Fakultet organizacionih naukaUniverzitet Beograd

SEMINARSKI RAD

Tема: Uticaj troškova i cene na rezultate poslovanja preduzeća

Student: Profesor:

1

Sadržaj:

2

Uvod:

Uspeh poslovanja jednog privednog subjekta zavisi od mnogo faktora, medju kojima su: ekonomičnost poslovanja, tržište, troškovi i cene.U daljem radu biće reči o troškovima, cenama i njihovom uticaju na rezultate preduzeća.

Relevantan širi koncept po kome troškovi pretstavljaju monetarnu vrednost dobara i usluga potrošenih da bi se stekle sadašnje ili buduće prednosti.

Cena je novčani izraz vrednosti, zavisi od ponude i tražnje i kao takva uvek izražava neki društvno ekonomski odnos izmedju prodavca i kupca u obliku razmene proizvoda, odnosno usluga za novac.

Najčešći oblici rezultata poslovanja sa kojima se danas susrećemo su vrednost i obim proizvodnje, ukupan prihod i dobitak ili profit, koji je najzastupljeniji.

3

Troškovi

Jedan od osnovnih problema funkcionisanja preduzeća je susretanje sa različitim vrstama troškova. Veličina troškova uslovljava cenu koštanja, konkurentnost, nivo tražnje pa i opšti poslovni uspeh privrednog subjekta. Troškovi su zavisni od veličine preduzeća. Usled povećanja troškova, smanjuje se dohodak u konkurentnim uslovima poslovanja. Bolji finansijski rezultat može se ostvariti smanjenjem troškova ili povecćanjem prodaje/prodajne cene.

U savrmenoj ekonomskoj literaturi ne postoji jedna opšteprihvaćena definicija troškova. Koncept troškova je toliko širok, da postoji čak i izreka ,,Različiti troškovi za razne svrhe“.Utrošene vrednosti u procesu reprodukcije izražene u novčanim pokazateljima nazivamo troškovima. Troškove možemo definisati kao vrednosno izraženo trošenje ekonomskih dobara, u cilju proizvodnje i plasiranja proizvoda na tržiste i ostvarivanja dobitka.

U većini definicija troškova možemo izdvojiti 3 osnovna obeležja, a to su:

Količinska komponenta troškova (količinski izražena potrošnja faktora proizvodnje)

Troškovi moraju biti u vezi sa učincima Cenovna komponenta troškova (Utrošena ekonomska dobra moraju biti

izražena u novčanim jedinicama)

Samo elemente koji su utrošeni u procesu reprodukcije u cilju proizvodnje proizvoda/usluga mozemo smatrati troškovima.

Ukoliko se trošenje faktora proizvodnje odvija u proizvodnji, onda je reč o troškovima proizvodnje, ukoliko se oni troše u fazi prometa onda je su to troškovi prometa. Bitno je da su troškovi pre procesa reprodukcije imali društveno priznatu ekonomsku vrednost, ukoliko to nisu imali ne mogu se smatrati troškovima.

Utrošene elemente procesa proizvodnje izražene u naturalnim jedinicama nazivamo utrošcima.

Izdatak predstavljaju sva ulaganja u proces proizvodnje do momenta realizacije proizvoda/usluga na tržištu.

Tek kada prodamo proizvode/usluge na tržištu nastaje trošak, sve do tog trenutka ulaganja nazivamo izdatkom.

4

Razlika izmedju utroška i troška je:

Trošak predstavlja trošenje elemenata proizvodnje izražene u vrednosnim jedinicama

Utrošak predstavlja trošenje elemenata proizvodnje izražene u naturalnim jedinicama tj. količinsko trošenje elemenata proizvodnje

Troškovi su proizvod utrošaka i odgovarajućih cena po jedinici utroška. Što možemo izraziti formulom:

T=U*Cu

T - Trošak U- Utrošak Cu- Cena po jedinici utroška

Troškove možemo definisati i kao trošenje ekonomskih sredstava, novčano izraženo, koji su sastavni deloivi cene koštanja i učinka. Cena koštanja je novčani iznos ukupnih troškova proizvodnje i predstavlja donju granicu prodajne cene proizvoda/usluga. Ukoliko preduzeće formira prodajnu cenu koje je niža od cene koštanja, ne samo da ne ostvaruje profit već posluje sa gubitkom.Prodajna cena može biti na nivou cene koštanja samo kraći vremenski period, jer se u tom slučaju pokrivaju samo troškovi proizvodnje. Ukoliko se prodajna cena zadrži na nivou cene koštanja duže vreme dovodi u pitanje ekonomsku egzistenciju preduzeca na konkturentnom tržištu.

Multidimenzionalni troškovi

Troškove poslovanja možemo posmatrati sa više aspekata. Multidimenzionalni pristup troškovima je prihvatljiv za trenutnu ekonomsku situaciju. U njemu se pominju dve osnovne kategorije troškova, direktni i indirektni troskovi.

Direktni i indirektni troškovi

Direktni i indirektni troškovi predstavljaju osnovna 2 koncepta multidimenzionalnog pristupa. Veoma su bitni za sve privredne subjekte u savremenom poslovanju. Bez obzira o kojoj je delatnosti reč preduzeće mora posvetiti pažnju analizi direktnih i indirektnih troškova.

5

Direktni troškovi

Pojedinačni ili neposredni troškovi kako se jos nazivaju direktni troškovi su obuhvaćeni cenom koštanja proizvoda odnosno usluga koje preduzeće iznosi na tržište.

Osnovna karakteristika direktnih troškova je da se mogu razvrstati po proizvodima/uslugama na kojima nastaju. To znači da možemo tačno odrediti koji proizvod ili usluga iziskuje odredjeno trošenje ekonomskih dobara, izraženo u novcu, tj. trošak. Veoma je bitno da privredni subjekt zna koliko mu troškova stvara odredjeni proizvod odnosno usluga da taj iznos moze uporediti sa drugim proizvodima/uslugama u svom proizvodnom programu i sa prihodom koji mu oni donose. Zbog toga je neophodno da preduzeće analizira svoje direktne troškove, jer tada zna koilko mu je koji priizvod/usluga isplativ, i ima osnovu i planiranje snižavanja istih.

Postoji mnogo alternativa snižavanja troškova, medju kojima su:

Smanjenja broja radnika Nalaženje povojlnijeg dobavljača Snižavanje cene radnog sata

Primeri direktnih troškova može biti trošak materijala izrade, radne snage.

Indirektni troškovi

U literaturi možemo naići i na druge nazive indirektnih troškova medju kojima su: opšti i reziski troskovi. Opšti troškovi se odnose na celo preduzeće jer ih nije moguće precizno razvrstati na odredjene proizvode/usluge. Za njih možemo reći da su oni zajednički i na nivou jednog proizvodnog pogona, faze proizvodnje odnosno proizvodnog mesta.

Indirektnih troškovi mogu biti:

Ostlog materijala Goriva i energije Amortizacije Troškovi održavanja Troškovi osiguranja Opšti troškovi marketinga

U praksi nije lako identifikovati sve troškove koji nastaju u procesu poslovanja i vezati ih za odredjeni sektor, pogon ili radno mesto. Iz tog razloga analizi troškova poslovanja se treba pristupiti sa oprezom i neophodno je angažovati komptentne kadrove da to obave.

6

Fiksni troškovi

Troškovi koji se ne menjaju promenom obima proizvodnje nazivaju se fiksni troškovi.Njihova osnovna karakteristika je da se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje, tj uvek ostaju isti bez obzira na porast i pad obima proizvodnje. Ukoliko se obustavi svaka proizvodnja i u tom slučaju ostaju isti.

U fiksne troškove spadaju troškovi stalnih sredstava čija visina ne zavisi od stepena njihovog iskorošćenja.

U fiksne troškove možemo svrstati:

Kamate na kredite za stalna sredstva Deo kamate na kredite za obrtna sredstva Izdaci za zakupnine Troškovi osiguranja Troškovi istraživanja i razvoja Lični dohoci rukovodećeg i drugog osoblja i dr.

Varijabilni troškovi

Oni troškovi koji se menjaju promenom obima proizvodnje zovu se varijabilni troškovi. Ukoliko se obim proizvodnje povećava i oni se povećavju i obrnuto.U slučaju obustavljanja proizvodnje varijablni troškovi ne moraju postojati za razliku od fiksnih.U slucaju maksimizacije obima proizvodnje i varijabilni troškovi dostižu svoju gornju granicu.

U varijabilne troškove spadaju troškovi materijala, rada na proizvodnji i dr.

Ukupni troškovi

Ukupni troškovi se uvek odnose na odredjeni obračunski period i odnose se na ukupne iznose različitih vrsta troškova.

Prosečni troškovi

Prosečni troškovi su veoma značajni za donošenje svih poslovnih odluka preduzeća. Oni predstavljaju vrednost koja proizilazi iz odnosa ukupnih troškova i količine proizvodnje.

7

Ovaj odnos možemo izraziti i formulom

PT=UT/Q

PT- Prosečni troškovi UT-Ukupni troškoviQ- Količina proizvodnje

Marginalni troškovi

Marginalni troškovi predstavljaju onaj iznos dodatnog povećanja ukupnih troškova koji je posledica proizvodnje dodatne jedinice proizvoda. Karakteristika ovih dodatnih troškova je da nastaju na kratak rok pri jediničnom povećanju proizvodnje/usluga.

Marginalne troškove možemo izraziti

MT=ΔUT/ΔQ

MT=UT '-UT/Q '-Q

MT-Marginalni troškoviΔUT-Povećanje ukupnih troškovaΔQ-Povećanje proizvodnje

Oportunitetni troškovi

Oportunitetni trošak predstavlja propuštenu mogućnost jedne alternative i dobiti koju bi imali da smo se za nju odlučili zbog izbora druge alternative. Sredstva koje preduzeća imaju su ograničena i zbog toga se ne mogu sve želje preduzeća ostvariti i ono je primorano da bira jednu od više mogućih alternativa. Eksplicitni troškovi (iz dzepa) predstavljaju suprotnost marginalnim troškovima.

Pored pomenutih troškova možemo pomenuti i sledeće vrste troškova: Eksplicitni Implicintni Inkrementalni Nepovratni Transakcioni

8

Kriterijumi klasifikovanja mogu biti:

Po elementima proizvodnje Prema mestima nastanka troškova Prema vezanosti za nosioce Prema metodama prenošenja na proizvode Prema uslovljenosti troškova veličinom proizvodnje I ostali manje značajni kriterijumi.

Razlikujemo i sledeće vrste troškova:

Prirodne vrste troškova Ekonomski i neekonomski troškovi Direktni i indirektni troškovi Troškovi po mestima i nosiocima Ukalkulisani, realizovani i naplaćeni troškovi Stvarni, planski i standardni troškovi Apsorbovani, preapsorbovani i neapsorbovani opšti troškovi Kratkoročni i dugoročni troškovi Troškovi koji se mogu kontrolisati i troškovi izvan kontrole Troškovi proizvodnje i troškovi prometa Fiksni, varijabilni i polufiksni troškovi Ostale podele i grupacije troškova

9

Cene

Da bi proces proizvodnje mogao da počne neophodno je nabaviti sredstva za proizvodnju (oprema, materijal, radna snaga) a to se ostvaruje kupovinom istih po odredjenoj ceni. Prodajna cena naših prozvoda/usluga direktno zavisi, izmedju ostalog, od cena po kojim nabavljamo sredstva za proizvodjnu.

Poslovni subjekt nastoji da poslovna sredstva nabavlja po sto nižim cenama kako bi snizio troškove svojih proizvoda i usluga a samim tim ostvario veće mogućnosti za maksimizaciju profita.

Veza izmedju cena i profita preduzeća je direktna.Prihod koji preduzeće ostvaruje zavisi od količine proizvoda/usluga koje preduzeće plasira na tržište po odredjenim prodajnim cenama.

Na ukupni prihod, poziciju na tržištu, troškove a preko njih i na profit utiču razne promene u cenama. Kolicina proizvoda odnosno usluga koje poslovni subjekt plasira na odredjeno tržište u direktnoj je zavisnosti od visine prodajne cene. Možemo zakljuciti da cene utiču na poslovni rezultat preko ulaznih i izlaznih elemenata poslovanja.

Preduzeća imaju tu slobodu da samostalno formiraju svoje prodajne cene osim u granama privrede u kojim država reguliše prodajne cene proizvoda odnosno usluga. Prodajna cena zavisi od trenutne situacije na tržištu. Poslodavci odredjuju prodajnu cenu svojih proizvoda i usluga obraćajući pažnju na glavne tržišne elemente-ponudu i tražnju.Od kretanja ovih elemenata zavisi opstanak i poslovanje preduzeća. Cilj preduzeća je da odredi cenu koja će odgovarati trenutnoj situaciji na tržištu a da pritom ne ugrozi dugoročni plan i strategiju preduzeća.

FAKTORI POLITIKE CENA

Veliki broj faktora utiče na tržišni položaj preduzeća od kojih je poslovna politika cena jedan od najznačajnijih. Politika cena obuhvata odredjena načela, pravila i principe koji su relevantni za donošenje odluke o prodajnim cenama.

10

Poslovna politika cena može biti:

1. Profitno orjentisana2. Usresredjena na porastu tržišnog učešća preduzeća

Na brend preduzeća, pored ostalih faktora utiče i politika cena. Kada se donose odluke o cenama mora se uzeti obzir i koji ce uticaj one imati na brend preduzeća.

Politika cena nije stalna već se menja u zavisnosti od promene faktora koji na nju utiču. Karakteristika politike cena je konstantno prilagodjavanje promenama na tržištu koje izazivaju dinamični faktori.

Osnovne determinante politike cena:1. Tražnja2. Ponuda3. Troškovi4. Mere ekonomske politike

1.Tražnja kao faktor politike cena

Tražnja je ukupna količina odredjenog proizvoda/usluga koji su kupci spremni da kupe po datoj ceni u odredjenom vremenskom periodu. Tražnja zavisi od:

Potreba i želja kupaca Platežne sposobnosti kupaca

Cene zavise od ciljnog tržišta na koje preduzeće plasira svoje proizvode kao i od vremena i mesta na kom ih plasira.

Funkcija tražnje u matematičkoj formi

Pt=f(X1, X2, X3, X4.....Xn)

Što znači da tražena količina odredjenog dobra ili usluge zavisi od velikog broja faktora koji su u formuli prikazani simbolima X1, X2...Xn.Promena neke od varijabli ce se odraziti na tražnju.

11

Kriva tražnje:

Na grafikonu se može videti da opadanje cene dolazi do povećanja tražnje, i obrnuto.

Reakcija tražnje na promenu prodajne cene za konkretan proizvod/uslugu naziva se cenovna elastičnost tražnje.

Ec=%promene tražnje/%promene cene

Cenovna elastičnost tražnje predstavlja odnos promene tražnje za nekim proizvodom/uslugom i procenat promene cene

Koficijent promene u tražnji koji je posledica promene cene naziva se koeficijent elastičnosti:

Koeficijent moze biti:

Manji od 1 sto predstavlja neelastičnu tražnju Veci od 1 sto predstavlja elastičnu tražnju Jednak 1, u tom slučaju radi se o jediničnoj tj. unitarnoj tražnji

12

3. Ponuda kao faktor politike cena

Ponuda predstavlja količinu proizvoda/usluga koji su ponudjaci voljni da plasiraju na tržište po datoj ceni u odredjenom vremenskom periodu. Ponuda proizvoda ili usluga je u korelaciji sa tražnjom, cenom i pozicijom koje preduzeće zauzima na tržištu. Cena proizvoda, pored ponude zavisi od konkurencije, tražnje i ostalih faktora. Preduzeća moraju obraćati pažnju i na ponudu konkurencije a ne samo na efektivnu tražnju u odredjenoj privrednoj grani.

Cena proizvoda jednog preduzeća u odnosu na druga preduzeća može biti: Ista Niža Viša

Kriva ponude:

Povećanjem cene odredjenih proizvoda odnosno usluga raste i ponuda istih na konkurentnom tržištu.

Promene ponude koja je posledica promene cene predstavlja elastičnost ponude.

Epn=%promena ponude&%promena cene

13

Ravnotezžna tržišna cena:

Jednakost ponude i traznje na trzistu predstavlja ravnoteznu cenu.Ima funkciju regulisanja cene, tj. uskladjivanja ponude i traznje za odredjenim proizvodima/uslugama na trzistu.

3. Troškovi kao faktor politike cena

Prilikom definisanja politike cena troškovi predstavljaju veoma bitan faktor pored ponude, tražnje, mera ekonomske politike itd. Poslodavac bi treba da izvrši analizu troškova i da na osnovu toga formira ponudu i cene koje će mu omogućiti maksimizaciju profita. Troškovi predstavljaju donju granicu prodajnih cena, dok njenu gornju granicu predstavlja tražnja. Ukoliko poslovni subjekt formira cenu ispod troškova proizvodnje, time ugrožava sopstvenu ekonomsku egzistenciju. Cena koja je jednaka troškovima poslovanja ne donosi nikakav profit već samo pokriva troškove i prihvatljiva je samo za kraći vremenski period.

Prilikom odredjivanja prodajnih cena pažnju treba obratiti na sledeće vrste troškova: Fiksni troškovi Varijabilni Troškovi materijala Troškovi distribucije Troškovi rada Troškovi za istraživanje i razvoj itd.

4. Mere ekonomske politike kao faktor politike cena

14

Za obezbedjivanje privredne stabilnosti neophodna je društvena intervencija u pojedinim privrednim sektorima. Država ograničava cene u odredjenim granama privrede da nebi došlo do opšteg trenda rasta cena i narušavanja ekonomske sigurnosti i ravnotežnog dohodka. Cilj intervencije je takodje sprečavanje monopolskih i oligopolskih položaja proizvodjaca na tržištu a samim tim i sprečavanje monopolskog i ologopolskog formiranja cena.

U praksi država može intervenisati odredjenim administrativnim merama:

Plafoniranje cena Zamrzavanje cena Dotacija (Pokrivanje opravdanog gubitka usled porasta cena)

Psihološki efekat cena:

Prodajna cena proizvoda i usluga zavisi od mnogo faktora, medju kojima su: Ponuda Tražnja Kvalitet Ekskluzivnost

Porast cena nekog proizvoda ili usluge kupci mogu shvatiti kao porast kavaliteta odnosno veću ekskluzivnost. To može biti veoma bitno kupcima koji su dobro situirani i koji žele proizvode visokog kvaliteta ili ekskluzivne proizvode. Cena se može posmatrati kao pokazatelj prestiža, što znači da kupci biraju proizvod/uslugu u zavisnosti da li će uticati na njihov društveni status.

Postoje tri efekta:

Veblenov efekat Bangwaggon efekat Snobivski efekat

Uticaj cena i troškova na rezultate posovanja preduzeća

Maksimiziranje profita

Maksimizacija profita je za mnoge ekonomiste glavni cilj savremenog preduzeća.Profit (π) predstavlja razliku izmedju ukupnih prihoda i ukupnih troškova.

π=UP-UT

Cinioci iz okruženja koji mogu uticati na maksimizaciju profita:

15

Tehnologija Informisanje Tržište

Faktori koji utiču na profit mogu biti fiksni i promenljivi. Svi oni faktori koje preduzeće koristi u fiksnoj količini nazivamo fiksnim faktorima. Faktori koji se mogu koristiti u razljičitim kolim količinama su promenljivi faktori.Posmatrano na dugi vremenski period svi faktori su promenljivi. Preduzeće je slobodno da prestane sa poslovanjem. (U procesu proizvodnje preduzeće može koristi nultu količinu inputa i proizvodi nultu količinu outputa.) Najmanji profit koji preduzeće može ostvariti jednak je nuli. Kratkoročno posmatrano preduzeće mora koristiti određenu količinu inputa čak iako ne proizvodi outpute. I u tom slučaju moguće je da ostvari negativan profit na kratak rok. Fiksni faktori su faktori proizvodnje koje moraju da se angažuju i ukoliko preduzeće uopšte ne proizvodi autpute.

Minimilizacija troškova

Minimiziranje troškova moežemo ostvariti na više načina. To nam omogućavaju brojne alternative izbora inputa. Minimalni troškovi su neophodni za postizanje željenog nivoa autputa. Povećanjem obima prozvodnje smanjuju se prosečni fiksni troškovi jer su ukupni fiksni troškovi konstantni odnosno uvek jednaki.

Minimiziranje troškova možemo postići na razne načine:

Smanjenjem broja zaposlenih a pritom produžavanje radnog vremena radnicima koji su ostali na poslu

Izbor povoljnijeg dobavljača Privremeno zapošljavanje radnika Rad na daljinu Promena lokacije, tj. zakup jeftinijeg lokala/radnog prostora Pronalaženje jeftinijeg načina distribucije proizvoda

16

17