UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM I PROIZVODNIM …organizacija.fon.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/04... · UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM 4 I PROIZVODNIM KAPACITETIMA Određeni potreban obim

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM I PROIZVODNIM KAPACITETIMA4

Određeni potreban obim proizvodnje za postizanje pozitivnog poslovnog rezultata nas uvodi u fazu istraživanja proizvodnih kapaciteta kojima organizacija raspolaže, ili koje može

pribaviti kroz investicije u opremu ili akvizicije. Pod pojmom proizvodni kapacitet podrazumeva se proizvodna sposobnost nekog proizvodnog objekta, a analogno tome uslužni kapacitet neke organizacije čini obim usluga koje ona može da pruži svojim klijentima u posmatranom periodu.

Pitanje usklađivanja kapaciteta može imati dve konotacije: može se misliti na usklađivanje kapaciteta sa mogućnostima plasmana na tržište, kada se možemo sresti sa problemom predimenzioniranih ili nedovoljnih kapaciteta, ili na usklađenost kapaciteta pojedinih proizvodnih i tehnoloških faza istog procesa proizvodnje ili pružanja usluga, kada se srećemo sa problemom „uskih grla“ ili „širokih mesta“. Svaka proizvodna faza se sastoji iz više različitih tehnoloških faza prerade materijala, koje međusobno mogu biti povezane redno ili paralelno. Usklađenost kapaciteta podrazumeva jednakost između kapaciteta finalnog proizvoda i kapaciteta za proizvodnju komponenata koje ulaze u posmatrani proizvod.

Jedan od pokazatelja usklađenosti kapaciteta je stepen integrisanosti proizvodnih sistema. Pod integrisanošću sistema možemo razumeti uzajamnu angažovanost jedinica proizvodnog sistema u okviru samog sistema.

U ovom poglavlju će kroz niz primera biti predstavljen analitički metod za utvrđivanje proizvodnih kapaciteta, njihovo usklađivanje, kao i za određivanje stepena integrisanosti proizvodnih sistema.

50 | Osnovi organizacije i menadžmenta - praktikum

1. Kompanija „Tašne po meri d.o.o.“ bavi se izradom ženskih kožnih tašni. Proces proizvodnje tašne sastoji se iz tri faze:

sečenje kože

ušivanje

pakovanje

Celokupna proizvodnja se obavlja pomoću mašina. Nakon što se koža koja je potrebna za prvu tašnu iseče na prvoj mašini, prosleđuje se do druge, gde se vrši ušivanje, a zatim se gotova tašna pakuje pomoću treće mašine.

Sečenje kože potrebne za jednu tašnu traje 4 minuta, ušivanje jedne tašne traje 6 minuta, dok je vreme potrebno za pakovanje svake tašne 2 minuta.

U proizvodnom pogonu postoji jedna mašina za sečenje kože, tri mašine za ušivanje i dve mašine za pakovanje.

Pitanja:

a) Koliki je proizvodni kapacitet svake od faza proizvodnje?

b) Koliki je proizvodni kapacitet kompletnog procesa proizvodnje ženskih tašni u kompaniji „Tašne po meri d.o.o.“?

Rešenje:

a)

Proizvodni kapacitet se računa pomoću formule:

퐾 =1푇

Poglavlje 4 Upravljanje proizvodnjom i proizvodnim kapacitetima | 51

gde je:

K – proizvodni kapacitet

T – norma vreme

Neka je T norma vreme, odnosno vreme rada mašine potrebno za izradu jedinice proizvoda. Onda je:

푇 č = 4푚푖푛푘표푚

푇 š = 6푚푖푛푘표푚

푇 = 2푚푖푛푘표푚

To znači da je proizvodni kapacitet mašina na kojima se obavlja određena faza proizvodnje redom:

퐾 č =1

4= 0,25

푘표푚푚푖푛

= 15푘표푚ℎ

퐾 š =1

6= 0,167

푘표푚푚푖푛

= 10푘표푚ℎ

퐾 =1

2= 0,5

푘표푚푚푖푛

= 30푘표푚ℎ


Međutim, ovo je samo proizvodni kapacitet jedne mašine u svakoj od faza proizvodnje. Prilikom računanja kapaciteta čitave proizvodne faze, neophodno je uzeti u obzir ukupan broj mašina na kojima se obavlja svaka od faza proizvodnje. Kako u proizvodnom pogonu postoji jedna mašina za sečenje kože, tri mašine za ušivanje i dve mašine za pakovanje, kapaciteti faza proizvodnje su redom:

퐾 č = 15푘표푚ℎ

∙ 1 = 15푘표푚ℎ

퐾 š = 10푘표푚ℎ

∙ 3 = 30푘표푚ℎ

퐾 = 30푘표푚ℎ

∙ 2 = 60푘표푚ℎ

b)

Kapacitet proizvodnog procesa označava broj gotovih proizvoda koji mogu biti proizvedeni u jedinici vremena. Veoma je važno uočiti da su u ovom proizvodnom procesu faze proizvodnje povezane redno. Grafički to izgleda ovako:

To znači da proizvod mora da prođe kroz svaku od proizvodnih faza, kako bi proces proizvodnje bio kompletiran. Ovo dalje implicira da je proizvodni kapacitet celog procesa uslovljen proizvodnim kapacitetima njegovih faza. Kako proizvod mora

Sečenje(15 kom/h)

Ušivanje(30 kom/h)

Pakovanje(60 kom/h)


da prođe kroz svaku od faza, obim proizvodnje zavisi od faze koja ima najmanji proizvodni kapacitet. Ova faza se naziva usko grlo proizvodnje. U proizvodnom procesu može postojati više uskih grla, ukoliko postoji više faza proizvodnje koje imaju isti proizvodni kapacitet, koji je ujedno najmanji u posmatranom procesu.

U ovom slučaju, kada se uporede ranije izračunati proizvodni kapaciteti svake od faza, zaključuje se da je usko grlo proizvodnje faza sečenja kože, pošto ona ima najmanji proizvodni kapacitet. Onda je:

퐾 = 퐾 = 퐾 č = 15푘표푚ℎ


2. Odrediti stepen integrisanosti proizvodnog sistema za proizvodnju ženskih kožnih tašni u kompaniji „Tašne po meri d.o.o.“

Sečenje kože potrebne za jednu tašnu se obavlja na jednoj mašini i traje 4 minuta, za ušivanje jedne tašne potrebno je 6 minuta, ali postoje tri mašine, dok je vreme potrebno za pakovanje svake tašne 2 minuta, a postoje dve mašine za pakovanje. Faze proizvodnje su redno povezane.

Rešenje:

a)

Stepen integrisanosti prikazuje uzajamnu angažovanost jedinica proizvodnog sistema u okviru samog sistema. Može uzimati vrednosti od 0 do 1, odnosno od 0 do 100%, a računa se pomoću formule:

푆퐼 =∑ 퐾푉

gde je:

SI - stepen integracije proizvodnog sistema

V – maksimalan mogući broj veza u sistemu

K - zbir angažovanih kapaciteta faza proizvodnje koje su angažovane za potrebe sistema


Kako svaka faza proizvodnje u sistemu može biti u vezi sa bilo kojom drugom fazom u sistemu, i pošto svaka veza može imati dva smera, maksimalan broj veza koji može postojati u sistemu se računa pomoću formule:

푉 = 푛 ∙ (푛 − 1)

gde je:

n – broj proizvodnih faza u sistemu

U ovom proizvodnom sistemu, pošto postoje tri faze proizvodnje, maksimalni broj veza iznosi:

푉 = 3 ∙ (3 − 1) = 6

Sada je još potrebno izračunati sumu angažovanih kapaciteta. Proizvodni kapaciteti faza u ovom proizvodnom sistemu su:

Međutim, kako vrednost stepena integrisanosti može biti u intervalu od 0 do 1, neophodno je i angažovane proizvodne kapacitete predstaviti na istoj skali. To se može učiniti tako što će se izračunati procenat angažovanja svake faze u odnosu na njen maksimalni mogući kapacitet. Na taj način će se dobiti vrednost u intervalu od 0 do 100%, odnosno broj između 0 i 1. Kada su sve faze proizvodnje angažovane za potrebe samo jednog proizvodnog procesa, kao što je ovde slučaj, iskorišćeni kapacitet svake faze jednak je proizvodnom kapacitetu tog procesa, odnosno kapacitetu uskog grla u tom procesu.

Sečenje(15 kom/h)

Ušivanje(30 kom/h)

Pakovanje(60 kom/h)


U ovom primeru usko grlo proizvodnje predstavlja faza sečenja, pa kapacitet procesa iznosi:

퐾 = 퐾 = 퐾 č = 15푘표푚ℎ

To je istovremeno i angažovani kapacitet svake od faza. Kada se on stavi u odnos sa maksimalnim mogućim kapacitetom konkretne faze, moguće je izračunati njen procenat iskorišćenja kapaciteta, odnosno procentualno izraziti angažovanje svake od faza za potrebe proizvodnog sistema.

Dobijaju se sledeći rezultati:

퐾퐾 č

=15

15= 1

퐾퐾 š

=15

30= 0,5

퐾퐾

=15

60= 0,25

pa je procentualno izraženo angažovanje svake od faza:

Da bi se izračunala suma kapaciteta, neophodno je formirati matricu integrisanosti.

Sečenje100%

Ušivanje50%

Pakovanje25%


Matrica integrisanosti se formira tako što se na obe ose unesu sve faze koje postoje u proizvodnom sistemu, a potom se u poljima koja označavaju povezanost dve faze upisuje angažovanje odgovarajuće faze proizvodnje na skali od 0 do 1. Dve faze su međusobno angažovane ukoliko su povezane redno, bez obzira da li između njih postoji još neka faza u procesu proizvodnje. U ovom primeru su sve faze povezane redno, što znači da je svaka od njih u vezi sa svim ostalim fazama, i to u odnosu koji je opisan u prethodnom koraku.

sečenje ušivanje pakovanje zbir

sečenje / 1 1 2

ušivanje 0,5 / 0,5 1

pakovanje 0,25 0,25 / 0,5

3,5

Svejedno je da li će se faze u matrici posmatrati po redovima ili po kolonama, važno je samo da u dva polja koja označavaju povezanost dve faze, na primer ušivanje i pakovanje, bude uneta po jedna vrednost za angažovanje svake od ove dve faze, u ovom slučaju 0,25 i 0,5.

Nakon ovoga, jednostavno je izračunati zbir angažovanih kapaciteta. On predstavlja sumu svih polja u tabeli.

Konačno, stepen integrisanosti proizvodnog sistema za proizvodnju ženskih kožnih tašni u kompaniju „Tašne po meri d.o.o.“ iznosi:

푆퐼 =3,56

= 0,5833 = 58,33%


3. Vlasnica kompanije „Tašne po meri d.o.o.“ Jelena Čolić razmatra na koji način može da izvrši usklađivanje proizvodnih kapaciteta u svojoj kompaniji. Cilj joj je da pronađe način da dodatno upotrebi postojeće kapacitete koji se trenutno ne koriste, u svakoj od tri proizvodne faze koje postoje u sistemu.

Sečenje kože potrebne za jednu tašnu trenutno se obavlja na jednoj mašini i traje 4 minuta, za ušivanje jedne tašne potrebno je 6 minuta, ali postoje tri mašine, dok je vreme potrebno za pakovanje svake tašne 2 minuta, a trenutno postoje dve mašine za pakovanje. Faze proizvodnje su redno povezane.

Na koji način je moguće izvršiti usklađivanje proizvodnih kapaciteta u kompaniji „Tašne po meri d.o.o.“, kako bi se iskoristili postojeći kapaciteti koji trenutno nisu angažovani za potrebe proizvodnje? Pretpostavka je da je tržište nezasićeno, odnosno da kompanija ima mogućnost da proda sve tašne koje proizvede.

Rešenje:

Trenutno je proces proizvodnje ženskih kožnih tašni u kompaniji „Tašne po meri d.o.o.“ organizovan tako da nisu sve faze maksimalno angažovane. Kapacitet čitavog proizvodnog procesa jednak je kapacitetu uskog grla, u ovom slučaju faze sečenja. To znači da u preostale dve faze postoje neiskorišćeni proizvodni kapaciteti:

proizvodna faza: sečenje ušivanje pakovanje

kapacitet mašine: 15 kom/h 10 kom/h 30 kom/h

broj mašina: 1 3 2

kapacitet faze: 15 kom/h 30 kom/h 60 kom/h

kapacitet procesa (kapacitet uskog grla) 15 kom/h

neiskorišćeni kapacitet: 0 15 kom/h 45 kom/h


Potrebno je pronaći način da se omogući ušivanje dodatnih 15 tašni svakog sata, odnosno pakovanje dodatnih 45 tašni svakog sata. Ukoliko se ove faze ne angažuju za potrebe nekih drugih proizvodnih procesa, ovo se jedino može učiniti povećanjem kapaciteta procesa proizvodnje tašni.

Postavlja se pitanje do kog nivoa je potrebno povećati kapacitet tog procesa. Ukoliko bi se, na primer, kapacitet procesa povećao na 30 kom/h, čime bi se maksimalno iskoristio kapacitet faze ušivanja, i dalje bi postojao neiskorišćen proizvodni kapacitet u fazi pakovanja. To znači da je neophodno povećati proizvodni kapacitet svake faze procesa do nivoa kapaciteta faze koja može da obradi najviše proizvoda u jedinici vremena, dakle faze koja ima najveći proizvodni kapacitet. Ova faza se naziva široko mesto proizvodnje. U proizvodnom procesu može postojati više širokih mesta, ukoliko postoji više faza proizvodnje koje imaju isti proizvodni kapacitet, koji je ujedno najveći u posmatranom procesu.

Kako je kapacitet faze uslovljen kapacitetom mašine koja se koristi i brojem mašina, ove podatke je neophodno uzeti u obzir prilikom usklađivanja kapaciteta proizvodnih faza. Kapacitet faze se može povećati jedino dodavanjem novih mašina. Zbog toga je način za usklađivanje proizvodnih kapaciteta u ovom proizvodnom sistemu sledeći:

proizvodna faza: sečenje ušivanje pakovanje


kapacitet faze: 15 kom/h 30 kom/h 60 kom/h

kapacitet koji je potrebno postići (široko mesto): 60 kom/h 60 kom/h 60 kom/h

usklađivanje kapaciteta: + 3 mašine

+ 3 mašine /

novi broj mašina: 4 6 2

novi kapacitet faze: 60 kom/h 60 kom/h 60 kom/h

novi kapacitet procesa: 60 kom/h


4. Zbog pojave velikog broja novih konkurenata, tržište ženskih tašni je postalo prilično zasićeno, pa kompanija „Tašne po meri d.o.o.“ više ne može da plasira neograničenu količinu tašni, već mora da vodi računa i o tražnji. Zbog toga je vlasnica kompanije Jelena Čolić angažovala marketinšku agenciju, kako bi sprovela analizu tržišta i odredila količinu tašni koju kompanija može da proda. Zaključak istraživanja je da kompanija „Tašne po meri d.o.o.“ može da proda 480 tašni dnevno. Sečenje kože potrebne za jednu tašnu se obavlja na jednoj mašini i traje 4 minuta, za ušivanje jedne tašne potrebno je 6 minuta, ali postoje tri mašine, dok je vreme potrebno za pakovanje svake tašne 2 minuta, a postoje dve mašine za pakovanje. Faze proizvodnje su redno povezane.

Proizvodni pogon radi u dve smene po 8h. Na koji način je potrebno uskladiti proizvodne kapacitete u kompaniji da bi se maksimizirala prodaja, uzimajući u obzir analizu tržišta?

Rešenje:

U ovom slučaju nije dovoljno interno uskladiti proizvodne kapacitete u procesu proizvodnje tašni, već je kapacitete neophodno uskladiti sa tražnjom na tržištu. Iz tog razloga, kompletan proces se može posmatrati na sledeći način:

Istraživanje tržišta je pokazalo da kompanija može da proda 480 tašni dnevno. Međutim, kako bi bilo moguće analizirati ovako predstavljen proces, neophodno je izjednačiti vremenske jedinice za svaku od predstavljenih faza, uključujući i prodaju. Drugim rečima, potrebno je odrediti količinu tašni koja se može prodati za sat vremena, pošto je proizvodni kapacitet izražen u toj jedinici. Kako proizvodni pogon radi u dve smene po 8h, radni dan traje 16h. To znači da je dnevnu

Sečenje15 kom/h

Ušivanje30 kom/h

Pakovanje60 kom/h

Prodaja(tražnja)


tražnju za tašnama potrebno podeliti sa 16, a ne sa 24, koliko sati ima u danu, pošto se proizvodnja obavlja samo 16h dnevno. Zaključuje se da kompanija može da proda 30 tašni tokom svakog radnog sata, i da je to proizvodni kapacitet koji je potrebno postići usklađivanjem faza. Usklađivanje kapaciteta se vrši na sledeći način:

proizvodna faza tražnja

sečenje ušivanje pakovanje prodaja


broj mašina: 1 3 2

kapacitet faze: 15 kom/h 30 kom/h 60 kom/h 30 kom/h

kapacitet procesa (usko grlo): 15 kom/h

kapacitet koji je potrebno postići (tražnja):

30 kom/h 30 kom/h 30 kom/h

usklađivanje kapaciteta:

+ 1 mašina / /

broj mašina nakon usklađivanja: 2 3 2

novi kapacitet faze: 30 kom/h 30 kom/h 60 kom/h 30 kom/h

novi kapacitet procesa: 30 kom/h

Ukoliko se u proizvodni pogon doda još jedna mašina za sečenje, kompanija će biti u mogućnosti da u potpunosti zadovolji potrebe tržišta. Kada bi se proizvodni kapaciteti usklađivali u odnosu na široko mesto proizvodnje, kao u prethodnom primeru, došlo bi do hiperprodukcije i proizvodilo bi se više tašni nego što može da se proda, pa bi kompanija imala dodatne troškove skladištenja gotovih proizvoda. To znači da je u datim uslovima jedna mašina za pakovanje višak.


5. Jelena Čolić, vlasnica kompanije „Tašne po meri d.o.o.“, odlučila je da proširi asortiman proizvoda svoje kompanije i u njega, pored ženskih kožnih tašni, uvrsti i kožne kaiševe. Mašina koja seče kožu za tašne može da iseče i kožu za kaiš. Sečenje kože, bez obzira da li je u pitanju izrada tašne ili kaiša, traje 4 minuta. Koža za tašnu se dalje prosleđuje do jedne od tri mašine za ušivanje, koliko ih postoji u kompaniji. Ušivanje jedne tašne traje 6 minuta. Sa druge strane, koža isečena za kaiš se prebacuje u mašinu koja buši rupe i postavlja šnale, koju je kompanija kupila za potrebe proširenja asortimana. Ova mašina može da izbuši rupe i postavi šnale na 45 kaiševa u toku jednog sata. Gotove tašne i kaiševi se pakuju pomoću bilo koje od dve mašine za pakovanje koje kompanija poseduje. Pakovanje jednog proizvoda, bez obzira da li je u pitanju tašna ili kaiš, traje 2 minuta.

Izračunati stepen integrisanosti kompletnog novog proizvodnog sistema, koji podrazumeva proizvodnju tašni i kaiševa.

Rešenje:

Stepen integrisanosti proizvodnog sistema se računa pomoću formule:

푆퐼 =∑ 퐾푉

U ovom slučaju, proizvodni sistem izgleda ovako:


Sečenje

Bušenje

Ušivanje

Pakovanje

Kako u novom proizvodnom postoje ukupno četiri proizvodne faze, maksimalni mogući broj veza u ovom sistemu će biti:

푉 = 푛 ∙ (푛 − 1) = 4 ∙ (4− 1) = 12

Proizvodni kapacitet svake od faza je:

퐾 č = 15푘표푚ℎ

∙ 1 = 15푘표푚ℎ


∙ 3 = 30푘표푚ℎ


∙ 1 = 45푘표푚ℎ

퐾 = 30푘표푚ℎ

∙ 2 = 60푘표푚ℎ

Potrebno je izraziti angažovanje kapaciteta svake od faza na skali od 0 do 1. To se radi tako što se kapacitet uskog grla proizvodnje podeli kapacitetom faze, za svaku od faza proizvodnje. U ovom slučaju usko grlo je faza sečenja. Kada se procentualno izraze proizvodni kapaciteti svih faza u sistemu, dobijaju se sledeći rezultati:


Sečenje100%

Bušenje33,3%

Ušivanje50%

Pakovanje25%

Sada je moguće formirati matricu integrisanosti:

sečenje ušivanje bušenje pakovanje zbir

sečenje / 1 1 1 3

ušivanje 0,5 / 0 0,5 1

bušenje 0,33 0 / 0,33 0,66

pakovanje 0,25 0,25 0,25 / 0,75

5,41

Može se primetiti da je međusobno angažovanje faza ušivanja i bušenja jednako nuli. Razlog za to je činjenica da je veza između ove dve faze paralelna. One se mogu obavljati istovremeno, pošto nijedan od gotovih proizvoda ne prolazi kroz obe ove faze. Samim tim, nijedna od njih nije ni na koji način angažovana za potrebe druge. Uzajamno angažovanje dve paralelno povezane faze u proizvodnom sistemu je uvek jednako nuli.

Stepen integrisanosti kompletnog novog proizvodnog sistema u kompaniji „Tašne po meri d.o.o.“, koji obuhvata proizvodnju tašni i kaiševa, iznosi:

푆퐼 =5,4112

= 0,45083 = 45%

Documents

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM I PROIZVODNIM …organizacija.fon.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/04... · UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM 4 I PROIZVODNIM KAPACITETIMA Određeni potreban obim