7/24/2019 Uvod OR

1/14

VISOKA TEHNICKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI BEOGRAD

Seminarski rad iz predmeta

Osnovi menadmenta

Organizacione promene

Profesor: Student:

dr. Ankica Milojevi Nikola Gojkovi 26/2010

7/24/2019 Uvod OR

2/14

Uvod

Promene su jedina stalna kateorija u !rirodi i u "ajednici ljudi. Od atmos#erski$ do !oliti%ki$&

od mali$ do u!e%atljivi$ i su'tinski$& sastavni su deo svake orani"acije i "a$tevaju stalno!rilao(avanje "a!osleni$ i resursa !oslovanja. Prilao(avanje samo !o se)i nije dovoljno da )iorani"acija i'la u eljenom !ravcu ra"voja i us!e$a& "ato 'to svaka !romena ne mora )iti& io)i%no nije sama !o se)i !romena na )olje.

Potre)no je inicirati konstruktivne !romene i "nati u!ravljati njima& ovo "a$teva !roaktivan!ristu! rada i ra"mi'ljanja koji !odra"umeva !redvi(anje )udui$ doa(aja& stvaranja !otre)neklime "a !romene& i odovarajue okruenje koje moe da omoui da se !romene odvijaju ueljenom !ravcu. *ve su to "a$tevi koji se stavljaju !red menadment orani"acije. Me(utimkarakteristika moderno !oslovanja uka"uje na %injenicu da samo delovanje menadmenta ma

kako us!e'an )io nije dovoljno u velikom )roju uo%eni$ !romena. *!oso)nost menadmentaneke orani"acije oleda se u mounosti !renosa !o"itivne enerije !rema !romenama na svestrukture "a!osleni$ i !odr'ke koju tom !rilikom do)ijaju.

+s!e$ kro" ostvarivanje !romena sadri oromnu uloenu eneriju "a!osleni$ #okusiranu na!ronalaenje i ostvarivanje naj)olje na%ina da se na !romene uti%e i da se od nji$ i"vede 'tovea korist "a orani"aciju.

Ovaj "adatak nije ni malo lak. Po"nata je %injenica da su ljudi u o!'tem smislu re"ervisani !remavelikom )roju !romena a naro%ito !rema onima %iji im je cilj ne!o"nat& nejasan ili naj)lae

re%eno sumnjiv i o!asan !o e"istenciju. Ot!or !rema !romenama raste i sa odinama staa kao isa rastom )irokrati"acije odnosno sa staro'u orani"acije.

Odovornost menadera "a !ravilan !rika" ideja i vi"ija time je vea i "a$teva od ove kateorijeljudi visoke eti%ke i intelektualne s!oso)nosti& "a$teva kom!letno "aokruenu "relu li%nost koja"na 'ta $oe& moe i sme, !uno !o'tovanje !rema saradnicima& ve'tinu komuniciranja i stvaranjeklime !overenja me(u "a!oslenima& korisnicima i stejk$olderima.

-r sak Adies& u knji"i +!ravljanje !romenama& kro" sokratovski vo(en dijalo sa jednimam)icio"nim i "natieljnim u%enikom& na i"u"etno du$ovit i jednostavan na%in i"nosi du)okoutemeljeno i na %injenicama osnovano "nanje& metodoloiju i nauku u!ravljanja !romenama u!oslu i dru'tvu kao i u !rivatnom i !orodi%nom ivotu.

ednostavnost u o)ja'njavanju osnovni$ ideja i nji$ove !rimene u svakodnevnim situacijamasamo su re"ultat duotrajno !lodonosno i na!orno rada na !rou%avanju orani"acioni$ i!si$olo'ki$ as!ekata us!e'no u!ravljanja !romenama.

7/24/2019 Uvod OR

3/14

ORGANIZACION PRO!N:-3N4A *A-5A

Pod orani"acionom !romenom se !odra"umeva svaka !romena u or.sistemu koja dovodi do

vi'e nivoa e#ikasnosti i e#ektivnosti #unkcionisanja uklju%ujui i standarde i metode nji$ovomerenja.

7onkretnije& sve 'to dovodi do vi'e nivoa iskori'enosti ljudski$& meterijalni$ i #inansijski$!otencijala a takodje i uskla(enosti sa okruenjem moe se na"vati orani"aciona !romena.

Kada govorimo o sadraju orani"acioni$!romena M. 7u)r je i"veo slededu !odelu8

1. Promene u osnovnom ure(enju orani"acije 9odnosi se na !ravnu strukturu& vlasni'tvo& #in."vore..:

2. Promene u "adacima i aktivnostima 9duina linije !roi"voda i uslua& ku!ci& do)avlja%i&o!sluivanje tri'ta:

;. Promene u te$noloiji 9o!rema& alati& materijali& enerenti& te$nolo'ki !rocesi:

7/24/2019 Uvod OR

4/14

"IPO#OGI$A ORGANIZACIONI% PRO!NA

@a !ot!unije teorijsko ra"umevanje !ojma or.!romena neo!$odno je uka"ati na ra"li%itosti

i"me(unjeni$ !ojavni$ o)lika. ako se interesanto isti%u ra"like koje nastaju usled !lansko ilireaktivno #ormiranja !rorama orani"acioni$ !romena.

edna od naj!risutniji$ klasi#ikacija OP je !odela na !lanirane i ne!lanirane& odnosno $itneorani"acione !romene.

Planirana !romena de#inisana je kao svesna odluka da se !romeni na%in na kojiorani"acija#unkcioni'e& u nekim slu%ajevima i #unkcija orani"acije. *$vatajui da su !romeneneminovnost& menaderi se radije o!redeljuju da !romene )udu re"ultat inovativnosti nji$ovo!redu"ea& neo da %ekaju na !rvi korak konkurencije.

+ okviru !lanirani$ OP !ravi se ra"lika i"me(u oni$ koje su re"ultat sistemskokon#likta9sistemski$ !romena: odnosno oni$ koje su re"ultat menadersko voluntari"ma.

O)e vrste !romene !odra"umevaju otvorenost !rema uticajima i" okruenja.

Ono u %emu se ra"likuju je !roces dono'enja odluka i us!ostavljeni ran i"me(u racionalnosti iinovativnosti.

*$odno tome& sistemske !romene !odra"umevaju !rimenu standardi"ovani$ !roceduraodlu%ivanja sa ve ura(enim modelom racionalnosti& koji se "asniva na doka"ima i vi'estranomiskustvu.

* drue strane& menaderski voluntari"am !odra"umeva !rimenu su)jektivno modelaodlu%ivanja u" uvaavanje in!uta o)jektivne stvarnosti.

Uprav&'an'e organizacionim promenama u menad(mentu

+!ravljanje orani"acionim !romenama 9Orani"ational 4$ane Manaement: je disci!lina

menadmenta koja uklju%uje sa"nanja o u"rocima& sadraju i !rocesu !romena orani"acije.

Predu"ea i drue vrste orani"acija su danas vi'e neo ikad !rinu(ene da se menjaju i!rilao(avaju !romenljivom okruenju. + takvim okolnostima neo!$odno je da orani"acijestvore unutra'nju #leksi)ilnost koja im omouava s!oso)nost s!rovo(enja neo!$odni$!romena.

7/24/2019 Uvod OR

5/14

Osnovni cilj orani"acioni$ !romena je sticanje vee e#ikasnosti& konkurentnosti& #leksi)ilnosti iodranja "dravlja orani"acije kao socijalno sistema. Promene u orani"aciji tre)a da se vodeosmi'ljeno i sa vr$a& odnosno da )udu !lanirane& sveo)u$vatne i !ri$vaene.

*toa je od i"u"etno "na%aja da menaderi !oseduju dovoljno "nanja o tome kako se i"vode

orani"acione !romene kao i da ovladaju s!oso)nostima i ve'tinama u!ravljanja !romenama jerje "na%ajan deo nji$ovo radno vremena !osveen na!orima da se !romene orani"acija kojevode usmere u eljenom !ravcu.

5a"voj disci!line +!ravljanja orani"acionim !romenama se nije odvijao na ustaljen na%in.

-uo vremena je !rva i jedina teorijska !ers!ektiva u o)lasti orani"acioni$ !romena )ila!ers!ektiva koju na"ivamo Orani"acioni ra"voj. Bremenom se ra"vijaju i drui !ristu!i!romenama u orani"aciji koji ne !odra"umevaju samo !romene ra"vojno veitrans#ormaciono karaktera. * o)"irom da ovakve teorijske !ristu!e orani"acionim !romenama

ne )ismo moli na"vati orani"acionim ra"vojem& o!'ti termin koji se u!otre)ljava "a disci!linukoja istrauje i o)likuje vo(enje !romenama jeste +!ravljanje orani"acionim !romenama.

Potre)no je ra"likovati je od ostali$ )liski$ o)lasti kao i disci!lina koje se )ave druim vrstama!romena u menadmentu i !oslovanju. +!ravljanje orani"acionim !romenama se odnosi samona !romene orani"acije& odnosno njeni$ #ormalni$ 9struktura i sistemi: i ne#ormalni$ 9!ona'anjeljudi: kom!onenti. Ova o)last o)u$vata ra"li%ite konce!te koji usmeravaju !romene !ojedini$kom!onenti orani"acije8 reorani"acija& trans#ormacija& restruktuiranje itd.

)&asifikaci'a i principi organizacioni* promena

Orani"acione !romene su veoma kom!leksne !ojave& koje u se)i sadre vi'e ra"li%iti$ !rocesa&!ostu!aka i doa(aja. One se mou klasi#ikovati na vi'e ra"li%iti$ na%ina i !rema vi'ekriterijuma.

Prema tome ra"likujemo8

1.7lasi#ikacija orani"acioni$ !romena !rema cilju 9u"roku:

2.7lasi#ikacija orani"acioni$ !romena !rema karakteru !rocesa

;.7lasi#ikacija orani"acioni$ !romena !rema sadraju

7/24/2019 Uvod OR

6/14

)&asifikaci'a organizacioni* promena prema ci&'u +uzroku,

* o)"irom da cilj !romena otkriva i nji$ov u"rok& ova dva kriterijuma se !rekla!aju. Ova

klasi#ikacija !romena !ola"i od !itanja8 "a'to se orani"acija menjaC

Prema ovom kriterijumu ra"likuju se dve osnovne vrste orani"acioni$ !romena8 orani"acionaada!tacija i orani"acioni ra"voj.

7od adaptivni* promena& osnovni cilj je !rilao(avanje orani"acije !romenama u okruenju&dok je kod ra"vojni$ !romena interno una!re(enje kom!etencija orani"acije.

Glavni u"rok ada!tivni$ !romena je eksterne !rirode odnosno !romene u okruenju orani"acije&

"a ra"liku od ra"vojni$ !romena de je on interne !rirode. Orani"aciona ada!tacija uklju%ujesvaku orani"acionu !romenu koja se javlja ")o !otre)e orani"acije da se !rilaodi okruenjuu kojem !osluje. Ove !romene su nametnute i kod nji$ nema mnoo mesta "a is!oljavanjeinicijative ili inovativnosti menadmenta orani"acije. Ono 'to se "a$teva od menadmentaorani"acije jeste da sa minimalnim ka'njenjem reauje na !romene u okruenju i s!rovede!otre)ne orani"acione !romene.

Organizacioni razvo'o)u$vata !romene koje nastaju kao !osledica interni$ !rocesa i !romenau orani"aciji. Osnovni #okus je na !rirodnim !rocesima rasta i ra"voja ljudi u orani"aciji.Glavni !okreta% ovi$ !romena su ideje& "nanje& motivacija i !otre)a "a !ostinuem ljudi uorani"aciji. *toa se !romene u orani"aciji ne de'avaju !rinudno ve u momentu kada se )roj"a!osleni$& "nanje& ideje ili me(uso)ni odnosi ljudi unutar orani"acije !romene u onoj merikoja "a$teva i !romene same orani"acije a sve sa ciljem stvaranja vi'e nivoa s!oso)nostiorani"acije. *toa menadment i %lanovi orani"acije imaju mnoo veu ulou i odovornostneo u ada!tivnim !romenama.

7/24/2019 Uvod OR

7/14

)&asifikaci'a organizacioni* promena prema karakteru procesa

-rui kriterijum di#erencijacije orani"acioni$ !romena jeste !rema karakteru nji$ovi$ !rocesa.

Osnovno !itanje od koje se !ola"i jeste8 kako se orani"acija menjaC

Ovaj kriterijum se sastoji od tri !odkriterijuma8 du-ina. /irina i -rzina promena.

Prema du-ini!romena ra"likujemo8

1. inkrementa&ne ili p&itke promene. odnosno orani"acione !romene u kojima se ne menjajuklju%ne kom!onente orani"acije

2.radika&neili du-oke promenekoje o"na%avaju !romenu klju%ni$ kom!onenti orani"acije.

Plitke !romene unose relativno mali ste!en noviteta u orani"aciju jer menjaju kom!onenteorani"acije koje nisu od klju%no "na%aja "a njen identitet& o!stanak i ra"voj. Na druoj strani&du)oke !romene !redstavljaju !romenu kulture orani"acije i unose visok ste!en noviteta unjeno #unkcionisanje.

Prema kriterijumu 'irine !romena ra"likujemo8

1.uske ili parci'a&nepromene& odnosno !romene !ojedini$ delova ili kom!onenti orani"acije

2./iroke ilisveo-u*vatnepromene!romene veine ili svi$ delova i kom!onenti orani"acije.

Prema kriterijumu )r"ine ili inten"iteta !romena ra"likujemo8

1.evo&utivne, sporetj. !romene nisko inten"iteta

2.revo&utivne, -rzeodnosno !romene visoko inten"iteta

7/24/2019 Uvod OR

8/14

)&asifikaci'a organizacioni* promena prema sadr(a'u

rei kriterijum klasi#ikacije orani"acioni$ !romena& koji !ola"i od !itanja 'ta se u orani"aciji

menja& jeste !rema nji$ovom sadraju. * o)"irom da je orani"acija kom!leksna& moe se!osmatrati i" vi'e ulova i kro" nekoliko ra"li%iti$ klasi#ikacija.

edna klasi#ikacija u"ima u o)"ir dva osnovna kriterijuma8

1.sadraj kom!onente& !omou ko se orani"acija di#erencira na #ormalne ili tvrde 9$ard:kom!onente i ne#ormalne ili meke 9sot: kom!onente

2.di$otomija i"medju stati%ki$ kom!onenti& odnosno struktura i dinami%ki$ kom!onentiorani"acije odnosno !rocesa

Perspektive organizacioni* promena

7ako )i se jednostavnije !redstavila o)last orani"acioni$ !romena& sve teorije u njoj je moueru!isati u nekoliko !ers!ektiva& i na taj na%ine omouiti )r"o i lako ra"umevanje na%ina na kojise orani"acione !romene i"u%avaju u literaturi.

*ve teorije orani"acioni$ !romena su ru!isane u < teorijske !ers!ektive8

1.Pers!ektiva orani"aciono ra"voja& koje u #okusu imaju ra"vojne odnosno interno inicirane ikontinuelne !romene orani"acije. Orani"acioni ra"voj 9Orani"ational -evelo!ment ili O-:kao najra"vijenija teorija u o)lasti orani"acioni$ !romena i ra"voja.

2.Pers!ektiva orani"acione ada!tacije& koja uklju%uje ni" !ojedina%ni$ teorija i konce!ata koje u#okusu imaju kontinuelne !romene orani"acije u cilju njene ada!tacije okruenju.

;.Pers!ektiva orani"acione trans#ormacije& koja se )avi diskontinuelnim !romenamaorani"acije& )ilo da su inicirane !otre)om ada!tiranja okruenju 9strate'ke !romeneorani"acije& !ro!adanje& smanjivanje i "aokret& institucionalne !romene: )ilo da su inicirane

ra"vojem 9ivotni ciklus orani"acije:.

7/24/2019 Uvod OR

9/14

!ode& uprav&'an'a organizacionim promenama

Modeli orani"acioni$ !romena se )a"iraju na odre(enim teorijama i konce!tima oorani"acionim !romenama a sastoje se od aktivnosti koje menaderi tre)a da !redu"mu kako )i

us!e'no i"veli !romene. Naj%e'e su te aktivnosti ru!isane !o #a"ama& koracima i strateijama.

Model u!ravljanja orani"acionim !romenama koji navodi !ro#. Ne)oj'a anjiijevi sastoji seod deset ru!a srodni$ i me(uso)no !ove"ani$ aktivnosti koje se mou na"vati i #a"ama ilimodulima& koje sadre !rakti%na u!utstva menaderima kako da u!ravljaju !romenama.

Iniciran'e promenaje !rvi korak u !rocesu u!ravljanja !romenama. Potre)no je damenadment orani"acije uvidi neo!$odnost !romena i nji$ove u"roke& ra"vije svest da si

!romene neo!$odne& i"radi elju da se !romene i"vr'e i "a!o%ne !roces !romena.ako(e je neo!$odno da i"a)ere aenta !romena& odredi njeova "aduenja i i"radi kvalitetneodnose sa njim.

0i'agnoza stan'a organizaci'e i uzroka promena se javlja nakon iniciranja orani"acioni$!romena i dono'enje odluka da se !romene i"vr'e. Ovaj ru!a aktivnosti& koja o)u$va!riku!ljanje i anali"u !odataka u cilju otkrivanja u"roka orani"acioni$ !ro)lema& "a!o%inje teknakon 'to se identi#ikuje aent !romena i odredi njeov "adatak. +" !omo ovi$ !romena&utvr(uje se stanje orani"acije i ra"lo ")o koji$ su !romene neo!$odne.

)reiran'e vizi'e i p&aniran'e nove organizaci'e!redstavlja kreiranje vi"ije i !laniranjeeljeno stanja orani"acije. Potre)no je doneti odluku o tome koje !romene je neo!$odnoi"vr'iti& kada i na koji na%in& da )i se !ro)lemi re'ili. Glavna namera ove #a"e jeste sticanjein#ormacija o tome 'ta je !otre)no menjati u orani"aciji i kako e orani"acija i"ledati nakoni"vr'eni$ !romena.

P&aniran'e i organizovan'e procesa promena!odra"umeva !laniranje cilja !romena ali injeovom toka& odnosno !rocesa koji mora )iti !laniran i orani"ovan. Bano je !reci"noodrediti ko su nosioci aktivnosti !romena& de#inisati nji$ove "adatke odnosno delokru nji$ovorada& nadlenosti i odovornosti u orani"aciji.

!otivisan'e za promeneje vrlo )itan "adatak )e" koa nije moue us!e'no i"vr'iti !romene.*vakako je motivacija menadera da i"vr'i !romene od veliko "na%aja ali je tako(e vano da sui "a!osleni motivisani da !ri$vate i s!rovedu !romene kao i da veruju u nji$.

Sprovo1en'e promenaje klju%na #a"a u!ravljanja !romenama u kojoj se donose i s!rovodeodluke i re'enja !ro)lema& ili usvajaju inicijative "a una!re(enjem. + ovoj #a"i se na !rimer

7/24/2019 Uvod OR

10/14

usvaja i !rimenjuje nova orani"aciona 'ema& sistem u!ravljanja kvalitetom& nov !roi"vodni!ostu!ak i dr.

Uprav&'an'e strukturom mo2i i po&iti3kim procesima4 odre(eni )roj aktivnosti u vo(enju!romena mora )iti usmeren ka o)likovanju strukture moi u orani"aciji koja )i omouila date

!romene. Menader tre)a da anali"ira !ostojeu strukturu moi& ra"vije strateiju delovanja na!ojedince i ru!e koji imaju mo i !rimeni strateije delovanja na u%esnike u !romenama kro"!oliti%ke strateije.

Uprav&'an'e persona&nom tranzici'om 'e usmereno ka radu sa ljudima. * o)"irom da su%lanovi orani"acije odnosno "a!osleni aktivni u%esnici u s!rovo(enju !romena& nji$ova "nanja&ve'tine i !ona'anja tre)a da )udu u #okusu menadmenta. Oni mou da !redstavljaju veliki i"vorideja i re'enja koji uraju !romene na!red ali ukoliko se njima aktivno ne u!ravlja& mou da)udu i klju%ne !re!reke !romenama.

Sta-i&izaci'a promena kroz n'i*ovo uk&'u3ivan'e u ku&turu organizaci'e se vr'i kro"uklju%ivanje !romena u orani"acionu kulturu. 7ultura kao sistem !red!ostavki& verovanja istavova ima veliki uticaj na mi'ljenje& svest i !ona'anje "a!osleni$ u !redu"eu stoa je !otre)no!romeniti kolektivnu svest ili kulturu !redu"ea da )i !romene )ile us!e'ne i trajne.

Pra2en'e i kontro&a organizacioni* promena!odra"umeva da se utvrdi da li su !romenei"vedene kako je !lanirano na !o%etku i da li su !ostinuti !lanirani e#ekti !romena. Ova!oslednja #a"a u u!ravljanju !romenama uklju%uje !raenje& merenje e#ekta i kontrolu us!e'nosti!romena.

Otpori promenama

Pratea !ojava !romena je !ruanje ot!ora "a!osleni$. -ola"i do stresa i klime nesiurnosti.

Pro)lemi Dodu!iranje i ot!or svakoj !romeni jer !redstavlja ne!o"nato, stra$ od u)itka li%ne!o"icije/moi/uticaja, stav da je !ostojei na%in )olji i da se ne tre)a menjati.

Pre!reke "a s!rovo(enje orani"acioni$ !romena mou )iti orani"acione i !ersonalne

Osnovni i"vori ot!ora !romenama su8 nesiurnost& moui socijalni u)ici& ekonomski u)ici i

'tete& smetnje& od)ijanje kontrole& ne!redvidive !osledice& udruena o!o"icija 9s!ontana ilivo(ena:& stra$ od u)itka uticaja.

Naj%e'e metode "a redukovanje ot!ora8

H ")eavanje i"nena(enja

H Podsticanje "a!osleni$ da ra"umeju !romene

7/24/2019 Uvod OR

11/14

H *tvaranje uslova "a s!rovo(enje !romena

H Pro)ne !romene

n#ormisanje i !artici!acija "a!osleni$ u s!rovo(enju !romena

ri na%ina !ri$vatanja !romena8 !o!u'tanje& identi#ikacija& unutra'nje "adovoljstvo

3a"e s!rovo(enja orani"acioni$ !romena su8

H#a"a !laniranja

H#a"a u!ravljanja

H#a"a sta)ili"acije

PRO!N )AO UZRO) )ON5#I)"A

Promene u svetu su stalno !risutne& mnoe od nji$ stvaraju !ro)leme& a !ro)lemi trae re'avanje.Pro)lemi se ne mou "auvek re'iti. 7ada se re'i jedan ni" !ro)lema& nuno se !ojavljuje nova

ru!a !ro)lema. *vr$a menadmenta se sastoji u re'avanju aktuelni$ !ro)lema i s!remnosti dase suo%ava sa !ro)lemima sutra'njice. Po teoriji dr. Adiesa u!ravljanje !romenama je#unkcionalan sloeni !roces koji u se)i uklju%uje dva osnovna !rocesa8 Odlu%ivanje is!rovo(enje odluka. Odlu%ivanje i s!rovo(enje odluka nisu kom!ati)ilni !rocesi& odnosnora"li%it je na%in na koji se ova dva !rocesa odvijaju.

7valitet menadmenta je #unkcija kvaliteta odluke i e#ikasnosti s!rovo(enja te odluke.

-a )i odluka )ila "aista kvalitetna mora )iti doneta nakon o)imni$ konsultacija& arumenata "a i!rotiv & u" leitimno i koleijalno neslaanje i otvoren ra"ovor.

*!rovo(enje demokratski donete odluke "a$teva diktat i o)ave"u svi$ koji su u%estvovali udono'enju odluke da je odlu%no i )r"o s!rovedu.

-emokrati%nost u odlu%ivanju i diktaturu u s!rovo(enju odluka !ro#. Adies na"ivaHIdemokraturaI .

7/24/2019 Uvod OR

12/14

Metodoloija #unkcionalno menadmenta !odra"umeva do)ro u!ravljanje !rocesima& iusredsre(enost na sredstva !osti"anja ciljeva& a ne samo na ciljeve i !osti"anje re"ultata koji su ustvari samo !roi"vod do)ro vo(enja. Mala re'ka u usmeravanju !rocesa moe da osla)ieljene re"ultate.

3unkcionalni menadment !odra"umeva oranski !ristu!. o je s!oso)nost orani"acije u kojojnema ne"amenljivi$& da se na t"v oranski na%in !rilao(ava nastalim !romenama i da !osedujes!oso)nost ada!tacije na i"a"ove tri'ta& okruenja i unutra'nji$ kon#likata.

-o)ro donete odluke& %ine orani"aciju e#ektivnom i e#ikasnom u kratkoro%nom i duoro%nom!eriodu. One orani"aciju %ine #unkcionalnom& sistemati"ovanom& !roaktivnom i daju jojoransku svest. Ove %etiri oso)ine orani"acije u su'tini !redstavljaju osnovne uloeodlu%ivanja& neo!$odne vitamine "a !osti"anje kvalitetni$ odluka.

7/24/2019 Uvod OR

13/14

Zak&'u3ak

+s!e'no u!ravljanje !romenama i s!oso)nost )r"o strate'ko reaovanja su nei"ostavni deo

svakodnevno moderno !oslovanja. Najus!e'nije kom!anije vi'e nisu one najvee& ve onekoje se danas naj)re i naj#leksi)ilnije !rilao(avaju !romenama u dinami%nom okruenju i nanji$ adekvatno reauju ne!restanim una!re(enjima& kako svoji$ !roi"voda ili uslua& tako i"nanja i ve'tina "a!osleni$& !o'tujui !ritom na%ela !oslovne etike i dru'tvene odovornosti.

edna od naj"na%ajniji$ odovornosti menadera i rukovodilaca danas !redstavlja reaovanje nakom!leksne mounosti i o!asnosti koje velikom )r"inom uti%u na orani"aciju. Me(utim&mnoi stru%njaci smatraju da "a ostvarivanje duoro%ni$ ra"vojni$ ciljeva !redu"ea nijedovoljno imati samo us!e'no lidera na %elu !redu"ea& ve da je liderstvo neo!$odno ra"vijati i!odsticati na svim orani"acijskim strukturama.

O!stanak i ra"voj !odra"umevaju ulaanje u ljudske resurse& odnosno kadrove koji e svojim"nanjem& ve'tinama& s!oso)nostima i kreativno'u do!rinositi konkurentnosti i us!e'nomostvarenju ciljeva !odu"ea. +!ravljanje !romenama "a$teva od "a!osleni$ u orani"aciji dausvoje nova "nanja& una!rede svoje ve'tine& !rilao(avaju svoje vrednosti& motivaciju& !ona'anjai u%inkovitost. Potre)no je i"vr'iti i !romene u orani"acionoj kulturi D !romene vrednosti&ustaljeni$ o)i%aja& in#ormacioni$ odnosa& uticaja& stila u!ravljanja.

+ radu je !rika"ano u kojoj meri je u!ravljanje orani"acionim !romenama !ove"ano si"radnjom odrive konkurentske s!oso)nosti i duoro%no rasta i ra"voja !redu"ea. -o)ijenire"ultati istraivanja !oka"uju da je s!oso)nost u!ravljanja !romenama u dana'njem okruenju!reduslov "a odrivu konkurentnost i duoro%an rast i ra"voj dato !redu"ea. ime je !otvr(ena$i!ote"a rada.

7/24/2019 Uvod OR

14/14

#iteratura:

1. Menadment Pro#. dr. Franislav Ma'i

2. JJJ.*45F-.com

;. nternet

1ta je merenje i kontrola i koja je razlika?2ta je indeks?3kako delimo metode merenja?

4Kako glasi Abbeov princip?5Osnovni elementi mernog sistema?6re!ke merila"ta je gre!ka paralakse?#ta je etalonovanje?$ta s% etaloni i kako i& delimore!ke principa merenja'

http://www.scribd.com/http://www.scribd.com/