1

I. Nacela gradjanskog prava:

1. autonomija volje

a. sloboda zakljucenja pravnih poslova

b. slobodno vrsenje prava

organicenje autonomije volje:javni poredak, prinudni propisi i dobri obicaji.

2. ravnopravnost strana

3. prenosivost/ prometljivost gradjanskih prava

po pravilu su odvojena od licnosti I stoga je moguce preneti ih na drugo lice.

Izuzetak: 1. plodouzivanje

2. zakonsko izdrzavanje

3. vecina prava licnosti

neimovinska prava su neprenosiva, pa cak I onda kada se usled njihove povrede moze utvrditi novcani iznos naknade.

4. imovinska sankcija (realna egzekucija)

nema karakter kazne I uvek se odgovara svojom imovinom, ne licnoscu.

5. zastita na privatni zahtev (ex privato)

6. nacelo dispozitivnosti normi

stranke ih mogu svojom voljom iskljuciti.

II. Subjekti gradjanskopravnog odnosa - imaoci pravne sposobnosti.

Pravna sposobnost – mogucnost fizickog lica da ima/ bude nosilac prava i obaveza, da bude subjekt prava. Stice se rodjenjem, prestaje smrcu/proglasenjem nestalog lica za umrlo.

Komorijenti – smatra se da su umrli jednovremeno.

Poslovna sposobnosti – mogucnost fizickog lica da svojom voljom/ izjavama svoje pravno relevantne volje/ zasniva, menja i gasi prava i obaveze.

Posebni oblici poslovne sposobnosti:

- testamentarna sposobnost: 15 godina + sposobnost za rasudjivanje

- radna sposobnost: 15 godina + opsta zdravstvena sposobnost

- sposobnost priznanja ocinstva: 16 godina + sposobnost za rasudjivanje

a) postpuno poslovno nesposobna lica: 0 - 14 godina

- 2 -

+ lica potpuno lisena poslovne sposobnosti

+ lica nad kojima je produzeno roditeljsko pravo I izjednacena su sa gore nav.

moze zakljucivati: 1. poslove malog znacaja

2. poslove kojima iskljucivo pribavlja prava

3. posove koima ne stice ni prava ni obaveze

Nistavi!

b) ograniceno poslovno sposobna lica: 14 – 18 godina

+ lica delimicno lisena sposlovne sposobnosti

+ lica nad kojima je produzeno roditeljsko pravo I izjednacena su sa gore nav.

Mogu zakljuciti sve poslove uz prethodnu / naknadnu saglasnost roditelja.

Rusljivi!

c) potpuno poslovno sposobna lica:18 godina

Zakonska emancipacija: predlog za zakljucenje braka pre punoletstva -

1. navrsilo 16. godinu zivota

2. postalo roditelj

3. dostiglo telesnu I dusevnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o spostvenoj licnosti, pravima I interesima

Deliktna sposobnosti – mogucnost fizickog lica da odgovara za prouzorkovanu stetu.

a) apsolutno deliktno nesposobno: 7 godina

b) fakticka deliktna sposobnost: 7 – 14 godina

ne odgovara za stetu osima ako se ne dokaze da je bilo sposobno za rasudjivanje. Teret dokazivanja je na ostecenom!

c) deliktno sposobno: 14 godina

III. Pravna lica

- postojanje imovine

- numerus clausus pravnih lica

- princip razdvojenosti I samostalnosti pravnih lica

- f-ja pravnog lica (potpunije ostvarenje trajnijeg postavljenog cilja, pogodnije obavljanjme pravnog prometa I veca zastita poverilaca)

- 3 -

Podele:

1.

Udruzenja Ustanove

Clanovi Ucesnici

Cilj postavljaju/menjaju clanovi Cilj postavlja osnivac I on upravlja

Podela:

- korporacija

Drustva kapitala, pol.stranke, verske zajednice, opstine, sindikati itd.

Veza fiz.lica sa korp.je slaba, istupanje ne vodi prestanku drustva

- licna drustva

Cvrsta licna veza udruzenja I clanova…

Ortacko drustvo i komanditno.

Podela:

- zaduzbine

zaduzbine u uzem smislu

fondacije

fondovi

(osnivaju se radi pomaganja stvaralastva I ostvarivanja humanitarnih ciljeva I ne naplacuju svoje usluge; upisuju se u registar zaduzbina, fondova I fondacija)

- druge ustanove

(drzavni instituti, biblioteke, bolnice, muzeji… sticu prihode od ulaznica, pretplate, participacija).

2. profitna / neprofitna

3. jednosvojinska / mesovita (po obliku svojine)

Osnovna obelezja pravnih lica:

1. uredjeno je pravilima (osnivacki akt)

2. ima organe

3. ostvarivanje dozvoljenog cilja

4. ima imovinu

5. identifikacija (naziv, poslovno ime); sediste – mesto upravljanja poslovima drustva, registrovano; drzavljanstvo – po mestu registracije, imovini…

Pravna sposobnost: sposobnosti da bude imalac prava i obaveza; uza od pravne sposobnosti fiz. lica, jer pravno lice ne moze biti imalac licnih prava. Profitna

- 4 -

pravna lica imaju siru pravnu sposobnosti od neprofitnih pravnih lica (delatnost neprofitnog pravnog lica je odredjena ciljem radi koga je ono osnovano).

Poslovna sposobnost: sposobnost da izjavama volje svojih organa koja imaju dejstvo prema tom licu, zasniva, menja i gasi prava i obaveze.

Poslovna sposobnost pravnih lica je odredjena pravnom sposobnoscu. Ono moze zasnivati, menjati i gasiti samo prava i obaveze koje moze imati, tj. koja su u okviru njegove pravne sposobnosti.

Deliktna sposobnost: sposobnost da odgovara za prouzrokovanu stetu.

Steta moze biti prouzrokovana i opasnom stvari i opastnom delatnosti, kao i kada je prouzrokoju organi i zaposleni / ucesnici pravnog lica, u radu ili u vezi sa radom pravnog lica. Na osnovu krivice tih fizickih lica se utvrdjuje krivica pravnog lica i njegova odgvoronost za stetu.

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Pravne cinjenice – cinjenice od kojih zavisi nastanak,prestanak i promena subj.gradj.pr

Vrste: prirodni dogadjaji I ljudske radnje

Pravni posao - izjava volje preduzeta s ciljem nastanka, prestanka ili promene subj. gradj. prava.

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Visa sila spoljni, neporedvidivi I neotklonjivi dogadjaj usled cijeg dejstva je, bez krivice odgovornog lica, prouzrokovana steta.

» iskljucuje I subjektivnu I objektivnu odgovornost.

Kod deliktne odgovornosti nastupanje vise sile je osnov iskljucenja odgovornosti za naknadu stete.

Slucaj nepredvidivi dogadjaj koji bi se da se mogao predvideti mogao otkloniti.

» iskljucuje samo subjektivnu odgovornost.

Izuzeci: subj. odgovornost za slucaj ce postojati:

1. vrsenje tudjih poslova I pored zabrane lica ciji je posao….

2. duznik u docnji odgovara I za slucajnu propast stvari

3. ostavoprimac koji bez odobrenja ostavodavca da stvar drugom licu na upotrebu ili cuvanje.

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Subjektivno pravo / pravna moc / pravno stanje / pravni status

---------------------------------------------------------------------------------------------------

ZASTARELOST

vs. Prekluzija

- 5 -

vs. Odrzaj

Zastarelost: civilna (utuziva) obligacija prerasta u naturalnu (neutuzivu) obligaciju, ali se obligacija na taj nacin ne gasi (gasi se samo ispunjenjem naturalne obaveze)

i. sud ne pazi na zastarelost ex officio nego samo po prigovoru stranke (prigovor zastarelosti)

ii. pozitivna obaveza: zastarelost tece prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje

iii. negativna obaveza: zastarelost pocinje da tece prvog dana posle dana kad je duznik postupio protivno obavezi.

iv. Uracunava se vreme koje je proteklo u korist duznikovih prethodnika

v. Regulisana prinudim propisima

vi. Pismeno priznanje zastarelosti, davanje zaloge ili drugog obezbedjenja se smatra kao odricanje od zastarelosti.

OPSTI ROK ZASTARELOSTI potrazivanja: 10 godina

Posebni rokovi zastarelosti:

- 3 godine: 1. povremena davanja koja dospevaju godisnje ili u kracim odredjenim razmacima, potrazivanja anuiteta

2. medjusobna potrazivanja pravnih lica iz ugovora o promentu robe I usluga (rok zastarelosti rece odvojeno za svaku isporuku robe, izvresni rad/uslugu

3. potrazivanje zakupnine

4. potrazivanje naknade prouzrokovane vanugovorne stete

5. potrazivanje ugovaraca osiguranja odnosno treceg lica iz ostalih ugovora o osiguranju (osim ugovora o osiguranju zivota); racuna se od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nastalo.

6. potrazivanje osiguravaca iz ugovora o osiguranju (I regresa)

- 5 godina: 1. potrazivanje stete, od dana kad je steta nastala (ovo je objetivni rok? Sub jektivni 3 godine????)

2. potrazivanje ugovaraca osiguranja odnosno treceg lica iz ugovora o osiguranju zivota

- 1 godina: 1. struja, voda, lin, dimnicarske usluge, cistoca

2. radio I RTV stanice

3. posta, telefon telegraf

- 6 -

4. povremene publikacije

Zastoj (uracunava se prethodno vreme) I prekid zastarelosti (pocinje teci iznova).

Prava koja ne zastarevaju:

1. pravo na izdrazavanje (zastarevaju samo pojedini odredjeni iznosi izdrzavanja)

2. zahtev poverioca da namiri glavni dug iz stvari ili prava koja drzai u rukama ili mu je to pravo upisano u javni registar

3. zahtev iz prava zadrzavanja (ius retentionis) sve dok retinent drzi stvar u rukama

4. pravno na deobu stvari koja je u suvlasnistvu

5. pravo na deobu nasledja

Zastarelost Prekluzija Odrzaj

Gubi se pravo na zahtev za prinudno ispunjenje obaveze

Gubi se pravo Stice se pravo protekom vremena i ispunjenjem drugih cinjenica (savesna drzavina)

Sud ne pazi, samo po prigovoru stanaka

Ex officio -

Prekid/zastoj moguci Nema prekida / zastoja -

Obligaciona prava - Samo stvarna prava

Autorska imovinska prava: 70 godina od smrti…

Patent: 20 godina

Mali patent: 6 godina + 2x2 godine

Pravo na dizajn: 25 godina

Podele subjektivnih gradjanskih prava:

I. apsolutna - relativna

II. imovinska - neimovinska (prava licnosti – ali se moze dosuditi nemateri-jalna steta za njihovu povredu; porodicna pr.)

III. prenosiva - neprenosiva

Zloupotreba prava

Zabranjeno je vrsenje prava svojine protivno cilju zbog koga je zakonom ustanovljeno ili priznato. Zabranjeno je vrsenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.

- 7 -

Imovina – skup svih subjektivnih gradjanskih prava jednog lica. (jedinstvena celina, nedeljiva. Zaostavstina je uza od imovine, jer ne obuhvata licna prava os-tavioca)

Objekti gradjanskog prava:1. stvari2. radnje3. licna prava4. intelektualna prava (autorska prava I prava industrijske svojine)

Pravni posao: izjava volje koja sama ili u vezi sa drugim cinjenicama izaziva na stanak, promenu, prestanak subjektivnog prava.

Volja mora biti:1. izjavljena

- teorija volje/ teorija izjave- izricito, precutno/ aktivnim ponasanjem, pasivnim ponasanjem tj. cutanjem se smatra da nije dat pristanak.

2. slobodna (bez pretnje, bitne zablude, prevare)3. ozbiljna (nije data u sali, ili bez stvarne namere)4. mora imati predmet, koji je:

a. mogucb. dozvoljenc. odredjen ili odrediv

5. mora imati kauzu – pravni cilj zbog koga je pravni posao nastao. Smatra se da os-nov postoji I kada nije izrazen

Vrste pravnih poslova:- jednostrani / dvostrani - inter vivos / mortis causa- dobrocini / teretni- apstraktni / kauzalni - formalni / neformalni

Elementi pravnog posla:1. bitni sastojci (essentialia negotii) – osnovni, nuzni, bez kojih pr. posao ne

moze punovazno nastati.2. prirodni sastojci (naturalia negotii) – svojstven je pravnom poslu pa se ne

mora izricito unapred predvidjati, primenjivace se dispozitivne norme zakona3. sporedni sastojci (accidentalia negotii) – nisu obavezni, ali ako ih strane pred-

vide postaju bitni elementi pravnog posla. Rok, uslov, kapara, odustanica…

Modifikacija pravnog posla:

1. Uslov a. Suspenzivni (odlozni)b. Rezolutivni (raskidni)c. Potestativni (zavisi od volje jedne ugovorne strane)d. Kauzalni (zavisi od volje treceg lica ili prirodnih dogadjaja)e. Mesoviti

i. Fikcija ispunjenja uslovaii. Fikcija neispunjenja uslova

2. Rok

a. Pocetnib. Zavrsni

3. Nalog

- 8 -

Zastupanje

Preuzimanje pravnih poslova u ime i za racun zastupanog fizickog ili pravnog lica, na osnovu ovlascenja za zastupanje.

Koji se poslovi ne mogu preduzeti preko zastupnika?- testament- dozvola za stupanje u brak se moze dati samo po zahtevu

maloletnog lica, ne i njegovog zastupnika- zakljucenje braka

Vrste zastupanja:

1. zakonski zastupnik (roditelj, direktor)2. statutarno zastupnistvo (na osnovu statuta, registrovano u APRu)3. zastupanje na osnovu akta drzavnog organa – suda ili organa uprave

(privremeni zastupnik) 4. zastupanje na osnovu volje zastupanog (punomocje)

posebni oblici voljnog zastupanjaa. prokurab. punomocnik po zaposlenjuc. ovlascenje trgovinskog putnikad. poslovno punomocje (ne registruje se, obim ovlascenja okviru

registrovane delatnosti drustva)

Actio Pauliana – PAULIJANSKA TUZBA (pobijanje duznikovih pravnih radnji)

Ko je podnosi? Poverilac koji ima dospelo potrazivanje prema duzniku, a duznik je insolventan!

Protiv koga? Protiv treceg lica, sa kojim je ili u ciju korist je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnostno protiv njegovih univerzalnih sukcesora. Ne podnosi se protiv duznika!!!

Kako? 1. paulijanska tuzba2. paulijanski prigovor (poverilac drzi duznikovu stvar koju je duznik otudjio trecem licu, pa sad trece lice tuzi poverioca za povracaj stvari – poverilac je tuzeni)

Sta se ne moze pobijati? Placanje izdrzavanja, prigodni pokloni, nagradni pokloni, pokloni ucinjeni iz zahvalnosti.

Uslovi:1. da je poverilac pobijanim pravnim delom ostecen (mora da dokaze da je duznikova

imovina u toj meri umanjena da je naplata njegove trazbine dovedena u pitanje)2. da je duznik postupao s namerom da onemoguci naplati (dovoljno je da je znao da

ce njegova radnja izazvati takve posledice3. da je trece lice nesavesno tj,znalo ili moralo znati da ce se time izigrati poverilac

a. teretno raspolaganje – da su nesavesni i duznik i trece liceb. raspolaganje u koris bliskih srodnika – pretpostavlja se nesavesnostc. beseteretno raspolaganje – fikcija je da su I duznik I trece lice nesavesni

Dejstvo tuzbe? Pravna radnja gubi smisao samo prema tuzicu i samo ukoliko je potrebno za njegovo namirenje. Trece lice je duzno da preda poveriocu u visini potrazivanja sve sto mu je duznik pobijenom

- 9 -

pravnom radjom pripalo. Ono dalje ima pravo da zahteva naknadu stete od duznika zbog neispunjenja obaveze.

Nuzna odbrana: radnja kojom se povredjuje subjektivno pravo napadaca da bi jedno lice od sebe ili drugoga odbilo istovremeni protivpravni napad.

Krajnja nuzda: postupanje titulara prava kojim povredjuje subjetivno pravo drugoga, da bi na taj nacin otklonio istovremenu neskrivljenu opsasnost koja preti da povredi njegovo pravo ili prava treceg.

Sticanje prava:1. derivativno sticanje – sticalac izvodi pravo is prava prethodnika.

a. translativan prenos (sukcesija – singularna / univerzalna) – prenosi se pravo u celini

b. konstitutivan prenos – prenosi se pravo delimicno, ne u celini. 2. originarno sticanje – sticalac ne izvodi pravo iz prava sledbenika vec iz cinjenica

utvrdjenih zakonom.