USTAVNO UREENJE I BIBLIOTEKO ZAKONODAVSTVO

I 1. USTAVNA POVELJA SRBIJE I CRNE GORE (CILJEVI I SEDITE INSTITUCIJA DRAVNE ZAJEDNICE 2. Donele su je skuptine Srbije i Crne Gore. Njome je odreeno ime dravne zajednice, proglaeno naelo ravnopravnosti, odreeni ciljevi, simboli, teritorija, sedite institucija, regulisano dravljanstvo, zatim doneta je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama, prihvaena neposredna primena meunarodnih ugovora, proglaeni principi trine ekonomije, zajedniko trite, proklamovana sloboda kretanja i superiornost meunarodnog nad domaim pravom, utvrena nadlenost i finansiranje zajednice... Uz Povelju, donet je i Zakon za sprovoenje Ustavne povelje. Ciljevi zajednice su: *potovanje ljudskih prava; *ouvanje i unapreenje ravnopravnosti i vladavine prava; *ukljuivanje u Evropu; *usklaivanje propisa prema meunarodnim standardima; *stvaranje trine ekonomije; *uspostavljanje zajednikog trita. Administrativni centar Srbije i Crne Gore je u Beogradu. Sedite Skuptine u Beogradu, a Suda u Podgorici. Nakon perioda od 3 godine drava lanica ima pravo da pokrene postupak za istupanje. Odluka se donosi nakon referenduma. U tom sluaju sukcesor je Srbija. 2. ORGANI DRAVNE ZAJEDNICE S I CG Organi su: *Skuptina S i CG; *Predsednik S i CG; *Savet ministara; *Sud S i CG. 3. SKUPTINA DRAVNE ZAJEDNICE S I CG (NAIN IZBORA, SASTAV I NADLENOST) Ona je zakonodavni organ, odluuje o Povelji i donosi zakone i dr. akte koji se odnose na: institucije nastale Poveljom, primenu meunarodnog prava, proglaenje ratnog stanja, odbranu, granice, meunarodne ugovore, finansiranje institucija, izbor predsednika S i CG i Savet ministara, simbole i sl. Skuptina je jednodomna i ini je 126 poslanika (91 iz Srbije, 35 iz CG). Tokom prve dve godine biraju se posredno, srazmerno zastupljenosti u republikim skuptinama. Posle ovog perioda birae se neposredno. Mandat traje 4 godine. Predsednik i potpredsednik Skuptine ne mogu biti iz iste drave lanice. Odluke se donose veinom glasova (ukupno i iz

1

svake drave). Poslanici uivaju imunitet. Zakone mogu predlagati Predsednik S i CG, Savet, poslanik i skuptina drave. 4. SAVET MINISTARA DRAVNE ZAJEDNICE S I CG (SASTAV, NAIN IZBORA I DELOKRUG RADA) To je izvrni organ vlasti. SM: utvruje i sprovodi politiku, koordinira rad ministarstava, predlae zakone, imenuje ambasadore, donosi podzakonske akte itd. Predsednik predlae kandidate za ministre i zamenike ministara spoljnih poslova i odbrane. Od 5 ministara 2 su iz drave kao i Predsednik, a 3 iz druge. Kandidati za ministre spoljnih poslova i odbrane su iz razliitih drava, kao i njihovi zamenici. Za listu glasa Skuptina. Ako nema veine Predsednik predlae jo dva puta, a onda se nakon 60 dana raspisuju izbori. SM donosi odluke veinom glasova. Mandat traje 4 godine. Postoje ministri: *spoljnih poslova; *odbrane; *za meunarodne ekonomske odnose; *unutranje ekonomske odnose; *ljudska i manjinska prava. Ministri spoljnih poslova i odbrane nakon 2 godine zamenjuju mesta sa svojim zamenicima. 5. SUD DRAVNE ZAJEDNICE S I CG (SASTAV I NADLENOST) Sud S i CG je organ sudske vlasti. On: reava sporove izmeu institucija, drava lanica, odluuje o albama graana kod krenja prava garantovanih Poveljom, usklaenosti ustava i zakona drava sa Poveljom, zakonitosti upravnih akata institucija S i CG. Sud ini jednak broj sudija iz svake drave. Bira ih Skuptina na predlog SM na period od 6 godina. Sudije su dipl. pravnici sa bar 15 godina rada u struci. Mogu biti birani samo jednom i nezavisni su u radu. Odlike su obavezujue i bez prava albe. 6. ORGANI VLASTI U REPUBLICI SRBIJI Vlast se deli na zakonodavnu- ustavotvornu (Parlanent), izvrnu (Vlada i Predsednik) i sudsku (sudovi). Predsednik predstavlja Republiku Srbiju i izraava njeno dravno jedinstvo. On nije organ odluivanja. On je samo organ izvrne vlasti, a ne njen ef. Iako ne proglaava izriito naelo podele vlasti, Ustav RS polazi od njega kada utvruje shemu dravnih organa. Sistem vlasti u RS nije ni predsedniki ni parlamentarni, ve meoviti. 7. NARODNA SKUPTINA REPUBLIKE SRBIJE (SASTAV I NADLENOST) Narodna skuptina RS ima ustavotvorno- zakonodavnu funkciju. Bira se na optim i neposrednim izborima. ini je 250 poslanika. Ona je jednodomna. Odluke se donose tzv. "kvorumskom veinom". Predsednik RS ima pravo odlaueg zakonodavnog veta i rasputanja skuptine. Donosi budet i zavrni raun, ratifikuje meunarodne ugovore, odluuje o ratu, raspisuje referendum, kontrolie rad Vlade. Poslanici uivaju imunitet. 8. VLADA REPUBLIKE SRBIJE (NAIN IZBORA, SASTAV I NADLENOST) Vlada je organ izvrne vlasti. Predstavlja skup ministara koji se nalaze na elu odreenih resora. Nju obrazuje Parlament. Na elu se nalazi predsednik vlade (premijer, prvi ministar). Sastoji se jo od potpredsednika i ministara. Ustav Srbije doputa da ministri budu i neposlanici. Kandidata za predsednika predlae skuptini predsednik Republike. On sastavlja spisak kandidata za lanove i predstavlja program. Odluuje Skuptina RS. Vlada je organ zaduen za izvravanje zakona parlamenta i odluka sudova, donosi uredbe i dr. opte akte kojima se konkretizuju odredbe zakona. Raspolae i mogunou donoenja individualnih akata i mera (imenovanja, ovlaivanja, zakljuivanje ugovora...). Vlada utvruje i vodi politiku nacije.

2

II 9. IZVORI PRAVA O BIBLIOTEKARSTVU Izvori u formalnom smislu su Ustav (kao najvii pravni akt), zakon (opti pravni akt koji donosi kolektivni zakonodavni organ), uredba (najvii akt posle zakona koji donosi organ izvrne vlasti), ukaz (podzakonski akt koji donosi inokosni organ, npr. kralj) i ugovori (od znaaja su samo meunarodni). Biblioteko pravo podrazumeva Ustav i Zakone o bibliotekoj delatnosti, kulturnim dobrima, izdavanju publikacija, optem interesu u oblasti kulture, javnim slubama, kolektivni ugovori, kao i niz podzakonskih akata- pravilnika. 10. ZAKON O BIBLIOTEKOJ DELATNOSTI Ureuje opti interes u bibliotekoj delatnosti, kao i uslove i nain obavljanja te delatnosti. Opti interes u oblasti biblioteke delatnosti je: *prikupkljanje, obrada, uvanje i davanje na korienje knjiga i druge biblioteke grae; *izrada bibliografije srpskog naroda i drugih manjina u Srbiji; *prijem i uvanje obaveznog primerka, upotpunjivanje fonda, organizovanje i voenje centralnog kataloga; *staranje o srpskoj knjizi u inostranstvu; *objedinjavanje i koordiniranje referalnih poslova i rada na bibliografijama; *objavljivanje biblioteke grae, bibliotekarske literature, kao i rezultata vlastitog strunog i nauno- istraivakog rada i dr. Publikacija; *koordiniranje izgradnje i razvoja jedinstvenog biblioteko- informacionog sistema; *opis junoslovenskih irilskih i ostalih znaajnih rukopisa; *zatita biblioteke grae; *obavljanje matinih funkcija; Opti interes ostvaruje Narodna biblioteka Srbije u saradnji sa Bibliotekom Matice srpske u Novom Sadu. ZOBD regulie ko moe obavljati biblioteku delatnost, titi staru i retku knjigu. Zatim ureuje uslove i nain obavljanja biblioteke delatnosti. Popisuje matine funkcije u bibliotekoj delatnosti, propisuje kaznene mere za prekraje u bibliotekoj delatnosti. Zakon je stupio na snagu juna 1994. godine. 11. ZAKON O KULTURNIM DOBRIMA Ovim zakonom ureuje se sistem zatite i korienja kulturnih dobara i utvruju uslovi za obavljanje delatnosti zatite kulturnih dobara. Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture od opteg interesa, koje uivaju posebnu zatitu. Upisuju se u registar. Razlikujemo NEPOKRETNA (spomenici kulture, prostorno kulturno- istorijske celine, arheoloka nalazita i znamenita mesta) i POKRETNA (umetniko- istorijska dela, arhivsku grau i stare i retke knjige) kulturna dobra, kao i DOBRA KOJA UIVAJU PRETHODNU ZATITU. Zakon ureuje prava, obaveze i odgovornosti sopstvenika i pravnih lica koja koriste i upravljaju kulturnim dobrima i dobrima koja uivaju prethodnu zatitu. Nepokretna kulturna dobra utvruje Vlada RS, a pokretna muzej, arhiv, biblioteka i kinoteka. Ovim zakonom propisane su i mere tehnike zatite na kulturnim dobrima (konzerviranje, restauriranje, rekonstrukcija, revitalizacija i prezentacija). Regulie promet i eksproprijaciju kulturnih dobara. Nadlena ustanova zatite ima pravo pree kupovine. Republika garantuje za eksponate inostranih izlobi koje se prireuju na teritoriji Republike. Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona obavlja Ministarstvo kulture. 12. ZAKON O IZDAVANJU PUBLIKACIJA Ovim zakonom utvruju se uslovi za izdavanje publikacija. Publikacija je: knjiga, broura, asopis, spis, tampano i muziko delo, reprodukcija umetnike slike, amblem i zatitni znak, razglednica, fotografija, geografska karta, plakat, plan mesta, dijapozitiv, gramofonska ploa, CD, audio i video kaseta, obrazac kao i drugo delo koje se umnoava 3

tampanjem ili na sl. Nain. Izdavanjem publikacija mogu se baviti sva pravna i fizika lica. To je izdava. Nadzor nad zakonitou rada izdavaa vri optinski organ uprave, nadlean za poslove kulture. Izdava mora imati urednika. Na svakoj publikaciji se moraju oznaiti: ime autora, saradnika, naslov, podaci o izvorniku, prevodioc, broj izdanja, ime urednika, naziv i sedite izdavaa i tamparije, mesto i godina tampanja, broj primeraka, ISBN odn. ISSN (za serijske) broj, ime nosioca autorskog prava i godina prvog objavljivanja. ISBN broj odreuje JUBIN (Jugoslovenski bibliografski institut). Izdava je duan da dostavi NBS dostavi kompletan tamparski otisak posle revizije, radi izrade katalokog zapisa. 13. MEUNARODNI IZVORI PRAVA O BIBLIOTEKARSTVU To su pravne norme proistekle iz meunarodnog bibliotekarstva, informatike i dokumentalistike. Pravila koje IFLA (Meunarodni Savez Bibliotekih Udruenja) propisuje su: *format katalokih listia; *razmena informacija; *meubiblioteka pozajmica; *ukljuivanje u UNISIST (Univerzalni Sistem Informacija Nauke i Tehnologije); *spreavanje nedozvoljenog uvoza. 14. PODZAKONSKI AKTI O BIBLIOTEKOJ DELATNOSTI Zakonom je predvieno da nadleni ministar donese podzakonske akte iz biblioteke delatnosti. To su: *Pravilnik o evidenciji biblioteke grae; *bliim uslovima za uvanje biblioteke grae; *nadzoru nad strunim radom u bibliotekama; *sadrini i nainu voenja registra biblioteka; *vrsti strunih poslova u biblioteci, vrsti i stepenu strune spreme potrbne za njihovo obavljanje; *bliim uslovima za sticanje zvanja lica koja obavljaju strune poslove u biblioteci; *programu strunog ispita u bibliotekoj delatnosti i nainu njegovog polaganja. 15. PRAVILNIK O EVIDENCIJI BIBLIOTEKE GRAE Njime se propisuju podaci koji se unose u knjigu inventara i kataloge, zatim vrste kataloga i nain njihovog voenja, kao i nain voenja centralnog kataloga. Knjige inventara su 25x 35 cm i to: *knjiga inventara za monografske; *serijske publikacije; *staru i retku knjigu; *muzikalije; *vizuelnu projekciju; *filmove i video snimke; *mikrooblike; *vizuelnu; *zvunu *rukopisnu grau; *kartogrsfsku grau. Za monografske i serijske publikacije, neknjinu i drugu grau vodi se alfabetski, struni, predmetni i drugi katalozi. Lisni katalozi se sastoje od katalokih listia, formata 12,5x 7,5 cm. 16. MEUNARODNI STANDARDI ZA BIBLIOGRAFSKI OPIS BIBLIOTEKE GRAE 4

Obrada biblioteke grae vri se na jedinstven nain u skladu s odredbama ZOBD. Nain jedinstvene obrade biblioteke grae zasniva se na primeni jedinstvenog sistema klasifikovanja i indeksiranja te jedinstvene kataloko- bibliografske obrade podataka prema meunarodnim standardima. U vezi s primenom meunarodnih standarda Zakon upuuje na primenu standarda koje preporuuje IFLA za bibliografski opis Publikacija: *ISBD (M) - Meunarodni standardni bibliografski opis monografskih; *ISBD (S) - serijskih publikacija; *ISBD (NBM) - neknjine grae; *ISBD (G) - bibliografski opis; *ISBD (CM) - bibliografski opis kartografskog materijala; *ISBD (CF) - mainski itljivih zapisa; *ISBD (PM) - tampanih muzikalija; *ISBD (A) - antikvarnih starijih monografskih publikacija; *ISBD (CP) - sastavnih delova. Ovi standardi su u primeni od 1957. god. Za indeksiranje grae primenjuju se standardi za strunu klasifikaciju, koja se zasniva na jedinstvenoj primeni sistema UDK (Univerzalne decimalne klasifikacije), i meunarodnog klasifikacionog sistema za indeksiranje biblioteke grae. 17. KNJIGA INVENTARA BIBLIOTEKE GRAE (VRSTE I NAIN VOENJA) Knjige inventara posebno se vode za svaku vrstu biblioteke grae, na obrascima veliine 25x 35 cm, i to: *knjiga inventara za monografske; *serijske publikacije; *kartografsku grau; *staru i retku knjigu; *muzikalije; *vizuelnu projekciju; *filmove i video- snimke; *mikrooblik; *vizuelnu; *zvunu; *rukopisnu grau. Knjiga inventara se sastoji od listova numerisanih brojevima od 1. do najvie 300 ukorienih u tvrd povez. Ka koricama i prvoj numerisanoj strani odtampan je naziv knjige inventara. Zakljuuje se na kraju svake kalendarske godine. Svaka jedinica grae se unosi u knjigu kao pojedinana jedinica po rednom broju. 18. REGISTAR BIBLIOTEKA (NADLENOST I NAIN VOENJA REGISTRA) U registar biblioteka upisuju se biblioteke i organizacione jedinice drugih organizacija koje obavljaju biblioteku delatnost. U registar biblioteka upisuje se: *naziv i sedite biblioteke; *ime direktora; *broj i kvalifikacija zaposlenih; *broj knjiga i drugih publikacija; *veliina i broj prostorija za itanje. U registar organizacione jedinice se upisuje: *naziv i sedite kako organizacije tako i organizacione jedinice; *ime lica odgovornog za rad. Registar vodi matina biblioteka. Upis u centralni registar vodi NBS. 19. POJAM I VRSTE BIBLIOTEKE GRAE (PO ZOBD) 5

Biblioteka graa predstavlja knjige, asopise i novine, spise, muzika dela, reprodukcije umetnikih slika i crtea, kartografske publikacije, planove naselja, fonodokumente, reprografsku grau, plakate, oglase, fotodokumente, video i filmske zapise i druga dela umnoena tampanjem ili na drugi nain, kao i rukopise i memorisanu grau. Biblioteka graa ne sme se otetiti, otuiti niti unititi, osim u sluajevima predvienim Zakonom. NBS obavlja kataloki opis i izrauje uputstva za obradu. uva se u prostorijama u kojima je zatiena od poara, vlage, fizikih, biolokih, hemijskih i dr. Uzronika koji bi mogli dovesti do oteenja. Obrada se vri na jedinstven nain. O njoj se vodi knjiga inventara i katalozi. 20. STRUNI ISPIT U BIBLIOTEKOJ DELATNOSTI (USLOVI I NAIN POLAGANJA) Ispit se polae prema strunoj spremi. Rokovi su: *za knjiniare- posle 9 meseci; *za vie knjiniare i bibliotekare- posle 12 meseci rada. Lica koja su radila due od 1 godine, a nemaju poloen struni ispit, mogu zasnovati radni odnos i obavljati poslove najdue 3 godine od dana zasnivanja radnog odnosa, s tim da u tom roku poloe ispit. Program propisuje ministarstvo. Predmeti su: *ustavno ureenje i propisi iz biblioteke delatnosti; *osnovi bibliotekarstva; *osnovi biblioteke informatike; *osnovi bibliografije; *osnovi istorije pisma, knjige i biblioteka; *alfabetski; *stvarni katalog. Ispit organizuje NBS. Komisiju ine predsednik, stalni lan i ispitiva za predmet. Trokove snosi biblioteka u kojoj kandidat radi. 21. VRSTE KATALOGA KOJE OBAVEZNO VODI OPTINSKA I NARODNA BIBLIOTEKA Biblioteka vodi alfabetski katalog, katalog monografskih i serijskih publikacija, struni katalog i katalog po naslovima knjiga za decu. NBS, Biblioteka Matice srpske, Univerzitetska biblioteka "Svetozar Markovi" i Narodna i univerzitetska biblioteka u Pritini, vode alfabetski, katalog monografskih i serijskih publikacija, neknjine i druge grae, kao i struni, predmetni i centralni katalog. Katalozi mogu biti lisni i elektronski. 22. PRAVILA ZA KATALOGIZACIJU I KLASIFIKACIJU BIBLIOTEKE GRAE Obrada grae se zasniva na primeni ISBD- meunarodnog standarda, UDK- sistema, ujednaene predmetne klasifikacije publikacija prema meunarodnim standardima (JUS, ISO) i jedinstvenog formata. Lisni katalog se sastoji od listia formata 12,5x 7,5 cm. Odrednicu u alfabetskom katalogu za monografske publikacije ine autor (individualni, kolektivni) ili stvarni naslov. Za slubene publikacije odrednica je stvarni naslov ili kolektivni autor. Za neknjinu i dr, grau odrenicu ine autor (individualni, kolektivni). Odrednica u strunom je UDK broj, a predmetnom re koja u najkraoj formi izraava predmet dela. Kataloki opis monogarfskih publikacija sadri sledea podruja: *stvarni naslovi i podaci o odgovornosti; *izdanje; *izdavanje; *materijalni opis; *izdavaka celina; *napomene; *meunarodni standardni broj i uslovi nabavke. 6

Za serijske postoji jo jedno podruje izmeu izdanja i izdavanja i to je: *numeracija. U alfabetskom, predmetnom i centralnom katalogu, kataloke jedinice se reaju azbunim (abecednim) redom odrednica, a u strunom, prema oznakama UDK. 23. USLOVI ZA POETAK RADA BIBLIOTEKE (PO ZOBD) Biblioteka moe poeti sa radom i obavljati delatnost ako ima najmanje: *3.000 knjiga i drugih publikacija; *1 bibliotekara sa visokom strunom spremom; *prostorije za prijem italaca i za smetaj publikacija sa odgovarajuim nametajem i opremom. 24. OBAVEZNI PRIMERAK (PO ZOBD) Prijem i uvanje obaveznog primerka tampane publikacije spada u opti interes u bibliotekoj delatnosti. Preduzee koje je tampalo publikaciju je obavezno da NBS dostavi odreen broj primeraka. NBS zatim dostavlja bibliotekama Matice srpske i Narodnoj univerzitetskoj Kosova i Metohije. Obaveza se odnosi i na publikacije tampane na vie jezika (za sve jezike), na oba pisma (za svako pismo), na svako izdavanje publikacije. 25. MATINE FUNKCIJE U BIBLIOTEKOJ DELATNOSTI I KO IH VRI Matine funkcije u bibliotekoj delatnosti su: *voenje registra biblioteka; *kataloga biblioteke grae; *pruanje strune pomoi bibliotekama; *nadzor nad strunim radom; *staranje o usavravanju kadrova; *praenje i prouavanje stanja, potrba i uslova rada; *predlaganje mera za unapreenje biblioteke delatnosti. NBS obavlja matine funkcije za sve biblioteke i organizacione jedinice. Matine funkcije za biblioteke na teritorijama odreenih optina, obavljaju biblioteke koje odredi ministar kulture. On imenuje i razreava direktora biblioteke koja obavlja matine funkcije. Na imenovanje direktora saglasnost daje direktor matine biblioteke. 26. VRSTE KATALOGA KOJE OBAVEZNO VODI MATINA BIBLIOTEKA Biblioteka koja obavlja matine funkcije, pored alfabetskog kataloga, kataloga monografskih i serijskih publikacija, strunog kataloga i kataloga po naslovima knjiga za decu, vodi i predmetni, kao i centralni katalog za svoje podruje. 27. REVIZIJA BIBLIOTEKE GRAE Revizija i otpis biblioteke grae obavlja se najmanje jedanput u 10 godina. NBS donosi uputstvo o reviziji i otpisu grae. Propisuje nain revizije i otpisa, i usklaivanje materijalnog inventara sa stvarnim stanjem koje se njom utvruje. Moe biti redovna i vanredna (potpuna, delimina). Treba je vriti u kraim vremenskim razmacima: *do 50.000 jedinica- na 3 godine; *do 150.000 jedinica- na 4 godine; *do 300.000 jedinica- na 5 godina; *preko 300.000 jedinica- na 10 godina. Pripremama i postupkom rukovodi direktor. On obrazuje komisiju od najmanje 3 lana. Metodi revizije su: *revizija pomou inventara; *kartoteke kontrolnih listia; *topografskih kataloga. 7

Revizija se vri sravnjivanjem odreenih podataka svake jedinice sa podacima u materijalnom inventaru. Po izvrenoj reviziji sastavlja se zapisnik. Na osnovu zapisnika komisija sastavlja izvetaj o reviziji i upuuje ga direktoru na razmatranje. Kulturna dobra se ne mogu otpisati. Rashodovanim knjigama se u knjizi inventara upisuje RASH., kao i broj odluke i datum. Neaktuelnu, otpisanu biblioteku grau, biblioteka je duna da ponudi NBS, drugoj biblioteci i optini, odnosno drugoj zainteresovanoj. 28. VRSTE KATALOGA KOJE VODE BIBLIOTEKE OSNOVNIH I SREDNJIH KOLA Biblioteke osnovnih i srednjih kola vode alfabetski (azbuni, abecedni) katalog, katalog monografskih publikacija i struni katalog. 29. USLOVI UVANJA BIBLIOTEKE GRAE (TEMPERATURA, VLANOST, SUNEVA SVETLOST) Biblioteka graa uva se u prostorijama zatienim od poara, vlage, fizikih, biolokih, hemijskih i dr. Uzronika. Prostorije treba da su suve. Biblioteka graa se uva na 16- 20o C. Vlanost treba da je 60%. Instalacije je potrebno kontrolisati i odravati. Biblioteki materijal ne sme biti izloen direktnoj sunevoj svetlosti. Police sa knjigama treba da su udaljene 15- 20 cm od poda, tavanice i zida. Mikrofilmovi se uvaju na 10- 15o C i vlanosti 30- 35%. Za gramofonske ploe 10- 21o C i 40- 55%. Magnetofonske trake na 4- 16o C i 40- 60% vlanosti.Bioloku kontrolu prostorija vre radnici. Obavezna je primena protivpoarnih mera. 30. REGISTAR BIBLIOTEKA (NAIN VOENJA REGISTRA) Vidi pitanje br. 18. 31. USLOVI ZA IZLAGANJE BIBLIOTEKE GRAE Vitrine i panoi za izlaganje grae postavljaju se u prostorijama koje nisu izloene naglim promenama temperature i vlanosti. Konstrukcija vitrina treba da omogui cirkulaciju vazduha. Materijal ne sme biti izloen direktnoj sunevoj svetlosti. Sijalice treba da su na dovoljnoj udaljenosti i da ne poveavaju temperaturu za vie od 1o C za 10 asova. Fluorescentne cevi se postavljaju van vitrina i imaju filter za UV svetlost. Pri izlaganju: *povrina treba da je ravna; *otvorene stranice knjiga pridravaju se pomou traka ili vrpci; *knjiga koja se izlae otvorena, jedanput meseno se polae zatvorena na ravnom 24 asa. 32. NADZOR NAD STRUNIM RADOM BIBLIOTEKA (NAIN I POSTOJANJE VRENJA STRUNOG NADZORA) Nadzor nad strunim radom vri matina biblioteka. Vri se preko lica koje ovlasti direktor matine biblioteke. Struni nadzor obuhvata: *prikupljanje i uvanje biblioteke grae; *evidenciju i obradu; *nain voenja kataloga; *reviziju i otpis; *osposobljavanje pripravnika; *struno usavravanje; *nain voenja registra; *druge strune poslove. Ovlaeno lice ima neposredan uvid u rad biblioteke i radnika. Biblioteka se pismeno obavetava o danu kada e se izvriti nadzor. O izvrenom nadzoru, lice sastavlja zapisnik koji sadri naziv biblioteke u kojoj je vren nadzor, sadraj nadzora, vreme i imena prisutnih, prikaz i ocenu stanja, sadraj datih uputstava i mera koje treba preduzeti, kao i potpis lica koje 8

je obavilo nadzor. Biblioteka obavetava matinu o preduzetim merama za otklanjanje utvrenih nedostataka i nepravilnosti. 33. DEFINICIJA STARE I RETKE KNJIGE (PO ZOKD) Spada u pokretna kulturna dobra. Staru i retku knjigu sainjavaju: rukopisi, rukopisne i tampane knjige, periodika i dr. biblioteka graa nastala do kraja 1867. godine, retke knjige, odreeni primerci periodinih izdanja i dr. retke biblioteke grae nastale i posle ove godine, odreena biblioteka graa koja se dostvlja ovlaenoj biblioteci, kao obavezni primerak i dokumentacija o njoj, kao i posebne biblioteke celine koje su zbog svog sadraja, umetnike, kulturne i istorijske vrednosti znaajne za nauku i kulturu. 34. USLOVI ZA POETAK RADA BIBLIOTEKE (PO ZOBD) Vidi pitanje br. 23. 35. STRUNA ZVANJA SA VISOKOM STRUNOM SPREMOM I POSTUPAK ZA STICANJE ZVANJA Struni poslovi sa visokom strunom spremom u bibliotekama su poslovi: *bibliotekara; *bibliografa; *arheografa; *informatora; *dokumentaliste; *konzervatora. Ova zvanja mogu stei lica s odgovarajuom visokom strunom spremom posle jednogodinjeg osposobljavanja u biblioteci i s poloenim odgovarajuim strunim ispitom. Zvanje vii bibliotekar, bibliograf (...), mogu stei: *doktori nauka iz ovih oblasti, koji su obavljali poslove iz iste najmanje 3 godine; *magistri, posle 5 godina; *specijalisti, posle 7 godina; *ostali sa VSS, posle 10 godina uz objavljene radove od znaaja za ove oblasti; *ostali sa VSS, posle 15 godina koji su ostvarili zapaene rezultate iz ovih oblasti; *doktori i magistri iz drugih oblasti, posle 5 odnosno 7 godina rada u ovim oblastima, uz objavljene strune radove. Zvanje bibliotekar (...) savetnik mogu stei vii bibliotekari (...) koji su proveli najmanje 3 godine u tom zvanju i posle sticanja zvanja imaju objavljene radove od znaaja za struku. To zvanje mogu stei i vii bibliotekari nakon 15 godina rada, ako imaju objavljene znaajne radove, kao i oni koji su posle 20 godina rada ostvarili znaajne rezultate. Za znaajne radove smatraju se teorijski, istraivaki i struni radovi- bibliografije i katalozi. Zapaeni rezultati su unapreivanje rada, izgradnja informacionih sistema, uvoenje originalnih reenja, doprinos zatiti kulturnih dobara i sl. Zvanje vii knjiniar mogu stei lica koja su sa odgovarajuom viom strunom spremom, posle jednogodinjeg osposobljavanja i s poloenim strunim ispitom. Zvanje samostalni vii knjiniar mogu stei lica kaja su najmanje 15 godina obavljala sloenije poslove u struci. Zvanje knjiniar mogu stei lica s odgovarajuom srednjom strunom spremom posle devetomesenog osposobljavanja i poloenim strunim ispitom. Zvanje samostalni knjiniar mogu stei lica koja su najmanje 15 godina obavljala sloenije poslove iz struke, kao i ona koja imaju vie objavljenih strunih radova. 36. UPRAVLJANJE I RUKOVOENJE BIBLIOTEKOM (ORGANI, SASTAV I NADLENOST) 9

Organi biblioteke kao ustanove su: *direktor; *upravni odbor; *nadzorni odbor. Bibliotekom rukovodi direktor. Njega imenuje i razreava osniva. UO ima najmanje 3 lana i imenuje ga osniva. U njegov sastav ulazi i odreen broj zaposlenih. UO: *donosi statut; *odluuje o poslovanju; *usvaja izvetaj o poslovanju i godinji obraun; *donosi program rada; *odluuje o korienju sredstava; *vri druge poslove odreene statutom. NO imenuje osniva. Broj lanova je odreen aktom o osnivanju. U njega ulaze i lanovi iz reda zaposlenih. Nadzor nad zakonitou rada vri nadleni organ uprave.

37. NAIN IMENOVANJA DIREKTORA OPTINSKE JAVNE BIBLIOTEKE Direktora imenuje nadleni organ lokalne samouprave, uz saglasnost matine biblioteke nadlene za to podruje. Direktore matinih (regionalnih) biblioteka imenuje nadleno republiko ministarstvo.

10