Uputstvo Za Pisanje Zavrsnog Rada Mastera Plagijat i Citiranje Literature

MEDICINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

CENTAR KOLA JAVNOG ZDRAVLJA

[ k o l aj a v n o gzdravlja

UPUTSTVOZA PISANJE ZAVRNOG RADA

DIPLOMSKIH AKADEMSKIH STUDIJA

MASTERA

TEMPUS

MEDICINSKIFAKULTETUNIVERZITETAUBEOGRADU

CENTARKOLAJAVNOGZDRAVLJA

UPUTSTVO

ZAPISANJEZAVRNOGRADA

DIPLOMSKIHAKADEMSKIHSTUDIJA

MASTERA

Beograd,2009

ii

UPUTSTVOZAPISANJEZAVRNOGRADADIPLOMSKIH

AKADEMSKIHSTUDIJAMASTERA

Uputstvopripremila:SlavenkaJankovi

Izdava: MedicinskifakultetUniverzitetauBeogradu

Prepress: CIBIDMedicinskogfakultetaUniverzitetauBeogradu

Tehnikiurednik:AleksandarMandi

Lektor: NataaOgnjanovi

Tira: 500

tampa: Sprint,Beograd

ISBN978867117

iii

SADRAJStrana

I. Svrhapisanjazavrnogradateze.....................1

II. Vrstezavrnihradovateza...............................1

A.Zavrniradkojisezasnivanapodacimaizliterature.........................................................2

B.Zavrniradkojisezasnivanaprikupljenimpodacima.........................................................3

III. Kadaikakoaplikovatizavrnirad........................5

IV. Proceduraodobrenjaizradezavrnograda........6

V. Pisanjeradaiulogamentoraistudentaunjegovojizradi..................................................6

VI. Sastavnidelovizavrnogradaistilpisanja.........8

VII. Obimitehnikaizradarada..............................16

VIII. Proceduraodobrenjajavneodbranezavrnograda.....................................................18

IX. Prilozi..................................................................18

Prilog1.Formularzaprijavuzavrnograda.....19

Prilog2.Izglednaslovnestrane

zavrnograda...............................................21

Prilog3.Plagijatiuputstvokakogaizbei....22

Prilog4.Citiranjeliterature...........................27

I.Svrhapisanjazavrnogradateze

Izrada zavrnog rada prua studentu priliku da razvije

svojeakademske sposobnosti iunapredi znanjeuodabranoj

tematskoj oblasti primenom odgovarajuih metoda. Zavrni

rad ukljuuje formulaciju i jasno izlaganje jednog ili vie

istraivakih pitanja, primenu metoda za izvoenje

istraivanja, postizanje rezultata, njihovu analizu,

interpretaciju, diskusiju i donoenje zakljuaka i preporuka

koje iz njih proistiu. Nezavisno istraivanje je vrhunac

akademskog iskustva,utomsmisludastudentutuaktivnost

uloi mnoge vetine steene tokom nastave i samostalnog

radauokviruodgovarajuegstudijskogprogramadiplomskih

akademskih studija mastera. Izvestan aspekt istraivanja

mora da bude originalan, bez obzira o kojoj vrsti zavrnog

radajere.Izradazavrnogradaje,presvega,iskustvotokom

kojegseui.Po formi ikvalitetu trebada jenapisan takoda

zadovoljava kriterijume publikovanja u asopisima sa

recenzijomkojisecitirajuubazamapoputCurrentContentsai

Medlinea.

II.Vrstezavrnihradovateza

Vrsta zavrnog rada moe najbolje da se odredi na

osnovu izvora informacija ipodatakakojiseunjemukoriste.

Zaizradunekihzavrnihradovaosnovneinformacijesemogu

dobitiizdokumenata,ukljuujuiknjigeilankeizasopisa.Za

izradu drugih radova mogu se koristiti podaci prikupljeni

2

specijalno za potrebe tih radova ili podaci prikupljeni za

potrebe nekog istraivakog projekta. Mada se za izradu

najveegbroja zavrnih radovakoriste ipodaci iz literature i

prikupljeni podaci,moemo da ih svrstamo u dve osnovne

kategorije:

radove koji se zasnivaju na podacima iz literature(qualitativethesisamerikihautora),kojikaoosnovni

izvorinformacijakoristepodatkeizliteraturei

radove koji se zasnivaju na prikupljenim podacima(quantitative thesis amerikih autora), koji kao

osnovniizvorkoristeprikupljenepodatke.

A.ZavrniradkojisezasnivanapodacimaizliteraturePrimeri:1. Analiza zdravstvene politike Student e izabrati

pitanje iz zdravstvene politike i odgovoriti na isto putem

sinteze ve postojeih i novih podataka. Analiza neke

zdravstvene politike obino zahteva od studenta da

identifikujevieizvorainformacijaidajasnoinaorganizovan

nain prikae postojee stavove po pitanju te politike. Za

takvu analizu, studentmoe da odabere neko kontroverzno

pitanje,dadiskutujerazliitamiljenjapotompitanju,azatim

da zastupa odreeno miljenje, koristei pri tom dokaze iz

literaturekojipodravajuiliosporavajusvaizloenamiljenja.

Izvori poput dokumenata, knjiga, lanaka iz asopisa,

studijaiizvetajakojiseodnosenaoblastizkojejerad,mogu

da se koriste za pruanje dokaza za analizu specifine

javnozdravstvenepolitike.

3

2. Studija sluaja na primeru neke organizacije

Studijom sluaja moe detaljno da se izui organizacija ili

struktura neke ustanove za zdravstvenu zatitu ili javno

zdravlje.Aktuelnistatuste institucijemoedaseanalizirauz

uvaavanjeaktuelnihdostignuaudatojoblasti(stateofthe

art), a implikacije uvoenja promena ili inovacija mogu,

takoe, da budu predmet analize. Kao i u analizi pitanja iz

zdravstvene i javnozdravstvenepolitike, informacije ilipodaci

izdokumenata,knjigaidrugihizvoramogudasekoristetako

da se integrie iskustvo drugih u vezi sa posmatranom

organizacijom i prikae u formi studije sluaja. Kao dodatak

dokumentarnommaterijalu, studije sluaja esto ukljuuju i

temeljne intervjue sa ljudima koji poseduju kljune

informacije. U mnogim primerima studija sluaja moe da

predstavlja mikrokosmos nekog pitanja iz oblasti javnog

zdravlja. Uz kritiku relevantnih aspekata specifinih

zdravstvenih i javnozdravstvenih institucija od studenta se

oekuje da se bavi pitanjima koja ukljuuju detaljne

informacijeoustanovi,procesevaluacije,merezadostizanje

ciljeva, stepen uspeha i neuspeha, kao i pouke proizale iz

toga(lessonslearned).

B.ZavrniradkojisezasnivanaprikupljenimpodacimaPrimer:

Studija specifinih intervencija ili javnozdravstvenog

dogaaja predstavlja analizu efekata neke odreene

intervencije ili javnozdravstvenog dogaaja. Podaci koji se

koristemogu biti podaci koji su sakupljeni specijalno za tu

4

studiju ili podaci preuzeti iz drugih izvora podataka koji

odslikavaju uticaj neke intervencije ili dogaaja na

zdravstvenuzatitu.

1. Analiza sopstvenih podataka predstavlja analizu

podatakakojejestudentsamprikupiozasvojzavrnirad,bilo

da je intervjuisaoosobe ili im jepodelioupitnikedapopune.

Odstudentkojiplaniradasakupiianalizirasopstvenepodatke

oekuje se da poseduje vetine i sposobnost za izvoenje

odabranog istraivanja, to podrazumeva i pravljenje plana

(dizajna)istraivanja.

2. Analiza sekundarnih podataka predstavlja analizu

podatakakojisuvesakupljeni.Ovipodacimogudasekoriste

zabavljenjenovimpitanjima ilizatraenjenovih informacija.

Ovakva vrsta analize moe da se uradi iz podataka koji su

rutinski sakupljeni ili kao deo neke posebne studije (iz

dravnihilidrugihizvora).

Studentbitrebalodaodaberetemuzavrnogradakoja

muodgovaraikojumoedarealizuje,bezobziranatozakoji

tip rada se odlui. Obe vrste opisanih zavrnih radova

zahtevaju pregled odgovarajue literature, korienje

adekvatnih metoda rada, analiziranje dobijenih rezultata,

diskusiju i donoenje zakljuaka i preporuka. Tezamora biti

napisananajasanilogiannain.

5

III.Kadaikakoaplikovatizavrnirad

Student moe da aplikuje temu zavrnog rada posle

uraenih50%obaveza,aliradnemoedapodnesenaocenu

prenegotopoloisveobavezneiizbornenastavnepredmete

(module). Student moe da se prijavi za jednu od vie

ponuenihtemazaizraduzavrnogradakojesemogunaina

sajtuCentrakolejavnogzdravljasaimenimamentora,ilida

se sa idejom teme za zavrni rad obrati nastavniku

MedicinskogfakultetauBeogradukojijeuestvovaounastavi

studijskogprogramakojistudentpohaa.Komentor(usluaju

multidisciplinarnog pristupa, kadamentor nije kompetentan

da samostalno vodi rad) moe biti i nastavnik ili nauni

savetnik ili viinauni saradnik kojine radinaMedicinskom

fakultetu,akoji jeuestvovaounastavistudijskogprograma

diplomskihakademskihstudijamasterakojistudentpohaa.

Pri izboru teme treba voditi rauna o interesovanjima

studenta, strunosti mentora za datu oblast i izvodljivosti

teme.

Po izboru teme i konsultacije sa mentorom (i

komentoromako jeneophodnodaga ima), studentaplikuje

rad Veu za specijalistiku nastavuMedicinskog fakulteta u

Beogradu. Nain aplikacije: propisno popunjen formular za

prijavuzavrnogradamastera(Prilog1),saijimsusadrajem

saglasnipredloenimentor (ikomentor), tonakraju svojim

potpisom overava i Rukovodilac kole javnog zdravlja.

Informacije ukljuuju osnovne podatke o studentu koji

6

aplikuje rad, naziv studijskog programa, ime mentora (i

komentora), naslov rada, opravdanost i aktuelnost teme na

osnovu relevantne i aktuelne literature iz date oblasti,

hipotezu, glavne ciljeve, metod rada i spisak osnovne

literature.

IV.Proceduraodobrenjaizradezavrnograda

Predloenatemaimentor(kaoikomentor)supredmet

razmatranja Komisije koju odreuje Vee za specijalistiku

nastavuMedicinskog fakulteta. Pozitivnoocenjene aplikacije

od strane Komisije dalje se razmatraju i usvajaju na sednici

Vea za specijalistikunastavu,a zatimna sedniciNastavno

naunogveaMedicinskogfakultetauBeogradu.Pozavretku

procedure sluba Medicinskog fakulteta pisanim putem

obavetavakandidataoishoduprijavezavrnograda.Ukoliko

je potrebno, na svakoj od naznaenih instanci mogue je

traitidopunu,objanjenje ilikorekcijuobrazloenja inaslova

aplikovanograda.

V. Pisanje rada i ulogamentora i studenta unjegovojizradi

Poto je radodobren, studentpristupanjegovoj izradi

uzpomomentorakoji jeduandamudaosnovnesmernice

radaidakanalieikontrolienjegovrad.

Aktivnosti na izradi rada trebalo bi da se odvijaju po

planu s kojim su se prethodno sloili i student i mentor.

Trebalo bi da se dogovore i oko toga kako e se definisati

7

napredak na izradi rada, o uestalosti konsultacija i nainu

rada da li e kontaktirati po zavretku odreenih faza u

izradirada,iliuodreenimvremenskimintervalima.Studenti

mentormogudasesloe,naprimer,dase tezapregledapo

zavrenimodeljcima.Onotojebitnojedazajednodiskutuju

o svakom odeljku rada pre zapoinjanja njegovog pisanja.

Ukoliko plan zahtevamodifikacije, trebalo bi da ih zajedno

urade.Studentnesmedamenjametodrada,adaotomene

obavestisvogmentora.

Mentor je vodea figura u izradi studentskog rada,

ekspert kojidetaljno ita i komentarie radu svim fazama i

dajestudentupredlogezanjegovopoboljanje.

Student je odgovoran da sledi dogovoreni plan izrade

rada. Tokom tog procesa student bi trebalo da se rukovodi

predlozima koje je dobio od mentora, da na vreme prua

povratnu informaciju, prati unapred dogovoreni plan rada i

izvetavamentora o njegovom napretku, pregleda svoj rad

prenego togapredamentoruna itanje,ukljuujui iprvu

verziju. Kako bi olakao posao mentoru, student treba sve

verzije rada da preda u propisanoj formi sa navedenim

referencama, ak i kada rad nije kompletiran, kao i da ih

oznaiaktuelnimdatumima,kakonebidolodozabune.

Student bi trebalo da bude u kontaktu samentorom,

ak iakonemanapredovanjau radu iliakonovaverzija rada

jouveknije spremna. To eomoguitimentoru dabude u

tokusaaktuelnimstatusomstudentovograda.

8

VI.Sastavnidelovizavrnogradaistilpisanja

Naslovnastrana

IzglednaslovnestranejedatuPrilogubr.2.Tastranica

trebadasadripunnazivMedicinskogfakulteta,imeiprezime

studenta, naslov rada, naziv studijskog programa, ime i

prezime mentora (i komentora) i godinu u kojoj je rad

odbranjen.FontiveliinaslovadatisuuPrilogu2.

Naslov rada bi trebalo da predstavlja koncizni saetak

temerada. Iako jefunkcijanaslovada informieitaocaoradu,

ontakoesluiikaoreferenca.Potosunasloviestoindeksirani

i sakupljenikao referentna literatura, treba izbegavati reikoje

nemajunikakvu svrhu.Rei metod, rezultat ili studijane

trebakoristitiunaslovujersepodrazumevaju.

StranicasazahvalnicomiliposvetomOva stranicanijeobavezna,meutim,pruaprilikuda

seizrazizahvalnostljudimakojisunabilokojinain(savetima

ili finansijski) pomogli tokom izrade rada, kao i da se oda

priznanje autorima i izdavaima korienogmaterijala, kao i

mentoruukolikojenapravinainvriosvojufunkciju.

StranicasaspiskomlanovaKomisijezaocenuzavrnog

radainjihovimpotpisima

SadrajradaUsadrajusenalazesvinaslovi ipodnaslovirada idati

sunaidentiannainkaouteksturada.Brojevistranasudati

udesnomdelustranice inalazese iza isprekidanih linijakoje

vodeodnaslova,odnosnopodnaslova.

9

Kratak saetak rada na srpskom i engleskom jeziku i

kljunereiNaposebnojstranici,napoetkurada,posleSadraja,a

preUvoda, treba dati kratak Saetak rada (rezime rada) do

400 rei, na srpskom i na engleskom jeziku Abstract (na

posebnim stranicama). On moe biti strukturisan i

nestrukturisanuzavisnostiodvrsterada.

Strukturisan saetak rada sadri sledee celine: ciljeve

rada, metod rada, rezultate rada i zakljuke rada. U delu

rezultati rada treba navesti najvanije rezultate (ako je

mogue navesti brojane podatke i njihovu statistiku

znaajnost/neznaajnost). Na kraju saetka potrebno je

nabrojatidopetkljunihreiilifraza.

Kratkabiografijakandidata(do200rei)

TekstzavrnogradaTekst rada zapoinje uvodnim delom, a zatim slede

metod rada, rezultati rada,diskusija i zakljuak rada.Tokom

pisanja rada treba potovati Jednoobrazne zahteve za

objavljivanje radova u biomedicinskim asopisima (engl:

Uniform Requirements for Manuscripts Submitted to

Biomedical Journals: Writing and Editing for Biomedical

Publication) dostupne na sajtu: http://www.icmje.org/

(updatedOctober,2008).

10

A. UvodU uvodu treba objasniti problem i njegov znaaj.

Poinjeseodopteg,iregkontekstainajpresepieoonome

toseveznaitojeveuraenouvezitogproblema.Zatim

treba opisati ono to se o njemu ne zna i na kraju izloiti

aspekteproblemakojieseistraivatiuraduikojiinetemu

rada. Istraivako pitanje ne mora da bude po prvi put

postavljeno.Inavepostavljenopitanjemoedaseodgovori,

aliuzupotrebunovih,aktuelnihpodataka.

Znaajpredmetakojiseprouavamoeseidentifikovati

objanjenjima o veliini problema (npr. podaci o incidenciji,

prevalenciji ilimortalitetunekogporemeajazdravlja,podaci

o ceni ili istorijskom znaaju izuavanog problema).

Aktuelnost i znaaj problema obavezno treba podrati

odgovarajuomliteraturom.

Nakrajuuvoda trebanapisaticilj iliciljeve istraivanja

akoihjevieiradnuhipotezu,odnosnohipoteze.

B. MetodeimaterijalOvaj odeljak detaljno opisuje kako je obavljen

rad/studija. Ukoliko je studija zasnovana na iskustvu u

odreenim zdravstvenim okruenjima ili geografskim

podrujima,onda i taokruenja trebaopisati.Zavrni radovi

koji se zasnivaju na prikupljenim podacima (kvantitativne

studije)trebalobidaukljueinformacijeopopulacijiizkojeje

uzet uzorak, nainu formiranja uzorka i varijablama koje e

biti korieneu studiji (naprimerpol, vreme radana studiji

itd.), kao i o nainu sakupljanja podataka i statistikim

11

testovimakojisukorieniuanalizipodataka.Ukolikoserad

bazira na izvorima podataka, kao to su razna dokumenta,

knjige, asopisi,nauni lanci i informacije iz studija sluaja,

trebalo bi jasno naznaiti razlog zato su ba ti materijali

korieni,anenekidrugi.

Dobro opisana metoda trebalo bi da omogui

ponavljanjedatestudijekasnijimistraivaima.

Student kojiplaniradaupotrebipodatke sakupljeneu

okviru neijeg tueg istraivanjamora prethodno da dobije

pisanu potvrdu ustanove/osobe koja je te podatke sakupila,

kaoiostalihkojisuutoistraivanjebiliukljueni.

C. RezultatiUkoliko su primarni ili sekundarni podaci analizirani,

ovaj odeljak sumira te podatke i njihovu statistiku analizu.

Podacibitrebalodaseorganizujuutabele igrafikonekojisu

jasnoobeleeni.Isterezultatenetrebaprikazivatiitabelarnoi

grafiki,veseopredelitizajednuodtedveopcije.

Tekst odeljka o Rezultatima trebalo bi da obezbedi

konceptualnu vezu izmeu sakupljanja podataka i analize u

smislu znaenja relevantnih podataka za rad. Na taj nain,

propratni tekst bi trebalo da se odnosi na podatke date u

tabelama i trebalo bi da naglasi glavna otkria i kratka

objanjenja tih otkria, a ne da se svaka tabela doslovce

prepriava. U radu ne treba prikazati samo pozitivne,

oekivanerezultateveinegativnerezultaterada.Diskusijuo

rezultatima vezanim za ranija otkria (sopstvena ili drugih

autora)trebaostavitizasledeiodeljak.

12

Uanalizizdravstvenepolitikeiliustudijisluaja(radkoji

se bazira na podacima iz literature) nalazi potiu iz

dokumenata,lanakaistudijakojesluekaoizvoriinformacija

uvezisapitanjemkojeseizuava.Njihbitrebaloorganizovati

nalogiannainipodelitinamanjeceline.

D. DiskusijaOvajdeointerpretirateoretskoznaenjerezultatarada.

Diskusijatrebadadaodgovornapitanjezatojeradraen,na

odnos izmeunjega iprethodnih slinih radova iz teoblasti,

kao ikoji jenjegovdoprinos.Zaovajodeljakesto jekorisno

pozivanjenaUvodukome jedatpregled literature izoblasti

kojom se rad bavi, kako bi se omoguilo itaocu da prati

ispunjenost svrhe rada. Na primer, zavrni rad moe da

potvrdi ili ospori nalaze drugih autora,moe da predstavlja

manjiiliveikorakurazumevanjunekogproblemailimoeda

pokaedajenekaintervencijaimaladobarililoefekat.

Diskusija moe, takoe, da prui komentare o

ogranienjimarada,nastalimnpr.usledogranienostiresursa

kojimajestudentimaopristupiliusledodlukadonetihtokom

planiranjarada.Uovomdeluradatrebaprikazatiiprednostii

nedostake korienog metoda, kao i naine kojima je

pokuanodaseoniprevaziu.

E. ZakljuciUovomodeljkuiznosesezakljuciradakojimorajubiti

kratki (do nekoliko reenica) i povezani sa ciljevima rada.

13

Iskljuivose temeljenasopstvenim rezultatimaprikazanimu

radu.Njihovznaajnetrebaprenaglaavati.

Taj deo rada treba da sadri i preporuke na osnovu

dobijenih rezultata rada,mada onemogu biti napisane i u

posebnomodeljku.

F. Literatura(reference)Citiranje literature vodi itaoca do izvora materijala

pomenutogilicitiranoguradu,usvrhupotvrivanjaautorove

tvrdnjeilidabisenauilovieodatojtemi.Literaturakojase

citirauradutrebadaseodnosinatemuradauiremsmislui

da podrava metodski plan (dizajn) i statistike testove i

tehnikekorieneuradu.

Referencebitrebalodasuauriraneipotpunotane.Iz

tograzloga,svecitatebitrebalopreuzetiizoriginalnihizvora,

kako bi se obezbedilo da su tani u svakom detalju. Sve

citiranebibliografske jedinice(citati)dateutekstumorajuda

buduukljueneu spisak literature (referenci)nakraju rada i

svakareferencasatogspiskamoradajecitiranautekstu.

Studentmoedakoristevankuverskiiliharvardskistil

citiranjaliterature(referenci).

Ukolikosekoristivankuverskistil,citiranebibliografske

jedinice (reference) obeleavaju se u samom tekstu rada

arapskimbrojevima,premaredosledupojavljivanja.

Usluajukorienjaharvardskogstilau tekstu radase

piu autorovo prezime i godina publikovanja citirane

reference. Ako postoje samo dva autora piu se prezimena

14

oba autora, a ako ih je vie,pie seprezime prvog autora i

dodaje:idr.(engl:etal.).

Spisak literature,datuodeljku Literatura,nalazi sena

kraju rada, poinje na posebnoj stranici i sadri samo

referencekojesucitiraneuteksturada.

Kod vankuverskog stila redosled referenci je odreen

redosledom njihovog pojavljivanja u tekstu rada i belei se

arapskim brojevima, dok je kod harvardskog stila on dat

azbunim/abecednimredom,ukomsluajusenepiubrojevi

ispredreferenci.

O izboru jednogoddvastila,kao iofinesamacitiranja

trebaseunapreddogovoritisamentorom.

Primeri citiranjanajee korienih vrsta referencina

oba naina nalaze se u prilogu (Prilog 4: Citiranje literature

harvardskimivankuverskimstilom).

Detaljnouputstvozacitiranjereferenci(engl.Patrias,K.

Citingmedicine:theNLMstyleguideforauthors,editors,and

publishers [Internet].2nd ed.Wendling,DL, technical editor.

Bethesda (MD): National Library of Medicine (US); 2007

[updated 2009 Jan 14;]. nalazi se na sajtu Amerike

nacionalnebiblioteke:http://www.nlm.nih.gov/citingmedicine

Elektronska pota (email), bilteni, slubena pisma ili

diskusije unutar grupe strunjaka, smatraju se linom

komunikacijom,jernisupristupanisvima.Linakomunikacija

se,akojetoneophodno,moecitiratisamouokviruteksta(u

malojzagradi)inesmedabudenastranicisareferencama.

15

G. SpisakprilogaH. Prilozi. U poglavlju Prilozi nalazi se odgovarajuipomonimaterijal(npr.upitnikkojijekorienuraduili

spisak korienih varijabli i sl.). Ovaj deo rada nije

obavezan.

I. Spisak skraenica korienih u tekstu (ukolikopostojivieskraenicakojesekoristeuradu).

StilpisanjaStil pisanja treba da je jednostavan i lako razumljiv.

Studentu se preporuuje da tokom pisanja koristi neki od

prirunikaogramatikimpravilimapisanja (upotrebavelikog

slova, interpunkcijski znaci, skraenice i sl.). Poeljno je da

kandidat kojinepoznajenajboljegramatikapravila srpskog

jezikadaradnalekturuzatostrunojosobilektoruzasrpski

jezik. Saetak na engleskom (abstract) takoe treba dati na

lekturulektoruzaengleskijezik.

PlagijatPlagijat, bilo kopiranjem delova rada drugih autora ili

izostavljanjem izvora informacija (reference) kojiupuujena

raddrugihautora, smatra seprekrajem.Dabistega izbegli

proitajteuputstvodatouprilogu(Prilog3:Plagijatiuputstvo

kakogaizbei).

16

VII.Obimitehnikaizradarada

Rad jepotrebnoodtampatinabelompapiru formata

A4 i to samo sa jedne strane lista.Rad,ne raunajuikratak

sadraj, spisak literature i dodatke (priloge) treba da je

napisannanajvie30stranica.

Da bi rad bio pregledan i lako itljiv, treba potovati

sledeezahteve:

1) svemargine (gore,dole, levo idesno) trebadabudu 2,5

cm;

2) koristiti prored od 1,5 za tekst, a jednostruki prored za

naslove i podnaslove, naslove tabela, fusnote, citate i

reference;

3)fontslova:TimesNewRoman12;

2)brojke i tekstugrafikonima, tabelama i legendamamogu

dabudusitniji,alipoduslovomdasurazgovetni.

PaginacijaSve stranice rada moraju biti obeleene brojevima,

ukljuujui i stranice sa izjavama zahvalnosti, sadrajem i

dodacima koje se obeleavajumalim rimskim brojevima na

sredinidonjegdelastrane. Iakosenaslovnastranasmatraza

stranuitajbrojsenepojavljuje;drugestranicesapomenutim

sadrajemseobeleavajubrojevimaii,iii,iv,v,itd.Poeviod

Uvoda (strana 1, ali se broj ne pojavljuje), itav tekst rada

trebaobeleitiarapskimbrojevima(poredu),kojisenalazeu

donjemdesnomuglustranice.

17

UmnoavanjeFotokopije treba da su itke, dobro vidljive. Rad se

predajeu5primeraka.Ukolikokandidatosimmentora ima i

komentora,radtrebapredatiu6primeraka.

CitatiCitati moraju biti apsolutno tani (koristiti iste rei i

interpunkcijukaouoriginalnomradu) imorajubitiobeleeni

znacimanavoda.

Tabele,grafikoniislikeMarginaod2,5cmvai izatabele igrafikone.Treba ih

obeleitiarapskimbrojevimakrozceorad,poeviodbroja1

(Tabela1,Grafikon1).Onisu,popravilu,sastavnideoodeljka

Rezultatirada.

Tabeleukljueneu tekst trebastavitiuzdeo tekstana

koji seodnose, kad god je to tehniki izvodljivo.Poeljno je

koristiti to jednostavnije tabele (bez vertikalnih i

horizontalnih linija unutar same tabele, kad god je to

mogue).

Grafikone treba dati jednodimenzionalno u crnobeloj

varijanti,kadgod je tomogue.Umestoboja, trebakoristiti

tehnikerafiranja.

Iste rezultatene trebaprikazivati i tabelarno igrafiki,

veseopredelitizajednuodtedveopcije.

Ukoliko su u radu neophodne slike, one treba da su

jasne.Mogusedatiuuboji,madanijeneophodno.

18

VIII. Procedura odobrenja javne odbranezavrenograda

Po zavretku rada student predaje neukorieni rad

mentoru (i komentoruukoliko ga ima) i tek posleusvojenih

korekcijakojeimstavljanauvid,injihovogpisanogodobrenja,

neukorieniradzvaninopredajeSlubiMedicinskogfakulteta

u 5, odnosno 6 primeraka (ukoliko ima i komentora), sa

molbomdaseradoceniidaseodobrinjegovajavnaodbrana.

UdaljojprocedurinaVeu za specijalistikunastavubira se

Komisijazaocenuzavrenograda,ijilanovipregledajuradi

svoj izvetaj o radu dostavljaju Veu u za to predvienom

roku. Student je duan da po usvojenim sugestijama svih

lanovaKomisijekorigujeradidagaukorienog(u5,odnosno

6 primeraka) preda Slubi za specijalistiku nastavu. Po

prihvatanju pozitivnog izvetaja Komisije, Vee na svojoj

sednici odreuje Komisiju pred kojom e kandidat javno

braniti rad.U dogovoru sa lanovima Komisije i Slubom za

specijalistiku nastavu, odreuje se datum javne odbrane

rada.

IX.PriloziPrilog1.Formular zaprijavu zavrnog radadiplomskih

akademskihstudijamastera

Prilog2.Izglednaslovnestranezavrnograda

Prilog3.Plagijatiuputstvokakogaizbei

Prilog4.Citiranjeliterature

19

Prilog1.PRIJAVAZAVRNOGRADADIPLOMSKIH

AKADEMSKIHSTUDIJAMASTERA(Upitnikpopunitikompjuterskinanajvie2stranice,fontslova:TimesNewRoman12)

IMEIPREZIMESTUDENTA:

GODINAIMESTOROENJA:

NAZIVFAKULTETANAKOMEJEKANDIDATDIPLOMIRAO:

KUNAADRESA,TELEFONIEMAIL:

ADRESAITELEFONUSTANOVEUKOJOJKANDIDATRADI:

NAZIVDIPLOMSKIHAKADEMSKIHSTUDIJAIGODINAUPISA:

NASLOVRADA:

MENTOR:

KOMENTOR:

OPRAVDANOSTIAKTUELNOSTTEMERADA(Ukratko obrazloiti aktuelnost rada i potkrepiti referencama primenitivankuverskistilcitiranja)

20

CILJEVIIHIPOTEZERADA

METODRADA

LITERATURA(najvie5referencicitiranihutekstu,nestarijih

od5godinavankuverskistil):

1.

2.

3.

4.

5.

Potpismentora

Potpisstudenta

Potpiskomentora

Datumpodnoenjaprijave

PotpisrukovodiocaCJZ

21

Prilog2

MEDICINSKIFAKULTET

UNIVERZITETAUBEOGRADU

Imeiprezimestudenta

NASLOVRADA

Zavrniraddiplomskihakademskihstudijamastera

izzdravstvenepolitikeimenadmenta

Imeiprezimementora(ikomentora)

Beograd,godina

22

Prilog3

PLAGIJATIUPUTSTVOKAKOGAIZBEIRe plagijat potie od engleske rei plagiarism, iji

koreni vode poreklo od latinske rei koja znai pljakanje

(engl. plunder) stvari i kidnapovanje ljudi. U renicima,

definicija plagijata glasi: prisvojiti ideje, delove ideje i tome

slino iz tueg rada ilioddrugogautora (HanksP,ed,1979,

CollinsDictionaryoftheEnglishLanguage,p.1119).

Jasnu definiciju, za akademske potrebe, dao je Spatt:

namerno prisvajanje rada neke druge osobe, u formi ideja,

strategijaiistraivanja,kaoionogtojedrugaosobanapisala,u

formi reenica, fraza i inovativne terminologije (SpattB,1983,

WritingfromSources,p436,St.MartinsPress,NewYork).

Plagijat znai ukrasti rei ili ideje drugih ljudi. U

akademskom pisanju, ukoliko ne naznaite odakle je ideja

preuzeta, italacpretpostavljada je tovaa lina ideja.Zbog

toga, kad god je ova situacija nejasna, treba uvek istai

referencu,tj.izvor/porekloinformacija.

Svakinamerniplagijatsesmatraprekrajemipovredom

dobreakademskeprakse.

tajepogrenouplagijatu?

Plagijat:- sniavarenomeFakultetaiUniverziteta,- ako ukljuuje kopiranje, spreava studenta da razvije

sopstvenevetineiznanje,

- dovodi,ukolikoseneotkrije,donepotenogocenjivanja,- moeukljuitiinelegalnonaruavanjeautorskihprava.

23

Plagijat,direktnimkopiranjemradadrugihilinamernim

izostavljanjem izvora informacija (reference) kojiupuujena

raddrugih,jesteprekraj.Akojeplagijatirokorasprostranjen

ontetiFakultetuismanjujevrednostdiplomakojesestiuna

njemu.

AkodozvolitenekomdrugomdakopiraVaereiiideje,

Vipomaeteizvrenjuplagijata.

Akopreuzmete radove sa internetabezupuivanjana

izvor, Vi takoe krite zakon o autorskim pravima i neete

uspetidaprikaetesvojesopstveneakademskesposobnosti.

KaostudentnapostdiplomskimstudijamaVimorateu

svakom aspektu svog rada (ukljuujui i radne verzije) da

korektno koristite sve mogunosti i tehnike i tekstualne

strategijezapravilnonavoenjeizvorainformacija.

KakoizbeiplagijatPlagijat moe biti izbegnut navoenjem izvora,

reference, na pravilan akademski nain, kao i isticanjem

doprinosakojisudrugiimalinarazvojVaihidejainakvalitet

Vaegrada.

Plagijattrebaizbeitakotoete:

- usvojitiuniverzitetskaifakultetskapravilaoindividualnomizajednikomradu,

- upoznatisesapravilimanavoenjareferenciuoblastisvogstudiranja,

24

- koristiti sopstvene rei,kolikogod je tomogue,prilikompisanja radova, izvetaja, magistarskih teza, disertacija i

zavrnihradova.

- jasno isticati direktnonavoenje tuih rei (citat) i jasnodefinisatiizvor,

- naznaiti izvor informacija za svako indirektnonavoenjeiliparafraziranje,

- koristitipaljivo sumiranje sopstvenim reima,gdegod jetomogue,vodeiraunadajeporekloinformacijadatou

tekstuibibliografijirada,izvetaju,magistarskojdisertaciji,

istraivakojtezi,zavrnomradumastera,

- proveritiradividetidalisusvapravilanavoenjareferenciispotovana,

- pitatizapomoisavetpredavaeimentora,

- paljivo voditi beleke sa potpunim podacima o izvoruinformacija(reference),tanimbrojemstranegdeseneto

nalazi, onim redosledom kojim prikupljate podatke za

temu,praveirazlikuizmeucitataisopstvenihreikojima

netosumirate,

- uitidakoristitepostojeisistemnavoenjareferenci.Kaoi za svaku drugu vetinu, i za ovladavanje sistemom

navoenjareferencipotrebnisuvremeipraksa.

Preuzetosahttp://www.ppd.bham.ac.uk/policy/cop/pgplag2.htm16/9/03)

25

Primeri:Primerikojisledeilustrujumogunostinavoenjaidejai

reidrugihljudiusopstvenomradu.

OriginalJasno je da je itav niz trinih formi relevantan i za

nauekonomiju(Lipsey,1983).

Studentskirad/esej(verzija1)Postoje razliite forme trita, kao to su monopol i

oligopol.Sveusvemu,itavniztrinihformijerelevantaniza

nauekonomiju.

OVO JE PLAGIJAT: STUDENT JE UKRAO REI I NIJE

REKAOODAKLESUPREUZETE!


oligopol.Meutim, jasno je da sve one odgovaraju i naoj

ekonomiji.

OVO JE PLAGIJAT: STUDENT JE UKRAO IDEJU I NIJE

REKAOODAKLEJEPREUZETA.


oligopol. Lipsey (1983) istie: itav niz trinih formi je

relevantanizanauekonomiju.

OVO NIJE PLAGIJAT: STUDENT JE CITIRAO ORIGINAL I

NAZNAIOPOREKLOCITATA.

Studentskirad/esej(verzija4)

26

Postoje razliite forme trita, kao to su monopol i

oligopol. Lipsey (1983) istie da sve one odgovaraju i naoj

ekonomiji.

OVO NIJE PLAGIJAT: STUDENT JE PARAFRAZIRAO

ORIGINALIISTAKAOPOREKLOIDEJE.

Daliuvekmoratedastavitereferencu?Izvor informacija, tj. poreklo reference nemorate da

stavljate kada iznosite optepoznate i prihvaene ideje ili

injenice.

Original

Nae razumevanje rada je napredovalo u drugojpolovinidvadesetogveka(Eysenck&Keane,1990).

Ovojeopta izjavaooiglednoj istinikojudele imnogi

drugiljudi,prenegooriginalnaizjavanastalaodstraneautora,

ikaotakvanezahtevanavoenjeizvora.Usvakomsluaju,ne

bitrebalodakompletnokopirateovakveizjaveusopstvenom

radu.Preuzetosahttp://www.ppd.bham.ac.uk/policy/cop/pgplag4.htm(16/9/03).

27

Prilog4

CITIRANJELITERATURE

IHARVARDSKISTILKod ovog stila u tekstu rada se navode autorovo

prezime igodinapublikovanjacitirane reference,auodeljku

Literatura reference su poreane azbunim ili abecednim

redompoprezimenuautora.

Primercitiranjautekstusamograda:

Autor diskutuje uticaj datih predloga na nacionalnu

zdravstvenu slubu u svom drugom radu (Loft, 1991).Drugi

autorisudalisvojekomentarena istutemu, itoLane(1992,

1994)iLewis(1995).Izprimerasevididaseprezimeautorai

godina publikovanja nalaze u zagradi, sem ukoliko autorovo

prezimenijedeoreenice.

Ukoliko se citiraju dva rada istog autora i ako su oba

publikovana istegodine,ondaprvomcitiranom radu trebau

tekstu,uzgodinuizlaenja,dodatimaloslovoa,drugommalo

slovobitd.(Loft1997a),azatim(Loft1997b),itd.

Ukolikosudvaautora,uteksturadauzagradisestavlja

prezime oba autora (Loft i Lane, 1993), a ukoliko ima vie

autora u zagradi se pie prezime prvog autora i dodaje i

sar.(Loftisar,1998).

Preporuuje seda se referenceu tekstu radakod

obastilastavljajunakraju reenice,aovonaroitovai

zaharvardskistil.

28

U spisku Literature reference suporeanealfabetskim

redosledompremaprezimenuautora.

PrimercitiranjaupoglavljuLiteratura:

Annas GJ. (1997a), New drugs for acute respiratorydistresssyndrome,NewEnglandJournalofMedicine,

vol.337,no.6,pp.435439.

Grinspoon L. & Bakalar JB. (1993), Marijuana: theforbiddenmedicine,YaleUniversityPress,London.

Razliitiuniverziteti,kao i razliiti asopisi, imaju svoje

modifikacijeharvardskogstilacitiranjaliterature.

29

IIVANKUVERSKISTILVankuverski(numeriki)stilserazlikujeodharvardskog

potometozaoznaavanjereferencikoristibrojeve.

Primercitiranjautekstusamograda:

Autor diskutuje uticaj datih predloga na nacionalnu

zdravstvenu slubuu svomdrugom radu (1).Drugiautori su

dalisvojekomentarenaistutemu,itoLane(2,3)iLewis(4).

UspiskuLiteraturereferencesereajuonim

redosledomkojimsepojavljujuuteksturada.Imeasopisase

skrauje,alinatanoregulisannain,kakojetopropisano:

(http://www.bioscience.org/atlases/jourabbr/all.htm).

PrimercitiranjaupoglavljuLiteratura:

1. AnnasGJ.Newdrugsforacuterespiratorydistresssyndrome.NEnglJMed.1997;337:4359.

2. GrinspoonL,Bakalar JB.Marijuana: the forbiddenmedicine.London:YaleUniversityPress;1993.

3. Feinberg TE, Farah MJ, editors. Behaviouralneurology and neuropsychology. 2nd ed. New

York:McGrawHill;1997.

Glavnaprednostovogstilajetosetekstradalakeita.

Primericitiranjanajeekorienihreferencilanakuasopisu:

Vukovi D, Bjegovi V, Vukovi G. Prevalence of chronic

diseases according to socioeconomic status measured by

wealth index: health survey in Serbia. Croat Med J. 2008;

49(6):83241.

30

Navode se imena najvie est autora, a ako ih je vie, iza

estogsedodajeidr.,odnosnoetal.ukolikojereferenca

napisananaengleskomjeziku:

JankoviS,VlajinacH,BjegoviV,MarinkoviJ,ipetiGrujii

S,MarkoviDeniLjetal.Theburdenofdiseaseandinjuryin

Serbia.EurJPublicHealth2007;17(1):805.

Studentimasepreporuujedanavodesveautore,ukolikose

samentoromnedogovoredrugaije.

Trebauvekpisatioriginalneskraeniceasopisakojesemogu

nainasledeemsajtu:

http://www.bioscience.org/atlases/jourabbr/all.htm

Poglavljeuknjizi:

JovicVranesA,JankovicS.Knowledge,AttitudesandPractice

among HCWsregarding HIV/AIDS. In Eddington IP, Mastolli

VU,editors.HealthKnowledge,attitudesandPractices.New

York:NovaPublishers;2008.p.1120.

Knjiga:

Radovanovi Z. Terenska epidemiologija Istraivanje

epidemije.Beograd:MedicinskiFakultetBeograd,2000.

lanakskongresailisastanka:

VukoviB,eguljevZ,Virusnihepatitisiaktuelanepidemioloki

problem 32. Dani preventivne medicine. Ni, 1998. Zbornik

rezimea.Institutzazatituzdravlja,Ni,1998;5164.

Disertacija

Radosavljevi V. Faktori rizika za nastanakmalignih tumora

mokranebeike.Doktorskadisertacija.Beograd:Univerzitet

uBeogradu;1999.

31

CitiranjematerijalasaInterneta:

Knjiga:

Richardson ML. Approaches to differential diagnosis in

musculoskeletalimaging[Internet].Version2.0.Seattle(WA):

UniversityofWashingtonSchoolofMedicine;c2000 [revised

2001 Oct 1; cited 2006 Nov 1]. Available from:

http://www.rad.washington.edu/mskbook/index.html

lanakuasopisu:

TerauchiY,TakamotoI,KubotaN,MatsuiJ,SuzukiR,Komeda

K,etal.GlucokinaseandIRS2arerequiredforcompensatory

beta cell hyperplasia in response to highfat dietinduced

insulin resistance. J Clin Invest [Internet]. 2007 Jan 2 [cited

2007 Jan 5];117(1):24657. Available from:

http://www.jci.org/cgi/content/full/117/1/246

Webstranicanainternetu:

Complementary/Integrative Medicine [Internet].

Houston:UniversityofTexas,M.D.AndersonCancerCenter;

c2007 [cited 2007 Feb 21]. Available from:

http://www.mdanderson.org/departments/CIMER/.

Detaljno uputstvo za citiranje radova se nalazi na sajtu:

http://www.nlm.nih.gov/citingmedicine

32

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

/Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure false /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles false /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /DocumentCMYK /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /UseDocumentProfile /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice

Documents

Uputstvo Za Pisanje Zavrsnog Rada Mastera Plagijat i Citiranje Literature