Uvod, Vitali, Trijaza, Polozaji

PRVA POMOPRVA POMOĆĆ

ZA STUDENTE OSNOVNIH AKADEMSKIH ZA STUDENTE OSNOVNIH AKADEMSKIH STUDIJA MEDICINE I STOMATOLOGIJESTUDIJA MEDICINE I STOMATOLOGIJE

Pripremio i uredio: dr Miloš Vujanović

““Dopustiti da se dogodi zlo koje se Dopustiti da se dogodi zlo koje se moglo spremoglo spreččiti iti –– praktipraktiččno je isto no je isto ššto i to i

popoččiniti zlo.initi zlo.””

((NiNiččee))

““Nagrada dobroj stvari je toNagrada dobroj stvari je toššto je dobra stvar urađenato je dobra stvar urađena””

((EmersonEmerson))

““ŠŠTA TA ČČUJEUJEŠŠ –– ZABORAVIZABORAVIŠŠŠŠTA VIDITA VIDIŠŠ –– ZAPAMTIZAPAMTIŠŠŠŠTA URADITA URADIŠŠ –– ZNAZNAŠŠ..””

((STARA KINESKA IZREKASTARA KINESKA IZREKA))

POJAM PRVE POMOĆI

- SKUP MERA I POSTUPAKA KOJIMA SE SPASAVA ŽIVOT I SPREČAVA DALJE

POGORŠANJE ZDRAVLJA POVREĐENIH I OBOLELIH LICA.

POJAM PRVE POMOPOJAM PRVE POMOĆĆII

- PRIMENJUJE SE NA LICU MESTA ILI U NEPOSREDNOJ BLIZINI OD NASTANKA

POVREDE ILI OBOLJENJA STANDARDNIM, PRIRUČNIM ILI

IMPROVIZOVANIM SREDSTVIMA

POJAM PRVE POMOPOJAM PRVE POMOĆĆII

- PRUŽA JE LEKAR ILI SPASILAC-LAIKPREDHODNO OBUČEN I UVEŽBANZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI, KOJI BI SE SLUČAJNO I NEOPREMLJEN NAŠAO PORED POVREĐENOG /OBOLELOG LICA

POJAM PRVE POMOĆI

-- PRVA POMOĆ PODRAZUMEVA POSTUPKE KOJIMA SE ZAPOČINJE ZBRINJAVANJE

PRE NEGO ŠTO STIGNU KOLA HITNE POMOĆI SA LEKAROM ILI DRUGOM

STRUČNOM OSOBOM ILI DO TRANSPORTA U NEKU ZDRAVSTVENU

USTANOVU

CILJEVI PRVE POMOCILJEVI PRVE POMOĆĆII

• Otklanjanje uzroka koji direktno ugrožavaju život povređenih i obolelih lica!

• Vraćanje povređenih i obolelih lica u život!• Zbrinjavanje povređenih i obolelih lica!• Osiguravanje bezbednog transporta

povređenih i obolelih da bi u što boljem stanju stigli do zdravstvene ustanove u kojoj će se pružiti adekvatna MEDICINSKA POMOĆ!

PRISTUP MESTU PRISTUP MESTU DOGAĐAJADOGAĐAJA/POVR/POVREĐENOM U TRI EĐENOM U TRI

KORAKAKORAKA

1. PROCENITI SITUACIJU:

- PRIBRAN PRISTUP MESTU DOGAĐAJA

- DA LI POSTOJI OPASNOST PO SPASIOCA I/ILIUNESREĆENOG

- NE IZLAGATI SE RIZIKU!!! (koristiti rukavice,ne utrčevati u zgradu koja gori,...)

2. OBEZBEDITI MESTO DOGAĐAJA:

- ZAŠTITA POVREĐENOG I SPASIOCA OD OPASNOSTI

- NE POKUŠAVATI UČINITI VIŠE OD REALNO MOGUĆEG

- ZATRAŽITI POMOĆ SPECIJALIZOVANIH SLUŽBI I/ILI OD DRUGIH (PRISUTNIH) LICA


KORAKAKORAKA

NAJMANJE 50 m

Postavite peškir (mokar) na pod kod vrata

Otvorite prozor i zovite pomoc

Drzite se nisko


KORAKAKORAKA3. PROCENITI BROJ I STANJE POVREĐENIH/OBOLELIH

- ISPITIVANJEM SAMIH POVREĐENIH/OBOLELIH ILI OČEVIDACA DOGAĐAJA “ŠTA SE DESILO?”

- UTVRDITI STANJE POVREĐENIH/OBOLELIH(SIMPTOMI I ZNACI)

- POZVATI 194 (112) UKOLIKO UTVRĐENO STANJE TO NALAŽE

- PRUŽITI PRVU POMOĆ PREMA ALGORITMU ZBRINJAVANJA- UKOLIKO JE VIŠE POVREĐENIH/OBOLELIH IZVRŠITI TRIJAŽU I ZBRINJAVATI PREMA REDU HITNOSTI

POZIV ZA POMOPOZIV ZA POMOĆĆ

ZAPAMTITE ZAPAMTITE OVE OVE BROJEVE TELEFONABROJEVE TELEFONA

DEDEZZURNA SLUURNA SLUŽŽBA SUPBA SUP--A A 119292VATROGASNA BRIGADA VATROGASNA BRIGADA 119393SLUSLUŽŽBA HITNE MEDICINSKE POMOBA HITNE MEDICINSKE POMOĆĆI I 119494AMS AMS –– POMOPOMOĆĆ I INFORMACIJE I INFORMACIJE 11987987CENTAR ZA OBAVECENTAR ZA OBAVEŠŠTAVANJE I UZBUNJIVANJE TAVANJE I UZBUNJIVANJE 11985985

((112112) ) (911)(911)

POZIV ZA POMOPOZIV ZA POMOĆĆ

1. IME I PREZIME OSOBE KOJA POZIVA ZA POMOĆ

2. TAČNA LOKACIJA DOGAĐAJA (grad, ulica, orijentir)

3. ŠTA SE DOGODILO (kratak opis događaja)

4. BROJ POVREĐENIH , NJIHOVO STANJE I POVREDE

5. SA KOG BROJA TELEFONA SE ZOVE

UTVRĐIVANJE STANJA UTVRĐIVANJE STANJA POVREĐENOGPOVREĐENOG/OBOLELOG/OBOLELOG

1. PRIMARNI (INICIJALNI) PREGLED - služi da bi se uočila stanja i povrede koje direktno ugrožavaju život ida bi se primenile mere neodložne pomoći.

* Radi se neposredno nakon prilaska povređenom.

* Podrazumeva brz vizuelni i površan palpatorni pregled:- Procena stanja svesti- Procena disanja- Mere neodložne pomoći (reanimacija,

zaustavljanje spoljašnjeg krvarenja...) - Utisak o opštem stanju unesrećenog


2. SEKUNDARNI PREGLED 2. SEKUNDARNI PREGLED –– zavisi od opzavisi od opššteg stanja teg stanja povređenog povređenog/obolelog /obolelog i mehanizma eventualnog povređivanjai mehanizma eventualnog povređivanja..

* * Ako je generalizovani mehanizam povređivanja Ako je generalizovani mehanizam povređivanja (npr. udar (npr. udar automobila, pad sa motocikla, pad sa stepenica...) radi se automobila, pad sa motocikla, pad sa stepenica...) radi se ““brzi pregled od glave do petebrzi pregled od glave do pete””, uz tra, uz tražženje podataka o samom enje podataka o samom

događaju i tegobama događaju i tegobama (simptomi (simptomi i znaci)i znaci)..

* * Ako je lokalni mehanizam povređivanja Ako je lokalni mehanizam povređivanja (npr. posekotina na (npr. posekotina na oošštar predmet, opekotina...) radi se tar predmet, opekotina...) radi se ““fokusirani pregledfokusirani pregled””, uz , uz tratražženje podataka o samom događaju i tegobama enje podataka o samom događaju i tegobama (simptomi i (simptomi i znaci).znaci).

SIMPTOMISIMPTOMI• SUBJEKTIVAN OSEĆAJ SAMOG POVREĐENOG/OBOLELOG

O SOPSTVENOM STANJU

• DOBIJA SE POSTAVLJANJEM ODREĐENIH PITANJA OD STRANE SPASIOCA I TO SAMOG POVREĐENOG (AKO JE PRI SVESTI) ILI HETEROANAMNESTIČKI

• MOGU DA POMOGNU ALI I DA ODMOGNU U ZBRINJAVANJU

ZNACIZNACI• SVE ONO ŠTO SAM SPASILAC OTKRIVA PREGLEDOM, KORISTEĆI PREVASHODNO SVOJA ČULA

SIMPTOMISIMPTOMI

• BOL

• VRUĆINA

• JEZA

• ŽEĐ

• POSPANOST

• MALAKSALOST

• MUČNINA

• STRAH

ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČČULOM DODIRAULOM DODIRAVLAŽNOSTPROMENA TELESNE TEMPERATUREOMEKŠALOST POD DODIROM ILI PRITISKOMOTEČENOSTNEPRAVILNOST I NERAVNINE NA KOSTIMA

ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČČULOM VIDAULOM VIDAIZRAZ STRAHA I BOLANEUOBIČAJENO POMERANJE GRUDNOG KOŠAZNOJENJERANEKRVARENJEPROMENA BOJE KOŽEPOVRAĆANJE I DRUGE IZLUČEVINE

ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČČULOM SLUHAULOM SLUHAŠUM POREMEĆENOG DISANJASTENJANJEZVUK “USISAVANJA” KOD POVREDE GRUDNOG KOŠAREAGOVANJE NA DODIRREAGOVANJE NA OBRAĆANJE

ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČČULOM MIRISAULOM MIRISA

MIRIS NA ACETONMIRIS NA ALKOHOLMIRIS GAREŽIMIRIS RAZNIH SUPSTANCI I MATERIJA(miris na vlažnu zemlju kod ciroze jetre, lepilo,...)


3. 3. DETALJAN PREGLED OD GLAVE DO PETE DETALJAN PREGLED OD GLAVE DO PETE –– obavlja obavlja se nakon zbrinjavanja osnovne povrede/stanja, tj. u toku se nakon zbrinjavanja osnovne povrede/stanja, tj. u toku nege povređenognege povređenog, dok se , dok se ččeka na transport u zdravstvenu eka na transport u zdravstvenu ustanovu ili dolazak medicinske ekipe.ustanovu ili dolazak medicinske ekipe.

* Ovim pregledom bi trebalo da utvrdimo da li postoji jo* Ovim pregledom bi trebalo da utvrdimo da li postoji jošš neka povreda ili promena u stanju povređenogneka povreda ili promena u stanju povređenog..

PREGLED PREGLED ““OD GLAVE DO OD GLAVE DO PETEPETE””

1.1. Rukama pređite preko temena i potiljka Rukama pređite preko temena i potiljka (pazite na povredu vratne kicme, posebno (pazite na povredu vratne kicme, posebno aako je ko je povređeni bez svestipovređeni bez svesti););

77.. Oslobodite odeOslobodite odeccu oko vrata i poglu oko vrata i pogleedajdajtte da lie da li postojipostoji nekaneka promenapromena, , iliili nprnpr.. otvor otvor--stoma, stoma, prstima pređite paprstima pređite pazzjivo od baze lobanja ka dole, jivo od baze lobanja ka dole, ššto dalje moto dalje mozzete bez pomeranja povređenogete bez pomeranja povređenog..

3.3. Pregled oka ( da li su otvorene, Pregled oka ( da li su otvorene, šširina zenica, irina zenica, reagovanje na svetlo...);reagovanje na svetlo...);

4.4. Pregled nosa (krv, tePregled nosa (krv, teččnost ili obanost ili oba--znak oznak oššteteććenja enja mozga);mozga);

5.5. Procenite frekvencu, dubinu i naProcenite frekvencu, dubinu i naččin disanja (lako, in disanja (lako, tetešško, glasno ili neko, glasno ili neččujno). Registrujte zadah, ujno). Registrujte zadah, pregledajte usnu duplju (zube, usnpregledajte usnu duplju (zube, usnee););

6.6. Procenite boju, temperaturu i izgled koProcenite boju, temperaturu i izgled kožže (bledilo, e (bledilo, crvenilo ili sivocrvenilo ili sivo--modro tj. cijanoza, hladna topla, suva, modro tj. cijanoza, hladna topla, suva, vlavlažžna itd.);na itd.);

2.2. Govorite jasno, prGovorite jasno, preegledajte oba ugledajte oba uvva (krv, tecnost ili obaa (krv, tecnost ili oba--znak oznak ošštecenja mozga);tecenja mozga);

PREGLED PREGLED ““OD GLAVE DO PETEOD GLAVE DO PETE””

Pregled kiPregled kiccmenog stuba (posebno akomenog stuba (posebno ako jejeprisutnprisutnaa ograniograniccena pokretljivost i gubitak ena pokretljivost i gubitak senzibiliteta)senzibiliteta)

Pregled Pregled stomakastomaka (krvavljenje, napetost (krvavljenje, napetost mimiššiiccaa--tvrdotvrdocca)a)

Pregled stopla, skoPregled stopla, skoccnog zgloba nog zgloba (pokretljivost, otok, promena boje ko(pokretljivost, otok, promena boje kozzee))

Pregled karlice, oba kukaPregled karlice, oba kuka

Pregled donjih ekstremitetaPregled donjih ekstremiteta Pregled gr. koPregled gr. koššaa

Pregled ramena i kljuPregled ramena i kljuccne kostine kosti

TRIJATRIJAŽŽA POVREĐENIH I A POVREĐENIH I OBOLELIHOBOLELIH

- Predstavlja razvrstavanje povređenih/obolelih u određene grupe, na osnovu izvršenog pregleda,a radi određivanja redosleda ukazivanja pomoćiili redosleda za transport odn. evakuaciju.

- Trijaza se vrši prema:1. VRSTI POVREDA/OBOLJENJA I

STANJU POVREĐENOG2. VRSTI I HITNOSTI POTREBNIH MERA

PRVE POMOĆI 3. NAČINU I HITNOSTI TRANSPORTA

PRVI RED HITNOSTIPRVI RED HITNOSTI

• Prividna smrt i sva stanja bez svesti • Sva stanja praćena gušenjem• Spoljašnje i unutrašnje krvarenje praćeno gubitkom

veće količine krvi (iskrvavljenost)• Otvorene povrede svih telesnih duplji (glava, grudni

koš, trbušne duplje)• Kraš povrede• Povrede i bolesti koje prate znaci akutnog abdomena

(upala slepog creva, prskanje čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, upale i povrede trbušne maramice i drugih abdominalnih organa)

• Zadesna trovanja u početnoj fazi

DRUGI RED HITNOSTIDRUGI RED HITNOSTI

• Sva krvavljenja bez znakova iskrvavljenosti• Otvoreni prelomi kostiju i zglobova• Veće povrede mekih tkiva i opekotine preko 50%

površine tela• Teške smrzotine• Povrede udružene sa ozračenjem (od 48 do 384 cGy)

TRETREĆĆI RED HITNOSTII RED HITNOSTI

• Rane sa slabijim krvavljenjem• Opekotine do 40% opečene površine tela• Površne smrzotine• Lake povrede udružene sa ozračenjem (67 do 144

cGy

ČČETVRTI RED HITNOSTIETVRTI RED HITNOSTI

• Povrede kičmenog stuba sa oštećenom ili neoštećenom kičmenom moždinom

• Zatvorene povrede karlice bez znakova iskrvavljenosti ili povrede mokraćnih organa

• Zatvoreni prelomi kostiju, iščašenja i uganuća zglobova

**SREDSTVA ZA PRUSREDSTVA ZA PRUŽŽANJE ANJE PRVE POMOPRVE POMOĆĆII**

STANDARDNA SREDSTVASTANDARDNA SREDSTVA

PRIRUPRIRUČČNA SREDSTVANA SREDSTVA

IMPROVIZOVANA SREDSTVAIMPROVIZOVANA SREDSTVA

SREDSTVA ZA PRUSREDSTVA ZA PRUŽŽANJE PRVE ANJE PRVE POMOPOMOĆĆII

STANDARDNA SREDSTVASTANDARDNA SREDSTVA

PROIZVODI INDUSTRIJAPROIZVODI INDUSTRIJANAMENJENA SU ZA PREVIJANJE RANA, NAMENJENA SU ZA PREVIJANJE RANA,

ZAUSTAVLJANJEZAUSTAVLJANJE KRVARENJA, KRVARENJA, IMOBILIZACIJU, TRANSPORT I IMOBILIZACIJU, TRANSPORT I DRUGE DRUGE RADNJE U ZBRINJAVANJU POVREĐENIH RADNJE U ZBRINJAVANJU POVREĐENIH I OBOLELIH.I OBOLELIH.


PRIRUPRIRUČČNA I IMPROVIZOVANA SREDSTVANA I IMPROVIZOVANA SREDSTVA

PRIRUPRIRUČČNA SREDSTVA NA SREDSTVA –– U NEPOSREDNOJ OKOLINI U NEPOSREDNOJ OKOLINI POVREĐENOG ILI U OKOLINI MESTA UKAZIVANJA POVREĐENOG ILI U OKOLINI MESTA UKAZIVANJA PRVE POMOPRVE POMOĆĆI I KOJE MOI I KOJE MOŽŽE DA SE KORISNO E DA SE KORISNO UPOTREBI A DA PRI TOM NE UPOTREBI A DA PRI TOM NE ŠŠTETI UNESRETETI UNESREĆĆENOMENOM

IMPROVIZOVANA SREDSTVA IMPROVIZOVANA SREDSTVA –– SLUSLUŽŽE KAO ZAMENA E KAO ZAMENA ILI DOPUNA STANDARDNIM SREDSTVIMA ZA ILI DOPUNA STANDARDNIM SREDSTVIMA ZA PRUPRUŽŽANJE PRVE POMOANJE PRVE POMOĆĆI.I.

PRIRUPRIRUČČNA I IMPROVIZOVANA NA I IMPROVIZOVANA SREDSTVASREDSTVA


OSNOVU PRVE POMOĆI ČINE “HLADNA” GLAVA I VEŠTI PRSTI

SPASIOCA!!!

UTVRĐIVANJE VITALNIH UTVRĐIVANJE VITALNIH FUNKCIJAFUNKCIJA

PROCENA STANJA SVESTI PROCENA STANJA SVESTI

•• Pojam svesti podrazumeva pojam budnog stanja.Pojam svesti podrazumeva pojam budnog stanja.

•• OOččuvana, pribrana svest podrazumeva orijentaciju u uvana, pribrana svest podrazumeva orijentaciju u vremenu, prostoru, prema sebi i drugim licima. vremenu, prostoru, prema sebi i drugim licima.

•• Pri inicijalnoj proceni zapaPri inicijalnoj proceni zapažžamo da li je osoba pri svesti, amo da li je osoba pri svesti, bez svesti, ili ima neki poremebez svesti, ili ima neki poremeććaj svesti.aj svesti.

PROCENA STANJA SVESTIPROCENA STANJA SVESTI

•• Svestan Svestan –– Ako osoba jasno i suvislo odgovara na postavljena Ako osoba jasno i suvislo odgovara na postavljena pitanja pretpostavljamo da mu je disajni put prohodan, da dipitanja pretpostavljamo da mu je disajni put prohodan, da dišše e i da je stepen svesti normalan. U tom slui da je stepen svesti normalan. U tom sluččaju prelazimo naaju prelazimo nasekundarni pregled.sekundarni pregled.

•• Bez svesti Bez svesti –– Ako osoba ne reaguje na glasan govor i Ako osoba ne reaguje na glasan govor i drmusanje po ramenima zakljudrmusanje po ramenima zaključčujemo da je bez svesti i ujemo da je bez svesti i proveravamo disajni put i disanjproveravamo disajni put i disanje.e.

•• PoremePoremeććaj svesti aj svesti –– Ako osoba reaguje veoma usporeno, Ako osoba reaguje veoma usporeno, neadekvatno, samo pokretom ili nejasnim govorom, neadekvatno, samo pokretom ili nejasnim govorom, zakljuzaključčujemo da ima poremeujemo da ima poremeććaj svesti.aj svesti.

POREMEPOREMEĆĆAJ SVESTIAJ SVESTI

KVANTITATIVNI POREMEKVANTITATIVNI POREMEĆĆAJI SVESTI:AJI SVESTI:

•• SOMNOLENCIJASOMNOLENCIJA•• SOPORSOPOR•• KOMAKOMA

KVALITATIVNI POREMEKVALITATIVNI POREMEĆĆAJI SVESTI:AJI SVESTI:

•• KONFUZNOST (dezorijentacija, pometenost)KONFUZNOST (dezorijentacija, pometenost)•• DELIRIJUM (bunilo, pomuDELIRIJUM (bunilo, pomuććenje svesti)enje svesti)

SOMNOLENCIJASOMNOLENCIJA

SomnolencijaSomnolencija jeje najblanajblažžii oblikoblik kvantitativnogkvantitativnog poremeporemeććajaajasvestisvesti, , kadakada jeje bolesnikbolesnik pospanpospan, , nezainteresirannezainteresiran zaza događajedogađaje u u okoliniokolini. . SlabijeSlabije dradražžii nene izazivajuizazivaju reakcijureakciju kodkod bolesnikabolesnika, , lakolakozapadazapada u san u san nakonnakon prestankaprestanka jajaččihih dradražžii, i , i momožžee se se bezbeztetešškokoććaa ponovoponovo probuditiprobuditi. . PaPažžnjanja jeje oslabljenaoslabljena, , sporosporo reagreagujeujenana pitanjapitanja, , odgovaraodgovara tetešškoko, , usporenousporeno sasa zakazakaššnjenjemnjenjem, , ooččninikapcikapci susu zatvorenizatvoreni, lice , lice opuopušštenoteno, , pospanopospano... ... OsobaOsoba jejebradipsihibradipsihiččna, na, usporenusporenih ih pokretapokreta, , govoragovora i i rasuđivanjarasuđivanja. . SomnolentnostSomnolentnost se se javljajavlja kodkod trovanjatrovanja ugljugljenen--monoksidommonoksidom(CO), (CO), kodkod predoziranjapredoziranja iliili trovanjatrovanja sedativimasedativima, , barbituratimabarbituratima, , neurolepticimaneurolepticima, , izraizražženogenog gubitkagubitka krvikrvi, , iliili nakonnakon tetešškihkihfizifiziččkihkih naporanapora, , dugotrajnihdugotrajnih nesanicanesanica..

SOPORSOPOR

SoporSopor jeje oblikoblik kvantitativnogkvantitativnog poremeporemeććajaaja svsveestisti.. U U soporoznomsoporoznom stanjustanju bolesnikbolesnik jeje kaokao u u dubokomdubokom snusnu i i reagujereagujevrlovrlo tetešškoko samosamo nana jakejake dradražžii, i to , i to kratkokratko sasa ččestoestonerazumljivimnerazumljivim verbalnimverbalnim odgovoromodgovorom. . EventualnoEventualno momožžee bitibitiooččuvanauvana orijentacijaorijentacija premaprema sebisebi ((znazna koko jeje, , kakokako se se zovezove) i ) i premaprema drugimdrugim osobamaosobama ((prepoznajeprepoznaje svojesvoje najblinajbližžee). ). NakonNakonperiodaperioda soporasopora prisutnprisutna je amnezijaa je amnezija zaza to to vremevreme, , iliili pakpakdelimidelimiččnono fragmentifragmentisanosano i i nejasnonejasno seseććanjeanje ((znazna dada susu gagabudilibudili, , zvalizvali popo imenuimenu, , znazna koko gaga jeje budiobudio). ). SoporoznoSoporozno stanjestanjese se javljajavlja kodkod tetežžihih trauma trauma glaveglave, , kodkod politraumapolitrauma, , zatimzatim kodkodtetežžihih iliili tetešškihkih trovanjatrovanja. . TrajanjeTrajanje jeje razlirazliččitoito, , odod nekolikonekoliko sati sati do do danadana sasa oporavkomoporavkom iliili prelaskomprelaskom u u komukomu. .

KOMAKOMA

KomaKoma jeje najtenajtežžii kvantitativnikvantitativni poremeporemeććajaj svestisvesti kojikoji momožžee ččakak i i godinamagodinama dada trajetraje tete zahzahttevaeva posebnuposebnu strustruččnunu negunegu. U . U komikomipacijentpacijent jeje bezbez svestisvesti i i nene reagujereaguje ččakak i i nana najjanajjaččee bolnebolne dradražžii((nprnpr. . šštipanjetipanje i i uvratnjeuvratnje bradavicebradavice dojkidojki, , jakjak pritisakpritisak nanastiloidnistiloidni nastavaknastavak izaiza mastoidnogmastoidnog deladela temporalnetemporalne kostikosti). ). NeuroloNeurološškimkim pregledompregledom se se konstatujukonstatuju ugaugaššenieni mimiššiiććnini refleksirefleksii i odsustvo reakcije odsustvo reakcije zenicazenica nana svetlostsvetlost. . RefleksRefleks gutanjagutanja jejeugaugaššenen, , ooččuvaneuvane susu jedinojedino vitalnevitalne funkcijefunkcije ((disanjedisanje i i krvtokkrvtok), ), kojekoje mogumogu bitibiti povremenopovremeno poremeporemeććeneene. . StepenStepen dubinedubine komekomese se najnajččeeššććee utvrđujeutvrđuje skoromskorom GlasgoweGlasgowe Coma Coma skaleskale (GCS), a u (GCS), a u novijenovije vremevreme i i specijalnomspecijalnom skalomskalom tzvtzv. FOUR (Full Outline of . FOUR (Full Outline of UnResponsivenessUnResponsiveness)). . KomaKoma jeje posposlledicaedica tetešškogkog poremeporemeććajaajafunkcijefunkcije vitalnihvitalnih organaorgana (CNS, (CNS, srcesrce, , plupluććaa, , bubrezibubrezi, , endokriniendokriniporemeporemeććajiaji) ) izazvaniizazvani razlirazliččitimitim noksamanoksama kaokao šštoto susu traumetraume, , trovanjatrovanja, , infekcijeinfekcije, , poremeporemeććajiaji cirkulacijecirkulacije, , metabolizmametabolizma, , tumoritumori i dr.i dr.

UTVRĐIVANJE STANJA SVESTIUTVRĐIVANJE STANJA SVESTI• NEŽNO PROTRESITE RAMENA UNESREĆENOG I GLASNO UPITAJTE:

““DA LI STE DOBRO?DA LI STE DOBRO?””

Ako unesrećeni ODGOVARAODGOVARA na postavljeno pitanje:

Ostavite ga u položaju u kojem je zatečen, pod uslovom da je okolina bezbedna.

Pokušajte saznati šta se dogodilo i po potrebi potražite pomoć.

Redovno proveravajte opšte stanje unesrećene osobe.

UKOLIKO JE OSOBA BEZ SVESTI UKOLIKO JE OSOBA BEZ SVESTI MORAMO MORAMO ODMAH PROVERITI ODMAH PROVERITI DA LI DIDA LI DIŠŠE?!E?!

D D -- DANGEROUS DANGEROUS (BEZBEDNOST)(BEZBEDNOST)

R R –– RESPONSIVENESS RESPONSIVENESS (STANJE SVESTI)(STANJE SVESTI)

A A –– AIRWAY AIRWAY (PROHODNOST DISAJNIH PUTEVA)(PROHODNOST DISAJNIH PUTEVA)

B B –– BREATHING BREATHING (DISANJE)(DISANJE)

C C –– CIRCULATIONCIRCULATION (CIRKULACIJA)(CIRKULACIJA)

ZABACIVANJE GLAVEZABACIVANJE GLAVEOkrenite unesrećenog na leđa i otvorite mu disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem donje vilice.

Vrhove prstiju vaše ruke postavite na VRH BRADE I

OTVORITE DISAJNE PUTEVE PODIZANJEM BRADE

Stavite ruku na čelo unesrećene osobe i nežno zabacite glavu držeći kažiprst i palac slobodnim kako bi mu mogli začepiti nos u slučaju “veštačkog disanja”

PROVERA DISAJNOG PUTAPROVERA DISAJNOG PUTA

VIDI! podizanje grudnog

koša

ČUJ! zvuk disanja nad ustima

unesrećenog

OSETI! strujanje vazduha na

svom obrazu

1010 SEKUNDISEKUNDI

PROVERA DISAJNOG PUTAPROVERA DISAJNOG PUTA

12-20/min.USPORENO DISANJE

(BRADIPNEA)UBRZANO DISANJE

(TAHIPNEA)

PROVERA CIRKULACIJEPROVERA CIRKULACIJE

ZNACI CIRKULACIJE:

PULSACIJE ARTERIJABOJA KOŽE I SLUZOKOŽE

1010 SEKUNDISEKUNDI

PROVERA CIRKULACIJEPROVERA CIRKULACIJE

USPOREN SRČANI RAD(BRADIKARDIJA)

UBRZAN SRČANI RAD(TAHIKARDIJA)

60-100/min.

VITALNI ZNAVITALNI ZNACICI

STAROSTSTAROST DISANJEDISANJE PULSPULS NOVOROĐEN NOVOROĐENČČAAD D

0 0 -- 1. 1. MESECMESEC40 do 60 / min.40 do 60 / min. 120 do 160 /min. 120 do 160 /min.

ODOJODOJČČADAD1.1. MESECMESEC -- 1. 1. GOD.GOD.

30 do 60 / min30 do 60 / min 100 do 160 /min.100 do 160 /min.

MALA DECA MALA DECA 1. 1. -- 3. GOD.3. GOD.

24 do 40 / min.24 do 40 / min. 90 do 150 / min.90 do 150 / min.

PREDPREDŠŠKOLSKA DECAKOLSKA DECA3. 3. -- 6. GOD6. GOD


ŠŠKOLSKA DECAKOLSKA DECA6. DO 12. GOD.6. DO 12. GOD.


ADOLESCENTIADOLESCENTI12. DO 18. GOD.12. DO 18. GOD.


ODRASLIODRASLI 12 do 20 / min.12 do 20 / min. 60 do 100 / min.60 do 100 / min.

BOBOČČNI RELAKSIRAJUNI RELAKSIRAJUĆĆI I POLOPOLOŽŽAJAJ

Ako unesrećeni DIŠE NORMALNO, postavljamo ga u BOBOČČNI RELAKSIRAJUNI RELAKSIRAJUĆĆI POLOI POLOŽŽAJAJ (“KOMA” POLOŽAJ)!

Pozovite ili pošaljite nekog da pozove HITNU HITNU MEDICINSKU POMOMEDICINSKU POMOĆĆ!!

TRAJNO KONTROLITRAJNO KONTROLIŠŠITE DA LI UNESREITE DA LI UNESREĆĆENI DIENI DIŠŠE!E!

BESVESNO STANJEBESVESNO STANJE--NAPOMENENAPOMENE--

- Poremećaj svesti može zamaskirati prisustvo drugih povreda, tako da unesrećenu osobu treba dobro, tj. detaljno pregledati.

- Kod osoba koje su bez svesti dolazi do potpunog opuštanja muskulature (za razliku od prirodnog sna), pa tako koren jezika može da zapadne nazad i zatvori disajni put.

- Novije studije pokazuju da su uzrok opstrukcije disajnog puta kod osoba bez svesti meko nepce i epiglotis.

- Naravno, opstrukcija može biti izazvana povraćanim masama, krvlju, stranim telom, traumom, itd.

ZABACIVANJEM GLAVE ZATEŽU SE VRATNE STRUKTURE,A TIME SE DELIMIČNO PODIŽU JEZIK I EPIGLOTIS ŠTO DOVODI DO OTVARANJA DISAJNOG PUTA!

GLAVNI UZROCI BESVESNOG STANJAGLAVNI UZROCI BESVESNOG STANJA

UZROKUZROK EFEKATEFEKAT

Povreda glavePovreda glave Direktno oDirektno oššteteććenje mozgaenje mozga

MoMožždani udar dani udar ∗∗ Nesvestica Nesvestica ∗∗ SrSrččani ani napad napad ∗∗ ŠŠokok

PoremePoremeććaj u snabdevanju mozga aj u snabdevanju mozga krvljukrvlju

Povreda glave Povreda glave ∗∗ MoMožždani udar dani udar ∗∗ Neke Neke infekcije infekcije ∗∗ Neki tumoriNeki tumori Kompresija mozgaKompresija mozga

Nizak nivo kiseonika u krvi Nizak nivo kiseonika u krvi ∗∗Trovanje (ukljuTrovanje (uključčujuujućći trovanje i trovanje alkoholom i drogom) alkoholom i drogom) ∗∗ Nizak nivo Nizak nivo ššeeććera u krviera u krvi

PoremePoremeććaj u hemijskom sastavu krvi aj u hemijskom sastavu krvi koja hrani mozakkoja hrani mozak

Epilepsija Epilepsija ∗∗ Nenormalna telesna Nenormalna telesna temperaturatemperatura OstaloOstalo


Saviti ruku unesrećenog bliže vama pod uglom od 90 stepeni

KORAK 1KORAK 1


Drugu ruku unesrećenog priljubiti uz njegov obraz koji je bliže vama i držati je sve vreme

KORAK 2KORAK 2


Držati ruku iz prethodnog koraka

Uhvatiti svojom rukom dalju nogu unesrećene osobe u predelu potkolenog zgloba i saviti je.

KORAK 3KORAK 3


KORAK 4KORAK 4

““TROSTRUKI HVATTROSTRUKI HVAT””

- AKO POVREĐENI/OBOLELI DIŠE NORMALNO I BEZ SVESTI JE, A MI PROCENIMO DA ĆEMO

NJEGOVIM OKRETANJEM NAPRAVITI VIŠE ŠTETE NEGO KORISTI MOŽEMO PRIMENITI METODU “TROSTRUKOG HVATA” DA BI

DISAJNI PUT ODRŽAVALI PROHODNIM

SIGURNI ZNACI SMRTISIGURNI ZNACI SMRTI

1. MRTVAČKE MRLJE2. MRTVAŠKA UKOČENOST 3. “MAČIJE OKO”

4. POVREDE OČIGLEDNO NE SPOJIVE SA ŽIVOTOM (OPREZ!!!!-na izgled mala povreda može biti ne spojiva sa životom, kao i što opsežna i vrlo dramatična povreda ne mora ugrožavati zdravlje u potpunosti).

ODGOVARAJUODGOVARAJUĆĆI POLOI POLOŽŽAJI AJI TELA KOD ODREĐENIH TELA KOD ODREĐENIH

POVREDA I STANJAPOVREDA I STANJA

POLOPOLOŽŽAJI TELA U PRVOJ POMOAJI TELA U PRVOJ POMOĆĆII

- TO SU ONI POLOŽAJI TELA KOJI NAJBOLJE ODGOVARAJU STANJU I PRIRODI POVREDA UNESREĆENOG.

- OMOGUĆAVAJU OČUVANJE ZDRAVLJA UNESREĆENOG.KORISTE U BORBI PROTIV BOLA I SLEDSTVENOG ŠOKA.

- OLAKŠAVAJU LAKŠI PRISTUP SPASIOCU- OMOGUĆAVAJU BEZBEDAN I ŠTO UDOBNIJI

TRANSPORT.- UKOLIKO SU POVREDE TAKVE DA

ONEMOGUĆAVAJU STAVLJANJE UNESREĆENOG U ODGOVARAJUĆI POLOŽAJ,ILI SE ON PROTIVI, OSTAVITI GA U “PRISILNOM POLOŽAJU” I TAKO ZBRINUTI !!!





PITANJA?PITANJA?

Documents

Uvod, Vitali, Trijaza, Polozaji