RANA PROIZVODNJA PARADAJZA

Sve više proizvođača se odlučuje za ranu proizvodnju paradajza u plastenicima i na otvorenom polju. Naročito je evidentan porast plasteničke proizvodnje u rano proleće, a u poslednje vreme i u kasnu jesen, čime se produžava snabdevanje tržišta svežim paradajzom.

Uslovi uspevanja paradajza

Najbolje uspeva tamo gde period sa prosečnom dnevnom temperaturom 15°C traje najmanje 150 dana, i gde temperature u toku dana rastu i do 35 °C. Za normalan razvoj biljke paradajza trebaju temeprature između 18-25 °C. Minimala temeratura za klijanje je 10 °C. Paradajz prestaje da cveta na temperaturi ispod 15 °C i iznad 35 °C. Na temperaturama 9 °C prestaje rast biljke. Izmrzava na 0°C, mada usevi iz direktne setve u fazi kotiledona listića mogu izdržati mraz i od -1,1 do -1,3 °C. Nakon zametanja plodova i u toku zrenja temperatura treba da se kreće od 18-20 °C. Polen paradajza je osetljiv na kolebanje temperature i ne klija ako je temperatura ispod 13 °C i iznad 30 °C. Pored temperature paradajz traži dosta  svetlosti jačeg inteziteta, te zato tokom jeseni i zime imamo nepovoljne uslove za uzgoj paradajza u zaštićenom prostoru. Svetlost je neophodna i u

proizvodnji rasada. Pri oblačnom vremenu, bez obzira na toplotu, paradajz sporo raste, slabo se razvija, stablo se izdužuje, a cvetovi opadaju. Najmanja dužina dana za cvetanje i zametanje plodova je 9-10 sati što se kod nas postiže već krajem aprila i traje do kraja septembra. Bolja osvetljenost postiže se i pružanjem redova u pravcu istok-zapad.

Vlaga – povoljan reži zemljišne vlage od izvanrednog značaja je za razvoj paradajza. Kritičan period za vlagu je vreme cvetanja i zametanja plodova.Transpiraconi koeficijent paradajza iznosi 824 l za kg suve materije. Vlažnost zemljišta se održava sa redovnim navodnjavanjem. Ukoliko se smanjuju sušni i vlažni period dolazi do pucanja ploda. Najbolje dodavanje vode paradajzu je sistem kap po kap koji se ugalvnom koristi u staklenicima. Na otvorenom polju prednost nad drugim načinima ima zalivanje brazdama, mada se u širokoj proizvodnoj praksi najviše koristi veštačka kiša. Važno je napomenuti da je kod paradajza bolje, ređe a obilno navodnjavanje nego često nedovoljno kojime se kvasi samo površinski sloj zemljišta i dovod do plitkog korenovog sistema. Pored vlažnosti zemljišta paradajz traži i određenu vlažnost vazduha. Idelana vlažnost vazduha za pucanje antera i rasipanje polena je 60-70 %. Ovo je bitno jer u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji ova vlažnost je obično veća, te je oplodnja otežana, a često i onemogućena. Plodored - paradajz u plodoredu dolazi na prvo mesto. To znači da se đubri stajnjakom u količini 40-50 t/ha. Na istu površinu dolazi nakon 3-4 godine. Dobri predusevi su mu grašak, pasulj, strna žita… Posle paradajza dobro uspeva korenasto povrće i lukovi. Loši preusevi su mu krompir, paprika, plavi patlidžan, duvan i lucerka.

Đubrenje

Kao i kod drugih kultura, problem đubrenja paradajza treba posmatrati u funkciji prirodne plodnosti zemljišta, planiranog prinosa i cene đubriva. Paradajz je kultura koja se đubri stajnjakom i mineralnim đubrivima. Prirodna plodnost parcela u datim uslovima, kao tip zemljišta diktiraju potrebne količine stajnjaka. Orjentaciono se uzima da je za 1 ha potrebno 40-50 t zgorelog stajnjaka. Stajnajk se unosi u jesen pod duboko zimsko oranje. Đubrenje mineralnim đubrivima je takođe potrebno. Ova đubriva utiču na ranostasnost, veličinu i kvalitet prinosa. Fosforna đubriva utiču na povećanje prinosa i ranije stasavanje plodova. U zavisnosti od planiranog prinosa, tipa proizvodnje i sadržaja hraniva u zemljištu, unosi se oko 120-160 kg/ha azota, 180-220kg/ha fosfora, i 100-150 kg/ha kalijuma. Polovinu od 2/3 fosfora i kalijuma unosimo u jesen ili u rano proleće pre zatvaranja zimske brazde, a ostali deo se daje pred setvu. Od ukupne količine azota jedna polovina se unosi pred sadnju ili setvu, a druga polovina ostavlja za prihranjivanje useva.

Proizvodnja rasada

Rasad paradajza se praktično uvek proizvodi u toplim ili mlakim lejama ili plastenicima, što zavisi od vremena setve. Vreme proizvodnje rasada uvek je zavisno od klimatskih uslova, reona gajenja i tipa proizvodnje. Po pravilu ukoliko se predviđa pikiranje rasada vreme setve treba podesiti na približno 5-6 nedelja pre iznošenja rasada na otvoreno polje. U našim agroekološkim uslovima za ranu proizvodnju setva se obavlja od 20 februara do početka marta. Setva pre 15 februara nije preporučljiva zbog niskih temperatura (naročito ako se proizvodi u hladnim plastenicima). Za setvu treba koristiti deklarisano i kvalitetno seme. U zavisnosti od vremena, mesta i cilja proizvodnje biraju se odgovarajuće sorte i hibridi. Hibridna snaga kod paradajza se ogleda u povećanju prinosa, ranostasnosti, a naročito u ranijem zrenju plodova pre druge etaže. Rasad se proizvodi setvom semena koje je dosta sitno. U jednom gramu može biti 260-320 semenki. Klijavost zadržava 4-6 godina. U povoljnim uslovima paradajz niće za 6-8 dana. Po m² leje seje se 1,5-2 g semena što daje 500 biljaka. Za ranu proizvodnju setva se obavlja u sandučiće ili tople leje gusto sa 8-10 grama semena po1 m². Biljke tu ostaju 10-14 dana pa se onda pikiraju na rastojanju 12×12 ili 10×10 cm, u drugu leju ili hranljive kocke, saksije i slično.

Pikiranje rasada nije ništa drugo do presađivanje biljke sa jednog mesta gde joj je tesno na drugo mesto sa većim vegetacionim prostorom. Pikiranje treba da se obavi što ranije (u fazi kotiledona, izuzev u fazi prvog pravog lista) jer se dugim držanjem u gustom usevu smanjuje potencijal za prinos. U gustom sklopu broj plodova po grozdu i biljci može jako da se redukuje, tako da se

kasnijom negom na polju ili u plasteniku ne može mnogo uticati na povećanje rodnosti preko već formiranog potencijala.

Rasađivanje

Pri utvrđivanju najranijeg roka rasađivanja paradajza na otvorenom polju naročito značajan činilac je pojava kasnih prolećnih mrazeva. Po pravilu kod nas je to krajem aprila- početak maja. U principu, ranije rasađivanje ima znatna preimućstva: ranije stasavanje i veće prinose. Kod nas se paradajz najčešće sadi na razmak od 80×50 ili 90×40 cm. Gustina sadnje može biti manja ili veća, u zavisnosti od sorte, sistema gajenja, plodnosti zemljišta i drugih okolnosti. U ranoj proizvodnji, kada se biljke gaje uz oslonac i orezuju na jendo stablo mogu imati i znatno veći sklop (40-45000 biljaka/ha). Na taj način naročito kod ranih useva postiže se veći prinos i veća količina plodova u vreme kad aparadajz ima visoku cenu. Nakon rasađivanja u toku prvih nedelja moramo obezbediti brižljivu negu useva a pre svega redovna okopavanja, navodnjavanja a prilikom poslednje kopnje i blago ogrtanje. Pri gajenju ranog paradajza (koji se gaji uz oslonac) obavezna mera nege je zakidanje vrha stabla iznad treće, četvrte ili pete grane čime dobijamo na ranostasnosti. Vreme cvetanja i plodonošenja paradajza zavisi od načina dekaptacije to jest od broja cvetnih grozdova po biljci.

Proizvodnja paradajza u plastenicima

U kontinetalnim delu naše zemlje paradajz u plastenicima bez dopunskog grejanja može se saditi do mesec dana ranije nego na otvorenom polju. Vremenski to je prva dekada aprila. Setva za ovu proizvodnju se obavlja početkom febuara tako da rasad u momentu rasađivanja ima oko 60-65 dana i ima formirane cvetne pupoljke. Obavezno se koristi pikirani rasad. Rasad se sadi na razmak 80×40 ili u dvoredne trake sa razmakom od 40-50 cm između redova i 80-100 cm iznad traka. U redu je rastojanje oko 40 cm. Kod ove proizvodnje je važno da se zaperci ukoliko ih ima uklone iz pazuha listova kako bi biljka rasla samo stablom. Od opštih mera nege sprovodi se zalivanje, okopavanje, prihranjivanje i zaštita od bolesti i štetočina. Zalivanje je u početku ređe, svakih 10-12 dana sa 20-25 l/m², a u vreme plodonošenja sa 30-40 l/ m² svakih 5-7 dana. U plasteničkoj proizvodnji su i specifične mere nege kao što su priprema armature za vezivanje biljaka, obezbeđenje odgovarajuće temperature i vlage vazduha, pinciranje (zakidanje zaperaka), dekaptacija (zakidanje vrha biljke), pospešivanje oplodnje, uklanjanje starih listova itd. Dužinom redova paradajza postavlja se armatura. Obično je to pocinkovana žica prečnika 3 mm (za 1000 m² plastenika potrebno je preko 65 kg žice) za koju se vežu biljke. Vezivanje se obavlja plastičnim kanapom ili rafijom i počinje desetak dana od sadnje. Dužina kanapa treba da iznosi 2-2,5 m. U toku vegetcije biljke se obmotavaju oko kanapa kako ne bi došlo do krivljenja i lomljenja glavnog stabla.

Temperatura u plasteniku u toku dana treba da se kreće od 20-25 °C, a u toku noći 15-18 °C. Relativna vlažnost treba da iznosi 60%.

Pinciranje –  je obavezna mera nege jer se obično paradajz gaji na jedno stablo. Vrh se otklanja nakon 6-8 etaža. Kod niskih hibrida vrh biljke se ne uklanja, jer biljka sama zaustavlja rast te se vrh završava cvetnom grančicom, mada je perporuka da se za ranu proizvodnju i oni gaje na jedno stablo sa četiri cvetna grozda. Visoki hibridi ukoliko se gaje na dva stabla kasne sa zrenjem. Niski hibridi se mogu gajiti i na dva stabla tako da na glavnom stablu imamo četiri cvetna grozda, a na drugom stablu dva cvetna grozda, naročito ako želimo visok srednje rani prinos (berbe do 15 jula). Prinosi koji se postižu u ovoj proizvodnji kreću se od 20-35 t/ha ranog prinosa (do 01 jula). Srednje rani prinos se kreće od 55-80 t/ha berbe do (15 jula), a ukupan prinos u plasteničkoj proizvodnji može da iznosi od 110-130 t/ha.

Berba paradajza

Za lokalna tržišta paradajz se bere kada su plodovi dostigli punu zrelost i karakterističnu boju. Za manje udaljena tržišta berba se obavlja nešto ranije, kada plodovi nisu sasvim zreli. Za udaljena tržišta beru se plodovi na kojima se pojavila ružičasta boja, najčešće na delu koji je izložen suncu. Takvi plodovi dostignu punu zrelost posle nekoliko dana. Berbu treba obavljati po suvom vremenu, a u jesen posle nestanka rose. To je značajno jer vlažni plodovi loše podnose transort. Berba treba da budu redovna, kako bi se otkidanjem zrelih plodova, biljke naterale da ubrzaju rast i zrenje do tada zelenih plodova. Plodovi se beru bez drške pazeći da se ne nagnječe ili na drugi način oštete. U početku su berbe svakih 7-8 dana, a kasnije češće na svaka 3-4 dana. Prinosi paradajza variraju od zavisnosti zemljišta, sorte, primenjene agrotehnike… Vrlo rodne sorte i hibridi, uz primenu visoke agrotehnike mogu dati prinose od 100-120 t/ha. Uobičajni prinosi su od 40-60 t/ha.

Dipl.ing. Vladimir Rankov