UNUTRAUNUTRAUNUTRAUNUTRAŠNJA ŠNJA ŠNJA ŠNJA STRUKTURA RESTRUKTURA RESTRUKTURA RESTRUKTURA RE IIIIUNUTRAUNUTRAUNUTRAUNUTRAŠNJA ŠNJA ŠNJA ŠNJA

STRUKTURA RESTRUKTURA RESTRUKTURA RESTRUKTURA REČIIII- atomi reči -

Morfema

→ ,,Najmanja jedinica jezičke strukture koja → ,,Najmanja jedinica jezičke strukture koja ima samostalno značenje ili gramatičku funkciju’’

juče, sada, iz-nad, kup-i-ti, pod-vez-a-ti, plav-o-kos

- odnos između reči i morfema?

- odnos između broja reči i broja morfema u nekom jeziku?

Vrste morfema

→ → slobodne i vezane morfeme

pre-dan-i-ti, crn-ac, rad-nik, pot-krov-lje, zid-ić, na, kod

→ leksičke i gramatičke morfeme→ leksičke i gramatičke morfeme

pev-a, u-rad-i-ti, grad-ov-i, sunc-o-kret, mir-o-ljub-iv

leksičke -------→ slobodne i vezane mmorfemee

gramatičke ------→ vezane i slobodne

Da li je kup-ac tu?

Struktura reči

prefiks -osnova (+ osnova) (+ afiks)

- sufiks‹

- sufiks

nož, Beo-grad, beo-grad-ski, pro-rez

prosta = korenosnova

složena = koren + M‹

JEDNINA MNOŽINA

Poljski:JEDNINA MNOŽINA

NOMINATIV kot kot-yGENITIV kot-a kot-ówDATIV kot-u kot-omAKUZATIV kot-a kot-yINSTRUMENTAL kot-em kot-amiINSTRUMENTAL kot-em kot-amiLOKATIV koci-e kot-achVOKATIV koci-e kot-y

kot-a = osnova (koren) + flektivni nastavakkot-a = osnova (koren) + flektivni nastavak

kot (kot-ø) = osnova (koren) + nulti nastavak

kot-a (GEN JED) : kot-a (AKUZ JED)

↓↓

Sinkretizam → pojava da dve ili više gramatičkih reči imaju istu formu

N VN V

butelk-a "boca" butelk-owa-ć ...

filtr "filter" filtr-owa-ć "filterisati"

bial-y “beo" biel-i-ć “beliti"

gluch-y “gluv" gluch-ną-ć “ogluveti“

↓↓

koren + sufiks = (složena) osnova

bel-i -ti, bel-e -ti, filter-isa -ti

→ Infiks= afiks koji se umeće unutar neke = afiks koji se umeće unutar neke

druge morfeme

Khmu (Laos):

ska:t (“oštar") → s-m-ka:t (“oštriti")

Engleski:

abso-bloomin′-lutely, fan-bloody-tastic

→ Cirkumfiks (parasinteza)

= kombinacija prefiksa i sufiksa koja ima određeno značenje ili gramatičku funkciju

Nemački:

ge...t – wander- (“čuditi se") → ge-wander-t

ge...e – sing- (“pevati") → Ge-sing-e

Alomorfija

morfema - morf – alomorfimorfema - morf – alomorfi

{raz}

raz-men-i-ti / ras-ter-a-ti / raš-čist-i-ti / raž-džilit-a-ti

JEDNINA MNOŽINA

Holandski hoed [hut] “šešir" hoed-en [huden]

Nemački Tag [ta:k] “dan" Tag-e [ta:gə]

Poljski chleb [xlεp] “hleb" chleb [xlεbi]

→ Sužavanje alomorfije samo na fonološki → Sužavanje alomorfije samo na fonološki neautomatske alternacije – na domen morfofonologije

Engleski:

wife → wive-s, Plato → platon-ic,

act-or → ag-ent

Supletivizam

→ odsustvo fonološke sličnosti između različitih oblika lekseme

čovek – ljudi, dobar – bolji

Engleski:

good – bett-er, bad – worsegood – bett-er, bad – worse

- supletivizam u tvorbi re či

Italijanski:

Milano → Milan-ese, Chieti → Teat-ino

→ Neafiksalne vezane morfeme!

- “Neleksički koreni" u neoklasičnim složenicama (tzv. kombinujuće forme -combining forms):

mikro-skop, mikro-fon, mikro-talasmikro-skop, mikro-fon, mikro-talas

tele-fon, tele-vizija, tele-komunikacija

fono-graf, sono-graf, foto-graf

- cranberry morfeme :

Engleski:

blue-berry, black-berry, cran-berry

Holandski:

stief-vader (“očuh")

- Vezani koreni iz latinskog:

Engleski:

conceive, deceive, perceive, receiveadduce, deduce, induce, produce, reduceadmit, permit, remit,transmit

↓

Problemi za definiciju morfeme zasnovanu na značenju (leksičkom ili gramatičkom)!

Morfološka tipologija

→ Edward Sapir (1921) - jezici morfološki variraju po dva parametra:

1) Indeks sinteze

⇨

1) Indeks sinteze

⇨Količina afiksacije - broj morfema u reči

2) Indeks fuzije

⇨Lakoća segmentiranja morfema

⇛ Indeks sinteze ⇛

- Kontinuum sa (idealnim) izolativnim jezikom na jednom i (idealnim) sintetičkim jezikom na drugom kraju:

IZOLATIVNI< ---X-----X--------------------------X-------->SINTETIČKIKineski Engleski Tivi

IZOLATIVNI

↓↓

Kineski:

Wŏ măi júzi chī.Ja kupiti pomorandža jesti.“Kupio sam pomorandže da jedem.”

Međutim:

péngyoǔ-menprijatelj-i

túshūguǎn (biblioteka)> túshū (knjiga) + guǎn (kafana) ...

SINTETIČKI

↓↓

Tivi (polisintetički):

Ngirruunthingapukani.ngi -rru -unthing -apu -kanija pr. vr. neko vreme jesti ponavljajućija pr. vr. neko vreme jesti ponavljajućiNastavio sam da jedem.”

Međutim:

I u polisintetičkim jezicima rečenice se obično sastoje od više reči.

⇛ Indeks fuzije ⇛

- Kontinuum sa (idealnim) aglutinativnim jezikom na jednom i (idealnim) fuzionim jezikom na drugom kraju:

AGLUTINATIVNI < ---X-------------------------------X-------->FUZIONIKirundi Srpski

AGLUTINATIVNI

↓

Kirundi:

Y-a-bi-gur-i-ye abana.V1-perf.-V8.njih-kupiti-apl.-asp. V2.deca“Kupio ih je za decu.”

Nahuatl:

no-kali moja kuća no-pelo moj pasmo-kali tvoja kuća mo-pelo tvoj pasno-kali-mes moje kuće mo-pelo-mes tvoji psii-kali njegova kuća i-pelo njegov pas

FUZIONI

↓

Srpski:

Čita-m.1. l. jedn. prez. akt. potvr. oblik

Starogrčki:

lu-ō otpuštamlu-ōmai trebalo bi da otpustimlu-omai bivam otpuštenlu-oimi mogao bih otpustitilu-etai on biva otpušten

→ Supletivizam kao fuziona krajnost

→ Morfološke univerzalije

Ako neki jezik ima kategoriju roda, uvek ima i kategoriju broja.

→ Implikacione univerzalije kao restrikcija klase mogućih prirodnih jezika:

Rod + - - +

Broj + + - -

→ Upotreba hijerarhije u morfološkoj tipologiji:

JEDNINA > MNOŽINA > DUAL

→ Obeleženost (markiranost) = asimetrična → Obeleženost (markiranost) = asimetrična distribucija osobina