Vandalska talasokratija

8/19/2019 Vandalska talasokratija

http://slidepdf.com/reader/full/vandalska-talasokratija 1/10

Филозофски факултет Београд

Катедра за општу историју раног средњег века и помоћне историјске науке

Предмет: Општа историја раног средњег века

СЕ!"#$СК! $#%

&андалска таласократија у до'а кра(а )изерика

ентор: Студент:

проф* др илош #нтоновић #ндрија +овановић

Београд, -./0



Садр1ај:

&андалско насе(авање на територију #фрике 2 3 4

&андалска др1ава од освајања Картагине до п(а5кања $има 64278499 4 3 0

Од п(а5кања $има до смрти )изерика 649984;0 0 3 <

=ак(у5ак <

>итратура и извори 7



Вандалска таласократија у доба краља Гизерика

Вандалско насељавање на територију Африке

&андали су западногермански народ, који је имао велику улогу у Сео'и народа и рушењу $имског ?арства* Када је 4.0* године дошло до слома рајнског лимеса, &андали се

заједно са Свевима и #ланима насе(авају на територију )алије* "акон п(а5кања у )алији,

два вандалсака народа 3 Силинзи и @асдинзи, такоAе и #лани и Свеви, прелазе 4.7* године

на територију !'еријског полуострва у римску провин?ију @испанију* "акон п(а5кања уовим деловима ?арства, &андали су решили да се трајно населе* BиCов ?и( трајног

насе(авања на територији !'еријског полуострва осујетио је визиготски кра( &алија*

&изиготи су 4/9* године дошли у @испанију, где су се суо5или са недостатком Cране и з'огтога су 'или приморани да склопе споразум са римским DEFGHIJK DGLGIMDND 3 ом

Констан?ијем* По њему су се о'авезали да !'еријско полуострво о5исте од у(еза, азаузврат ће до'ити постре'не намирни?е* &алија је тако за - године успео да се о'ра5унаса Силинзима и #ланима, док је @асдинзима и Свевима признат федератски статус*

&андали @асдинзи су се населили на територији )али?ије где им се касније придру1ује

остатак #лана* )ундерик, воAа @асдинга, узима титулу Oкраљ Вандала и АланаP/, коју ћекасније носити и његови наследни?и* %е?енију након тога, 4-<* године умире )ундерик и

насеAује га син )изерик*

"акон )изериковог доласка на власт поло1ај &андала се поправ(а* $азлог томе је

пре свега ли5ност самог )изерика који је 'ио један од највећиC и најспосо'нијиCгерманискиC воAа тог до'а-* Био је вешт војсковоAа и полити5ар, а његове одлуке кројиле

су политику западног Средозем(а наредниC 9. година2*

Поред доласка спосо'ног владара на престо, &андалима у корист иду и дешавања у$имском ?арства* "аиме, долази до суко'а измеAу регенткиње )але Пла?идије и уравника

#фрике Бонифа?ија* &андали су се ук(у5или у овај суко' на страни Бонифа?ија, а

заузврат су до'или о'ез'еAен прелазак у #фрику и три мавретанске провин?ије занасе(авање* Сама територија #фрике, з'ог свог 'огатства одувек је привла5ила )ермане, а

)изерик је сад имао прилику да у5ини оно што његови претCодни?и нису 'или у стању да

ураде4* "а тај на5ин &андали и #лани 4-7* године прелазе на територију #фрике и одмаC

крећу у страCовиту п(а5ку, занемаривши договор склоп(ен са Бонифа?ијем* Када је

1 Q* Б* Бјури, Варварска инвазија на Европу – Германи и Римско царство 375-575, Rтопија,

Београд, -./., ;2*

2 !сто, </*

3 S* TJKKGLH, U* TGLJH, T! "#$%#&', S VNWX YGLJZ [ \NXH, ]I^*, _M`LGaEINX, -./.*

4 #фрику су покушали да нападну #ларик 64/. и &алија 64/9 3 Q* Б* Бјури, Варварска инвазија

на Европу – Германи и Римско царство 375-575 , Rтопија, Београд, -./.*, 0;* и ;-*



Бонифа?ије увидео какву је грешку направио, 1елео је да иC заустави* еAутим, римска

војска није успела да порази &андале којима су се придру1или многи авретан?и

незадови(ни римском управом* &андали већ 42.* године опседају @ипон који је освојен42/* године* Приликом опсаде @ипона страдао је и велики ?рквени ота? св* #вгустин9 из

5ије се преписке са околним епископима сазнаје о страCотама вандалске инвазије* "акон

освајања @ипона, //* фе'руара 429* године зак(у5ен је мир са &андалима и они супостали федерати $имског ?арства* еAутим, федератски односи нису дуго трајали јер

&андали /7* окто'ра 427* године освајају најва1нији римски ?ентар у #фри?и, Картагину*

Освајањем Картагине &андали постају оз'и(на претња по ?арство, а $им престаје да 'удеапсолутни господар Средозем(а*

Вандалска држава од освајања Картагине до пљачкања Рима (!"#$$%

"акон освајања Картагине, )изерик успева да створи моћну вандалску др1аву у

#фри?и* оћ &андала заснивала се на флоти и сталним п(а5кашким поCодима ду1 о'ала

едитерана, а страC од њиC ширио се од о'ала )али?ије до #лександрије*Ове п(а5кашкепоCоде пратила је веома спретна дипломатска активност, а сам )изерик постао је ва1ан

фактор у полити?и ?арства* !ако се о вандалској спо(ној полити?и зна мало, вандалски

п(а5кашки поCоди не могу се посматрати одвојено од ње*

Први поCод који је )изерик повео након освајања Картагине догодио се 44.* годинеи у њему је страдала Си?илија* Опседани су градови >ила'еј и Панормус, а њиCова

околина 'ила је толико опустошена да је ?ар &алентинијан bbb 'ио принуAен да фармере у

овим о'ластима осло'оди пореза0* еAутим, одговор ?арства није изостао и -4* јуна 44.*године по5ињу припреме за од'рану о'ала #пенинског полуострва од вандалскиC п(а5ки*

='ог велике опасности из )алије је опозван патри?ије #е?ије* О припремама за од'рану

сведо5е и арCеолошки налази који упућују на то да је у овом периоду већина градовадо'ила зидове*

Поред овиC припрема, за окршај са &андалима спремао се и исто5норимски ?ар

cеодосије* Bегове припреме су 'иле још о'имније и окуп(ена је огромна флота која сеспремала да исполови у пролеће 44/* године* еAутим, ова флота се никада није суко'ила

са &андалима јер је опозвана з'ог персијскиC и CунскиC напада који су по5ели да п(а5кају

есопотамију и cракију* #ли, иако није дошло до 'итке, покретање ове офанзиве

заплашило је )изерика који је затра1ио примирје* Оно је и склоп(ено 44-* године сазападноримским ?арем &алентинијаном и њиме је о'нов(ен федератски статус вандалске

др1аве у #фри?и, дефинисан уговором из 429* године* dарство се о'авезало да &андалима

призна власт над Проконзуланом #фриком, &изан?еном и већим делом "умидије* Овимуговором такоAе је утврAено и повезивање вандалске династије са cеодосијевом

династијом; преко верид'е )изериковог сина @унерика и &алентинијанове ћерке Евдокије*

R договарању ове верид'е велику улогу је играо и #е?ије, који је и у'едио ?ара

5 * #нтоновић, (аративни извори за историју Европе) сред*и век, Rтопија, Београд, -..7*, 4<*

6 S* TJKKGLH, U* TGLJH, T! "#$%#&', S VNWX YGLJZ EX^ \NXH, ]I^*, _M`LGaEINXH, -./.*, ///*



&алентинијана да пристане на њу, јер је сматрао да је неопCодно одр1авати до'ре односе

са &андалима*

Формално повезивање вандалске династије са ?арском породи?ом представ(авелики успеC )изерикове дипломатије* еAутим, приликом договарања верид'е @унерика

и Евдокије долази до про'лема јер је @унерик већ 'ио о1ењем ћерком визиготског кра(а

cеодорика* Како је овај 'рак представ(ао препреку )изериковим ?и(евима, визиготскаприн?еза је опту1ена да намерава да отрује вандалског кра(а и ка1њена одсе?ањем ушију

и носа* Ово је довело до о'нав(а непријате(ства измеAу &изигота и &андала*

СледећиC неколико година за &андале су протекле релативно мирно* =а'еле1ен јесамо један напад &андала на )али?ију, током 449* године* Rзро?и овог напада су

непознати* огуће је да је )изерик поново по5ео да се интересује за територију

!'еријског полуострва, али је већа вреоватноћа да је ово само део поCода #е?ија против

Свева у који су 'или ук(у5ени и &андали као федерати ?арства<*Своју дипломатску пози?ију )изерик је градио сталним претњама новим нападима

и п(а5кама* Поред претњи, сам на5ин п(а5кања 'ио је веома суров што је створило још

већи страC од &андала* Rправо на том страCопоштовању &андали су завели таласократију

у о'ластима западног Средозем(а*еAутим, главну опасност у овом период по $имско ?арство не представ(ају

&андали, већ @уни7 предвоAени #тилом* )изерик се није мешао у суко' $има са @унима иостао је неми посматра5 овиC догаAаја* "акон пропасти @унске инвазије на )алију 49/*

године и !талију 49-* године, #е?ије је изгу'ио 'итног сарадника и његова моћ по5ела је

да јењава* "акон неуспелог покушаја да се пове1е са ?арском породи?ом у'ијен је 494*године у завери коју је предводио римски аристократа Петроније аксим, а у коју је 'ио

умешан и ?ар &алентинијан* Сам ?ар је кратко над1ивео #е?ија и у'ијен је 499* године,

прилико војниC ве1'и на арсовом по(у, вероватно од стране војника лојалниC #е?ију*

"акон у'иства &алентинијан римски престо остаје 'ез ?ара, а Петроније аксим, у'и?а#е?ија, те1и највишој титули* R том ?и(у о1енио се &алентинијановим удови?ом

Евдоксијом, а свог сина Паладија верио за њену ћерку Пла?идију/.*

СменE на римском престолу произвела је велике последи?е* Оне се пре свегаогледају у погоршању односа са &андалимE* Смрћу #е?ија и &алентинијанE, који су 'или

савезни?и и подр1авали )изерикову политику//, угро1ени су вандалски интереси на

простору едитерана* Пре свега је Петронијевом 'ра5ном политиком, угоро1ен планповезивања )изерикове породи?е са ?арском династијом* Како је )изерик уо5ио ове

7 cеодосијева династија име носи по исто5норимском ?ару cеодосију b &еликом 62;7 3 279 3 Q* Б*

Бјури, Варварска најезда на Европу+++, Rтопија, Београд, -./.*, 4- 3 40*

8 #е?ије је покренуо три оваква поCода током 44-, 442 и 440* године 3 S* TJKKGLH, U* TGLJH, T!

"#$%#&', S VNWX YGLJZ EX^ \NXH, ]I^*, _M`LGaEINXH, -./.*, //28//4*

9Пре овог напада @уни су 'или у 'лиским односима са #е?ијем, твор?ем римске др1авне

политике у овом периоду и он иC је вешто користио за остваривање својиC полити5киC ?и(ева 3 Q*

Б* Бјури, &арварска најезда на Европу***e S* TJKKGLH, U* TGLJH, fWJ gEXÊLH***,//9*

10 #* TJKKGLH, U* TGLJH, fWJ gEXÊLH,***, //0*



опасности морао је 'рзо да реагује* Bегова реак?ија је 'ила страшна, 499* године

вандалска флота испловила са о'ала #фрике и кренула ка $иму*

&д пљачкања Рима до Гизериков' смрти ( $$ )) %

&андали предвоAени )изериком, заједно са #ланима и авретан?има искр?авају се

код ушћа cи'ра, два месе?а након смрти ?ара &алентинијана* "ајвевероватнија су се

искр?али измеAу -* и /9* јуна и у'рзо кренули ка $иму* dар Петроније аксим покушао данапусти $им, али је у'ијен* Од'рана града препуштена је папи >аву b/-, који се изван

зидина састао са )изериком и предао град, али под условом да светилишта остану

нетакнута* )изерик је ово приCватио и $им је п(а5кан - неде(е, а права ?ркава супоштована* П(а5ка је 'ила страCовита* Прокопије 5ак наводи да је након &елизаровог

рушења вандалског кра(евства, пронаAено мноштво предмета и статуа, као на пример

менора која је у $им донета након cитовог освајања +ерусалим, ;.* године/2*

еAутим, поред ратног плена и 'лага, много ва1нији су 'или тао?и поведни у

#фрику након повла5ења &андала* !з великог 'роја тао?а поготово се исти5у Евдоксија,удови?а &алентинијана и Петронија аксима, и њене ћерке Пла?идија и Евдокија*

Евдокија и Пла?идија 'иле су веома ва1не за )изерикове полити5ке планове* Евдокија јесада кона5но могла да се вен5а са @унериком, док је Пла?идија 'ила верена за римског

сенатора #ни?ија Ол'рија и )изерик је те1ио да оствари корист из овог 'рака*

"акон повла5ења у Картагину, вандалски напади нису престајали и након 499*године све више узимају маCа* Колико су 'иле размере овиC п(а5кашкиC поCода говори и

то да је Сидоније #полинар период након п(а5ке $има, сим'оли5но назвао hетврти

пунски рат/4* %руги извори такоAе наводе да су &андали у овом периоду заузели

Сардинију, Корзику, Балеарска острва, делове Си?илије, као и да су проширили својутериторију у #фри?и* Одатле су затим у својим п(а5кашким поCодима нападали

@испанију, Кампању, Кала'рију, Брутију, #пулију, >уканију, %алма?ију, Епир и )р5ку* "и$авена, ни dариград нису одговорили на ове нападе* $азлог томе је смена на пресотлу инови ?ареви, који нису имали снаге да се упусте у суко'е* +едини ?арски одговор 'ила су

'ројна и 'езуспешна посланства у Картагину која су тре'ала да о'ез'еде повратак

припадника ?арске породи?е*

11 О до'рим односима са )изериком сведо5и и и повратак Cришћанског епископа %еогра?ијана у

Картагину, први пут после 427i44.*год* 3 S* TJKKGL, U* TGLJH, T! "#$%#&',***, //0*

12 Папа >ав b је постигао и договор са #тилом, три године раније, када је $им спашен од @унскеинвазије 3 Q* Б* Бјури, Варварска најезда на Европу**,Rтопија, -./., Београд, /.-e S*TJKKGLH,

U*TGLJH, T! "#$%#&',***,//;*

13#* TJKKGLH, U* TGLJH, T! "#$%#&', S VNWX YGLJZ EX^ \NXH, ]I^*, _M`LGaEINXH, -./.*, //;*

14 !сто, //<*



еAутим, први прави одговор на вандалске нападе дошао је из =ападног ?арства*

&ојни заповедник $и?имер успео је да порази &андале у 'и?и код #григента, 490* године*

='ог заслуга у овој 'и?и, нови ?ар #вит/9 је $и?имеру дао титулу DEFGHIJK DGLGIMD 3 а и одтада он постаје неприкосновена ли5ност у др1ави/0* "акон овога $и?имер је у'рзо

искористио своју полити5ку моћ и з'а?ио #вита, а за новог ?ара поставио ајоријана,

окто'ра 490* године* ајоријан у'рзо након доласка на власт планира поCод на &андале иу том ?и(у се мири са комесом арселином, који се осамосталио у %алма?ији /;* dар

сматра да ће овим поCодом кона5но сломити вандалску моћ и повратити власт над

афри5ким провин?ијама* Припреме по5ињу 49<* године и њиCов опис мо1е се видети изпанегирика Сидонија #полинара посвећеног ?ару ајоријану/<* По плану инвазије

тре'ало је покренути велику поморску експеди?ију која 'и скршила моћа &андала од

Картагине, све до о'ала !'еријског полуострва* "акон тога римска војска 'и тре'ало да се

искр?а на територију авретаније и одатле направи про'ој све до Картагине, док 'и комесарселин тре'ало да протера &андале са Си?илије*

Припреме за овај поCод завршене су 40.* године, тако да је )изерик имао доста

времена да припреми од'рану* Пре свега он је тра1и примирје са $имским ?арством,

меAутим ове мол'е нису услишене и он је морао да предузме друге мере* )изерик је имаоплан да девастира мавретанску зем(у како 'и оте1ао кретање римске војне силе, као и да

припреми флоту за директан суко' са флотом ?арства*Како се овај суко' да(е одвијао прили5но је нејасно* !звори упућују на могућу

издају унутар ?арске војске/7* +едан гарнизон ?арске флоте заро'(ен је у 'лизини

Картагине, док је остатак флоте уништен или се расуо по едитерану* !нвазија је такопропала и ајоријан је 'ио принуAен да пову5е трупе* +едина до'ра ствар која је настала

као производ инвазије 'ила је арселиново освајање Си?илије* ада ни оно није 'ило

дугог века јер се арселин након суко'а са $и?имером вратио у %алма?ију, а не'рањена

Си?илија поново је постала мета вандалскиC напада*Поред неуспешног војног поCода, dариград и $авена су више успеCа имали на по(у

дипломатије* =аCва(ујући споразуму )изерика и исто5норимског ?ара >ава, 40/i40-*

године, дошло је до повртка Евдоксије и Пла?идије, а 'рак @унерика и Евдокије признат јекао легитиман* +ош један врло 'итан део овог споразума 'ио је тај да ће dариград и

Картагина подр1ати #ни?ија Ол'рија, Пла?идијиног му1а и )изериковог штићеника као

15 #вит је за ?ара проглашен у'рзо након вандалске п(а5ке $има уз помоћ )ота и галске

аристократије 3 S* TJKKGL, U* TGLJH, fWJ gEXÊLH,***,//7*

16 $и?имер је прозван Oтвор?ем ?ареваP 3 Q* Б* Бјури, &арварска најезда на Европу***, /.7*

17 Комес арселин, је војни заповедник у слу1'и SJ?ија, који се након његNве смрти повукао у%алма?ију и створио неку врсту аутономне др1аве 3 S* TJKKGL, U* TGLJH, fWJ gEXÊLH,**, //7*

18 !сто, /-.*

19 огуће је да је доста римскиC федератскиC трупа гајило симпатије према &андалима 3 !сто,

/-.*



новог ?ара у $иму* Ово је пре свега ишло на штету =ападног ?арства и $и?имер је 'ез

о'зира на овај споразум за новог ?ара поставио >и'ија Севера* Овај $и?имеров потез

разгневио је )изерика и &андали поново по5ињу да нападају ју1ну !талију и Си?илију*"и ?ар >ав b није подр1авао $и?имера и није 1ело да му поша(е помоћ у 'ор'и против

&андала*

$и?имер је већ, 404* године уколнио неспосо'ног >и'ија Севера са ?арскогпрестола и за новог ?ара је 40;* године постав(ен гр5ки аристократа #нтемије*

Постав(ење )рка за ?ара =ападног римског ?арства довело је до з'ли1авања $авене и

dариграда, а 1енид'а $и?имера са #нтемијевом ћерком довела је до јединства унутар=ападног ?арства* )изерик опет није успео да постави #ни?ија Ол'рија на ?арски престо*

!змеAу свргавања Севера и постав(ања #нтемија, дошло је до мањиC суко' измеAу

&андала и ?арства, у којима је комес арселин успео да 400* године, поврати Сардинију

?арству-.* еAутим, највећа офанзива је тек следила* )одине 40<* покренута је офанзивапод воAством зета ?ара >ава, Флавија &асилиска* Поред овога флота је припремана и на

западу, а Си?илију је поново заузео арселин* Флота коју је &асилиск повео 'ила је

огромна у изворима се помиње 5ак до /..... 'родова* Покретање ове офанзиве

престравило је &андале и )изерик је молио за мир, а помиње се да је 5ак свевско и готскопосланство напустило Картагину-/*

еAутим, поред овако страви5ног ефекта ове офанзиве, она није 'ила успешна*&асилиск је своју армаду укотвио код еркуријума, на афри5кој о'али и није је померао

пет дана* Rзоро?и овог одуговла5ења су непознати и постоји могућност да га је )изерик

поткупио или да је сам те1ио узурпа?ији* Како год 'ило, )изерик је ово одуговла5ењеискористио и девастирао ?арску флоту* R овој експеди?ији успеCа је донекле имао

@ераклијус, који је са делом армије освојио cриполис, а затим и Бизан?ену, са ?и(ем да се

са &асилисковом војском удру1и у Проконзуларној #фри?и* еAутим, након сазнања о

поразу код еркуријума, @ераклијус је 'ио приморан да се пову5е* ир је зак(у5ен 4;.*године*

R годинама коју су уследиле након пропасти велике офанзиве, дошло је до суко'а

измеAу $и?имера и #нтемија* Као посредник у суко'у у5ествовао је #ни?ије Ол'рије, којисе 4;-* године удру1ио са $и?имером и најзад постао римски ?ар* Ове вести су прили5но

о'радовале )изерика и деловало је да је његов претендент кона5но постао ?ар* еAутим,

Ол'ирјева смрт након само неколико месе?и владавине потпуно је урушила )изериковенаде о већем ути?ају на $имско ?арство*

jто се ти5е )изероковиC поCода након 4;.* године, успео је да поврати Си?илију и

Сардинију под вандалску власт, а помињу се и п(а5кашки поCоди у исто5ном Средозем(у*

%уг период ратовања и суко'а $имског ?арства и &андала завршен је кона5но 4;0* годинепадом =ападног римског ?арства и потписивањем такозваног Oве5ног мираP са

исто5норимским ?арем =еноном* %ета(и уговора нису са5увани али кона5но је уговор

измеAу &андала и $имског ?арства потписан као уговор измеAу две др1аве и није сезаснивао на меAусо'ном поверењу поједина?а*

&ећ наредне године )изерик умире у Картагини и наслеAује га син @унерик*

20 арселин је склопио договор са >авом b и освојио Сардинију у име !сто5ног римског ?арства

3 S* TJKKGLH, U* TGLJH, T! "#$%#&',***,/-/*

21 !сто, /--*



*акључак

Смрћу )изерика, &андали су изгу'или моћног владара који је о'ликовао политку

западног Средозем(а и успео да ук(у5и један варварски народ у високу политику већпосрнулог $имског ?арства*

RспеC &андала у #фри?и мо1е се приписати незадово(ном домаћем становништу

које је вековима 'ило тла5ено тешким пореским системом, као и великом експлоата?ијомафри5ког зем(ишта од стране $им(ана* Поред тога верска криза која у том периоду

узима маCа у #фри?и омогућава &андалима, који су аријан?и, да до'ију подршку од

донатиста* Овакви услови 'или су дово(ни спосо'ном )изерику да створи др1аву која ће

о'ликовати политику Средозем(а наредниC пола века--*jесдесетак година након )изерикове смрти полити5ки, класни и верски раздор

по5ео је да уништава др1аву &андала и он је 924* године пала као 1ртва +устинијанове

о'нове $имског ?арства*

>итература:

#* TJKKGLH, U* TGLJH, T! "#$%#&', S VNWX YGLJZ EX^ \NXH, ]I^*, _M`LGaEINXH, -./.*

* #нтоновић, (аративни извори за историју Европе) сред*и век, Rтопија, Београд, -..7*

T*kKEXÎ, ,!%$.!/.!01/$1 %12# 1/.!'$14 #/60#, \l], mEFKJ`, /7<.*

Q* Б* Бјури, Варварска инвазија на Европу – Германи и Римско царство 375-575, Rтопија,

Београд, -./.

!звори:

22 T*kKEXÎ, ,!%$.!/.!01/$1 %12# 1/.!'$14 #/60#, \l], mEFKJ`, /7<.e 4;,4<*



bHG^NKJ Nn \JoGLLJpH, 86'19 1: ! ;1') "#$%#&' #$% ,/!/6, IKEXHLEIJ^ `Z q*rNXGXG, q*k* sNK^,]JG^JX, t* V* kKGLL, /7;.*

Documents

Vandalska talasokratija