр ь · пр шь ѣко · сь с о

в ко · ь яспѣвь · ь р б ь ѿ ·

ѡшь · бѣ · вь д о ѿ рѣкь · м к до ьскь я о я

· д поб мь ковѣмь · о цѣмь с мь

с щ пов пов я с с ·

ыру осо р : «О А скы

р д ся д ц рь пр о к бо

в к ц рь с ко д О ы пр ш д

во в с м о о о усп о щ к

р бо к о с поб д окмо во о оц

м к до ьскы у оп . Но подоб м

ковым о ц сущ с ым Ф пову сы у

пов у ся».

д ѡ ѣк вьшьш · сь п к вс ѣ ѥ о ь р ·

ко п с о · · ѣ · од в шя м вь ѡ мьб скь

ѡ окь · /15a/ мо ξ р в д · пр ш ь бо бѣ

ѡ мьб ско по ѣ · яр с ов в ь сво п ·

ы о к о осо выш вс р : «А

А кс др в д в О мп дскы о оц

пр д бо мо ур с в я ьс во пы

яр ѣк осо ь · в д ξ др р : ко

с ош в кь с во · м ьско б д ·

ош сы вс д по д ш ся р брос

о кр со . Ащ м д с ь о мско с во

в к с ь во с вом кр пок о.

д с ѥ в д ҵ · ѡ · д поб о в с м ѣ · ѡ

мя · сц · ξ ьдря про в с ·

ѣ о ямь ь с ѥ · м ь о с во в кь ·

во скя к пькь ѣ о · д поб о в с м ѣ· с о сь

ьс · д р м срѣс вь ь· ѿ п дѣ ь · скь ·

б о ьсҵв ξ дрь · вс б од мь

сь вор ь пр р в с · вь р мь пом ·

Му ьс подоб о с ь м с о с с ,

с р дос с д ры ср с о д о

пр д скы б о с в бо ц рь А кс др

б оу од о м съ вор к м пр р вся

в Р м по ощ ь ».

с ѡ · я од о · в с · осо ·

д ѡс ѡ к р в ш · р кош я вс кѡ м дрьц

дово ѣ · ядос ь · ѡ сь вь с · ѡ р д

бѣ · кь ξ др дош ь · ѡ вс о вѣщ сь вор ·

С с ов с у од яв ш ся я ом

осо ы о укор ш м о о. О

с вс о ъ д о р д ко А кс дру

пр б вся р я я ск в му.

ξ р ѣв ро · п ь с /15b/во сво

по до Ꙋр д вь вь ско црꚍо пр д · по

р дом с вь · вь р дь пок с р пос

р ξ д мя · кꙊм · с м ѥ к

·

Ц рь ярос в по ся во ьс во

сво по дос оя уряд во А ско ц рс во

пр д под р дом с в в р д пос в

Ар в кс му мудр кум родом.

Page 65: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

65

вь вс м р дѣ сво по ск в ш · дв д о о

кꙊм ьск Ꙋмѣ щ ѡ брѣ ош · с о др ом ѡ

Ꙋпр ш · повѣ ѣ мꙊ · ѿ ξ р · вь вѣс с мꙊ

· кь рѣк шꙊ · ко в мь ко в мь повѣ ѣв

в кь цр ь ξ рь · д д м д ь · во скꙊ ·

црꚍ мо мꙊ пок о с · щ с сь вор ·

мь ь м к до ьскь вьс б м в ш

пор · по в ко ѣ о пок о с · м

·

И по ск вш во р д обр ош ов к

ком ск ор д пос А кс дров с

о м м вопр ш у пов ому о

А кс др . О р : «В кы ц рь

м к до скы А кс др му м я ом.

ы в м д во ьс во ц рс ву мо му

посы щ с съ вор м ь

м к до скы вся б я м в ш я пор

м ь».

с с ш в ш · ξ рѡ вя пос ἲ

поря ш с · кꙊм · вꙊ мь ( р мь посм ш

· с о кь кс ря ѿпясҵв ш поря в ш с ц

поб ъ бѣ ξ р · /16a/ ѡ в с

цр ь · м о бо поб ь бѣ цр поря ся ь · ·

м о бо в бо ш осо · вь

ϐьдв р с · д дово ь ь бяд вьм к до

црꚍов · ко бо ѡ вь ьшь с д · ко

ощ ш д ш ѿ д ·

С с ыш вш А кс дрову

пос пору ш ся А кс дров пос

о пус ш о щ ко: «Н подоб б

А кс др я ом в ся ц р м в м бо

яко м о б подру су ь ц р с

м о в бо ш б во А

водворя ся ы дово буд М к до скым

ц рс вом. А о я вш с к м о я о с

ыд шь».

с р к ш пок с р ѿпяс ш · сво мя

др ом я · ѿсѣкош · прѣд ь мь рѣк ш · ко

др ом рѣбя мь · ξ ровѣмь рѣ мь :·

А сво му о м кум скому ву о с кош

р кш яко о м р бу м о

А кс дровы р ы .

ξ рь с с ш вь А кс др с с ыш в р ъяр ся р :

орѣ м ѡб м о ь «О ор м о об д м о ».

с рѣкь бо во сцѣ пр в с ·повѣ ѣ сь

р с р ь · р р в повѣ ѣ · яб с в

в · кя сь вор шя с

И с р к бр ь во ьс ву сво му пр в ся

пов с ыр с р пр с уп пов

о · кям ξ ров сь д с р · крѣп ко

ош · бѣш в дѣш с рѣ ѣ щ ѥ вь р дь

ко ѡ б къ ·

кум я А кс дровы с д ыя с р ы

ош кр пко. То д в д с р ы ящ я

во р д яко об к.

р ѡ с мь с я ш в с пр с о р дьск

вр ѿвор ш ξ ров · : сящь яб ш /16b/

ѿ ξ рѡвѣ ь м к до ь др с р я р ·д ·

с ( · ко р б сꚍ м ( яб ш · с я щр ·

ь · р врь ош · я ξ дровя с вя вь м ѣ

о ѡ п ш ·

Гр о ом вос у ш с пр с о вр

р д ыя о в р ш р д выско ш кум

уб ш 10 ысящ. А о м к до я дру о с р

р д 400 ко к в с р м уб ш рос

у вш о ь о р д св р ош

А кс дров во с во в м оп ш .

с мя с ц сь вор шя с · в рь пр спѣ В ру пр сп вшу

ξ рь с овѣ ѡ д · с р ѡ ко о

во ск пос в вь · в с с р пр в · вѣщ в

А кс др с ов с во с вом сво м о ъ д

с р око о во с в пос в . Во воды

сво с р ш пр в в р к м:

о д сь вор мь як в мь с мь · р ѡ м

р ряш ѡ · р пр дѡ ѡ · с бѣ

ѡ ср мо ѡ . о поб ь сь вор ·

«Ч о съ вор м ук вым с м р ом м

р друш вш ? Н ь пр до ом с бя

оср м ом д о съ вор м по с м м?».

Page 66: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

66

д ѡ · ск осо ь . прѣ м ѿ

·кь ξ дря пр бѣ ь бѣ · р цр я ξ р ·

р ьск о по мь я пр мо шь ·

м о ьсꚍо м о ѡ д р в вь мь ѥ бо ѣ ·с ·

с щь · ь сь вор р рос ь д м м мо

дворь · ко д сь м б с с ко ск с ь

бо · побѣд /17a/ · м мо · с побѣд в ш р дь

по о овя пр м мо ·

ы о осо о А ко А кс дру

пр б р : «О ц р А кс др р д

А ск о ру вш ся м о о мо шь в я

о щ рос : м о с во в м д

кр пкы бо дво со ысящ».

с мя с ц б в шя ξ рь ко ѣко по ро ѡ

· рь ц ·сь вор ш в · во сцѣ р ѿ р дв ь я

с · с мь ш ѿ д мя во овь ѡ с в · д с ѡ в ць

· п с вь с · яп с вь ямѣ щ с ц :

А кс др ы о пос уш в щр

съ вор ш . Съв щ вш ся в я с А кс дром

с м о ъ дош око ос в ш 40 во ов

ов ць д р мо у ос в ьш око п с

мущ с ц вы:

мя сц вѣд с я · б ь в ш о ко

с я с щя пр до · пор в сь · о б омь

в ш мь пр р с · вь с ѣ бо м с с ѡ в ш

м о м ѣ с р ш рѣкош · с ь ябо с ·

вь м мо вь вр с · ѡ в ц во

ѡ с в вь ѡ ко ѣ мо мь м о о · с вь ьмьш

б омь в ш мь · по рѣ ь ѡ м ѣ · мо с ·

«Му с в д смь с ы бо

в ш о о ко пр - до ом к в м пор в с

о я. И в ощь с бо в ш во с м ся яв

м о о м с р о ш с убоя ся в

м сво въ вр ся овц во ов ос в

в м м о о с в мш бо ом в ш м

по р ».

с рѣкь · ξ рь · ѡ д сь во сво м в ·

прьпр щь · ѿ р вь д ѡ я ѣ · сь в с во скя ·

р д вс скр с ·

О р д о ъ д 12 попр щь во д ом у с

во с вы сво м скрыся.

р вьс /17b/ ѡ ко ь ясꚋьм ш · к я

п с я ὤбрѣ ош · р кош ѿ ꚋ бѣ повь с ь .

ко в ь с р ѣ ош · ξ др · ѣр ·

бо ѣ ко ·с · с ь·р · сящь ко кь · р сящьь

пѣшьць ·

И р с в о вр мя ус р м ш ся

око обр ош р мо у сп с у р кош :

«О с р поб Ф пов сы ». И ко вс

р д ыдош вс д А кс дров во с в

бо дво со ысящ п ш ць д 100 ысящ

ко к.

по од щ м р д · пром ѣк о в ь ·

ьск р · в д ѣ сь ь ко вь ощь в р мь б ·

по о п д с · п рь ов вс к о р

ѡ бор ш · вр в к · р в д п дош ·

ξ р в д ѣ ьвѣ ·вь я вь щ · по

ш р р ш о · к с пш о р с ьш ·

в д м к до сь срьпов по щ · рѣ о

о · в д · с рѣкь пром ь кс р ѣр

д в ш ·

Ф осо ьскы м м Пром р :

«Му бр р я в ощ с в д

со яко в кы р м бо ш о Апо о

п д ся рвов вс А ск о р д

оборв ш ся вр в к я Ар в ду

п дош ся. А кс др в д в я дящ во

р д ш м А с м по ш рокым у ц м

в д кы к с пш о р с щ

м к до я с рпы к ущ р о о ».

С р к в я А кс дром ся

я ом.

с о в ш · вь с ѣдь ξ др дѣ я ·

ξ р с к ш ·сь всѣм р д в с во · пр

кос ь ц я ѣ · пос ош ѥ о · в сц мь

по · ꚋяб /18a/ совь

О о пос уш ш вс д А кс др

по дош . А кс др д ш рядяся с

во м сво м пр кр в у . О о

про дош о вос д по д пос

В ском по .

Page 67: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

67

во скя в дѣв ш · я с од щя · я сош с

с м кь с бѣ рѣкош · ѡ ко ко прѣ ьс

п ьс повь с ь · мо ящ ябѣ ·

о щ бо пр дош ос ь о д в о в д

я · м к до ѣ ом сѣкящ мь · яб в : прѣ ь вс

в вьско по · прѣ р в ш с · до ьск

р · мѣсь до дош ·вс вь кяпѣ · вь вр р

· м к до · сь вь дош ·бѣ в д

ос о в д я .

О рубы у вш вор ы ув д вш

во ьс во у с одящ в м убоявш ся

р кош к с б : «О ко ко пр с пр ьс

с Ф пов сы ». Н мо ущ уб

о ящ бо во вр ш ся ср вш ся

б ш ся в д вш во ьс во ьско

р брос ь с у А кс дрову мо ш

б ш р с В ьско по . А кс др

ш ся м до А ско о р д

см с ш сяі обо м к до я я ко

вр ом р д ым пр б ош б бо о д .

ос о в м

бо дѣ кь сво срѣ · ѡ бо яб в с ·

вьп я до б с сящя · прьвѣм по с р р

к щ · мѣсь · о · м к до ѡ по

я ц мь р од щ мь · ξ р по срѣ

во я вомь ко · д щ · прѣс мо ш

с ь мо яс в · я о бо ѥ яс в · мя ·

/18b/ рос р сп ш с с к ·

ѡ др в ш ц сво с о я кь ξ ря вьп я

·м вь бяд мь · повь с цр я ξ р ·

ы му м сво м ср с кош д к

о ц м сво м обо вкуп уб в уся. Воп

п в ку бывшу о до б с дося шу по

р ду обо м с ш ся. А кс др я дяш

поср д во о в ом ко пов

с кущ мся пр с мо яш мо ш

у о ярос бо по ш ся. Ж ы

с своя одр ш ц ко А кс дру

воп у: «О ц р А кс др сы у Ф пов

м ос в буд м».

ξ р сѣ мо яс в · р п А кс др мо ус в с пов

вор вр р д ыя

по вс мя вс дѣҵ я кя я я к ш ·

сп сош · ь о

ко ор д ы д у кош р д

сп съш ся.

о в к д в б ь скь сь вс м бо

сво м ·

И о д д в ыя бо с ор ш вс с б

мо ош помощ о .

с в ш с ξ рь р · щ б ш бо б · с м ѿ

ѡ ѣ · сп с ( с б ѿ ѣ

А кс др пос уш в р : «Ащ бы о бы

бо с м бы ся сп с о о я».

ос р дос смѣс в с р · д ь рь

м к до к ѡ ря · ск м · ѡ рьв ш с ·

крьвьм про во сво мь · кь мь

ямѣ мь ·

И ос ь в р дос ь совокуп в р : «ы сь

м к до ск я ору ьско окров в ш ся

кров про во м ьскым

доум м».

я ко д ѡ о ь р со ь · рѣк ·_ к б ям

· вь в д с · д прѣмядря в я прѣмядрь

б д · вьсьп к с о вс · в сь

см ош ѡ оц в с ·

ы о осо р : «О ор

пр м щ м мудр о сов д р

пр мудрому в у пр мудр буд об

о д во в д я». И восп к ся

орко А скы р д

с ш вш цр /19a/ с к сц · щ ·

ьск о п д ·

ц р вс ьс вс д у у

ьск о п д я.

ξ р с ш вь р · в р б в ш мо

мощ о ѣс ь

А кс др р : «Г вы р б вш мо у

выпус ».

Page 68: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

68

ѡ ϐьс вь ξ рь · шьсꚍ кь р мя вор ш ·

ѿр д вь · сь собо сяк ·д ·с во ск ·

И о уду А кс др по м с собо сряд в II

ысящу ысящь ыр с .

о с ош ѥ о вс к цр ꚋ к с ц ·

к домо ьс ц · с к с ц мор с ц ·

д сць р в сц · пя ц о сц · д р

мя м о о б ь с пр сош · с м цр ьск

м о оцѣ · во ск

И о д ср ош о вс я вс ыя ц р

р к ьск мор с д м скыя по ьскыя

в с ско пр сош му б с с ыя д ры

д мя д ш · ѣ о ·в · мь · цр к м

я ш ш · сь с р ѡ м повѣ ѣ в с ·

в ц ц рьс м о оц

во ьс ву о вс му д ры пр сош .

ξ ря кь р мя пр б ьшя с ·с в ш ѥ о

р м · дящ кь мь см ош с · р м

ѡ пько о сьдрь ш · ко · с ш в ш

к пос р · сьвѣ сь вор ш · о д

сь ворѣ ь · добро б явѣ/19b/щ в ш · ξ др ·

вь р мь япяс · сь ь м д р м в к ѿ ьс ь ь

яс в ѡ · ко ѣм с р · поко ѣб ѡ б ·

ь б я сво мя мо я вь црв пр кош · м я с

· вь вѣс вь вѣс ѡ ξ р

О о к Р му. А кс др к Р му по д .

Ус ыш вш р м я к м дущ ц ря

смя ош ся п в ко од р м яко

я собр вш ся сов щ в у к с б

о щ : «Ч о съ вор м? ыобро с ь м

А кс др ср с с с д рм в кым

м о оц ым в Р м пус . По о бо ся

сп рв о - скы ус в во р д ш м

м ос с поко б м бы бо ш ».

эо у сво му Апо о у пр кош в р м

мо я уся му обы м во в с о А кс др .

ѡ в с мь б ь мѡ ь · кь мь р · мя

в к ор м бо с ξ др с ьбо мо

ξ д рь ѥ вь м к до м бо ѣко шьшя м р

ѥ о · ѡ м б д пр мѣс с с мя б в шя род с

ξ дрь ·

О во с м яв ься р м: «Му

в к о Р м . Н бо ся А кс др мо бо сы

А кс др. Н ко д бы в М к до с м р

о О мп до совокуп ся пород ом сы

А кс др . И вы ср о с с

пок о ся му яко ц р с мод р ьцу сво му

прос в о».

с о сь ьс ясрѣ ош · пок о с ѥмя ко

цр б о с модрь ц · пос вь : пос в ·

вь кь р мя · пр б с ξ ьдрь · р м

· сь с во в ко сь ьс ясрѣ ош ѥ о ·

бѣш д в о с вь o срѣ о с · ·д · с ·

/20a/вѣ ь в ь р я вѣ ц о ·

срѣ ош о

В д А кс др к Р му пр б ся

р м я о со с во с с в ко

ср ош . э д в о о д в д . Ср ош

о пр вс ыр ысящ в я в ы с

в цы ым др м к м м с моцв ым

по ом ср ош о дв с ысящ дьс в

пор щ рв со ом вя о

в сящь дв ць · р ь я вѣ ц ь ·

крь ь · в сь о ·

про · сящь вьс с вь ряк д р ов (

ош вѣ ·

про д 40 ысящь. Вс ош у в

рук в в д овы яко о.

р до ьск р мьскь сь дв ѣм сящ м р ·

ос щ ·свѣщ в к · вь ряк срѣ

ξ дрово · дош п мо мя ·

Ар р в к р мьс с св щ м в кым

с о дв ысящ ысящ ср

ыдош А кс дру у б ь му сущу

ыдош д о попр щ о р д

Page 69: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

69

сош крь о в ко м о оцѣ о · в к о

со омо · бѣш п ѣ ь · ядо осорь цр ь

п р с дьск · вь прѣ р мь

сош му пор щ в ко м о оц о

ц ря Со омо вр ск о б ко д у

по о Н в одо осор ц рь п рскы д пр

И рус м;

сош ѥ мя ·в · б д с мо вор ь ѿ ·в · к м ь

м о оцѣ бѣ пос в ь со омѡ вь р мь ь

вь с с ь

сош му б до ы 12 со с к м м

др м б по о ц рь Со омо в свя я

свя ы

вѣ ць со омо овь м бѣ я · · к м бѣ я

·в · дѣ сꚍ мящ /20b/ сцѣ · к м сящ ·

· в · м ь с вь ср вь б я ·

в ць Со омо ц ря в м 12 к м

др по с у сы ов И р вы

в я ы 12 д с в мущу сц ы

к м м о оц ы ысящ 12.

сош ѥмя с мя цр ц ш к с в · дѣ вьсꚍ

в ь о в мящ м о ·

И сош му ко уру ц рску м о оц у

С в ы ц р ц д вс в я мущ во ш б я

м о о м я;

в дош ѥмя р бѣ · по к момь

кор код овѣмь · ѡ с д с д ѡ ѿ к м ·

д м ·

ко р бцы в дош му покров ы

корк д овым ко м о ос д с д ы о

к м мор д ;

сош мя ѡ ря м м яшь кр ь · вь

ро бѣ я ь · ξ р п р · с ро ск о ·

кр прѣ ьмя ·

сош му ору С мьяуш коро я

сош ѥмя коп д ово · сь б с рѡ

к м мь м о оцѣ мь · к к ш мо к

про коп · · с мъ про ь ·

о коп п д ово Акш Т мо к

ц р в с б с ром к м м др м про

коп м о о;

сош ѥмя щ ь рьк · р мьск о цр ко

сп дово поп

сош му щ к м рьск о ц ря ко

сп дово об .

с с в о я срѣ цр ь ξ дрь в дѣвь ·

р до ь бь ѣ о · м о сво во ск по о

р д вь м к до · б я с бѣ по мь · /21a/ с м

в к о ко дя п вьс д · вѣ ць

пос в сво к ѡп ꚋ · п ьск цр ц ·в ·

к м мѣ щь · м о оцѣ ь · ко повод ·

ꚋ б ов · р м ѡ дѣш

С с в о ср ц рь А кс др в д в

р дос быв в м во ьс во сво по д в о

кр с о. М к до я ко пр вод ыя

в мш с м ц рь А кс др д о ко я

вс д в ць ву сво по о в К оп ры

п скы ц р цы 12 к м я в м

м о оц ы ряд в ср р м я ом

рубы с ыя ор ы дяш ко р ду Р му

в кому с в ому.

б я мь · б в ш мь в яб р мьсць · дѣв ц

р · пок о ш ξ ря р кош · м о

ѣ · в комя ξ ря цр я · с п цр вс о

свѣ · с рѣкош с р я ѿ в ш · дря

по пр с яп ьш · ко р к ш

Яко бо р д в я ц р ц р в

р мьс ср ш А кс дру пок о ш ся

о щ : «М о ц р А кс дру

в кому вс о св оспод у сы у

Ф ппову».

Page 70: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

70

вс с кѡ сьшьш · ξ др с в ш · р

пр с яп ьш сь свѣщ м · к д ц м ·

ξ др пок д ш во м · р м ·

с в ш о · ко вь кяпѣ в с щ вь р дь

р мьск вь дош · пр в дош ѥ о вь р ·

по о овь · /21b/ пок о с ·

С ко сс дош с р кш о ъ ш

с р у дру по пр дош

прос в ш о. Ер р мьс с св щ м с

к д ы ср ош о ц ря пок д ш р ым

во ям прос в ш о в м . И ко вс

вкуп в с ящ ся м к до я р м я . В

р д р мьскы А кс др вш д р

р мьс вв дош о в р м бо Апо о

сво о пок о ся.

с ѥ о р по о овь пок д ѥ о · пок о

я о · м р о · в ь · с бо цр к

д ров с · р сош ѥмя п см мящ

с ц :·вь · · сящ о ѣо · вь с р к _ м · д орѡ

ко ь · по п р дяс вс · п д ь

п вь ос щ с · п к кь вьс окя яс рьм в с

вь вр в с в к о ѡв дво ро · сящ мя

ро ѿ · сѣв рь дос я ь с о · д рѡ омь ·

ядр вь яб · с о по ꚋ ся с · м д ц ·

в с вьс о ь · в ц с р ш ѡ сꚋ мь

п рьс дьск о · пр яп ь · вь р мь пр шь цр ь

сьврьш ь · прос в с с мя бѣ ѣ ь пр шьсꚍ ·

б д ко сь м рѡ мя пок о с · вьсь м рь б ь

вс к р ·

Апо о овы р ср ош о пок д ш о

пок о ш ся му д ш му о в

м р у — с р дов я ц рск я су ь. И сош

му п с : «В пя ь ысящ о о м вос

ко д оро по вс оп друс вс

п д ы ц р пр во осящ ся о

п к ко вс оку пр д д в кы ов

дво ро сущ му ро до б с. И с о

д ым ро о б во с рдц уд р в по рясу ся

вс вос о ц р в ц с р ш я ыц м

Ид ьс . И ос ры м ь п рск пр уп в в

Р м пр ш д ц рь св рш прос в ся. С му

вр мя пр ш о с ь — у в я Р м б о всяк

р ».

с п с ξ дрь · про ь сящ сь мь ·

ьск осо ь · /22a/ вьпр ш ш · осо

къ мя ѿвѣщ ш · в кь цр ѣ ξ р · вь в дѣ ь

рѣ ск о · прр к д : с ш ѡ ко вь

п с ь сво п д ь сꚋ цр п р дяс р ·

ѡв дво ро о п р ско р црꚍ м д

ц · вьс о в к р · ц рꚍ · ко

ѥд оро о · м к до ьско р ь цр ꚍо · ко

мь м с б ѡ сꚋо сящ р бро · по вѣ с

вор · д о во вь р мь пр шьсꚍ ·

С п с ц рь А кс др ус ыш в сущ с

м во о восп к вся о я ув д

о ков я ковому п с . Н к р мьскы

осо р к му: «В кы ц р А кс др

в ко вр мя с ыш во вр о пророк

ы о щ п с о о п рдус

р п д a ц р ов дворо ово —

П рско ц рс во М дьско вос о о

ц рс во ко д оро ово — М к до ьско

ц рс во яко м ся м ко быс ь

р бру бо сущу по яв с вор ь

д о во пр ш с в в Р м».

с с ш вь ξ рь · р до ь б вь р ко

пром с б в комя · во ѥ ко д бяд с

бо п дош мощ прѣпо с ш с с о · я

мя сящя вь р мѣ в с щя с · вь кяпѣ сь р м ·

м к до ·

А кс др с я д в ыя о ы с ыш в

р дос быс ь о р к: «Яко бо вос ощ

ко буд с бо п дош ся к мощ

пр пояс вш ся с о ». И у му вкуп

в с ящуся с р м я ы с м к до я ы.

Page 71: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

71

пр дош кь мя · вс ц рьсꚍ п д · д р мя

м о б ьц ѣ пр сош м щ /22b/ мя

р ов · ξ р ѡ с мь ям в с мь · д

·в · ѣ о во скя ѡря я · пов ѣ мь д ·

м до ѣко о · б м вѣр дря ·

пр с сво о вь р мь · цр пос в всѣмь

п дь мь цр мь · пов ѣ о с яш :·

И о д пр дош ко А кс дру вся ц рс в

п д я д ры му м о оц ыя пр сош

мо ящуся му во в . А кс др о с м

ум ся д в к с б в во ьс во посы м

пов дво ды ом ко о пус .

ъ м душ сво о б м о дру в Р м

пос в ц ря вс м пов с уш о

п д ым ц р м.

м о · во ск в к сь вь ь я

ясꚋм с сꚋ мо шьсꚍ цр ꚍ м о к п к

пор · вьс я вся прѣшь · до ѡк в

рѣк пр спѣвь · вся ѡ б м вь

пяс ош · сꚋ м о вѣр в коѡ бр

об м о ѡ дв вь · м м о сь с м

р ь в кя сьꚍор с побѣд · вѣр бо сящ

ѡ ря мѣ я · вьско п дош

З м о о о в м во ьс ву сво му

р д . И в во ш бскыя с р ы А кс др

по д ц рс в я м о пор кр пко

вс у прош д до Ок -моря дош д вс

м обо д м о уд в в д . И о

с р ы дош д д в р ов кообр

м в дво в м о с м р ь

со вор в ку поб д .

ѿ я бо пошь · вь во дѣ ѣко ор ѣмь · м о

д в ξ др вьс ш · р /23a/ в кя сь во

о сьꚍор ш · вь д ь ·р · ѿ во ск ѥ яб ш ·

И у ору ку дош д ы д в

обр

вьс бо · кр бѣ я · ко срьпов

крѣп кь в к ѣ о ѣ о вс в с

ѡдѣ о бѣш · во скя ѣ щ · воѥ о

ц р ь р я · с в дѣ ξ рь я

с о щ ꚋьс мь ѡ мь повѣ ѣ п ·

ѡ вѣдѣщ ѡ ко ѥ вь п м · вь ѣ

кр мь р м п д я · с

м к до пр ск щ · яб в м о ш п

·к · сящь · яб в ш

м о кр оп ш мя у ок в кы

к с рпов . И про ву А кс до въс ш

бо во д с уб ш о во ьс в о 100

во . эя у ы од я ы в сы п р ы

пр щ в ощ д р у во ом о .

Ж вя у ы ы у ко о о р во рос .

А кс др пов рос о п ы

в дущ о о с с в во о ь

в у м п д у. М к до я уб в у

до 20 ысящь.

до ѡк рѣк дошьш · я вь мор по р щя

в дѣв ш вь вс п к вь вр ш с

О Ок я моря во вр вся во вс у

по д

вь ь яр дошьь · во сцѣ по я пов ѣ о

ѥмя м о сь вор · сящь ·в · всѣкь о

в ьсꚍомь бѣ · ко с вьмѣщ · сь вс ко

по/23b/ꚋѣбо ярѣдо · во скя вс по в ко

в р в р · кь вьс окя япр в вь

во ьс ву сво му по в пов

око ком оспод м м о о ь съ вор

всяк о ья в с вом я 30 с в до о у

12 в ш ро у яко ысящу во вм с во

всяку о ь . И о пущ вос ок

в ку с р у Ас ску

прѣ м п о ом · о пос вь · вь п ѣ

сро · сь м с с · пов ѣ мь м

р д м я щ прѣ м · ѿ д во скя

вь м · с м вь о вьшь · дь я яш дя я

бо я бяр ом кь вьс окя ясꚋьм с ·

во воды д с П о ом я Ф о пов м

с р ы р ды м про в ы о в м

во ьс во д . А с м А кс др в о ь

вш д ду увшу у бур у ко вс оку ус р м ся

Page 72: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

72

р м сящ м · о ҵѡ · к п сьꚍор

· с м ꚋ сящ м · бѣ м о ьс вя сящя

ом мь · мь р по моря · р д ш

д р м ысящ м о ьям . А д р м

ысящ м пос в о ьям А о д р м

ысящ м о ьям пос в С вк д р м

ысящ м о ьям пос в во воду В .

ко кь вьс окя яс рьм ш · · д · · ощ · по

моря п ящ · ξ рь вь п ѣ · пр с сь сво м

о м · д о о вь морѣ пр с я

р вь м сво сь д в кь · /24a/ кр с ь ѣ о

р м ѥмя ξ р

О р д о Н с ор А кс др в о

о ъ дош по с р м око сво м ос в

во ьс во ысящу ысящь м ов ць. И

м о с во о ы ыр с по мор

п в у 30 д 30 ощ . А кс др с м ко

Е п у по д д вос о ы Н р к в мор

у А кс др со д р д во мя сво

А кс др я

с в кяшь сь сво м о м вь к

пр с вь · я р вь м сво сь д в ь · м мя

с в к

С вк во мя сво со д р д С вк

ѡ в кь пр с вь сь сво м о м м я

р сь д вь м сво р м ѥмя в к

ѡ ·

А о пр с в ъ к прос со д р д во мя

сво р мя му В к я А о .

в сь сво м о м · кь ьско я ꚋ к ск о

мор пр с вь я р сь д вь м с бѣ р м

ѥм в д ·

В пр с со сво м о ьям в с о у

Тр ьск о моря у со д во мя сво р д

В .

ѡ с ξ рь м о о ѡ скрьб с · вѣ д ко о

ѿ ь пр с ь ѥ по · · ѣ д ѣ ь · явѣдѣ ѿ

с в к ѡ с в кь ѡ ὤ я · ѡ ҵѡ вь

кяпѣ ꚋ сьс в ьш с · ѡ в · ѡ в ·

явѣдѣш · омь мѣс ѣ р вс рь сь д ш ·

р кош м ѥмя ьк р д ѡ сь ос сь ·

р с по срьпь/24b/скомя ь кя вс срьд с ь

О с быс ь А кс др скорб быс ь о

в дяш бо д к о пр с . По 30- д о

С вк ув д о А о о В бо

вкуп р със в ш р ды. В П о ом

Ф о со д ш во м своя р д д

Е ос с о ся сс ок

вь о р дя · · м ць сьꚍор ш · сь ко ьско во скя

с ш с · о ь ·по о ом о ь кь

ξ ря вѣщ я · к мь пр я пя ·

бо в м о д ь мь пр я ш ѡ цр

в рьв р кь с вс ѣ побѣд в ш · кь ξ ря

св ѣ дов дош · с ξ р я врьд вь я сво ь

м ѿпяс вь · вѣщ вь мь ·в · мь ѣ ѡ д ьь

пр с ь во ск ·р · сящь · д пос ξ ря

·

в ом р д пр быв ш 6 м сяць. То д

ко ьско во ьс во сос в ш . П о ом

Ф о ко А кс дру пр дош ск ш вся

пр у вш яся м пу бо в м о

м о о ц р в рв рскы мш ко А кс дру

пр в дош с А кс др ув р в во сво

м о пус пов м д во ьс во

посы по дво ды од.

ѿ · ϐьс кс рь · сво м сво м · в с

ѡ д · я р сь д · р м ѥ мя ꚋ по ь ·

И о уду А кс др дв ся по д во Ас

пр ш д у р д со д р мя му Пр по ь.

Page 73: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

73

о щ м в мя мь ѥ о дря р д сь д ҵ я

· ѡ с м ξ дрь · р ѣв с р ѡ мощ ·

м мо м к до · поб во ьсꚍо

/25a/ѡ с в ьш · д · я с ѣ бо · вь р дь ·

врьд ѣ к пос · ь во сцѣ р брѣ м мо бо м о

р д врьд · в к пр м ш р ор о

И у во о о я у дру р д со д . О ом

А кс др р ъяр вся б р м: «О

в мощ мо м к до я подоб м

во ьс во ос в ы м р ды д с ь бо м

во р д помощ о р бро с о

во ьско ».

я вся с пр м :· ------сь р ско вь вр с

м

пр д вь ꚋо вь ѣк ѣ · пр ш

р ор ш · р ѣк р · м мь яш ·

сящ кр к дѣмо ьск о · м яш с я

бо кр р д ск о · кр мя с ь · м мь

ξ дрь р _ ь вѣрѣ вь ьмь · вь ꚋо пр ѣс

· м мь б од рь ь в ь с кь сво мя б о ·

м яшя кр ·

Пр д А кс др во ц рс во ко в д

к я пр ш дш р б о к

р д ы К душ кр я к до ьско о

ос в сво о му пр я с б му ц ря

пр д ско о во Тро пр б .

м яшь кр ь вьс вьск · к ск ·

с ск п о ьск · ьск цр ·

в помощь с бѣ · пр в вь р /25b/

сво ро яс рьм с · вся р д ск м

ꚋьш п ѣ ш вс в м · ѡсꚋ мь

п д ш · ѣ · · в к р дь рьв ш ро скь · ко

пр ш с о вь м скь по мь прѣд ш · с о

я щр ѣк мь прѣ ш ко ѡ м рь ϐь сво

к ь п ш я бо о м о в ꚋо сьц · вь

ѡсꚋ мь п дош · ѿ ь ко

К душ ц рь в помощь к с б

пр в м о во ьс в собр Тро

ус р м ся ы р д сво я. И вс Пр д ску

с р у п в вся д ос р м ому

пр д ш .

ро в п дош · ѿ бо мь ѿ

р д о ѡ б :· я ко с в к мь

як в мь омь · · ко с пов б прьво бо

вь я д мь прѣ ѿц ь п д в к р бр с ψо ь

о по б · · прѣм др вь вц ѣ со омо ь

я р · д с ѣд о вь ꚋо м о ь ро ь

с р бр цр · в д я я п дош

·

И бо вся я о быш : п рв бо во

ов ц Ад м пр щ быс ь о п д ся

в кы р бры С мсо о по б ,

пр мудры во ов ц Со омо о д

с д со р ш во Тро м о ц р

в р бр д у у по бош .

я бо о ξ дрь · цр ь пр шь /26a/вящ вь

ꚋо ясрѣ ош ѥ о сь ьс в ко д р м

сош · м о до д в

А кс др пр д во Тро ср ош о с

с в ко д ры му сош м о

ц рьск я;

ѡря · ц ш с кр р ш · ьвовѣ

прѣс в о ко · по о в ш с щ

к ш мо к · кь ξ ь дря пр сош ·

сош му ору Ац ш сы В р ш

вов ко пр дс в по о вш щ

ь мов ко А кс дру пр сош

пр сош ѥмя прьс ь ов · ꚋо ск цр

к ц ѿ к м р кс · мѣ щ с я ковя ·

вь я мощь вьп д · ь по р щ ·

сцѣ ѣ

п рс ь п ьскыя ц р ц о к м др кс

м щ с у кову щ к о в в ку мощь

вп д ься ь в р щ сц ь

Page 74: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

74

сош ѥмя ко ѣ яп с ь ѡ бр ь · оспо

м рв по р щ ꚋо ск о · кр дьщ

оспо к с ьдр · вьс к ѡ ꚋо сь вор ш с

прор ·

сош ѥмя крь о по ξ ь оспо · дьщ р

п ьмя · прьс ов ь бѣш · ц шь ѿ

рькь ѿврь с · кь ꚋо пр с яп · я о яб ш

бр ҵ ѥ · сь як вьс в вѣрѣ · вь р мь по о

сꚋь о · д ь/26b/ ьско · яб ш ѥ о

сош пор щ По кс ц р ц оспо

ы Ац ов ш вы о уб Апо о

р дскы ц рь пор о мущ д с в

р б с я о к м я с моцв

с я у.

ξ дрь д в шь ( крь о о · д с во мѣш

ково · ѡ б ш вь ь оспо по ξ о

·д · ѡ б р ь як ов ш с бѣ · кь по р щ мь

ѿ р к о к м крь ѣ о бѣш · бо

о к мѣ · пр ц ш пр б в ш кь

бѣ мя ця · о к м б с ш

поб ш с ѡбр ь ѥ · о бс о вьскорѣ

вьс в шя я ѣ · п я овя п омя п р ·

рьв о пр ц ш к м · пр ьщ в ш

рьв ь · к м · кь бѣ о ѡбр ѥ · поб ш

ѡ бр ь · д в омя р омя в дя ·

п в о пр б в ш · к м пр ц ш с ·

п в ь ь к м ь · кь бѣ осҵ ц ѥ кь б с о

п в поб ш ѡбр ь ѥ вь

пос яп ш · р к б с · ѿ к м о в д ·

крь о/27a/ ѡ с о ш ·

с крь о ξ дрь в дѣвь под в с с о

ѣ о ·

п ѣ ь ь · с по ьв о ко д в я

ѡ я св я · ко ко вѣр я ѥ бовь · кь

ц шя посьмр о пок · ц шя бо ямр шя

омя мя я ѣ в с ·

А кс др о пор щ в д под в ся

о п вс по в окмо д в о

о о пор щ о в ру бовь мяш ко

Ац шу му у я по см р о о яш бо

ому в ся о

ш бо в с бѣ · мя · вь м рь до ь бѣ

в ьсꚍ · кр с о добро ѣ · к к ѥ о

п м вш · омя · р кя с · бовь · м

япороб с бѣ вьс о ѣ д · ꚋо р б в ш ·

рь ьск цр мь · ь во ь п сьмр ь

ц ш вѣ робѣ · в пор бо с · вь

п о ьскя м с мя ь ям ѣ добро ѣ

ξ дрь под в с · р

о ш бо: «В сь м р дос о р брос

добро Ац ш в к ко мо у бы о

ому бы в бовь?».

в мя ям · сь мя сво мь бовь

о сьб дош дв о бо мь ѥ мь д ѿ б ѿ

вкь/27b/ бо ьш бо мь ѥ · сь мя · сво мь

сьмр ь по · ср мо ь во ь ·

С я ум му к му у сво му с ь

бовь соб дш .

Page 75: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

75

сош ѥмя оспо ѥ · вѣ ць ко с о

по ш · о в мь ѿ вс вь д · б в ш

вь ощь ко ѡ ь свѣщ ш ·

И сош му в ць о ц р ц — д к о

о ву по в д м быв ш во д

в ощ яко о ь с ш .

сош ѥмя бѣ ць ря ь · п мо о · б с ро

к м якр ш ь · к ор п м я сп довѣм

ок к м о ов · бѣш сьꚍор о ѿ р

( ко ·

И сош му б ць ору ы б с ром

к м м укр ш с коркод овым убы

сп довым кос м рк мо б о рыбь

ко .

пр сош ѥ мя к я осо ѣко о ѿм р ·

ко бѣш п с ь ѿ ꚋо скомь р ор ѿ

до ко · с ξ дрь про ьь · я подв ь

в кь в ь в д вь · ос р дос · п ь в

с р ѡ ко ц с п дош р ꚍ як вьсꚍ ·

мрь ьк к в ·

Пр сош му к у ко о осо

п с о в о р ор И рус му сп рв

до ко ц с к у А кс др по у

подв ы в кы в я обр ос

р дос по ся р : «О ко ц с

п дош ся». И прос вся р : «О д в ы во

ов ц р бр в щ бы в д в с

вы по дос оя бы б с ь во д . Но

б с по см р сво в ц

д в яко

вп с с ся в пов с пр у омся ус ыш

о в с в к с ».

ко вь р ꚋо скь · вь д · ꚋо

вьпр /28a/ш ш ѥ · в о робов д с ѡ

в дош ѥ о кь мь я вьшь ξ дрь в ь

вь ь м р я · робов ь пок д · проп к кь

мь р · ѡ д в вь вц ѣ р бр · в · ьвовѣ ·

ц шя к ор к шя с ор · щ в сь в дѣ ь

бь ь ь пос о в мь вь д бь ѡ спод ь с

в м свѣ я в ь с бь · д ѿ ко ѣ ѡ дос

ѿк дѣ дос · мр в я рꚍ в мь вь д в ·

в ь м ь · ь б с по сьмрь

сво · по в кя д в я сьп с : вь

сповѣс ь · пр я с с ѡ м ря ·

с с ш в ш осо о · м дрь р с ок

· кь ξ дря рѣкош · в к цр я ξ др

ц шь р ѣш кр по ѡ ц бр бѣ ѥ ѿ

мо б д д род /28b/ ь с ѥ

ξ р цр ѿ мо б ѿ ѡ мьб д цр ц ·

род ь с ѥс · по пр ц ко ѿ д о о ѡ ц

род с ѥс ·

д щ сьмрь пр к ь ҵ с · бо ш м по в м ·

пов ь ц р в во о · м сп м мо ь

ѡ м рь р д скь ьскь цр ь ·

ξ дрь цр ь кь мь р · бо ш м бѣ ѿ

ѡ м ров ѣ сьп с цр вь · в с ко · ь ѿ

в ш сп с ь д о в с м цр ь ·

Page 76: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

76

с мя с ц б в шя :· ξ рь · п к вь м к до

пр д · сь сво м м к до · сь про м цр ·

во ск м · вь п д ь с р мь мь бѣш

пр ь · сь с м · ко побѣдо осьць цр ь вь

м к до пр д

С му с ц бывшу А кс др п кы в

М к до по д со вс м сво м с м

м к до ьскым про м во ьс вы. В

М к до пр д яко поб до ос ць

· · ѣ м бѣш ѿ м к до ѡ шьь · м ѥ о

ѡ м б д цр ц мядр /29a/ к в к

р с о ь сь всѣм м к до ьск м м · сь

м дѣ м рѣцѣ · ск м дряш · сь ьс

д рьм в к м · ξ р цр срѣ ош ·

6 бо в М кыдо быв м р сво

О мп ды в д сво о у я мудр о

Ар с о я. М о О мп д ц р ц

мудры Ар с о ь с в к о ус ыш вш

о с вс м дм м к до ьскым д м

ср му ыдош

р ку Ск м друшу с с м с д ры в кым

ср ош о

ѿ вьс · вь п ь р · пр дош · я

ξ рь вс ѣ м к до ѡ вьс ѣ пов ѣ · · м ць вь

домѡ сво по я · ко р ѡ ря

пр в · ко вс вьс о ясꚋьм с о ·

о уду в Ф пус р д пр дош . И у

А кс др пов вс м м к до я ом 3 в

дом сво по в ко ов ору

пр в в ко

вс оку бо о я ус р м ся.

п к вь м к до · р с о к сво о ·

сь м р ѡ с в вь · сь вь ьмьь сь собо ·р ·

сящь во ск · сящ м к до ь д ѣ ѡ ря мь

· вс д ц ѡ ря · вс д ц ьмов · сь

ро овѣ вс ь · д · к м · коркод в

р всѣмь ·

И п к в М к до ос в м рь сво

мудр о Ар с о я с собо в м во ьс во

м к до я сущ 100 ысящ д ц ору м

ко м ш омцы щ у вы вовы

вс р д к с д с коркод овым

ко м

ко пов ѣ вс ѣ /29b/ ш ор · ѡ ко о цр в ш ор

п д · комя омя вьмѣш с ·

вьм к до ьск п ь · б оѡ бр ь · вь

м к до пр в ҵ повѣ ѣ ·в · сящь с мь ш ор

ко с ц вс поꚋѣб ѿр д повѣ

р р ѣкоѥ о · д м пос в вь · вс

ѿ ь р ям о япр в ·

вс м м к до я ом с ов ш ры око о

А кс дров с у по ков ко ому

по ку вм щ ся в по кы. А кс др ц рь

пов бр б ообр ы 2000 с собо

м ко с цы ряд пов ко о о

с у с р ш о д м ус ро в вс

р ум о пр в я пов .

вь д ко · во кь сꚍѣбо в ш · кь р

р я пр шдьь · ця д вь я по м ш ·

ко с ощ дрь ш · о кя ця д в ш ·

Е д ко оры во ы по д о ко

с р ш му д ь цу д с ь во м у

ко ко ощ д р в ць о ко д с ь.

вс к ябо во ск ѿ во щь · сь ξ дрѡ по

яс вя · по поб р ш ·р · сящь

м к до ь сь собо

Вся бо во ьс в м к до ск я со

А кс дром по ус ву по подоб уряд ш ся

100 ысящ м к до я

ко бѣш ярѣд ь · ко д ξ рь ко ясѣд ш

· о /30a/ во ѡ ко ѣ ѡ б с ·

ξ рь ѡ бѣ сѣс о ѣш · о вс ѡ

ꚋ п я ѡбрѣ с вьс · вьс д о сь бѣ я

бо я бѣш ξ др ко о ѿ бо бѣш ·

яко д А кс др ко я по д о д вс

ко обр ся вс с м щ у с ь о

д о о уд

Page 77: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

77

ξ рь · ко о о ѿ ь вс д ц · ко м

ѡ ря св м бѣ я · во вод п о ом бѣш

м б м · пр в д ь вс к добродѣ ·

сп ь ь · б м ξ ря · вѣрь ѣ о ·

о вс д к ко м ору ь м пор щ . А

во вод д м б П о ом вс м б м б

А кс дром в р о.

к омь во · яб в с ѿ м к до ь

ко ц · ѿ ѣ во кь ро мя · ξ рь

б р · с мѣс о по ш · ко д вс

с о ·р · сящь сь вор с ·

Е д ко о уб в у о бо о м к до я

п к б р у в м с о ы ряд ы му

д 100 ысящ м к до я ум ься.

ѿ ядя вьс вь ξ дрь кь вьс окя шьсꚍ

вор ш ц сь во кь мя пр /30b/ я

ьс ь прощ ѿ о м я · ко ц м o мя

сяпро в я с · ѣ р д р р ш · ѡ с р

мь п д в ш · ѡ с м сꚋ ь ꚋ ь вс

с с цр ѡ бь ь п с ьско ско

оспосꚍо · п кя м ·

А кс др ш с в воря ко вос о ым

с р м ц во пр дош

прощ пр ш ц про в я уся му

о ос р м ому пр д в ш . О с м

с р р п пр ыя с р ы обд р ш

ц р п с с осподьс во вр ско

вс бо д р п рк омя цр я поря бѣ я ·

м о ѿ ь кь д р пр кош ѡ пр с о

м к до ьскомь шьсꚍ · проповѣд я

бо вс ы р ц р подру быш ко ц р

ы р пр б ош о пр с ом пр ш с в

А кс дров ц ря м к до ск о во в с ш .

д р п рьскь цр ь · с с ш вь вѣс ь к · кь

ξ дря пос · сь пос мѣ щ с ц ·

ы р ц рь п рскы в с к пос ко

А кс дру с р мо о м щ п с с ц во:

д р цр ь цр вс с · р ь м ьско

с во · ь мь б ь мь б омь · д ко сь с ц мь

· вьс ок до п д · с ь · вѣс ь к вь яш с мо

пр д ·

«ы р ц рь д ц р ц рь в к с о

с во окмо бо ом б с ым д к яко

со ц с ь о въс ок до п д в С ыш

во уш мо м в д ково:

ѡ повь с · ко вся дя · /31a/ ὥб · до

в к о р м ѡ шь ь с · вс п д цр

сꚋ пом ь ѥс · с доко ц ꚋь · до ѡк

рѣкя дос ь с ·

сы Ф пов вс м д о ордос

об до в ко о Р м дош д вс п д ыя

с р ы п с с до ко ц р с

до Ок -моря дос с

ь · ѡ с мь · дово ь с · ь я ѡп

вс с р п д сящ по поко ѣб мо

ряко мо · цр в мо о поко ѣб ь с · смѣ ь

м о ѿ ь · бо ььсꚍ вь ь · с мь дов ш с

· ь с р сящ ѥ мо м с яп ь

ѥс · сь поб ь мь с бѣ яс р · м к до ьск м ·

ꚋоц вь б дѣ по о вь поря я р бо я ·

кь п рьскомя цр ꚍя вьс м ьск пр цр · д

дово о бяд бѣ вь ѡ ь ьс во ѡ брѣ с бѣ

сво до д о бѣ ѡ б д · ѡ с в мь

· ко д · с /31b/ ѿць во кь цр сꚍя

мо мя пр ош ш ·

вся п д ыя с р ы поко б с подру ыя

ц рс в я мо о м о о о бо ьс во пр

с . И о щ во о с м мо

Фр с уп с с подоб ым с б ус ркы

с м к до скым о рокы. А подру у мо

р бо у в бв по о с к П рскому

ц рс ву вс м пр ося д ры дово ы. А б

дово о с ь во о с в сво м в М к до

об д ц рс вов в д ко ц рс ву

мо му посы .

Page 78: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

78

с пом ов обо я ь я во

ядо · сь м к до ьск р бо ц ·

б мѣр я ос ь · поб ь с бѣ п к ь с · щ

с мя пов ш с · сь с о п р ско

пов я с м мь · бяд мѣс · вьс я

якр м ь ·

И с пом ов б пок у к - ся

пов м ся. Ащ пов ш ся с с о

п рско подв - у ся я м м мо я

вся вс я укры о м пр д ц м мо м

м м мо м к я м м».

пр ξ дрь · пос д р во · про ьс вь

ь р р · пок с рѣ сь ѣво · пов

д во ѡ бѣс в мь пов ѣ ѿсѣщ м к до

пр с яп ьш кь мя рѣкош · ц р я ξ р ·

поб ѥ ц р я пок с р яб · ѡ кь · ѿвѣщ ·

кь цр пос с ь кь яс ря · р бо кя ·

И пр А кс др р мо у про в о с

р др пос о о пов с пов др во

ву му о с . М к до я пр - с уп ьш

к му о щ : «О ц р А кс др

подоб пос уб ». О к м о в щ : «Н

ц р пос су ь о к р бо ку ус р ».

с рѣкь повѣ ѣ ь пяс · кь м р

р м ѡ с мь · ь цр я сво мя · /32a/ря

с · бо о цр м мь · ѡ м р бо к

р ьь д в сь кь р бо кя пос ь ѥ · о в мь

с мь вь ѿсѣк ь ѥ · цр ь бо пок р д

яб в ь р бо кь яб вь ѡ д р д в ко кь

р б о кя дошьш по я ѥс · ь ко

р бо къ · ь ко цр ь во в мь ѡ с в

И с р к о пус к ы р о я: «Н

р м о ом о ц р сво му ру ся

бо ц ря о м м о м р бо ком р

о с м вы в м пос к с ь ц рь бо пос

ко д уб в . А бо яко р бо к о

яко ц рь во в м д ру ».

ѡ кь ξ дря ѿвѣщ ш · рѣш щ

яб шь цр я ξ др · с мь с бѣ дѣ о р бо к

р ш · д р м м я я с ш ко

цр кь яб ш р ор ш ь ям с ѡ ·

дово бо м см вь п р с д · м во прос в ·

ѡ с с ов с ь ξ рь ям в с · кь д р

ѿпо с сь пос мь · мѣ щ с ц ·

И к ы р с р мо о о пус м щ

п с с ц во:

ξ рь цр ь · д р п рьс скомя цр я пос ꚍо

/32b/пр · п с вь · про ь б од рь ·

по вь бѣш цр к Ꙋс в · поб ·

п ш мь ·к ко п д · цр ꚍ пр м ш ·

р рꙊш о д вѣдомо д ѥ · цр ꚍї во мꙊ · ко

вс к в кь · ѿ в ш щ ь · вь · с

м р ямѣв ш п прьвѣ п м ш · кь вьс окꙊ д ·

п ш оворѣ ко вс вьс вьмѣс

мо · вѣдомо д ѥ ѡ цр д рї · ко п ь вс

вьс · м моѥ ѥ вьс м к до ї ь ·

Ꙋс рѣ рѣк ь с · повѣ ѣв ш ѣр

Ꙋ в ҵ · м кь цр в во мꙊ с м д мо ·

«А кс др ц рь п рскому ц р ы рь

р дов ся Гр мо у во пр м про

б од р я II о по ц рск о ус в б

в подоб я. Ты пр ш м о я к ко

п д ыя с р ы пр я см р ор смя д

в домо буд вся ц рс в во му яко всяк

ов к щ ь о выш яя пр . И с

м р ум : п д пр смь в ок д м. Ты

пр ш м о я яко „вся вс я мо

укры я пр д обр ом мо м". ы в домо

буд ц рс в во му ы р яко вся вс я

по с ь м мо о вс мо м к до я

ы ус р р . Ты пов в ш о я

во в мы ко ц рс ву во му с м д м.

Page 79: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

79

д щ м ѣ ц ѣ · м ш б · ь п к м

д м д ѡꚋѣ ш в мо с бѣ · п кь прѣ ь

рь ь ѣ ш · в мо с бѣ · /33a/ вѣ к

пром с ь дѣ с ·ѥ ь мь м с б д

Ꙋ д с Ꙋ п р с · п м д ш · бо с

Ꙋкр ш кь бо с скꙊс ьї м к до со

ьвовѣ · я о м · во сво во кяп ·:

ы щ м ды р ум ы м ш с бы о

п к м д м кр п ш яв мся б

п п р ы ор ов о р ш буд м

оспод вс му ц рс в во му р мся

в к бо бо промыс д мся му ы

про в ш ся р в ся воря бо у. Про

м д в П рс д про ву м ы м к до я

бо к вов су ь у о м см р ь во

купу ».

д рї пос ї · пос ї ξ дрово про ь ·

рос ѣв п ь с · р кь пок сї рѡ ·

бѣ Ꙋ од вь м к до · кь ξ дря ѥ ко

я р с ѥ · ξ дрь к ко ямь ѥ о ѥ ·

вь вѣс ш мьї · коѥ о ѣ ѥ ро · к м

к ко во ск с мь од ь ·

ы р р мо у про ярос в

спо ся р к пос ом б од ко

А кс дру о я: «К ков во р с ом

А кс др с ь ко о ро я о ск

м ко ко во ьс в у о с ь»

ѡ ѿвѣш рѣкош мя · ѣ ябо · · о ѥ д ь

· ям м о о ѣ о ѥ ·в м кр с · р брь

ѣ о ряк под в · ь кь по ворь ь · до

ко ц · м дро ѥ · по пос ь р ямѣв ш ·

/33b/ цр я · во ск сь в д ѡ · сꙊщь · ·сь ь ·

ьбр ь в ь ·

О о в щ ш р кош : «30 му с ь ум

м о о в м кр с р бр о суд

пр в д суд ь мудрос ь о по р мо о

во с в о пя со ысящ».

п мядр со омо ь вь к ь сво п ш · по

смѣ ѥ Ꙋс ь по д ї пос Ꙋпь о Ꙋ

вь вѣ щ ѥ ѡ мꙊ ·

д р с вь Ꙋмь пр мь · р сї с в ь цр ь

бо ( ь с мꙊ м с ь Ꙋб пов ѣ по

м · сво сꚋ ь р сп с по · с рь

во ск мь · сьбр с · д ѣкь ь ц п р ь

сь д бѣ Ꙋ · бо щ по оп в ор о · шьсꚍї ·

о Ꙋ ьїкѡ р мѣш б в шꙊ ·

ы р р : «Во с у с су ь в кы ц р

м о с о м с бы ». И пов

по вс м с р м сво о ц рс в р мо ы

посы — во ьс ву б р ся по д

я ыком р м ш быс ь

Ꙋ д р во сцѣ сьбр с пов ѣ · с м вь

ї р мь вь п ь п с · пос ї ·

во И рус м в Е п р мо ы п с пов

р к:

прѣд в с в ξ дрꙊ · ь сь с о

п р с дьско · рꙊ в сь д

«Н пр д в ся р бо ку ус р

А кс дру бо с с о п рско ш д

б в в с».

ξ дрь вь ь сво с во · вь д скꙊ м ·

кь ї рос мя рѣ ско оспсꚍо ѡ д · /34a/

А кс др подв ся с сво м во во

И рус м по д во И вр ско ц рс во

вь о в м ѡ б · ск мь сь м щ ср ьск

п м о · ї р мьск мь · оспосꚍо · прр ѡ б

с в · м мь ї р м бѣ ѣ о о р ї р ·

ѡ д м мь къ с мь · ξ дрь пок р пос

· сь пос · мѣ щ с ц ·

р мо ы пос в к м п с о щ

с ц :

Page 80: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

80

ξ рь цр ь цр ь цр ы с ь п цр ·

ѡ м б д црц кь ѡбрѣ щ м с комь

оспосꚍ рѣ ск о · вѣдомо д ѥ в мь · ко

сь вор м б ь · в шьш цр п вс цр ь вь родѣ

мо мь · в с п д Ꙋ сꚋ я р мь пр вс пр ·

до в до дѡ · д щ Ꙋ од о в мь ѥ : м ѣ

пок о с · с м ѿ ьскь к о · п б в ·

б щ Ꙋ м б ь бѣвѣ дрь · вѣс ь к кь м ѣ

сь с ово пош · д во скꙊ кь м ѣ пр сѣ ·

с · /34b/

«В домо д с ь в м яко бо выш съ вор мя

ц р м п вс ц р в род мо м вс м

п д у пр м до в с до до ом. Ащ у од о

с ь в м м пок о ся с м о скы

пр быв ко д во с во ко м

посы о скыя м б мя о д р

пос ы ко м скоро о сы ».

с ш в ш · рѣ скь сь ьмь м ьво в ко

ѡрь м бѣ Ꙋ · пос ї ξ дрѡ · про ьш ·

вѣс ь к кь ξ д ря пос ш сь пос ·

мѣ щ сїц :·

С с ыш вш вр скы род С в о бо

пом щ мо во в смущ м

обд р м бя у. Гр мо у про ш

А кс дрову пос ы скоро о с ш к му с

сво р мо о м щ п с с ц во:

ск сь мь с в ѡ б ї · вь ї р мѣ вꙊщ ·

ξ дрꙊ цр Ꙋ · р дов с · п ш мо · к

п с ь сї м сь р дос Ꙋвѣдѣ ѡ · д вѣдомо д

ѥ · цр ꚍї · ко ѿ п до ѡ рьм о мор

д омꙊ пов Ꙋ мо с цр я · ь вод м смо

рꙊко к п ко м ш ц в соко · с ѣд м о

пос м о с в ѡ б

«Евр скы с м С в о бо выш я о д

во И рус м вущ А кс дру ц р

р дов ся ко пос во му

во р дов омся про ш . ы в домо буд

ц рс ву во му яко про до ом Ч рм о

мор д ому пов у омся ц р о

вод мы смя руко высоко мышц

поб д мо С в о бо .

пос ѣдькь · в м мь · р ѣв в шꙊ с

в комꙊ б Ꙋ · попр вь рꙊк · вь о осорꙊ

цр Ꙋ п р комꙊ м о о ѣ вь пороб сь вор ѡ ·

п к вь сво · вь ьвр ѡ с · м · смо

порꙊ п р с дьско /35a/ д с вс

вьс порꙊ ѥ · д щ бѣ п д мо с д ь

Ꙋ рѣ пр шь д рї цр ь · вс кр с м ш

р ро ш ь ·

Н пос док вр м р в вшуся с

в ку бо у С в о у пор бо с в рук

Н в одо осору ц р п рскому м о

пор бощ ы му бы ом п кы во вр с бо

во сво м ы смя подру п рско

д с ц вся вс я подру с ь. ы щ

б б пр д д мся д сь у р пр ш д ц рь

ы р вся кр с я м ш я р руш ».

д щ д рї побѣд ш · ѡ сꚋї м ь · п р с дьск

пр Ꙋп шь · вь ї р мь сь м рѡ пр д шь · цр ь

вьс ѣ вьсо ѿ рѣ р ш с ·

И щ р кош : «Ащ ы р поб д ш ос ры

м ь п рьскы пр уп ш в И рус м с м ром

пр ш д ц рь вс вс о вр

р ш ся.

щ д р побѣд ш · вь ї р мьь вь мо о ѥ

· д вь д ш ·

Ащ бо ы рья поб д ш во И рус м

во мо о с ь в ».

рѣ ѥ д о о · сь пос мь кь ξ рꙊ

пос ш

ξ дрь пос про ь ь ·др Ꙋ ѿп с · кь

мь р ·

А кс др р мо у вр ску пр м про

дру у о п с в к м р :

Page 81: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

81

ξ рь цр ь цр · вс ѣ вꙊщ мь · вь р мѣ п шꙊ

к м п с с Ꙋ · д поб в мь мь б

в о · поря б в кꙊ до ос Ꙋ д

кьс ѣв ш · д кь м ѣ пр сѣ · бо

пок о в с б Ꙋ вь ї р мꙊ кь д р бо

прѣдявѣдо д ѥ в мь · ко д р в /35b/ п с ·

д с ь ц · скоро в б в ощꙊ ·

«А кс др ц рь д ц р ц рь вс м во

И рус м вущ м. Е ко о п с с ко м

у ь я. Н подоб в бо в о д м

подру ым бы ов к с у . ы

кос вш д ко м пр с . А бо у по-

к о вся в И рус м бо у С в о у бо

ду к ы р . ы в домо буд в м яко ы р вы

д с ц п с м б в б в с ощу».

вѣс ь к у рѣск о ѿпр вь · с м мь ·

ϐь ї р мѣ по д ·

Пос ы вр ск о пус в с м во

И рус м по д .

прр кь ї р м пр шьсꚍ о с ш вь · сьвѣ сь

мꙊ ї р мьск сьꚍор · добро ѥ · ξ др вь

р пꙊс · в д бо вь с ѣ сї ощь · прр к д

щ кь м ѣ ·

Пророк Ер м пр ш с в о с ыш в. И

съв съ вор ш рус м я : «ыобро с ь

м А кс др в р д пус ?». Пророк

Ер м р : «В д в ощь с во с пророк

ы о щ ко м :

с рѣд кь в · ѡ м ь д в прр кѡ · ѿ

п рьс пос р с до · сї ξ дрь

вь ьмь дї п ҵ м ь ·

„С ряд к в м о м пророк др в р

я бо о п рс пр р- п с с А кс др

во м д во д в м м ь"».

с д мь Ꙋ од о в с · С я д м у од о яв ся.

ξ дрь в дѣ вь я ѡ сь ь · ко в с ѥмꙊ

прр кь ї р мї · вь ѡ дѣ ѣ р ї р рѡ · р кь

мꙊ ξ др · д вь ї р мь · Ꙋ пок о с б Ꙋ

с в ѡ Ꙋ · пок о с ѥмꙊ кь д рї по од · с о

побѣд вь · ь п р сомь р ш с ·

А кс дру в ощь у яв ся пророк Ер м во

с во од р р я Аро 71 р : «По д

А кс др у пок о ся бо у С в о у

ы р по д с о поб д ш п рсом

оспод р ш ся».

ξ дрь ѿ с вьс вь · сї в с ѡ · /36a/

сво к вь · кь р мꙊ шьсꚍї вор ш ·

пр б ьш с ѥ мꙊ кь р у ·

А кс др о с въс в в с м сво м

спов д со ко И рус му р ду

пр б ся.

с ш вь сї прр кь ї р мї · вьс комꙊ д

Ꙋсрѣ црв о пов ѣвь · с м вь ѡ д о ѡ б ь с

р їѥ р ско · сь мь с щь ї р · вь ѡ д

р ї р скь · сь свѣщ м к д ьїц · с о

Ꙋсрѣ ош пок д ш ·

И с ыш в о пророк Ер м всякому во р с у

пов ы ср ц р А кс дру. С м

пророк об ся во од р р ску с

св щ м с к д ы ср ош о.

ξ дрь в д вь прр к · кь в с о сво мь р ·

ко вь ѡ щь сї в к с о в дѣ ь · вь ѡ д ѣ с мь ·

вь м о рꙊ · кo сь ко сьс дь

пок о с ѥ мꙊ · до м цѣ ов р ѥ о ·

А кс др в д пророк Ер м ко

в с м сво м р : «С о пророк в ощь с

в д во с ». И ко с ко я сс д пок о ся

му до м ц ов о р ы.

прр кь пок д вь о б в вь · рꙊкꙊ по вь

ї р мь вьв д · вьв д ѥ вь цр квь · пок о

с вь с с ь · сь д со омѡ цр ь

Пророк Ер м я б ос ов в о руку м

о во р д в дош вв д о в свя я свя ы

со д пр мудры ц рь Со омо .

ξ р вьпр ш ш прр к ѥ · вь вѣсҵ м

ко о б вѣрꙊ ·

А кс др вопрош ш пророк Ер м :

«Ск м свя бо ко о-бо в ру вы?».

Page 82: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

82

прр кь кь мꙊ р · б м д о о вѣрꙊ мь ·

б о м сь д · /36b/ вс в м в м ·

о ѡ ко в дѣ Ꙋ о с ш · срц в кꙊ

вь д ·

О р : «Я съ вор бо бо м вся

в д м я в д м я я око в д у о

с ыш с рдц ов ку в ыд ».

ѡ с м ξ дрь Ꙋд в с р · по с ѣ в к Ꙋ

б р б ѥс в · д вѣрꙊ ь вь ь · сповѣд

ѥ о · дѣ о вѣ ворѣ ь д рꙊ ѥмꙊ · д

ѿ в вь бь ко ѿ про ьїкь · б ь в шь м ѣ

д бꙊд б ь · м рь о сь м о д бꙊд ь ·

О с м ц рь А кс др под в ся р :

«Во с у бо у р б с д в ру в о о

спов д о д бо о яв воря ь бо

в шь д буд м бо в ш м мо м м р

о со м о д буд ».

вь ьм прр кь м о о · сь м р о ·

пр сош сї кь ξ рꙊ · ѡ бьс о · вь

со · ь р вь мѣс о д р сї · б Ꙋ с в Ꙋ

В м пророк Ер м с ярус м я ы

м о о пр сош ко А кс дру р кущ :

«Во м оспод ц р А кс др ». О

вос о о в я о я: «Вм с о д р

бо у С в о у вд о м о с б ».

с рѣкь д ѿ рѣ ск м · пр д вь упь ь

· провод ѥ о ї р мї прр кь · до по ь д ь вс

мꙊ прр вї · прр о ск · прр кь д ь

прѣ пр р к ь бѣ ѡ ξ др · р ѥмя

И ыд о И рус м А кс др въс о в

Е п . Пророк Ер м я прово ш о

о я до по уд ск му проро с во

ы пророк р му: «А кс др

по д сь му рѡ до · ξ др б бо с в ѿ ·

помощь с бѣ /37a/ пр в · с о п р с дьско

побѣд шь п ь пр м шьї · пор в к о

дї ск о Ꙋб ш · вь мощь в кꙊ вь дв ѣ п сҵ

вь д ш · ь ѿ вс ѣ с рꙊк с в ѡ б · б в ·

вс мя · свѣ Ꙋ до п цр ь р ш с

помощ бо С в о пр ыв с у п р ку

поб д м ш Е п пр м ш Пор

в ко о ц ря д ск о уб ш вс му о

вс ок до п д ц рь р ш ся.

вс сї сьврьш о б р до д ш · Ꙋ

вк ь д ш · ѣ с ѡ сꙊ ьї д мовѣмь

сь рѣш · вя д б ос · п ьско

ѡ брѣм · ко м · ь м рь о ѣк ко б Ꙋ

к о · в ѡ · сї б ѿ б р

с · сї в дѣвь ξ дрь вьс ѡ вь вр щ

во мь · прр вов ҵ м ·

Е д вся с св рш ш о д б р я

до д ш у ов кы д ш су ь о

Ад мов со р ш ву добро о

п о су ь обр м яко мы о м р о

к ко ву ь б су ь ьск о

б су ь о бо . И с у р ш А кс др

вся о ящ я бы б прор ку ».

ѡ с в вь ос ь ξ др · ь о бо

вь мї ѿ · бвѣ р

И вся с я ск пророк Ер м щ р к

му: «Н ос в с в ос ц р

А кс др во м о о с бв р д ».

ξ др кь мꙊ р ко в ш ѡ с ьї

сь вор /37b/

А кс др р : «Ащ во ш о свя ы

во му».

пов ѣ прр кь пр с к м рь · м

бѣ Ꙋп с о м б с в ѡ · о мѣ ош ш

с · в ь · р ь о ш оп м ·

Пов пророк пр с к м ь р

м б вп с о мя бо С в о о

ош ш ш ом Исус Н в д бо

о ш оп м кы

повѣ ѣ до с ьї мꙊ м ьь · о ї д поп м к ·

о р Ꙋб вь · двьь рѣ скьї цр ь ·

пов пр с м ь Го ья оп м к

о уб ы в д вр скы ц рь

пов ѣ мꙊ до с мь · прѣмо о с ψо · сь

м вѣм ок

пов му пр с ш ом в мощ о

С мсо со м вым кос м

Page 83: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

83

коп коп с ψо ово · д м д ово · мꙊ

д о пос о ш ѣ ово ·

коп С мсо ово д м ово му

пос ояш д о ору .

пр пр сош ѥмꙊ щ ь ѡ к · к м ·

во ь о о р с о ь мо ш · ко бѣш

б ь ѡ с с Ꙋ ов ·

И пр сош му щ о к в во д о

р с д о о мо А о

сы С у ов .

р ї р мц д ров ш ѥмꙊ · с я кьб ь

с м д ( · ко ь ·в ·с ѣ ·

Гр я д ров ш му д ся ысящ коп

м д осмьсо ко .

ко б в вь о прр кь · ї р мї ѿпꙊс · с м кь

ξ дрꙊ р · к омꙊ сво м м ш в дѣҵ

ξ др ·

И ко б ос ов в о пророк р к му:

«А кс др к ому о с в м м ш

в д ». И о пус о с м ром.

ξ дрь вь у п ь /38a/ ѡ д у п ѣ

п м м о ов Ꙋ с · бо ·

А кс др ко Е п у по д . Е п я

бо про ву му о ов яш ся.

ξ др о щ пов Ꙋ с · ѡ сь

сво м во у п ь ко о р д · к п ко р в

пов ѣ вь о в м о в к бѣ · кь во с цѣ

с · ро б Ꙋ у п бѣ · б сꚋо

с Ꙋд о ѣ о ·

«Выш д о ящ б пов у ся» — р

А кс дру п я . А кс др во м сво м

око о р д Е п кр пко во в пов . В о

вр мя о в бя у в к во ьс ву

мощ о рп со - о в р . Е ро бя у

б Е п р д быс ро с уд о о.

ξ дрь ѿ б мѣр о о · вь ро

про д с вьс о ѣ · ѡ кꙊп ш Ꙋ · п ѥ о

вод с д ь · ѥ сꚍ я о оп о Ꙋ · вь мощь

вьп д · в кꙊ ко в со во цѣ вь ос ь · сꚋ ь

вьп с ь ·

А кс др о б м р о в ко о оя

про д ся вос о в окуп вся пр вс .

Вод я с уд ь пр в я с с в у п о у

в мощь в ку вп д яко вс му о

во ьс ву в ос ь в с р вп с .

у п ѣ мощь ξ дровꙊ Ꙋс ш в ш ·

к вьсꚍ сьꚍорїш ково пос · скровь о кь

ξ дровꙊ вр п пос ш · мѣ щ с ц

·

Е п я в мощь А кс дрову ус ыш вш

ук вс в своя о ящ съ вор р мо у

скоро к А кс дрову вр Ф ппу пос ш

в мущ п с с ц во:

в к вр п · щ ξ др вр ь мь

б мь · дов мь ямо р ш · вс мꙊ у п цр ь д

бꙊд ш · ѿ д рї в м по д бꙊд ш ·

«В кы вр Ф пп щ А кс др

вр в ым бы ядов ым умор ш ы вс му

Е п у оспод ц рь буд ш ».

п сї пос ї /38b/ мѣ щ с ц · пр мь ·

про ьь м о о см в с · р р мь м о

поря в с · кь м пос ѿп с · мѣ щ с ц ·

Ф пп р мо у пр м м о о посм яся

б ум р др вь к м р мо у про ву

сп с в мущ п с с ц во:

ѡ б ям яд см с ь ѡ с · п ѣ ·

щ ь цр ꚍ в ш мя по бь вь скорѣ ·

ξ др мо с д б м ѣ · м о бо бо ш

с ѣ ш ѿ в ш о цр ꚍ мь мь сво мь прѣ ь ѥ

в с с · ко вь о · ь п р ѣ

прѣѡ б дѣ ь ξ р ѥд о во ь · мѣ

п цр ꚍ м ьскь бо ьсꚍ вс о м р ·

до о ѥ д о о в ѿ в о ѿп д щ ·

«О б ум смыс п я щ

ц рс в в ш о вос о бы скор

А кс др оспод мо м о с

в ш о Е п м м сво м пр ц рс в

д бы м . Но вся во о въм

пр об д А кс др во б д о о

м п вс ц рс в в с бо м р дос о

с ь д о о в с о п д щ о вы о.

Page 84: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

84

вѣдомо д ѥ в м · ко ξ дрь р вь ѥ · ь

я щр с вор ь · ко д вѣрьсꚍо в ш

скяс ь · р ощ ѥ о в дѣ в ко ко

р в в с · щ ·

В домо буд в м яко А кс др др в с ь

о у щр в м с вор ь д в рс в в ш

скус ь. З у р о в ком ко дящ

у р яко др в в с ».

с пос п ѣ про ш · вѣр

поко ѣб м пов ябо в ш с

кь ξ дря скров о пос ш /39a/ мѣ щ с ц ·

С р мо у п я пр мш убояш ся

о п к ко А кс дру п я р мо у

пос ш Ф п м щ с ц :

вѣд о д ѥ црꚍ ꚍо мя · в к цр я ξ дря · к

пь вр ь во · дов мь б юꚋя о ь · д

вь вѣр во сво о ἒм · вѣр бо ѥ ·

«В домо д с ь ц рс ву во му в кы

А кс др ц р яко Ф пп вр во

ядов ым умор я ощ ь в р

во сво о в р бо с ь».

с кь ҵю я пр сош кь ξ ря д рѣк ш И с р мо у ко А кс дру пос ш .

ю с пос кь ξ дря пр с ·

ξ р · пос про ь · вь ряцѣ дрь ш · ·

Про р мо у А кс др со в в в мо

сво А о П о ом я вся про ья.

А кс др про пр д в мо м д р ш

.

вь ь пь · вр ь вь д по рь п ь ь б

р с вор · ос кь ξ дря вьс ξ р

цр я с б сп сцѣ ѣ ш · ѿ ѡрь щ

мощь ·

В о с Ф пп вр ко А кс дру пр ш д

куб ць по пр с я р с вор р :

«Въс А кс др ц р с сп д

сц ш о од р щ я мощ ».

вьс вь ξ рь по рь вь р пр мь ·

прос ь в с кь пя р · б м мо вѣр п

в ш с п во м п ·

Въс в А кс др куб ць в руц сво пр м

прос вся к Ф пу р : «ъ б мы мо

Ф пп в ко с ь о с п м

пов в вш ».

п кь мя р п цр я сям с · по ь о бо

бяд ъ · ѿ мощ с цѣ ѣ ш · /39b/

Ф пп к му р : «П ц р бо ся

по о бо с ь буд о мощ

сц ш ».

ξ рь п к кь мя р · по я с п во м ѣ

д ш ·

А кс др к му р : «Н по у буд с

п во м Ф пп ?».

п цр во сям ѣ прор ямѣвь · ѿ по р вь ь

по ов я сп вь ·

Ф п ц р во сум прор ум в в м

куб ць по ов у с м сп в.

цр ь с в дѣвь кь пя р · ѿ р к ꚍо сьмр ь

м ѣ с к п ѥ р б сп

Ц рь А кс др с в д в к Ф пу р : «О

рукы во я с см р ь м с дк быс ь». И о д

в м куб ць А кс др сп в.

пя пос п ско д д д · вь р к · И Ф пу о д р мо у п ску д с ь.

пь про ь с · во пом вь · кь ξ дря р ·

ѡ в к цр ξ д р · вѣ ꚍо вс ѣ м ьскь

цр ь в · в с · д щ бь вьс о ѣ ь с сьꚍор

во в п д · вс вс поко б с · вь

сь бо м рь до ь д омя в с ѿп д щомя · ѿ

вь во ко ором цр ковя р бь в ь с б

·

Ф п р мо у про во пок в

прос ся м о о к А кс дру р : «В к

ц р А кс др в во вс м ы

ц р вы в ся ь д щ вос о бы

съ вор во в п д вся вс я

поко б бы ся. И в сь м р дос о с ь

д ому в су о вы во я о п д щу. И

бя уб в ко орому ц р мо у р б бы ?

Page 85: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

85

ь бо ш м бѣ вя вь м вь ·

во омь во мь вь м рь поко б ·

Но у ш м ву в м в во

см р в сь м р поко б ».

ξ дрь р вр ь цр яб в ь · вс комя бо

вр /40a/ пос ѣдя в к вѣр ·

А кс др р : «Вр ко д

ум р ь ц ря в к в р вр в я»

с рѣкь сп ь вь ьд ь сп вь до в р · вь б д в

с в р сѣд сь м к до · м о о в вь с ·

С р к я сп до в р . Во буд вся

в р с д м о о пов с ся с м к до я ы

вс ощь поко о сп ь · р во сцѣ ѡря

с пов ѣ · сь вс ѣ сꚋ · кь р д р в я по

пов ѣ ·

вс ощь поко о сп в. З у р во ьс ву

сво му вс м пов воору ся со вс с р

р д пр с о пов пр с уп .

пр кѥ ·р · ѡко о р пос в вь · сь всѣм вь р

вьмѣ ш · м о о вь р дя ьб · бѣ в дѣ

с рѣ ѣ ш ѥ вь р дь · ко ѡ б кьь ·

И 100 пороков око о р д пос в пов р д

б м о с во д во р д б в бяш

в д с р ы ящ я во р д яко об к.

п ѣ · прѣ ь мо ящ д · ьвь ꚋь

· р · в цѣмь с ш · вьп ҵ пом

в к цр я ξ рѣ · цр ш о ѣк в с · с рь

бо ѿ · ѡ шь с · п к кь мь пр ш ь с · м дь

·

Е п я мо уся д д р д

в ц м сы ш воп : «Пом у с

А кс др ц ря ш о сы Н к о в с р бо

о с о ш с ь о ы п к пр ш с к м

м д».

ξ р р в прѣс пов ѣ ἒ п ѣ

вьпр ш ш к ко с рь ѿ в сь ѡ до м дь кь в

п к пр дѡ · в

А кс др пов пр с б р д

въпр ш ш п я ы: «К ко с р о ъ до

м д к в м пр до ? Ск м ».

ѡ /40b/ кь м ѿвѣщ ш · ко к в цр

мѣ ѡ мя с ь с · ѿ од щ ѥм ѿ

п с ѡ с в мѣ щ с ц ѿ о ѿ в с с рь

пр д кь в мь м дь с бяд с бяд пр шьсꚍ

мо о бѣ ѣ ь · кь ѡ бр o сво мя пр дя пок о

с с ьпѣ · срѣ п с о ь · о вѣ ць

ѿ ряк о мо с ь ·

О к му о в щ ш : «Яко ко д

Н к о в ц ря м ом у с б му сы ы.

Е д му о одящу о с о д ос в яя

п с с ц во: „О о у о в с с р пр ду

к в м м д с бо пр д пр ш с в мо о

м д ко обр у сво му пр ду

с о п поср д Е п пок о ся му о д

в ць о рук мо я ву о сп д ь"».

ξ р · с с ш вь кь с ьпя к в

вь д · яр в с вѣ ць сь ряк ѥ о · ξ др

п д · с п ѣ в д в ш под в ш ·

А кс др с с ыш в ко с о пу

Н к о вову пр д пр с уп урв ся в ць

о рукы Н к о вовы ву А кс дрову

сп д . Е п я о в д вш уд в ш ся.

я ξ дрь пов ·д · с ьповѣ сь вор в кь

д о с ьп с бѣ я ь сь с вор пов ѣ ·

в ором с ьпя п о ом во водя сьꚍор · повѣ ѣ

· · ѡ · сьꚍор ·д · мь /41a/ о

р бр о сьꚍор пов ѣ . вс ѣ кь вьс ок рѣ

пов ·

И у А кс др пов ыр с о пы со д

д с б с о п дру — П о ом р —

А о у в р ы — Ф о у с м во

в я пов вс ыр ц во вс оку

пос в ц .

сво с ь ξ дрь вьшьь . в сокь сящ ѣ о ·

по у п по д вь · р дь вьсь повѣ ѣ р б ·

п вр у п вс мя сьꚍор · с м вь

п скров щ м о прьв цр ь д ·

А кс др сво с о п вш д высоку бо сущу

му о по Е п у по р в пов у в рд

о в м . Ф п в с б м с о пос в ц ря.

А с м ц рь А кс др во Е п п рвы ц р

обр скров щ м о .

Page 86: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

86

с м с ц б в ш с вѣс ц кь ξ р

пр дош · ϐѣдомо д ѥ · ѡ ξ р цр · ко

д р в к п рьскь цр ьь . сь всѣм сь вьс о м

с м . рѣкя р ь пр спѣ

С му с ц бывшу в с цы ко А кс дру

пр дош о щ : «В домо буд ц р

А кс др яко ы р ц рь п рскы со вс м

вос о ым с м р ку Е р пр д ».

с ξ рь с ш вь . сво во вс сьбр вь . кь

р рѣцѣ дѣш · р рѣкя дошь во скя

п п пов ѣ ѡ брѣ с ѥ . с · · сь ь ко кь

с ·д ·с · д р сво во кс прѣп с повѣ

ѡ б ѥ ко кь с . /41b/ с · пѣш ць с

с

А кс др с с ыш в во с во сво собр в

ко Е р у р ц по д . Е р р кы дош д

во ьс во сво пр п с пов обр

ш с ъсо ысящ ко к п ш ць 100 ысящ

ыр с . ы р во ьс во сво пр п с

пов обр ысящу ысящ ко к дру у

ысящу ысящ п ш ць.

вь ь д ь с од д р в яв · с ѡ бѣс

повѣ ко д вь вѣ ь мя · с о во ск

п р ск дьск · ѡ кь мя вс сҵ я ·

сповѣд ш ·

В о д ь под орщ ков ы р вы у в вш

ко А кс дру пр в дош . О об с

пов б д во в с я с о во ьс в

п рск о. О ск ш вс с у.

ξ др повѣ ѣ с дрь ҵ до д в рь

пр спѣ ь во сцѣ вьс пов ѣ вс кь в кь ѡ ь

о · с о кь в соко брьдо в в рь

ск мь во скя ·

А кс др пов д р вы во с ву

сво му пов всякому ов ку о ь

с о сво м рук м . В ощь у с од кы

ы р вы пов А кс др высоко м с о

во в с .

ѡ в дѣв ш б ь с м о ьсꚍо ѡ вь · с

в д в ш ѡ дош ·

Тоя ощ пок ш м во с во б с с о

м о с во о .

ѿп сҵв ξ дрь по од мь р ко ѥ

м к до ѡ · о бо в ъ · вс ком

у д ѿсѣц ко о д ѡ в ѣ д щ сь

д р мь сьр мо с · в бо од · бо ш

бо в к сво во ѥ у вс о свѣ . м .

ц р в ш мя д р /42a/ р цѣ цр сь ц р

поб ѥ б с ·

А кс др пов о пус р к м:

«Ид ко ц р в ш му ы рь рц : ц р бо

подоб с ц р м б ся

д б с мь . щ м о ко с цѣ .

м ьвовѣм бѣ ѣ · д в шь по щ о м

п р · ѥ м к до ьскь пь ьк

д бо м б ся щ м о

ко с ц м вовым м д в я

ш омы мп р о с ь

м к до ск по кы».

с рѣкь мь ѿп с · с од ц кь д р цр я

пр дош · вс ск ш мя к в дѣв ш .

ξ д р в м о о · во ск о

сповѣд я · с

С р к о пус . С од ц ц р ы р

пр ш дш вся ск ш му с у яко в д с

А кс др в ящ м о о во ьс во о

пов д щ с о в м .

д р пов ѣ ь кь мь рѣ · код

п р сомь с повѣд . с м бо пр в

с пов

ы р ц рь пов м я ык ур яко

п рскому во ьс ву пов д во ьс ву

сво му бо о ов ся пов .

сьвѣ сь вор сь во сво м . поб о б

ѥ с мом д р бо по ь ξ дрь

с рь ѥ ѿ м ѿ пор д ь цр ь ѥ · д р в

м с ь · п вс ѣ цр ь

Съв съ вор ш с во сво м о щ : «Н

подоб с мому ц р ы рь бо

А кс др бо ус рь с ь о м ы ц р с ь

ы р в к с ь п вс м ы »

Page 87: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

87

с од о прѣ д р в с · И с у од о ц р ы рь яв ся

д р в к цр ь пр в в к о во вод

сво о /42b/ м м · кь м р вь м · · сь

с п рьсь бр ь в с ѣ с м дь · ·д · сящь

пѣш ць сь с рѣ м

пр в в в ко о сво о во воду М м ду к

му р : «Во м М м д во ьс в мо о

ш с ьсо ысящ п рс бр ы дв с ысящ

м д с в ыр с ысящ п ш ць с с р м .

с вс ѣ вь ьь · рь рѣк прѣшь · ξ др с

пов кь цр ꚍ мо м пр в д ·

И с вс в м Т р р ку пр ш д А кс др

сы Ф ппов ко ц рс ву мо му скоро

пр в д .

щ прѣ обо · побѣ ѡ с в ѥ о · прѣко

вс о свѣ · я мо рокь пoд б п р с дьск

якрѣп ь б д

Ащ пр д обо поб ы м по о

п рскым укр п я м буд ».

м м во ск вь ь ь · у рь рѣкя прѣшьь · М м д во с во в м Т р р ку пр ш д

во ск ξ ровя рѣвь · кь бо пр в

с пов

во ьс во А кс дрово в д к бо

пр в сь пов .

ξ др во ск п р с дьско в дѣвь .во с цѣ

ѡ ря ов с пов ѣ .

А кс др во с во сво п рско в д в

сво му во с ву воору ся пов ;

ѡ р ш · ко ь вьс дош вьс . о

ξ рь . сьбр вс во ск сво кь мь р

воору вш ся вс вс дош ко . То д

А кс др събр в во с во сво р к м:

ѡ вс с ь мо б м в мощ ь м к до ць

ко ц п о сць · ѣк д мо ц в ь

покровь в /43a/ к о пром с . помощь

в к о б ·

«О вс с б м мо в мощ ыя

м к до я м ьс в я

помощ в ко о бо С в о промыс ом

в вс в дѣс . к ко р мь в к пр смо .

п д вс м оспод в смо с

вс с в д к ко пр смя п д ыя

с р ы вс м оспод р ко омся

ѡ окѥ вс мор к вь ьм ш р мь пр смо ·

б б с ом пок о в ш с · с о помощь

вь ьм ш у п ь прѣ смо до в к о цр

п р ск о до досмо д р ·

ос ровы морскыя вс пр мш И рус м

пр я смя бо у б с ому пок о омся.

Е о помощ Е п пр смя в ко о ц ря

ы рья дош смя.

д щ с о яб · оспод овѣмь б д мь щ

ѡ ь р ьб ь · о вс вс прѣ ѡ бр омь

овѣмь якр мо

Ащ с о поб д м оспод вс м буд м о

с поб д о вся вс я мо с пр д

м укры .

бо ш ѥ всѣмь мь бо ямрѣ ь д ь ·

прѣ п р с бѣ · вс комя ябо в м м

сьмр ь по бо ш ѥ ср мо ь во ·

вѣдомо д ѥ в мь · к р б м мо по цр ь

ѣ сь м вс к бо во ск б ь цр сво о

б ь в ѥ ·

ъу ш бо м вс м умр бо пр д

п рсы б ; всякому бо в ум ому му у

см р ь по быс ь ср мо во .

В домо д с ь в м' яко р б м м

по ц ря с м всяко бо во ьс во

б ц ря б в су ь.

р бо /43b/ ярѣд о д щь с вь

скорѣбѣ м · б ь в бо с

Зр к ко уряд о ду ь скоро бо ду

скоро му б б в бо су ь.

в ко п р с ѡ в ц р с · прѣ д ѣм

в ко м о бѣ · ѡ в ц ·

По яко п рс овц р ц ся

м к до я Во ков м у ся. Пр д д ым

во ком м о с д ов ць б ь.

Page 88: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

88

п р с с о бо по б ь · в

сво во о сь цр мь сво мь д · м в р бро

п бо вь · с бо до · бо во ск

во ск д р бро брь о . о ѡ сꚋ во ск

ѡ м р брос сво яб в

П рс бо бо во ду ь вы сво во

с ц р м сво м бо д мо ся в м с бо

р бро по д п ы ».

с р кь ξ дрь · в к о ко ѣ с дь .

мь сво по о вь · во ск сво ꚋ

р бо вѣ р б вь · с мь сь м к до ькс мь п ько я

с вѣ дѣш ѡ п о ом · сь дв ѣм

п ьком . бо пос

С р к А кс др в ко о сво о ко я вс д

ш ом ву сво по о в во ьс во сво

р с р д уряд с м в

м к до ском по ку дяш А о

П о ом я д дв м по ком бо уряд .

ко брь о до в ш бо · др в ш коп

ѡ б ом в ш мь в ꚋ ош · ко сь бь мь в

др ш п р с мо щ ѡ сꚋ мь ьь /44a/

м к до скь ꚋпѣ · бѣ ш ·

И ко ско вшу бор о уд р ш ся ору ья

об ом ш ко п кы ро м

уд р ш ся м с ор ош . П рс

мо ущ м ос ры м к до ьскы рп

ш б м к до я ш о я .

ξ рь м сь ш дѣш · ко д р в

пр спѣш ѡ ко . д р р б в д вь во ск

брь ко вьс дь побѣ .

А кс др м с вся с м дящ ко до

ы р в с у пр сп вш . ы р в д в

во ьс во сво р б в мо бор ко я вс д

поб .

ξ др с р б вь · мрꚍь якоп в · пов

в сь ьсҵ ѿпящ в пов р к ш кь мь

ко р цѣ сво мя цр д р · дово ь бяд ѡ брок

сво ·

А кс др во с во о р б в м р выя

пов в м коп вы с с пов

о пущ р к м: «Т ко рц ы р ц р

сво му: дово буд оброкы сво м ».

м м во водя д р в я б вь · ко

дв ь с · сь ѡ ко о сво мь · р ь рѣкя прѣ д ·

мос в ѡбор ҵ пов ·

А М м д ы р в во воду уб ш . И ко

дв ся А кс др со с ов сво ы р м

Е р р ку пр ш д мос ов р руш пов .

с мя с ц б вьш :· д р п рс ск цр ьпос

по м сво п с вь . во ск мь сьбр с вь

в в ѡ пов ·с · с с вo ск · ко к

сьбр вь . с р ско по ѣ ξ др по д ·

С му с ц бывшу ы р п рскы ц рь щ

по м ям пос в во ьс ву в В в о

собр ся пов дв ысящ ысящ

С в рско по .

ξ дрь · м о ьс во м о о во ск в дѣвь

с р срц сво вь ьмь · с о кь м к до м ь

44b ѡбь в ш с м посрѣ во ск сво

в соцѣ мѣс ѣ с вь оворѣш ·

А кс др м о о б м о с во во с в

ы р в в д убояся с о м к до я ом

ск . Поср д во с в сво о высоко

м с о вш д р :

ѡ в мощ мо б м к до · вѣдо д ѥ

в мь . ко вс к бѣ брь ь ѥ · ѣр щ о м о

кя к м дв ѣд ѣр . ь м о я д ·

д ом р к явшя ьв · м о ям р вѣр · д

ябо я ко с вс б в ѣр · п р сом

ко с · прѣ м ям р · бѣ ·

«О в мощ мо м к до я во б

во ы в домо д с ь в м яко всяк б я

б д ся о ящ о д ому ву рык увш

м о в р боя ся. Н м у ко ся вс д п рсы

о я уб в п рсом у ко ся вс д

б ум р под о м ш м .

Page 89: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

89

д р ябо в к во ск в д щя · о

мь ь вор · яб в м о сь в ко с

до ь ѥ · м м м во водя б смо · щ

д р яб мо · о о б ьп бяд мь . вс бо с

прьв о я к ш бо . пр д бо

ы рь бо с в ко во ьс во в дущ

о ящ м с во д уб в я бо м о

м о с дос о с ь. М м д во воду

уб смя щ ы р я уб м о б с п

буд м».

с рѣкь ξ рь бо по д · мѣ сь собо

с · с во ѡ ря ь вь во сц сво ·

пов бо к о щ п /45a/ бо · дрѣ

сьсѣд сь · ко р кь б ь р ся д ямрѣ ·

С р к А кс др бо по д м я с собо

ысящу ысящ ору о во ьс в о

во ьс во пов .

вь ощь в с р прр кь р м вь

с ѣ ѥ по од до ξ др б ясям

д р · сь собо м помощ к б с в

ос ш вѣ сво к м ь · м щь м б

с в · ос ш вѣ сво · о д бѣ вь

рос мѣ ·

В у ощь яв ся му пророк Ер м во с

о я: «По д до А кс др б сум я

ы р ц ря с собо м яб помощ к бо

С в о . Нос в сво к м ь о

м щь мя оспод бо С в о о д

б во И рус м

с сво м ѥ ѥ бо д ш д ь с ьь

д ь ь бо м сь д вь р в мѣ ·

по в · до с в ѡ ь б ь с р кь побѣд ш ·

вьсь с про в с свѣь ·

ус ы сво м о д бо по д ш :

„Ед свя д осподь бо м

съ вор вы рув м по в я Ад

С в о бо "». С р к поб д щ в сь м р

супро в ся б ».

С р к пророк в д м быс ь.

ξ д р в дѣвь сь ь с · р до ь б вь срьд о

бо д ш сь ѡ бѣ сꚋ ꚋ б м р мь ·

др в ш мь · во ск м дв ѣм сьр в ш м с бѣ

в д ко в кь к опо ь · ѡ р ко м

о с ос щ · до я /45b/ сѣ ѿ сьб р

до п д ѣ б в ш

А кс др со в д в р дос быс ь о

ус рд о бо дяш со обо с р у во рубы

р ыя вос руб пов уд р в мп ы.

И во ьс в дв м ср вш м ся б в д

ро о ко ьско воп ь к опо ов скыя

сы ору ы р ск яко м о д ряс ся

с кр ь осящ ся ро . С в ко

бывш о у р до в р

ко п р с бѣ ш · м к до сь д

ѣр щ · д · ощ д с с ѿ ь яб ш ·с ·

ѿ ь в ѣ в ш кь ξ дря с пр в дош

о д п рс б м к до я вс д

ш 3 д 3 ощ ыр с ысящ о

уб ш 200 ысящ вы по м ш ко

А кс дру пр в дош .

ξ дрь кь мь р к ом бо с од

с вь пов ѣ ѿп с ·

А кс др к м р : «По с м убо бо

од ». С вы пов о пус .

д р сь с омь · ко кь · вь п р с по ь сво

с о р дь · я ξ дрь в в в о пр д ·

ы р со с ом ко к дв уб в

П рс по ь р д сво . А кс др ы р м в

П рс по ь по д пос о по д в

В в о .

р в в о ьсць · р пьпр щь д в я

ξ др д пр д кь р д ·

Гр в в о с рос 100

попр щь ко р ду пр с уп д я у.

Page 90: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

90

о кь бѣ в кь ьсꚍѡ в в о ь · ко рѣцѣ

р _____ц щ вь ь ·

п о дѣ _________ цѣ д р

ь ц ш______ с ко ь продѣ ·

То к бяш в с вом яко р ц Е р у

в к щ в о пр од сущ в ц

ряд о ш .

_____ др в ш р · сь во м сво м с вѣ ·

водов посрѣ во ск сво коп повѣ ·

скоп с прѣм рѣцѣ ш рокя ·

А кс др выш р д с в с во сво м

водов поср д во ьс в коп пов

скоп вь с прямо р ц ров пр в к ш рок

вь д ощь пр кь в кь в в о

б омь сво вор · /46a/ вьс вь р мь

по о овь сьбр бѣ

во д у ощь о в д о В в о воду.

В в о я р ву в ку воря у бо ом

вс во р м Апо о ов собр вш ся.

ξ рь сь во сво м пр шьь вь ощ · рѣк

р ь по ѿ р ѿвр вь · водов ѥ

рѣ о сь во ско своѡ вь р дь вь д

А кс др сво м во в ощь у р ым

пу м во р д в В в о в д с во ьс вом

сво м

мо щ ѥ о пр ѡ мь п ѥ о ·

пов ·

мо о пр м ром с вом о

п о пов о м.

в в о с в дѣв ш · кь ξ др м щ

пом ξ р м к до ьск · вс о свѣ

цр п р ск .

В в о я о д в д вш ко А кс дру

мо ящ ся воп у: «Пом у с м к до ьск

А кс др вс о св ц р п рскы оспод ».

о ξ дрь ѡ ь я с пов · И о д А кс др о ь у с пов

о пок о ш ѥм в в о ______ в ш

ξ др цр мъ · ______ м д в

м о оцѣ _____ сош ·

пр ш дш в в о я п дш пок о ш ся

му вс прос в ш А кс др ц ря ц р м

д ры му м о оц ы пр сош .

сош ѥм о ц р во бѣ ·с · с щь

ь ·

И сош му о ы р во дв ысящ

с щь ко ь об ь д р в ѣ . 1000 ко ы р вы

·р · ьвовь ь вѣр ь · д 100 вов во ы р я

в дош с щьь п р д сь о в ь · 1000 псов ов ы бор ы

·р в р р пьск бѣ ро ь п вс ѣ

ко ь м ь ь ·

100 р р в ьскы су ь ро

бор п ко м ы

со/46b/ш ѥмя в с щ б ь

с о ь д р в ѣ

сош му 200 ысящ б д с о ы

ы р вы

сош ѥм ·в · с щ ро овь с о ов ь сь

о ѡ ков ь . сь вѣ к мь б сро сь

м о оцѣ мь к м мь ·

сош му 200 ро ов с о овы ом

оков ы с с моцв ым к м м

сош ѥм с по рь · вѣ ь ѿ

р ь м о оцѣ ь к м сош ѥмя · ·

с щь ѡря сь к м сь о якр ш оо ·

сош му 10 000 ору ц ом

ом м о оц ым у вор ы сош

му 1000 купков у ы о р о о

к м м о оц

сош ѥмя · · с щь к мь ко ьскь

бѣ я ѿ рь б п · ко ѡ · по в ѣ о

мо ш

сош му восмь ысящ покровц в ко ьскы

бя у о рыбь ко ь о м ь

Page 91: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

91

сош ѥм кьр о ξ рξ цр п р ско ·

бѣш сь вор о ѿ м в ѣ ѡ сь м о оцѣ мь

к м ѥ ·

сош му пор щ С ркс ц ря п рск о

бя у со вор о о м вы о со

м о оц ым к м м

сош м вѣ ць со ьсо с цр · ко бѣш

б ь вс м свѣ цр ь ·

сош му в ць Со осор ц ря ко бя у

вс му м ру ц рь

сош ѥмя ꚋ п я ѿ с мь р · к м ·д р

п рьс ко · цр · д ш кьдь осрь

б в ш ·

сош му с о о с м р к м ы р

ц ря д м ядяш о д ос рд

быв ко д .

я ξ рь сь вор вь в в о я д · · Пр быв А кс др в В в о 30 д .

д р цр ь с ш вь ко пр ξ д рь /47a/

в в о ос в п ь с · р

ы р ц рь с ыш в як » А кс др в я р д

В в о ос в к по ся р :

ѡк ь · к ко в с о свѣ · сво ь я ш с ·

к ко б ь б ь с ѣ м ѣ вьс вкь м ь ·

до ь бь д ь ѿм ь цр ьь с мо р ор ·

цр в мо р р ш

«Ок ы яко вс о ц рс в у ш ся в

во мо м к ко бо б с о м ся с

бы ов ком м ым сподоб ся

р в бы д о м ш ц р с у мо

р друш р б .

ѡ к ь ь д р ь бо мо я прьво кь м ѣ о

посмѣ с · поко ь ор к ѡ в с ·

Ок ы ы р с ь моя п рв я о м

посм яся ко ць о р ся ко м орко;

ь по с ѣ добрѣ ѥ рѣк ь · сѣ щ сь р дос

пр в д о с сь п мь · ос по ·

в к бо вь мo дрос рѣ ск цр ь со омо ь · вь

п с ь сво р сь р дос я вь м сь

ос сво ѡ д в ь ·

пр мудры бо Со омо р р дос

пр м сво я ос у ш ся.

ь ябо м о я вь ьмь сь р дос сво

я ш с сь ос ·

ь бо ш бѣ м ѣ бо · ѿ м к до ѣ ь б я б ·

вящ м ѣ п р со цр ь б · п р с бо м о

ѣ ѿ м к до ь д вь м я /47b/

Но у ш м бо уб у бы о м к до я

м П рс до ц рс вов .

П рс бо бя у о м к до я м о д

в м у

м сво м м к до ѣ о п к · ы п рс в м сво м м к до я ом

пок я ся д д ».

с п рс с ш цр сво о д р ѣш я щ

ѡ в к цр я д р · в мь кор бо п д · в к

с · в ц вѣ р по м в к · дрѣв ·

м бь од щ · пом

С п рс с ыш вш ц ря сво о ы р

ш у о щ : «О в кы ц р ы р

в кым кор б м в ко п д быв

в ц в р в к др в по ом я м

бывш я п я ом скорбь ы шу в ку

воспомя у .

ко цр ꚍо м о сꚍо · сьс о с ко мор

свом в ь м · ково сꚋ ш о п в щ

в ѥ с

И ц рс в м о с вом д с о ь о

р брым в я със о ся яко кор б в

мор в кым во м обур в м с р ш о

п в щ м яв я ся о кр пкым корм кы

укр п я мы

Page 92: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

92

д скр б ѡ с мь цр я · в р ξ рь · р б ь

ѥ м яꚋѣ ( побѣд мо о · м о с пов ·

м в мощь · п р с дьс ц в · ѡ сво

ѡ ь ско м · мь

Т ко ы ц р скорб ш о в мощ ы

в я П рск м я».

в сь · ѣк б м · м пр в с кь

д р вь р вѣ цр я д р · вс к пр вь я

по рѣб ь ѥ д м ѣ р ь с · м о ѣ ·

в ко добро сꚍор ь с м ѣ · д ь в дѣв

ос д ь во ь мо ос ь ꚍо · д

ѡ д мъ · ξ р вомь мо /48a/ д яб

В о вр мя пр д к му б мы о

в с ь Ав с м м. с пр д м р :

«В кы ц р ы р м р с м о

в ко добро съ вор с м ы в д

я ос д сь о во мо ос ь

во д А кс др во ом мо м уб ».

д р кь мя р ѡ б м мо · мь в с · щ с

сьꚍор ш · ξ р яб ш п р с вься ѿ п сҵ

б в ш

ы р к му р : «О б мы мо Ав с щ

с со вор ш А кс др уб ш П рс ду вс

о п с б в ш

сьмрь во вьмѣс о во вьмѣ с м ѣ

цр ꚍо ѿ ряк во д с ь с в ѿ п р сь р ш

с ·

см р ь воя вм с о во вм ся м

ц рс во о рукы во я д с ься ы в к о п рс

р ш ся».

с рѣкь мьв сь · м к до ьск бѣ ѣ ць ѡ ря

сво вь ьмь · вь ξ дровя пр мѣс с во скя ·

ξ ря ѡ ря я · д щя сво прѣп ся щ

во скя ·

С р к Ав с по м к до ско м

ору ь сво в м во А кс дров во ьс во

вм ся. А кс дру я дящ р я сво

во ьс во

мьв ся · б о пр в шя вь

м к до ьск мь сящ бѣ ѣ ѣ · кь ξ ря

пр б ьшя с ξ дрь ѡря ь бѣ мьв сь

мь ь сво ꚋ ь · ξ др по ѡ ядр о ·

ш по врь я м др вь вь вр ь м ѿсѣ ·

косм врь о · мь мь ко бр во · ѡсꚋ .

Ав с б А кс др пр м ь сво

в к А кс др по о м о я я по р ш в

пов р у вы в в по в р у ш ом о с

в в р вы о яко бр во обр .

ξ дрь м ѣвь ко ѿ сво м б вѣр · р

ядр м ряк п р с дьск /48b/ ь м ядр ряк

м к до ьск ·

А кс др яш яко о сво му с ь

в рс во р : «Н уд р м рук п рск я

о уд р м рук м к до ск я».

мьв с пов ор д ш · ь м ь мо

вь ьм ш · ьмя мя сь мш · кь ξ дря о

пр в дош ·

Ав с поб по м ш о во

А кс дровы м ь о о с ор ош ш ом

с о с мш ко А кс дру пр в дош .

ξ дрь кь м р · к о ѿкя б ѡ в ·

к кo м бѣ ѥ ·

А кс др к му р : «К о с ы о куду с

ов к ко с ь мя во ?».

ѡ кь ξ р р · мьв м моѥ · пѣр сѣ ь

ѥсмь · д р вь пр в с кь · б во

в ко мо о · ѡрь в вь ·

О к му р : «Имя м с ь Ав с родом

мь п рся ы р м ц р м б м пр с ы

о съв к бов оспод сво о

од р м быс ь

бѣ во о мо мь яб о ѣ · мо сьмр

во ѡ бв с о

б убо во ом мо м уб о оспод

мо о см р во обв с о

ь ь ябо к мо ѡ сь ворь · б ь вьс о

сь вор

о ко убо мо о о съ вор ».

Page 93: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

93

ξ др кь мо р ѡ б м м в с во

сь вор ь с · по ꚍо мя во ь д ь

яб ь смь · м б я сьб шя · д ь яб ь

с · по сво мя во

Т ко А кс др к му р : «О б ум Ав с с

ы во оспод сво о с вор с во му

во уб бы ы м д сь бо

съб д душ мо о б д сь ы д сь

ум р с по сво му во .

ь по сво о побо ѣ ь с · ь

сво по ь с · ко д ь ѿ м к до ь

сьꚍор ь с · с бѣ

Но по оспод сво о побо с яко

д о м к до я съ вор с

ѿ ряк мо · /49a/во ь во бѣ д р по

дѣ о сь вор ь с к о сьꚍор д · р вь

кь цр сво мя по д ·

о рук мо я во во д ру по д о

съ вор с о мо о к о

съ вор . И др в ко ц р сво му по д

ко мя р ц д р п рьс ск цр ѣ о б ь

р ь о о вкь яб в ѥ о бь р ь

о о вс ряк в яб сҵ мо · д п ом

ом о во срц · ѿ о прѣвь ось о

во рьд · цр ꚍ мо м пок о с · д

м ѣ д вь сь про м по в · цр ·

ко му рц : „ы р ц р п рскому о

бо С в о р о о ов к уб в о

р бо о о в сь м р мо ь

съб с . ы пр к о в ум о сво с рдц

ц рс в мо му пок о ся д ко м д в

д с подру ым ц р по в "».

мьв сь кь д р пр шьь · вь вѣсҵ м вс

сь вор ·

Ав с к ы р пр ш д во в с му вся я

съ вор

к ко ξ дрь во мo ѿ р к сво д д · к ко А кс др во му д с ь о рук сво я.

о д р пок м вь во сво р · м к

мо д ꚍор мь · бь к ощ д б ь ·

ы р пок в во р : «эо ко ощ

д вор ».

мьв сь кь м р с бѣ р бо мо мь мь

п ь · д ь во мо ѿ р кь · ξ ров вь ·

вс к добр сьꚍор м с · д ь во о мо

/49b/ п ь бѣ · ь ябо обо мрꚍь ѥс мь · д ь ·

ξ ро вь смь · ь ябо · к мо о сьꚍор б ь

о б ш сь р ·

Ав с к ы р р : «А б р д д сь

см р ь пр д ся обо м р в мь

А кс дром в мь. А убо ко мо о

съ вор бо ко о б о о р .

д к м с бѣ цр д р · р бо бо омя

ощя · м ѣ д ь во д ь ѥ ·

ы к я ся б ц р ы р р бо ощу

ому д сь во м д с ь».

д р пок с · кь ξ ря ѡ д · И пок о вся ы рь ко А кс дру о ъ д .

ѡ с д р ос б вь · р ѥмя бо

сяпро в с · м · ь о ьс прѣмѣ

с . о пр о б м дря ѡ в

ы р ос быс ь р : «Е о бо

м у ому с ь б с с пр од ь о о

б м ос в я дру

добрѣ бо р рѣк вь ош од щ о · в с ь

м ош ско ·

д св к ябо п вь ос с смѣр с смѣр с

вь ос с ·

всяк бо во ся ся см р ся см ряя ся

во с ся».

с рѣкь мьв с д ров вь ѿп с вь кь

кс др ко поря

И с р к Ав с од р в ко к с м ко

А кс дру р к:

ξ р цр · прѣ вь ос с до ко ц · вс к бо

п вь ос с вь скорѣ смѣр с ·

«Ц р А кс др пр во ос ся до ко ц

всяк бо во с ся с б см р ся скоро.

Page 94: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

94

со ось цр ь ѣ о прѣвь до ко ц ѿ д вь

смѣр бь /50a/

Со ос убо ц рь пр во с ся в м о д в

д см р ся.

ξ рьξ ь п р дск · цр ь · ѣ о п вь ѿ

д в с ь смѣр ь бь ·

С р кс ц рь п рскы о пр во с ся о

ы я см р ся.

ь ябо прѣвь со с · п к ѿ мо смѣр с · А убо пр во со ся о мо см р бы

ы убо в м щ пр во с ш ся ко

буд .

щ дово о ѥ бо д дов ѥ · ѡ броц сво м ·

щ о од о в ь с Но в домо буд :

бо ьш ѥ · сь цр ꚍ ш мь · бо ьсꚍомь ·

сьмр по я ·

у ш м с ь с ц рс вом ш м бо ьс вом

см р ь по у м пок о ся б .

Н подоб пр с в ому ц р п рскому ы р

м к до ьскому ц р пок о ся

ко бо · ко бо ядоб о ѥ · бѣ покор с

· м ѣ ко пр о ѥ покор с бѣ ·

цр ь бо цр я ко пок ѥ с ь д омя

ямр шо дря м ря ь ·

ц рь бо ц р пок о я ся ко д о

д ому ум ршу дру в д м ц рс вом.

о овь б д бр ь вьꚋь бо · д ь · дя

бо · сь всѣм ѡ с в ш п р с · сь пoбѣд м

д ·

Но о ов буд со м о бр ь ду я с

ос в ыы м ся п рсы поб д мым д я ы

ко б вьш с обом бѣ во побѣд м мо ·

с мо м сь с · ѿ ко шо м мрѣ

м мо

ко бь ся с обо б во поб д

м мы с мо м о ско м ш

с с умр м м

б ѡ с мь · мѣр пр в д · вь ро кя дрь щя бо у о с м м р пр в в руку д р щ ».

с рѣкь д р мьв с 50b мьв с ѿпяс · С р к ы р о пус Ав с сво о бов к .

в сь кь ξ дря · вс р д р вѣс · Ав с ко А кс дру пр д вся р я

ы р м к му р .

ξ дрь пом вь во р ѡ цр в м р · ѣ

с кь мь цр во бо в к ор ѥ в сок ѣ о

А кс др во пок в в р : «О ц рс в

м р пр с о ц рс во бо в к ор с ь

высок о

вод м · ѡ вощ м р р к м · кр ш

ѣ о ·

ѡ кь вѣрь мь с дк кр с · в щ с ·

кь вѣр м пр с п · ь пр сꚋ ѥ ·

с в кь вьшьь кр со ѥ · по р

доб о · сь с с сь м с · ь щ

р ям о с ѡ крьм вѣс ь ·

с ов к вш д кр со ы я по яд я

ощ ь с ».

ξ дря вь ощь · в с прр кь · р м · сь

с ѥмь · р р ѡ р мьск мь · кь мя с ц

рѣкос

В у ощь яв ся А кс дру пророк Ер м я во

с с Ф осом р ом рус мьскым к му

р кос :

Page 95: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

95

дрь до ξ др · с мь с бѣ пок с р

сь вор д р цр с од ьд с кя во скя

в кя в ь в д д р · с м ѡ

с м м к до · с о сво ѿ срц мь

в д ш щ д р явѣд ь бяд ш · м

помо/51a/щ б с в ѡ · ѿ д вѣс м мо ·

«ы р до А кс др с м с б пос ом

съ вор к ы р ц р в д шь во с во

п рско д ско я в д я ы р

в домо буд помощ в ко о бо

С в о б в ш ся о о».

вьс в ѿ с ξ дрь · п о ом · о я ·

ὤ я сь ь сво ск · по д кь р ·

Вос в А кс др о с пр в в П о ом я

Ф о со ск м по од р к м:

щ сьмр ь м ѣ мо пр я с · вс м ьск

цр ꚍ с бѣ р дѣ · м к до ьск с ѣ ь добрѣ

сьб дѣ ·

«Ащ см р ь м мо пр у ся вся мьск я

р д яко подоб о с ь М к до ско

ц рс во добр соб д ».

ѡ сь п мь дрь я щ · ко щ с

сьꚍор м с ш прьво мь мь сво мь ѿсѣц

·

О с п м д р щ о о щ : «Ащ

с съ вор ся о буд ? Пр вс м вы

о с к ».

ѡ кь мь р щ пром с · одѣ бо д ь м

яб вь с я бр м мо · щ мя одѣ

бяд · вьс п р дьск м ряк яб мо я ь ·

О к м р : «Ащ промыс у выш я о

у од о с ь м умр к о про в ся?».

сь п мь в ц ѣ сь р с в с вь п р с дя ѿ д

пос яꚍорѣ о · кь д р пр с · ѡ б ѣк о

с бѣ п рьс дьско с бѣ ош ш · вѣ

сво м к до сьскь к обякь · ош ш сь

сп /51b/довѣм ро овь сь п · ош ш ·

И с р к в П рс ду о ъ д яко посо од

п рско с б ося п щ скы св р

о ош ш в к в рь м к до скы со

сп довым ро ым п м .

д р п р с сь в сьꚍор · мь в к

м о · ко д д ь пок с ря ξ д ров вѣ

с ·

ы р п р съ вор яко посо д в

А кс дров буд .

ко ξ дрь вь д · пос вь мь с · д р

под вь · с рѣ · кь мя р ·

А кс др вш д в по у пок о ся ц р

ы р р мо у д с ь му о я:

ь мо в к ξ рьь · цр мь цр ь · бѣ

п р с скомя цр я · м о о поря р дов с ·

пос с про ьь скоро дря о м ѣ ѿп ш ·

«Господ мо А кс др ц рь ц р м б

п рскому ц р ы р м о о к

р дов ся р мо у мо про ш въ кор

ко м дру у о п ш ».

д р б сѣд · ѣко · п в соцѣ прѣс о ѣ ·

ѡ ко о ѥ о

ы р с дяш пр с о высоц в по

сво око о о ряш к

ц ь к сь вор · м о · с м ко б я сь

свѣщ м · прѣ я ·

ьск я ц с му яко бо у с св щ м

пр дс оя у.

вс по · ѿ скяс сьꚍор · бѣш ·

с ьпов по · сь к м мь

м о оцѣ мь · якр ш бѣ я ·д · к м бѣ я вь

·д · ь сꚋ ь по ѡ бѣ я · вь я ѣ вь ощ ·

/52a/ ϐьмѣс о свѣк · свѣщ я

Вся по о скус бяш съ вор

с о пов с к м м м о оц ым

укр ш бя у в ыр у по к м бя у

в ощ вм с о у св я у.

пос бо · ξ дрово· д р пр · ы р р мо у пр м А кс дрову

дїв ш · ξ ровя крь я обокя · од к в р с мь с с бя посо

Page 96: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

96

пос в ь ѣ про ь пов · р мо у ы р пов в с о с мущ

п с с ц во:

мѣ ш м к до ск с ов · пос ї ябо

мѣ ш с ц ·

ξ рь цр ь цр · с ь п цр ὥ б д

цр ц вс мя свѣ я цр ьь · в ш о пром с во

пом ш д р п р кь цр я · д ѿ ѡ ц

мо о вь м ш · омя мр шя · м м

ѡ с в ьшя · цр в своѥ по яд мь б · сво мь

р сяд мь ком мь б мь · мѣ ѿ цр в

мо о ь · о о вьмѣс о м м к до о ·

сь вор · м ѣ ѿ б щ ѣ ь ·

«А кс др ц рь д ц р сы Ф пп ц ря

ц р ц О мп ды вс му св у ц рь выш я о

бо про во м. Пом ш ы р п рскы

ц р д о о ц мо о Ф пп д

в м ш о м к до я с му ум ршу м

пр с о о м ду ос в ы уся помыс

с сво м пр в д ым ук вым умом м с

ц рс в мо о о о вм с о м

м к до я ом ц ря пос в ?

с пр в д в д вь · б · вс в д о ѡ коѥ

вс б в м в ь вс ѣ срць пом ш ·

мѣр м пр в ь · /52b/ вь мѣр шь бѣ д ь м ѣ

м вѣс ь с дб м · о ьсꚍ мо м сь вор

м цр вс мя свѣ я · пос в м ·

С в д в вс в дящ око в д м я

в д м я вс ов к помыш

в с ь м р ы пр в д ым во м ря ся д сь

б м м в с ь судб м ц ря о ьс ву

во му съ вор мя вс му м ру.

ҵ ябо м м сящ · кь бѣ пов ѣв ш · пр в с ·

ь вь мя сꚍо · пр сп ѣ с мь к бѣ · пр ш ь смь ·

Ты м д мя сущ к с б пр в с вос о с

в му с во пр сп в с м к б пр сп

смь;

ко ь вс мя мо мя · в с о ѣш ·

ко ь д ь вс мя во мя · ь в с ·

ы бо по о мо о вс о д сь вс му во му

оспод смь в ся.

ь ко ь · м вь в смь · ко бѣ м с

б · ь п к o п к о я сво рьд я · п

пок о с м ѣ · д м ѣ д вь · б д с вя

п р с скя м ·

Н ко м ос в яко б м ся бы о

пр к о ы пр к о у орды сво

п д пок о ся м д м д в буд

П рско ц рс вуя м .

щ с я од о бѣ в с · ь п р сомь п м рь

сї · с р д с к с · ѿ м к до ьскь м ьь

· ко м ѣ м с б · бяд о ов с ·

сьво м сво м бо · бо к бѣ дя · · д

р с о сцѣ рѣцѣ · сь /53a/ во м сво с ї ·

м мь ·

Ащ с у од о яв ся ы п рсом с м

од с с м a р д с к ся о

м к до скы м в. эуд о ов с вс м сво м

во бо — в 15 д ь Арс орс р ц с во

сво м с м ш ».

сї пос ї д рї пр ьь · кь в с о сво р ·

ѡ рѣв с ·

С р мо у пр д ы р м про ош ко

в с м сво м о р ся р :

дѣ ш с к о ковѣ пов · о цѣ

рос · ѿ м к до ї ·

«Н д ся вы о м к до скому о року

вс м св ом об д ?».

ξ дрь с о прѣ ь р · д о до щ

м к до свѣ омь ѡ б ·

А кс др ярос по ся пр д ы р м

с оя р : «И о д о с ь о м к до скы

о рок св ом об д ».

д р кь мя р що · ѡ р кь мя що с

вьсї д осрьд · мядр б м р бр б с

ко ц

ы р въпрос о о я: «З о

м к до скы ус рд р бр б с ко ц су ь?».

Page 97: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

97

во ск бо сї мѣ щ · поко ѣб м ѥ · А кс др р : «Яко с м А кс др мудр с ь

р б р о ково во ьс во о

поко б мо с ь».

п р с ь ѣк я с о р кь ξ дря · по о

ко ѡ сꚋо · кь в ком д р ѿвѣщ в ш ·

П рся у с оя р ко А кс дру:

«По о ковому в кому ц р ко в щ ш ?».

ѡ кь м р · с цр во пок с р ·

с рѣкь ѿс п ·

О р к му: «В р оспод с

во посо ». И с р к о с уп м о.

д р кь мя р · б д в р я сь · до д

пос кь ξ дря ѿп ш мо ·

ы р р к му: «эуд у с в р

до д р мо у ко А кс дру о п шу».

ко в ря д рї сѣдьшя · сь сво м в ьм

·

ы р в р с дшу с сво м в мо м

ξ д р пок с р ко мѣс ѣ с д ш · п мо я

/53b/ пос в с в ѥ · пос в ш ·

А кс др м с посо ьском пос д

про ву с б яс пос в ш п ш .

ш с · о ξ рь шя

сп вь вь ѣдр сї ськр ·

Пос в ш пр д А кс дром шу у в м

сп в др своя скры .

о с я сї цр я д р вь вѣс · д р р

др я · мя ·

То д во в с с у с я ы р . ы р дру у

пов пр с пр д о.

ξ дрь я сп вь · вь др ськр вь · А кс др у сп в в др своя скры .

д ѿ в ьм · д р в ѣ · р поб о ѥ ·

цр комь с о ѣ сѣд щ ко вор

Ед о в мо ы р вы ко А кс дру

р : «Н подоб ц рьском с о с дя ко

вор ».

ѡ кь мя р · я мо ξ др цр ко вь

ко ѥ · вс кя прьв шя в оря · п к с бѣ д я м

·

А кс др к му р : «У оспод мо о

А кс др ц ря всяк п рву шу в ору всяк

ов к посо с б в м ».

с п р с с ш в ш · под в ш · С я п рс с ыш вш под в ш ся.

к д р сь · ѣко · о д рї вь м к до ·

пяс ь бѣ · ѣко · м к до ѣ о · оспосꚍов ·

К д ркус р м м о ы р посы

бяш осьподьс вов О кс дров м с

сь в рѣ яс вь кь д р пр с яп вь р · вѣдомо д ѥ

бѣ в к цр д р · ко д ь бо · вс во ꚍо

сьврьш ш ·

о с в ря въс в к ы рь р : «В домо

буд ц р яко д сь бо вс во во

св рш ш ».

ѡ р /54a/ к ко · О р : «К ко с ь?».

д д р кясь · сь м к до ьск пок с рь · ь с с ь

· ξ дрь · повь с ь ·

К д ркус р : «С м к до скы посо с м

А кс др с ь сы Ф пов».

д рї · р дос · в п ь с щ сї

с ѥ · о ь вс м свѣ я с модрь ць смь ·

о кь м ѣ ц · о ѡбр с · ь сї мя вѣр я

б м · вс ѣ ѡ бѣш с · ко ц

ы р р дос по ся р к му: «Ащ

с с с ь вс му св у р куся

с мод р ць».

к р д кясь р кь д р · щ сї с бяд ·

ьс ѿ б д я шя с · я мо мь мь д

ѿсѣ ш ·

К д ркус р : «Ащ с я с ы буд

ву мо м м д о с ш ».

Page 98: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

98

с к д кяс · кь д р я щя · ξ рьѡ с

дом с с · ко п я в щ ї · вь обо ц

сво · прьс ск ш · бѣ вь ꚋо я ь · в ь ов

р · к ѡ п ꚋї цр ц · п ьск

К д ркусу о ом о щ к ы р

А кс др р ум в пр яя п рс я ск ш

в к ц сво во ов о в я в Тро

п скыя ц р ц .

вь бо р ь прьс по ш · ь ѿ вс ѣ

в д мь б в ш ·

Е д о п рс ь ш руку сво

о д в д м быв ш .

вь ряк о вь ь · прьс ь о по о о

д р во м одш скяс ҵ ·

д р р дос б мѣр о /54b/п ь с · ы р р дос по ся

р пр м б · кь ξ ря ѡ в · р ко А кс дру: «О ов пр м я

о ь ко А кс дру».

ξ дрь кь м р · по с ѣ в к цр ·

сҵ я рѣк ь сї · ξ рь бо цр ь п р к р ·

б м ѣ о · м о бо м о щ пок о ш м

с · ξ др м м ѣщ ·

А кс др к му р : «По с в кы

ц р А кс др ц рь пр я р д б мя

о пр бо смь к му м о бо м

к я уся яко А кс др щ ».

ко д р · вь м с вь д · пов ѥ о

я в · ꚋ п я о о р явь · с м вь

о ця сво вь д · сьвѣщ к ко о я в ·

свѣщя сь д р ѡ сош ·

И ко в р мыш пр д ц рь пов

о по м . С о о о сво о р у ы р

в о ц сво по д съв щ о я к ко о

по м св щ ы р м в о цу

в сош .

ѡ сь в с ѥ о ѡ с · вь в ко кяк · вь мѣ

сьв ь сь с б · м о о о крь о · м к до ьскь

об кь ·

А кс др с в мо м в ц м вкуп ос

в по

прьс в ь овь прьс ь сво по о · ко

кь вр о р ѡ д · шя я ь ѣдрь ьмь ·

вр яря д д рѣкь вь м шя сї · дрь · д р бо

цр ь вь во ск пос м ѥ · с р р д добрѣ ·

п рс во ов ы руку сво по о

ко к вр ом р д о ъ д скоро шу у

др сво м вр р д с ь р : «Во м

шу с д р ы р ц рь пос мя с р

у в рд ».

ко ѿвор мя вр рь · Т ко о вор му дв р вр рь.

дря вр дошьь · др шя ьмь вр р

/55a/ д д · вь мї шя с · дрь ї д рї бо цр ь

пос м ѥ вь во ск во вод пр в кь м

· ко д сꚋ крѣп ко ярѣд ь ·

Т к дру м вр ом пр сп дру у шу

вр р д с ь р му: «Во м шу с

д р ы р ц рь пос мя с р кр пко

у в рд ».

п к ѿвор м вр рь скоро · ξ рь ь р

ьшь скоро · в ко ко ѣ ьшьь ·

р с кя д ко сь свѣ о пр спѣ · сї помрь я ·

ѡ брѣ · ѡ я сꚋ я прѣ д цѣ ь ·

И ко скоро о в р му вр р д ш д

в ко о ко я вс д Ар с орску р ку с

св ом вдру пр сп с пом р шу обр

о у с р у р кы пр д р

я о к я ѡ о ь · д в б м

о · д о ь · с повѣд ш · вс ѥм вь

п р с д · пр я ш ·

у о ср у м к до я с А о ом с

Ф о ом б мым о П о ом м. Испов д

м вся А кс др я му в П рс д

пр у ш ся.

Page 99: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

99

д рї вь о ця вьшьь · ·в · сво в ьм

пр в · кь мь р вѣдомо д с ь мь · к ко

пок сї рь сьь м к до ьскьї ѡ с мь ѥ ξ рь ·

м к до ьскьї цр ь ·

ы р в о цу сво д дв д ся

в мо сво пр в в р о я: «В домо д

буд в м яко с м к до скы посо с м с ь

А кс др».

ѡ кь мя рѣкош · щ сї сҵ о бо

п р дьс ц · я м осрьд ш ьї ·

О к му р кош : «Ащ с я с с ь о

бо п рс ум ос рд ш ся ы».

д рї р · к д ркяс · кр с ѣко мя /55b/

до ьскомя цр я · ξ др я в мь пов ·

ы р пов К д ркусу кс до скому

ц р А кс др по м .

ѡ свѣщ в к вь ьм ш вь в к о кяк

ск ш м о о ѡ вьпр ш щ ѡ б ош ·

вр р · кош вр р вьпрос ш ѡ

О св щ в кы в м к в ц по

дяш ск ш о м о о о м вопр ш ш

обр ош ко вр ом р д кош вр ря

вопрос ш о я.

вр р кь мь р кош · ко сї дв сяд ·

вк ь вь сї пр с ·

Вр р к м р кош яко: «ыв ш ы в

с с ов к пр с к м».

с д ѡ с в вь · я во скя ѡ д ѥ · сї ко цр ь

пос м ѥ сꚋ р д · во вод кь м

пр в ї · к д р кясь ·

И р : «Зд во с во ос в в о ъ д о я

яко „ы р ц рь пос мя с р уряд

во воду пос к м"».

кр сь як вьсꚍ ξ дров р ямѣв ш · добро

ко кь сь собо вь ьм ш с м брь ко

вьсѣдош · ξ др ѣр · ш ·

рс ьск рѣкя вь с ь ь с окь пр спѣш · с

ѿмрь я ѡ брѣ ош

К д ркус ук вьс в А кс дров по в

р с добры ко к с собо в м р ку

Арс орску пр сп со ц вос одящу

обр ош р ку р с вшу

ξ др сь ѡ сꚋ я р в ш · вь до мѣ

б в ш · поср м ш ·

А кс др об о у с р у у р вш я дящ

поср м ш ся.

ξ ря · кь мь рѣк шя · по о вѣꚋ о ·

о мо с ь · сї вѣс ко

м к до ьскь /56a/ ко ъ · р с ьск рѣк

дрь ҵ · вь мо ъ · ь вь вр с цр я

сво мя р цѣ · ьсҵ во в · вь д сї

щ м · сьв о во скя мо · р с к рѣк

б я ·

А кс др к м р : «По о в р о

с мо ? Но во вр вш ся ц р

сво му рц : „Н во в м я о ов

буд с вс м во с вы у Арс орск р кы

бор "».

с рѣкь ξ дрь вь сво во скя ѡ д · И с р к в во ьс во сво о ъ д .

д р в кь д рїя вр ш · вс мя ѡ

ξ дря вь вѣс ш ·

ы р вы в мо в д въ вр ш ся вся

му въ в с ш о А кс др ы рь .

рѣк бо р с ьск бѣ ков · вс кя ощь вс

помрь ьш · вс к д ь · р ьмр ьш · ш ·

ї бѣсї · к м ї в рь м ѣ · сь во ош ш ·

Р к бо Арс орск я во вся ощ пом р ш

всяк д ь р с ш к м п сок

с водо .

д рї цр ь к вьсꚍо ξ рово в дѣвь · ор ко

проп к вь с · р · в · ко цѣмь як вьс во ·

п ьс повь с ь · м бо ш вь ьмь ·

цр в мо · прѣсь вѣр с в ьї к ко

с к кь вко я прьв я · в ш с · по с ѣд кь

о р ш д · м в як ѥш с ·

ы р ц рь ук вьс в А кс дров в д в

ос о проп к вся р : «В д

ко ко пр с пр ьс с сы Ф ппов

м шу пр м ц рс в ш в я ? О

в р м я ус в я с к ко ов ком

пр с дк яв яш ся ».

Page 100: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

100

с рѣк /56b/ м о о ос ь о п к вь · кь поря

в комя д скомя цр я п с пос

И с я р к к Пору д скому ц р р мо у

пос

с ь бо порь цръ бѣш б мь ѣ о · д р

пос ѥ о мѣ ш · с цѣ ·

с ц во п с м щ :

бо ѣ б вс ѣ цр мь цр я д скомя поря ·

д рї п р дьск во ьї ѡ к я бѣ

р дов с

«И в бо бо у вс м ц р м ц р в кому

д скому Пору — ы р п рск ц рь

ок ы ов ы у ы ы р дов ся.

п шя м д пр ш о ѥ вь с црꚍ во о · ѿ

м o ь д м о · к

Т б п шу д пр ш о с ь в с у ц рс в я

во о пос р д ок ы .

м к до кьї ѿрокь с · по р во кь ·

мѣш с о ѣд к ко · бѣ ь ѡпкь

вс с р · м мо · до в в о ьск о р ·

пр мь · кь сво п д о пр о м ьї

Н к бо о м к до я о рок А кс др м м

б с осьподскы в вся с р ы

ц рс в я мо о в я до В в о р д ко

сво п д о с р пр о .

с о вѣр вѣд · к ко ябо ш про в с

ѥ м дв щ бо сь мь б в ш · в ·щь р б

И с о п рся в д вш убояш ся о

про в ся мо у ь дв ды мя р б с у

мо р друш .

д ѡ с мь м с в ком в ꚍя прѣ рѣ

· ь р помо д · ко д ꚋ ц кь мь /57a/

бо д д яб д ѿ ь яб ь ·

по о бяд ·

ы о с м мо ся пр ум о ому в с ву

— с пр р о помо м руку помощ

д д р ц бо ду про ву му д

поб о по буд м см р ь.

вѣдомо бо всѣмь ѥ · ко поко ѣб м ѥ ·

ьд ск с · бо ь мь бм ь сї ·

В домо д с ь вс м яко поб д м

поко б м с ь с воя д ск я ы

окмо по бо с

д м вь бяд ямо м мо мь · м б м д м ос в буд у ы ым мо м о б м

во скь м ѣ пош ьї · б вьї м ѿ

м вь м к до ѣ ь · поб ѥ м ѣ с р бѣ

о кя сї ь я сящ ·

во ьс во ко м посы оборо мя о

р бо ы м м к до я о др в мя о

бо мо ».

пор пос д р во пр ь · с про ь ь ·

во пок м вь · р ѣ м р до ·

пр о с · ос ь д р во ѣко · бм ь ьк мь

бѣш · ѿ м к до ї ь о мь ѥ ·

Пор р мо у ы р ву пр м с про

во пок в р : «Н с ь м р дос

пр о ся ос ь. ы р бо ко д

бо ом м яш ся бы ы о м к до я

о м с ь».

пр в вь в ьм сво · кь мь р · д · сящ

· сящь · во вь ь ш · помощь кь д р дѣ ·

п ко д ξ др кь м ѣ в пр в д ·

д ь бо м ь ѿрок с о в д ї · м др ѥ о

к я · сьм с ь б ·

Пр в в в мо сво р : «Во м ыр

ысящ ысящь во в мо бр ы д к

ы рь помощь пос р А кс др мш

в ко м пр в д бо мь до

в д о рок о о мудр бо м о о ь

смыс бы ».

/57b/ ко кь д р вьс в ш по дош · И ко во ьс во Порово к ы р по дош .

Page 101: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

101

пр шьсꚍї бо с ш вь д рї м о · ѣк ко ѿ

в к · скр бьї вь м р до · пр д · п р омь

сь бр с пов · ѡ брѣ с сящь ·

ко ξ р по д · сь всѣм с м ·

Ус ыш в ы р пр ш с в м о к ко

о в к скорб в м у р дос ь пр ш д

п рсом пов собр ся обр ысящу

ысящь ко А кс др по д с вс м

с м .

во вод · д ск · во ск с одя ξ др ·

пос ш · с ξ дров сꚋ я в вьш · кь

ξ дря · пр в дош · ξ дрь с · в сокo

брьдо · пов ѣ · вѣс · во сцѣ сво повѣ ѣ

ѡ ря с · бо в с яр д вь · по д

Во воды д скыя с од кы пос ш

А кс дрово во с во. А кс дровы

с р у в вш у с вы ко А кс дру

пр в дош . А кс др во в с пов

высоко м с о во с ву сво му воору ся

пов по к вся ряд к ы р бо по д .

с оь ком пов ѣ д · б во ск

д р вѣ до дош · о с од д р вьї ѿп с ·

Е д б ы р в во с в бывш о д

А кс др с од кы ы р вы д ск

од р в о пус .

с од ц кь во вод мь ьд ск мь рѣкош ·

во ск с ь ѡ сꚋ в д смо · срьд о

брь о · рѣд бо · сям ѣщ с со · вьс

ὥря ся · /58a/ доб ко · с яп с вьс

· ко ѡ м ш м р ямѣ мо о о ·

С од ц ко д скым во вод м пр ш дш

р кош : «Во ьс во с о р бро о

с рд о бо ду ь вс ору бя у в м

ко мьскы обо ы вс бя у ко о м

ш м в д ом р ум мо о ом».

до ·д · сящ с щь бѣ я · д с р о

в цѣмь ѡ бьдрь м бѣ я ко с о вод м

бѣ

40 ысящ ысящ д с р ом в кым

обья быш бо яко с о вод м бя у.

с в ш м с дв ѣм во ск м · с ц ябо ѿ пр

помр с ·

И уд р вш м ся дв м во ьс вы со ц убо о

пр помр ся

с р дї м к до ѡ бьѥ вь кяпѣ

мѣс вьш · вьсї д ѿ дря ѣ ь с ·

вѣꚋя б р я вь д дь яв ш ко сѣщ с ·

вь ьд ь мѣс б в ш

с р д ы о м к до я об я вкуп

м с ш ся в ру бур у сущу ко с ся

ш в сь д ь.

ξ дрь ꚋьпѣ с о мо ьсьс во · сво

сь сящ · с щь · бр ь в ь · посрѣ

вь д · с мь м м о ко с ц · по

срѣ вь д ·

А кс др мо рп с ысящь ысящ

бр ы в я поср д в д с м сс д с

ко я у ко с цу я дяш поср д .

д п р сї · с о я рѣв ш · с р ѡ

ѡрь м б ш · бѣ ясꚋьм ш ·

И д я п рс о у р вш с р ом

в кым обья быш " б ус р м ш ся во

о быш вс .

д р вс сь ь /58b/ш с в д вь вь ѡ

б вь до мѣ ї вьп дь · вс ѡс в вь ·

бѣ · бѣ я о с с о с · ш

·

В д в о п рскы ц рь ы р у с быв вся

ос в в ус р м ся б о я в с б :

ѡ ѡ ь · к ко б ьї поб ь с · м ь ьїмь

до ь б ь · к ко вс мя свѣ я цр ь бь · вь сво

ѿ вѣ спобь с ямрѣ ·

«Ок ы к ко б с ым подобяся м ы

сподоб ся к ко вс му св у ц рь быс ь во

ц рс в мо м сподоб ся умр ».

сї мя щ кь п р с по р дя · сво м бѣ · С му о щу в П рс по ь в р д сво

поб .

Page 102: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

102

с ьш ѥ о дв ѿ в ьм ь овѣ ь ·

к д р к шь · р в рь ь · пр с б м

в с · д ь ѿ д с р · др ѿ

дря ѥ · мь мь о · прободош · с ко о

р в с · ѡрь ѥ о сь ѡ ря · м о в о

ὥс в с ·

Пос ш о о в мо о с р ш

м м К д ркус дру Р в р пр с я

о б м я дру в с д с оро у

дру с дру у м о бодош с ко я

сп д о ору о ско о в

ос в ы б у ся яш .

ξ дрь ѥ д о о ѿ во во сво пр в · мя

м кь · с м р кь кь д ско · п р с ско

во с цѣ · по ко кь мь ѥ · ко цр ь в шь

яб ь ѥ · д рї · д /59a/мо бѣ · ь

с · щ бо бѣ · д ь вс ѡ в д ·

ямр ѣ м ·

А кс др д о о о в мо сво пр в в

о я: «Ид ко д скому во с ву к

п рскому ко к м о : яко ц рь в шь

уб быс ь ы р д мо б д

с .

кь д ѡ пос о рѣкь с о бѣ · м м

бо в сь сь с кь в ш мя цр я ѿпяс · щ

бѣ с · вьсї д ь ѿ мь м ямрѣ ·

Ко д я ом ко о : „С о

бо ся м м бо в с с с ко ц р сво му

о пус . Ащ б с в

с д ь о м мо о умр "».

с в к ябо пос дї о всѣ ко ѡ ря ї

я ї · ь в ѣ кь цр я сво мя ѿпяс · о

кь мь пр с яп ьь повѣ ѣ ї ξ дровѡ р ·

И С вк пос у д я пов ко

ору ыя о ъ м с м вы ко ц р

сво му о пус пов . Ф о к м р

пов А кс дрово.

ѡ м п дьш · пок о ш о овѣ ( вс

поровѣ · в к ꚋ б р д м о о ко вс

ѡ ря о прѣд ш · ѿ о прощ ї

пр м ш · вь сво с м ѡ дош ·

О пр д м п дш м пок о ш ся

с я ов вс Поровы рубы в к я ор ы

ко вс ору ыя к Ф о у С вку

пр в дош о прощ я пр ш во сво

м о ъ о ящ .

по од кь мь р · о · р цѣ Н по од р к м Ф о :

цр я сво м пор · д дов ѣ с · ьд ск мь црꚍѡ

я сво р бр /59b/ м · ряк помощ кь

я мь · д в д в · м к до ї ·

вѣдомо д ѥ · б порѣ · д скь цр ѣ ко ь

ї о ь по м ξ ровѣ · п д ь п рсо · в с

· сяс дь бѣ б · м мь б ї ·

«Ц р сво му Пору рц : „эуд дово

ц рьс вом д скым сво м м р бр сво

к м рукы сво я посы помощь

д скы ц р Пор А кс др в кы д

ц р ц рь вс му св у ц рь мыс ь убо во

И д побыв бя к с б подк о по

м ос А кс дров Ф о п рсом в ся

ц рь сус д б м ь бы "».

п р с с ш в ш сї · ѿ ьд ь ѿд ш с ·

кь о я пр с яп ьш · с м вь мѣс о ξ др

пок о ш · ко м к до ь д в ш · кь

о пр с оп ьш · о ко п рсѣ р дов с ·

по ξ дря споб ш · р бо ·

П рс с с ыш вш к Ф о у пр с уп ш

с му вм с о А кс др пок о ш ся.

ко ѣр ξ дрь сь вс ѣ м к до ьскь п ько ·

до в к о п р сї пов ѣ · пр спѣ ·

А кс др по въс д ы р со вс м

м к до скым с м до в ко о р д

П рс по я пр сп

дошьш ѥм до р · в д д рї п ящ ·

м о в · дв д щ · о щ мѣ во

сво · сьмр · кь ξ дря вьп ш ·

дош дшу р д у р о ы р пу щ

м о дыш ко А кс дру во п о я:

Page 103: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

103

ξ др цр · сь с /60a/ скоро кь м ѣ · мо

яс ш ·

«Ц р А кс др с д ко м с ко с ц

ус ыш оспод мо ».

ξ дрь ѡ в с кь мя р · к о б ов м · А кс др о р ся р : «К о с ы овы

мя?».

д р р ь смь д рї цр ь · о ко о од щ о до

б вь в ь · яс · до д сь м ·

ы р р : «А смь ы р ц рь о

пр с ь вр м я до б с во выс с ь

ус в я до д св д .

ь смь д рї ї ѣко вс мя свѣ я бѣ ь цр ь ·

сьд ѿ вя мо мя споб с б · ь смь

д рї ї ѿ м о ь сящь по мь бѣ ь · сьд

с мь м · поврь ь ·

А смь ы р пр с овущ ц рь вс м р ы

смь ы р о м о ы ысящь д

по м б ы с м м

пов р .

д ξ др с мов д ць б ь сї м ѣ · ѿо к

с в сп до ·

А ы А кс др с мов д ць бы с м о

ко к с вы сп до к ково см р

ум р

к ково сьм р ям р · ковѣ смр ї

ябо с (!) ·

ковыя см р убо ся ы А кс др .

ѡс в м вь пр я с мь · по ко ьск м

ямрѣ о м · ко бо ко п р с ь ѣ ь ·

м вь сї ·

Н ос в м во пр у с мь под

о м ко скым умр ков ы буд яко

п рс м ос в су ь

ь вѣм б о роб б · б од кь сво ·

о воро ко бо р рѣк вь д о о · ко

д б ь ѿ б в ь /60b/

о в м я б оу роб бы б од я ко

вс м сво м ов р ым ко бо вс м в ум ым

подоб ь бы . ыобр бо р во д в о

о яко д бо б в я о ».

сї · ξ дрь с ш вь · д рї вѣм ям с

р ѣм · скоро с ко сьс · п щ ця сь с бѣ

сь ·

С я о ы А кс др с ыш в к ы р вым

р м ум ся скоро сс д с ко с ц

д рї покр · м к до ї ѡ пов · я

ко с ця с о по в ш · вь р дь по с ьї пов ·

с мь ξ дрь ос о д во р мо сво

по о вь · пос п по ь ꚋ щ ·

ы р у ко с ц м ккдо я ом

по о пов в сво ц ря ы р я

по сош д с м А кс др сво р мо б

ос о др во в м по с о

кь д р р с бѣ по с цр кя ь вь д · д

щ вь б д ш · бо ш сї ь я р ш · щ

ям ш ѣ о во по до · м мь по ьс ьї цр кьї ·

к ы рь р : «С б по дос оя ц рьскому

с ь во д д щ в буд ш бо ш с

у р ш щ умр ш по дос оя

по в м м ц рьскы».

ко вь в ош ѥ о · вь ꚋь р · вь цр кьї о

дв оровь вь сьш · о о ѡрѣ по о ьш ·

И до сош о в у рь р д во ц рьскыя дворы

с о по о ш о.

ξ р · вь м о оцѣ о крь о ѡ д о ѡ б ьк с ·

вѣ ць цр со омо сво по о · ь ь

ь вь р вь ьмь · прѣс о ѣ в комь д рї цр ь

с д ·

А кс др во м о оц о од об ся

в ць ц ря Со омо ву сво по о

ы в руку сво в м пр с о ы р

ц ря в к ы вс д.

Page 104: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

104

ко п р с вьк пѣ сь м к до ї · кь ξ д ря

пр с яп ш · пок о ш с /61a/ мя м о ѣ

р кош ξ ря ·вѣ комя · вс о свѣ цр я

п рк омя я ·

И ко п рс вкуп м к до я ко А кс дру

пр с уп ш пок о ш ся му к к уш :

«М о А кс дру в кому вс о св

ц р п рскому оспод у ».

ко пр в дош прѣд о п р скя цр ця · дьщ рь

роξ

И ко пр в дош пр д о п рс дску ц р цу

ы р ву с дщ р о Рокс о .

с в д вь д р · п мо срц мь · побо

дш м о о · ям в с прос ь · ос о

пр щ кь сво м срця р кь ·

И с ув д в ы р пр мо душ бо в

с рдц м м о о п к вся Рокс у руку м

ос о пр щ к сво му с рдцу р :

ѡ срц дш м с ѡ мо

вс бь дьщ мо роξ до · с мя

д ь · ѿ м к до пр в дѡ ·

«ыуш с рдц м ы во св о мо

вс б я моя дщ Рокс С б му д

д м о м к до я .

мо мь о мь · ь б мь во ї мь · с о

бо б ь п р со цр сь ворї · вс мя ш мя оспосꚍя ·

м

Н мо м о м о бо м во м —

с о бо п рсом оспод съ вор вс му

ш му ц рьс ву.

А ы оспод А кс др м с б о

б мо ц р ц .

ко бо · ь пр с о сьꚍор ҵ · м ѣ ь бр кь ·

во · ко д ь пр я с б · ь вс по с ь цр ·

в с ос ь бр к во о м ш · р до

во сь м о в с мь · о

Н ко бо пр с о о бр к съ вор яко

ы пр у ся бы о вс подсо

ц р к я в с бр к во о о в ;

вьмѣс о бр к · во кр с ьї м о /61b/ д ь

бр ꚍоѥ · про ш крьвьї м к до ьск

п р с дьск ·

вм с о бр к кр с о м о о ы

кровопро я м к до ск п рскыя

м ябо к вь мо о пов о с · б ь м

с б м вѣс ь · шо сяпро в с · сї ѣ · _во

сьꚍоря во · я о м вѣрї · п р с

сьп вь ом · сь д м к до · сьꚍор ·

д ко во мо о ом подв омся бо м

в с ь судб м съпро в ся ш ордос

сво съ вор в во .

бѣ в дьщ мо ξ др ь пос о

· дрь · с о ко · цр вс срьдо б

И б убо пов в дщ моя А кс др

оспод сво о по дос оя д р ц ря

вс м с рдц м б о».

с р по ·

кь ξ дря пр в д · пр м ξ р оворѣ вс ·

срь бь · срц мо о комо пр м · оворѣ

· ξ др д ород о дьщ мо роξ дя ·

вь р дос в цѣ б од ьсꚍя род ·

И ко А кс дру р : «Пр м А кс др

вс мудру б у пр кр с у

д ород у мо дщ рь Рокс у в р дос

в ц в д вьс в восп ь .

с сь ос ѡс в вь · в ко вь дь

ѿ о · д о б м мь ь · вс м

ро ьш с в ц б бо вь крьв мо по ·

/62a/ вь довѣ сь д с ѣ ї с ко р б

с бѣ пр м · щ одѣ ѥ · с бѣ по м

кр с бо ѥ · м др ѣ о · б ород ь ро

дьщ ѥ ѡ

Ны с ос п м ос в я во

д о о у во му пр спод у м м к ому к

в м въ вр ся».

Page 105: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

105

с рѣкь д р роξ · · цѣ в вь · с кь

ξ др пр в д

И с р к ы р Рокс у руку пр м р ды

поц ов в ко А кс дру р : «Пр м с

р бу с б щ б ш о с б пр м

кр с бо с ь мудр о б ород у

род дщ ».

ξ дрь сь п с о вьс вь · роξ р

пр мь · вс срьдо с по б вь · с д о цѣ в вь

·

А кс др с пр с о вс в Рокс у руку

пр м вс м с рдц м по б вь с дко

ц ов вь

п с о ѣ сь собо пос д вь ·

вѣ ць сь в сво сь в по о вь ·

прьс ь сь р к ѥ вь ьмь · р к сво

по о ·

в ць с вы сво я с м ву Рокс

въ о п рс ь с рук сво я с м руку

Рокс по о

д р р в ь цр д р · вѣр с срц ·

роξ бо сь м о до сьмр сво · цр ꚍов м ·

к ы рь р : «В ь оспод ц р ы р

ув р ся с рдц м Рокс дщ воя до во

ц рс в мо о о ц рс вов м ь».

д р р до ь б вь ѣ о · кь роξ дьщ сво р

· б д ц р в щ вь вк · сь ξ дрѡ дьщ

м в ь м рь до ь ѥ · д о о с ѿ в

/62b/

ы р ц рь р дос быс ь о к Рокс

дщ р сво р : «эуд ц рс вуя в в кы с

А кс дром му в сь м р с ь дос о ».

рѣкь · цр сво р по мь · кь ξ др

р · с м во вьмѣс о ѡ мьб д · д ѥ бѣ ·

И ц р цу сво руку пр м ко А кс дру р :

«С м воя вм с о О мп ды ц р ц с ь».

кь п р со ѡ рѣв с · р б ξ др п р с ·

вѣр бо сво мя с · ос ь мо р до

прѣвр с ·

И к п рсом р о р вся: «ъ б А кс др

п рс мо б м в р буд оспод у

сво му с бо ос ь моя р дос ь

пр о ся».

к д р в ш · р в р б ц мо по

до по ·

Ещ ы р р : «К д вкуш Ор в р

мо уб ц по о по дос оя по »

с рѣкь дьш · с ь цр ь д рї · И с р к умр с ц рь ы р .

о ξ дрь сь всѣм с м · воско провод

ѥ о сь ьс до роб · к др вяш р в р ·

б ш д рї · пр в пов ѣ · кь мь р

А кс др с вс м с м сво м провод в

о с с в ко до роб К д вкі ш б

Ор в р пр в пов пр ш дш м м

р к м А кс др:

по о сво о яб с · «По о оспод сво о уб с ?».

ѡ рѣкош сьмр ь о · бѣ п р сомь

сь вор

О к му р кош : «См р ь о бя П рс д

оспод съ вор ».

ξ дрь кь мь р · щ б ѣ б ѥ с · м

ьї яб ·

А кс др к м р : «Ащ б од я

сво о уб с м о оспод

б од я к ко убь ».

с ѡ бѣс · пов ѣ ·: прок ь ___ ѥ

пск о б ц р ь · р ск о д в ·

р · /63a/

И с р к об с пов о я: «Прок я

убо д с ь к о осподьск о уб цу

р ь».

Page 106: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

106

с рѣкь вь р пр шь · сь роξ о вѣ с ·

роξ бѣ · п всѣ ь м ь ь ь кр с ѣ ш ·

ьк мо ѣпо о ѡ бр ь дш в добродѣ м ·

якр ш бѣ ·

И с р к пр ш д в р д с Р кс о в ся.

Рокс б п вс кр с ш окмо

по о о душ в ым доброд м

укр ш б .

Р дос в с я м о бывшу бр ц .

с м с ц б в шя · ξ дрь пос п с вь

м к до кь м р сво ѡ м б д ·

к р с о · мѣ щ с ц ·

С му бывшу А кс др п с р мо у в

М к до к м р сво О мп д ко

у сво му Ар с о м щ п с

с ц во:

ξ дрь цр ь цр пром с омь в ш о б

оспо ї · м р мо ѡ м б д · цр ц

р с о мо м п шя р дов с ·

«А кс др ц рь д ц р ц рь промыс ом

выш я о бо оспо м р мо О мп д

ц р ц Ар с о у мо му р дов ся.

с · · мо ѣ о ѥ ѿ до о · ѿ вс ѣ · ·

ѣ · яп с о в мь пор о в мь ѡ ·

сї сь ш ї ѣ до · ѿ бв сї ѥ · ь

с про вь в комя цр д р · с о щ о

р б в щ · ѿ о р б в м · ὥ с мь ям

/63b/ сво пр вьш п с в доспѣ ѡ ·

вѣдомо в д ѥ · ко ꚋїщ с мь б ш ·

с о побѣд о ·

С с ь с дмо о о о ъ до о в с

бв м во ым с оя бо про ву в к о

ц ря ы р о о р б в м о р б в щ

о с мь ум д смя о п с в м усп ом.

И ы „д в домо в м с о поб д ом яко с

м б омся р ды.

п р с в д в ш црꚍї мо м вьс пор бо ш С о п рс в д вш ц рс в мо му

пок о ш ся вс .

д р во мѣ с · дьщ рь сво роξ я

вьмѣс о д р м ѣ пр с ·

ы р во м ся дщ рь сво Рокс у

вм с о д р м пр в д .

ь б мѣр кр со я ц ѥ в д ·

с бѣ поѥ ·

А б м р у кр со у ц я в д в у

с б поя .

вѣдо в мь д ѥ ко до д ьск бовь ·

срц мо · ѡ б бѣш · к ко м с ь м ѣ

мь · ѿ о ш ѿ в сь · ѿ дом ш ь д

ѿ ьск бовь вь срц яс ь бь · ѡ

о ѣ м рскь м с · бо вьмѣ ѣ до

д б м о ь · д яб ощ

В домо буд в м яко о ьск я

бовь с рдц мо обья с ь к ко

помыс о дом ш во о вм я

д уб мя о я д уб о д .

о ко ьско бов ус р быс ь во

с рдц о о о м к до скы мыс .

смь сѣд вь п р с по в комь р дѣ · сь

роξ о цр ц ѿ п р сь с в мь · вс п р с д

цр ь · в ѿ в сь к мь п ш · с м вь

м к до р вьсꚍ

А ы смь д в П рс по р д в ком с

Рокс о ц р ц о п рс с в м вс

П рс д ц рь. И вы о с б о п ш ко м

с м в М к до др с ву ».

с м с ц б в ш ·: /64a/ ξ рь вс

м к до · вь св п рьс дьскьї ѡ б ьшя · п р с

вь м к до ьско ѡ б ѣ · св · по до

м о о д р в · вь п р с д ѡ брѣ · с во сцѣ

р дѣ вь · ко р мь пов ·

С му с ц бывшу А кс др п рс вс

об в м к до скыя пор ы м к до я с

п рс д к быш . эо ьс в бо ы р в

м о о р д в вс му во ьс ву сво му

ко м ов м пов .

Page 107: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

107

с ь в кь посрѣ п р с д повѣ ѣ сь д ·

мь с бѣ я · вѣ пов ѣ ь с ь

вь ьшьь · в о всѣмь с ш щ р ·

С о п в к поср д П рс ды со д пов

м с бя пов в я . И с о п вш д

А кс др в с о въск к ув вс м

пос уш пов я р :

вѣдомо д ѥ в п р с д · ко ь вс м о о

б до ьск прок · с р мѣ ь

по в м пок с б я б о м

сь д в шом ѿ ряв с в мом довѣдомом

ѡ б ор мом · ь омя · р с ь с

с в мом

«В домо д с ь в м п рс м к до я яко

вся м о обо я до ьск я пр к о я

рув м по в щ му бо у пок я ся

бо м со д вш му рув м

по в щ му р ому сп с ому

р свя ым сы с в му».

с рѣкь б бм ь всѣмь в м мь в м мь · в р мь

вор · помощ кь м б дї · вс м рьск

ск врь по рѣб ѿ м до ·

И с о я р : «эо ом бо вор вс м

в д мым вс м в д мым помощ к м буд

вся м рск о м я по р б вся скор

до ».

с рѣкь сь с ьп сь д /64b/ м д р во

р ш · бѣш ѡ брѣ ь п р с д · д р в ·

в · с р ь · п ь ѣ · ·к · кяк п ь ѣ ь · ·в · п р овь

п ь ѣ ь · ск с · к м ї б с р ·

м с ѣ бѣ · с щ с щь ко ь

об ь ьвовѣ · п р д сь · ов ь · соко ь

р ψ вод ь · м с сп с мо о о ·

С с о п с д м ы рь во р м р

р ш обр в П рс д ы р в 12

ков ов по ы 12 п ров по ы 20 купков

по ы скус к м я б с р б

с ысящ ысящ ко бор ы вов

п рдусов соко ов вос од ы бо ьс в

сп с мощ о.

ѣмь во ск пр в вь · с п р с ско по ·

п р в в ь · п п вь · ѡб с · ко кь ѡ р

·д · с щ с щь ·

И во ьс во сво пр п с пов

п рс дском по обр ыр ысящ

ысящь во в бр ы .

вь п р с од щ сь роξ о п б вь · с ѣвк вь

п р с д ѡ с в вь ·

Пр быс ь в П рс д с Рокс о ц р ц

од щ Ф о в П рс д ос в .

И вся я о ы рь св рш ш ся. Ск о

ц р р с д ском

с мь до ьск о цр кр с по д · кр сь

пок о с · мя о ѣш

А кс др по д р с д ск о ц ря

о му пок о ся.

д ѥ ов · в ш ѥ о · свѣ кь

ξ дря пр в дош ·

ъ д о свя вш ко А кс дру

пр в дош .

о ко бо ьсꚍо ѡ брѣ я о : ко ѡ ко

в д о с ш · с ξ дрь во сцѣ сво

вс ѡд вь :· /65a/

М о с во бо с в у о обр ко око

в д у о с ыш . И о вс А кс др сво му

во с ву р д я.

ко д с я сꚋ я вьс ок по д · вс ѥ кьї ·

п мь · до кр м до д ·

И ко вс я ыц вос о ыя пр м д с у

с р у вос ок по д до кр я м до д .

А кс др д с у с р у вос ок по д

Ск о ско д в о в р

ов кообр ы о д в о

мр в я о д су ь о к ко

высо ы р ц ся п ц

Page 108: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

108

к омя бо мо с ов с ї бѣ · ь кос

д в вѣр вк оὥбр ь ·

в о м бя у м о с во я ык б с ов с ы

ско ов д в в ро ов кообр ы .

ко д од в ш вь мѣс о п с о пр шьш ·

д в ὣб ош · д бѣ · яꚋї с :

косм вьс бѣ ко св ї · ѡ мь

с ко вѣ ь ·

И ко д ся д ьм пр д обр ы д в

— до бя у всяк я р с косм ы

бя у яко св о у с я у яко

в ды.

во скя ξ дров в ш · м о · ѿ

во ск б ш · до д во ск пр спѣвьш · м о о

ѿ ь яб б ь с ·

И во с во А кс дров ш м о о

воя поб до д дру о во ьс во

А кс дров ш м о с во уб ш

б с с о.

ѿд я · · д од в ш · прѣ м пѣсь я

ѣко до дош · мр в вь о м ков

бѣ · ко д ѿ ь ко по в · вь

я ц ш

И о уду 50 д ш дш м ку п с у

дош дш . И мр в в о м ко бя у яко

д о ко я у в вш во у у ш .

ко ξ дрь с м ос ·

пов ѣ с п ш ·

И у А кс др в у у у пов вр с я

р ву су у п пов у у у

мр в ор ш .

ѿд я · вьс вь рѣк /65b/ дошьь· цѣ ш р

бѣ · ко д ь од · вь доямѣ ї ξ дрь

вьшьь · мос ь рѣцѣ о повѣ ѣ сьꚍор · с о

сьꚍор ш · · ξ · д ·

И о уду пр дош р ку я бя у ш р

яко д ь р с мос пов о р ц

мос . И с о съ вор ш в 60 д .

вс во ск по мос о п д · вь м

о ὥб ош · вс ко кь кь ь · в ьс во ·

кь ξ др пр шьш пок о ш с ·

м о ьсꚍо мя м д к пр сош ·

п ц р ц с ·

И вся во с в А кс дров по мос у

пр дош р ку у. В м о д обр ош

о ко око в с вом ко А кс дру

пр дош пок о ся м о о м ду ков

пр сош д п ц р ц ся.

ξ дрь р дь вь м сь д · цр ѿ ь

пос вь вь · я ь в кьї ·

А кс др в м о съ вор м ц ря о

пос в у ов скы .

м дв ·р · д прѣ д · о ко бо

м о ьсꚍо ѡ вощї м д · пр сош во сцѣ о ·

од щ дово о · бѣш ·

А м дв 100 д пр ш д окмо бо

м о с ву м ду овощу пр сош ко

вс му во с ву од дово о б .

п ско цр ꚍо п шь · по д ь о ш роко

дошьш · ро бѣш по о б с ро · с ко

о ·

И п ц ко ц рс во пр ш дш 6 по

ш роко до о ш дш ро бяш по ом

ково с дко о быс ро.

ѡ бр ь в ь я о вѣ ь кр р

с о ш · по о в к кос ьї · п ь о /66a/ бѣш

·

С о п кр р о о с ояш м

обр ов ь во в я по бяш

кос по о ов скы м р вы .

ξ дрь ко кь ὥ ом ѡ бр по кь · А кс др бор о ко я вс д ко с о пу

ско в ко обр у ому

с ов р ьк ( с ѣ ѡ ѡб · мѣ щ с ц · с ов р ск я с о п у обр о о обр

мущ п с с ц во:

Page 109: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

109

в щ к о вьс окьь ощ ь по до д

дошьь · вьспѣ ь вь бр с · к ом ѡ

м ш по ·

«Ч ов щ к о ощ в ок по до с о

м с дош д вспя въ вр ся м ш бо о

о о м с д по .

бо смь со ось · вс м свѣ бы цр ь ·

кр м в дѣ вьс о ѣ ь сь во ско

во ко с по ѣ до до · с ш м д в

в ц во скя мо вс р б ш · м с мь

по б ш ·

А бо мь Со ос ц рь вс му св у бы

ц рь кр м о в д со вс м во с вом

мо м по с в ко пр до вос ш мя

д в ов ц во с во мо в ко р б

м с м по уб ш ».

сї с ов ξ дрь про ьь · бо в с · к ко д

м к до ѣ с про · пос в ць ь · вь ьмь

ѣ о сь ь осово · ὥбь рь вь · с омь

сво мь с вь ·

И с с ов с А кс др про убояся о

р в с б яко д м к до я ом с про у

пос в ць в м о Со осово о ув

пор щ м м о оц ым у с ом с .

м к до ї пр ш о · о п см о

ѡ бр п ш ь ѡ ь кь мь р

М к до я ' о въпр ш у: «Ч о п с о у

обр о с о п ?».

ѡ р с к м п щ прѣ вь вѣщ ь

мь б · с ѥ мь м м ш ·

О к м р : «Кр с у об у овощ м

м пр дво в щ м бы ».

ко ·в · д /66b/ мѣс пр шьш · кь о ѣко

пр шьш · п дош д вь орѣ о д в ·

в дѣв ш рьд к ко сꚋ ш в дѣ мь ·

И о о дв д ш д к ор ко пр ш дш к

по р вш в д ш д д в в ор о

орд с р ш в д м

дв с д ь · косм вьсї · во ск

рѣщ бѣ

дв с до о косм ы вс

во ьс во в д вш б .

ξ др вь вѣс ш ξ д рь вьсѣд

в д по д · в дѣвь ѿ мѣс мѣс о

прѣ од щ · як во во ск о по д щ ·

ябо в с ξ дрь р сї с ї · сь ьсо ос

ѣко р б в ш

А кс др ко я вс д в д ыд .

И в д в о м с до м с пр д одящ

ук во во с во по р щ убояся о:

с су ь д ко д Со ос ц ря

р б .

с рѣкь во сцѣ всо · ѡ ря с повѣ

с оборь в сокь прѣ во скомь пос в пов ·

д я вь ьмь · кь д мь д в мь по д · кь

д ом ѿ ь · пос ·

И во с ву сво му воору ся пов с о

оры высок о в б ов к пос к му

у.

ѥ о б ѥ о сѣдьш · пр шьдьш · с

пр с вь · с

Ж б о пр ш д с д о с

по в яс .

омь в цѣмь · /67a/ вь п · Ж сом в к м во п ;

во ц ξ дров по кош р в к

д в о · коп мь др ш ·

во ом А кс дровым пр кш м о я

у д в я о ов к коп м уд р ш .

ѡ вѣ цѣмь омь · в с явь · я пяс ьївь · О сом в к м кр к у.

ѥ о яс ш в ш д в мя · о ко

м о ьс во ξ дров во ск ко

мь с ѣ бѣш ·

И ус ыш ш с о д в д дош

А кс дров во с во б с с о м о с во

дрѣв ѥ к м мь · ѡ во ск б · др в м к м м А кс дрово во с во

р б

Page 110: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

110

ξ дровь п ь до ѡ ко я ш · до д ҵѡ

сь сво мь п ькомь пр спѣ · ко прѣко ш р

по по р ·

во с ш до д А о сво м по ком

пр сп ко по ш до ш роко о по я.

ξ дрь ко м ь яп д · д о о

ь по в ҵвь ѡ ко ь ям ·

А кс др сво м ко вм у вм ш вся

д о о в р у в во с сво вом я.

бѣш ·мь ѣмь · дѣ · в шьшьї бѣш ѿ вс ѣ

п ом ь в кь ·

эяш 10- д щь выш бяш вс д

п омы .

я ь яб ξ дрь с с ь · ѿ

ξ дровѣ яб ш ѡ ·в · с щ · во кь ·

И у уб А кс др ысящу ысящь

А кс дровы 2000 ко к уб ш .

ковь ко ь д вь в кь бѣш · ѡ

ѡ крьв в о ѣ я · о др о · по в щ

/67b/ ѣдѣ ·

Т ков бяш ко д в д : д ко о о

окров в я у по в вш в о

с дя у.

вь ꚋѣ д ь в ьм вьс · во водї · кь

ξ др пр шьш · рѣкош ξ др цр я ·

дов бо мь сьмр пр о ѿ вьс ьскь

цр ь ·

Во у р д ь в мо во воды р кош :

«А кс др ц р дово с ь см р о

вс скы ц р пр я смя

повѣ ь ѥс по яб · ѿ д вь д · д

дов мь вс м прѣ м ш · м о по

· вь ь м ь · б ь п м по б ҵ

·

ы пов с с по уб о д в д . И

вс м пр я с ощ ш по б у

б п я о м в ».

ξ дрь ям в с р · ѡ б м мо

в ьм · ко ц · к ом бо в м омощ

б д · вьсь бо свѣ пр м ш · ко ць пр спѣсмо ·

скоро вь м вь вр с м мо · ко вс

по в м мо ·

А кс др ум вся к м р : «О б м

мо в мощ во воды вс во буд

м омощ в сь бо св пр мш ко ць

пр сп смя ко по м ».

ѿд вьс вьш д вь м прѣшьш · М о о уду ш дш д в д м

пр дош .

Ск о ц р Ир к о С р м д ц р ц

о с о п о д д в бяш у всяко о

ов к 6 рук 6 о о д псо в ы о

р ц о д су ь р м

вь м ѣк д вь я кр с пр шьш ·

п ь ѡ вощї · р к · бѣш я ·

В м ку д в у в кр с у пр ш д

А кс др сво м во ьс вом. Т ко б м я

по овощ я р о

бѣш я ·в · с ьп в сок · ѡ брѣ ош · я

скяс о /68a/ я сьꚍор · р к цр ѡ бр ь ·

с м р м д цр ц ·

у дв с о п высокы обр ош ом

скус ым съ вор ы Ир к я ц ря обр

С р м ды ц р ц

кь с мь с ьпо · ξ дрь пр шьь · п к в с

м о о р ·

к с м с о пом пр ш д А кс др

проп к вся м о о р :

ѡ д вь вь вц ѣ р к ѥ цр я · с м р м до цр ц

к ко добрѣ вь мѣс ѣ с цр во в с · добрѣ

мр ш п м ь в ш по смр с о ь

«О д в ы во ов ц Ир к ц р

С р м д ц р ц к ко добр в м с с

ц рс вов ш добр бо умрос п мя в ш

по см р пр быв ».

Page 111: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

111

вь цр во вьшьь · сь во ско сво с вь

· і · д ь с о вь

дв оров п с ѣ р к в ѡ бѣ · мь

б с ромь к м мь кр ш ·

И дворы пус ы Р к вы обр ош ом

б с ром к м укр ш ы.

п с д прѣс о вь · · ко вь ꚋь

п с д ш · д ьї · · прѣшьш д

ѡ брѣ ш · р к · · о м щ ·

И ко в у р пус ы дош 6 д

д д обр ош 6 бо рук 6 о всяк о

мяш

с кь ξ др бо пр в ш · б с сь

ьїмь · мо ош ·

ко А кс дру пр в ш ся бо б ся с м

мо ош .

ξ дрь м о ьс во ѿ ь вѣ ь я в ҵ

о ѣш вь вс с вѣс · до ·

ѡ б м /68b/ · в о д · сї

вьс ѿ ярѣд ямрѣш ·

А кс др с уб м о с во м о о о

вы у в ш о яш о во вс вс у

в с д во обы я в дя у о ядя

вс о омрош .

м · · д ьї · п шь · вь ψо в д до д

· бо в ц вс ѣ о в ко бѣш · в ψ

· с ь д в кь др ов ко

ψї м ·

И м 6 д пр ш д во псо в ыя д

по д . Т убо ов ц ков : вс о

ов ско бяш вы п сь с м

бя у ов скы о у п скы я у.

с ξ д рь м о о б вь · м ь · · д

прѣшьь · мор ѣко до дош · во сцѣ

по я · пов ѣ ·

С А кс др м о о б в м 10 д

пр д мор ко пр д у во ьс ву

пов по в .

ко я д ом вь во съцѣ ямр шом

оспод о ѿв ь · врь вь мор · р к

морьскьї шьь о · др р к поб вь с

ьїмь ·

Ко д ому ум ршу оспод р о о в к в

мор р к морскы ш д о яс

дру р к пр ш д об ся с м

ко р ц · мор с од щ · ко д

по в щ · ϐь мор я ц

ко ы р ц моря ш дш д ко

м о с во по в у мор у к у.

с ξ дрь с ш вь · ꚋьс ї п повѣ ѣ ·

м о ьсꚍо орѣ ·

С А кс др в д в рос - п

пов у м о с во ор .

ѿ ξ дрь вьс вь · о мѣс о п д ·

пр морї ѡ вощї р м о бѣ

· во с цѣ /69a/ по повѣ ѣ ·

И о уду вос вш о м с о пр дош . Пр

ом мор овощ я м о о р о обр ош

у во ьс ву по в пов .

ѡ ок вь яꚋь мор рѣш · мо вь о ѣш ·

дрѣв сьꚍор пов · кь ѡ окя п я о ·

И ос ров в у рь моря у р вш о ь

съ вор пов ко ос рову п ы о яш

А кс др.

о ъ · кь м р ξ др цр · од вь

ὣ окь ь п · ѣс бо о мо ѡ брѣщ ь ·

по б ш · ь ь ябо прѣ бѣ д по д ко

по м ѣ д д ш ·

П о ом к му р : «Ц р А кс др

од ы пр во ос ров с в с бо о обр

по б ш мо о пр б ду ы по

м д ш ».

ξ дрь кь м р д щ мо

по б ш б м мо · пр вѣр др ·

о · к о ѡ бѣ м д ѣш ь · цѣ бо м ѣ

во ѥ · п вс м ь ь ·

А кс др к му р : «ы щ мо ы

по б ш б мы мо дру П о ом к о

м пос уш м ь с ц . Твоя бо в выш

вс м ы ».

о ь кь мя : р цр я ξ др · щ о ь

мрѣ ь др о мѣс о ѡ брѣщ ш · щ

ямрѣш · дря о ξ др о ь ὣбрѣщ ь

П о ом р к му: «О ц р А кс др

щ П о ом умр дру о П о ом я

обрящ ш дру о А кс др П о ом

Page 112: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

112

мощ о обр с ».

с рѣк о вь о вьшь кь ѡ ок п в

ь ѿ с ꚋ до ощ п явь · /69b/ д ѡ брѣ

мо рьк мь щ ьїкомь · м др вс

п кр с ь ѣ о · вс ·

С р к П о ом в суд о в д п в

ко ос рову у р до ощ доп ы мо обр

д р скым я ык о щ мудры

кр с ы о вс .

с в д вь о ь кь ξ др вь вр в с ·

вс м вь вѣс ьї · в д мо · ко

ξ дрь вь о вьшьь · др ѣ ь о вь ьмь сь

собо · · ѡ ок ὣ о о до д ·

В д в П о ом ко А кс дру въ вр ся

ск му вся я мо в д . А кс др в

о ь вс д дру о ь с собо в м 30

ос ров о о дош д.

ὣ ок · о о срѣ ьш ѥ о · пок о ш с

ѥ мя · р к ш о кь ξ др пр ш ь сї · о

вь ѿ ощ ш · м вс · смо · ко

р ш б ѡ вощ мь ѡ ок с о

п м с м ·

ъ д ос ров о о ср ош пок о ш ся

му о щ : «А кс др по о пр ш с к

м о ощ ш в я у с? Н бо смя

вс д яко в д ш с овощ м во

ос ров с мь п мся».

ξ дрь кь мь р · вь ҵ ѿ в сь о

рѣб · в пр ш ь ѥ смь · в дѣ вь вѣс

бо м ѣ · к ко м мо о щ · сї м ѣ

рѣкос · к ко р ьк мь щ ьїкѡ д вь я о

м ѡ б ос с · сꚋ

А кс др к м р : «Н о р бу м о

в с о пр до в д в с. Въ в с м к ко

мя мо к ко р скым о я ык

д в м обр ос ся?».

ѡ кь м рѣкош · м бо во п

м о ь ѣ · про вь вѣ/70a/с ь · р к цр ь · ш

пр шьсꚍї д · д вь вѣс ь бѣ р к в ь · сь

с м р до црц о цр ь бѣш · ꚋ к ско м

· цр ꚍов ш · ко ѿ в сь р м к до ·

О к му р кош : «Имя во пр м о

въ в с Ир к ц рь. А ш пр ш с в

ск м . Ир к ц рь С р м до ц р ц

ц рс вов ш Е ско м Тр ско

о в с р ься М к до я.

пр в дѣ м о б сꚍя м во п с п ї ·

крьвомѣшьсꚍ с в ш

Н пр вд м о м у пос ш

к я вопр с уп м кровосм ш м я ык

по ы ш с в м у.

сї · р к в дѣвь кь шьсꚍї м

в дѣвь р · м в ѣ м цр ц дв оров вь

пяс ь · бр с м дрї овь вцѣ · ѥ

со oмо ь · бо ш ѥ м ѿ в к мощ сꚋ д ·

в к б ко ї ꚋьпѣ ·

Ир к ц рь мо ов ск о

б ко я рп ц рьск я дворы ос в в в

пус ы я во помыш яя р о : „ у ш

с ь о в к мощ с р ьс вов

ов ск о б ко я рп "

с р р к · с щ о сьꚍор · пр в

с м сво бр вь · сь м сь

дѣц м сво м · вь о с пос вьївь · с мь сь

цр ц сво пр вьї р д · б ко ї побѣ ·

1000 о ь съ вор пов пр выя с ыя

д м своя бр в с м д м

сво м в о ь с пос д с м с ц р ц

сво пр вды р д б ко я о уду поб .

цѣ о бо од щ п вь до м · до до д · д

ξ др /70b/ с ьповѣ ѡ бр · вѣ я

в дѣ ь ѥ с ·

Ц убо од по мор п в в до м до д

об д А кс др с о пы обр обр

в я в д с .

ябо м о ѣ цр ꚍов ш · с ко добрѣ ·

р к цр ь сь с м р до цр ц · ѡ б ш

мрѣс · б ь в ь вь м о

ѡ с в в ш · д в вьс п в ш · ко д ѡ п ь

вь пр в д м ѡ д мо ·

И у м о о ц рс вов вш Ир к с

С р м до ц р ц в бв м о об

умрос с в м о б в ы ос в с

о ь вс п пов яко д в б ко у

м во вр мся.

Page 113: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

113

м прьв м ом ѡ б · ко бь м сї

р ѣв с · б ко ї ш ·

Мы съ р ш ом п рвому обы

пос дов вш ому ко бо р в ся

с б ко ш .

д в д в дѣ ь ѥс · п с ьї ·

цр ꚍї ш р р ш ш · м о ѿ яб ш ·

ы в я д в д с ы с попус

о ц рс в ш р ор ш м о ы о с

уб ш .

м ямѣ щ кяд вь вс ѣс ьї · вь

цр ꚍ сво мь ѿ д вь в кь мо щ вь сь

вьс о с ѡ окь · см прѣб в щ д ·

п од щ ѡ вощ ѥ ѡ ок с о · п щ с ·

р момь · ї осовьскьї к ь мь · щ д

вь мо о ѥ · о ѿ вь ї · ь ѿ

м дрь ш · щ ко цѣмь · /71a/ ꚋѣб ш · вь м

по ь о бо б вь до мѣ ьї ѣкь прѣдь

ощ ь в дѣ ·

Мы доум омся куд во вс у ы

во ц рс в ом мо ущ м о д в

д вс вс омся во ос ров с

пр быв м д р умом осо скым

по ш мся д о о с в я о

о о мудры ш щ р бу ш во м

ко ко ощ ш по о бо в ко вр мя».

с ξ дрь под в в с · · р по сҵ ѣ

ѥ д о ѿ м ь ь · с ов с о р ям ·

по бо ѥ цѣ бо с ов с ь в кь м ѥ ·

п сящь м о ь б с р м о оцѣ о ѥ ·

со омо бо м р вь к ѣ сво ѥ · м м дрь

скров щ ѥ сь рьп мо · мя м дря ѣ

мѣ · ѿ сящь о · д ь м дрь м о ьс во

ѡ б ь дї · д бо б м ь м о ьсꚍо

по яб ь д ·

И в д в А кс др под в ся

о я: «По с Со омо р : му ь мудр

скров щ д мо му ь мудр с о к

с рп мы с ь д му ь мудр м о с вом

об д д д му б ум м о с во

по уб я д ».

с рѣкь ξ дрь · · · осо ь сь собо по мь ·

ко ѡ ок д · с од щя мя · кь мь р

о ѿ с кр ѥ ·

И с р к А кс др осо ов о по м с

собо . О одящ му му въпрос о я:

«Ч о о суду пр д с ь?».

ѡ кь м рѣкош · сом прѣдь · б

ь м к ро ьс ц ѡ оцьї с · д /71b/ д

б ьї в ом дрьц · р с · ѡ

бо вс к с р ьї · с ·

О к му р кош : «Н о о окмо

М к р скы ос ровы Ок ьск о моря д

д б су ь омудр ц

р ц ся всяк я с р с су ь».

Ск о Ад м Ев о б ы д

р ц ся омудр ц бо всяк

с р с су ь

ξ ьдрь кь мь р · ѿ к с вь ѡ оцѣ вьс ш · А кс др к осо ом р кш : «О куду с

во ос ров о вс ш ся?».

ѡ кь мя р кош · д мя ябо пр ѡ ц ш мя ·

п вѣ б п с яп ьшя · р ь я б в шя вь

ь ѡ окь · вьс в шя с · бѣ ·р · ѣ · вь ѡ оцѣ о ·

пров щ р по р щ · вс п к ш

кр с добро · р ск пом · я ·в · с

род к в ·

О к му р кош : «Ад му убо пр о цу

ш му пр с уп вш пов дь бо р я

у бывшу в о ос ров вс шуся быс ь

во ос ров о Им 100 р по р я

вс д п к с ся кр с ыя добро ы р скыя

пом я по 30 р я у род с дв

сы К Ав я.

с бвѣ дї во ь по в дѣ · бр бр пов ь ·

к ь в б · скрьб в ко ѡ скр бьї с ·

И с бв по в д д во бр бр

въс К Ав я уб . Скорб в ко

Page 114: Univerzitet u Sarajevu Filozofski fakultetff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/bhs/Amina-Osmanlic.pdf15. st. kao srpska Aleksandrida. Ova juţnoslavenska verzija djela sačuvana je u ruskoj,

114

прѣѿц ь ш ь д мь · п б б ш в в · р ск

ь ї пом · р сь с ь м пом ·

с сво о в · мрьꚍ прѣ собо р щ · бѣ

вьс · п щ ·

оскорб вся пр о ць шь Ад м пр б б ш

Ев р по р щ сы сво о Ав я

м р в пр д собо рящ б вс д п щ ся.

сьдѣ всѣ /72a/ б м вор ць · вс ѣ ь ·

ь я ос ь · б ьмѣр скр ь · прѣѡ ц

ш о д м · кь мя пос · ѿ м ь ород

· ѿ прьс сь д крьв · вь вц ѣ д м во

по о сьмр ь в ово скр б · с о ѿ м

ь вь ь бѣ ь · п к кь м р о м вь вр щ

д вь ощ вь сї · ѡ бѣ род с · о ь

вь в оро пр шьсꚍї мо п к ѿ м вьс ·

р прѣс ш мьь ѿп дош · с о п к

пос ш ї мь · с ѣд м ·

Съд вс м вор ць бу м

б м р у скорбь пр о ц ш о в д к

му пос о я: «По о см р ь Ав ву

скорб — с о о м в я п к м р о

м во вр д му ь вс в о

б род ся о я ь во в оро пр ш с в

п к о м я вос му ь».

в я м якоп м · пов ѣ · мѣс о

мь · др о с род мь повѣ ѣ мя пр в д ·

б о ьс в · вьс ямь кь мѣ щ · м мь

с ·

И с о Ав я в м покоп пов сы

вм с о о о дру о пород му мудр

пр в д ум вс д к бо у мущ мя м С .

д мя ь ѡ ок о о · бь пов ь

/72b/р по р ш · о ѡ ь · пом ш

· вс о срьь · п б в м ш · ь ѿ с д ·

вь вс я по д · ·м м сящ мѣ ѣ ѡ · п к

р я р ш ·

Ад му о ос ров о о р по р щ

ос быв ш с пр д к му о я:

«Ад м ыд о суду во вс у по д с дмь

ысящ пр ш д п кы р у р ш ».