UČIMO JEDNI od drugih - HORSCH · 2020. 3. 12. · naš štand – i to uprkos napetoj situaciji u poljoprivredi. Ja lično ni- ... Sve u svemu, sa obe strane sam do- ... Srećan

19 |

2019

Na oštrici nožaNovi valjak sa noževima Novi valjak sa noževima Cultro TCCultro TC 8

Dvostruka dobitTheo Leeb o novoj prskalici sa Theo Leeb o novoj prskalici sa tandemskom osovinomtandemskom osovinom 24

Dani polja u HORSCH FranceZajednički iskoristiti Zajednički iskoristiti iskustva iskustva 45

UČIMO JEDNI od drugih

Spremni za budućnostSpremni za budućnost

HORSCH Transformer VF

2 terra HORSCH 19 | 2019

Sadržaj

AKTUELNOSTI

4 Agritechnica 2019 – pregled

5 ACI se širi

6 Iskrene promene: CeresAward za Phillipa Krainbringa

8 Na oštrici noža: Cultro TC

10 Raznolikost: novi Maestro modeli

12 HORSCH gradi fabriku u šumi

VESTI IZ PRAKSE

14 Diversifikacija za više prinosa: soja u Brazilu

IZ CELOG SVETA

18 HORSCH Academy: obuka i povezivanje

VESTI IZ PREDUZEĆA

21 Centar efikasnosti: R & D Crop Care u Landauu

24 Dvostruka dobit (Theodor Leeb)

27 Poljoprivreda budućnosti (Michael Horsch)

30 HORSCH u Severnoj Americi (Philipp Horsch)

REPORTAŽA O FIRMI

34 Sa malo uraditi puno: Bács-Cereal Kft., HU

37 Mudro odabrana mehanizacija: Mindaugas Šemežys, LT

HORSCH INTERNO

40 HORSCH Dani dilera – Korist za kupca

41 Novi koncept obrazovanja u HORSCH-u

SERVIS I PRODAJA

42 Moćan servis: Claas UK

CENTAR FITZENTRUM

45 Dani polja u La Lucine

41

621

IZDANJE 19

IMPRESSUMterraHORSCH je međunarodni časopis za klijente firme HORSCH Maschinen GmbH Sitzenhof 1, DE-92421 Schwandorf Tel.: +49 9431 7143-0, Fax: +49 9431 7143-9200 [email protected], www.horsch.com

Odgovorna za sadržaj: Cornelia Horsch

Redakcija: Johannes Hädicke

Priloge su napisali: Camille Blandin, Michael Braun, Lucas Cortinove Johannes Hädicke, Cornelia Horsch, Phillip Krainbring, Eileen Nicolai, Fábio Benedito Ono, Magdolna Vas, Heike Wolf, Simon Wyatt

Fotografije: arhiva HORSCH, fotografija Petra Kellner, VDI, strana 27: iStock.com/hfoxfoto (CO2), Seite 29: iStock.com/dhughes9, Farming Photography, Adrienn Fekete-Pálfi, Johannes Hädicke, C. Kappes, Simon Wyatt, Ceres Award: © Timo Jaworr za agrarheute

Prevodi: engleski: Heike Wolf; francuski: Stéphane Proust, AeC Traduction; poljski: Barbara Dudkowski; ruski: Vyacheslav Ve-klenko, portugalski: Arno Dallmeyer, slovački: Marian Kukučka, srpski: YU-DNI d.o.o, hrvatski: JERKOVIC d.o.o.

terraHORSCH izlazi dva puta godišnje na nemačkom, en-gleskom, francuskom, hrvatskom, poljskom, portugalskom, ruskom, slovačkom, srpskom, češkom i mađarskom jeziku.

Časopis i svi u njemu sadržani prilozi i slike su zaštićeni autorskim pravom. Svako komercijalno korišćenje van granica određenih zakonom o autorskom pravu zabranjeno je bez saglasnosti izdavača.

Produkcija i grafička obrada: Beckmann Verlag GmbH & Co KG, Lehrte

Štampa: Frischmann Druck und Medien GmbH, AmbergPapir: 120g/qm Maxi Offset. Papir je sertifikovan prema EU Ecolabel. Ovu oznaku dobijaju proizvodi i usluge koji imaju manji uticaj na životnu sredinu od ostalih sličnih proizvoda. Više detalja na www.eu-ecolabel.de

Štamparska boja: štamparska boja QUICKFAST COFREE. Bez minerala i kobalta. Sertifikovano i preporučeno za štampu prema „Cradle-to-Cradle“ principu („od kolevke do kolevke“) – pristupu koji se bavi širenjem dosledne i konzistentne održive ekonomije. Više informacija na www.c2c-ev.de.

terra HORSCH 19 | 2019 3

Drage čitateljke, dragi čitaoci!

Sajam Agritechnica 2019 je iza nas. Svake dve godi-ne se radujemo ovoj stručnoj međunarodnoj izložbi na kojoj imamo priliku da sretnemo mnoge naše kupce i poslovne partnere iz čitavog sveta i da sa

njima porazgovaramo o aktuelnim temama.

Digitalizacija je bila jedna od najvažnijih tema na mnogim štandovima. Po našem mišljenju, poljoprivreda se trenutno nalazi na velikoj prekretnici u mnogim oblastima i za to se moramo svi pripremiti. Aktuelne teme poput životne sredine, klimatskih promena, zdravlja i naravno digitaliza-cije 5.0 su na prvom mestu među poljoprivrednicima, ali i u društvu generalno, i međusobno su usko povezane. Iz toga proizilaze pitanja o novim načinima obrade zemljišta, novim rotacijama useva, drugačijim navikama u ishrani, formiranju humusa u zemljištu (da li je to izvodljivo?), CO2 sertifikatima...

Vremena nikada nisu bila tako zanimljiva kao sada. Mora-mo biti otvoreni za novine – čak i kada prete da okrenu na-glavačke naše uobičajene načine rada i postojeće strukture.

Želimo vam mnogo zabave u čitanju, srećan Božić i srećnu i uspešnu Novu godinu!

Srdačno Vaša

Cornelia Horsch

Dobrodošli


AGRITECHNICA 2019 – PREGLED

Upravo završena Agritechnica je opet bila veliki uspeh. Mnogo klijenata iz celog sveta je posetilo naš štand na kojem je bilo oko 150 zaposlenih u firmi HORSCHU. Svaki dan je bio izuzetno posećen. Najviše interesovanja kod posetilaca su izazvali noviteti.

Na a početku Agritechnice Corneliji i Michaelu Horschu je ukazana posebna čast. Dodeljena im je nagrada „Award of Merit“ od strane Evropskog udruženja poljoprivrednih inženjera (EurAgEng).

Ova nagrada se svake dve godine dodeljuje ličnostima koje su na izuzetan način doprinele poljoprivrednoj mehanizaciji i razvile revolucionarne inovacije od evropskog i međunarodnog značaja.

Ali to nije bila jedina nagrada u okviru sajma Agritechnica. HORSCH Transformer VF je dobio nagradu „Machine of the Year 2020” (Mašina godine 2020.) u kategoriji mehaničko održavanje useva. Ova nagrada se dodeljuje svake dve godine i to od strane stručnih časopisa „traction” i „agrarheute”.

Michael i Philipp Horsch su podelili njihove lične utiske sa sajma Agritechnica.

Michael Horsch: „Jako me je iznenadilo koliko ljudi je posetilo naš štand – i to uprkos napetoj situaciji u poljoprivredi. Ja lično ni-sam puno govorio o našim mašinama. Uglavnom sam govorio o tome u kom pravcu treba da se razvija poljoprivreda. Teme su bile, primera radi, kakve šanse će imati hibridna poljoprivreda i šta bi nam potencijalna zabrana glifosata mogla doneti. Nemačka mini-starka poljoprivrede Julia Klöckner i predsednik Udruženja nemač-kih poljoprivrednika Joachim Rukwied su posetili naš štand neza-visno jedno od drugog. Oboje su detaljno objasnili kojim stvarima se trenutno bave. Jako sam se iznenadio koliko se intenzivno bave novim temama. Mislim da oboje imaju dobre ideje za budućnost, ali im treba vremena da sazru. Sve u svemu, sa obe strane sam do-bio ohrabrenje iako još nisu sve izneli u javnost.“

Philipp Horsch: „Veoma smo zadovoljni ovogodišnjim sajmom Agritechnica. Drago nam je što smo imali prilike da vodimo inte-resantne razgovore i da se povežemo sa našim klijentima i poslov-nim partnerima. Ove godine smo na Agritechnici pokazali najviše inovacija ikada. Našu eksploziju inovacija je predvodila samohod-na prskalica Leeb PT, a uređaji za mehaničko uklanjanje korova su veoma dobro dočekani. Zato sa optimizmom očekujemo sledeću poslovnu godinu. Trenutno se poljoprivreda nalazi pred najvećim promenama u istoriji – to osećaju i poljoprivrednici. Agritechnica je zato bila idealna prilika za razmenu iskustava pri kojoj se oseti-lo da je većina poljoprivrednika pozitivno i optimistično nastrojena ka ovim promenama. U budućnosti želimo da učestvujemo u ovim promenama u poljoprivredi zajedno sa poljoprivrednicima.”

Cornelia i Michael Horsch su nagrađeni nagradom „Award of Merit” za posebne zasluge u poljoprivredi. Zdesna na levo: prof. Peter Groot Koer-kamp, predsednik EurAgEng, Michael i Cornelia Horsch i prof. Martin Kremmer, član izvršnog odbora EurAgEng.

01 HORSCH tim na sajmu Agritechnica

02 HORSCH štand je tokom celog sajma bio veoma posećen.

01 02


ACI se širiKonstantan rast firme HORSCH se odražava i na odeljenje za istraživanje i razvo-ja. Bilo je krajnje vreme da se ACI (Agricultural Centre of Innovation; srp. Centar za inovacije u poljoprivredi) proširi na još jednu zgradu. Rukovodilac ovog odelje-nja Hubertus Bultmann za terraHORSCH otkriva razloge za proširenje.

terraHORSCH: Šta je bio povod za proširenje ACI? Hubertus Bultmann: Kada smo planirali izgradnju postoje-ćeg ACI, želeli smo da kancelarije budu velike. Kako je vreme prolazilo, došli smo do tačke da su sve kancelarije zauzete i postajalo je očigledno da se kapaciteti moraju proširiti. Zato je proširenje bilo neizbežno. Građevinski radovi su bili gotovi početkom septembra 2019. godine. Sada imamo prostora za 60 novih zaposlenih.

Koliko zaposlenih se već preselilo u nove prostorije i koliko brzo se popunjavaju nova mesta? Prvi zaposleni su se preselili već početkom juna. Trenutno smo još daleko od toga da popunimo sva mesta. Prostorije iz kojih smo se iselili koristimo između ostalog kao laboratoriju za razvoj elektronike. Sad imamo mesta za potpuno automatsko testiranje softvera, kako bismo bili još bolji u ovoj oblasti. Slobodna radna mesta se polako popunjavaju. Od početka godine smo dobili deset novih kolega. Sledeće godine ćemo se usmeriti na to da novu zgradu ispunimo živo-tom. Osim toga, želeo bih da pojačam tim za predrazvoj – mi ga zove-mo „FutureLab”.

Zašto pridajete toliki značaj pojačanju tima za predrazvoj? HORSCH je postao velik zbog brze realizacije želja kupaca. Mi zato negujemo bliske odnose sa poljoprivrednicima i zajedno sa njima isprobavamo nove stvari. Trenutno ima mnogo zanimljivih tema na koji-ma želimo da radimo. Osim uobičajenih projekata u oblasti ulaganja semena, obrade zemljišta i setve žitarica, tu su pre svega i hibridna poljoprivreda i digitalizacija. Da bismo mogli da obradimo mnogo novih tema moramo imati dovoljno kapaciteta u oblasti predrazvoja. Kada zapošljavamo nove zaposlene, mi tražimo kolege koje su već pokazale kreativnost u drugim odeljenjima firme.

Da li će biti reorganizacije u pojedinačnim timovima? Već smo reorganizovali timove kada smo se preselili u novu zgradu. Pod istim krovom sad imamo tri odseka za razvoj proizvoda: Tillage, Seeding, Planting. Naš cilj je da se bolje

fokusiramo na pojedinačne proizvode ova tri odseka. Ovaj korak je jako bitan za nas, zato što je broj proizvoda tokom prethodnih godina znatno porastao.

Naši budući rukovodioci ova tri odseka u sedištu u Schwan-dorfu će onda preuzeti globalnu odgovornost za svoje proizvo-de. Zato već na početku nekog novog projekta treba da postoji bliska saradnja između odeljenja za nabavku, proizvodnju i servis. Ali ono najvažnije ostaje u našem fokusu: korist za našeg krajnjeg korisnika.

Aktuelnosti

01 Idealni preduslovi za brzu razmenu ideja – sala za sastanke u odeljenju za predrazvoj.

02 Građevinski radovi na proširenju ACI su počeli u julu 2018.

01

02


ISKRENE PROMENE

Poljoprivredni inženjer Phillip Krainbring upoznaje ljude sa ratarstvom i podstiče dijalog preko društvenih medija. Može dosta toga da ispriča: od 2016. upravlja gazdinstvom od 440 hektara. Kao upravnik određuje rotaciju useva, brine za odabir odgovarajućih sorti, određuje koliko će se sredstava za zaštitu koristiti i koristi moderne biološke preparate.

Ovaj 33-godišnjak koristi najbolje iz konvencionalne i organske proizvodnje. Kod žitarica i kukuruza se oslanja na seme tretirano elektronima i preparate sa mikroorganizmima. Na taj način sve manje

koristi hemijska sredstva i mineralna đubriva. Njegov cilj je da smanji upotrebu azota za 30 do 50%, fungicida i insekticida za polovinu, a da regulatore rasta potpuno izbaci iz upotrebe. Za terraHORSCH je ispričao šta ga je navelo na to:

„Ove godine sam dobio nagradu CeresAward u kategoriji ‘Ratarstvo’ – to je za mene nešto sasvim posebno, pošto je moj otac pobedio u istoj kategoriji 2015. godine i ja sad idem njegovim stopama. CeresAward pruža mogućnost da poka-žemo kojim novim putevima poljoprivreda može krenuti, koje inovacije guramo i koje ideje razvijamo kako bismo pripremili poljoprivredu za budućnost. To je u mojim očima veoma važ-no, pošto se suočavamo sa velikim izazovima i promenama.

Sa jedne strane primećujemo da smo našim načinom pro-izvodnje dosegli granice. Bilo da je to rezistencija, stagniranje ili opadanje prinosa, prevelike i preteške mašine, ekstremni vremenski uslovi i još mnogo toga. Listu možemo dopunjavati unedogled. Međutim, na te izazove smo pristali odabravši da se bavimo ovim zanimanjem. Posebna draž poljoprivrede je što se konstantno razvijamo i ne stojimo na istom mestu. Po

mom mišljenju, tu se ne radi samo o najnovijoj mašini, slede-ćem visokotehnološkom rešenju ili digitalizaciji. Za mene je razvoj vraćanje na teme koje ne privlače veliku pažnju. Eto na primer zemljište. Ono može puno pružiti. Pa ipak ranije smo ga posmatrali samo kao ‘noseću supstancu’ za seme, sredstva za zaštitu bilja i đubrivo. Tu postoji veliki potencijal koji još nismo spoznali i koji potcenjujemo.

PHILLIP KRAINBRING O SEBI:

Zdravo,zovem se Phillip Krainbring, imam 33 godine i oženjen sam. Odrastao sam na selu u Šlezvig-Holštajnu. Posle mature sam na-stavio obrazovanje u poljoprivredi i konačno stekao zvanje ma-stera poljoprivrednih nauka. Trenutno sam upravnik na gazdin-stvu u Magdeburger Börde. Srećan sam što mogu reći da sam svoj hobi pretvorio u svoje zanimanje.

CeresAwardPoljoprivreda je danas sve više u fokusu javnosti – održiva upotre-ba resursa, zaštita životne sredine i klime su neke od tema o ko-jima svi pričaju u okviru obezbeđivanja dovoljno životnih namir-nica. Sve veću ulogu igra želja za transparentnom proizvodnjom i transparentnim poreklom proizvoda.

Zato je stvoren CeserAward kao prizna-nje za izuzetne doprinose poljoprivrednika u Nemačkoj u 11 različitih kategorija. Ovo priznanje je platforma koja javnosti predo-čava veštine i doprinose poljoprivrednika u Nemačkoj – u sektoru poljoprivrede i izvan njega. Dodela CeresAward je gala doga-

đaj koji se održava svake godine. HORSCH je sponzor kategori-je „Ratarstvo”.


Sa druge strane, odjednom smo izloženi društvenom i političkom pritisku koji pre pet do deset godina nismo mogli da zamislimo. Društvo zahteva da radikalno promenimo način na koji se bavimo poljoprivredom, a politika reaguje na ove zahteve ograničenjima i zabranama. Mnogo ljudi više nema nikakvu vezu sa poljoprivredom i ne poznaje današnji način proizvodnje. A otkud bi to znali? Pomislimo samo na nas i oblasti sa kojima nemamo dodira. Ja nemam pojma kako izgleda radni dan medicinske sestre ili dizajnera. U prošlosti smo propustili da govorimo o razvoju poljoprivrede.

Iako ljudi imaju malo dodira sa nekom temom ili malo znanja o njoj, to ne znači da o njoj ne pričaju. Upravo tu se nalazi naša šansa. Poljoprivreda je tema od velikog interesa i moramo taj interes iskoristiti. Hajde da pričamo o našem po-slu! Ali ne kroz brojeve, činjenice i naučne podatke. Mi i naš posao možemo poslužiti kao inspiracija. Postoji toliko lepih doživljaja, situacija i priča koje možemo ispričati sa ponosom. Ali iskreno. Nema ulepšavanja. Kao primer bih želeo da na-vedem sredstva za zaštitu bilja. Sredstva za zaštitu bilja imaju nuspojave – kraj priče! Kao AgrarScout mnogo putujem po gradovima gde govorim o poljoprivredi. Sredstva za zaštitu bilja odnosno pesticidi su uvek važna tema. Ako pričam samo o tome koliko su ova sredstva važna i super, niko me neće slušati

ili će navoditi argumente protiv njih. Ali ako svesno pričam o nuspojavama, razgovor prelazi na sasvim drugi nivo. Moramo priznati da smanjena upotreba pesticida nije naša zasluga. Na to su nas delimično prisilile regulative, ograničenja i zabrane. Zato ne možemo da preuzmemo zasluge za to. To nije istina.

Ne smemo više čekati! Moramo se priključiti diskusiji pro-aktivno. Važno je da se sami uključimo u kritične teme, a ne da čekamo da se drugi uključe. Samo tako možemo uticati na diskusije. A to ide samo u kombinaciji sa samokritikom. Ko danas još tvrdi da je poljoprivreda dobra takva kakva jeste i da sve radimo kako treba, taj nije ništa razumeo! Ne uzgajamo životinje na odgovarajući način, ne radimo uvek na održiv način itd. Ali ako se sami ne bavimo ovim temama i ne pokažemo da želimo nešto da promenimo i da nastavimo sa promenama, pritisak na nas će se povećati.

Mislim da sa iskrenošću, dozom samokritike i voljom da se odvažimo na nešto novo, mi poljoprivrednici možemo pokazati da želimo da promenimo nešto iznutra.“

Pobednik Phillip Krainbring i njegova supruga Julia (sredina) sa Corneliom Horsch (2. levo) i žlanovi žirija Andreas Lege (levo, Udruže-nje poljoprivrednih komora), Daniel Brandt (2. desno, HORSCH Maschinen GmbH) i Klaus Strotmann (desno, poljoprivredni časopis agrarheute).

Aktuelnosti


Na oštrici noža: Cultro TC

Predstavljanjem mašine Cultro TC sa duplim valjkom sa noževima na sajmu Agritechnica, HORSCH je na tržište izneo novu liniju mašina. Njegova upotre-ba se proteže od ekstremno plitke kultivacije ostataka uljane repice do obrade međuuseva.

Za početak postoji Cultro TC od 3 i 12 metara radne širine. Obe mašine su opremljene duplim valjkom sa noževima. Dok je mašina bila još u razvoju, prioritet je bila izdržljivost ugrađenih komponenti. Šest blizu

postavljenih noževa formira zatvoreni talas prečnika 300 mm. Ova konstrukcija je preuzeta od valjka sa noževima koji ide uz tanjiraču Joker RT. Opterećenje na pojedinačnim noževima se može bolje kontrolisati pošto se sila prenosi na glavnu cev i noževi se ne mogu savijati. Ove karakteristike garantuju dug radni vek čak i u ekstremnim uslovima rada, kao npr. Na suvom ili kamenitom zemljištu.

Sam dupli valjak sa noževima je konstruisan kao tandem i u sredini je povezan sa glavnim ramom preko preko gume-

nog ležaja. Elementi širine tri metra se mogu lako prilagoditi neravnom zemljištu.

Cultro 3 TC sa efektivnom radnom širinom od 2,90 m je opremljen kačenjem u tri tačke i može se kačiti ili sa prednje ili sa zadnje strane traktora. Ako je kači sa prednje strane, standardna zaštita od kamenja štiti traktor od kamenja ili korenja. Ako se Cultro kači sa zadnje strane traktora, paker valjak je dostupan kao opcija.

Cultro 3 TC se može koristiti samostalno ili u kombinaciji sa npr. Jokerom 3 CT.

Cultro 12 CT je dostupan kao vučena mašina efektivne radne širine od 12,20 m. U transportnom položaju se oba krila sklapaju tako da se uklopi u propisanih 3 m širine i 4 m visine.

01


Četiri elementa duplog valjka sa noževima od 3 m se mogu kombinovati sa jednorednom češljem i RingFlex paker valjkom ili sa teškim trorednim češljem. Obe vrste opreme imaju svoje prednosti zavisno od regiona u kojem se koriste.

Kombinacija sa češljem i paker valjkom ima smisla pre svega na lakom zemljištu, kako bi se deo težine mašine preneo na paker valjak.

Teški češalj u tri reda obezbeđuje dodatnu raspodelu slame u smeru vožnje. Prsti češlja prečnika 14,3 mm zahvataju slamu i žetvene ostatke i razbacuju ih. Valjak sa noževima podupire skoro čitavu težinu mašine Cultro 12 TC što je posebna pred-nost kod žilavih ili delimično zelenih žetvenih ostataka.

ŠIROK SPEKTAR UPOTREBE Cultro radi takoreći „na oštrici noža” i može se koristiti na različite načine:

Da raščistimo jedno: uglavnom ne postoji glatko sečenje, već se više radi o mehaničkom razbijanju ili gnječenju žetvenih ostataka ili odraslih biljaka. Obrada strnjišta posle uljane repice je sigurno najočiglednija upotreba duplog valjka sa noževima. Glavni zadaci su razbijanje grudvi i uklanjanje žetvenih osta-taka bez dubokog prodiranja u zemlju kako se ne bi zatrpala samonikla repica. Cultro TC veoma dobro zadovoljava ove zahteve, a bogami i brzo – radna brzina je do 20 km/h. Važnu ulogu igraju i srazmerno niski troškovi takvog načina prohoda.

U sledećem prohodu kroz strinjište posle uljane repice može se uključiti mala, tek iznikla repica. Slama je do tada već postala lomljiva i može se još više usitniti i tako stimulisati rast samonikle uljane repice.

Osim kod uljane repice, dupli valjak sa noževima se obič-no koristi na strnjištu posle suncokreta. Glavni cilj je sitnjenje stabljika kako bi se u kombinaciji sa obradom zemljišta pripre-mila setvena posteljica za sledeću kulturu. Razbijanje grudvi i sitnjenje stabljika garantuje da će se ostaci raspasti što je brže moguće.

U regionima sa velikim udelom silažnog kukuruza se jako diskutuje o higijeni strnjišta i uglavnom se intenzivno primenju-je. Cilj je da se strnjika požnjevenog kukuruza toliko ošteti, da kukuruzni plamenac ne može da opstane preko zime. Cultro TC ovde može biti od pomoći tako što većinom gnječi i razbija veći deo strnjišta. Tako se strnjište isušuje, dolazi u kontakt sa zemljištem i počinje proces raspadanja. Doduše u većini sluča-jeva nije dovoljno koristiti samo Cultro TC kao jedinu meru, ali može biti alternativa malčiranju tokom procesa rada. Za stepen razaranja kukuruznog strnjišta je važna velika radna brzina i relativno suvo, čvrsto zemljište. Tako valjak sa noževima može intenzivnije obraditi strnjište.

Cultro TC se kod međuuseva može koristiti u različito vre-me. Upotreba se proteže od ograničavanja rasta useva preko plitke obrade zelenih useva do ciljanog usitnjavanja biljnih ostataka posle zime. Potonje može doprineti bržem zagrevanju i isušivanju zemljišta u hladnijim predelima.

HORSCH uvek razmišlja u sistemima. Cultro TC je dopuna za različite sisteme, kako bi omogućio plitak, intenzivan i lak rad. Različiti prohodi kroz strnjište i primena kod međuuseva samo su neke od primena. Zavisno od radne širine, Cultro TC se može kombinovati sa različitim alatima, kako bi se postigao najbolji učinak. Upravo Cultro 12 TC sa teškim češljem u tri reda može biti efikasno oruđe u ekstenzivnijim oblastima ili u direktnoj setvi, kod obrade strnjišta, raspodele slame, razbijanje kapilara i stvaranje optimalne setvene posteljice za direktnu setvu.

01 Cultro 12 TC ne zahteva jak traktor i može se vući već sa 250 KS.

02 Cultro TC intenzivno gnječi i usitnjava žetvene ostatke zbog velike brzine rotiranja valjka.

02

Aktuelnosti

K od sejalica za pojedinačnu setvu semena se traži raznovrsnost. Nije u pitanju samo veličina semena, već se razmak između redova razlikuje od regiona do regiona. Kako bi zadovoljio zahteve poljoprivred-

nika, HORSCH je liniju Maestro proširio modelima CV i RV kao i CX i RX.

terraHORSCH: Gospodine Braun, šta označava slovo V odnosno X kod novih Maestro modela? Michael Braun: Upotrebljavaju se dva različita sistema za doziranje. Modeli CV i RV su opremljeni sistemom za dozira-nje AirVac, koji radi po principu negativnog pritiska odnosno vakuuma. Modeli CX i RX su opremljeni novim sistemom za doziranje AirSpeed sa pozitivnim pritiskom.

Koje koristi ima kupac od ova dva različita sistema? Thomas Murr: Naše mašine se koriste u različitim zemljama, u različitim uslovima i moraju sejati semena različite veličine. Oba sistema imaju svoje prednosti zavisno od uslova i zahte-va. Vakuumski sistemi su veoma fleksibilni u pogledu veličine semena, pogodni su i za seme uljane repice i za pasulj, pa čak i za egzotične vrste poput konoplje. Sistemi sa pozitivnim pritiskom su u prednosti tamo gde se traži velika efikasnost to jest radna brzina: puno hektara za kratko vreme. Ali može biti i ograničenja npr. zbog rolera za hvatanje u redu, kako seme ne bi odskakalo. Sledeće ograničenje je što se vreme za setvu se skraćuje kod vlažnog i lepljivog zemljišta. Konačno, kupcu savetujemo koja sejalica je najbolji izbor za njegove uslove.

Postoje li delovi sveta u kojima je ovaj ili onaj sistem bolji?

Michael Braun: Ne postoji univerzalni odgovor na ovo pita-nje. Ja lično sam siguran da će oba sistema biti prisutna na skoro svim tržištima, zavisno od fokusa kupca. Naš zadatak je da zajedno otkrijemo koje rešenje je najbolje za konkretnog kupca. U svakom slučaju, oba sistema će ubrzo biti spremna za strana tržišta.

Koja radna brzina je moguća? Michael Braun: Kod sistema za doziranje AirSpeed, realna maksimalna brzina je 15 km/h, a kod sistema AirVac maksi-malna brzina iznosi 10 km/h. Ja ipak mislim da je važnije sejati kvalitetnije, a ne što brže. Kvalitet ne znači samo uzdužnu raspodelu, već i pažljivo pokrivanje i ulaganje na ravnomernu dubinu. Radna brzina u velikoj meri zavisi od toga kako je pripremljena setvena posteljica. Ako je i vlažnost odgovarajuća, onda je sejalica maksimalno iskorišćena.

Pored toga što su različiti, da li ova dva sistema imaju i sličnosti? Thomas Murr: Oba dozatora su vrlo sličnog dizajna. Spolja gledano, iz vakuumskog dozatora izlazi crevo, a kod dozatora sa pozitivnim pritiskom imamo haubu. Unutrašnjost je skoro identična. Seme se usisava odnosno pritiska pozitivnim priti-skom u rupu. Kod novog sistema setve pojedinačnog semena separatori rade isključivo mehanički kod svih vrsta useva kako bi se izbeglo duplo ulaganje i ne moraju se podešavati. Seme se zatim sprovodi kroz sprovodnu cev u setvenu brazdu. Preo-staje samo da se reguliše dotok i pritisak. Preduslov je naravno dobar izbor diska za doziranje, koji odgovara veliöini semena. Ugrađen je točkić koji čisti rupu od nečistoća i slomljenog se-

RAZNOLIKOSTIma puno novina u porodici Maestro. Michael Braun i Thomas Murr iz odeljenja za marketing proizvoda su nas ukratko upoznali sa njima.

Aktuelnosti


01

mena kako ne bi došlo do nepravilnog ulaganja. Naši diskovi za doziranje su od plastike. Prednost plastike je što se od nje mogu praviti razni oblici, ima malu težinu i jeftinija je. Tako poljoprivrednik može kupiti diskove različitih oblika za različito seme po povoljnim cenama.Michael Braun: Dozatori uglavnom ne zahtevaju održavanje, imaju malo pokretnih delova i ne zahtevaju jak pogon. Za do osam redova nije nam potreban dodatni priključak. Elektronika nam omogućava (de)aktiviranje pojedinačnih redova, Secti-onControl, Variable Rate i kontrolu stalnih tragova. Ali to već spada u standardnu opremu HORSCH mašina.

Koliko se razlikuju nove sejalice od starih modela? U kojim varijantama će biti dostupne? I kada? Michael Braun: Naš novi cenovnik se pojavio 1. oktobra. U njemu su navedeni Maestro RV i vučeni CV kao naslednici uspešnih modela CC i RC. CV i RV su već u prodaji, a ispo-ruka je planirana za početak proleća. Što se tiče novog sistema sa po-zitivnim pritiskom, proizvešćemo ograničen broj mašina sa kačenjem u 3 tačke i vučene predserijske modele. Njih pre svega želimo da koristimo za optimizaciju i demonstracije.Thomas Murr: Dizajnirali smo puno dodatne opreme i izmenili neke deta-lje. Kao prvo želim da navedem fleksi-bilno fiksiranje setvenih tela kako bi broj redova i razmak mogli da se menjaju. Veza sa glavnim ramom je implementirana kao klizač, kako bi se broj redova jednostavno i lako promenio sa 12 na 8 redova. Ovo su tražili naši kupci. Kod Maestra RV i RX smo zadržali princip jednog rezervoara za seme po redu. Dovod đubriva se obavlja preko front tanka tj. prednjeg distributora mineralnog đubriva, kao što je HORSCH Partner 2000 FT. Ovde je najveća razlika u odnosu na Maestro CV i CX. I dalje postoji jedan rezervoar

za seme po redu, ali je dodat centralni rezervoar za đubrivo i seme, kao što je slučaj sa velikim Maestrom SW. Ova tehnolo-gija se zove MTS – Main Tank Supply. Centralni rezervoar ima zapreminu 3.000 l za đubrivo i 800 l za seme. Ako se centralni rezervoar koristi isključivo za đubrivo, njegova zapremina iznosi 3.000 l i 70 l semena po redu. Osim modela sa 8 i 12 redova, Maestro je dostupan u verziji od 9 redova. U ovom slučaju setvena sekcija je pomerena ka sredini. Tako sa tragom od 2,10 m ili 2,25 m više ne morate voziti preko redova.

Mislim da će to biti veoma interesantna mašina, pre svega na tržištima sa međurednim razmakom 70/75 cm. Jedina prepreka bi mogla biti to da bi se zrno kukuruza moralo onda

vršati u 9 redova. Ali to je ipak mogućnost da se povećaju usevi. Ovaj zahtev je došao

iz Francuske i nekih delova Nemačke, gde već poznaju taj sistem. Još jedna

novina kod Maestra CV je to da se sejalica sada sklapa napred i po-čiva na rezervoaru za seme, što obezbeđuje pouzdano optereće-

nje i stabilnu vožnju u saobraćaju čak i kada je rezervoar za đubrivo

prazan. Za tržišta van Evrope će od 2020. godine biti dostupan model DV. Njemu nije potreban snažan traktor, što je bio zahtev

kupaca iz Rusije i Ukrajine. On će biti dostupan kao varijanta sa 8 redova i međurednim razmakom od 70 cm, 75 cm i

30”. U osnovnu opremu modela DV spada mehanički pritisak na radna tela i rezervoar za đubrivo. AutoForce, dvostruki rezervoar za đubrivo i utovarna spirala su samo neke stavke sa duge liste dodatne opreme. Ono što je zajedničko svim linijama i varijantama jeste ulaganje đubriva. Hranljive materije se ulažu preko diskosnog ulagača sa zasebnom kontrolom dubine, što je zgodno na teškom, kohezivnom zemljištu. Dupli diskosni ulagač će biti dostupan 2020/2021.

01 Michael Braun (desno), vođa tima HORSCH marketing proizvo-da, i Thomas Murr (levo), odgovorni su za sektor sejalica.

02 Maestro RV funkcioniše po principu jedan rezervoar za seme po redu.

03 Dozator AirVac je pogodan za sva semena različitih biljnih kultura.


02

03


HORSCH gradi „fabriku u šumi“

23 miliona evra je investirao HORSCH u proizvodni pogon u Schwandorfu. Izgradnja takozvane fabrike u šumi je do sada najveća investicija u čitavoj istoriji preduzeća. Michael Maier (rukovodilac proizvodnje) i Alois Schneider (rukovodilac logistike) su nam objasnili povode za izgradnju.

terraHORSCH: Zašto je bilo potrebno da se proširi proi-zvodni pogon u Schwandorfu i izgradi fabrika u šumi?Michael Maier: Jedan od glavnih razloga za izgradnju fabrike u šumi je bio taj što smo u sektoru proizvodnje i logistike dostigli svoj limit. Ranije smo u starim halama imali problema sa prostorom zbog velikog obima posla i rastuće palete proizvoda. Fabrika u šumi nam sa svojih 11.000 m² površine daje mogućnost da nastavimo da rastemo i da bolje reagujemo na želje kupaca. Istovremeno možemo poboljšati procese montaže i logistike, kako bismo bili spremni na buduće izazove.Alois Schneider: Znatno smo povećali i radnu površinu ode-ljenja za logistiku. Zbog dodatnog prostora postojeći sistem je rasterećen. Sada imamo kapacitete za skladištenje rezervnih delova koji su nam ranije toliko nedostajali.Michael Maier: Sa novom fabrikom u šumi možemo drugačije planirati našu proizvodnju. Možemo praviti male šarže imajući u vidu termine isporuke. Smene mašina na proizvodnoj liniji se mogu izvesti mnogo jednostavnije i efikasnije, a znanje naših kolega u montaži lakše iskoristiti. Proizvodne linije se snab-

devaju potrebnim delovima tačno onda kada je to potrebno. Možemo mnogo bolje planirati posebne zahteve naših kupaca. Planiramo da oformimo posebnu grupu za montažu kako bismo zadovoljili sve veću potražnju za posebnom opremom.

Koliko je velika potražnja za posebnom opremom? Michael Maier: U 2019. godini smo imali jako puno takvih porudžbina. Teško je proceniti koliko će još takva potražnja porasti. Alois Schneider: U vezi sa tim je važno pomenuti da u no-voj fabrici imamo na raspolaganju dodatni prostor za svaku proizvodnu liniju. Ovaj prostor je koristan kada ne možemo ispuniti posebne zahteve na liniji, tokom procesa montaže, zato što bi to poremetilo tok proizvodnje. Ranije nismo imali takvu mogućnost. Taj dodatni prostor je od koristi i ako dođe do nekih problema na proizvodnoj liniji.

Da li će u novoj hali biti i automatizacije? Michael Maier: Jedan od ciljeva je i da imamo prostora za automatizovane procese, pre svega u predmontaži. U januaru

Michael Maier (levo) i Alois Schneider (desno) u obilasku nove hale.


Aktuelnosti

instaliramo robotizovan sistem za montažu ležajeva. Mislim da je to važan korak u automatizaciji procesa proizvodnje.

Da li će se neki procesi rada promeniti u budućnosti? Michael Maier: Logistika proizvodnje će se dosta promeniti. Do sada je radnik u logistici obilazio ceo magacin i sakupljao delove koji su potrebni u čitavoj proizvodnji. Izgradnjom fabrike u šumi smo više uredili ovaj sistem. Magacin je podeljen na više sektora. Za svaki sektor je odgovorna jedna osoba koja pripre-ma delove prema dobijenoj porudžbini. Svi delovi se iz različitih sektora donose na jedno mesto i isporučuju odgovarajućoj liniji. U budućnosti ćemo imati četiri logističara koji će samostalno snabdevati pojedine grupe odgovarajućim materijalom.

Da li će nova hala uticati na radno vreme?Michael Maier: Tu se ništa neće promeniti. I dalje ćemo raditi od ponedeljka do petka. Ako je potrebno, uvešćemo smene.

Da li će se zbog nove hale povećati i broj zaposlenih? Alois Schneider: Proširenje fabrike ne znači da će se automat-ski povećati i potreba za dodatnom radnom snagom. Poveća-njem površine za montažu i logistiku smo stvorili preduslove za dalji rast. Ako prodaja nastavi da raste kao prethodnih

godina, onda će biti potrebe za dodatnom radnom snagom i angažovaćemo nove radnike u proizvodnji i logistici.

Kako napreduje izgradnja? Kada će se završiti radovi? Alois Schneider: U decembru smo se uselili u kompletan proizvodni pogon. Zgrade su dovoljno završene da i logistika i montaža normalno rade. Useljeno je 80% novih hala. Spoljašnji objekti nisu još u potpunosti završeni. Kancelarije su još u iz-gradnji i biće završene tek sredinom naredne godine. I magacin za rezervne delove će biti proširen. Izgradnja dodatnog krila hale od 2.500 m² će biti gotova isto sredinom naredne godine.

Kolika će biti zgrada sa kancelarijama? Koja odeljenja će se tamo useliti? Alois Schneider: Zgrada sa kancelarijama će se prostirati na 480 m² i imaće četiri sprata, sa ukupnom površinom kancela-rijskog prostora od 2.340 m². U prizemlju i na prvom spratu će se nalaziti prostorije za zaposlene sa svlačionicama, tuševima, teretanom i prostorijom za odmor. Na drugom spratu će biti menadžment proizvodnje, a na trećem spratu odeljenje za na-bavku. Poslednji sprat nije još zauzet i stajaće na raspolaganju daljem razvoju firme. U ovoj zgradi će biti ukupno 115 radnih mesta.

01 Nova hala sa regalima za snabdevanje proizvodnje neophodnim delovima.

02 Fabrika viđena iz vazduha.

03 Odeljenje za proizvodnju sa prvom mašinom proizvedenom u fabrici u šumi, Maestrom 24 SW.

0201

03


Mato Grosso

Cerrado

az

Rio de Janeiro

HORSCH do Brasil

Brasília

Vesti iz prakse

Diversifikacija za više prinosa

Poljoprivredna obrada brazilske savane (cerrado) je relativno nova. Savezna država Mato Groso danas značajno doprinosi proizvodnji poljoprivrednih dobara u Brazilu.

Vremenska l in i ja pokazuje razvoj prinosa žitarica u regionu (sl.1).

Poljoprivrednici su se na početku suo-čili sa velikim iza-zovima. Jedan od njih je bilo zemlji-šte koje je veoma siromašno hranljivim materijama. Bilo je potreb-no poboljšati pH vrednost zemljišta i povećati sadr-žaj fosfora i kalijuma. Ove ogromne investicije su bile osnovni preduslov za po-stizanje plodnosti zemljišta i osnova za rentabilnu poljoprivredu.

Kako se poljoprivreda u ovim krajevima dalje razvijala, postupci proizvodnje su bili sve kompleksniji, a obrada sve intenzivnija (sl. 2). Skraćivanje ciklusa kultivacije za soju, kukuruz i pamuk u kombinaciji sa setvom soje

sredinom septembra i početkom januara omogućilo je bolje iskorišćavanje perioda vegetacije.

Trenutno se sistem obrade sastoji iz suk-cesivne kultivacije soja/kukuruz i/ili

soja/pamuk za drugu žetvu – trenutno se više od 60%

obradivog zemljišta u Mato Grosu obrađuje na ovaj način.

Dupla kultivacija je pokrenula pitanja kojima

se do sada veoma malo ba-vilo sa naučnog stanovišta. U naučnim radovima se uglav-nom posmatra isključivo jedna

kultura, a ne u kombinaciji sa drugom kulturom tokom iste poljoprivredne godine. Inten-ziviranje je dovelo do stvaranja pogodnih uslova za korov, štetne insekte, nematode i bolesti. Sle-

deći problem je rezistentnost. Iz tih razloga u Mato Grosu je sprovedeno nekoliko dugoročnih ogleda.

Sl.1. Razvoj proizvod-nje soje i kukuruza sa drugom žetvom u saveznoj državi Mato Groso i udeo u ukupnoj proizvodnji Brazila

po

díl

Mat

o G

ross

o n

a p

rod

ukc

i Bra

zílie

(%

)

Pro

du

kce

sójo

vých

bo

bů

a k

uku

řice

2. s

kliz

eň (

1000

t)

1980

/81

1981

/82

1982

/83

1983

/84

1984

/85

1985

/86

1986

/87

1987

/88

1988

/89

1989

/90

1990

/91

1991

/92

1992

/93

1993

/94

1994

/95

1995

/96

1996

/97

1997

/98

1998

/99

1999

/00

2000

/01

2001

/02

2002

/03

2003

/04

2004

/05

2005

/06

2006

/07

2007

/08

2008

/09

2009

/10

2010

/11

2011

/12

2012

/13

2013

/14

2014

/15

2015

/16

2016

/17

2017

/18

2018

/19

Produkce sójových bobů

podíl Mato Grosso na produkci sójových bobů v Brazílii podíl Mato Grosso na produkci kukuřice v Brazílii 2. sklizeň

produkce kukuřice 2. sklizeň

0

10

20

30

50

60

40

0

20000

40000

60000

100000

120000

140000

80000


Fondacija MT je 2008. godine odlučila da započne niz ogleda kako bi ispitala uticaj rotacije useva i monokulture – sa sojom kao glavnim usevom, kako bi analizirala uticaj redosleda kultura na prinos soje i plodnost zemljišta. Ovaj dugoročni ogled je obavljen pod praktičnim uslovima na oglednim po-ljima fondacije, koja se nalaze na farmi Cachoeira (17° 09’ S, 54° 45’ W i 490 m nadmorske visine), blizu autoputa BR-163, u okrugu Itiquira. Zemljište je veoma glinovito. Više od 30 godina je posipano mineralnim đubrivom i krečom i zbog toga se smatra plodnim. Osam varijanti kultivacije je opisano u tabeli 1 i pokriva sledeće oblasti: različite rotacije, kombinacije sa međuusevima, sukcesija useva i monokulture.

Tokom jedanaest godina ogleda zabeleženo je nekoliko bitnih rezultata. Količina slame kod sukcesije useva i rotacije useva je bila znatno veća (sl. 4). Kod sistema sa rotacijom useva je važno posmatrati razlike između tipova slame i korenovog sistema kod različitih vrsta – sve to utiče na profil zemljišta na potpuno različite načine.

Na prinos soje, glavnog useva tokom ovog ogleda, su uticali različiti načini proizvodnje i tokom godina je porastao. Porast nivoa produktivnosti kod svih načina proizvodnje to-kom poslednja tri perioda vegetacije se može pripisati pre svega upotrebi rodnijih sorti koje su tek nedavno dospele na

brazilsko tržište. U ovom vremenskom periodu prosečni prinos kod rotacije useva ili sukcesije useva je znatno veći od onog kod monokulture.

Tokom perioda od šest žetvi (2008/2009 do 2013/2014) različiti načini obrade nisu imali uticaja na prinose. Razlike su nastale tek od žetve 2014/2015. Glavni razlog je bila kombinacija vodenog stresa i ekstremno rane sorte soje. To naglašava pufernu sposobnost glinovitog zemljišta sa dobrim snabdevanjem hranljivim materijama, što preovladava na oglednim poljima fondacije MT. Najvažnija poruka za poljo-privrednike je: istrajte u direktnoj setvi – dobri rezultati se neće pokazati odmah na početku, već tokom godina, kada se sistem stabilizuje.

Do sada nije primećen značajniji porast prinosa soje kod rotacije useva u poređenju sa sukcesijom useva. No, i dalje se vrše ispitivanja. Potrebno je utvrditi koliko varijante rotacija useva mogu doprineti biologiji zemljišta. Sl.6 pokazuje koliko stvaranje humusa može izmeniti plodnost tropskog zemljišta.

Tokom ogleda su izvršene mikrobiološke analize kako bi se bolje razbili enzimi zemljišta koji deluju na ciklus ugljenika, sumpora i fosfora. Tako je bilo moguće definisati indikatore za biološki kvalitet zemljišta. Postupci proizvodnje sa većom količinom slame povećavaju i biološku aktivnost.

Period

1980 - 1990

1991 - 1995

1996 - 2000

2001 - 2005

2006 -

2011 -

Izvod: prema Kappes (2015)

Sep

Soja (130 – 150 dana)

Soja (120 – 135 dana)

Soja (120 – 135 dana)

Soja (110 – 125 dana)

Soja (110 – 125 dana)

Soja (95 – 100 dana) Pamuk (150 – 180 dana)

Kukuruz (130 – 150 dana)




Okt Nov Dec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul AvgSl.2. Razvoj metoda kultivacije u Mato Grosu posle uvoda useva za drugu žetvu u istoj poljo-privrednoj godini

Sl.3. Ogledna polja fondacije MT. Crvena linija označava parcele sa rotacijom useva sa naglaskom na prinosu soje.

Sl.4. Nastanak suve materije od nadzemnih delova biljaka (malč) za svaki metod proizvod-nje i svaku vrstu tokom deset žetvi


S

1a

2b

3c

4d

5e

6f

7g

----- Godina 1 -----

Soja / Ugar

Soja / Kukuruz

8h Soja / Ugar

Soja / Kukuruz

Soja / Ugar

Soja / Kukuruz

Soja / Ugar

Soja / Crotalaria

Soja / Crotalaria Kukuruz + Crotalaria

Soja / Proso

Soja / Proso

Soja / Crotalaria Soja / Crotalaria

Soja / Brachiaria

Kukuruz + Brachiaria

Brachiaria Soja / Kukuruz + Brachiaria

Soja / Ugar

Soja / Proso

Soja / Ugar DS

DS

DS

DS

DS

DS

DS

KO

Soja / Proso

Soja / Brachiaria Soja / Brachiaria

---------------------------- 1. žetva / 2. žetva ----------------------------

----- Godina 2 ----- ----- Godina 3 -----Bodenbe-arbeitung

Legenda:

S – sistem; DS – direktna setva; KO – konvencionalna obrada zemljišta (godišnja obrada zemljišta plugom / drljačom na kraju sezone)a Soja monokultura bez malčiranja, 2. žetva (bez obrade zemljišta na kraju sezone)b Proso ADR-300, 2. Žetvac Urochloa ruziziensis (kongoanska trava), 2. žetvad Proso ADR-300 i Crotalaria ochroleuca, 2. žetva, i Urochloa ruziziensis, posejano istovremeno sa letnjim kukuruzome Crotalaria ochroleuca, 2. žetva, i Urochloa ruziziensis, posejano istovremeno sa letnjim kukuruzom f Crotalaria ochroleuca, 2. žetva, i Urochloa ruziziensis, posejano istovremeno sa kukuruzom za 2. žetvu i ostavljeno do leta (vreme kultivacije: 18 meseci)g Sukcesija useva sa sojom i kukuruzom kao drugom kulturomh Soja monokultura bez malčiranja u drugoj kulturi (sa obradom zemljišta na kraju sezone)

Tabela 1: Sistemi sa različitim metodama proizvodnje (monokultura, sukcesija useva, rotacija useva) i obrade zemljišta.

Ovi parametri pokazuju koliko je slama neophodna trop-skom zemljištu da bi se aktivirao ukupan biološki potencijal. Kod nekih sistema obrade sa većom količinom slame biološka aktivnost je bila osam puta veća nego kod soje u monokulturi. Ti rezultati će biti uključeni u rutinske analize laboratorija za ispitivanje zemljišta i uskoro će biti dostupni poljoprivrednicima

za prikupljanje mikrobioloških podataka o različitim zemljišti-ma na različitim farmama.

REZIME:Nakon jedanaest godina ogleda sa osam različitih načina obrade zemljišta, za Mato Groso se može reći sledeće: pro-

Form

iranj

e su

ve m

ater

ije (t

/ha)

Sp = soja / ugar Sm = soja / proso Sb = soja / Brachiaria Sc = soja / Crotolaria M = kukuruz SMi = soja / kukuruz B = Brachiaria

Soja Međužetva kukuruz Letnji kukuruz Proso Crotolaria Brachiaria

33 38

6689

24

3925

35

22

12

19

54

19

36

12

25

7861

26 39 32

200

160

120

80

40

0Sp

S1

Sm

S2

Sb

S3

Sm/Sc/M+B

S4

Sc/M+B

S5

Sc/SMi+B/B

S6

SMi

S7

Sp

S8

Obrada zemljišta

Sl.5. Prinos soje tokom 11 godina, za svaki način proizvodnje sa rotacijom useva


Vesti iz prakse

Foto

: C. K

appe

s (2

016)

V1 – Soja/ugar (DS) – monokultura V7 – Soja/kukuruz (DS) – sukcesija useva V6 – Soja/Crotalaria, Soja / kukuruz + Brachia-ria Brachiaria (DS) – rotacija useva

Sl.6. Površina zemlje, sloj 0 do 10 cm za soja/ugar, soja/kukuruz i soja rotacija/ useva. Sa vremenom i nastankom različitih vrsta i količina malča na površini, površina postaje sve tamnija. Udeo organske materije na površinskom sloju 0 do 10 cm za sve tri metode proizvodnje su tim redosledom: 3,2%, 3,8% i 4,0%

duktivnost soje je usko povezana sa primenjenim metodama kultivacije. Tamo gde je bilo više slame, prinos slame je bio veći. Kod sistema u kojima je kultivisano više vrsta (rotacija useva) prinos soje je još dosta sličan sistemima sa malo manje raznolikih vrsta (sukcesija useva). U svakom slučaju primetna je veća mikrobiološka aktivnost u zemljištu. To pokazuje koliko ima smisla praktikovati proizvodnju žitarica i sistem obrade zemljišta sa većom količinom slame. Posledica je povećanje humusa u zemljištu.

Pošto je u pitanju dugoročni ogled, fondacija MT će ga održavati i narednih godina, kako bi detaljnije ispitala uticaj načina obrade na prinos soje. Uskoro će se obavljati i druge analize, poput absorpcije ugljenika. Cilj je procena uticaja ra-znolikosti useva i doprinos održivosti poljoprivrede, pre svega one u savani.

Žetva

08/0912/13

16/1709/10

10/1111/12

13/1414/15

15/1617/18

18/19

T1 T3 T4 T5 T6 T7 T8T2

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0

Pro

du

ktiv

no

st (

sc*/

ha)

*Saca: brazilska jedinica mere = 60 kg žitarica

HORSCH Academy:obuka i povezivanje

Tehnologija i poljoprivredne metode se razvijaju sve brže i brže. Sa svojim inovativnim mašinama HORSCH aktivno učestvuje u ovom razvoju kako bi zadovoljio zahteve poljoprivrednika.

Nije uvek moguće odgovoriti na sve zahteve samo po-moću tehnologije. Agronomska rešenja za zahteve koje postavljaju društvo i politika zahtevaju sve više dokumentacije i visoke tehnologije. Za upravljanje

poljoprivrednim mašinama je potrebno sve više stručnog zna-nja. Zato je danas veoma važno obučavati poljoprivrednike.

HORSCH France je iz tog razloga u septembru 2018. or-ganizovao HORSCH Academy. Ovaj novi koncept usavršavanja je dostupan samo kupcima HORSCH mašina, koji se okupljaju na jednoj farmi zbog obuke, stručnih ekskurzija i razmene iskustava o određenoj temi sa prisutnim stručnjacima. Ove godine u čitavoj Francuskoj su se održala četiri dana polja i dve ekskurzije.

„U prvom bloku HORSCH Academy bilo je reči o kon-zervacijskoj poljoprivredi“, objašnjava Rémi Bohy, saradnik u HORSCH France za setvu i Precision Farming. Mineralizacija organske materije, erozija tla, rezistentnost korova: danas se poljoprivrednici suočavaju sa novim fenomenima i zato moraju prilagoditi njihov način obrade zemljišta. „Konzervacijska poljoprivreda je put ka savladavanju ovih izazova. Promena rotacije useva, međuusevi i minimalno razaranje zemljišta – na ovaj način su neki od naših kupaca zapravo rešili npr. problem sa rezistencijom“, kaže Rémi Bohy. Kombinacija ovih različitih metoda je omogućila francuskoj poljoprivredi da ide u korak sa promenama – čak i u pogledu ekonomije i zaštite životne

sredine. Konzervacijska poljoprivreda zahteva ogromno znanje. Dakle, izbor teme našeg prvog susreta je bio očigledan.

BORBA PROTIV GLOBALNOG ZAGREVANJAterraHORSCH je posetio prvo okupljanje koje se održalo po-četkom juna 2019. U mestu Aronville, 50 km severoistočno od Pariza. Na farmi Ferme de Saint-Lubin se okupilo oko 40 poljoprivrednika. Ovu farmu od 450 ha vodi Frédéric Rémy, koji je u međuvremenu u potpunosti prešao na konzervacijsku obradu.

Dan je počeo govorima Frédérica Rémyja i Juliena Seneza, poljoprivrednika iz Vignemonta i osnivača obrazovnog centra Kiwi Agronomy posvećenog konzervacijskoj poljoprivredi: „Procenjuje se da je 4 % francuskih gazdinstava prešlo na konzervacijsku poljoprivredu“, kaže Julien Senez. „Neki od njih su već stekli 15 do 20 godina iskustva.“

Za Juliena Seneza najvažniji cilj prelaska na konzervacijsku poljoprivredu jeste doprinos borbi protiv globalnog zagrevanja. Metode ovog načina obrade zaista doprinose akumuliranju ugljenika u zemljištu: balans ugljenika na farmi koja je prešla na ovu vrstu obrade je pozitivan. Generalno, obrađeno ze-mljište oslobađa 300 kg ugljenika po hektaru. Malo obrađeno zemljište sa međuusevima može zadržati do 600 kg ugljenika po hektaru godišnje. Uz pomoć vladinih programa, kakvi tre-nutno postoje u Švajcarskoj, takve usluge ekosistemu bi uskoro mogle biti i plaćene.

Iz celog sveta


01

Drugi cilj jeste postati konkurentan smanjenjem troškova proizvodnje po toni pšenice. To se može postići smanjenjem potrošnje poljoprivrednog materijala, pogotovo goriva, što je rezultat sofisticirane obrade zemljišta. „Troškovi proizvodnje po toni pšenice u Francuskoj u proseku iznose 155 €. Sa najjef-tinijim metodama tona pšenice se može proizvesti za 175 €! U Rusiji prosečni troškovi iznose 100 € … Zato moramo dalje razvijati naše metode“, naglašava Julien Senez.

IZAZOVIUprkos očiglednim prednostima, prelazak na konzervacijsku poljoprivredu nije mačiji kašalj. Postoje brojne prepreke, ali i mogućnosti da se one zaobiđu. Najpre treba imati kontrolu nad klimatskim uslovima zemljišta. „Obrada zemljišta preko mineralizacije omogućava da se mane zemljišta delimično prikriju. Ove mane dolaze do izražaja prelaskom na minimalnu obradu ili direktnu setvu”, objašnjava Julien Senez. Jako je važno podeliti polja, pa čak i pojedinačne parcele, prema tri kri-terijuma: tip zemljišta, udeo organske materije i pH vrednost. U pojedinim slučajevima (na primer povećani udeo organske materije i neutralna pH vrednost) prelazak na konzervacijsku obradu se odvija lako. U drugim slučajevima je potrebna veća

pažnja, dok je na manje dobrim parcelama neophodno obaviti pripremne radove. Dodavanje kreča može rešiti problem sa pH vrednošću. Uvođenje međuuseva i dodavanje organske materije može vratiti zemljištu količinu organske materije na primeren nivo. „Ciljano đubrenje može poboljšati slabu mineralizaciju“ dodaje Julien Senez.

Frédéric Rémy je predstavio svoju farmu Ferme de Sa-int-Lubin i objasnio postepeni prelazak na konzervacijsku obradu. Sa godišnjim padavinama od 750 mm i konstantno rastućim rizikom od suše, bilo je potrebno stalno održavanje maksimalne vlažnosti zemljišta kako bi se obezbedila uspešna letnja žetva. Frédéric Rémy je tražio sejalicu koja dobro prodire u zemlju. Njegov izbor je pao na HORSCH Avatar 6.16 SD. Osim toga, pažljivo je odabrao međuuseve koji savršeno od-govaraju njegovoj rotaciji useva. „Raznovrsna rotacija useva i način setve koji minimalno smeta zemljištu – to je ključ u borbi protiv korova“, kaže Frédéric Rémy.

MEĐUUSEVIOvako izgleda njegova rotacija: ozima uljana repica / obična pšenica / letnji lan ili suncokret / obična pšenica / letnji bob ili ozimi grašak nakon kojeg sledi heljda / obična pšenica. Ro-


01 Poljoprivrednici su mogli uživo da vide rezultate rada Frédérica Rémyja.

02 Frédéric Rémy koristi Airseeder 6 CO uglavnom leti na strnjištima.

03 Avatar pomera malo zemljišta. Tako se smanjuje količina korova u jesen.

02

03

tacija se uvek sastoji od različitih međuuseva u mešavini koja odgovara kulturi koja sledi. Mešavina sadrži uvek najmanje četiri različite sorte, od toga su najmanje 50 % mahunarke. Kod planiranja mešavine se uvek uzima u obzir razvoj kore-novog sistema.

„Ako se međuusev dobro razvija, nisu potrebna nikakva hemijska sredstva. Glifosat se koristi isključivo i jedino zbog kontrole korova i višegodišnjih biljaka.” Moguća zabrana glifosata bi okrenula naglavačke njegov trenutni način rada, koliko god da je pozitivna namera iza te zabrane. Frédéric Rémy koristi samo 1,5 litara glifosata po hektaru. Povratak na staru obradu bi bio jedan korak u nazad. „Nisam siguran da li političari dobro razumeju problematiku. Ne možete tražiti od poljoprivrednika da se potrude da smanje emisiju gasova staklene bašte i istovremeno im oduzimate oruđe pomoću kojeg bi mogli postići taj cilj,“ zaključuje on.

Posle osam godina, bilans prelaska farme Saint-Lubin na konzervacijsku obradu je odličan.

Frédéric Rémy procenjuje da sada u traktoru provede 455 sati manje – to je ušteda od 21.200 litara dizela. To je 13.650 € godišnje, što odgovara 30 € po hektaru. Istovremeno su prinosi obične pšenice porasli za 14 dt, a kod uljane repice za 7 dt po hektaru.

Posle osam godina, bilans prelaska farme Saint-Lubin na konzervacijsku obradu je odličan. Frédéric Rémy procenjuje da sada u traktoru provede 455 sati manje – to je ušteda od 21.200 litara dizela. To je 13.650 € godišnje, što odgovara 30 €

po hektaru. Istovremeno su prinosi obične pšenice porasli za 14 dt, a kod uljane repice za 7 dt po hektaru.

NA NJIVINakon ručka, grupa je otišla na njivu da na licu mesta vidi rezultate rada Frédérica Rémyja. Poljoprivrednici i dva eksperta su tom prilikom intenzivno razmenjivali iskustva. Frédéric Rémy je goste na kraju upoznao sa svojim voznim parkom. Posebno je istakao svoje dve sejalice – jednu sa diskovima i jednu sa šiljcima. Leti na strnjištima uglavnom koristi HORSCH Airsee-der 6 CO. Šiljci garantuju odličan kontakt između zemljišta i semena, čak i kod veće količine slame, i omogućava zado-voljavajuće klijanje međuuseva bez obrade zemljišta. U jesen koristi HORSCH Avatar 6.16 SD. Zahvaljujući ulagaču semena sa jednim diskom, može prolaziti kroz velike međuuseve bez problema i tom prilikom minimalno pomerati zemljište. Tako u jesen smanjuje pojavu korova.

Ovo okupljanje je bilo uspešan početak za HORSCH Aca-demy. Ovaj novi koncept omogava da se ojačaju već bliski odnosi između proizvođača i kupca. Kupci žele da budu sve bolji i žele da se upoznaju sa inovativnim metodama. Činje-nica je da se nove metode u ratarstvu sve brže razvijaju, kao i mehanizacija pomoću koje se ove metode mogu realizovati. Obuka poljoprivrednicima ne donosi samo novo znanje, već i priliku da se povežu sa svojim kolegama. Kombinacija govora, praktičnog prikaza na njivi i razmene iskustava se odlično pokazala i ponoviće se i sledeće godine.


Iz celog sveta

04 Uz pomoć ulagača semena sa jednim diskom može se voziti kroz velike međuuseve bez zagušenja.

05 Za Juliena Seneza, najvažniji cilj prelaska na kon-zervacijsku obradu je doprinos borbi protiv globalnog zagrevanja.

04

05


Vesti iz preduzeća

CENTAR EFIKASNOSTIVeći deo HORSCH-ovog tima za istraživanje i razvoj se nalazi u sedištu firme u Schwandorfu. Stručnjaci za zaštitu bilja se pak nalaze u kancelarijama HORSCH LEEB u mestu Landau na Izaru. Redakcija terraHORSCH je posetila tim u Landauu.

Zaštita bilja je za HORSCH tržište koje raste. Od osni-vanja ogranka HORSCH LEEB Application Systems GmbH mnogo je investirano u zgrade i proizvod-ne pogone u Landauu. Uprava, ali i odeljenje za

istraživanje i razvoj se i dalje nalaze u bivšem sedištu firme Leeb, u mestu Oberpöring udaljenom nekoliko kilometara od Landaua. U okviru četvrtog proširenja proizvodnog po-gona za poslednjih deset godina, dodata je nova zgrada sa kancelarijama u kojoj se sada nalazi odeljenje za istraživanje i razvoj. Tamo smo se sastali sa Florianom Zinkom. Do ne-davno je bio šef odeljenja, a sada njegovo tačno zvanje glasi „R & D Department Manager – Engineering BU Crop Care“. On nam objašnjava šta to znači: „Zaštita bilja je uvek bila relativno samostalni profitni centar, počevši od razvoja preko nabavke, proizvodnje i servisa. Tu ima velikih prednosti, jer određene oblasti za koje je potreban dinamičan razvoj su tako objedinjene i jasno strukturisane. Imamo manje problema sa kapacitetima i pre svega svi se koncentrišu na jednu temu: zaštitu bilja! Tako smo u mogućnosti da reagujemo brzo i agilno. Način razmišljanja je skoro isti kao u nekom start-up preduzeću.“ Na osnovu ovog iskustva nastala je ideja Busi-

ness Unit (BU). Plan je da se ova struktura prenese i na druge sektore u firmi HORSCH.

Florian Zink radi u Leebu od 2007. godine. On je inženjer mašinstva sa iskustvom u poljoprivredi i u Leebu je odbranio svoj diplomski rad. „Još 2013. u kancelariji je bilo svega 6 osoba. Nisu nam trebala pravila komunikacije niti mnogo pro-cedura. Svako je mogao da se skoncentriše na ono što radi, ali i da automatski bude u toku sa ostalim dešavanjima. Theo Leeb je bio u kancelariji pored i njegova vrata su uvek bila otvorena. To je bilo vrlo efikasno. Kako je firma rasla, rastao je i broj kolega, kancelarije su se umnožavale, formirale su se radne grupe za različite teme. Kako bismo smanjili potrebu za komunikacijom, uveli smo određena pravila, kao na primer šemu boja za naša creva za vodu. Tako svako odmah vidi u čemu je stvar, ne mora ništa da pita i nema konfuzije. Što je jedna oblast veća, to su pravila važnija. Sve smo to saželi u uputstvu za zaposlene. Ali na veoma pragmatičan način.“

Donošenje odlukaPre dve godine je uvedena struktura vođe tima. Ranije se odeljenje sastojalo od 17 zaposlenih, za mnoge stvari je jedina

Tim R & D Crop Care u Landauu


kontakt osoba bio Florian Zink. Nova struktura je omogućila podelu zadataka. „Najvažnije u našoj saradnji je da svi imamo istu osnovu. Svako zna šta drugi misli. Imamo puno poverenja jedni u druge. Svi vrlo dobro znamo kako razmišlja naš šef Theo Leeb i kakva iskustva ima. To se vidi u našim proizvodima – kupac odmah vidi da je to naš proizvod. I to ne samo po diza-jnu i načinu upravljanja. Tu se nalaze posebne ideje i funkcije. U velikim koncernima, pre svega ako se dodatno kupuju grupe proizvoda, to uglavnom više nije slučaj.” Međutim, Florianu Zinku i njegovom timu je jedna stvar posebno važna: „Svaki zaposleni samostalno donosi odluke u oblasti rada za koju je odgovoran. Da nije tako, stalno bismo sedeli na sastancima.”

Florian Zink zna to iz ličnog iskustva: „Mogao sam da preuzmem odgovornost vrlo brzo. Dok sam pisao svoj diplomski rad radio sam na ranim verzijama BoomControl, a nakon što sam diplomirao, na novoj generaciji krila uklju-čujući kontrolni sistem. Sledeći korak je bio GS 6000, dok je GS 8000 bio prvi projekat za koji sam ja bio u potpunosti odgovoran.“

Trenutno je u deljenju zaposlena 31 osoba. To su uglav-nom mašinski inženjeri, tehničari i mehatroničari. Šest timova je podeljeno po grupama proizvoda: samohodne prskalice, vučene prskalice, krila i komponente, elektrika, elektronika, testiranje i menadžment proizvoda. Menadžment proizvoda je ujedno povezan sa marketingom proizvoda.

„U stvari, menadžment proizvoda je sastavni deo odeljenja za marketing u Schwandorfu“, objašnjava Florian Zink. „Nama je tamo potreban neko ko će biti zadužen za komunikaciju. Prethodnih godina smo imali nekoliko prekretnica, na primer LT je prva mašina sa plastičnim rezervoarom, novom elektro-nikom i pre svega velikim tržišnim potencijalom. Zato je važna i interna komunikacija. Preko sopstvenog menadžmenta pro-izvoda dobijamo informacije direktno sa tržišta, možemo biti u bliskom kontaktu sa kupcima i održavati osećaj za tržište.

Ali šta se tačno radi kada se razvija novi proizvod? Florian Zink objašnjava proces: „Mi naravno znamo kako se naše mašine pozicioniraju na tržištu kada je u pitanju potražnja. Stalno se konsultujemo sa Theom Leebom kojim projektima da damo prioritet. Mada, nikad nemamo fiksni termin za početak projekta. Tek kada dobijemo znak za početak pravimo grub koncept da vidimo da li su ideje izvodljive u praksi. To se brzo odigrava. U sledećem koraku širimo krug. Na primer, naša uprava u projekat uključuje ključne kupce. Uvek se trudimo da rasturimo tehologiju i prilagodimo je mašinama druge veličine, bez potrebe da ponovo sve pravimo od nule. Kao neki modularni kit. Uprkos tome imamo jako puno slobode da razvijamo ideje i puno se konsultujemo sa Theom Leebom i Michaelom Horschom kako bismo došli do boljeg rešenja. Ova kultura dinamičnog napredovanja je bila osetna kada su se HORSCH i LEEB spojili u jednu kompaniju. Nije bilo lutanja, već smo odmah krenuli pravo napred.“

Q-GatesSinergije između Schwandorfa i Landaua se stalno koriste, zato što jednostavno postoje stvari koje se u firmi ne moraju raditi dva puta. To su na primer prostor za cirkularno testiranje ili hidropuls u Sitzenhofu. „Nema baš puno sličnosti između naših proizvoda, ali u nekim stvarima se preklapaju“, kaže Florian Zink. „Ako kolege rade na nečemu što uključuje tečno đubrivo, možemo podeliti sa njima naše iskustvo, ali kada je reč o zavarivanju, onda u pomoć priskače Schwandorf.“

„Pošto u razvoju proizvoda učestvuje nekoliko odeljenja, radimo sa takozvanim Q-Gates“, kaže Florian Zink. „Može se desiti da jedno odeljenje brže napreduje od drugih koja ne mogu da održe korak sa njim. Naš sistem obezbeđuje da naš proizvod pre početka serijske proizvodnje ima vrhunski kvalitet. Kada smo spremni da napravimo prototip, onda smo prošli Q-Gate 1. U tom trenutku smo kompletirali listu delova, koje odeljenje za

Sedam timova odeljenja je podeljeno Sedam timova odeljenja je podeljeno na grupe proizvoda. Koncept moderne na grupe proizvoda. Koncept moderne kancelarije omogućava istovremeno kancelarije omogućava istovremeno koncentraciju na rad i međusobnu koncentraciju na rad i međusobnu komunikaciju.komunikaciju.


nabavku treba da nabavi. Sledi montaža prototipa koju vrši tim za testiranje sa odgovornim konstruktorima uz podršku kolega iz proizvodnje. Tako mi inženjeri lično učestvujemo u praktičnom delu razvoja proizvoda. To nam je jako važno. Stadijum prototipa se proteže na Q-Gate 3, 4 i 5 (predserija), a u stadijumu 6 svako odeljenje koje učestvuje mora potvrditi da smo spremni za serij-sku proizvodnju. Razlog za to je što u predseriji nismo još završili sve moguće opcije dodatne opreme. One se naknadno dodaju. Kada počne serijska proizvodnja mašine, ona mora zadovoljavati sve naše parametre za vrhunski kvalitet. Naše odeljenje blisko sarađuje sa odeljenjem za nabavku, poizvodnju, osiguranje kvaliteta i servis. Odeljenje za servis je veoma važno, jer ono mora biti uključeno od samog početka razvoja novog proizvoda. I odeljenje za proizvodnju se rano uključuje u proces. Sa njima određujemo kako je proizvod najbolje prilagoditi proizvodnoj liniji i najlakše montirati. Tako dobijamo odgovarajuće savete iz

Florian Zink vodi odeljenje R & D Crop Care.

Nova zgrada za kancelarije u Landauu je zvanično otvorena u avgustu 2019.

Vesti iz preduzeća

svih odeljenja. Na novom proizvodu radimo sve dok svi učesnici ne budu zadovoljni.”

Impulsi iz praksePored toliko zajedničkih stvari i umrežavanja, na prvi pogled jedna stvar ne paše: HORSCH u Schwandorfu i HORSCH LEEB u Landauu rade na dva potpuno različita proizvodna programa. Razlog za to se može naći u samim proizvodima. Prema Florianu Zinku, CAD program koji koriste savršeno odgovara HORSCH LEEB proizvodima i njihovoj konstrukciji: „Veće komponente poput kabine ili motora nabavljamo od eksternih dobavljača. Tako dobijamo velike količine podataka koje naš program jako dobro obrađuje. HORSCH mašine imaju dosta drugačije zahteve. Standardizacija bi mogla doneti neke prednosti. Međutim, za nas su presudni argumenti savršeni alat i performanse. Na primer, simulacija opterećenja je u potpunosti integrisana i zato ne moramo unositi podatke. U oba slučaja imamo podršku naših sopstvenih IT stručnjaka u Schwandorfu. Ovakva konstelacija savršeno odgovara filozo-fiji naše firme. Stremljenje optimumu zahteva odgovarajuće fleksibilno delanje.”

Postoji mnogo komponenti koje čine uspešan proizvod. Zajednički cilj firmi HORSCH i HORSCH LEEB jeste zadovolj-stvo kupca. Istraživanje i razvoj uglavnom postavljaju temelje tog zadovoljstva. I uprkos svim sistematikama i regulisanim procesima: mnogi impulsi dolaze iz porodica vlasnika. Zato što one vuku korene iz poljoprivrede.


U HORSCH inovacije u oblasti zaštite bilja ove godine spada i vučena prskalica sa tandemskom oso-vinom zapremine 12.000 litara i širine krila do 45 metara. Theo Leeb, direktor firme HORSCH LEEB Application Systems GmbH nam je pribli-žio ovaj proizvod.


Theodor Leeb


Dvostruka dobit

Broj mašina i udeo u tržištu proizvoda HORSCH LEEB je značajno porastao poslednjih godina. I paleta proi-zvoda je dosta veća. Među inovacije na ovogodišnjem sajmu Agritechnica spada i nova generacija samo-

hodnih prskalica i HORSCH Leeb 12 TD, vučena prskalica sa tandemskom osovinom.

terraHORSCH: Gospodine Leeb, zašto ste izbacili na tržište tandem prskalicu?Theo Leeb: Princip vučene prskalice sa tandemskom osovinom nije toliko nov. Imamo konkurente koji takve proizvode nude skoro 20 godina. Već neko vreme posmatramo ovaj sektor i primetili smo da ova tema često privlači puno pažnje, a onda potražnja opet opadne. Rezervoar velike zapremine povećava učinak i olakšava logističke probleme ako su parcela i gazdin-stvo međusobno jako udaljeni. Na ravnim lokalitetima ili na lakom zemljištu velika težina mašine uglavnom nije problem čak i u vlažnim uslovima. Ali sistem brzo doseže granice na brdovitom terenu. U tom slučaju vučna snaga traktora nije više dovoljna i dolazi do oštećenja tragova. Do sada se taj problem rešavao osovinom koja se može uvlačiti ili ojačanjem trakcije.

I da li to funkcioniše?Samo delimično. Problem je zapravo jednostavan: zbog svog dizajna, rezervoar prskalica sa tandemskom osovinom je dug i uzan. Ako je rezervoar pun samo do pola ili ako vozite uzbrdo, tečnost se sliva u zadnji deo. Tako se težište pomera i prskali-ca je rasterećena spreda. Posledica je negativno vertikalno opterećenje, što znači manju težinu na zadnjoj osovini trakto-ra. Tako dolazi do problema sa trakcijom. Kako bi se rešio taj problem, na točkove nekih traktora se stavljaju dodatni tegovi, što je opet kontraproduktivno. Ne želimo da vozimo kroz useve sa većom težinom nego što je neophodno. Sa podiznom osovinom se zadržava vertikalno opterećenje na traktoru, ali

se zadnja tandemska osovina još više opterećuje – posledica velikog opterećenja osovine mogu biti nepotrebni tragovi. Zato su prskalice sa tandemskom osovinom bile proizvod za jedan segment tržišta.

U koji se vi spremate da zakoračite...Dobro smo razmislili o tome. Do sada su tandemske prska-lice bile korišćene na velikim gazdinstvima na istoku i severu Nemačke. U Istočnoj Evropi se koriste ili male vučene ili samo-hodne prskalice. Po mom mišljenju razlog za to su vrste trakto-ra kojima su gazdinstva opremljena. Između klasičnog Belarus traktora i velikog zglobnog traktora ili traktora guseničara često nedostaje jedan veliki traktor od 250 do 300 KS. Među-tim, može se primetiti da i na istočnoevropskim gazdinstvima radnici postaju sve važnija tema. Zato su sve važnije mašine velikog radnog zahvata, posebno u zaštiti bilja. HORSCH Leeb 12 TD može biti veoma dobra alternativa samohodnoj prskalici, koja može pokazati svoje prednosti pre svega kad je potreban velik klirens (do 1,35 m) npr. kod kasnog tretiranja kukuruza ili suncokreta. Međutim klirens igra sekundarnu ulogu kod mnogih kultura ili perioda vegetacije. Po našem mišljenju, spoj modernog traktora i velike vučene prskalice omogućava efikasnu zaštitu bilja. Što se tiče radne brzine, 12 TD, kao i ostale vučene prskalice iz našeg asortimana, može da parira samohodnim prskalicama, jer smo i u nju ugradili BoomControl. To je taj potencijal koji smo mi videli i zbog kojeg ulazimo na tržište.

01 Dostupna su krila u 5 i 7 sekcija.

02 Problem mnogih prskalicasa tandemosovinom u pogledu trakcije odnosno osovinskog opterećenja je rešen sistemom dva rezervoara.

0201

Vesti iz preduzeća


Uprkos problemima koje ste pomenuli?Naš prioritet je bio da rešimo problem trakcije odnosno oso-vinsko opterećenje. To smo uspeli sa sistemom sa dva rezervo-ara. Ukupnu zapreminu od 12.000 litara smo podelili na 7.000 litara sa prednje i 5.000 litara sa zadnje strane. Oba rezervoara su međusobno povezana, tako da je u svakom slučaju iskl-jučeno da će se jedan rezervoar prepuniti. Oba rezervoara se postepeno i naizmenično prazne tokom prskanja i to tako da se u prednjem rezervoaru uvek nalazi više tečnosti nego u zadnjem. Uz pomoć dva odvojena rezervoara smo sprečili da na uzbrdici previše tečnosti dospe u zadnji deo. Tako uvek ima dovoljno vertikalnog opterećenja za traktor. Pošto nema podizne osovine, teret se uvek raspoređuje na sva četiri točka. Zato je naša prskalica veoma laka za vuču.

Ali šta je sa koncentracijom hemijskog sredstva u oba rezervoara? Da li je uvek jednaka?Homogena koncentracija sredstva za prskanje je zagaranto-vana! I to bez elektronike i senzora. Već pri samom punjenju voda i sredstvo se dele u razmeri 7:5, tako da u oba rezer-voara dospeva tačna količina vode i agensa za zaštitu bilja. Pored toga, imamo režim homogenizacije u kome sredstvo cirkuliše. Tu nam pomaže pumpa kapaciteta 1.000 litara u minuti. Mešanje je veoma važno, posebno kada se radi sa mikronutrijentima ili preparatima u prahu.

Sa dva rezervoara se povećava površina. Ima li to nega-tivni uticaj na proces ispiranja? Baš naprotiv. Neto površina za ispiranje u našem sistemu sa dva rezervoara je čak manja. Konvencionalnim rezervoarima velike zapremine su potrebne pregrade za smirivanje tečnosti. To su po pravilu cik-cak elementi ugrađeni duž rezervoara. Podelom na dva manja rezervoara smo se rešili ovih elemenata.

Koje varijante HORSCH Leeb 12 TD ćete ponuditi?Najpre ćemo ponuditi varijantu sa rezervoarom od nerđajućeg čelika i varijantu sa plastičnim rezervoarom. Što se tiče samog prskanja, tu nema ograničenja. Biće dostupne sve varijante kri-la – počevši od petodelnih krila kao kod samohodnih prskalica

do sedmodelnih kao kod vučenih modela GS i LT. Moguće su širine krila do 45 metara. Kontrola dizni je dostupna sa raz-makom od 50 ili 25 centimetara. Zajedno sa kontrolom krila BoomControl moguć je razmak od 30 cm od ciljne površine. Što se tiče vode, nudimo dve mogućnosti: CCS Pro sa kojim se čitava prskalica kontroliše i sa usisne i sa potisne strane potpuno elektronski preko terminala ili iz kabine traktora. Unutrašnje ispiranje se obavlja konstantno. Druga varijanta je jednostavniji sistem ECO CP sa jakom rotacionom pumpom i standardnim ispiranjem. Što se tiče upravljanja, nudimo var-ijantu sa prednjom, krutom osovinom i pasivnom upravnom osovinom ili sa dve aktivne osovine.

Kako ocenjujete tržište za ovaj novi proizvod? HORSCH Leeb 12 TD se svrstava u vrhunske modele naših vučenih prskalica. Po meni su glavna tržišta sever i istok Nemačke kao i Istočna Evropa. No, i Severna Amerika bi mogla biti interesantna, jer su sa jakim traktorom moguće velike radne brzine, uporedive sa onim kod samohodne prskalice – i to sa znatno većim rezervoarom. Sigurno ćemo zainteresovati one koji moraju da prelaze dug put od gazdinstva do parcele ili koji gaje kulture koje zahtevaju puno prskanja. Apsolutno jedinstvena karakteristika je prečnik guma od 2,05 m. Cena će zavisiti pre svega od materijala rezervoara. Naš cilj je da varijanta sa plastičnim rezervoarom bude malo skuplja od modela 8 GS sa rezervoarom od nerđajućeg čelika.terraHORSCH: Kada će ova prskalica biti u prodaji? Theo Leeb: Jedan prototip već radi, drugi je trenutno u proiz-vodnji. U proleće počinjemo sa pet predserijskih modela. Početak isporuke serijski proizvedenih prskalica je u planu od avgusta 2020.

Poljoprivreda budućnosti

Kako će izgledati poljoprivreda u budućnosti? Kako bi poljoprivreda mogla doprineti zaštiti klime? Šta će društvo tražiti od poljoprivrednika? I Michael Horsch se isti to pita i daje odgovore.

terraHORSCH: Koje strategije za pozitivan doprinos zaštiti klime imate u vidu?Michael Horsch: Meni je već dosta pričanja o budućnosti, jer budućnost je sada! Trenutno postoje različite aktivnosti u pogledu CO2. Uzmimo za primer udruženja za organsku proizvodnju, koja su za centralnu temu postavila humus. Ja postavljam sledeće pitanje: kako možemo trajni humus – kako sam naziv kaže – trajno stvoriti u zemljištu, a ne samo da pokušavamo da stvorimo nutritivni humus? Naime, on se vrlo brzo razgrađuje. Dalje, potreban nam je sertifikat koji pri-znaju svi kupci dozvola za emisije. Ovakav sertifikat trenutno ima veliki potencijal u automobilskoj industriji ili maloprodaji prehrambene robe. Maloprodaja prehrambene robe ne stremi samo CO2 neutralnosti, već čak razmišlja o ponudi životnih namirnica koje su CO2 pozitivne. To joj može uspeti ukoliko u ponudi ima proizvode poljoprivrednika koji mogu dokazati da povećavaju sadržaj CO2 u zemljištu.

Zamislimo samo kakvo će to dejstvo imati na po-trošača, koji je sve više zabrinut za našu klimu i radije kupuje lokalne prehrambene proizvode koji su proizvedeni uz upotrebu humusa, nego namirnice koje imaju CO2 sertifikate za sadnju drveća u Indoneziji ili na Himalajima.

Kako sektor poljoprivredne mehanizacije može podržati poljoprivrednike u pogledu CO2?Kod ovog pitanja se dvoumim. S jedne strane, učinjeno je puno toga što se tiče emisije CO2 kod dizel motora, ali sa druge strane mi to izgleda kao kap vode u okeanu.

U ratarstvu npr. nam je danas potrebno oko 100 litara dizela po hektaru, što odgovara oko 300 kg CO2/ha. Sa boljim motorima i boljim menjačima i gumama uštedeli smo možda 20 lit/ha ili 60 kg/ha CO2. Međutim, ako se to uporedi sa drugačijim načinom obrade zemljišta, na koji mi poljoprivredni inženjeri možemo dosta uticati, onda bi se u zemljištu moglo zadržati 5.000 do 10.000 kg/ha CO2 svake godine. U poređen-ju sa tim ušteda od 60 kg/ha je beznačajna.

Izgleda da će poljoprivrednicima CO2 biti jedna od glav-nih tema u budućnosti.Promena klime bi mogla biti sledeća velika šansa da se poljo-privrednici udruže sa društvom. U proteklih 100 godina nauka se bavila stvaranjem humusa u dva navrata: 1920. posle Prvog svetskog rata zbog gladi i onda ponovo 1950. posle Drugog

svetskog rata. U to vreme je od poljoprivrede zahtevano da snabde stanovništvo sa dovoljno hrane. Tada je u prvom

planu stajalo stvaranje humusa. Početkom 1960-ih su napredovali traktori, đubriva, hemija i semenarstvo i

prinosi su počeli konstantno da rastu. Humus je u tome igrao malu ulogu. Neki kritičari konvencional-

ne poljoprivrede su čak optužili poljoprivrednike da su doveli do razgradnje humusa. To uglav-

nom nije bio slučaj. Zbog znatno povećanih prinosa u 70-im, 80-im i 90-im godinama

vrednosti nutritivnog humusa su se čak povećale.

Trenutno se u društvu vodi diskusija oko CO2 neutralnosti.


Vesti iz preduzeća

Da li ciljevi moderne poljoprivrede moraju da se prome-ne kako bi se ispunili trenutni zahtevi?Mi se opet pitamo, da li može da se nastavi rast prinosa od 1% godišnje. To je do pre deset godina bio slučaj u Zapadnoj Evropi kod rotacije useva uljane repice, pšenice i ječma. Sada smo primetili da usevi u nekim oblastima kao što su npr. južna Nemačka, srednja Francuska ili istočna Engleska, stagniraju. Možda bi mnogim poljoprivrednicima proizvodnja humusa mogla biti alternativni prihod, ali ona nije obavezno povezana sa apsolutnom maksimizacijom prinosa. To u svakom slučaju neće moći da funkcioniše u svakom regionu.

Ako se sertifikati danas prodaju za do 50 €/t ili u budućno-sti možda za 250 do 500 €/ha, onda je to nešto o čemu vredi razmisliti.

Siguran sam da bi društvo bolje reagovalo ako bi poljo-privrednici dobijali 500 €/ha za proizvodnju humusa umesto 300 €/ha kao subvenciju.

U konvencionalnoj poljoprivredi imamo diksusiju o stva-ranju humusa koja uključuje i smanjeni intenzitet rada i upotrebu glifosata. Koje je Vaše mišljenje o glifosatu?Sa stanovišta politike, u Zapadnoj Evropi je glifosat maltene zabranjen. Barem u ovom momentu tako stoje stvari. Ako bi se male količine glifosata koristile kao delimična zamena za obradu zemljišta, to bi od njega napravilo ekološki doprinos zaštiti od erozije i stvaranju humusa. Čak i protivnici glifosata se tiho slažu sa tim. Međutim, nijedan protivnik glifosata neće raširenih ruku prihvatiti tu ideju dokle god se u Severnoj i Juž-noj Americi koriste roundup soja i kukuruz, a ovde ogromne količine glifosata.

Šta mislite, koje posledice bi mogla imati povećana upotreba mikroorganizama (EM) po zemljište i biljke?Uzgoj posebnih bakterija, gljivica i enzima koji postoje u prirodi i njihovo unošenje u zemljište ili na biljku nisu nikakva novina. Novina je to što danas uz pomoć biotehnologije bolje razumemo šta se tu dešava i kako se može iskoristiti. Među-tim, moramo biti svesni toga da još uvek postoji jako malo osnovnog istraživanja, dok puno toga počiva na empirijskim iskustvima praktičara.

U svakom slučaju to je genijalno polje aktivnosti koje nam omogućava da bolje razumemo i iskoristimo dešavanja u zem-ljištu i pozitivno dejstvo na biljku – kako bismo npr. smanjivali upotrebu fungicida i herbicida sve dok ih u potpunosti ne izbacimo iz upotrebe. Trenutno posmatramo taj postupak kod brazilskih poljoprivrednika koji gaje soju.

Unošenje mikroorganizama bi moglo biti alternativni način za stvaranje trajnog humusa. Mikrobna karbonizacija bi mogla biti sledeća velika tema u bliskoj budućnosti.

„Poljoprivrednici će u budućnosti morati više da razmišljaju o ravnoteži CO2.“

EM – Efikasni mikroorganizmi: koncentrovana mešavina rege-nerativnih mirkoorganizama koji imaju pozitivno dejstvo na vital-ne procese. Oni mogu npr. da spreče kvarenje ili formiranje buđi.

PF – Precision Fermentation opisuje proces proizvodnje sinte-tičke zamene za mesne proizvode.

MC – Mikrobna karbonizacija: u ovom procesu se organska biomasa, na primer stajnjak ili kompost, reciklira anaerobnim pu-tem. To se takođe dešava dodavanjem odabranih mikroorgani-zama.


Vesti iz preduzeća

Kako HORSCH može tome doprineti? Tako što se svim srcem posvećujemo temama kojima se bavimo već neko vreme. Ja stalno govorim o stvarima poput CO2, EM, MC, nutritivne gustine u hrani ili hrani bez ostataka. Moramo oživeti ove teme. To od nas zahtevaju pre svega naši kupci. Zato se intenzivno bavimo ekološkom poljoprivredom.

Isto tako nas živo zanima kako će se razvijati hibridna poljoprivreda. Udružuju se znanje iz organske proizvodnje i praksa iz konvencionalne poljoprivrede i verovatno će, uz pomoć moderne biotehnologije, dati potpuno nov način proizvodnje životnih namirnica.

Humus se često povezuje sa stočarstvom. Kako će se po Vašem mišljenju razvijati potrošnja mesa u budućnosti?

01 Krda tovnih goveda u SAD.

02 Gajenje međuuseva podstiče stvaranje humusa u zemljištu.

To će biti interesantno. Sve su moderniji PF (Precision Fermen-tation) i fleksitarizam (manje namirnica životinjskog, a više biljnog porekla).

Neka predviđanja kažu da će za 10 godina samo u SAD PF zameniti govedinu za 50%. Ja lično se ne bih puno brinuo oko toga. Ali ako se ispuni samo 10% ovih predviđanja, onda proizvođačima soje i kukuruza predstoje teška vremena.

Potpuno sam siguran da poljoprivrednici koji praktikuju konvencionalnu i organsku poljoprivredu na odgovoran i održiv način ne treba da se plaše budućnosti. Oni najbolje razumeju šta potrošači od njih traže.


02 01

HORSCH U SEVERNOJ AMERICI

HORSCH je već mnogo godina aktivan na severnoameričkom tržištu. Philipp Horsch objašnjava tamošnji razvoj i ciljeve za budućnost.

terraHORSCH: Kako je došlo do toga da HORSCH u SAD izgradi podružnicu?Philipp Horsch: Naša porodica je oduvek gajila afinitete prema Severnoj Americi. To se zasniva na našim porodičnim vezama sa SAD. Pored toga, većina članova naše porodice je tamo provela duže vreme. Osnivanje podružnice u SAD nije bila samo objektivna odluka, već je i neki osećaj u stomaku igrao značajnu ulogu u tome. Mi smo aktivni na severno-američkom tržištu još od početka devedesetih godina. Na početku smo zajedno sa firmom Case radili na razvoju spe-cijalnog TerraTraca. Drugi primer jeste zajednički razvoj nove mašine sa šiljcima za evropsko tržište sa firmom Concord. Iz ove saradnje je nastao poznati Airseeder koji smo uspešno prodavali u Evropi. I prva HORSCH pretovarna prikolica 160 UW je nastala u potpunosti prema našim specifikacijama u

SAD, a onda je i uvožena. Pošto smo stalno bili na licu mesta, kopkalo nas je da se još bolje pozicioniramo na tom tržištu. Krajem devedesetih godina, zajedno sa Kevinom Andersonom smo na američko tržište izbacili novu generaciju Airseedera. Tako je posao krenuo da raste. Logično je da se nametnulo pitanje našeg sopstvene podružnice u SAD, kako bismo mogli da pokrenemo proizvodnju na licu mesta.

Kako biste opisali trenutnu poziciju HORSCH-a u SAD? Kako se HORSCH kotira u SAD? Da li je pozicija održiva? 2011. godine smo odlučili da osnujemo podružnicu u Fargu, u Seevernoj Dakoti. U jesen 2013. su završeni svi građevinski radovi i preselili smo se iz Južne Dakote u Severnu Dakotu, u Fargo. Nažalost, baš u tom trenutku se urušilo čitavo tržište u SAD. Cene soje i kukuruza su se survale i gotovo prepolovile.

Philipp Horsch


Tržište se do danas nije oporavilo i još uvek je pod velikim pritiskom. Shodno tome, prihodi poljoprivrednika su se jako smanjili, a sa njim i spremnost na nove investicije. Tržište poljo-privredne mehanizacije se smanjilo za 50 do 60%. Tada nismo bili spremni za to. Posle više godina rasta u SAD bili smo baš euforični i imali smo velika očekivanja od naše nove fabrike u Fargu. Od tog trenutka, situacija na američkom tržištu je postajala sve teža.

Ne očekujemo da će se stanje na tržištu značajnije popraviti ove i naredne godine. Ove godine proleće u Severnoj Americi je bilo vlažno i hladno. Setva kukuruza i soje je zato kasnila. To je imalo za posledicu da je žetva kasnila 4 do 8 nedelja, u zavisnosti od regiona. Na severu SAD smo još do nedavno imali preobilne padavine.

Farmeri u SAD i nekim delovima Kanade su često morali da se suočavaju sa veoma lošim uslovima za žetvu. Relativno rana zima je dodatno usporila neke od farmera. Kako stvari trenutno stoje, prinosi su sasvim prosečni, ali treba imati u vidu da oko 10% obradivih površina nije moglo da se poseje odnosno, moglo se posejati jako kasno. Osim toga, farmeri se bore i sa niskim cenama. Sve u svemu, tržište u SAD je pod velikim pritiskom i posao se razvija jako sporo. A naredna godina će sigurno biti teža od prethodne!

Kako stoje stvari na kanadskom tržištu? Koje su razlike u odnosu na SAD? Kanada se od 90-ih godina razvila u zemlju u kojoj je do-minantna uljana repica. Zbog promene klime i pojave boljih

sorti, polako se šire i kukuruz, soja i leguminoze. Farmeri su na velikom dobitku zbog toga, ne samo zato što su to kulture koje povećavaju njihove prihode, nego i zato što one omogućavaju bolju rotaciju useva. Uprkos tome, u Kanadi uljana repica i dalje igra najvažniju ulogu. U poređenju sa SAD, kanadsko tržište je proteklih godina bilo u malo boljem stanju, zato što Kanađani ne zavise toliko od kukuruza i soje. Doduše, prošle godine se Kanada suočila sa ogromnim teškoćama u oblasti uljane repice zbog turbulencija u trgovini sa Kinom.

Trenutno američko i kanadsko tržište miruju, pošto su izložena velikom pritisku. Mi nastavljamo istim tempom, prošle godine smo na primer investirali u ogranak za rezervne delove u Saskatunu (provincija Saskačivan). Polako, ali sigurno stižemo tamo gde smo i želeli da budemo.

Koje su HORSCH-ove strategije za još bolji razvoj na severnoameričkom tržištu? U suštini, fokusiramo se na to da uspostavimo razumnu trgo-vačku strukturu. Skoncentrisani smo na tzv. Kukuruzni pojas u SAD i Zapadnu Kanadu. Nije lako uspostaviti prodajnu mrežu i sve više smo svesni toga da nam je potrebna veća podrška iz Nemačke. Ove godine smo preduzeli važne korake u tom smeru. Poslali smo nekoliko zaposlenih iz Nemačke u Fargo, da na licu mesta pruže podršku u različitim oblastima. Jedan od njih se posebno bavi uvođenjem SAP i adaptacijom razvojnih sistema. Drugi pruža podršku odeljenju za servis. Početkom sledeće godine u SAD šaljemo još jednog zaposlenog da po-mogne u poboljšanju prodajne strukture.

HORSCH proizvodi specijalne mašine koje su HORSCH proizvodi specijalne mašine koje su prilagođene zahtevima severnoameričkog prilagođene zahtevima severnoameričkog tržišta. tržišta.


Vesti iz preduzeća

Ovi važni koraci pokazuju našu posvećenost severnoame-ričkom tržištu. Jako puno ulažemo u tržište, ne samo ulaga-njem u infrastrukturu, prodaju i ljude, već intenzivno radimo na tome da prenesemo HORSCH-ovu korporativnu kulturu u Severnu Ameriku.

Mislimo da severnoameričko tržište ima veliki potencijal. Trenutno je još malo i imamo obrt od 30 miliona američkih dolara. Pre krize obrt je bio i veći. Sada se polako popravljamo.

Prošle godine smo investirali u jednu farmu u Daunsu, u Ilinoisu. Koristimo je za oglede, prezentacije i treninge. Ova farma će nam pomoći da razvijamo ratarstvo i unapredimo komunikaciju sa kupcima i poslov-nim partnerima. Naš cilj je da uvek ponudimo dodatnu vrednost našim kupcima.

Kakvi su planovi u tehničkom pogledu? U SAD proizvodimo u inčima, kako bi proizvodi koje tamo razvijamo mogli da se tamo i proizvode. Naravno, tu unosimo naše znanje i severnoameričke proizvode dopunjujemo odgo-varajućim evropskim komponentama.

Što se dugoročne strategije tiče, planiramo da u oblasti istraživanja i razvoja uskladimo sve naše proizvodne pogone širom sveta. Naš cilj je da stvorimo neku vrstu globalne plat-forme. Konkretno za SAD to znači da ćemo u budućnosti proizvoditi i mašine po metričkom sistemu. Ako u svakom proizvodnom pogonu koristimo iste merne jedinice za razvoj i

proizvodnju, možemo fleksibilno reagovati na promene uslova na tržištu. Idealno bi bilo kada bismo tako mogli maksimalno iskoristiti sve naše fabrike širom sveta da proizvode za globalno tržište. To je jedna od naših vizija za budućnost.

Na duže staze možemo zamisliti da bi se severnoameričko tržište moglo razvijati slično evropskom tržištu u smislu pro-dajnog potencijala.

Zašto je tako teško ući u severno-američko tržište?Dilerstvo igra veliku ulogu. Dileri često prodaju samo mašine jednog jedinog proizvođača. Ta struktura trgovine je potpuno drugačija od one koju imamo u Evropi. Doduše, primetili smo da se i to polako me-nja. Poljoprivrednici više ne žele da ih trgovci ograničavaju na samo jednog

proizvođača poljoprivredne mehanizacije. Žele veći izbor. Sledeći razlog zašto je teško ući u severnoameričko tržište

je to što je ono ogromno. Mi se i dalje ne koncentrišemo na ceo kontinent, već na pojedine delove SAD i Kanade. Posao nam jako olakšava činjenica da se u obe zemlje govori isti jezik, osim u nekim delovima Kanade, i da je njihov pravni poredak relativno homogen.

Da li postoje neke teme koje utiču na severnoameričko tržište? Kao i kod nas u Evropi, zaštita životne sredine igra jako bitnu ulogu. Najveća jezera u SAD se nalaze u njihovom centralnom

„U mladosti sam proveo godinu dana

u SAD kako bih upoznao tamošnju poljoprivredu

i zemlju.“


Vesti iz preduzeća

delu, u tzv. Kukuruznom pojasu. Sve više se govori o tome kako poljoprivrednici unose sve više nutrijenata u ove vode. Istovremeno se sve više preispituje genetska modifikacija u poljoprivredi. U Severnoj Americi farmeri moraju da se suoče sa društvenim pitanjima, umesto da ih jednostavno ignorišu. Do nedavno nije bilo uobičajeno da se neko tako otvoreno bavi takvim temama.

Dalje, društvo sve više preispituje način na koji se obavlja poljoprivreda u Kukuruznom pojasu, na primer kratka rotacija kukuruza i soje i drugo. Farmeri se zato sve više posvećuju međuusevima i osnovnom proširenju rotacije useva. I organska poljoprivreda je sve značajnija tema.

Da li postoje stvari po kojima se razlikuju poljoprivred-nici u Severnoj Americi od poljoprivrednika u Evropi? Postoji oblast u kojoj su Amerikanci otvoreniji od Evropljana. Radi se o „poljoprivredi po receptu“. U Severnoj Americi se više veruje eksternom savetniku nego u Evropi. Tamo savetnici više vode i usmeravaju poljoprivrednike nego u Evropi. To je ujedno i stvar mentaliteta i kulture.

Što se tiče upotrebe digitalnih medija, stvari su slične kao i kod nas.

Sledeća stvar po kojoj se severnoamerički poljoprivrednici razlikuju od evropskih jeste radna širina njihovih mašina. Što više idete ka severu, to su periodi vegetacije kraći. Poljopri-vrednici u proleće imaju jako malo vremena za setvu. Zato žele da urade što više u jednom prohodu. Širina mašine u odnosu na veličinu parcele je veća nego u Evropi. Poljoprivrednici na severu su prinuđeni da koriste velike radne širine. Na jugu nisu, ali opet koriste mašine velike radne širine. I za to su voljni

da investiraju veliku svotu novca. U Severnoj Americi farma sa 1.000 ha pod sojom i kukuruzom uvek ima sejalicu od 18 m. U Evropi bi za istu površinu imali sejalicu od najviše 9 m širine. U tom kontekstu Amerikanci su veći tehnofili od nas Evropljana. Mašine moraju biti velike i raditi brzo. Spremni su da investiraju više novca po hektaru za nabavku nove mašine.

Poljoprivredu u Kukuruznom pojasu odli-kuju velike površine obradivog zemljišta.

Velika radna širina je veoma važna u Severnoj Americi.



Sa malo uraditi puno

Manjak radne snage je jedan od najvećih izazova u mađarskoj poljoprivredi. Na tržištu nedostaje otprilike jedna petina potrebnih radnika. Sa tim problemom se suočava i porodica Csontos iz Baje. Problem: kako obaviti isti posao sa manje radnika? Rešenje: obrada zemljišta bez pluga.

Zbog svog ravničarskog pejzaža Mađarska nudi opti-malne uslove za ratarstvo. Klima je kontinentalna sa čestim sušnim periodima. Broj sunčanih sati – između 1.900 i 2.500 godišnje – Mađarsku svrstava u sam

vrh evropskog proseka. Na osnovu ovih uslova, u Mađarskoj se mogu gajiti gotovo sve kulture primerene za ovu klimu.

Inženjer za zaštitu bilja i agrohemiju Károly Csontos je odgovoran za ratarstvo ne samo na porodičnom gazdinstvu, već i u firmi Bács-Cereal Kft. Njegova majka Mária Csontos Károlyné vodi porodično gazdinstvo. Njegov brat Attila Csontos je direktor firme Bács-Cereal Kft. Attilina supruga Szilvia Csontosné Kocsi je njegova zamenica i osim što vodi računa o zaposlenima i planiranju rada, odgovorna je i za knjigovodstvo. Timski rad je izuzetno važan. Njihov zajednički cilj je da ratarstvo učine što rentabilnijim. terraHORSCH je razgovarao sa Károlyem Csontosem o detaljima.

Oba gazdinstva obrađuju ukupno 250 ha. Sve mašine se koriste zajednički. Prošle godine su prešli na obradu zemljišta bez pluga – u poređenju sa veličinom gazdinstva investicija je velika: kupili su univerzalni razrivač HORSCH Terrano 4.3. GX, tanjiraču HORSCH Joker 5 RT, univerzalnu sejalicu HORSCH Pronto i traktor Claas Axion 850 sa 260 KS. A ovog proleća svoje mašine su kompletirali prskalicom HORSCH Leeb 4 AX.

„Naše porodično gazdinstvo je osnovao moj otac krajem osamdesetih godina. Na početku je obrađivano 5 ha, ali površina se postepeno povećavala.

Ovde u Severnoj Bačkoj imamo černozem sa krečnjakom. To su naravno optimalni uslovi. Lako se obrađuje, ima odličnu vlažnost i dobru strukturu. Sadržaj humusa je visok. Naše gazdinstvo je podeljeno na više od deset parcela, ali srećom sve su blizu jedna drugoj. Najudaljenija se nalazi na 3 do 4 kilometra. Dakle ne moramo prelaziti dug put do parcela.

01


Reportaža o f irmi

Veličina varira: imamo one od 40 do 55 ha, ali i manje od samo 5 do 10 ha.

Naša rotacija useva je jednostavna. Naš cilj je da opti-mizujemo broj kultura, kako bismo imali agronomski smislen redosled. Naši glavni usevi su obična pšenica, tvrda pšenica, uljana repica i soja. Ranije smo gajili organsku soju, ali kada je stupila na snagu EU regulativa koja zabranjuje bilo kakvo tretiranje organskog proizvoda, odustali smo od toga. Parcele na kojima se kultivacija ne isplati sa ekonomske tačke gledišta ostavljamo na ugaru. Što se pšenice tiče uvek biramo rane sorte kao na primer GK-Futár, GK-Csillag, GK-Pilis, GK-Béta-dur, GK-Julidur. Žetvu prodajemo mlinu. Zato kvalitet mora biti vrhunski. Već neko vreme koristimo Dekalb hibride uljane repice. Ona je dobro prilagođena ovom podneblju.

Kad su vremenski uslovi povoljni, imamo dosta dobre prinose: u proseku 6 tona pšenice i 3 do 3,5 tona uljane

repice. Doduše, jedne godine je prinos repice dostigao 4 tone, a prinos pšenice 7 tona. Tada su vremenski uslovi bili optimalni. Prošle godine smo se borili sa ekstremnim vre-menskim uslovima. Jedva da je bilo kiše od septembra do kraja aprila. Obrada bez pluga pomaže zadržavanje vode u zemljištu. Ali to nije jedini razlog zašto smo promenili pri-stup. Dugo smo praktikovali konvencionalnu obradu: oranje, rastresanje, jedan prohod tanjiračom, razrivanje i posle setve još jedan prohod sa pakerom. To je puno prohoda. Trebalo nam je barem dva ili tri traktora kako bismo posao obavili na vreme. A zbog situacije na mađarskom tržištu rada, sve je teže naći traktoriste. Nedostatak radne snage je i za nas sve veći problem. Zato smo prošle godine odlučili da pređemo na obradu bez pluga. Poslove za koje su kod konvencionalne obrade potrebne tri osobe sada obavlja jedan radnik. Sa 250 ha ima i dalje puno da se radi, ali funkcioniše.

01 U porodično gazdinstvo spada i kuća u kojoj su braća odrasla. Cela porodica se i dalje tu okuplja.

02 Pronto 4 DC je jako preci-zan. Zadati parametri se tačno sprovode.

03 Dobar tim: braća Csontos Károly (levo) i Attila (desno) sa nji-hovom majkom Márijom (sredina).

04 Attila Csontos (desno) i nje-gova supruga, Szilvia Csontosné Kocsi (levo), upravljaju firmom Bács-Cereal Kft.

02

0403


Kad smo nabavljali mašine, prikupili smo ponude od više firmi. Na kraju smo se odlučili za HORSCH i njegovog dilera Axiál. Već smo bili upoznati sa HORSCH mašinama i znali smo da je tehnički standard mašina izuzetno visok. Uz to, Axiál nudi i odličan servis.“

DOBRA ISKUSTVA „Ne žalimo što smo doneli takvu odluku. Mašine rade odličan posao. Sa Jokerom možemo raditi plitko na dubini od 5 cm. Na našim njivama se takva praksa odlično pokazala, jer se tako puno vode zadržava u zemljištu. Plitka obrada je idealna i za klijanje useva. Korov suzbijamo mehanički. Posle Terrana koristimo tanjiraču, kako bismo napravili savršenu setvenu po-steljicu. Važno je napraviti finu posteljicu ravnomerne dubine i pažljivo iznivelisati površinu zemljišta.

Održavanje radne dubine i doziranje kod Pronta 4 DC su bili optimalni za uljanu repicu. Zadati paramtri su tačno sprovedeni. Prošle godine je uljana repica klijala jako lepo i bez problema. Na svu sreću, posle setve je palo 15 mm kiše. Pšenica je nikla neravnomerno zbog ekstremne suše. No upr-skos suši, ove godine su se prinosi uljane repice poboljšali – u poređenju sa našim starim sistemom proizvodnje. U obradi bez pluga smo uštedeli mnogo više vode, što je u sušnoj godini veoma važno.

Prve padavine smo imali tek krajem aprila. U maju je palo 180 mm, a ponegde i 200 do 220 mm kiše. Naravno da je i to bio problem! Kiša je toliko jako padala, da često nismo mogli da izađemo na njivu. Zato je u pojedinim regionima nastao veliki problem sa fusarijumom. U nekim krajevima pšenica se uopšte nije požnjela, jer su nivoi toksina bili previsoki. I kod nas postoji rizik od kontaminacije, ali sa našom novom HORSCH Leeb prskalicom smo uspeli da bolje zaštitimo naše useve.“

POLJOPRIVREDNIK IZ STRASTI „Ja volim poljoprivredu. Ispunjava me osećaj uspeha kada se stručnost vidi kroz dobru žetvu i visok kvalitet proizvoda. I volim prirodu. Rado šetam kroz polja i posmatram biljni i životinjski svet. Zato toliko cenim preciznost Leeb prskalice. Jako doprinosi tome da uticaj na životnu sredinu bude što manji. Naša stara prskalica je imala rezervoar dovoljan za 12 ha. Leeb AX sa krilima širine 24 m i rezervoarom zapremine

od 4.000 l ima daleko veći učinak. Sa 200 l sredstva za prska-nje pokrivamo 20 ha. Stoga ne samo da radimo efikasnije, nego je i pokrivena površina veća. Što se tiče drifta, jako je važno da prskalica održava razmak od 50 cm. Čak i kada je vetar jači prskanje je optimalno, a uticaj na životnu sredinu minimalan. Osim ovih aspekata, važna je i finansijska strana. Sredstva za zaštitu bilja su skupa. I zato nije svejedno da li nestaju u vazduhu ili dospevaju baš tamo gde treba. Ako su biljke zaštićene od infekcije fusarijumom, možemo dobiti dobru cenu. Kontaminirana pšenica se u najboljem slučaju može prodati kao stočna hrana. A ako je nivo toksina izuzetno visok, onda ni za to.”

KOJI JE SLEDEĆI KORAK?„Verujemo da smo glavnu investiciju već odradili. Ali mi smo stalno otvoreni za nešto interesantno i inovativno. Nemamo kombajn i ni ne planiramo da ga kupimo. Žetvu obavljamo u saradnji sa firmom Manax Ltd. ćerkom firmom Axiála. Ta saradnja odlično funkcioniše. Mislim da će mašine koje trenutno imamo još dugo dobro pokrivati naših 250 ha. Naš radnik koji vodi računa o mašinama je pravi profesionalac. Brine se o njima kao da su njegove. Takvo dobro održavanje će se isplatiti na duže staze.

Mnogi se žale da poljoprivreda jako zavisi od vremenskih uslova i da je stoga nesigurna. Naravno da su u pravu. Puno toga zavisi od vremenskih uslova. Ali ako pametno odaberete mašine, odaberete prave kulture i sorte, pravilno koristitie i razvijate stručno znanje i iskustvo i dok ste otvoreni za inova-cije, poljoprivreda će biti uspešna.“

Ovog proleća svoje mašine su kompletirali prskalicom HORSCH Leeb 4 AX.


MUDRO ODABRANA MEHANIZACIJA

Mindaugas Šemežys, poljoprivrednik iz mesta Vikaičiai u Litvaniji je očigledno pronašao svoj sistem bavljenja ratarstvom. I to funkcioniše sa mudro odabranom mehanizacijom. terraHORSCH je posetio ovo gazdinstvo u Litvaniji.

U poseti farmi u Litvaniji (sleva na desno): Nerijus Žukauskas (HORSCH menadžer prodaje u Litvaniji), Jonas Žebrauskas

(menažer prodaje HORSCH-ovog dilera Audrokresta), poljop-rivrednik Mindaugas Šemežys i Nerijus Mišenis (HORSCH Service).

Reportaža o f irmi


Stigli smo u Vikaičiai jednog kišnog i vetrovitog dana krajem oktobra. Ovo malo mesto se nalazi oko 80 km severno od Kaunasa, drugog po veličini litvanskog grada. Žetva je gotova, predstoji još samo obrada

zemljišta, ali većina mašina je parkirana u hale da prezimi. Mindaugas Šemežys zajedno sa svojim roditeljima obrađuje

oko 600 ha. Gazdinstvo je podeljeno u dva dela. Naš mladi poljoprivrednik se tu priključio 2007. godine. Strukture u Lit-vaniji variraju. Sve do sticanja nezavisnosti 1991. svo obradivo zemljište u Litvaniji su obrađivali kolhozi. Danas ima svega – od malih domaćinstava sa jednom kravom do velikih gazdinstava sa više hiljada hektara.

„U našem vlasništvu je oko 400 ha,“ objašnjava Mindau-gas Šemežys. „Ostalo je uzeto u arendu. U našoj okolini ima još nekoliko etabliranih gazdinstava, zato nije lako doći do poljoprivrednog zemljišta. Ali ja svakako ne želim da ras-tem po svaku cenu. Trenutno sam zadovoljan kako se stvari odvijaju.“ Glavni usevi su uljana repica, pšenica i ječam. Obe žitarice čine 40% rotacije useva. On planira da sledeće godine poseje suncokret, pod uslovom da dobije seme. Moguće je i zasejati šećernu repu, ali trenutno je jako teško dobiti ugovor. Osim toga, za to su potrebne velike investicije i odgovarajuće mašine. Zato se radije intenzivira gajenje ječma. Kao međuu-sev seje se mešavina slačice i graška. Veličina parcele varira od 1 do 80 ha, ali uglavnom je oko 30 do 40 ha. Mindaugas Šemežys zapošljava 5 radnika koji pored tog redovnog posla samostalno pružaju usluge servisa. Kod ozbiljnijih problema u pomoć priskače lokalni diler poljoprivredne mehanizacije. Kao i svuda u ruralnim regijama, jako je teško doći do pouzdanih i kvalifikovanih radnika. Sam Mindaugas Šemežys je inženjer zaštite životne sredine i ima diplomu mastera poljoprivrede.

Moderna oprema „Moji roditelji su uglavnom imali mašine sa istoka, ruske traktore Kirovec K700 ili ukrajinski model T 150,“ priča Min-daugas Šemežys. „Moj prvi korak je bio prelazak na zapadne proizvođače Claas, Case i John Deere. Prelaskom na sistem minimalne obrade zemljišta brzo smo izbacili plug iz upo-

01 Mindaugas Šemežys čuva svoje mašine zajedno sa komšijom.

02 Silos površine 3.000 m² je izdvojen od gazdinstva.

03 Po rečima Mindaugasa Šemežysa uljana repica se mora pose-jati najkasnije do 15. avgusta. Prilikom naše posete sredinom oktobra, njegov usev je ovako izgledao.

04 HORSCH Focus je ključna mašina u radu Mindaugasa Šemežysa.

05 Posao je završen: Joker je spreman da prezimi.

trebe.” Danas koriste 7 traktora sa 80 do 520 KS. Najmanji traktor je ruski, a najveći je Claas Xerion koji su nabavili ove godine. Snaga ostalih traktora se kreće između 180 i 320 KS. Žetva se obavlja sa dva kombajna, Claas Lexion 540 i John Deere S785. Pored samohodne prskalice radne širine 36 m, ovaj poljoprivrednik poseduje i dva teleskopska utovarivača i jedan kamion. Sve sejalice i mašine za obradu zemljišta su iz HORSCH-ovog asortimana: Joker 8 RT sa valjkom sa noževima ispred diskova, Focus 6 TD i Partner 2800 HT. Za rasturanje mineralnog đubriva koristi rasipač od Amazonea.

Godišnji radovi se odvijaju na sledeći način: posle rasipanja đubriva i jednog prohoda sa tanjiračom Joker, sledi setva sa Focusom. Istovremeno se obavlja i đubrenje – polovina ide na površinu, a polovinu u zemljište, zavisno od potrebe. U sušnim godinama tokom perioda vegetacije radije koristi tečno đubri-vo AHL koji se prska pomoću samohodne prskalice. Sledeći korak su sredstva za zaštitu bilja. Sredinom jula počinje žetva uljane repice. Potom se strnjište obrađuje Jokerom. Setva ul-jane repice bi trebalo da bude gotova do 15. avgusta, a setva pšenice do 10. septembra. Ječam se po pravilu seje do 25. aprila. U ovom slučaju posle međuuseva. Mindaugas Šemežys računa jednu nedelju po usevu za čitavu površinu. „Poslednjih godina smo to uvek uspešno postizali,“ kaže ovaj poljop-rivrednik. „Između imamo baš puno vremena“, smeje se on. „Bilo bi možda interesantno da osnujemo još jedan ogranak, na primer neki sa kravama muzarama. Samo što se plašim

0201

Reportaža o f irmi


da bi to bilo teško isplativo zbog velikih investicija.“ Zemljište je sasvim prosečno za litvanske uslove, tip je blago glinovit.

Obrada u trakama pokazuje svoju prednost „Ranije smo često imali problema sa erozijom tla na brdima gde je zemljište nešto teže“, kaže poljoprivrednik. „Plug je imao definitivno negativan efekat. Taj problem smo rešili minimalnom obradom zemljišta. Nije uopšte lako pronaći prave mašine za naše uslove, jer kod nas ostaje puno slame na parceli. Ali HORSCH Focus je pravi proizvod za nas. Prvo smo kupili polovnog Focusa, kojeg smo ove godine zamenili za novi model. A kupili smo i traktor Xerion i tako nabavili savršen traktor za nas. Do sada nismo puno razmišljali o di-rektnoj setvi. Udeo humusa u zemljištu je još uvek mali. Sada smo usredsređeni na to da ga povećamo. Rotacija useva i međuusevi su važne mere za postizanje tog cilja. Ni uzgoj kukuruza nije problem. On jednostavno nije dobra kultura za naše podneblje, jer teško sazreva. Troškovi sušenja čine njegov uzgoj nerentabilnim.“

Kao i u mnogim drugim delovima Evrope, prethodna dva leta su bila sušna i u okolini Kaunasa. Ako je i bilo pa-davina, one su bile mestimične. Mindaugas Šemežys je na primer požnjeo 3,6 t uljane repice, a komšija koji je imao nešto više sreće sa vremenskim uslovima, 3,9 t. Osim toga, poljoprivrednici su morali da se bore sa suncem i vrućinom. Mnogo žitarica je prerano sazrelo. Mindaugasovi prinosi obično iznose 7,5 t pšenice i 4 t ječma i uljane repice. Setva u trakama sa Focusom su za ovog poljoprivrednika rešenje u borbi sa klimatskim promenama.

Mindaugas Šemežys svoje slobodno vreme tokom zime koristi pre svega da se informiše o novim metodama i sistemi-ma. No, trenutno ne mora puno toga da menja. Njegov sistem rada dobro funkcioniše, efikasan je i drži njegove troškove održavanje mašina niskim. Nije zažalio što je odlučio da pređe na obradu u trakama. To mogu potvrditi i njegove kolege. Jer u međuvremenu u okolini se koristi desetak Focusa. Znači da je Mindaugas Šemežys zaista bio pionir.

03

04

05


HORSCH Dani dilera – korist za kupca

Sredinom septembra 2019. održali su se HORSCH Dani dilera. Poslovni partneri iz cele Evrope su učestvovali u ovoj manifestaciji.

HORSCH interno

01 Direktor prodaje Christoph von Starck je informisao prisutne o najnovijem prometu i prognozi za sledeću godinu.

02 HORSCH Transformer u radu – jedna od novina u oblasti mehaničkog održavanja useva.

01

02

HORSCH-ov glavni prioritet jeste apsolutna korist za kupca. Dani dilera predstavljaju platformu za obučavanje dilera za kom-

petentnog sagovornika za HORSCH proi-zvode i pružanje informacija iz prve ruke.

Ove godine manifestacija je bila još važnija, jer je HORSCH prikazao mnogo inovacija na ovogodišnjem sajmu Agrite-chnica. Dileri su se detaljno upoznali sa novim segmentom proizvoda koji obu-hvata mehaničko održavanje useva.

Pozvano je oko 190 dilera iz Nemač-ke i čitave Evrope. Dileri su bili podeljeni u više grupa, zavisno od zemlje i regi-

ona. Predstavnici dilera su se veče pre treninga na zajedničkoj večeri sastali sa upravom firme, koju su predstavljali Cor-nelia Horsch i direktor prodaje Christoph von Starck.

Sledećeg dana se održao Dan dilera. Christoph von Starck je u uvodnoj pre-zentaciji upoznao goste sa trenutnim prometom i prognozom za sledeću go-dinu. Naglasio je da posao ima najviše šansi da se sklopi samo kroz bliskost kup-ca sa HORSCH-om. I konstantan razvoj usluge servisa je od ogromnog značaja. Na kraju svog govora, direktor prodaje je dao poseban savet dilerima: „Dokle

god ste HORSCH diler, treba da budete pristalica obrade bez pluga.“ Tako je ja-sno stavio do znanja da HORSCH neće izbaciti plug na tržište.

Michael Horsch je u svom govoru izneo svoje viđenje budućnosti poljopri-vrede. Govorio je i o njegovim iskustvima u setvi iz celog sveta i o predviđanjima za žetvu 2019. godine.

Dileri su proveli ostatak dana na polju zajedno sa zaposlenima u odeljenjima za marketing i prodaju. Upoznali su se sa radom novih mašina u oblasti obrade zemljišta, setve, zaštite bilja i mehanič-kog održavanja useva. Ovde je bilo živih diskusija između zaposlenih u HORSCH-u i dilera.

Posle Dana dilera, HORSCH-ovi me-nadžeri prodaje su prošli internu obuku kako bi stekli poseban uvid u nove pro-izvode.

Može se zaključiti da su ovi dani obu-ke i razmene ideja bili uspešan događaj koji je puno doprineo razmeni znanja sa dilera na kupca.


HORSCH interno

NOVI KONCEPT OBRAZOVANJA

Od sledeće godine stručno osposobljavanje u HORSCH-u će se još bolje prilagoditi potrebama pojedinih odeljenja. Zato je potrebno reorganizovati način obavljanja prakse.

Profesionalni svet se stalno menja. Nastaju nova za-nimanja, a stara nestaju. Digitalizacija znatno utiče na ove promene i pogađa i praktično školovanje. HORSCH je još davno prepoznao ove promene i zato

će prilagoditi način obavljanja prakse novim okolnostima. To je još jedan način da se pažnja usmeri na kupca. Praktikanti će se podrobnije pripremati za zadatke u pojedinim odeljenjima i biće u stanju da bolje odgovore na želje kupca.

Od 2020. godine neka zanimanja više neće biti u ponudi u starom obliku. Za ostala zanimanja su predviđeni novi kon-cepti sa individualnim modulima. Cilj ovih izmena jeste da se praksa u HORSCH-u bolje prilagodi budućim potrebama. U budućnosti će se više polagati na interno obrazovanje, kako bi se praktikant bolje pripremio za pojedinačne zadatke unutar različitih odeljenja.

Stručnog usavršavanja za mehaničare i mehatroničare, elektrotehničare, tehnologe u proizvodnji i stručnjake za usluge u poljoprivredi od sledeće godine više neće biti u HORSCH-u. Ova zanimanja će biti zamenjena praksom za mehatroničara sa različitim specijalizacijama.

Zanimanje mehatroničara sve više dolazi u prvi plan, jer su oblasti poput senzorike i elektronike sve važnije. Zato je on postao osnova za usavršavanje u različitim oblastima, umesto zastarelih zanimanja. U budućnosti će praktikanti u odeljenju za podršku i servis

imati obuku sa akcentom na hidrauliku, engleski i komuni-kaciju. To će zameniti dosadašnju praksu za mehatroničara poljoprivrednih i građevinskih mašina. Praktikanti koji će biti mehatroničari u odeljenju za istraživanje i razvoj ili u odeljenju za menadžment kvaliteta biće obučavani za rad u programu CAD, hidrauliku i engleski. Praktikanti u odeljenju za servis će sticati dodatne veštine u osnovama poljoprivredne prakse, hidraulike, engleskog i komunikacije.

Dodatni treninzi će se uglavnom odigravati u okviru predu-zeća. Broj časova varira od predmeta do predmeta. Praktikanti će praksu završavati u odgovarajućim odeljenjima. Novi kon-cept prakse znatno skraćuje njeno trajanje, što praktikantima omogućava da se što pre uključe u rad različitih odeljenja. Zbog primene školskog znanja u praksi, praktikanti posle prakse mogu odmah da se zaposle u odgovarajućem odeljenju čim polože sve ispite.

Digitalizacija doprinosi promeni zanimanja.

HORSCH u prvi plan stavlja praktičnu primenu znanja.


Moćan servisKrajem 2016. godine Claas i HORSCH su postavili svetski rekord: 448,29 ha je posejano za 24 sata uz pomoć sejalice Maestro 24 SW i traktora Xerion 5000 Trac. Saradnja ove dve firme postoji i u Velikoj Britaniji u vidu partnerstva između HORSCH UK i Claas UK u oblasti prodaje i servisa.

HORSCH proizvodi se od 2017. godine mogu nabaviti preko mreže Claasovih dilera. Danas su tri od uku-pno deset Claasovih dilera u vlasništvu Claas UK: Manns, Claas Eastern i Claas Western, sa ukupno

18 lokacija od Jorkšira na severu do Kenta i Dorseta na jugu. Iako su HORSCH-ovi proizvodi dostupni svim dilerima, svaki od njih je mogao samostalno odlučiti da li želi da ih uvrsti u svoju ponudu.

Od tada je prodaja u Velikoj Britaniji znatno skočila, a prati je impresivna usluga servisa i rezervnih delova. Richard

Vaughan, direktor prodaje u Claas UK u ovoj saradnji vidi velike prednosti i za proizvođača i za kupce.

ISPUNJAVANJE ZAHTEVA KUPACA „Mi smo lideri u prodaji kombajna na britanskom tržištu. Osim toga, spadamo i u vodeće proizvođače traktora”, naglašava Richard Vaughan. „Imamo široku i jaku paletu proizvoda. 75% prodaje kombajna i 50% prodaje traktora u Engleskoj se odvija preko naših dilera. Sasvim je jasno da su naši glavni kupci profesionalna ratarska gazdinstva.“

01


Servis i prodaja

Dakle, HORSCH-ove mašine za obradu zemljišta, setvu i zaštitu bilja savršeno dopunjavaju ponudu Claasovih dilera, koji tako dobijaju široku paletu proizvoda bez preklapanja.

„Ne možemo sa svakim dobavljačem tako potpuno za-dovoljiti sve potrebe jednog ratarskog gazdinstva. Ogromna je prednost je to što sa samo dva proizvođača možemo po-kriti 90% traženih mašina – svejedno da li se radi o velikom poljoprivredniku koji uslužno obrađuje zemlju ili o malom porodičnom gazdinstvu,“ dodaje Richard Vaughan.

Pouzdan servis je važan deo odnosa između dilera i kupca i Claas je još od početka saradnje puno uložio u razvoj servisa HORSCH-ovih proizvoda.

REZERVNI DELOVI I SERVIS SU OD VITALNOG ZNAČAJAClaasovi dlieri su uložili puno vremena i energije kako bi postali stručnjaci za HORSCH mašine. Pored sopstvenih proizvoda intenzivno promovišu i marku HORSCH kako u svojim prosto-rijama, tako i brendiranjem vozila za servisere.

„Mi ne razbacujemo vreme i resurse na obučavanje za mašine velikog broja proizvođača. Ciljano se usmeravamo na

01 Richard Vaughan, direktor prodaje Claas UK, u odličnom partnerstvu HORSCH-a i Claasa vidi prednosti za sve: i za proizvođače i za njihove kupce.

02 Oba proizvođača pored velikih mašina u ponudi imaju i mašine za manje poljoprivrednike. Tako mogu zadovoljiti širok spektar kupaca.

03 Na ključnim lokacijama su stručnjaci za prskalice. Njihovo stručno znanje je na raspolaganju i drugim servisima u okviru Claasove grupe.

02

03

obuku za konkretan proizvod i tako prodaja, servis i rezervni delovi kupcu pružaju najbolji savet i podršku. To ne bi bilo moguće kad bismo imali puno brendova u ponudi. I naravno, raspolažemo jako dobrim poznavanjem proizvoda i prakse od kojih kupac profitira,“ objašnjava Richard Vaughan.

Tri dilera zapošljavaju više od 130 servisera i praktikanata. „Svi oni prolaze kroz program obuke koji traje tri godine i kombinuju tehničku obuku sa praktičnim znanjem“, kaže Thomas Hancock, direktor postprodaje u Mannsu. „Tu spa-daju i obuke koje drže stručnjaci iz HORSCH UK. Na svakoj lokaciji uvek imamo barem dve osobe specijalizovane za HORSCH mašine. Uz to, na ključnim lokacijama imamo i stručnjake za prskalice.“

Na svakoj lokaciji su dostupni HORSCH Service kitovi, za svaki tip mašine, koji omogućavaju brzu reakciju. „Imamo kompletnu paletu kitova za mašine za obradu zemljišta i se-jalice, npr. za Maestro, i tri kita za prskalice. Ovi kitovi sadrže najvažnije alate i rezervne delove, kako bi serviser brzo rešio problem. Kada je brzina važna, rezervni delovi se mogu monti-rati odmah na licu mesta. Uvek je glavni prioritet da se mašina što pre pusti u rad,“ dodaje Thomas Hanckock.


Servis i prodaja

Claas UK stalno razvija podršku kupcima. „Pošto su mašine sve kompleksnije i veće, mi gradimo prostorije i hale koje će i narednih 15 godina omogućavati optimalni servis mašina. U našu novu halu u Mannsu u Seksemu, na primer, staje sa-mohodna prskalica HORSCH Leeb 280 PT sa raširenim krilima od 36 metara. Imamo pokretni kran od 5 tona i centralno snabdevanje uljem. Naši serviseri mogu da rade bezbedno i efikasno. Osim toga stalno povećavamo kapacitete u pogledu veličine i broja mašina.“

Kada se isporuči HORSCH mašina, serviseri pomažu kupcu da se dobro upozna sa novom mašinom. Tako je poljopri-vrednici mogu maksimalno iskoristiti i biti sigurni da će im se investicija isplatiti na najbolji mogući način. Serviseri upoznaju kupca sa redovnim održavanjem, priborom, rezervnim delo-vima i modifikacijama – dakle sa svime što je potrebno da mašina postane maksimalno efikasna.

„HORSCH proizvodi su važan deo naše ponude. Zato rado ulažemo u obučavanje, da postanemo pravi stručnjaci. Tako imamo dobro obučene radnike koji vole da rade sa ovim proizvodima“, objašnjava Richard Vaughan. „Oni su za nas ključni faktor – kompetentni sagovornici sa stručnim znanjem o rezervnim delovima i servisu u svim oblastim“.

Izgradnja u Seksemu se nastavlja: u planu je centralni magacin rezervnih delova koji je tri puta veći od postojećeg i koji će snabdevati celu Britaniju.

Proširuje se i sistem za upravljanje rezervnim delovima kako bi mogao upravljati delovima za Claas, HORSCH i još neke dobavljače. Koristiće postupak dinamičnog učenja, kako bi predvideo zalihe delova i njihovu raspoloživost. Delovi koji se manje troše će dolaziti iz magacina HORSCH UK, a oni koji se retko prodaju će se slati direktno iz Nemačke.

Količina i i raznolikost rezervnih delova koji se drže u magacinu su veliki – cilj je da se iz ovog magacina ispuni 85% potražnje rezervnih delova svakog dilera. Postoje delovi sa kojima bi pojedinačni trgovac teško zadovoljio potražnju, ali sa Claasom iza leđa, svako to može da postigne. Sve je to naravno u korist kupca.

Claas UK konstantno razvija radionice za podršku kupcima i tako povećava kapacitete za sve veće i mnogobrojnije mašine.

NOVE ŠANSE Richard Vaughan smatra da Claasovi dileri i HORSCH imaju zajedničke ciljeve. „Naša strategija je da zajedno sa svojim dobavljačima budemo na prvom mestu, tako što kupcima nudimo najbolje proizvode i najbolji servis. Mi se intenzivno bavimo našim proizvođačima. Oni moraju biti vodeći na tržištu, profesionalni i moraju imati inovativne proizvode – HORSCH ispunjava sve ove uslove.”

Iako su u prvom planu velike mašine, Richard Vaughan naglašava da oba proizvođača imaju široku ponudu mašina i za manja gazdinstva. „Naši traktori raspolažu snagom od ispod 100 KS do preko 500 KS. HORSCH nudi razrivače i sejalice od 3 do 12 m radne širine. Dakle, možemo zadovoljiti širok spektar kupaca.“

„Kroz ovako jako partnerstvo našim kupcima možemo ponuditi više i sa njima uspostaviti blisku saradnju. Dovoljan im je kontakt sa samo jednim dilerom, bez obzira na to šta im treba. Kao grupa možemo uspostaviti vrlo blisku saradnju sa HORSCH-om. Možemo zajedno sastavljati servisne pakete za prskalice – sve u korist kupca.”

Richard Vaughan smatra da je veoma važno imati prave proizvode za britanske poljoprivrednike – proizvode koji su skrojeni za njihove potrebe. „HORSCH je to prepoznao i in-vestirao u sopstveno predstavništvo u Peterboroughu. Tako je omogućena i dobra raspoloživost rezervnih delova. Moderna poljoprivreda je težak posao koji zahteva puno investiranja. Naši kupci žele da investiraju uz minimalni rizik. To znači da žele da sarađuju sa dilerom koji je spreman za budućnost, koji je fleksibilan i razume potrebe velikih i malih poljoprivrednika. Mi imamo posvećene radnike i prodajemo mašine i delove u koje verujemo. Kroz saradnju sa HORSCH-om možemo da ponudimo profesionalne i otporne proizvode i podjednako dobar servis – kupac sve to dobija za svoj novac. To je snažno partnerstvo sa pozitivnom budućnošću.“


Dani polja u La Lucine

Početkom septembra 2019. HORSCH je po 12. put organizovao Dane polja u Francuskoj. Svake dve godine zainteresovani poljoprivrednici se okupljaju u sedištu firme u La Lucine kod Châteauvillaina u okrugu Haute-Marne. I ove godine događaj je bio uspešan.

Víiše od 1.000 učesnika – dilera i poljoprivrednika – odazvalo se na poziv na trodnevni događaj ispunjen predavanjima, prezentacijama i radionicama. Na licu mesta su bili Philipp, Michael i Cornelia Horsch

sa Theom Leebom.10. septembar je bio rezervisan za dilere, a druga dva

dana za poljoprivrednike. Agenda je bila uvek ista: predavanja, razmena mišljenja i diskusija prepodne, dok su se popodne održavale prezentacije mašina u radu i novina iz palete firmi HORSCH i HORSCH LEEB.

Leeb PT, prva samohodna prskalica licencirana u Francu-skoj, ostavila je dobar utisak. Kao i novi HORSCH uređaji za hibridnu poljoprivredu: međuredni cultivator Transformer VF, mašina za uništavanje korova Cura ST i fini kultivator Finer SL.

Radionice su se bavile delom HORSCH asortimana sa određene tačke gledišta:• Radionica „Hibridna poljoprivreda“ – uz obiman prikaz

novih mašina za suzbijanje korova iz kuće HORSCH • Radionica „Low Disturbance“ – sa težištem na HORSCH

sejalice za direktnu setvu

Centar FITZentrum

Više od 1.000 poljoprivrednika i dilera je učestvovalo u Danima polja od 10. do 12. septembra 2019.


• Radionica „Biogas“ – sa prezentacijom najnovijeg Focusa TD koji je idealan za useve predviđene za bioenergiju

• Radionica „Minimalna obrada zemljišta“ – sa predstavlja-njem dve različite verzije Terrana GX – jedan za duboku, drugi za veoma plitku obradu

• Radionica „Zaštita bilja“ – sa detaljnim tehničkim infor-macijama o preciznoj tehnologiji prskalica Leeb AX, Leeb PT i Leeb LT.

Na kraju su sve mašine ponovo prikazane u radu.

DISKUSIJA O OSTACIMA PESTICIDAPotrošači postavljaju sve više pitanja o uticaju ishrane na zdravlje. Posle brige o količini šećera i masnoće u hrani, na red dolaze i druge stavke. U centar pažnje polako dospeva pitanje ostataka pesticida u životnim namirnicama. Prvog dana smo imali dva predavača iz različitih oblasti koji su izneli svoje mišljenje.

Julie Sabourin je odgovorna za sektor kvaliteta i tehnike u asocijaciji „Collectif Nouveau Champs“ koju su 2018. osnovali proizvođači koji se aktivno zalažu za poljoprivredu i životnu sredinu. Njihov žig se zove „Zéro résidus de pesti-cides“ (= nula ostataka pesticida). Inicijativu je pokrenula firma „Les paysans de Rougeline“ koja se bavi prodajom voća i povrća. U međuvremenu su na tržište izbacili prvu generaciju proizvoda bez ostataka pesticida.

Sedam preduzeća osnivača je razvilo strategiju koja se može primeniti na čitav sektor proizvodnje bilja. „Naša aso-cijacija danas čini 20 % francuskog sektora voća i povrća. I rastemo ekstremno brzo! Ali želeli bismo da naše mere proširimo i na druge oblasti proizvodnje bilja“, objašnjava Julie Sabourin. Projekat je u punom zamahu u vinogradarstvu i proizvodnji pšenice.

Collectif polazi od činjenice da društvo sve više želi tran-sparentnost kod pitanja ostataka pesticida. „89 % Francuza želi da ima više informacija o tome da li se pesticidi nalaze u

našim životnim namirnicama ili ne“, naglašava Julie Sabourin. „Uz pomoć našeg žiga to je jasno i precizno.“ Collectif želi da se meri svojim uspehom. I naravno, svaki pojedinačni član mora nešto učiniti za to. „Ohrabrujemo naše proizvođače da potraže alternative hemijskim pesticidima, na primer, proi-zvode koji nemaju maksimalno ograničenje ostataka i koji nemaju povezano definisanje ostataka. Oni takođe moraju da prodube svoje znanje o rizicima od kontaminacije“, objaš-njava Julie Sabourin. Ovaj žig se oslanja na žig HVE (Haute Valeur Environnementale = velika korist za životnu sredinu). Veliki deo proizvođača se već sertifikovao odn. nalazi se u procesu sertifikacije.

Takve mere ne bi bile moguće bez naučnika koji mogu dokazati da su ostaci pesticida prisutni. Njih podržavaju la-boratorije, kao na primer Laboratorija Kneissler, koju je 1993. osnovao dr Andreas Kneissler. On je bio drugi predavač.

Laboratorija dr Andreasa Kneisslera je specijalizovana za dokazivanje prisustva aktivnih supstanci, mikotoksina i pesticida. Njihovi klijenti su žigovi poput „Zéro résidus de pesticides“ koji žele da garantuju održivost svojih mera. „Mesečno obavimo 15.000 testova – na namirnicama, pijaćoj vodi i stočnoj hrani“, objašnjava dr Andreas Kneissler. „Naš posao zahteva ogromno stručno znanje. Primer: utvrđivanje prisustva glifosata kod maslina ispod maksimalne dozvoljene količine – 1 mg na 1 kg – je kao da pokušavate da nađete kapetana na prekookeanskom brodu Queen Mary 2. Nama danas uspeva da pronađemo njegovu kapu.“

Dr Andreas Kneissler je predstavio različite metode ana-lize i opisao projekat „HORSCH pšenica“. Cilj je odgovoriti na pitanje pod kojim uslovima konvnencionalno gajena pšenica neće sadržati ostatke pesticida. „Ispitivali smo vezu između uslova kultivacije i ostataka pesticida kod pšenice za hlebno brašno – na osnovu poljoprivrednih, geografskih i meteoroloških uslova“, priča dr Andreas Kneissler. Rezultati će uskoro biti objavljeni.

Eddy Fougier, politikolog spe-Eddy Fougier, politikolog spe-cijalizovan za proteste, govorio cijalizovan za proteste, govorio je o bashingu poljoprivrednika. je o bashingu poljoprivrednika.


ŠTA MOŽEMO URADITI PROTIV ANATEMISA-NJA POLJOPRIVREDNIKA? Eddy Fougier je bio treći predavač tog prepodneva. Ovaj politikolog je analizirao nekoliko protesta. On je savetnik za ovu oblast i 2018. je napisao studiju o „bashingu“ poljopri-vrednika.

„Neki zloupotrebljavaju ovu reč i njome označavaju svaku kritiku poljoprivrednog sektora. Drugi opet kažu da bashing poljoprivrednika uopšte ne postoji“, precizira on. I zatim daje dobru definiciju ovog pojma:

„Bashing je osećanje koje dele mnogi poljorpivrednici i znači da su njihovo zanimanje, njihove aktivnosti i konven-cionalne metode proizvodnje izloženi neprijateljstvu, kritici i defamaciji u javnosti, a pre svega u vodećim medijima.“

„Kritika konvencionalnih metoda proizvodnje u poljopri-vredi nije ništa novo. To se dešavalo sedamdesetih godina zbog upotrebe hormona rasta i devedesetih zbog GMO“, objašnjava Eddy Fougier. Međutim pre nekog vremena ova kritika se jako promenila. Prvo se proširila na brojne teme (klima, dobrobit ži-votinja, sredstva za zaštitu bilja…) i postala je radikalna: vidljive kampanje sa reportažama prikazanim u udarnim terminima, nevidljive kampanje poput neovlašćenog ulaska u štale stočara ili agresivno ponašanje prema poljoprivrednicima.

Reakcija profesionalnih udruženja na početku nije bila odgovarajuća. „Bila je previše tehnička, predaleko od briga stanovništva“, žali Eddy Fougier. Moramo se osloboditi za-starelog imidža poljoprivrednika kao žrtve: „75 % Francuza ima lepo mišljenje o poljoprivrednicima. Metode rada su te koje se dovode u pitanje.“ Eddy Fougier savetuje poljopri-vrednom sektoru da uzme stvar u svoje ruke i stupi u kontakt sa potrošačima.

U stvari, ne smete izjednačavati organizacije koje kritiku-ju sa potrošačima. Mišljenja ove dve grupe su često sasvim suprotna. Morate se obratiti direktno potrošaču. „Društvena očekivanja“ od poljoprivredne proizvodnje, o kojima se često

priča (organska proizvodnja, izmeštanje proizvodnje itd.) zapravo proističu od jednog još uvek malog, ali glasnog dela društva. Zato je po mišljenju ovog politikologa „važno da se kritičari ne potcenjuju.“

„Društvo je polarizovano. 60 % Francuza kaže da im nije bitno da li će u kupovini potrošiti 10 evra manje ili više. Ali cena ostaje glavna briga. Prosečan građanin ima o vama mnogo manje predrasuda nego što mislite!“, ubeđen je Eddy Fougier.

Šta činiti? Eddy Fougier misli da je važno odgovoriti na neistine o metodama rada u poljoprivredi, iskoristiti negativnu stranu bashinga i na nju reagovati pozitivnom komunikacijom. „U oktobru 2018. se desio lep primer. Nakon što im je jedan komšija pretio ubistvom, ugroženi poljoprivrednici su odlučili da se ne povuku, nego da organizuju Dan otvorenih vrata kako bi pokazali svojim komšijama kako rade na svom imanju. To je bio velik uspeh. Svi su bili zadovoljni.“

I na kraju: „Moramo profitirati od kritike koja nas zaplju-skuje, kako bismo ponovo pronašli sebe. Ona mora biti naša motivacija za inovaciju i integraciju na nova tržišta. Ne smemo rasipati energiju u ideološkom ratu.“

PUNO IZAZOVA„Poljoprivreda nikada ne budi toliko strasti kao kada treba sa-vladati izazove.“ Ovim rečima je Michael Horsch započeo svoje izlaganje drugog dana ovog događaja. Najpre je opisao velike korake koje je čovečanstvo učinilo u poslednjih 20 godina. Na prvom mestu je pametni telefon: „On je postao maltene sastavni deo nas. Idemo na spavanje sa njim. Možemo samo naslutiti uticaj ovog malog uređaja na čovečanstvo.“ Sledeći korak je evolucija u proizvodnji energije. Nakon zatvaranja nuklearnih elektrana u Nemačkoj, 40 % energije dolazi iz obnovljivih izvora. U Kini energija dobijena od sunca i vetra doživljava ogroman uspon.

Sledeći primer su vozila na električni pogon: „Da su me pre šest meseci pitali šta mislim o onima koji veruju u električni au-

Centar FITZentrum

Michael Horsch (sredina) je završio svoj Michael Horsch (sredina) je završio svoj govor rečima: „Budućnost poljoprivrede govor rečima: „Budućnost poljoprivrede nikada nije bila tako interesantna kao nikada nije bila tako interesantna kao danas!“danas!“


tomobil, rekao bih da su kompletni idioti. Nisam bio u pravu.“ Ova promena će biti snažan udarac za nemačku industriju. Ona je jako vezana za automobile pogonjene motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i biće joj jako teško da se izbori sa dominacijom Kineza na tržištu električnih automobila. „Ali ja ostajem optimističan. Mi ostali, mi poljoprivrednici, ćemo igrati ključnu ulogu u narednih nekoliko godina.“

SAMOKRITIKA KAO IZVOR NAPRETKA „Čini se nam se da nam sudbina sve više okreće leđa. Ali nije tako. Činjenica je da moć koja je bila u rukama političkih i privrednih aktera sada sve više prelazi u ruke NVO“, objašnjava Michael Horsch. I nastavlja: „Ovaj fenomen je jako izražen u Nemačkoj. Nekada se više veruje njihovim izjavama nego naučnicima.“ Ove NVO žele da stupe u kontakt sa firmom HORSCH pre svega zato što se Michael Horsch ne usteže da kritikuje sopstvenu firmu. „Svaki put je iz toga proizašlo nešto pozitivno,“ naglašava on. „Morate biti svesni da NVO ne žele da se svi njihovi zahtevi realizuju, već samo deo njih. Kroz diskusiju možemo pronaći kompromis koji traže.“ Evo jednog primera: uprkos svom prvobitnom stavu, predsednik Evropskog udruženja pčelara više nije za potpunu zabranu glifosata. U stvari, glifosat omogućava nastanak poljopri-vrednih cvetnih površina, kao što su na primer međuusevu u konzervacijskoj poljoprivredi.

„Ovi primeri konsenzusa i diskusije odražavaju šta želimo postići našim konceptom hibridne poljoprivrede: kombinaciju najboljeg iz dva, zapravo potpuno različita, sveta (organska i konvencionalna poljoprivreda)“, objašnjava Michael Horsch.

Poljoprivrednik i poljoprivreda tako mogu postati pokretačka snaga u borbi protiv globalnog zagrevanja. I pritom zaraditi puno novca. Ako bi Nemačka, na primer, povećala sadržaj humusa u zemljištu za 0,1 % na 12 miliona hektara poljo-privrednog zemljišta, moglo bi se sačuvati 100 miliona tona ugljenika. Tona CO2 na tržištu ugljenika košta oko 50 evra…

Michael Horsch je svoje izlaganje zaključio kao što ga je i započeo: „Budućnost poljoprivrede nikada nije bila tako interesantna kao danas!“

Inovacije su predstavljene u ringu.

Poljoprivrednici iz Francuske, Belgi-je, Nemačke i Španije su se veoma

zainteresovali za mašine za hibridnu poljoprivredu.


PITANJE RAVNOTEŽE…Sledeći predavač je bio Nicolas Kerfant, generalni direktor sektora Agro u BASF France. Na pitanje o njegovom viđenju budućnosti poljoprivrede, radije je suzdržan. U našem društvu sve je pitanje ravnoteže. „Ako nešto promenite na vagi, to ne mora da ima i trenutni efekat. Ali jednom kad se društvo pokrene, prekasno je obrnuti taj trend.“ A onda dodaje: „Radije bih bio na vašem mestu nego na mom. Uprkos mom položaju, činjenici da radim u dobroj kompaniji, ne mogu da zadovoljim osnovne potrebe društva kao što vi to činite.“ A hrana je najvažnija od svih životnih potreba.

Zatim je Nicolas Kerfant kratko predstavio firmu BASF. Firma je prisutna u raznim oblastima i aktivna je na među-narodnom nivou. Svake godine investira 900 miliona evra u rešenja za poljoprivredu.

DA LI JE RAT OPREČNIH STAVOVA VEĆ IZGUBLJEN? „Možemo prikazati rezultate do kojih smo došli, kao što su na primer rešenja u aplikaciji, ali moramo naglasiti: i nas pogađa bashing poljoprivrednika. Gubimo rat oprečnih stavova, ako ga već nismo i izgubili“, objašnjava Nicolas Kerfant. „Što se tiče sredstava za zaštitu bilja, razloga napada kojima smo izloženi, nijedan od naših napora u poslednjih 60 godina nije bio dovoljan.“ Uzmimo samo za primer smanjenje količine za 60% ili smanjenje agresivnosti proizvoda za jednu trinaestinu. „I moja tašta je za 6 meseci postala ekspert za zaštitu bilja. Znači pokušavamo pedagoški objasniti razliku između opasno-sti i rizika, ali dezinformacije na internetu su jače od nas...“

Nicolas Kerfant smatra da naučnici moraju staviti tačku na ovo i pokazati pravi put. Na primer, odluka u Francuskoj o uvođenju neobrađenih polja od 5 do 10 metara, po njegovom mišljenju, nije bila zasnovana na stvarnom naučnom mišljenju, već je bila isključivo politička. „Na svakoj strani ima lobiranja, svako brani svoj položaj...“

„Moramo pričati o onome što možemo učiniti i o našim inovacijama. Često imamo nova rešenja, kao na primer bio-

loške mere na bazi feromona”, naglašava Nicolas Kerfant. Uprkos ovim inovacijama, tržište sredstava za zaštitu bilja će do 2030. doživeti pad od 25 % do 50 %.

Nicolas Kerfant je siguran: „Kroz nekoliko godina će biti najmanje tri vrste poljoprivrede: konvencionalna poljoprivreda, koja omogućava svetu da se hrani uz malo troškova. Organska poljoprivreda sa žigom koja zadovoljava potrebe malog, ali ne zanemarljivog dela stanovništva. I poljoprivreda koja je negde između ove dve – za nju još nemamo naziv – koja počiva na principu HVE (Haute Valeur Environnementale = velika korist za životnu sredinu).“ Zašto ne treba da je zovemo hibridnom poljoprivredom? Svaki od ova tri sistema je u svakom slučaju zastareo, pošto se stalno razvijaju. Moramo držati korak sa razvojem.

Među ostalim novi rešenjima Nicolas Kerfant ističe hibrid-nu pšenicu. U tu svrhu su izdvojene ogromne sume novca, a rezultati će biti vidljivi tek za tri do četiri godine. Ova pšenica će povećati prinose i biće znatno otpornija na bolesti. I digita-lizacija donosi mnoga rešenja u pogledu optimizacije aplikacije i doziranja. „Strahujemo od proizvođača mehanizacije, zato što su njihova rešenja sve efikasnija“, kaže Nicolas Kerfant uz pogled upućen Michaelu Horschu. „Za nas to znači izostanak zarade, ali se odvija u dobrom pravcu.“

Na kraju je jedan poljoprivrednik pitao da li BASF ima u ponudi hemijska rešenja koja bi mogla zameniti glifosat. Nico-las Kerfant je dao nedvosmislen odgovor: „Da! Imamo takve proizvode – skuplje, manje efikasne i štetnije po okolinu...“ Tema za razmišljanje.

PRAVILNO UPRAVLJANJE PLODNOŠĆU TLA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI Josef Hägler je organski poljoprivrednik u Bavarskoj i ne koristi plug. Savetuje svoje kolege u oblasti organske i konvencionale poljoprivrede i vodi firmu koja uslužno obrađuje zemlju. On je bio poslednji predavač na ovom događaju.

Josef Hägler poseduje 110 ha obradive zemlje na nad-morskoj visini od 540 m. Godišnje padavine u proseku iznose

Centar FITZentrum

Samohodna prskalica Leeb 7.300 PT je pred-Samohodna prskalica Leeb 7.300 PT je pred-stavljena u radionici o zaštiti bilja. stavljena u radionici o zaštiti bilja.


600 mm Zemljište je lagano i peskovito i ima malo potencijala. Takođe drži tovna goveda.

On je pet godina učestvovao u eksperimentu o uticaju stajskog đubriva na aktivnost zemljišta. Od tada je nauka o zemljištu njegova strast.

Po njegovom mišljenju, najvažnije je pravilno dozirati đubrivo. Previše đubriva je jednako problematično kao i pre-malo đubriva. Ako se doda previše jedne komponente, po-stoji strašno velik rizik da će se poremetiti ravnoteža drugih komponenti. Iz tog razloga se Josef Hägler više od 10 godina oslanja na Kinsey metodu. Kinsey analize zemljišta se baziraju na metodi koja počiva uglavnom na znanju o ravnoteži mine-ralnih nutrijenata u zemljištu i koja predlaže korektivne mere ako postoje problemi.

Josef Hägler ne koristi stajsko đubrivo koje se još nije raz-gradilo. On koristi posebnu metodu kojom se njegovo stajsko đubrivo menja i pravilno razlaže fermentacijom. Stajnjak se stavlja u rasipač kako bi se dobila homogena mešavina i op-timalni sadržaj kiseonika, a izbegao gubitak azota. Zatim se gomila spolja sabija kašikom bagera. Tako CO2 više ne može izlaziti. Sve se prati uz pomoć termometra. Ne sme se preći temperatura od 55°C, kako elementi đubriva ne bi pregoreli. Silos ne sme biti pokriven, zato što svetlost utiče na zadrža-vanje vode. U leto gomila raste tokom 8 nedelja i stvaraju se mnogi elementi koji podstiču stvaranje humusa.

Nikada ne unosi ostatke koji su još zeleni, jer je to za njega pitanje časti. Ova mala greška bi automatski dovela do problema sa kontaminacijom koje bi bilo izuzetno teško savladati bez pluga, pošto kišne gliste ne jedu zelene biljke i proces truljenja bi štetio humusu.

Odlučivši da više ne koristi plug, Hägler je odlučio da sačuva bakterije u svom zemljištu. Kada se zemljište ne ore,

anaerobne bakterije ostaju u dubini, a aerobne na površini. Kada se tome doda organski supstrat, mineralizacija ne samo da je odlična, već i veoma brza!

Ovaj koncept rada značajno povećava udeo humusa u zemljištu. Pošto humus ima tri puta veću sposobnost adsorpcije od gline, zemljište može bolje skladištiti elemente poput ni-trata, sulfora i bora. Razlika je ogromna: zemljišta sa uskom strukturom i udelom humusa od po 3,3 % i 5,6 % se razlikuju po prinosima za oko 20 dt po hektaru! U prvom slučaju se zadržava 650 m³ vode, a u drugom 1630 m³!

Đubrenje se može obavljati na dva različita načina. Pret-hodno pripremljeni kompost se može uneti direktno pre setve. Druga mogućnost je da se kompost peletrira i u tom obliku unese prilikom setve.

Zemljište se obrađuje na dubini od 3 cm, ostaci se seku i ostavljaju na licu mesta. Zemljište se onda može obraditi na maksimalnoj dubini od 4 cm. Prvi prohod sa valjkom hermetički zatvara zemljište i stvara finu zemlju. Zemljište zadržava vlažnost. Setva se obavlja uz pomoć modifikovane sejalice HORSCH Pronto DC, kod koje su diskovi zamenjeni pačijom stopom. Tako se seku i poslednji ostaci pred setvu. I tradicionalna drljača Pronta je promenjena. Tako se zemljište bolje zatvara, a korenje izbacuje na površinu. Sledi još jedan prohod valjkom kako bi se izbegao gubitak azota i stimulisao korov.

Centar FITZentrum

Svaki dan se završavao prikazom mašina iz HORSCH-ove palete proizvoda.

HORSCH Maschinen GmbHZoltan KurunciTel: 00 381 21 64 22 025Mobil: 00 381 60 587 98 88E-Mail: [email protected]

— Stalni razmak između tretiranog područja i izvrsno prekrivanje zahvaljujući sistemu BoomControl

— Sistem za vodu Eco sa ručnim ventilima za jednostavno i intuitivno rukovanje

— Rezervoar za sredstvo za zaštitu zapremine 3.800 litara izrađen od polietilena u obliku koji je optimalan za sile prednapona

— Širine krila u radnom položaju se kreću od 18 do 30 metara, 5-delne sa 5 do 13 sekcija

Leeb AXJEDNOSTAVNO – SIGURNO – PRECIZNO

HORSCH Maschinen GmbHZoltan KurunciTel: 00 381 21 64 22 025Mobil: 00 381 60 587 98 88E-Mail: [email protected]

Novu generaciju samohodnih prskalica Leeb PT odlikuju:

— Nova dimenzija komforne vožnje

— Savršena kontrola krila BoomControl

— Različite veličine rezervoara i materijali od kojih su napravljeni

— Najmoderniji koncept upravljanja

Leeb PTSNAGA, PRECIZNOST I KOMFOR

Documents

UČIMO JEDNI od drugih - HORSCH · 2020. 3. 12. · naš štand – i to uprkos napetoj situaciji u poljoprivredi. Ja lično ni- ... Sve u svemu, sa obe strane sam do- ... Srećan