Urbana struktura

  • View
    432

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Urbana struktura

DEPARTMAN ZA URBANIZAM ARHITEKTONSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

Urbana struktura kolska 2010/11. godina.

realizatori nastave: Prof. dr Nada Lazarevid Bajec predmetni nastavnik i rukovodilac predmeta dr Marija Maruna, docent mr Vladimir Mihajlov, asistent Milica Milojevid, asistent-pripravnik Ana Perid, asistent Ivan Simid, asistent Danijela Milojkid, saradnik u nastavi

UVODNE NAPOMENE Predmet Urbana struktura koji je u stalnoj transformaciji od 1989. godine predstavlja pokuaj osavremenjivanja tradicionalnog strunog pristupa urbanom fenomenu. Nasuprot opisivanju grada i fokusiranja na standardne obrasce fizike strukture uz usvajanje strunih kriterijuma i modela, uinjen je pokuaj da se kroz razdvajanje aktivnosti, aktera i prostora studenti uvode u detaljnu analizu naina na koji se urbani obrasci proizvode i koriste. Urbana struktura se posmatra kao kompromis, kao odnos ljudi i prilagoenih prostora u kojima se pokuavaju zadovoljiti konfliktni interesi i ciljevi razliitih uesnika, pojedinaca i grupa: stanovnika, investitora, strunjaka, uprave, politike itd. Naglasak je na proceni kvaliteta urbanih aktivnosti (stanovanje, trgovina, rekreacija, rad, komuniciranje itd.) u svim svojim posebnim oblicima i prostora u odnosu na promenljive vrednosne stavove i interese aktera. Studenti se upuduju na uoavanje posebnih kriterijuma aktera u odnosu na njihove akcije i aktivnosti u prostoru. Otkrivanje osnovnih oblika urbane strukture se povezuje sa upoznavanjem najznaajnijih drutvenih, ekonomskih, ekolokih i tehnolokih faktora koji utiu na njihovu genezu i transformaciju. Predmet obuhvata elementarne tehnike i metode analize i procene kvaliteta urbane strukture uz ukljuivanje razliitih vrednosti i interesa. Jedan od vanih zadataka koje predmet pred sebe postavlja je i podsticanje kreativnog miljenja koje omogudava ukljuivanje u struno delovanje na koncipiranju alternativnih puteva razvoja gradova u bududnosti. Organizacija nastave: III semestar / 2 asa nedeljno predavanja / 1 as nedeljno vebanja CILJEVI KURSA Predmet predstavlja uvod u istraivaki rad i obuhvata upoznavanje studenata sa osnovnim iniocima urbane strukture kao i sa osnovnim metodama i tehnikama vezanim za analizu i planiranje prostorne organizacije grada. Nakon zavrenog kursa studenti de biti osposobljeni da: Razumeju osnovne procese koji oblikuju savremene gradove, inioce i aktere urbanog razvoja i izgradnje; Uoavaju i definiu urbane probleme; Saznaju koje su im informacije neophodne da bi odgovorili na postavljena pitanja, kako da ih analiziraju, gde da pronau neophodne informacije; Upotrebljavaju urbanistike parametre u komunikaciji i istraivanju; Razumeju osnove planske kontrole razvoja gradova: odreivanja namene zemljita, urbanistikog zoniranja, regulative, standarda i normative; Koriste osnovne metode u istraivanju urbane strukture; Rade u manjim grupama I potuju zadate rokove.

PROGRAM PREDAVANJA 1. Grad kao proizvod i proces. Snage koje utiu na unutranju strukturu savremenog grada: akteri u produkciji izgraene sredine, privatni i javni. Okvir za istraivanje: model. 2. Urbane aktivnosti u prostoru: tip, karakter, obrasci 3. Proizvodnja izgraenog prostora - zemljita i izgraene strukture. 4. Nain koridenja gradskog zemljita: razmetaj aktivnosti u gradu, konfliktne i komplementarne aktivnosti. 5. Obrasci urbane strukture, naslee i savremeni trendovi. Urbane promene: problemi u razvoju. 6. Vrednosti i vrednovanja. 7. Kriterijumi i indikatori kvalitete urbane strukture. Ciljevi u formiranju urbane strukture. 8. Kriterijumi za lociranje aktivnosti i kontrolu izgradnje: trini zahtevi, socijalne politike. Novi kriterijumi: ljudska prava, ekologija, tednja energije, konkurencija, identitet, estetski kvaliteti,... 9. Regulisanje razmetaja aktivnosti u trinim uslovima: stabilnost i dinamika procesa. Zoniranje: oblici, karakteristike, prednosti i nedostaci. 10. Lociranje aktivnosti, namena povrina, mogudnosti i ogranienja. 11. Preference urbanih aktivnosti i njihovo lociranje: stanovanje, komercijalne aktivnosti, rekreacija, servisi i usluge 12. Procena kvaliteta urbane strukture u odnosu na razliite zahteve. 13. Usklaivanje urbane strukture s razliitim javnim i privatnim ciljevima. 14. Parametri, regulativa u izgradnji. 15. Transformacija strukture grada: savremeni oblici javne intervencije.

PROGRAM VEBI 1. Upoznavanje sa metodom i organizacijom rada na predmetu. Podela na grupe. Odreivanje podruja rada - Ada Ciganlija. 2. Faza 1: Upoznavanje s izabranim segmentom urbane strukture Beograda. Utvrivanje stanja i procesa u okviru zadate urbane situacije. Posmatranje, prikupljanje i ureivanje podataka: lokacija, zemljite, prirodne i izgraene strukture, saobradajne veze ... 3. Faza 1: Opis stanja urbane strukture kroz upotrebu urbanistikih parametara. Izbor predmeta istraivanja: detaljni prikaz. 4. Faza 2: Problem u razvoju urbane strukture. Uspostavljanje relacije: predmet - problem istraivanja. Opis problema u razvoju urbane strukture. Problemi mogu biti dominantno ekoloki, ekonomski, socijalni, fiziki, estetski ... 5. Faza 2: Prepoznavanje karakteristinih prostornih celina u kojima se problem manifestuje. Definisanje parametara. Kvantitativni i kvalitativni indikatori. Prepoznavanje, opis i prikaz dominantnih karakteristika prostornih celina. Prepoznavanje trendova u prostornoj transformaciji, uoavanje konflikata i problema. Prikaz prostornih aspekata izabranog problema. 6. Faza 2: Kolokvijum prikaz rezultata rada u fazi 1 i 2. 7. Faza 3: Procena postojedih urbanih struktura u odnosu na uoeni problem. Prepoznavanje dominantnih aktera u prostoru povezanih s izabranim problemom: korisnika, uesnika u izgradnji, zatiti, odravanju i kontroli. Uoavanje i definisanje osnovnih interesa aktera. 8. Faza 3: Povezivanje problema koji se istrauje s dominantnim vrednostima i ciljevima koji utiu na razmetaj aktivnosti, izgradnju, ouvanje, odravanje prirodnih i stvorenih prostora i objekata. Izbor vrednosti i ciljeva (ekoloki, ekonomski, socijalni, kulturni) i formiranje matrice. Odreivanje osnovnih pokazatelja za odreivanje i merenje kvaliteta prostornih transformacija. 9. Faza 3: Izrada matrice stanja i rizika u odnosu na uoeni problem. (Prirodni uslovi, akteri, aktivnosti, akcije, rizici) 10. Faza 3: Uspostavljanje osnove za predloge promena. 11. Faza 3: Kolokvijum prikaz rezultata rada u fazi 3. 12. Faza 4: Preporuke za dalji razvoj urbane strukture. Utvrivanje prioriteta. 13. Faza 4: Matrica: povezivanje problema s ciljevima, akterima, aktivnostima i podrujima regulacije. 14. Faza 4: Uspostavljanje detaljnih pravila za odvijanje aktivnosti, koridenje zemljita i graenje objekata

15. Faza 4: Odreivanje regulative, pravila i standarda za izgradnju, ouvanje i odravanje prirodnih i izgraenih struktura u bududnosti. Izrada praktinih i tehnikih uputstava u formi ilustracija - skica.

Sutina zadatka je da se na izabranom podruju grada (Ada Ciganlija) uoe i istrae znaajni problemi (posebno u kontekstu izmenjenih ekolokih faktora - klimatskih promena), i da se predloe pravci njihovog reavanja. Pri tom se uoavaju prostorne manifestacije problema, prepoznaju akteri i njihove nadlenosti u izgradnji, ouvanju, odravanju i kontroli prirodnih i stvorenih struktura i procenjuju mogudnosti intervencija u smeru razreavanja problema. Problemi se vezuju za prostor uspostavljanjem preciznih granica prostorne celine, ali se vezuju i sa vrednostima i ciljevima koji utiu na razmetaj aktivnosti, izgradnju, ouvanje i odravanje prirodnih i stvorenih prostora i objekata (kroz pratede kriterijume, indikatore i parametre). Kao rezultat, oekuje se uspostavljanje predloga i pravila za odvijanje aktivnosti, u cilju pravovremenog reagovanja na oekivane probleme - klimatske promene, zagaenje, suprotstavljene interese aktera...(predlog koji definie koji akteri, ta i kad treba da preduzmu). Takoe, u istom kontekstu, od studenata se oekuju pravlia u vezi sa koridenjem zemljita i graenjem objekata (namena parcela i objekata, parcelacija, parkiranje i snabdevanje objekata, poloaj graevinske i regulacione linije, vertikalne regulacije, volumena objekata, poloaj objekata na parceli i prema obali reke i jezera, odnos prema susednim objektima, parametri oblikovanja fizike strukture, .). Standardi graenja (predlog materijala za izgradnju i zavrnu obradu, boje i teksture, osvetljenje, ureenje okolnog prostora,). Izrada praktinih i tehnikih uputstava u formi ilustracija skica.

OPTE UPUTSTVO ZA VEBE Osnovna svrha vebi na predmetu je osposobljavanje za struni i istraivaki rad u oblasti urbanizma, i to kroz: upoznavanje sa nainom proizvodnje i koridenja prostora u gradu upoznavanje sa metodama istraivanja i regulisanja urbane strukture. Vebe su programirane tako da studenti tokom nastave, postepeno otkrivaju osnovne karakteristike urbane strukture, istrauju na terenu i istovremeno oblikuju svoje predloge ureivanja izabranog urbanog podruja. Vebanja se sastoje iz dva tipa zadataka: istraivanje segmenta urbane strukture organizacija i uede u debati na predloenu temu. Istraivanje segmenta urbane strukture Beograda se sprovodi u kontinuitetu tokom semestra kroz etiri faze. Istraivaki rad studenata se prati i belei na vebama i deo je predispitnih obaveza. Druga i treda faza se predaju u vidu kolokvijuma. Organizacija i uede u debati prestavljaju opciju za ambicioznije studente. Prisustvo i aktivno uede studenata na predavanjima je kljuna komponenta kursa koji ima oblik seminara. Oekuje se da studenti prisustvuju svakom asu.

Nain ocenjivanja: kolokvijumi I kolokvijum 25 poena/ II kolokvijum 25 poena (50%) organizacija i uede u debati - 10 poena (10%) seminarski rad: Istraivanje segmenta urbane strukture Beograda (50%)

Kriterijumi za ocenjivanje kolokvijuma: Celovitost pregleda stanja urbane strukture 20% Logika organizacija celine 20% Razumevanje zadatka 20% Ureenost i jasnoda prikaza 20% Analitinost rada 20%

Kriteri