Embed Size (px)
Citation preview
NOVE
Godina II • Broj 137 • 18. oktobar 2019. • Cena: 40 dinara
9772560365004
ISS
N 2
56
0-3
65
5IS
SN
25
60
-36
55
DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!
éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6
str 11
str
7
Kultura
str 18
Ljudi
Društvo
str 8
str 2
U BALETU SAMO TALENTI BRILJIRAJU
Pohvale Ane Brnabić našim kreativcima
BUDUĆNOSTGRADSKIHPIJACA str 15
Poljoprivreda
DESET GODINA DŽEZ FESTIVALA “JAZZIK”
Dejan LjubisavljevićEkonomija
str 16-17
S u b o t i č k i p o l j o p r i v r e d n i c i z a d o v o l j n i s u b v e n c i j a m a
24. i 25. oktobra, na sceni Dečjeg pozorišta
Natalija Raičević:
JESEN MIRIŠE NA
VRUĆE KESTENEKako da se
vlasnici zaštite od nesavesnih
zakupaca stanova?
Sa prodavcima pečenog kestenakraj zadimljenih furuna u Subotici
Nedimović i Laban obišli 4 sela SBO
NOVEdruštvo2 Broj 13718. oktobar 2019.
•Radovi nekoliko učeni-ka Politehničke škole u Su-botici, sa smera tehničar za oblikovanje grafi čkih pro-izvoda, među najboljim su radovima, predstavljenim u okviru publikacije časo-pisa „Plima”, koji izdaje Fa-kultet primenjenih umetno-sti u Beogradu, uz podršku platforme „Srbija stvara”. Subotičkim đacima pohvale je uputila i premijerka Ana Brnabić.
Časopis „Plima” posvećen je
najtalentovanijim đacima i stu-dentima u oblasti vizuelnih ko-munikacija, koji objedinjuje više od 20 umetničkih škola i akade-mija, a koji je Fakultet prime-njenih umetnosti u Beogradu uz podršku platforme „Srbija stva-ra” pokrenuo sa idejom, da se na jednom mestu okupe rado-vi dolazećih generacija i pokažu vrhovi kreativnosti, u oblasti te umetnosti.
Za Politehničku školu iz Subo-tice, to je bila prilika da prikažu
i podrže talenat svojih učeni-ka. Promocija časopisa i r a -dova održana je u uto-rak, 8. oktobra u Jugo-slovenskoj kinoteci u Beogradu.
Premijerka Ana Brnabić je istakla, da je veoma važna podrška platfor-me „Srbija stva-ra” i uputila po-hvale najtalen-tovanijim uče-nicima i stu-dentima za vrh kreativ-nosti koju su pokaza-li u oblasti vizuelnih komuni-kacija, dok je o fakultetskoj podršci govorio Slavimir Stojanović, urednik časopisa”Pima” i pro-fesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
- Krajem prošle školske godi-ne prikupila sam radove učenika
i poslala ih izdavaču i tako su u ovoj publikaciji mesto našli i
radovi naših učenika - Ti-mee Gabor,
K a -
r o l i n e Ali, Akoša Kul-čara, Emili Čović i Deni-sa Piukovića. Publikacija “Pli-ma” je godišnje izdanje i pokrenuta
je sa i d e -
jom da se obja-ve rado-
vi učeni-ka i stu-denata sa
teritori je čitave Sr-
bije, koji u ovom tre-nutku pred-stavljaju vr-hove krea-
tivnosti u oblasti vizuel-nih umetnosti - rekla je za Nove
Subotičke novine, Mirjana Mi-trić, nastavnik Politehničke ško-le u Subotici.
Emili Čović, jedna je od pe-toro subotičkih autora i učeni-ka Politehničke škole, a njena su se dva rada našla u ovogodišnjoj publikaciji “Plime”.
Oko 150 kreativnih rado-va učenika trećeg i četvrtog ra-zreda, Politehnička škola posla-la je na Konkurs za objavljivanje u prestižnom časopisu „Plima”, od kojih je devet izabrano među najboljima.
A. Šiška
U Subotici borave Kai-ri Enok i Aita Arund, vas-pitačice iz Estonije koje su došle u Predškolsku usta-novu “Naša radost” zbog Montesori programa, koji se kod njih ne primenjuje kao u Srbiji. One žele, da u svom radu primene Mon-tesori program i tokom bo-ravka u Subotici imale su priliku da se upoznaju sa načinom rada u vrtiću sa takvim programom.
“Mi u Estoniji primenjujemo delimično elemente Montesorija, ali želeli smo da se upoznamo sa celokupnim procesom i materija-lom Montesori programa, koji se ovde primenjuju, a to smo ovde imali priliku da vidimo. U Subo-tici ćemo boraviti nedelju dana i već smo posetili tri Montesori vr-tića, posetili smo Gradsku kuću, a Sinagoga je predivna. Subotica je prelepa”, kaže Kairi Enok iz Estonije.
Enok dalje objašnjava, da i u Estoniji deca su do 7 godina u vrtiću i posle kreću u školu. Si-stem obrazovanja u vrtićima u Srbiji i Estoniji je sličan, jedi-no kod Vas se uči po Montesori programima.
Poseta koleginica iz Esto-nije realizovana je u okviru
projekta mobilnosti K1 u orga-nizaciji „Etving programa JOB shadowing”. Reč je o poseti rad-ne prakse, takozvanom job še-doving. Predhodno su “Našu ra-dost” posetile vaspitačice iz Špa-nije, a sada iz Estonije, a u planu su i posete vaspitačica iz Francu-ske i Portugala.
“To je nešto što mi u Predš-kolskog ustanovi “Naša radost” i Srbiji razvijamo u velikoj meri. Vredi spomenuti i grad Suboticu, lokalnu samoupravu, kao izuzet-ne partnere i osobe koje nam daju
veliku podršku u svemu ovome i unapređuju zna-nje, vaspitanje i obrazo-vanje, kao i celokupan si-stem znanja i obrazovanja u Srbiji. Ovakve posete su veoma značajne, jer do-lazi do razmene tradicije, kulture i znanja”, rekao je Nebojša Markez, direk-tor Predškolske ustanove “Naša radost”.
Vaspitači iz Subotice za sada su boravili u Ne-mačkoj, Norveškoj i Dan-skoj i sva iskustva koja su tamo stečena su pri-menjena u našim vrtići-ma, kaže Markez.Pose-ta je realizovana u okvi-ru „Etving programa JOB shadowing”!
Montesori program je osno-vala pedijatar Marija Monteso-ri 1907. godine i program ima za cilj da podstiče detetov osećaj ne-zavisnosti. Vaspitači pitaju decu, da li žele da probaju da reše odre-đeni zadatak, da li im je potrebna pomoć u onome što rade ili misle da nisu spremni za to. Monteso-ri program se zasniva na buđenju želje za učenjem, zadovoljavanju radoznalosti, izgrađivanju kon-cetracije, razvijanju radnih navi-ka i samopouzdanja.
S.Iršević
80. tradicionalna berza antikviteta u Nepkeru
Susret kolekcionara i Sajam antikviteta
u Subotici• Društvo kolekcio-
nara Subotica organi-zuje svoju 80. berzu an-tikviteta u MKC-u Nep-ker u Subotici, 19. okto-bra, od 8 do 14 sati. Na jednom od najznačajni-jih sajmova antikviteta u Srbiji blizu sto izlaga-ča će izložiti svoju po-nudu i očekuje se oko trista posetilaca iz Sr-bije i okolnih zemalja.
Na susretu kolekcionara i Sajmu antikviteta u Suboti-ci, tradicionalno već 80 go-dina s eizlažu vredne stari-ne: umetničke slike, nakit, knjige, razglednice, oružje, odlikovanja, značke, satovi, numizmatički i fi latelistič-ki rariteti, predmeti od sre-bra i porculana, etnograf-ski predmeti i mnogo toga još čini vrlo primamljivim ovaj Sajam.
Posetioci sajma mogu poneti sa sobom neke svoje starine koje su do sada brižno čuvali, ukoliko su ih naumili prodati ili žele samo da im se proceni vrednost, jer mogu prikupiti mišljenja najiskusnijih stručnjaka.
„Plaćanjem ulaznice posetioci dobijaju i ovaj put jednu prigodnu razglednicu u boji, koja je štampana u svega 400 numerisanih prime-raka, povodom 80. godišnjice izbijanja Drugog svetskog rata, saop-štio je predsednik Društva kolekcioinara Subotice Silvester Gerlovič.
N.H.K.
Radovi učenika Politehničke škole u Subotici publikovani u prestižnom časopisu „Plima” za vizuelne komunikacije
Pohvale Ane Brnabić talentima, za vrh kreativnosti!
U Predškolskoj ustanovi „Naša radost” organizovana edukacija savremenog programa za inostrane vaspitače
Vaspitačice iz Estonije uče Montesori program u Subotici
i podrže talenat svojih učeni-ka. Promocija časopisa i r a -dova održana je u uto-rak, 8. oktobra u Jugo-slovenskoj kinoteci u
Ana je istakla,
da je veoma važna podrška platfor-me „Srbija stva-ra” i uputila po-hvale najtalen-tovanijim uče-nicima i stu-dentima za vrh kreativ-nosti koju su pokaza-li u oblasti vizuelnih
u ovoj publikaciji mesto našli i radovi naših učenika -
mee Gabor, K a -
je sa i d e -
jom da se obja-ve rado-
vi učeni-ka i stu-denata sa
teritori je čitave Sr-
bije, koji u ovom tre-nutku pred-stavljaju vr-
Petar Stajić sa svojim antikvitetima
NOVE grad 3Broj 13718. oktobar 2019.
izlaze nedeljno
IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost
Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042
Matični broj: 21255947, PIB: 109859609
Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 ([email protected]), ([email protected]);
Zamenik gl. i odg. urednikaNada Harminc Karanovićtel: 552-859
Redakcija - novinari: tel: 553-042;
Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Bojan Nikolić
Kolumnista:Milutin Mitrić,([email protected])
Karikaturista:Milenko Kosanovićtel: 064/386-3435([email protected])
Tehnički urednik: Robert Kiš ([email protected])
Marketing: tel: 553—914, e-mail: [email protected]
Oglasi i čitulje: tel: 553-805([email protected])
Štampa: „Štamparija Borba” A.D. Kosovska 26, Beograd
CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660
NOVE
CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:
6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi
12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi
6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi
12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi
Sećate li se bajke „ Pinokio?. Znate da je taj drveni lutak imao problema sa lagan-jem, i gle čuda, baš zbog toga svaki put kada bi slagao, njegov bi se nos uvećao. Lako je rešiti probleme u bajkama, ali u stvarnom svetu lažovi obično ne budu kažnjeni. Pa sve i da im naraste nos, oni bi se sigurno pod-vrgli plastičnoj operaciji, samo da ne budu uhvaćeni u laži.
Često na ovom mestu pisao sam, kako nam je ovdašnji život satkan od laži. Laž nas okružuje i progoni, a mi je prihvatamo kao utehu. Živimo sa njom i veliko je pitan-je, kako bi se navikli živeti sa istinom. Zako-ni ne kažnjavaju laganje, sem kada se laže na sudu. Osuda za ovaj nemoralni čin je prepuštena društvu i njegovim moralnim normama. Svojim naslednicima, ako ništa drugo, možemo bar ostaviti – čist obraz. Budi, brate, pošten. Ne laži i ne kradi! Ima li išta lakše od toga.
A šta se sve krade, čovek da ne poveruje! Šine sa sporednih koloseka, kovane ogra-de, liveni poklopci sa kanalizacionih šahti, bakarni oluci sa kuća, električni kablovi, bronzani spomenici herojima, spomenici sa groblja, ukrasne vaze, struže se i pozlata sa slova na nadgrobnim spomenicima. Čitam da u nekim vojvođanskim selima domaćini noću spavaju u štali, kako bi stoku sačuvali od lopova ili dežuraju na svojim njivama da im lopovi ne oberu kukuruz. Često poželim ono vreme, kad smo onako bezbrižni, iz dečijeg nestašluka, išli u krađu tuđeg voća. Još nezrelog, jer se zrelo pažljivije čuvalo. Na nešto vrednije od ukradenih poluzre-lih jabuka i šljiva, nismo ni pomišljali. Zbog kućnog vaspitanja, strogih učitelja, a boga-mi i straha od milicije. Nema više primaml-jivih voćnjaka u predgrađima, a i krađa voća u voćnjacima nije više neko junaštvo. Danas se krade država, banke, preduzeća, automo-bili i zamislite, tek ostavljeno cveće sa gro-bova. I niko se zbog toga ne stidi.
Civilizovana društva počivaju na osećaju stida, možda i više nego što počivaju na zakonima. Kada stida nema, nema ni jasne granice između dobra i zla. Bez stida nema ni osećaja krivice, ni kajanja, ni časti. Pos-ramljenost je vrednost koju je savremeno
društvo izgubilo. Kod naših predaka, obraz je bio najvažnija „ imovina “, a sad zbog laži, lopovluka i drugih marifetluka ne može ni da se zacrveni. Dovoljno je da otvorite tv sa nacionalnim frekvencijama i što bi rekao Mićko iz one humorističke serije, „što nam je danas divno – dno „. Tu paradu, jada i vulgarnosti predvode „zvezde programa“ prostitutke, lopovi, kriminalci i druge bi-zarne karikature. Živimo poslovicu: „ Čega se pametan stidi, time se budala ponosi „. Srpska žaba bestidnosti je, činimi se skuva-na i tom smo loncu svi pomalo dodavali svoj začin.
Evo, skavkodnevno slušam, kako su nam novine - mrak. I ljudi se s pravom pitaju: „ko su ovde mazohisti?. Novinari koji sve to pišu ili narod što to, redovno čita. Nikako ljudima da objasnimo, da je žutilo i mrak u novinama, odraz žutila i mraka u nama.
Na društvenim mrežama, minule nede-lje, najviše klikova, lajkova i šerova, dobi-la je priča o tome kako je neka tamo Maca pokazala svoju „ cicu “. Pošto očigledno, po broju pregleda, lajkova i šerova, narod to želi da zna i svakako vidi, eto ti već slede-ćeg dana na naslovnoj strani „cice“ Macine. I gle, dvoličnosti ljudi. Kad su sami, klik i lajk na „ cicu”, a narednog dana „ pljuju “ novinare o čemu pišu. Pa dragi moj naro-de, pišu o onome o čemu vi želite da gleda-te i čitate. Novine žive od prodaje na kiosku, a da ste vi tako gadljivi na ove sadržaje koje kritikujete i na Macinu „cicu“, koja bi buda-la nešto radila, odnosno slikala i pisala, a da mu se uopšte ne isplati. To je ono, da smo u lonac bestidnosti svi pomalo dodavali svo-je začine.
Da bi naše vrhunske sportiskinje Ana, Je-lena, Sonja, Milica ili Ivana došla na naslov-nicu novina, one moraju godinama da tre-niraju, da se odriču, trude i da svakog dana pobeđuju sebe. Da bi Stanija, Kija i Luna, bile na naslovnoj strani, samo im treba da „ zaborave “ da obuku gaćice.
Ne znam zašto sam napisao ovu kolu-mnu, ni kome je pišem, ni od koga očeku-jem da se postidi. Pišem je tek tako, da me pod ove stare dane manje grize savest, da sam nešto znao, a nisam nikom rekao!
Pita se ovaj naš su-građanin dok pozira po-red znaka zabrane po-stavljenog kod Zelene fontane u centru gra-da? Šta znači ova zabra-na, da li se treba čuva-ti fontane koja je u fazi rušenja sama od sebe, da li nije dozvoljen pri-stup da joj se ne bi na-nosila šteta (!) i da li će onaj ko joj pristupi, a u tom nedozvoljenom (i gnusnom) činu bude za-tečen i identifi kovan (od koga?), biti odgovarajuće kažnjen?
Ni na jedno od ta tri pitanja baš ne bi mogao da se da pozitivan od-govor. Ne baš, nego nikako. Ono jeste, što se prvoga tiče, ima tu ruini-ranih stepenica i polomljenih pločica, ali da je opasno, ili opasnije ho-dati po fontani nego u nekim drugim delovima grada – naročito ispod naše lepe secesijske arhitekture sa koje otpadaju elementi – ne bi se re-klo! Uostalom, na Zelenu fontanu idite na svoju odgovornost, a ko se čuva, njega i Bog čuva! Tako bi moglo da piše, umesto „zabranjen pri-stup“, ali onda bi bila potrebna mnogo velika tabla da bi sve stalo.
Zelenu fontanu ni Pomenuti, to jest Bog, ne može više da spase, mada to nekima još nije jasno pa tu i tamo cvrkuću o njenoj „rekon-strukciji“. Tako da joj niko ne može naštetiti, osim da sedne za uprav-ljač bagera, zaleti se i napravi od nje gomilu šuta, ali u tom slučaju samo bi učinio dobro delo. Posle se angažuju ovi iz „Čistoće“, lepo to pokupe i odnesu na deponiju. Završena priča, gradimo nešto novo.
„Zabranjen pristup“ na neko mesto, po logici stvari, podrazumeva i određene sankcije ukoliko se takvo upozorenje ne poštuje. Kakav to, u ovom slučaju, prekršaj čini onaj ko zakorači pored znaka zabrane prema fontani? Kojim zakonom, kojim „pozitivnim propisom“ (nika-da mi nije bilo jasno kakvi su to onda „negativni propisi“?) – je regu-lisano da je fontani u centru grada, koja, istina, ne radi, ali nije ogra-đena ni zaštitnom ogradom, „zabranjen pristup“?
„Ceterum censeo Carthaginem esse delendam“, kako bi onomad rekao onaj bać-Marko (Porcije Katon Stariji), u prevodu: „Što se ostaloga tiče, smatram da Kartaginu treba razoriti“. Da parafraziram: Zelenu fontanu treba ukloniti! MR
Foto + rečU RETROVIZORU
Piše: Milutin Mitrić
GDE JE NESTAO STID
Kome je i zašto „zabranjen pristup“?
Kosanović
NOVEpolitika/grad4 Broj 13718. oktobar 2019.
Posetu Dragana Čovića, pred-sednik DSHV Tomislav Žigma-nov ocenio je kao značajni korak u proširenju multilateralne sa-radnje između Hrvata u Srbiji i Hrvata u BiH.
“Mi moramo intezivirati našu komunikaciju i saradnju, zajed-nički pokušati da na području kulture a onda i politike tu sarad-nju obogaćivati susretima, zajed-ničkim radom i aktivnostima. Hrvati u Srbiji mogu mnogo na-učiti od Hrvata u BiH koji vešti-je artikuliraju svoje interese, bo-lje su institucionalno i kadrovsko postavljeni i na kraju ostvaruju i
bolje uspehe.“ objaš-njava Tomislav Ži-gmanov, predsednik DSHV.
Ključ uspeha za na-predovanje zajednice jeste izgradnja kvali-tetnih odnosa sa Be-ogradom i Zagrebom, ali i međusobna sa-radnja naroda, poru-ka je Dragana Čovi-ća, nakon sastanka u Subotici.
„Čini mi se da ima-mo puno toga, što tre-ba omogućiti jednoj
ovakoj zajednici da zaštiti svoju baštinu, svoju tradiciju, nasleđe i identitet, što je jedna posebna vrednost koja će se moći artiku-lirati kako se Srbija bude pribli-žavala evropskim integracijama. Moram istaći da imam odličnu komunikaciju sa vlastima u Be-ogradu, koje moram da pohva-lim za delovanje i razumevanje, a najbolji primer je njihovo anga-žovanje oko rodne kuće bana Je-lačića.“ rekao je Dragan Čović, predsednik HDZ BiH.
Susreti Hrvata iz Srbije i BiH na ovom nivou su neophodni i značajni, smatra Jasna Vojnić predsednica HNV.
„Iskustvo koje Hrvati u BiH imaju, a koje se odnosi na njiho-vu zastupljenost u strukturama i njihovim delova-njem kroz institu-cije, je itekako zna-čajno kao model za Hrvate u Repu-blici Srbiji. Tako-đe i izuzetna, du-gotrajna i učesta-la komunikacija koju gospodin Čo-vić ima sa visokim državnim vrhom
Republike Srbije
i Hrvatske, nama može biti zna-čajna.“ istakla je Jasna Vojnić, predsednica HNV.
Sastanak u Subotici održan je na jedan od četiri nacionalna praznika Hrvata u Vojvodini – Dan rođenja bana Jelačića. Sve-čanost povodom praznika održa-na je na Petrovaradinu, rodnom mestu bana Jelačića, gde su po-red Dragana Čovića, predstav-nika HNV i DSHV, učestvova-li i predstavnici vlasti iz Beogra-da kao i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
B. Nikolić
Poruka sa sastanka predsednika HDZ-a BiH sa predstavnicima DSHV-a i HNV-a
Dragan Čović: Ključ napretka je u saradnji sa Beogradom i Zagrebom
Predsednik HDZ-a BiH i bivši član
predsedništva BiH Dragan Čović, sa-
stao se u Subotici sa predsednicom
Hrvatskog nacionalnog veća Jasnom
Vojnić i predsedniko Demokratskog
saveza Hrvata u Vojvodini Tomisla-
vom Žigmanovim, sa kojima je raz-
govarao o položaju Hrvata u dve ze-
mlje i širenju međusobne saradnje.
Veliki broj radova krasiće novi Zbornik, koji će biti prezentovan
u subotu 19. oktobra
“Bunjevačka lipa rič”
• U prostorijama Bunjevačke ma-
tice, u subotu 19. oktobra održaće se promocija XII zbornika “Bunjevač-ka lipa rič”.
Promocija XII zbornika “Bunjevačka
lipa rič”, sa početkom u 10 časova, održa-če se 19 oktobra u prostorijama Bunjevač-ke matice. Posetiocima će se obratiti poča-sni predsednik Ivan Sedlak, koordinator projekata Damir Išpanović i predsednik žirija Stipan Šarčević.
Prisutni će imati priliku da se upoznaju sa dečijim literalnim i likovnim radovima, koje su izradili mališani koji pohađaju bu-njevački jezik sa elementima nacionalne kulture, u subotičkim osnovnim školama.
Na konkurs je pristiglo preko 50 likovni radova, 22 rada iz oblasti poezije i 23 rada iz oblasti proze iz škola: “Sečenji Ištvan”- Subotica, “Sveti Sava”- Subotica, “Ivan Milutinović”- Subotica, “Ivan Milutinović” - Mala Bosna, “Matija Gubec”- Tavankut, “Vuk Karadžić”- Bajmak, “Bosa Milićević”- Novi Žednik, “Pionir”- Stari Žednik.
Reč je o sad već tradicionalnoj manife-staciji „Bunjevačka lipa rič”, čija je smotra dečijeg stvaralaštva prvi put održana još 2007. godine. Najbolji dečiji radovi objav-ljeni su u Zborniku. B. Nikolić
•Proteklog vikenda u Novom Sadu je održana manifestacija “Da se i mi čujemo”, kako bi se skre-nula pažnja na važnost bavljеnja rеkrеativnim sportom osoba sa invaliditеtom, a učestvovali i čla-novi Gradskog Udruženja “Auti-zam Subotica”.
Manifestaciju “Da se i mi čujemo”,
organizovali su Sportsko-rеkrеativno udružеnjе za dеcu i omladinu sa posеbnim potrеbama “Dеlfin”, u saradnji sa Srpskim savеzom za rеkrеativni sport osoba sa invaliditеtom “Rosi”, a u njoj su učestvo-vali i članovi Gradskog Udruženja “Auti-zam Subotica”.
Ognjеn Cvjеtićanin, član Gradskog vеća za sport i omladinu rekao je učesnici-ma da manifеstacija ima višеstruki značaj.
—Porеd toga što promovišе sport i zdravе stilovе života, skrеćе pažnju na osobе sa invaliditеtom i na njihovе potrеbе, sa kojima čеsto nismo u pot-punosti upoznati. U poslеdnjе vrеmе upravo ova katеgorija sportista bеlеži odličnе rеzultatе, pa svim osobama sa invaliditеtom koje sе bavе sportom profеsionalno ili rеkrеativno, želim da i dalje podsticajno daju dobar primеr, kako bi trеbalo živеti i boriti sе u životu - izja-vio jе Ognjеn Cvjеtićanin poručivši or-ganizatorima da nastavе sa održavanjеm ovakvih manifеstacija i narеdnih godina.
Manifestaciji u Novom Sadu pridružili su se i članovi Udruženja “Autizam Subotica”, koji su dali svoj doprinos u sportu, druženju
i edukovanju.- Cilj sport-
ske manifesta-cije je bio da se skrene pa-žnja na važ-nost bavljenja rekreativnim sportom oso-ba sa invali-ditetom.Veli-ku zahvalnost kao Udruže-nje iskazuje-mo Sportskom Savezu Srbije i generalnom sekretaru Go-
ranu Marinkoviću. To je bila još jedna prilika da pokažemo da smo svi isti i da osobe sa invaliditetom i autizmom mogu jednako da se bave i sportom, da se dru-že i razumeju svakodnevni život - rekla je Suzana Skenderović, predsednik Udruženja “Autizam Subotica”.
Manifеstaciji jе prisustvovalo oko 150 učеsnika iz ustanova i udružеnja koja sе bavе osobama sa smеtnjama u razvo-ju. Manifеstacija “Da sе i mi čujеmo” ovе godinе je održana po prvi put, a organi-zaciju manifеstacijе su podržali Gradska uprava i Pokrajinski sеkrеtarijat za sport i omladinu.
A. Šiška
U novembru turnir u kuglanju
Udruženje “Autizam Suboti-ca” je u Novom Sadu sklopilo do-govor sa Sportsko-rеkrеativnim Udružеnjеm za dеcu i omladinu sa posеbnim potrеbama “Dеlfin”,i Srp-skim savеzom za rеkrеativni sport osoba sa invaliditеtom “Rosi”, da se u novembru održi i turnir u kuglanju za osobe sa invaliditetom i članove tih udruženja.
Gradsko Udruženje „Autizam” Subotica učestvovalo na sportskoj manifestaciji u Novom Sadu
Osobe sa invaliditetom odlični sportisti!
Dragan Čović, predsednik HDZ BiH
Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV
NOVE grad 5Broj 13718. oktobar 2019.
www.pusin.rs
Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h
Na 25. sedni-
ci Skupštine gra-
da, većinom gla-
sova odbornici su
usvojili rebalans
gradskog budže-
ta u iznosu od oko
8 milijardi dina-
ra. Takođe do-
net je Zaključak o
prihvatanju Izve-
štaja o ostvare-
nju budžeta gra-
da Subotice za pe-
riod od 1. januara
do 30 juna 2019
godine, kao i Za-
ključak o prestan-
ku mandata čla-
na Gradskog veća
za poljoprivredu.
Usvojeni rebalans budžeta donet je zbog raspodele suficita koji je grad ostvario zaključno sa 2018. godinom u iznosu 374 mi-liona dinara. Drugi razlog dono-šenja rebalansa je potreba da se namenski transferi i donacije od
drugih nivoa vlasti, koji su gradu Subotica odobreni u toku godine, na osnovu predloženih projeka-ta, rasporede u skladu sa budžet-skom klasifikacijom. Rebalan-som predloženi obim budžeta iznosi 7.997 miliona dinara.
“Ovo je prvi rebalans budžeta ove godine, jer nam dolaze sred-stva sa viših nivoa vlasti i sto-ga je normalno da neka sredstva prebacujemo sa određenih pozi-cija na druge pozicije. Po ostva-renim rezultatima vidi se jasno da je došlo do određenih ušteda kao i da smo vodili računa o ras-hodima u korist investicija. Ta-kođe milijardu dinara smo dobi-li od Republike i Pokrajine za ra-zne projekte od Gerontološkog centra, stanova za izbeglice, pro-jekte u kulturi do rekonstrukcije ulice Maksima Gorkog koja je u toku, i zbog toga je rebalans da-nas i usvojen.” rekao je gradona-čelnik Subotice Bogdan Laban.
Iako su opozicione stranke tvrdile da je budžet preuveličan, vladajuća većina je odgovorila da je Grad svoje obaveze servisirao u roku bez korišćenja budžetskih
rezervi kao i da se ne planira za-duživanje kod poslovnih banaka. Planirano ostvarenje budžeta na kraju godine, trebalo bi da bude oko 90 odsto.
“Svako vidi ono što želi da vidi, pa tako i opozicija. Činjeni-ca je da je u ovom izveštaju o iz-vršenju budžeta prihodna stra-na ostvarila izvršenje od 32 pro-centa ali isto tako treba pogleda-ti rashode koji su smanjeni. Me-đutim ono što treba imati u vidu je činjenica da je Grad sve svoje obaveze izvršavao u roku, uklju-čujući i kredite koje je nasledio iz prethodnog perioda. Kada go-vorimo o neostvarenju prihoda, treba imati u vidu da u toj struk-turi prihoda, ono što ohrabru-je su povećani prihodi od stra-ne viših nivoa vlasti i to značajni-je nego u prethodnom periodu. I ono što bih dodao na sve ovo je-ste da Grad u prvih šest mese-ci nije koristio ni dinara iz pla-niranih budžetskih rezervi, da Grad ne planira da se zadužu-je kod poslovnih banaka, ali i da se planira povećanje izdataka za
investicije. “ izjavio je dr. Alek-sandar Grubor, odbornik SNS u Skupštini grada.
Odbornici Skupštine grada taj-nim glasanjem, sa 41 glasom za, sedam protiv i jednim uzdržanim, usvojili su promenu u Gradskom veću u resoru poljoprivrede, na-kon što je dosadašnji član Grad-skog veća zadužen za tu oblast Ši-mon Ostrogonac podneo neopo-zivu ostavku. Umesto Ostrogon-ca, imenovana je Hajnalka Bo-gnar Pastor, diplomirani inže-njer agronomije, smer zaštita bi-lja. Takođe na Skupštini, doneto je i rešenje o imenovanju Jasmi-ne Vukše, diplomiranog farma-ceuta za novog direktora Apote-ka Subotica. Na dnevnom redu bili su izveštaji o stepenu realiza-cije programa poslovanja javnih i javno komunalnih preduzeća, kao i izmene programa poslovanja.
B. Nikolić
Usvojen rebalans budžeta
U gradskoj kasi oko 8 milijardi dinara
Gradonačelnik Bogdan Laban
Projekat „Check it“ u okvi-ru prekogranične saradnje Sr-bije i Mađarske, raspisao je konkurs „Pokreni svoju digi-talnu priču“ sa ciljem da po-mognu start up kompanijama u razvijanju njihovog bizni-sa. Ukupna vrednost projek-ta je malo iznad 100.000 evra od čega je jedan deo novca iz-dvojen za preduzetnike i mi-kro kompanije koji žele da ra-zviju digitalni biznis. Plan je da se podrži najmanje 4 digi-talne kompanije, ali ukoliko bude više prijava, broj podr-žanih projekata biće povećan. Konkurs je otvoren do 31. ok-tobra, a prijave se podnose na sajtu IT klastera Subotica.
„Mi nudimo mentorstvo i pomoć u inkubacionom procesu. IT kompanija iz Subotice će pomoći svim
biznisima koje odaberemo da razviju svoj digitalni plan, svoju digitalnu biznis priču.
Pored toga omogu-ćićemo im da ima-ju svoje radne stani-ce u okviru poslovnog projekta Digital hive koji se nalazi na Som-borskom putu. Tako-đe pokrićemo sve nji-hove računovodstve-ne troškove i rekla-mne troškove u peri-odu od 6 meseci, do kraja projekta. Na-ravno u okviru svojih radnih stanica ima-će besplatan internet, računare, kolor štam-pače i sve ostalo ne-ophodno za funkcio-nisanje jednog digi-talnog biznisa.“ rekao
je Oliver Guganović menadžer IT kla-stera Subotica.
Informatičko-tehnološki klaster Subo-tice, nosioc projekta, predstavlja udruže-nje 20 IT firmi i 6 obrazovnih ustanova iz našeg grada. B. Nikolić
Konkurs namenjem na pokretanje start up kompanija
Raspisan konkurs „Pokreni svoju digitalnu priču“
Oliver Guganović, IT klaster Subotica
socijala6 Broj 13718. oktobar 2019.
NOVE
Centralna mani-
festacija „Nede-
lje solidarnosti sa
osobama sa cere-
bralnom i dečijom
paralizom Srbije”
, ove godine odr-
žana je u Suboti-
ci. Glavna tema
okupljanja bile
su usluge socijal-
ne zaštite, ličnog
pratioca i perso-
nalne asistenci-
je, ali i problemi
i primeri dobre
prakse, sa kojima
se osobe obolele
tog invaliditeta
suočavaju.
Prema zvaničnim podacima Saveza za cerebralnu i dečiju pa-ralizu, u Srbiji živi oko 3.500 oso-ba sa cerebralnom i dečijom pa-ralizom. Svake godine “Nedeljom solidarnosti” pažnja se skreće na probleme i izazove sa kojima se te osobe susreću svakodnevno.
Usluga stanovanja uz podršku već u “ začeću”
- Obeležavanje “Nedelje
solidarnosti” ima za cilj da ukaže na probleme, ali i dopre primere dobre sa kojima se oso-be koje žive sa posledicama ce-rebralne paralize suočavaju. Ovogodišnja centralna mani-festacija, čiji domaćin je Su-botica, bila je posvećena uslu-gama socijalne zaštite koje su, preduslov za samostalan život i uključivanje u zajednicu ovih osoba na ravnopravnoj osno-vi i uz puno učešće. Zbog toga smo punu pažnju posvetili us-luzi personalne asistencije, dne-vnog boravka, ličnog pratioca i svega onoga što čini svakodne-vni život osoba sa invaliditetom. Pored toga, važno je spomenu-ti i primere dobre prakse, a to je da među našim organizacijama postoje licencirani pružaoci us-luga pomoći u kući, ličnih pra-tilaca, personalnih asistenata, a sada smo već i na začetku usluge
stanovanja uz podršku - rekla je na stručnom skupu u hotelu “Pa-trija”, Selma Ćatović, stručna saradnica u Savezu CDP Srbije.
Grad: Pomažemo DCP Subotice
Od osam miliona dinara, koje je Grad Subotica opredelio za fi -nansiranje projekata u obla-sti društvenog i humanitarnog
rada u ovoj godini, treći-na je pripa-la Udruženji-ma osoba sa invaliditetom.
- Društvo za cerebralnu i dečiju para-lizu je po kon-kursu dobilo 210.000 di-nara za svoje redovne ak-tivnosti. Na-stavićemo u skladu sa mo-gućnostima da pomaže-mo i izdvajamo više sredstava iz budžeta, a na svaki problem koji dođe do nas, pokušaćemo pozi-tivno odgovoriti kao i do sada - istakao je Ilija Đukanović, član Gradskog veća zadužen za
oblast socijalne zaštite.U Društvu za cerebralnu i de-
čiju paralizu Subotice ipak navo-de, da i pored pomoći Grada, i dalje postoje problemi koje treba rešavati, kako bi se osobe sa in-validitetom i cerebralnom i deči-jom paralizom mogle više uklju-čiti u svakodnevne aktivnosti.
- Cerebralna paraliza je neu-rološko oboljenje koje podrazu-meva fi zičku slabost i poteškoće
pri kretanju, komunikaciji, kao i slabiji vid i sluh. Osobe koje bo-luju od ovog neizlečivog stanja svakodnevno nailaze na razne barijere, arhitektonske i fi zičke, a od društva očekuju da im po-
mogne da se uklju-če u zajednicu.Uslu-ge socijalne zašti-te, poput personal-ne asistencije, lič-nog pratioca dete-ta i usluge stanova-nja uz podršku, koje je u začetku, omo-gućavaju osobama sa invaliditetom sa-mostalnost i uklju-čivanje u zajedni-cu. Za osobe sa po-sledicama cerebral-ne i dečje paralize je jako bitno školo-vanje i zapošljava-
nje, imamo potrebu za kulturom i svim onim stvarima kao i svaki drugi čovek, a sve naše potrebe kreću se u domenu ljudskih pra-va i želimo da se one tako i treti-raju. Nikada, i ni u kom slučaju, naše potrebe nisu posebne i spe-cijalne, to su potrebe svakog čo-veka. Saradnja sa lokalnom sa-moupravom je dobra i konstan-tna, ali nama treba mnogo više nego što smo nekada imali. Taj
nivo mora da se unapređuje u svim segmentima društvenog života, zapošljavanja, odlaska u obdaništa i škole. Svuda nam je potrebna pomoć i ona nigde nije dovoljna - istakla je Eva Blaško Mihalik, predsednica Društva CDP Subotice.
A. Šiška
Povodom početka reali-zacije Projekta „Vreme je zdravlje”, a povodom Svet-skog Dana kičmenog stuba, Akademija korektivne gi-mnastike “Korak” na glav-nom gradskom Trgu održa-la simbolično prikaz vežbi za školarce.
- I ove godine Akademi-
ja “Korak” obeležava Svetski dan kičmenog stuba, s tim što smo pojačali našu aktivnost, jer smo dobili sredstva Kancelari-je za mlade u okviru Projekta “Vreme je novac”. Na glavnom
gradskom Trgu smo u sredu, 16. oktobra, u pet do 12 simbolič-no, sa učenicima srednjih ško-la i Školskim centrom “Dositej Obradović” Subotica, prikaza-li set vežbi istezanja i korektiv-ne gimnastike. Radićemo i kon-trolu merenja školaraca koji će da vežbaju, i koji neće, kako bi se utvrdila razlika između njih. Sve više pričamo o problemi-ma kičmenog stuba kod škola-raca, ali još uvek nismo dovolj-no svesni koliko je važno bavi-ti se fi zičkom aktivnošću samo 15 minuta dnevno bar. Sve više roditelja dovodi decu kod nas u
“Korak”. Prevencija je nešto što je apsolutno potrebno, a korek-tivno vežbanje je upravo najbo-lja prevencija za bilo kakav na-stanak deformiteta kičmenog stuba. Akademija “Korak” bro-ji preko 4.000 polaznika i poku-šavamo da učvrstvimo te zdra-ve navike i kod dece i roditelja, a naši polaznici su deca od 3 go-dine koja mogu pratiti naš pro-gram, odnosno da mogu da pra-te naše htenje i pokrete, pa do 77 godina - rekao je Ljubomir Stankić, predstavnik Akade-mije korektivne gimnastike „Ko-rak” .
Stankić je posebno podsetio na stav Akademije korektivne gi-mnastike “Korak” kako bi bilo
opštekorisno da Subotica posta-ne Centar korektivnog vežbanja.
A. Šiška
Centralna manifestacija Nedelje solidarnosti sa osobama sa cerebralnom i dečijom paralizom Srbije ove godine održana u Subotici
Poboljšati usluge socijalne zaštite
U Subotici živi 50 dece sa dečijom
paralizomIako se gotovo svakod-
nevno razmatraju mogućno-sti poboljšanja usluga soci-jalne zaštite osobama sa in-validitetom, pa tako i osoba-ma sa cerebralnom i dečijom paralizom, problema uvek ima. Na stručnom saveto-vanju u hotelu “Patrija” raz-menjena su iskustva i uka-zano je na potrebe rešava-nja “gorućih” problema po-put ličnog pratioca i perso-nalne asistencije. U Subotici prema registrovanim poda-cima, živi 80 osoba koje su obolele od cerebralne para-lize, dok dečiju paralizu ima 50 dece.
Akademija korektivne gimnastike Korak na glavnom Trgu održala čas vežbanja za školarce
Korakom do zdravlja
NOVE društvo 7Broj 13718. oktobar 2019.
Zamirisala jesen na pečeni kes-ten. Dok gaze po mokrom opalom žutom lišću, u rukama prolaznika puni fi šeci vrućih kestenova. Onih sa ljuskom i bez nje. Ulični prodav-ci su već u velikom poslu, a početak ulice Matija Gupca ili kako ovaj deo ulice gde je nekada bila Autobuska stanica, zovu ulica Kestenova, puna je omamljujućeg dima koji izlazi iz metalnih furuna, na kojima se peku kestenovi. Ove pokretne pečenjare, ovde se dime i mirišu po ceo dan, dva meseca od početka oktobra do prvog snega. Strastveni ljubitel-ji kestena znaju za sva mesta u gra-du, na kojima ga mogu kupiti i kao da su ove jeseni pohitali kod prvog uličnog prodavca, da zagreju ruke i osete onaj neobičan ukus „žira za bogove“.
-Probajte, slatki su i sveži, a što je još i važnije vrući,- govo-ri nam Milutin Laban, prodavac kestena koda Majšanskog
mosta. I ko kaže, da Crnogorci ne vole da rade. - Pogledajte mi samo ruke. Misliš da je lako celo popodne peći se pored ove „bubnjare“ i disa-ti dim. Nije, ali čovek mora nešto da radi. Ove godine kesten je slabo ro-dio, ali je ukusan i sladak. I kod ke-stena je kao kod grožđa, što je bilo više sunca, on je slađi “.
Dok Milutin priča, na tezgi zavi-jeni u neko ćebe, dime se tek ispe-čeni kesteni, a na kraju stola savi-jene merice ili kako ih zovu „fi šeci“ od pola litra i litar. U ovima od li-tra, stane 700 grama kestena i cena je 500, a za pola litra 250 dinara. Za 50 dinara skuplje nego prošle go-dine, jer su ove godine kesteni
slabije rodi-li. I dok moj zemljak i i m e n j a k
peče svoje kestene, na
zagrejanoj fu-runi i trese ih u
izbušenoj tepsiji, da bi sa njih otpala kora,
na njegovoj tezgi već se stvorio red.
-Ne mogu zamis-liti jesen bez miri-sa pečenog keste-na,- kaže nam Edita
sa Makove sedmice. Jedva sam čekala da
ovde u mom komšiliku kraj Majšanskog mosta
zadimi furuna i zapucketaju pečeni kesteni. Uželela sam se
da sa njima zagaravim ruke. Ovde ih lepo ispeku, a ponekad kupim na nekom drugom mestu u gradu i muku mučim da ih oljuštim, što me strašno nervira. Zato uvek kupujem kod is-tog prodavca. Sutra mi dolazi ćerka iz Beča i zvala me danas telefonom da pita, jesu li stigli u Suboticu pečeni
kesteni. Tamo je veli „fi šek“ 5 evra, a ovde upola jevtinije“.
A njena drugarica Ves-na priča nam,
da su joj ovo prvi
kesteni koje je kupi-la ove
godine.
-Ovaj opojni miris podseća me na maldost i detinjstvo - kaže Ves-na. Koliko puta sam za rukav, kad sam bila mala, vukla roditel-je da mi kupe kesten. Bilo je tu i neke ro-mantike kasnije, kad smo onako mladi šetali ulicama, držali se za ruke, opalo lišće šušti, a mi mirišemo na tek ispečene kestene“.
Već tri decenije na početku ulice Matija Gupa, peku se i pro-daju pečeni kesteni. Ovde ih ima šest pro-davaca. Kestenjare, načičkane jedna do druge, dime a prodav-ci kao u glas uzvikuju „ Vrući kesteni “!
-Nije ovo lak posao druškane moj, peći se pored vatre ceo dan.- kaže Bujar Rufati u ulici Matija Gupca. On obema rukama čvrsto drži užarenu tepsiju sa izbušenim rupama, punu tek ispeklih kestenova i trese ih po ploči, kako bi sa njih skinuo što više kore.
- Često me kupci pitaju, kako ih ovako dobro ispečem i da im kora ni malo ne zagori. Makedonski kes-ten je prepoznatljiv po tome što se lakše čisti, ima tanku koru i za razli-ku od drugih je slađi. Tajna pečenja je u dugom radu i iskustvu, zato što različito kestenje ne može da se peče na istoj vatri. Ako je sitan, tre-ba da se peče na nešto bržoj vatri,
jer brzo izgori, a ako je malo krup-niji, onda treba sporije da se peče. Kad se peče, on mora da se „zno-ji“ i to je znak da je vatra dobra i da su pravilno isečeni. Ja moje kesten-je, koje pečem na jakoj vatri, buta-nu ne rasecam, jer nije ni potreb-no. Zbog velike topolote, oni sami
raspuknu. Kad je sve gotovo, pro-tresem ga u ovoj tepsiji i zavijem u neku krpu, da bi bio mekši za jesti. Kao i u svakom poslu i mi kestenjari imamo svojih „caka“, kako da nam pečeni kesten bude što ukusniji “.
Najstariji prodavac kestena u Su-botici je Sinani Naser. Ovaj posao radi više od trideset godina i isto toliko ima tezgu na kraju Radijalca. Njegov radnik Baškin Vejseli, is-pekao vruće kestene na koje miriše Radijalac. Tu kraj njihove tezge sto-je u redu zagrljeni Sanja Horvat i Darko Štefaković.
-Uživamo da držeći se za ruke ili zagrljeni ulicom, jedemo pečene kestene, - kaže Sanja. Osećaj topline ruku od vrućih kestena nas privlači. Čini mi se da je kesten najslađi, kada ga jedu zaljubljeni“.
A njen dečko Dejan priča, da ga pečeni kesteni podsećaju na de-tinjstvo, kad je roditelje vukao za rukav da mu kupe bar jedan fišek kestena.
Rastajem se od ovih vrednih lju-di, koji su me častili sa mericom tek ispečenih kestena. Kraj ove peći iz koje dim suklja u već ledeni mrak, tako je prijatno i toplo, da mi se od te vruće peći nigde dalje nije išlo.
Milutin.Mitrić
Sa prodavcima pečenog kestena kraj zadimljenih furuna u Subotici
VITAMIN CEKesteni su jedini orašasti
plodovi koji sadrže vitamin C. Porcija kestena će vas po-dariti količinom vitamina C koju sadrži jedan limun!
Jedna legenda kaže, da je grčka vojska preživljavala na kestenju tokom povlačenja iz Male Azije 401. godine prije Krista. Od mljevenog keste-na nekada se pravio napitak koji se služio umesto kafe.
PEČENJE KESTENA U RERNI?
Kestenje je potrebno prije svega oprati i odstraniti s njega takozvane „ brkove ”. Zatim ga treba zarezati nožem kroz sre-dinu, dovoljan je i jedan rez, ali kako bi se lakše gulilo možete i dva. Važno je potopiti kestenje u vodu i ostaviti ga tako sat vre-mena. U vodu dodajte nekoliko kašičica šećera ili malo soli. Tep-siju u kojoj će se peći kestenje, treba obložiti folijom ili papirom za pečenje (kako ne bi ostale fl eke od pečenja) i staviti u pećnicu, te zagrijati na najjačoj temperaturi. U tako zagrijanu tepsiju, po-redate ocijeđeno kestenje i pečete ga oko 20 minuta. Kada je kestenje gotovo, možete videti po tome što će se zarezana kora početi odvajati od svog ploda. To je znak da je kesten pečen.
JESEN MIRIŠE NA VRUĆE KESTENE• Sti-
gla je je-sen i vreme, da nas pored toplih džem-pera zagreju i vrući tek ispe-čeni kesteni sa užarenih „ bubnja-ra “ postavljenih na početku ulice Mati-ja Gupca, na kraju Radijalca i kod Majšan-skog mosta. Miris kestena, mnoge Subotiča-ne podseća na detinjstvo i mladost, kada im je srce grejala ljubav voljene osobe a ruke – vrući kesteni. Kesten je najslađi, kad ga jedu zaljubljeni.
da su ove jeseni pohitali kod prvog uličnog prodavca, da zagreju ruke i osete onaj neobičan ukus „žira za bogove“.
-Probajte, slatki su i sveži, a što je još i važnije vrući,- govo-ri nam Milutin Laban, prodavac kestena koda Majšanskog
dine, jer su ove godine kesteni slabije rodi-
li. I dok moj zemljak i i m e n j a k
peče svoje kestene, na
zagrejanoj fu-runi i trese ih u
izbušenoj tepsiji, da bi sa njih otpala kora,
na njegovoj tezgi već se stvorio red.
-Ne mogu zamis-liti jesen bez miri-sa pečenog keste-na,- kaže nam Edita
sa Makove sedmice. Jedva sam čekala da
ovde u mom komšiliku kraj Majšanskog mosta
zadimi furuna i zapucketaju pečeni kesteni. Uželela sam se
da sa njima zagaravim ruke. Ovde ih lepo ispeku, a ponekad kupim na nekom drugom mestu u gradu i muku mučim da ih oljuštim, što me strašno nervira. Zato uvek kupujem kod is-tog prodavca. Sutra mi dolazi ćerka iz Beča i zvala me danas telefonom da pita, jesu li stigli u Suboticu pečeni
kesteni. Tamo je veli „fi šek“ 5 evra, a ovde upola jevtinije“.
A njena drugarica Ves-na priča nam,
da su joj ovo prvi
kesteni koje je kupi-la ove
godine.
Sanja i Darko
Milutin Laban
Bujar Rufati
NOVEZanimanje: dobar izbor - siguran uspeh8 Broj 13718. oktobar 2019.
Natalija Raičević je ponos Su-botice, jer je kao balerina danas mogla da bude u Monte Karlu ili bilo kojem delu sveta, ali je odlu-čila da svoj baletski talenat usa-vrši profesijom baletskog peda-goga i da Subotica sačuva jedi-nu privatnu baletsku školu, koju je otvorila davno u Subotici nje-na majka Milica Raičević. Nata-lija je danas i direktorka te ško-le, koja je iznedrila poznata ba-letska umetnička imena u sve-tu, obrazovana u „Baletskoj ško-li Raičević”.
•Definiši čitaocima sušti-nu baletskog zanimanja
—Sva mišljenja da je baleri-na ili baletan filigranska figuri-ca koja lebdi pozornicom, u ko-stimu od tila i u špic patikama -„stoje“. Međutim, iza lako izvo-đenih pokreta i virtuozne tehni-ke, koja izaziva tajac i odušev-ljenje publike, stoji svakodnev-ni rad u baletskoj sali. To je rad na svom telu, do sa-vršenstva u izvođenju ele-menata klasičnog bale-ta i ispunjenju pedagoš-kih i koreografskih zah-teva. Pored toga, neopho-dan je rad na sebi, ople-menjivanju svoje ličnosti i rad na ulogama. Na sce-ni , baletski igrači koriste svoje telo kao instrument i bez reči, samo pokretom usklađenim sa muzikom interpretiraju lik kao soli-sti i prvaci.
• Da li je tačno da je balet igra u kojoj osta-ju samo najjači
—Najtalentovaniji po pravilu su i najjači igrači u baletskoj umetnosti, samo takvu ostaju i opstaju u baletu. Pored fizičkih pre-dispozicija, baletski igra-či moraju da imaju tačan i precizan osećaj za ritam i muziku, fizičku izdržlji-vost i sposobnost da svoju ličnost menjaju za potre-be glumačkog izvođenja uloge koja im je povere-na. Baletski igrači su naj-bolji sportisti među umet-nicima i najbolji umetnici među sportistima.
•Koliko je u Srbiji
zastupljena baletska profe-sija ?
—U Srbiji postoje četiri osnov-ne baletske škole sa svojim istu-renim odeljenjima i tri srednje škole, u Beogradu, Pančevu i No-vom Sadu. Imamo dva profesio-nalna ansambla ( SNP-Novi Sad i Narodno pozorište,Beograd), gde deca nakon završene Sred-nje škole i položene audicije, sti-ču svoje radno mesto na počet-noj stepenici baletski igrač balet-skog ansambla. Svojim posveće-nim radom, može da napreduje od trećeg soliste, ka drugom so-listi, pa prvom, do najviše titule Prvak ili prvakinja baleta, pozna-tija kao primabalerina.
Koliko dugo je aktivan čo-vek u profesiji? Šta posle?
—Naš igrački vek, kako među-sobno volimo da ga zovemo, ve-oma je kratak. Kao igrači, opre-deljeni za klasičan balet, nakon
završena četiri razreda osnov-ne baletske škole i četiri razre-da srednje baletske škole, već sa osamnaest godina stajemo na scenu i dobijamo zaposlenje, na-ravno ako se ispunjavaju igrač-ki kvaliteti i položi audicija. Ka-rijeru gradimo najduže do 25 go-dine, kada nam je i telo u punoj snazi. Klasičan balet je profesi-ja mladosti, igra se do godina do kojih telo još može da iznese sav napor.
•Kako je tekla tvoja igrač-ka karijera
—Moja igračka karijera se za-vršila rano. Mojom odlukom. Po-što potičem iz porodice prosvet-nih radnika, majka mi je učite-ljica, otac profesor matematike, a želela sam da ostanem vezana za profesiju, odabrala sam pe-dagogiju, veoma teško napušta-jući svoje mesto baletskog igra-ča u SNP-u. Stekli su se uslovi,
da svoje školovanje na-stavim u Parizu, na od-seku Pedagogija kla-sičnog baleta, gde ste-kla zvanje diplomira-ni Profesor klasičnog baleta. Pariz sam oda-brala za studije, jer sam imala prilike da budem stipendista Fondacije Marike Besobrasove i školujem se na Akade-miji princeze Grejs Keli u Monte Karlu. Upo-znala sam se sa francu-skim programom rada, pošto se u Srbiji radi po ruskom planu i progra-mu, sa njihovom kul-turom i jezikom, koje sam zavolela. A na-kon igranja, afirmišem profesiju kao baletski pedagog.
•Kakvo obrazova-nje osnovcima pruža Baletska škola „Rai-čević” u Subotici?
—Svi koji žele da se bave profesionalno kla-sičnim baletom i savre-menim pokretom, po-željno je da već sa 4 ili 5 godina odmah pravil-no uče elemente klasič-nog baleta, četiri godi-ne, a najtalentovanija i
najvrednija, disciplinovana deca, usmeravaju se u srednje baletske škole i stiču zvanje baletski igrač. Baletska škola u „Raičević“ je je-dina baletska škola u Subotici re-gistrovana od strane Ministar-stva Prosvete, a jedna od četiri u Srbiji. Osnovana je 1990. godine kao istureno odeljenje novosad-ske baletske škole, a 1998. godi-ne dobila je svoje Rešenje kao sa-mostalna Baletska škola. Cilj ba-letske škole je da obrazuje pravi-lan motorički i anatomski razvoj dece, kroz vežbe i obrazovanje o istoriji igre, muzike i plesa, sti-ču nastavnim predmetima, a od malih nogu su u svetu umetnosti, koji im je otvorila i Baletska ško-la „Raičeviž”u Subotici.
•Ko ne može da bude ba-lerina, iako želi ?
—U Osnovne baletske škole se, i pored prijemnog ispita, pri-maju i deca koja kasnije pokažu psihofizičku nespremnost da se suoče sa naporima. Jedni izdrže više, drugi odustanu. Umetnost nema miljenike. Ona daje šansu svima. Ali i najveći talenti ume-ju da se izgube u neradu. Zato, raditi na svom talentu je najlep-še vraćanje duga prirodi, koja je dete njime obdarila. Sam talenat bez rada ne može briljirati. Ima roditelja koji upisuju decu u ba-letsku školu „samo da nije na uli-ci“, „ da stekne pravilno držanje“. Poneki poverenje pruže i nama pedagozima, oko izbora profesi-je svog deteta.
•Bez čega balerina ne može?
—Ja kada sam bila balerina na sceni i sada kada sam pedagog, nisam mogla i ne mogu, bez po-drške mog brata Vuka, mojih ro-ditelja i ljudi koji su u mom okru-ženju i veoma su mi važni.
•Da li je lakše biti balerina u svetu ili kod nas?
—Mislim da je veoma teško porediti uslove rada baletskog ansambla i uopšteno pozorišta
na zapadu i kod nas. U državama, gde ima odgovornosti i ulaganja u kulturu i umetnost i kulturne hramove, imaju i najbogatije lju-de i najrazvijeniju kulturu.
•Koliko je potrebno anga-žovanja u pedagoškom radu, da bi neko uspeo ubaletskoj profesiji?
—Uloga pedagoga je ključna za razvoj ličnosti i negovanje lju-bavi prema profesiji. Ipak, peda-gogija je dvosmerna ulica. Peda-gog je tu da daje instrukcije i ko-rekcije pri savladavanju gradi-va, koje moraju biti usvojene u najkraćem roku. Angažovanje mora biti obostrano. Pedagog mora pažljivo da prati razvoj de-teta dok dete treba da usvaja sve korekcije. Kao što umetnik stva-ra na sceni, tako i pedagog stva-ra u školi. Pedagog ima i posebno zadovoljstvo kada vidi da su nje-govi učenici postigli uspeh. To se i meni događa, kada se setim Di-jane Radić, koja je prošle godine proglašena za najbolju učenicu budimpeštanske Akademije, a danas je član baleta u Ljubljani, Nikole Stamenovića koji je os-vojio prvu Republičku nagradu, danas član baleta SNP-a, Jelene Milošev koja je bila primljena u Baletsku školu u Londonu, Mine Horvat, Petre Gubičak i drugih talentovanih bivših učenika naše subotičke škole „Raičević”.
Mnogi misle da je igrati na sceni i putovati po svetu, lako. Da li je zaista tako?
—Težina baleta i jeste u tome da sve izgleda lako. Neuspeh je da publika gleda balerinu koja se muči na sceni, pri izvođenju svo-je deonice. Tu je i strepnja zbog ranog odvajanja od porodice, no-stalgija za domom. Ali, baletska umetnost daje Vam šansu da pro-putujete svet, sa nadom da vas nakon položene audicije čekaju izazovi koji vas vode da budete virtuoz baleta ili primabalerina.
Nada K. Harminc
Natalija Raičević, balerina i baletski pedagog
Balet je umetnička igra, samo talenti briljiraju!
Ovu rubriku podržava grad Subotica
• Nije lako biti primabalerina • Baletski igrači su najbolji spor-tisti među umetnicima i najbolji umetnici među sportistima, jer umetnost nema miljenike i daje šansu svima, kaže Natalija Rai-čević, balerina koju znaju u Srbiji i svetu, baletski pedagog i di-rektorka subotičke, jedine privatne „Baletske škole Raičević” u državi!
NOVE društvo 9Broj 13718. oktobar 2019.
• Iza oglasa u
„Subotičkim no-
vinama“ krije se
topla priča o po-
rodici u kojoj svi
podržavaju jedni
druge!
„Subotičke novine“ su u prošlom broju objavile na 9. stra-ni oglas koji ne samo da je izgle-dom privukao pažnju čitalaca, već je zbog sadržaja postao hit na društvenim mrežama, a što su preneli brojni mediji.
Izvinjenje koje su ma-jka, tetka i sestra uputile Luki Skenderoviću iz Suboti-ce putem naših novina, izazva-lo je veliko oduševljenje među građanima Srbije i lavinu poziti-vnih komentara.
Mladom diplomiranom eko-nomisti su tri žene javno izjavile
: „Izvini“ uz poruku da je kralj, što je di-plomirao u roku.
- Izvinjavamo se sinu, sestriću i bratu Luki Skenderoviću, kralju, što nismo ve-rovali da će diplomi-rati u roku – poručile su majka, tetka i sestra.
Lukina majka je izjavila da „nema di-leme što se tiče po-vrenje, jer ko bi uopšte verovao deci više nego njihovi roditelji“.
- U oglasu sve lepo piše, jedino nis-mo verovali da će završiti u roku. Pre-tpostavila sam da će mu možda trebati pet godina, otac mu je rekao neka bude i 10, međutim, naš Luka je diplomirao u roku i zatražio je da mu se izvinemo. Pošto smo izgu-bili opkladu pristali smo na to i uputili smo mu javno izvinjenje
– kaže Lukina majka Tatjana Ledenjak.
Reakcije koje je oglas izazvao
kod ljudi su više nego pozitivne i gla-se : „Bravo Luka. Kralju! Divno! Sva-ka čast. Tako treba. Ovo je prejako. Sjaj-na objava. Srećno i puno pozdrava iz Au-stralije. Genijalno. I mi ćemo ovako. Ti si ponos, samo su neki od komentara na internetu.
- Reagovalo je puno majki, a psi-holozi to tumače vr-stom otvaranja jer svi u svojim kuća-ma imamo i preživ-ljamo strepnju, strah i nadu kako će nam deca uspeti, bilo da je u pitanju škola, sport ili neke druge oblasti u životu. Mnogi ljudi preteraju u toj boja-zni, a kada deca zavr-še fakultet kao da to više ne važi i svi za-
borave poteškoće, koje svaka fa-milija ima. Upravo zato se puno ljudi javilo i podržalo naš gest.
Svi oni imaju decu i prolaze kroz slične situacije kao što smo i mi – objasnila je Lukina majka.
Dodaje da je za razliku od drugih porodica njihova izvin-jenje uputila javno, jer je Luka to želeo, ali da to inače u našem društvu nije česta pojava.
- Luka je presrećan zbog sve-ga jer mi smo kao tim, kao vojska smo jedni uz druge. Kompletna familija i uža i šira. U ponedeljak je odbranio diplomski na Eko-nomskom fakultetu u Subotici sa desetkom, u utorak je već otišao da konkuriše za master. Sada če-kamo rezultate i sve ide svojim tokom, kako treba. Nikada ga ni-smo uslovljavali da završi u roku – kaže nam Lukina majka.
Mladić zbog koga su se mnogi nasmejali, ali i zamislili kada su u pitanju porodični i drugi odno-si, kaže da je zahvalan, pre svega, porodici na podršci.
- U pitanju je bila opklada. Hteo sam da nasmejem ljude koji budu to videli. Zaista imam po-dršku cele porodice – poručio je vredni mladić Luka Skenderović.
V. K. B.
•Prve cene za zimovanje u sezoni 2019/2020. godi-ne plasirene su još u toku letnje turističke sezone, a first minute popusti do 30 odsto za skijanje i odmor na planini biće aktuelni do početka novembra.
Najpopularnija skijališta
u Srbiji su Kopaonik, koji je i najtraženiji, Zlatibor i Stara planina.
- Zimovanja su minimum sa tri noćenja, a najčešće četiri, pet do sedam noćenja. Najam dvokrevet-nog studija na Kopaoniku za decembar, pet noćenja, je 200 evra. U pitanju je pro-mo cena. Najviše cene se očekuju u janu-aru i februaru za Kopaonik, prvenstveno tokom praznika i tada prelaze 300, 400, čak i 500 evra. U sezoni sedam noćenja je oko 350 do 400 evra za dve osobe, a cena zavisi od vrste i kategorizacije smeštaja – kaže turizmolog Boris Tot za aranžmane na Kopaoniku.
U ponudi za odmor na Kopaoniku i Zla-tiboru su i brvnare, apartmani sa i bez uslu-ge ishrane. Postoji mogućnost za all inclu-sive i polupansione koji su najtraženiji.
Najam apartmana na Kopaoniku, u tik sezone, sada može da se rezerviše i za 20 do 25 evra po osobi. U pitanju je dvokre-vetni smeštaj u centru skijališta.
Polupansion u dvokrevetnoj sobi sa četiri zvezdice na Kopaoniku je 55 do 60 evra na dan.
Cena za apartmane u sezoni je oko 50 evra, a agencije daju otplatu na rate ili čekovima.
- Za Staru planinu, hotel sa četiri zve-zdice, postoje rani bukinzi do početka no-vembra. U ponudi je i all inclusive usluga za sedam noći u glavnoj sezoni, januar – februar, a cena je oko 500 evra po osobi – kaže turizmolog.
Na Staroj planini izdvaja i all inclusive odmor u hotelu sa četiri zvezdice u jeku sezone, za 72 do 82 evra po noći po osobi.
Na Zlatiboru do kraja godine dnev-no je smeštaj sa četiri zvezdice oko 45 do 50 evra. Hotelski smeštaj sa doručkom po osobi u dvokrevetnoj sobi je 5.500 dina-ra. Noćenje sa doručkom je od 3.850 do 5.120 za luks apartman.
Osim naših skijališta u ponudi su ski centri u Bugarskoj, Bosni i Hercego-vini, Sloveniji, Italiji, severnoj Italiji i Francuskoj.
- Jahorina je povoljna. Može se naći polupansion na sedam noćenja u januaru za 350 do 400 evra. U februaru je mak-simalna cena za Sretenje 505 evra, a ina-če je oko 450 evra. Od marta cena pada na 370 evra. Najpovoljnija zimovanja su u Bugarskoj, za Bansko i Borovec. Najam u hotelima je već od 2.000 dinara po danu, a polupansion je oko 3.000 do 3.500 di-nara. Postoje odlični hoteli sa četiri i pet zvezdica koji imaju i spa centre i ako neko ne želi da skija obezbeđene su mu druge vrste odmora i relaksacije – preporučuju turistički radnici.
U Kranjskoj Gori u Sloveniji, u hote-lu sa četiri zvezdice, first minute ponu-de za polupansion do decembra su 50 do 60 evra po osobi. Za dete do šest godina je sve besplatno, do 12 godina se plaća 50 odsto ili je gratis u nekim slučajevima, zavisi od hotela. U toj zemlji aktuelan je banjski turizam i veliki broj naših građana
odlazi u terme zbog spa i vel-nes tretmana.
U toku oktobra za sva skija-lišta u Srbiji i inostranstvu za-ljubljenici u odmor na planini mogu da očekuju više ponuda za smeštaj u brvnarama i aran-žmane po još nižim cenama
- U manjem broju, ali naši građani idu na skijanje u Au-striju, severnu Italiju i Fran-cusku gde su cene oko 500 do 600 evra po osobi za pet ili šest noćenja. Detaljnije cenovnike za inostranstvo tek očekujemo
– kažu u agenciji.V. K. B.
Mali, ali uočljiv oglas, objavljen u Novim Subotičkim novinama izazvao veliku pažnju
Izvinjenje koje je postalo hit na društvenim mrežama: Luka Kralju!
Prve ponude za zimovanje snižene do 30 odsto
All inclusive na planini za 500 evra
NOVEprivreda10 Broj 13718. oktobar 2019.
Na samo kilometar udalje-ne jedna od druge, uspešno po-sluju dve najveće fabrike u gra-du – Privredna zona Mali Baj-mok i robna pijaca, popularni buvljak. I jedna i druga fabrika, sada sve pod krovom, hrani na desetine hiljada subotičkih poro-dica, a obe u velikoj meri zavise od novca koji u ovaj grad dolazi iz inostranstva.
Tu smo na „ Bačkom Instam-bulu “, kako popularno naziva-ju ovu sada modernu Robnu pi-jacu „ Mali Bajmok “, koja je po-stala jedan od subotičkih bren-dova. Ne može joj niko ništa, a ponajmanje poplava super mar-keta i šopig centara. Nekadašnji buvljak prilagođava se svim iza-zovima i uspešno odoleva sva-koj krizi. Nije mu mogla ništa ni tranzicija, jer ovde na 1.700 tez-gi i u 200 lokala, ne možeš sresti namrgođenog i neljubaznog pro-davca. Ovde je kupac - zakon, ili bolje reći Njegovo visočanstvo.
-Jedno naše istraživanje je po-kazalo da stranci, mahom Ma-đari koji čine više od 1/3 kupa-ca na buvljaku, ovde dolaze izme-đu ostalog, jer im prija atmosvera i šmek balkanske trgovine, prijatelj-ska neposrednost prodavca i kup-ca - kaže Marina Čović, saradnik za odnose sa javnošću u AD „Trž-nici“. - Uzalud dobra roba na tezgi, ako nemaš odličnu komunikaciju sa kupcima. Ovde su prodavci sa kupcima kao sa najboljim komši-jama. Zato profi t i ne beži kod kon-kurencije, već ostaje ovde na buvljaku. A posebnu draž kupovine čine džentle-menska cen-kanja za cenu “.
A kako je od polovne buvlje robe, koja se prodavala na ploč-niku ili zemlji, u Subotici nasta-la najorganizovanija robna pija-ca u Srbiji, pitamo Branimira Joku, direktora AD „Tržnice“.
- Nije bilo lako na površini ve-likoj pet fudbalskih igrališta sa-graditi sve ove objekte, tezge sta-viti pod krov i stvoriti ostale us-love, koje imaju i svi moderni šoping centri. Sa četiri hale, oko 200 lokala i više od 1.700 tezgi, parkingom i savremenim siste-mom monitoringa, ovo je infrans-trukturno najopremljenija robna pijaca u regionu. Svaka tezga je registrovana kao radnja, prodav-ci redovno plaćaju porez i sve je stavljeno u zakonske okvire. Bilo je „nevernih Toma“ koji su mis-lili da će modernizacija stareške pijace oterati kupce, što se nije desilo. Naprotiv ! Robna pija-ca „Mali Bajmok“ postala je je-dan od subotičkih brendova, koji turističke agencije iz okruženja stavljaju u svoje prospekte za aražmane, prilikom poseta Su-botici i Paliću. Ranije su svoje
turističke aražmane agencije iz Beograda, Niša, Banja Luke, po-setu Subotici vezivali sa radnim vremenom buvljaka, a sad to čine Mađari, Česi i Slovaci”.
Poslednjih skoro 30 godina, subotički buvljak, bila je pija-ca za sva vremena. Nekada „ si-rotinjski ventil za preživljavanje, a sada dobro mesto za biznis i šoping”.
-Puno ulažemo da obezbedi-mo što bolje uslove trgovine na ovoj roboj pijaci,- kaže Brani-mir Joka. Cela pijaca je pod vi-deo i audio nadzorom, brinemo o infrastrukturi, otvorili smo i novu „Zelenu pijacu“, gde se hra-na prodaje iz 17 rashladnih vitri-na, osposobili smo i magacin sa klimom, gde zakupci tezgi mogu svoju robu da ostavljaju na si-gurno, a postavili smo i senzor-ske brojčanike na svakom ula-zu na buvljak. Podaci sa ovih ka-mera su nas više nego iznenadili.
Mesečno našu pijacu poseti od 230.000 – 290.000 ljudi.
Rekord smo imali u maju, kada su brojčanici na ula-
zima u buvljak zabeležili 297.000 poseta. U pla-
nu je, - kaže Joka, da za 140 tezgi, koje se
nalaze na ulazu u buvljak sa som-
borskog puta, o b e z b e d i -mo krov. Projektna dokumen-tacija je go-
tova, tako da će i ovaj deo
na pijaci biti pokriven”.
Kad priđeš buvl-jaku i baciš pogled na pa-
rking, primetiš da skoro po-lovina parkiranih automobila
ima mađarsku registraciju, ali i češku, slovačku i hrvatsku. Naša ljubazna domaćica, u obi-lasku pijace, Marina Čović, - sa-radnik za odnose sa javnošću, priča nam da najviše stranih ku-paca ima iz Mađarske i da su to obično porodični ljudi, koji na
ovaj buvljak dolaze nekoliko puta godišnje.
-Najviše Mađari dolaze da kupe gardarobu, slatkiše, mleve-nu slatku i ljutu papriku, med i kozmetiku,- kaže Marina. Kao razlog, zašto baš ovde u Suboti-ci pazare, kupci iz Mađarske na-vode dobre cene, skoro upola je-vtinije za neku robu, nego kod njih. Čak i roba koju naši trgo-vci kupuju u Mađarskoj, jevti-nija je na tezgama Robne pijace „Mali Bajmok“, nego u njihovim mađarskim prodavnicama. Tu je, kažu Mađari veća mogućnost iz-bora, a prija im i cenkanje sa tr-govcima kod kupovine“.
Uvek sam se divio kupcima na buvljaku, kako od 50.000 artika-la koji se nalaze na tezgama, iza-beru baš ono što im treba. Kako od gomile robe poslagane na te-zgama, koje se protežu duž veli-kih hala sa jedne i druge strane, nađu za sebe majice, trenerke, patike, dukseve, papuče, parfe-me i drugu robu.
Tezga Gabrijela Tandari iz Horgoša, crveni se od slatke i lju-te paprike, a kupci iz Mađarske napravili veliki red ispred ove tezge.
- Nemam ja vremena za priču, vidite i sami koliko ljudi čeka da ih uslužim, - kaže Gabrijela. - Malo pre sam jednom kupcu iz Mađarske prodala 75 kilogra-ma slatke paprike. Još malo, pa
će „disnotori“ svinjokolji i da se prave kobasice, a kod njih je sla-tka paprika i dva puta skuplja, nego kod nas. Kilogram kod nas košta 800 dinara, a u Mađarskoj je 3.500 forinti ( 1.600 din). Sve što iznesem na pijacu, uglavnom prodam Mađarima “.
A za nelogičnost zvanu „Afa“, da je na subotičkom buvljaku je-vtinija roba za Mađare kuplje-na u Mađarskoj, objasnio nam je prodavac Stipan Vidaković.
-Ovu odeću što prodajem, ku-pujem u veleprodaji u Mađarskoj i tu obezbedim najmanje 10 po-sto zarade. Kad sa robom i papi-rima o kupovini stignem na ma-đarsku granicu, dobijem povrat poreza, takozvanu „Afu“ – 18 po-sto od ukupne vrednosti kuplje-ne robe. E, tu je moja računica. Imam robu iz Mađarske 30 od-sto jevtiniju, u odnosu na njiho-ve cene. A računica mađarskih kupaca je, da ovde mogu da kupe njihovu robu, za 15 do 20 odsto jevtinije. Vidite ovaj duks. Kod mene košta 15 evra, a isti u bu-ticima u Mađarskoj 25 evra. U svakom slučaju, dobro je i nama i njima. Samo da Mađare Bog poživi i da, kao i dosada redov-no dolaze“.
M.Mitrić
Kako buvljak ili zvanično Robna pijaca „Mali Bajmok“ uspešno odoleva svakoj krizi
PIJACA ZA DOBRU KUPOVINU I BIZNIS
WC PREPLATANa subotičkom buvlja-
ku sve je podređeno ponudi i tražnji. Jedan od zakupaca javnog WC – a, ljudima koji trguju i posluju na buvlja-ku ponudio je mesečnu pre-platu 1000 dinara za 55 ula-zaka u WC. Ponuda, da ne može povoljnija biti. Redov-na cena je 40 dinara, a za oni koji se preplate, izađe upo-la manje, 20 dinara i niko ne kontroliše imaš li malu ili veliku nuždu.
-Najviše se može plati-ti preplata za tri meseca, - kaže Valerija, koja nam nije htela reći da li je ona zaku-pac NWC-a. A na naše pita-nje, zašto samo na tri me-seca, kratko je odgovorila:-Ako se broj posetilaca po-veća, vidite ovaj veliki red i mi će mo onda povećati cenu preplate”.
• Mesečno, subotičku Robnu pijacu „Mali Bajmok“ pose-
ti i do 290 hiljada ljudi. Najviše kupaca ima iz Mađarske,
koji ovde kupuju markiranu gardarobu, a sviđa im se i
šmek balkanske trgovine. Poslednjih godina, puno ulo-
ženo u razvoj popularnog buvljaka, koji je infrastruktur-
no najopremljenija pijaca u Srbiji i okruženju.
đari koji čine više od 1/3 kupa-ca na buvljaku, ovde dolaze izme-đu ostalog, jer im prija atmosvera i šmek balkanske trgovine, prijatelj-ska neposrednost prodavca i kup-ca - kaže Marina Čović, saradnik za odnose sa javnošću u AD „Trž-nici“. - Uzalud dobra roba na tezgi, ako nemaš odličnu komunikaciju sa kupcima. Ovde su prodavci sa kupcima kao sa najboljim komši-jama. Zato profi t i ne beži kod kon-kurencije, već ostaje ovde na buvljaku. A posebnu draž kupovine čine džentle-menska cen-kanja za cenu “.
botici i Paliću. Ranije su svoje -Puno ulažemo da obezbedi-mo što bolje uslove trgovine na ovoj roboj pijaci,- kaže Brani-mir Joka. Cela pijaca je pod vi-deo i audio nadzorom, brinemo o infrastrukturi, otvorili smo i novu „Zelenu pijacu“, gde se hra-na prodaje iz 17 rashladnih vitri-na, osposobili smo i magacin sa klimom, gde zakupci tezgi mogu svoju robu da ostavljaju na si-gurno, a postavili smo i senzor-ske brojčanike na svakom ula-zu na buvljak. Podaci sa ovih ka-mera su nas više nego iznenadili.
Mesečno našu pijacu poseti od 230.000 – 290.000 ljudi.
Rekord smo imali u maju, kada su brojčanici na ula-
zima u buvljak zabeležili 297.000 poseta. U pla-
nu je, - kaže Joka, da za 140 tezgi, koje se
nalaze na ulazu u buvljak sa som-
borskog puta, o b e z b e d i -mo krov. Projektna dokumen-tacija je go-
tova, tako da će i ovaj deo
na pijaci biti pokriven”.
Kad priđeš buvl-jaku i baciš pogled na pa-
rking, primetiš da skoro po-lovina parkiranih automobila
Branimir Joka, direktor AD „Tržnice“
Ana Kartali
NOVE grad 11Broj 13718. oktobar 2019.
• Porez na dobit od
zakupa diže cene,
ali izvršni ugovor
rešava probleme
vlasnika. U Srbiji se izdaje oko pola
miliona nekretnina, a pro-cena je da samo jedan ods-to vlasnika plaća porez na prihod od zakupa.
Da bi se obezbedile obe stra-ne, i vlasnik i zakupac, ključno je imati ugovor, a postoje i novine u našim zakonima koje štite zaku-podavce, ali za njih je potrebno izdvojiti novac.
Zorica M. je sklopila ugo-vor sa zakupcem jednoiposob-nog stana, a kada je „podstanar pobegao i sa sobom poneo televi-zor, oštetio joj pokućstvo, ostavio neplaćene račune za dva meseca i dug od 200 evra za kiriju ona je odustala od sudskog spora“.
- Nisam ništa prijavila jer bi to za mene bio dodatni stres. Problem je i što nisam prijavi-la dobit od zakupa i nisam znala da li bi me teretili zbog toga. Stan sam u međuvremenu prodala, ali svakome ko izdaje nekretninu savetujem da sledi zakon koliko god za to trebalo izdvojiti vreme-na i novca. Sigurno bi me zakon štitio da sam ga poštovala, ali svi koji izdaju nekretnine dopun-juju budžet, a da bi sve bilo po
pravilu mnogo je troškova. Da mi neko pokloni stan za izdavan-je ne bih imala dovoljno novca za život i da platim overu ugovora, a zaposlena sam – poručuje.
Đuro Gavrić, agent za nekretnije, objašnjava da da ima i slučajeva da se podstanari bune ako vlasnici neće da plaćaju po-rez za zakup.
- Ali gotovo niko u Srbiji to ne radi, mada bi po zakonu treba-lo. Po pravilu treba sačiniti ugo-vor sa svim klauzuluma da bi se znalo šta su čije obaveze i prava i onda izvršiti prijavu u Poreskoj
upravi. Plaća se 20 odsto od do-biti – kaže Đuro Gavrić.
Prema njegovim rečima rani-je se često stan izdavao na lepe oči, bez posebnih provera, dok danas vlasnici kucaju na mnoga vrata i traže podatke o budućem podstanaru, ko je, gde i šta radi, koliko zarađuje. Pošto parnični
postupak traje dugo retko ko se usuđuje da sudskim putem naplaćuje dugove. U agencija-ma za nekretnine smatraju da su naši zakoni iz vremena kada su se više štitili podstanari, ali pos-toji jedan kojeg se pribojavaju svi nesavesni zakupci.
- Zakon o javnim beležnicima je predvideo mogućnost sačinjenja ugovora o zakupu sa izvršnom klauzulom, a to je izu-zetno važno. To je najbolje i na-jsigurnije rešenje za zakupodav-ce. Ako zakupac ne plaća kiriju i ne izvršava svoje obaveze iseljen-je se može izvršiti preko javnog izvršitelja bez vođenja parničnog postupka. Sasvim je dovoljan izvršni postupak i dug i šteta biće sigurno naplaćeni – kaže Đuro Gavrić i preporučuje zakupoda-vcima da overe ugovore kod ja-vnih beležnika i obezbede sebe i imovinu.
Proverom kod notara agen-tu za nekretnine je rečeno da za stan za koji se kirija plaća 200 evra na neodređeno vreme ove-ra ugovora košta 11.500 dinara. Gavrić napominje da nije mali iznos u pitanju, ali ulaganje da-nas mnogo znači kada sutra nas-tane šteta.
Overa ugovora bez izvršne klauzule je znatno jeftinija, ali ga u tom slučaju nema smisla ove-ravati, kaže Gavrić.
Savet agenata za nekretnine je da se, što je u današnje vreme pos-talo uobičajeno, naplati jedan ili čak dva depozita u iznosu zakup-nine jer se njima obezbeđuju troškovi eventulanih šteta.
- Vrlo je poželjno da zakupo-davci osiguraju stan od raznih nepredviđenih šteta. Godišnje je osiguranje oko 4.000 – 5.000 dinara, zavisi od veličine stana. Kada su u pitanju troškovi, savre-mene tehnologije su to olakšale i možemo na internetu da pratimo stanje računa – poručuje Đuro Gavrić.
Na tržištu nekretnina potražnja za izdavanjem stano-va je mnogo veća od ponude, naročito na severu zemlje.
- Zbog povoljnih kredita de-silo se da su stanovi rasprodati i nema ih toliko na tržištu za izda-vanje koliko je potražnja za nji-ma. Već sa platom od 40.000 di-nara, sa učešćem, može se uze-ti kredit za dvosoban stan, ali to nije slučaj u Beogradu gde su nekretnine skuplje nego u Subo-tici ili drugim gradovima. Ovakva situacija je uslovila i povećanje
cene zakupa stanova – kaže Đuro Gavrić.
Umesto 120 evra za dvosoban stan zakup je sada i do 200 evra plus režijski troškovi. Garsonjere su premašile iznos od 120 evra, dok se luksuzni stanovi od 100 i više kvadrata daju u zakup za 500 i 600 evra mesečno.
U agenciji kažu da iz iskus-tva njihovih klijenata znaju da se zakupodavci ne žale na iznos, koji bi trebali da plaćaju mesečno na dobit od kirije, nego na stajanje u redu.
- Ne jedan, već desetine ljudi nam je reklo, da kada odu u po-resku jedinicu i vide red odusta-nu i izađu napolju. Zbog toga se u Srbiji i priprema izmena, ko-jom će se ovaj porez plaćati za duži vremenski period, verova-tno na godišnjem nivou – rekao je Gavrić.
V. K. B.
U Srbiji se priprema izmena Zakona, da se porez na zakup od kirije plaća u dužem periodu, možda na godišnjem nivou
Kako da se vlasnici zaštite od nesavesnih zakupaca stanova?
Đuro Gavrić
•Sprovođenje jesenjeg plana re-dovne akcije odvoženja kabastog i čvrstog otpada po mesnim zajedni-cama nastavlja se od 21. do 25. ok-tobra u Bajmoku, na Paliću i u Veli-kom Radanovcu.
U Bajmoku, u ponedeljak i utorak, 21.
i 22. oktobra, kontejneri će biti postav-ljeni prvog dana u ulici Kralja Tomisla-va kod prodavnice „Dom“, na Kosovskom trgu, na parkingu kod prodavnice „Skala“ na ulazu u Bajmok i u Stanišićkoj ulici kod mlina. Drugog dana lokacije će biti kod „Poleta“, ugao ulica Matije Gupca i Doža Đerđa i kod pijace.
Od srede, 23. oktobra, prelazi se na gradske mesne zajednice, među koje spa-daju Palić i Veliki Radanovac. Na Paliću, kao i u Bajmoku, građani će imati prili-ku da se oslobode otpada koji ne spada u kućno smeće dva dana. Mesta za kontej-nere predviđena su na Trgu Lasla Mađa-ra, na uglu ulica Marka Oreškovića i Pi-onirske, na uglu Rogaške i doktora Luke Mardešića, uglu Barske i Kanjiškog puta,
uglu Bohinjske i Trogirske, na uglu Lu-doške ulice i Horgoškog puta i na uglu uli-ca 50. i 51. Nova.
Poslednja mesna zajednica u narednoj sedmici biće Radanovac, na jedan dan, u petak, 25. oktobra, sa lokacijama Peščari-na ulica kod samoposluge, Voćarska ulica
i kod Doma mesne zajednice.Nakon ovoga, od 28. do 31. oktobra
na redu će biti Novi grad, Mali Radano-vac i Dudova šuma, zbog verskog praznika neće se raditi u petak, a akcija će biti na-stavljena od ponedeljka, 4. novembra.
MR
Jesenja akcija odvoženja kabastog otpada
Bajmok, Palić i RadanovacCrveni krst Subotica počeo
podelu paketa hrane i higijene za siromašne
Podela paketa odeće
i hrane Povodom obeležavanja 16. okto-
bra Svetskog dana hrane i 17. okto-bra Međunarodnog dana borbe protiv gladi, Crveni krst Subotica, od 16. ok-tobra, počeo akcije u kojima pomaže najsiromašnije sugrađane.
U prostorijama Crvenog krsta se od srede, 16. oktobra, dele paketi po-lovne odeće, hrane i higijene sugra-đanima, kojima je ta pomoć neop-hodna, a koje je odredio Centar za so-cijalni rad Subotice.
Podela paketa se obavlja od 10 ča-sova, a paketi se u Crvenom krstu dele i za 4 gradske mesne zajednice - Cen-tar 1, 2, i 3, Dudova šuma.
A. Šiška
NOVEzdravstvo12 Broj 13718. oktobar 2019.
SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE • SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJEdr Zorica V. Dragaš
Hrana našeg uma
Uticaj hrane i načina ishrana na organizam, odnosno na telo oso-be poznat je od davnina. Ali, ima li uticaja na um? Naučnici su dokaza-li da ishrana ima uticaj ne samo na telo osobe već i na njen um, takođe. Pravilan izbor namirnica, optimal-na količina i način pripreme mogu povećati koncentraciju i memoriju i sprečiti prevremeni gubitak pamće-nja. Pravilan ritam uzimanja obroka (3 glavna obroka), sa 2 međuobroka od svežeg voća ili povrća održavaju stalnost nivoa glikemije ili šeće-ra u krvi, a za svoje funkcionisanje mozak koristi glukozu. Ishrana ne opterećena kalorijama, šećerom i zasićenim mastima, koja je boga-ta antioksidansima i polinezasićenim masnim kiselinama ima dobar uticaj na funkcije mozga. Suprotno tome, visok kalorijski unos dovo-di do stvaranja štetnih slobodnih radikala koji mogu da oštete mož-dane ćelije i tako mogu da ugroze pamćenje i još neke druge mental-ne funkcije. Baš kao i za srce i za mozak su poželjne korisne polineza-sićene masti, kao što su omega 3, 6 i 9 masti. Aktivni metaboliti ome-ga 3 masnih kiselina imaju ulogu u izgradnji fluidnih ćelijskih mem-brana kao što su moždane ovojnice, ali imaju i brojne druge uloge. Zbog toga se i savetuje pravilna ishrana sa dovoljno “dobrih masti”. Štetni slobodni radikali nastaju kao posledica stresa, grešaka u ishra-ni i drugih štetnih uticaja. Organizam ima svoje mehanizme odbrane od slobodnih radikala i drugih proizvoda ćelijskog metabolizma, ali oni nisu neiscrpni. Zbog toga ne treba svoj organizam “bombardova-ti“ štetnim uticajima, već mu treba olakšati da se od njih odbrani.
Kako hranom poboljšati pamćenje i druge mentalne funkcije? Važno je unositi hranu izbalansirano i umereno, a prejedanje izbe-gavati. Obezbediti potreban unos hrane bogate antioksidansima, kao što su borovnice, brokoli, šargarepa, grejpfrut, spanać, karfiol, jabu-ka, lubenica i drugo. Dobro je kada se na tanjiru nađu namirnice ra-zličitih boja: crvene (cvekla, paradajiz, crvena paprika), žute (krom-pir, boranija, kukuruz), zelene (kupus, kelj, salata). Veoma je korisno zameniti meso 1-2 puta nedeljno porcijom ribe bogate omega 3 ma-snim kiselinama (losos, sardela, pastrmka, tunjevina).
Zora Pavlović, viša medicinska sestra
KamilicaBlagotvorna dejstva kamilice is-
poljavaju svoju lekovitost pre svega kod obolevanja želuca. Kada god se u njemu jave bolovi, akutni ili hro-nični zapaljenski procesi,, vec malo redovnije uzimanje kamilice ukla-nja tegobe. Grčevi želuca, nadima-nja zbog lošeg varenja, sve to se efi-kasno ublažava kamilicom . Ova na-pinjanja i grčevi mogu biti i često jesu, problem kod novorođenčadi i beba, posebno u prvih 40 dana od rođenja, gde je uz kim kamilica re-dovan sastojak svih karminativnih čajeva. Lečenje želuca često zahteva i određeni postupak od strane pacijenta. To se svodi na pranje želu-dačnih zidova. Kamilicu kod svih želudačnih poremećaja treba kom-binovati sa još dve biljke - nanom i matičnjakom. Kada je želudačno obolenje povezano sa odgovarajućim žučnim tegobama, tada se kom-binuju prvenstveno kamilica i nana, a matičnjak se dodaje po uku-su. Sa ovim indikacijama povezana je još jedna - glavobolja želudač-nog porekla. Čest je slučaj, da iako postoji ozbiljan poremećaj želu-ca i njegovog funkcionisanja, pacijent ne oseća tegobe od strane sa-mog stomaka. Svojstvo jačanja se delom svodi i na porast produkci-je belih krvnih zrnaca - leukocita, do značajno većih nivoa. Utvrđe-no je da se time efikasno rešavaju infekcije uslovljene gram pozitiv-nim bakterijama (strepto, stafilokokama) , neutrališući ih. Nus poja-ve: kamilica je primer biljke blagih dejstava, ali to može biti zamka, jer poznajući je kao takvu, ljudi misle da je mogu neprekidno koristi-ti, u neograničenim količinama. Kod nekih osoba sa takvim navika-ma mogu dodati vrtoglavice, nemir čak i upala mrežnjače oka. Mo-guća su i alergijska reagovanja. Posle 3 meseca korišćenja kamilice u normalnim dozama , pauzirati jedan mesec što preventivno spreča-va takve mogućnosti.
Centar za promociju zdravlja, Zavoda za javno zdravlje Subotica povodom Svetskog dana hrane, 16. oktobra, organizovao edu-kativne seminare sa sred-njoškolcima na temu siro-maštva i kako se protiv nje-ga boriti.
Prema podacima FAO, u svetu je danas pola miliona ljudi glad-no. U Srbiji se Svetski dan hrane 16. oktobar, obeležava od 2001. godine uz podršku Ministar-stva zdravlja. Ove godine je tema Svetskog dana hrane „Pravilna ishrana – dostupna i pristupač-na svima. Za svet bez gladi“, a slogan „Naše akcije su naša bu-dućnost”. Fokus je na smanjenju broja gladnih, što zahteva akci-je u svim sektorima - države, po-ljoprivrednih proizvođača, pre-hrambene industrije, privatnog sektora, a svaki pojedinac može dati svoj doprinos i menjati tre-nutno stanje i oblikovati drugači-ju budućnost za sebe, decu i našu planetu. Istovremeno, to je poziv za sve da počnemo razmišljati o tome šta jedemo.
- Poslednjih decenija drama-tično smo promenili našu ishra-nu i navike u ishrani kao rezul-tat globalizacije, urbanizaci-je i rasta prihoda. Prešli smo sa tradicionalnih sezonskih jela
uglavnom na biljnoj osnovi i bo-gatih vlaknima na ishranu koja sadrži visoko rafinirani skrob, šecćer, masti, so, prerađenu hranu, meso i druge proizvode životinjskog porekla. Manje vre-mena se troši na pripremu jela kod kuće, a potrošači, poseb-no u urbanim sredinama, sve se više oslanjaju na supermarkete, prodavnice brze hrane, prodav-ce ulične hrane i restorane koji isporučuju hranu gde god želi-te. Kombinacija nezdrave ishra-ne i sedanternog načina života dovela je do porasta stope go-jaznosti, ne samo u razvijenim zemljama, već i u zemljama sa malim prihodima, gde glad i go-jaznost često koegzistiraju.Da-nas je više od 670 miliona odra-slih i 120 miliona devojčica i de-čaka (5-19 godina) gojazno, a preko 40 miliona dece mlađe od 5 godina ima prekomernu teži-nu, dok preko 820 miliona lju-di pati od gladi. Više od 150 mi-liona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a preko 50 mi-liona smatra se neuhranjenim. Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomer-na uhranjenost i gojaznost ubi-ja više ljudi nego glad – 3,4 mi-liona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojazno-sti. Nezdrava ishrana je vode-ći faktor rizika za umiranje od
nezaraznih bolesti, uključuju-ći kardiovaskularne bolesti, di-jabetes i neke vrste raka. Svet-ski dan hrane predstavlja prili-ku da se ukaže ne samo na zna-čaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na po-stizanju cilja održivog razvoja – smanjenje gladi u svetu - kaže Prim. mr.sc. med drNada Kosić Bibić, spec. soc. medici-neNačelnik Centra za promociju zdravlja.
Centar za promociju zdravlja, Zavoda za javno zdravlje Suboti-ca povodom Svetskog dana hra-ne organizovali su edukativne se-minare sa srednjoškolcima. Tako je 14. oktobra održan edukati-vni seminar o pravilnoj ishra-ni i poremećajima ishrane u Politehničkoj školi, 15. okto-bra seminar o pravilnoj ishrani i poremećajima ishrane u Gimna-zije “Svetozar Marković. 16. okto-bra, u prepodnevnoj i poslepod-nevnoj smeni učenici i nastavnici Gimnazije ”Svetozar Marković” su upriličili bazar zdrave hrane, uz učešće lekara Zavoda za javno zdravlje Subotica.
17. oktobra održana je radio-nica pravilne ishrane u igraonici “Abrakadabra”. Učesnici su bili članovi Udruženja za podršku osobama sa psihofizičkim sme-tnjama “Zajedno” iz Subotice.
A. Šiška
• Svake godine blizu 800.000 ljudi u Srbiji sebi oduzme život, dok je broj pokušaja samoubistava još veći. Svako samoubistvo je tragedija, koja pogađa po-rodicu, a uticaj na zajedni-cu i državu ima dugoročan efekat • Samoubistva su drugi vodeći uzrok smrti među mladima od 15 do 29 godina. Ni u Subotici, po-kušaji suicida nisu retki, a stručnjaci upozoravaju da je važna podrška porodi-ce ili druge bliske osobe, u slučaju svakog pojedinca.
Poremećaji mentalnog zdrav-
lja utiču na funkcionisanje je-dinke i uzrokuju emocional-nu patnju i smanjenje kvalite-ta života, tvrde stručnjaci koji se bave problematikom socijal-ne medicine.
- Mentalni poremećaji su če-sto povezani sa dugotrajnim
lečenjem, odsustvovanjem sa posla, nezaposlenošću i sma-njenjem produktivnosti, što sve utiče na emocionalno i eko-nomsko stanje članova poro-dice koji neguju obolele, kao i na povećanje troškova zajedni-ce. Procenjuje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od men-talnih poremećaja i poremeća-ja ponašanja, ili imaju psihoso-cijalne probleme koji su pove-zani sa zloupotrebom alkoho-la ili droga. Takođe se proce-njuje da će svaka četvrta oso-ba, u nekom periodu svog živo-ta biti pogođena nekim mental-nim poremećajem. Povezanost između samoubistva i drugih mentalnih poremećaja (naro-čito depresije i zloupotrebe al-kohola) dokazana je u zemlja-ma sa visokim primanjima, ali mnoga samoubistva se dešava-ju impulsivno u kriznim trenu-cima kada osoba nije u stanju da se suoči sa stresom, kao što
su finansijski problemi, prekid emotivne veze ili sa hroničnim bolom i bolešću. Daleko najja-či faktor rizika za samoubistvo je prethodni pokušaj samoubi-stva. Neuropsihijatrijski pore-mećaji su među vodećim uzro-cima invalidnosti kod mladih ljudi - kaže dr Zorica V. Dra-gaš, lekar socijalne medicine u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.
Problem na koji stručnjaci takođe ukazuju a i statistika, da zemlje sa najvišim procentima stanovništva mlađeg od 19 go-dina, raspolažu sa najmanje re-sursa, koji se odnose na mental-no zdravlje. Većina nerazvijenih i srednjerazvijenih zemalja ima samo jednog dečijeg psihijatra, na 1 do 4 miliona stanovnika, što se ističe i kao jedan od većih problema, a iskazuje se kao re-alna slika i u našoj zemlji.
A. Šiška
Obeležen Svetski dan hrane, 16. oktobra
Pravilna ishrana - za svet bez gladnih!
Svetski dan mentalnog zdravlja 10. oktobar, obeležen i u Subotici
Svaka četvrta osoba podložna mentalnom poremećaju!
NOVE zdravstvo 13Broj 13718. oktobar 2019.
• Anketa • Anketa • Anketa • Anketa • Anketa • Anketa • Anketa • Anketa • Anketa
Vakcine protiv
gripa stigle su u
Suboticu u uto-
rak, a u sredu, 15.
oktobra počela i je
vakcinacija pro-
tiv gripa. Ove go-
dine, građanima
je dostupna četvo-
rovalentna vakci-
na, koja pruža da-
leko širi spektar
zaštite u odnosu
na bilo koju rani-
ju vakcinu protiv
gripa, te su oče-
kivanja lekara da
će vakcine u veo-
ma kratkom vre-
menskom perio-
du biti u celosti i
utrošene.
Vakcine protiv gripa stigle su u Suboticu. Kao i lane, Suboti-ca je dobili isti nivo doza vakci-na, 4.000, a njihova distribucija po ambulantama Doma zdravlja počela je u sredu, 15. oktobra.
Stiglo 4.000 vakcina
- Ove godine smo dobi-li približno istu količinu vak-cina - 4.000 doza, s tim što je ona najkavalitetnija do sada. Dan nakon dobijanja, počeli
smo i vakcinisanje građana, koji mogu da prime vakcinu u am-bulantama Doma zdravlja, u gradskim i prigradskim naselji-ma - kaže dr Verica Dronjak, piar Doma zdravlja Subotica.
Epidemiolozi su složni u oce-ni da svake godine sve veći broj građana donosi odluku da se
vakciniše, te da to daje odlične rezultate u borbi protiv gri-pa. Ono što je novina je i da se tokom proteklih godina došlo do saznanja da i virus infl uence tip B ima dva soja koja mogu biti aktivna gotovo u isto vreme.
Vakcina bolja nego ikad
- S obzirom da tro-valentna vakcina pro-tiv gripa pruža zaštitu od dva podtipa gri-pa A, kao i od jed-nog soja tipa B, jas-no je da trovalentna vakcina nije idealno rešenje u zaštiti od gri-pa, jer vakcinisana oso-ba neće biti zaštićena od oba cirkulišuća soja virusa gripa tipa B. Sasvim logično, kao imperativ se postavio zada-tak da se proizvede vakcina koja
će pružati zaštitu od oba aktuelna soja virusa gri-pa tipa B. Ovakva vakcina je pre svega par godina po prvi put kao takva i proi-zvedena u svetu, ali je zbog nešto veće cene koštanja bila pristupačna samo zemljama sa višim eko-nomskim nivoom. Među-tim, od ove godine, upra-vo će ova najmodernija, i sa aspekta prevencije gri-pa najbolja vakcina, biti dostupna i u našoj zemlji. Tetravalentna odnosno četvorovalentna vakcina protiv gripa pruža zašti-tu protiv oba podtipa vi-rusa gripa tip A (H1N1 i H3N2), kao i protiv oba cirkulišuća soja virusa gripa tipa B. Iz ovog ra-zloga se vakcina i naziva četvorovalentnom. Vak-cina sadrži površinske delove inaktivisanih („umrtvljenih”) virusa, i to upravo one delove koji su najodgovorniji za na-stanak dobrog imunog odgovo-ra po primanju vakcine, koji će pružiti solidan odgovor u susre-tu sa virusom gripa. Ovu vakci-nu bi bilo dobro da prime sva lica, bez obzira na zdravstve-ni status, starija od 65 godina života, jer se pouzdano zna da je starosna granica od 65 go-dina nezavisni faktor koji grip čini daleko ozbiljnije oboljenje među licima iznad ove životne dobi. Takođe, i sva lica mlađa
od 65 godina a koja imaju neko hro-
nično obo-l j e n j e ,
trebala bi da svake jeseni pri-me vakcinu protiv gripa, jer grip i u ovoj populaciji može da ima daleko teži klinički tok bo-lesti. Pod ovom kategorijom se podrazumevaju lica obolela od astme ili neke druge hronične plućne bolesti, potom lica obo-lela od šećerne bolesti, bubrež-nih bolesti, kardiovaskularnih oboljenja, lica sa poremećajem imunog sistema uključujući pa-cijente na imunosupresivnoj te-rapiji (npr. reumatoidni artri-tis). Takođe, ovu vakcinu mogu da prime i lica sa malignim obo-ljenjima. Vakcina je odlična za-štita i u periodu trudnoće. Lica sa prekomernom telesnom teži-nom takođe mogu da imaju ne-povoljniji tok bolesti te se i nji-ma preporučuje vakcina protiv gripa. Vakcinu protiv gripa je do- bro da prime i sve
zdrave osobe, mlađe od
65 go-dina,
kako bi sprečili nasta-nak ovog oboljenja, koje često može da ima oz-biljan tok, sa nastan-kom niza komplikacija - pojašnjava za naš list dr Nebojša Bohuc-ki, epidemiolog u subo-tičkom Zavodu za javno zdravlje.
Dr Bohucki navodi i da je važno da razliku-jemo prehladu ili nazeb, kijavicu, jer su to sve poj-movi koji se međusobno prepliću, a svojom kli-ničkom slikom i podse-ćaju na grip. Međutim, grip je daleko ozbiljni-je oboljenje, koje započi-nje iznenada, i za svega nekoliko časova obolela osoba može da ima tem-peraturu i preko 39 ste-peni C, bez drugih simp-
toma i znakova bolesti.- To znači da praktično tek
narednog dana, dolazi do po-jave tegoba od strane gornjeg respiratornog sistema tipa ka-šljanja, kijanja, grebanja i ža-renja u guši, curenja odno-sno zapušenog nosa, i slično, a što se javlja i u drugim akut-nim respiratornim infekcija-ma, te je dijagnoza nemoguća samo na osnovu postojeće kli-ničke slike. Precizna dijagno-za se može postaviti samo po uzimanju odgovarajućeg bri-sa nosa i ždrela, koji se potom ispituju u Nacionalnoj referen-tnoj laboratoriji u Beogradu. Zadatak epidemiologa teritori-jalno nadležnih Zavoda za jav-no zdravlje je, između ostalog, i u tome, da uzorkuju ovakve uzorke, a po dobijanju nala-za, da ih predočavaju javnos-ti u smislu davanja informaci-ja o aktuelnoj epidemiološkoj si-tuaciji. Ukoliko broj obolelih od gripa dostigne velike vrednosti u kratkom vremenskom perio-du, što je najčešće u mesecu fe-bruaru, moguće je i proglašenje
epidemije gripa - navodi dr Bohucki.
A. Šiška
Subotica dobila 4.000 doza vakcina protiv gripa, a epidemiolozi kažu da je vakcina ove godine najkvalitetnija
Počelo vakcinisanje protiv gripa
Grip može izazvati i smrtni
ishod
Grip može da ima čitav niz komplikacija, a na pr-vom mestu je svakako upa-la pluća, bilo bakterijska, ili virusna. Od posledica upale pluća svake godine se izves-ni broj lica i hospitalno leči, a među njima se, na žalost, beleže i smrtni slučajevi. Ovo je naročito često kod obole-lih kod kojih se razvije tzv. akutni respiratorni distres sindrom, stanje koje zahte-va smeštaj u jedinicu inten-zivne nege, i koje je uvek praćeno neizvesnom prog-nozom, kaže dr Bohucki.
aktivna gotovo u isto vreme.
Vakcina bolja nego
S obzirom da tro-valentna vakcina pro-tiv gripa pruža zaštitu od dva podtipa gri-pa A, kao i od jed-nog soja tipa B, jas-no je da trovalentna vakcina nije idealno rešenje u zaštiti od gri-pa, jer vakcinisana oso-ba neće biti zaštićena od oba cirkulišuća soja virusa gripa tipa B. Sasvim logično, kao imperativ se postavio zada-tak da se proizvede vakcina koja
među licima iznad ove životne dobi. Takođe, i sva lica mlađa
od 65 godina a koja imaju neko hro-
nično obo-l j e n j e ,
da prime i lica sa malignim obo-ljenjima. Vakcina je odlična za-štita i u periodu trudnoće. Lica sa prekomernom telesnom teži-nom takođe mogu da imaju ne-povoljniji tok bolesti te se i nji-ma preporučuje vakcina protiv gripa. Vakcinu protiv gripa je do- bro da prime i sve
zdrave osobe, mlađe od
65 go-dina,
sa nosa i ždrela, koji se potom ispituju u Nacionalnoj referen-tnoj laboratoriji u Beogradu. Zadatak epidemiologa teritori-jalno nadležnih Zavoda za jav-no zdravlje je, između ostalog, i u tome, da uzorkuju ovakve uzorke, a po dobijanju nala-za, da ih predočavaju javnos-ti u sja o aktuelnoj epidemiološkoj si-tuaciji. Ukoliko broj obolelih od gripa dostigne velike vrednosti u kratkom vremenskom perio-du, što je najčešće u mesecu fe-bruaru, moguće je i proglašenje
dr Nebojša Bohucki
Povodom početka vak-cinisanja građana protiv gripa, pitali smo ih šta mi-sle o vakcinama, da li su ih primali i koliko ih šti-te od gripa. Neki veruju da je vakcina dobra preventi-va, a poneki imaju i opreč-na mišljenja!
Zoran Dedijer- Ja nikada nisam primao
vakcinu za grip, jer mi nije bila
potrebna. Pra-vo da vam ka-žem, ne bih da eksperimentišem.
Milenko Josić- Supruga i ja
se nismo vakcini-sali nijedne godi-ne, nismo prista-lice vakcinisanja, pogotovo u zadnje
vreme jer smatramo da se time narušava prirodni imunitet. An-tivakcionalno smo orijentisani i smatramo da bez prave infor-macije nema ni prave odluke o vakcinama.
Mileva
Aleksandrović- Nisam se vak-
cinisala, jer ni-sam imala potre-be. Ali mislim da
to zavisi od pojedinca nekome je potrebna, a mekom ne. Čula sam da nekima pomaže.
Teodora Pavluković- Redovno se vakcinišem, jer
smatram da po-maže u prevenciji protiv gripa. Tre-ba se vakcinisati u tim nekim pre-laznim periodi-ma kada “kruži”
gripa, kad su ljudi podložni da se razbole.
Rajka Babić- Nisam se vakci-
nisala, ali sam čula da je vakcina dobra. Čula sam od prija-telja da im je vakci-na pomogla. Mislim da je vakcina protiv gripa svakako korisna.
A. Šiška
Šta mislite o vakcinama za grip?
NOVEistorija14 Broj 13718. oktobar 2019.
• Pre 75 godi-
na (10. oktobra
1944) Subotica
je oslobođena od
fašističke okupa-
cije. U prvim re-
dovima oslobodi-
telja bio je Jovan
A. Mikić Spar-
tak, komandant
Subotičkog par-
tizanskog odre-
da, pre rata je-
dan od najboljih
jugoslovenskih
atletičara. Čo-
vek retkog kova,
ostao je u pozitiv-
nom sećanju ne
samo savremeni-
ka, nego i kasni-
jih generacija.
Jovan A. Mikić Spartak, komandant Subotičkog parti-zanskog odreda, pre rata jedan od najboljih jugoslovenskih atletičara, rođen je 13. maja 1914. u Opovu, u Banatu kao četvrto dete majke Darinke, učiteljice, i oca Aleksandra, školskog nadzornika. Nakon Prvog svetskog rata, prese-lio se sa porodicom u Subo-ticu, gde je završio gimnaziju i pravni fakultet. Jedno vreme je radio kao nastavnik u osno-vnoj školi u Subotici, a potom kao asistent na Ekonomsko-komercijalnoj visokoj školi u Beogradu.
U studentskim danima ba-vio se sportskim novinarstvo. Sarađivao je u listovima „Poli-tika“, „Vreme“ i „Sportski svet“. Pred Drugi svetski rat obja-vio je i dva stručna rada kao asistent Ekonomsko-komcer-cijalne visoke škole u Beogra-du. Okušao se i u književnosti. Za „Pravi bunjevački kalen-dar“ za 1935. godinu (ur. Mijo Mandić) napisao je pesmu „Vi-tezu mira“ pod pseudonimom Ivan A. Jerkov, u kojoj se pre-dstavio kao „nepoznati sin Bunje, iz Ravan-grada“ (Som-bora – prim. V. N.). Pisao je i
za „Bunjevačko kolo“ (1933–1936), časopis projugoslo-venske bunjevačke inteligen-cije (Balinta Vujkova, Marka Peića, Blaško V. Hajduk itd.). Njegovi prilozi u bunjevačkoj periodici pokazuju da je bio blizak Bunjevcima.
Bavio se atletikom i takmičio u raznim discipli-nama (troskoku, skoku udalj, skoku uvis, petoboju i deseto-boju). Kako podaci pokazuju, od 1932. do 1939. bio je jedan od najboljih jugoslovenskih atletičara. Osvojio je jednu zla-tnu, 3 srebrne i tri bronzane medalje. U početku se takmičio u Subotici. Sa nepunih 18 go-dina nastupio je na prvens-tvu Jugoslavije 1932. godi-ne u Zagrebu. Bio je to njegov prvi veći nastup izvan Suboti-ce. Takmičio se u skoku u vis. Nije postigao značajniji rezul-tat, ali je skrenuo pažnju svo-jim talentom.
Na pojedinačnom prvens-tvu države u Zagrebu 1933. os-vojio je prvo mesto u troskoku (13,29 m). Godine 1934. pos-tao je član atletske sekcije „Beogradska Jugoslavija“. Na Balkanskim atletskim igrama u Zagrebu 1934. osvojio je dru-go mesto u troskoku.U Ljublja-ni 18. avgusta 1935. postavio je državni troskok u takmičenju (14,04 m). U Zagrebu 23. av-gusta 1936. postavio je nov državni rekord (14,20 m). Taj uspeh mu je omogućio plas-man na Olimpijske igre 1936. u Berlinu. Međutim, sa skokom od 13,90 metara nije se uspeo plasirati u finale. Iste godine, na Balkanskim igrama u Ati-ni osvojio je drugo mesto u troskoku. Međutim, na Balkanskim igrama u Bukureštu 1937. po-bedio je u troskoku daljinom 14.03 m. Takmičio se i u de-setoboju. U Istan-bulu je 1935. zau-zeo drugo mes-to, a Atini 1939. takođe drugo.
Učestvovao je u Aprilskom ratu 1941. kao oficir u Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci posle čijeg sloma je pao u zarobljeništvo. Zarobljeništvo je proveo u Nirnber-gu u Nemačkoj do 1943, kada je pušten na slobo-du. Nakon toga, sklonio se kod svoje porodice u Novi Sad. Radio je u jednoj radnji kao prodavac sportske opreme. Početkom maja 1944. priključio se Narodnooslobodilačkom pokretu. U prvo vreme se bo-rio na Fruškoj gori. Zbog svo-je hrabrosti stekao je nadimak Spartak. Pokazavši se doras-tao izazovima, postavljen je za
komandanta Subotičkog parti-zanskog odreda, koji je formi-ran Naredbom štaba Bačko-baranjske operativne zone 23. avgusta 1944. U analima Narodnooslobodilačkog rata os-talo je zabeleženo o ovom odre-du sledeće: „Sa svojom neveli-
k o m
g r u -pom od desetak boraca odred je ostvario podvig u svom oslobodilačkom pohodu od Bačke Palanke do Tavanku-ta, a potom se pročuo u naro-du ulivajući ohrabrenje nizom uspelih i smelih akcija izvede-nih protiv okupatora i njegovih
slugu po salašima i selima oko Subotice.“ (44)
Početkom septembra Subotički partizanski odred je izvršio napad na Električnu centralu u Subotici Krenuo je u zadatak iz bare u Skenderevu, a posle izvršenog zadatka vra-tio se u đurđinsku bazu. Grad je 12 dana bio bez osvetljenja, a većina fabrika nije mogla da
radi. Prilikom napada ko-mandant odreda Spartak
je ozledio nogu, pa ga je Lajčo Jaramazović,
jedan od najvećih partizanskih jataka i finansijera i pre-
daratni član Hr-vatske seljačke stranke, pre-bacio kolima u Skendere-vo, a posle do-vezao dokto-
ra Belu Ostro-gonca iz Subo-
tice da mu previ-je ranu. Osim na-
pada na subotičku Električnu centralu,
odred je izvršio još neko-liko prepada i diverzija kako
u samom gradu, tako i u okoli-ni, od kojih vredi izdvojiti na-pad na žandarmerijsku stanicu u Tavankutu, u kojem je zaro-bljeno tridesetak žandarma sa komandirom i zaplenjeno 100 pušaka (vojničkih, lovačkih) nekoliko sanduka municije, bombi, odeće, ćebadi i raznog drugog vojničkog materijala.
Nakon što je 9. oktobra
oslobodio Tavankut, Subotički partizanski odred je isto-ga dana oko 22 časa krenuo na Suboticu. Ujutru sledećeg dana odred se susreo sa okap-torom. Borbe su se razvile kod železničke stanice, gde je okupator užurbano spremao evakuaciju. Subotički odred se radi okopljavanja neprijatel-ja podelio u četiri grupe: jednu koja je napadala sa južne strane (Tivadar Felegi), jednu koja je napadala sa istočne strane (Jo-van Mikić), jednu koja je napa-dala sa severne strane (Fabijan Andri-Rinaldo) i jednu koja je napadala sa zapada na glavni ulaz (Stenjka). Prilikom bor-be komandant Spartak zadobio je smrtne rane od kojih je ubr-zo preminuo. Spartakovu smrt opisao je do pojedinosti Jovi-ca Jerkov, jedan od učesnika oslobođenja Subotice:
„Spartakova smrt nas je ožalostila i prosto zbunila na momenat. Bio je dobar drug i veoma hrabar borac. Ta hra-brost ga je i stajala života. Gru-pa nemačkih vojnika na stanici otvorila je vatru sa jednog pro-zora. Spartak je komandovao juriš, bacio bombu kroz pro-zor, utrčao u prvo odeljenje, otvorio vrata i uperio mašinku u nekoliko nemaca.
Ali, mašinka je izneverila, metak se zagušio. To je isko-ristio nemački vojnik i iz svo-je mašinke pokosio Spartaka. Drugovi koji su bili sa Spar-takom otvorili su brzu paljbu i za nekoliko minuta likvidira-li uporište.
Iz jedne prostorije su naši već iznosili Spartaka. Bio je teško ranjen. Već je počeo gubi-ti svest. Neki su odmah potrčali da traže lekara. Na momenat je došao svesti i rekao: Ja sam svoju misiju završio. Subotica je slobodna.
Na rukama je Spartak odnet prema bolnici. No, sve je bilo kasno – umro je još na putu do bolnice.
Sutradan je čitava Subotica odala posmrtnu počast Jova-nu Mikiću Spartaku i Tivada-ru Felegiju Radenku. Sahran-jeni su na trgu ispred Gra-dske kuće.“ (Sećanja učesnika radničkog pokreta i NOR-a Subotice 1920-1944, Subotica 1985, 659-664)
Sećanje na Spartaka, nje-govu blistavu sportsku karije-ru i ratno junaštvo opstalo je do danas. Po njemu je nazvano Sportsko društvo železničara, ulica u blizini mesta njegove pogibije, jedna osnovna škola u Subotici, nagrada koju dode-ljuje Sportski savez Vojvodine, Fudbalski klub Spartak i mno-gi drugi sportski klubovi.
Vladimir Nimčević
Pre 75 godina, 10. oktobra 1944, Subotica je oslobođena od fašističke okupacije
Poslednji Spartakov skok
Jovan A. Mikić - Spartak
plasirati u finale. Iste godine, na Balkanskim igrama u Ati-ni osvojio je drugo mesto u troskoku. Međutim, na Balkanskim igrama u Bukureštu 1937. po-bedio je u troskoku daljinom 14.03 m.
posle čijeg sloma je pao u zarobljeništvo. Zarobljeništvo je proveo u Nirnber-gu u Nemačkoj do 1943, kada je pušten na slobo-du. Nakon toga, sklonio se kod svoje porodice u Novi Sad.
k o m tio se u đurđinsku bazu. Grad je 12 dana bio bez osvetljenja, a većina fabrika nije mogla da
radi. Prilikom napada ko-mandant odreda Spartak
je ozledio nogu, pa ga je Lajčo Jaramazović,
jedan od najvećih partizanskih jataka
je ranu. Osim na-pada na subotičku
Električnu centralu, odred je izvršio još neko-
liko prepada i diverzija kako u samom gradu, tako i u okoli-ni, od kojih vredi izdvojiti na-
NOVE privreda 15Broj 13718. oktobar 2019.
• Za Mlečnu pija-
cu postoji idejno
rešenje, dok se za
Teslinu radi. Pi-
jace bi trebalo da
postanu i deo tu-
rističke ponude
grada, da poseti-
ocima pruže kom-
pletan „subotički
doživljaj“ u okvi-
ru projekta „Ga-
rantovano doma-
će“. Da li ćemo po-
red „Vinterfesta“,
koji se dešava
zimi, imati i „Sa-
merfest“ u letnjim
mesecima?
Buduća „Mlečna pijaca“ na Trgu Jakaba i Komora i na me-stu sadašnje dobila je, nakon što je donet Plan detaljne regulacije, idejno rešenje i na njegovoj izradi bila je angažovana ekipa stručnja-ka iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotice, urbanista, Se-kretarijata za građevinarstvo gra-da i zaposlenih u „Tržnici“.
Aleksandra Milinković, profesor Odseka za arhitekturu i urbano planiranje u Novom Sadu, oblikovala je predlog čija će reali-zacija ovaj deo grada pretvoriti u jedan od najlepših i najprivlačni-jih, kako za Subotičane, tako i za turiste, željne, pored razgledanja i gastronomske ponude sa ovog tla i svežih, kvalitetnih namirni-ca sa tezgi.
„Dosta predloga smo prošli, dok nismo prihvatili ovaj koji se u potpunosti uklapa u okruženje secesije i kapitalnih objekata kao što su Sinagoga, Gimnazija, Pozo-rište, Gradska kuća i drugi, što je za nas bilo obavezujuće prilikom izbora idejnog rešenja. Svi koji su videli ovaj plan, veoma su zado-voljni i on predstavlja hibrid jed-ne od najlepših pijaca u Madridu, San Miguel, i subotičke secesije i uklapa se u trg. Ulaz u novu Mleč-nu pijacu imaće predivnu, uzdi-gnutu terasu, sa koje će se pru-žati pogled prema Sinagogi. De-sna, severna strana je San Migu-el, sa druge naša arhitektura, tako da će taj spoj različitih stilova, što je karakteristično za Suboti-cu, biti atrakcija sama po sebi. Pi-jaca takvog izgleda može da bude
podignuta samo ovde i na tom mestu, da bi bila brend grada, kao što su brend poznate pijace u mnogim velikim gradovima sve-ta“, kaže Dejan Ljubisavljević, direktor javnog komunalnog pre-duzeća „Subotičke pijace“.
Prvi korak je učinjen i idejno rešenje zaista deluje impresivno, šta će biti sledeći i koliko ih je još ostalo, dok ne budemo imali pija-cu zaista dostojnu Subotice i nje-nog kulturnog nasleđa, kao „su-botički doživljaj“?
„Lokalna samouprava kao osnivač „Subotičkih pijaca“ odlu-čuje šta će se raditi, posle idejnog rešenja na redu je izrada glavnog projekta, a kada on bude gotov, znaćemo vrednost ulaganja. Na-kon toga, treba tražiti izvore fi-nansiranja i verujemo da će se oni pronaći, jer u Mlečnu pijacu vredi investirati. Ovim projektom dobi-će se više nego što će biti ulože-no“, kaže direktor Ljubisavljević.
„Subotička korpa zdravlja“
Nova pijaca će imati tri celi-ne – turistički deo, gde se planira gastronomska ponuda karakteri-stična za Suboticu, za pojesti ili poneti, uz vina sa peska, med, do-maći kulen i slič-no. U drugom će se obavljati promet robe životinjskog porekla – mleka, mlečnih proizvo-da, mesa, a tre-ći deo će biti zele-na pijaca sa voćem i povrćem i takođe jednim ugostitelj-skim objektom.
„Ideja je da po-nudimo mnogo toga što je ovdaš-nje, subotičko, pa tako, recimo, kada stavimo na jed-no mesto naš med, brojne vrste kola-ča, licidere, subo-tičko pivo za koje imamo proizvođa-če, vino i kulen, dobijamo pra-vu „subotičku korpu zdravlja“ – prigodnu kombinaciju za koju se uvek možete opredeliti kao po-klon koji se nosi ili za sopstvenu upotrebu. Zato i pokrećemo akci-ju „Garantovano domaće“, objaš-njava Dejan Ljubisavljević.
Iza svega ovoga, svakako, sto-je i ekonomski pokazatelji, koji opravdavaju verovanje u ulaga-nja, kako u Mlečnu, tako i druge pijace?
„Imamo oko 1000 zakupaca na pijacama, od toga na Mlečnoj 408
na tezgama i 90 u poslovnim pro-storijama. Ukupno pijace imaju godišnji obrt od oko 10 miliona evra, što je impozantan pokaza-telj rentabilnosti, a u njemu Mleč-na pijaca prednjači sa 7 miliona evra. Hiljadu porodica živi od pi-jaca, što treba pomnožiti bar sa tri
člana, dok je indirektno to mnogo više, jer su to uglavnom naši pro-izvođači koji ulažu u ciklus proi-zvodnje i kupuju raznu opremu, alate, sredstva. Izgradnjom nove pijace sigurni smo da će se broj znatno povećati i to je još jedan
cilj ovog pro-jekta – zadr-žavanje mla-dih da ostanu ovde i razvoj ruralnih po-dručja“, kaže Ljubisavljević.
Kada kre-ne izgradnja novog objek-ta, biće po-trebno mno-go toga da se reši – od po-stojeće kana-lizacije, pa do izmeštanja pi-jace, dok tra-je gradnja, a tu je i pitanje parkiranja?
„Pijaca će u jednom trenutku morati da na-pusti ovaj plato, svesni smo toga, i tražimo rešenje da naši zakup-ci mogu i dalje da rade i ne budu bez prihoda, da ih dislociramo u okolinu ili Radijalac, i građa-ni ostanu bez snabdevanja. Niz je takođe infrastrukturnih proble-ma koje treba rešiti, od stare ka-nalizacije ispod pijace, radili smo geotehnički elaborat i nivo pod-zemnih voda ovde je zaista visok. Uz to sigurno treba obezbediti i odgovarajući broj parking me-sta za sve one koji budu dolazili na pijacu, što će svakako rešava-ti urbanisti“, kaže direktor „Subo-tičkih pijaca“.
Teslina u fazi idejnog rešavanja
U nadležnosti „Subotičkih pi-jaca“, osim Mlečne, su i Tesli-na pijaca, „Zelenac“ na Prozivki,
Kvantaška i Železničko naselje, a zatim još lokalne preko puta „Elektrovojvodine“, u Gajevoj u Novom selu, na Makovoj sedmi-ci, mala pijaca kod Zorke i tre-nutno je u toku uređivanje platoa za pijačni prostor u Tavankutu.
„Pijaca „Zelenac“ je jedina koja zadovoljava sve norme, dok su ostale za rekonstrukciju. Te-slina pijaca jedan je od višedece-nijskih problema, koje treba re-šiti, napravićemo novu, zatvore-nu pijacu, sa lokalima koji će biti dvostrano okrenuti - iz pijace i sa uličnog dela. Na uštrb naše par-cele, napravićemo širu pešačku stazu, trenutno imamo problem sa parkingom i u toku je izra-da idejnog rešenja, kao i sa po-jedinim objektima koji su nele-galno građeni na našem prosto-ru. Do 31. decembra, treba da se završi projektno-tehnička do-kumentacija i nakon toga zatvo-ri finansijska konstrukcija. Tesli-na je važna i zbog plana stambe-ne izgradnje na mestu bivše ka-sarne, jer će više potrošača gra-vitirati prema njoj, a gradi se i na kružnom toku, pa će potreba za svežim, zdravim namirnica-ma biti utoliko veća“, napominje Ljubisavljević.
Šta je sa Kvantašom, već dugo se pominje potreba izme-štanja ove pijace iz grada?
„Kvantaškoj pijaci nije mes-to u centru grada i posto-je dugoročni planovi, za koje smo dobili saglasnost, da se ona preseli na mesto Druge kasar-ne, gde je veliki prostor, koji će nam grad ustupiti. Osim toga, većina naših snabdevača dola-zi iz pravca Bačkih vinograda, Hajdukova, pa čak i od Sente i Čoke, čak njih oko 65 do 70 ods-to. Smeštanje Kvantaša tamo bio bi način da im iziđemo u susret, a oni dobiju kvalitetan prostor za svoje poslovanje“, kaže Dejan Ljubisavljević.
M. Radojčin
Razgovor s povodom: Dejan Ljubisavljević, direktor JKP „Subotičke pijace“
Prvi koraci u bolju budućnost gradskih pijaca
Pripreme za „Vinterfest“ Deveti „Vinterfest“ – Zimski vašar, održaće se od 5.decembra
do 13. januara i rok za prijave bio je 15. oktobar. Na ovogodiš-njem „Vinterfestu“ neće biti dopuštena prodaja proizvoda ili pružanje usluga za koje prijavljeni izlagači nisu registrovani, od-nosno nisu u direktnoj vezi sa ciljevima ove tradicionalne mani-festacije (sajt www.supijace.co.rs). Da li Zimski vašar može da preraste u svojevrsni „Samerfest“?
„Vinterfest“ je, nesumnjivo, značajan potencijal i želja nam je da on bude dostupan turistima tokom cele godine. Za sada je to zimski vašar i služi očuvanju tradicije narodnih rukotvorina, promociji različitih zanatskih proizvoda, domaće i organske hra-ne kao i gastronomske ponude tradicionalnih jela regiona“, kaže direktor „Subotičkih pijaca“ Dejan Ljubisavljević.
Dejan Ljubisavljević: Želimo da pijace budu deo turističke ponude grada
Pijaca će biti zatvorena i dimenzija 270x18 metara
NOVEpoljoprivreda16 Broj 13718. oktobar 2019.
Svaki 20. zahtev u Srbi-ji, od ukupno 160.000 zahteva, potiče iz Subotice, što je dokaz da se subotički paori interesu-ju za subvencije i žele da rade. Stoga im, kako je istakao minis-tar Branislav Nedimović u jučerašnjoj poseti Mišićevu, Đurđinu, Višnjevcu i Bačkom Dušanovu, država mora pomoći i mora im biti saradnik kako bi svi bili zadovoljni.
Ministar je u razgovoru sa subotičkim paorima o njiho-vim problemima istakao, da je na teritoriji Subotice država tokom 2018. godine isplatila oko 8 miliona evra u subvencijama poljoprivrednika.
„Ja sam u poslednjih 30 dana obišao svako selo u severnom i srednjem Banatu, a sad mo-ram da obiđem svako selo u oko-lini Subotice i da čujem šta lju-di misle, šta rade i sa druge stra-ne da upoznam poljoprivred-nike sa onim što je resorno mi-nistarstvo učinilo u proteklom periodu. Najveća tekovina jes-te, što smo dali državnu zeml-ju stočarima na period od de-set godina. Ja mislim da će se oko toga svi složiti. Imamo i dal-je dosta problema koje moramo rešavati. Za tovno govedarstvo, država će doneti posebne podsti-caje u 2020. godni, pošto nama treba genetskog potencijala, jer
imamo sve više izazova i sve više prilike za izvoz.“
Ministar Nedimović svo-ju radnu posetu, obavio je na Međunarodni dan žena na selu. Govoreći o ovoj temi, resorni mi-nistar je rekao, da će za tri nede-lje na snagu stupiti mera, koja će biti usmerena na mlade i na žene da ostanu na selu i žive od poljoprivrede.
„Mi gledamo da žensku popu-laciju osnažimo i da damo povol-jnije uslove i za subvencije i za kreditiranje, kako bi žene osta-le na selu. Žene su stub svakog
seoskog gazdinstva, i danas kada sam se spremao za ove posete, meni je prosto neverovatno de-lovao podatak, da je u ovom kra-ju odnos registrovanih gazdins-tava 60 posto naspram 40 posto u korist muškaraca, dok je u dru-gim delovima Srbije taj podatak 85 posto naspram 15 posto. Na ovom podneblju je ta rodna rav-nopravnost izašla u prvi plan, ali to je dobro, jer ljudi koriste veće prilike za podsticaj i ne čudi me što Subotica ima tako veliki broj zahteva za subvencije.“
Gradonačelnik Bogdan Laban,
zahvalio se resornom ministru na poseti, usput pohvalivši agil-nost i marljivost poljoprivredni-ka, dodavši da će Grad nastaviti sa svojom politikom zadržavanja mladih na selu i razvijanju poljo-privrednih potencijala.
„Drago mi je kada čujem da je svaki dvadeseti zahtev za subven-cije sa teritorije Grada. U pita-nju su ogromna sredstva koja su isplaćena i siguran sam da ćemo i dalje uz pomoć države razvijati poljoprivredu, razvijati život na selu i želimo da zadržimo mla-de na selu. Grad Subotica izdvaja
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obišao četiri sela u okolini Subotice
U Srbiji, svaki 20. zahtev za državne subvencije podneli su subotički poljoprivrednici!
• Ministar poljoprivrede, vodo-
privrede i šumarstva Branislav
Nedimović obišao je četiri gazdins-
tva u Mišićevu, Đurđinu, Višnjevcu i
Bačkom Dušanovu, gde je razgova-
rao sa poljoprivrednicima o aktuel-
nim temama i problemima. Ministar
Nedimović pohvalio je subotičke pao-
re i istakao da je na teritoriji Suboti-
ce država tokom 2018. godine isplati-
la oko 8 miliona evra u subvencijama
poljoprivrednika.
Ministar Nedimović u razgovoru sa domaćinom Vladimirom Žužićem u Višnjevcu, gradonačelnikom Labanom, Dragi Vučkovićem načelnikom Severnobačkog okruga.
Na imanju poljoprivrednika Mirka Orčića iz Đurđina
NOVE poljoprivreda 17Broj 13718. oktobar 2019.
određena sredstva iz budžeta sa kojima između ostalog subven-cionišemo kratkoročne kredi-te poljoprivrednicima.“ rekao je Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice.
Prvo selo koje je ministar Ne-dimović posetio u pratnji grado-načelnika Subotce Bogdana La-bana i načelnika Severnobač-kog upravnog okruga Dragi Vuč-kovića bilo je Mišićevo. Gazdin-stvo porodice Vukajlović bavi se uzgojem muznih krava i proda-jom mleka. Na imanju je 40 kra-va muzara, bikovi i junad. Doma-ćin Miroslav Vukajlović zadovo-ljan je kako izgleda aktuelna si-tuacija u ovom sektoru poljopri-vrede, dodavši da je ministar is-punio svoja obećanja.
„Ministar je obećao da ćemo dobijati 50 posto povrat za ma-šine, to je ispunio, zatim dobija-mo subvencije za umatičene kra-ve, što je takođe ispunio. Pre dve godine sam kupio izmuzište za krave i isto smo dobili 50 odsto povrata sredstava. Kada sagle-dam sve, vredi se baviti mlekar-stvom, ali bi voleli da se otkupna cena mleka poveća za koji dinar ali opet da se vratim temi, vredi se baviti ovim poslom uz mno-go truda.“ objašnjava Miroslav Vukajlović, poljoprivrednik iz Mišićeva.
Po završetku posete Mišićevu, na redu je bio Đurđin. Na gaz-dinstvu Mirka Orčića, trenut-no je 40 tovnih junadi namenje-nih za dalju produkciju. U raz-govoru sa ministrom Nedimo-vićem, Orčić je skrenuo pažnju na aktuelni problem sa plasma-nom tovnih junadi i bikova na tr-žište, kao i sa naplatom, za šta je od ministra dobio odgovor da će taj problem biti rešen kao i da je
država potpisala ugovor za izvoz junadi u Tursku po dobroj ceni. Pored ovog problema, domaćin Orčić zajedno sa svojim kolega-ma iz Đurđina najviše se intere-sovao za državno poljoprivredno zemljište.
Nakon Đurđina, ministar je obišao farmu tovnih junadi Vla-dimira Žužića u Višnjevcu, a potom je svoju posetu završio u Bačkom Dušanovu gde je imao priliku da vidi farmu ovaca po-rodice Cerovac. Farma poseduje 180 grla ovaca Il de Frans, Vir-temberg i Safolk, reprodukci-ju rade sami, a proizvod je na-menjen daljoj upotrebi u mesnoj industriji. Vlasnik farme Ste-van Cerovac ističe da je situa-cija u stočarstvu bolja nego rani-je, pomaci su primetni ali i da se i dalje mora raditi kako bi svi bili zadovoljni.
„Možda je problem u ovčar-stvu nedovoljno tržišta, s obzi-rom da imamo mnoge podstica-je i pomoći od strane države, gde pre svega mislim na regresiranje
i nabavku priplodnog materijala. Isto tako imamo subvencionisa-nje prodaje u legalnim tokovima grla za klanje, a eventualno što bi bilo dodatno korisno jeste da se pronađu neka nova tržišta, odno-sno novi modeli za prodaju, da-kle da ne bude to samo sezonskg karaktera, već da to bude tokom cele godine, tj. da cena bude za-dovoljavajuća, kako bi mogla da
pokrije troškove. Sa druge strani, mi proizvođači treba da se potru-dimo da poboljšamo našu proi-zvodnju, da budemo što efikasni-ji, da povećamo produktivnost, dakle moraju se stada ukrupnja-vati, povećavati, moramo indu-strijalizovati proizvodnju - auto-matizovati je i ljudski rad svesti na minimum.“ rekao je Stevan Cerovac, vlasnik farme i dipl.
inžinjer poljoprivrede.Na kraju, po završetku obila-
ska subotičkog kraja, ministar Nedimović je izneo svoje utiske.
„Nakon svega moram istaći da su ovde ljudi jako dobro obave-šteni, o sistemu subvencija i pra-vim koji oni mogu da ostvare u državi a koji su vezani za politiku upravljanja poljoprivrednim ze-mljištima i isto tako za finansij-ske podsticaje. Dakle ovde se do-bro radi, već sam to spomenuo, svaki dvadeseti zahtev za sub-vencije je iz Subotice i to znači da ovde ljudi znaju šta rade i šta hoće. Svestan sam da je svim po-ljoprivrednicima glavni problem cena njihovog proizvoda, i na to su se danas svi žalili ali ono što hoću da kažem jeste sledeće – 4. maja 1980. godine je umro drug Tito, a za njim i centralnoplan-ska poljoprivreda. Od tada trži-šte diktira cenu i sve ostalo po-sle toga je u vezi tržišta i proi-zvodnje. Ljudi moraju uvek da vode računa o tome. Znam da su navikli da država otkupi sve, ali ovo više nije država od 22 milio-na stanovnika i nije država koja ima potpuno zatvoren sistem da ništa u nju ne može ući. Poljopri-vreda i poljoprivredni proizvodi, najviše su izloženi uticaju tržišta, naročito u Srbiji koja je pretežno poljoprivredna zemlja, hteli mi to priznati ili ne.“ zaključio je mi-nistar poljoprivrede Branislav Nedimović.
B. Nikolić
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obišao četiri sela u okolini Subotice
U Srbiji, svaki 20. zahtev za državne subvencije podneli su subotički poljoprivrednici!
Poseta farmi ovaca Stevana Cerovca u Bačkom Dušanovu
Ministar sa gradonačelnikom Labanom, Miroslavom Vukajlovićem vlasnikom farme u Mišićevu
NOVEkultura18 Broj 13718. oktobar 2019.
Internacionalni subotički džez festival “Jazzik” privlači pažnju publike i javnosti već čitavu de-ceniju i predstavljajući pose-ban, visokoumetnički događaj, okrenut mladima i njihovom usavršavanju u oblasti džez mu-zike. U saradnji sa džez odsekom
Muzičke škole Subotica i drugim institucijama kulture u Suboti-ci, Jazzik je u prethodnoj dece-niji organizovao oko 120 eduka-tivnih sadržaja, instrumentalnih i pevačkih radionica, predavan-ja, promocija.
Festival je održavao i promovi-sao džez scenu grada i mlade ta-lente koji su iz njega izrasli i pos-tali profesionalni muzičari, koji se dalje obrazuju na domaćim i stranim akademijama i muzičkim konzervatorijumima. Nekoliko godina, funkcionisao je i Junior
Jazzik, koncer-tima i turnejom džez muzike za mlađu decu i iznedrio jedan muzički album “Junior Jazzik” koji je dostu-
pan na Youtube kanalu.
- “Jazzik” festival nastao je 2010. godi-ne kao rezultat rada okupljenih ljubitelja džeza na čelu sa Ga-borom Bunfor-dom, renomira-nim subotičkim s a k s o f o n i s -tom, kao pro-jekat “UP&UP” društva za konsalting i menadžment, i organizaci-je kulturno-u m e t n i č k i h događaja. 2014. godine osniva se Udruženje
građana “Jazzik” sa ciljem dal-jeg negovanja ovog projekta i projekata sa istom misijom. Fes-tival neguje mejnstrim pravac u džezu obraćajući se široj publici sa željom da približi ovaj pravac većem auditorijumu, podseća sanja Bunford.
Ona ističe da je “Jazzik” je do sada ugostio više svetski pozna-tih umetnika u oblasti džeza iz različitih krajeva sveta, kao i ve-likane domaće džez scene.
„Na festivalu su nastupali: Yellowjackets, Wallace Roney, Al
Foster, Carla Cook, Allan Harris, Joy Calderazzo, Matija Dedić, Vasil Hadžimanov, Evlis Stanić, Harcsa Veronika, Tony Lakatos, Gyula Babos i mnogi drugi. Za-nimljiv je podatak da je “Jazzik” doveo najviše Gremijevaca na subotičku scenu”, kaže za Nove Subotičke novine Sanja.
Ove godine, na festivalu će, zahvaljujući Ambasadi SAD, nas-tupiti američka pevačica Chanda Rules sa svojim internacionalnim bendom među čijim članovima su Thomas Kugi, Wolfram Ders-
chmidt, Dušan Novakov i legen-darni pijanista Kirk Lightsey.
—Prvo veče festivala nastupa diva domaće scene Bojana Sta-menov sa svojim kvintetom čiji članovi su takođe i članovi No-vosadskog Big Bend-a: Aleksan-dar Banjac, Ištvan Mađarić i naši sugrađani Goran Evetović i Ga-bor Bunford, umetnički direktor “Jazzik”-a. Po običaju, obe fes-tivalske večeri otvoriće talento-vani učenici džez odseka Muzičke škole Subotica, a u Muzičkoj školi će instrumentalne i vokalne radionice održati Bojana Sta-menov, Chan-da Rule,
Thomas Kugi, Wolfram Dersch-midt i Dušan Novakov. One su naravno otvorene i besplatne za sve zainteresovane muzičare, na-vodi Bunford.
Ofi cijalni program festi-vala biće održan 24. i 25. ok-tobra na sceni Dečjeg pozo-rišta od 20 časova, a karte se u pretprodaji mogu naći na blagajni Dečjeg pozorišta. Iako manja scena od one na koju su navikli ljubitelji Jaz-zika, scena Dečjeg pozori-šta pružiće prisniji i intimni-
ji doživljaj svim ljubitelji-ma džeza.
“Svake godine suočavamo se sa opstankom fes-tivala i nedovolj-nim fi nansijskim sredstvima koji bi održali njegov kvalitet i suštinu, s obzirom na to da se on do sada fi nansirao
isključivo p r o -
jektno i da nije imao garatovani budžet. Bez prijatelja u muzičkoj branši, ogromnog odricanja, lične energije, vremena i iscrpnog
rada, ali i fi nansijskih sredsta-va, potpuno je nemoguće održati festival na nivou na kom njego-vo postojanje ima smisla. Pos-le deset godina rada, postalo je nemoguće da sav teret i odgovor-nost bude samo na organizatori-ma, ali to je nešto o čemu ćemo pričati sa gradskim zvaničnicima. Ono što je važno jeste da smo us-peli da pružimo deset prediv-nih godina džez muzici, Suboti-ci, Subotičanima i svima koji je vole, te će i ova deseta godina biti na visokom umetničkom nivou, zbog čega smo veoma srećni i za-dovoljni”, kaže Sanja Bunford, producent festivala.
N.H. K.
Subotički Internacionalni džez festival biće održan 24.i 25. oktobra, na sceni Dečjeg pozorišta
DESET GODINA DŽEZ FESTIVALA “JAZZIK”• Ovogodišnji Internacionalni subo-
tički džez festival “Jazzik” jedna je od
najznačajnih kulturnih manifestaci-
ja Subotice, a zaokružuje ovim jubile-
jom desetogodišnji ciklus sjajnih džez
koncerata, na kojima su prethodne
decenije nastupile neke od najvećih
zvezda svetske džez scene i
najviše Gremijem nagrađe-
nih muzičara. • Festival če
biti održan 24. i 25. okto-
bra, na sceni Dečjeg pozori-
šta od 20 časova
na čelu sa Ga-borom Bunfor-dom, renomira-nim subotičkim s a k s o f o n i s -tom, kao pro-jekat “UP&UP” društva za konsalting i menadžment, i organizaci-je kulturno-u m e t n i č k i h događaja. 2014. godine osniva se Udruženje
građana “Jazzik” sa ciljem dal-jeg negovanja ovog projekta i projekata sa istom misijom. Fes-
većem auditorijumu, podseća
Ona ističe da je “Jazzik” je do sada ugostio više svetski pozna-tih umetnika u oblasti džeza iz različitih krajeva sveta, kao i ve-
sugrađani Goran Evetović i Ga-bor Bunford, umetnički direktor “Jazzik”-a. Po običaju, obe fes-tivalske večeri otvoriće talento-vani učenici džez odseka Muzičke škole Subotica, a u Muzičkoj školi će instrumentalne i vokalne radionice održati Bojana Sta-menov, Chan-da Rule,
šta pružiće prisniji i intimni-ji doživljaj svim ljubitelji-
ma džeza.“Svake godine
suočavamo se sa opstankom fes-tivala i nedovolj-nim fi nansijskim sredstvima koji bi održali njegov kvalitet i suštinu, s obzirom na to da se on do sada fi nansirao
isključivo p r o -Goran Evetović
Gabor Bunford
Chanda Rule
Bojana
NOVE enigmatika 19Broj 13718. oktobar 2019.
NOVEčitulje/pomeni20 Broj 13718. oktobar 2019.
Navršilo se šest tužnih nedelja od kako nas je na-pustio naš dragi suprug, otac i brat
FRANJO BUDIMLIĆ1940-2019.
Praznina koja je ostala njegovim odlaskom biće ispunjena lepim uspomenama koje nam je ostavio da ga nikad ne zaboravimo.
Tvoji najmiliji: supruga Nada, sin Željko, ćerka Biljana, unuci, snaja i zet. (P-627)
POSLEDNJI POZDRAV
MIRKO MAMUŽIĆ1946-2019.
Večno ćeš živeti u našim srcima, neka ti je več-na slava i hvala.
Jovanka, Mihajlo, Dijana, Dane i Vladan. (P-623)
Dana 18. oktobra 2019. godine navršava se 20 godina kako nije sa nama naš sin i brat
GORAN LATKI1987-1999.
Vreme nije izbrisalo tvoj lik, tugu i bol za tobom.Tvoji najmiliji (P-624)
Dana 11. oktobra 2019. godine navršava se pet godina od smrti naše voljene majke, bake i svekrve
SOFIJA MIŠČEVIĆ
Ostaće večno u našim srcima.Njeni najmiliji: sin Milan, unuci Mladen i Sonja i
snaja Gordana (P-628)
Navršava se godinu dana kako nije sa nama naš: suprug, otac, tast, svekar i deda
MIHAJLO SALMA1955-2018.
Bio si velik oslonac u našim životima i primer do-brote i poštenja.
Od zaborava te čuva tvoja supruga Jelica, ćerka Sandra i sin Kristijan sa porodicama.
(P-622)
IN MEMORIAM
JOSIP FRANCIŠKOVIĆ
2013-2019
Porodice Jakovetić i Bošnjak
(PF-142)
Radno vreme za
prijem čitulja i ma-
lih oglasa je pone-
deljkom i utorkom
od 8 do 16 časova, i sre-dom od 8 do
13 časova (zaključenje
broja), četvrtkom i petkom
od 8 do 14 časova (za
naredni broj). Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na spratu
SARKOFAGPogrebno preduzeće za prevoz i prodaju pogrebne opreme u Subotici, Čantaviru,
Staroj Moravici i Tavankutu.DEŽURSTVO OD 0-24h
Korektnim dugogodišnjim radom i iskustvom od 20 godina, svrstani smo i posedujemo “SERTI-FIKAT FIRMA OD POVERENJA” I “BONITETNA OCENA A+”.
Vršimo usluge:-Prevoz pokojnika u zemlji i inostranstvu-Prodaja pogrebne opreme iz sopstvene proizvod-
nje po povoljnim cenama-Smeštaj i prevoz pokojnika u hladnjaču i do grob-
nog mesta-Organizovanje kremacije i priprema potrebne
dokumentacije-Podnošenje zahteva za izdavanje Izvoda Matič-
ne Knjige Umrlih-Podnošenje zahteva za isplatu osiguranja na
osnovu potpisanih polisa osiguranja korinika (DDOR)
RAČUN POGREBNIH USLUGA I OPREME UMANJUJEMO ZA IZNOS
KOJI REFUNDIRA PENZIJSKO INVALIDSKO OSIGURANJE SRBIJE.Telefoni: 024/558-011, 063/528-
905 i 063/117-40-83 Subotica, Izvorska 30
(preko puta ulaza u Bolnicu)
Prošlo je šest tužnih nedelja kako nije sa nama naša voljena sestra, tetka i šogorica
IVANKA KUJUNDŽIĆ1952-2019
Pokoj večni daruj joj Gospodine
Njeni najmiliji (P-618)
Dana 11. oktobra 2019. godine je u Kotoru pre-minula naša voljena baka, prabaka i svekrva
VESELA STANAĆEV1930-2019.
Sahrana je obavljena u krugu porodice i prijate-lja 14. oktobra 2019. godine na Pravoslavnom gro-blju Dudova šuma u Subotici.
Hvala joj na ljubavi i nežnosti koju nam je uvek pružala.
Dok mi budemo živi, živeće i ona u nama.Ožalošćeni: unuke Nataša i Milica sa porodi-
com i snaha Snežana (P-619)
Прошле су две тужне године од како нас је напустила наша драга тетка
БРАНИСЛАВА БАБИЋ1965-2017.
Ожалошћени: Милица, Драгана и Јелена (P-621)
Prođe tužna prva godina od kako nije sa nama naš dragi suprug, otac i deda
MATE VOJNIĆ PURČAR
1946-2018.Sveta misa za našeg Maću će se odr-
žati 19.10.2019. u crkvi Svetog Roka sa početkom u 8 sati.
Hvala Ti za svu ljubav, razumevanje i podršku koju si nam nesebično davao.
Mnogo nam nedostaješ!Tvoji najmiliji: Vuka, Lara, Igor i
Boki (P-625)
NOVE
RAZNO
-,,GORENJE SER-VIS ENERGIJA”! Servi-siramo belu tehniku od svih proizvođača, - Ori-ginalni rezervni delovi – Ivana Antunovića 141. Tel.024/ 546-206 ili 063/1546-206 (P-135)
-ROLOMONT roletne AL i PVC, venecijane-ri, trakaste zavese, har-mo/garažna vrata, ko-marnici, panelne zave-se, tende. - Miloša Obi-lića 19 Tel. 571-299 ili 063/551-299 (P-136)
-BUŠIMO BUNA-RE sa ili bez ispira-nja do 150m dubine. Tel. 063/8432-465 ili 060/0532-468 (P-137)
KUĆE I PLACEVI
-Prodajem kuću sa pomoćnim objektima,
na placu od 3 moti-ke u Donjem Tavanku-tu. Tel.:064/838-710 (1-137)
STANOVI
-Izdajem sobu za jed-nu studentkinju, u Ker-tvarošu. Tel.: 064/129-4170 (2-137)
-Prodajem lep reno-viran stan na Prozivci kod Jumandžija, cg, lift, 2 wc, 2 kupatila, 3 sobe, 84m2, lift bez ulaganja. Može i zamena uz vašu doplatu. Tel.:066/118-334 (3-137)
POSLOVNI PROSTOR
-Izdaje se poslov-ni prostor od 30m2 u ulici Vladimira Nazo-ra 7. Tel.: 063/567-919 (4-137)
GARAŽE
-Izdajem garažu u blizini škole ‘’10 okto-bar’’ Novi-Grad, pored zubne ordinacije. Pita-ti na telefon 543-197 ili 060/02-9000 (5-137)
-Prodajem gara-žu na uglu Petrinj-ske i Višegradske ulice. Cena: 2.750 Eur. Tel.: 024/541-150 (6-137)
KUPOPRODAJA
-Otkupljujem origi-nalne umetničke slike, uz stručnu i realnu pro-cenu vrednosti. Intere-sovati se od ponedelj-ka do subote 9-17sati.
Tel.:065/58-33-665(7-137)
-Kupujem ordenje, medalje i stare sportske značke. Tel.:064/615-59-82 (8-137)
-Prodajem el. pilu, skoro nova. ,, POWER-P L U S ’ ’ - 1 4 . B e l g i j a . Cena:5.500,00 din. Tel.: 065/353-0825 (9-137)
-Prodajemo tuje za živu ogradu u više veli-čina. Cena po dogovo-ru. Tel.:064/3669-950, 064/4866-022 (10-137)
-Prodajem original singer staru šivaću ma-šinu. Tel.: 024/535-213 (11-137)
-Kupujem, proda-jem i menjam značke i albume za značke, ku-pujem knjige i meda-lje o fudbalskim klubo-vima. Tel.: 542-310 ili 062/852-8228 (12-137)
-Prodajem vagu, meri do 500 kila sa tegovima. Tel.: 024/535-213 (13-137)
-Prodajem uljni radi-jator i dve bicikle. Tel.: 024/4562-383 (14-137)
-Prodajem orman,
kauč, 2 fotelje, madrac 2x1.80 za bračni krevet, gvozdena burad. Tel.: 024/571-688 (15-137)
-Prodajem kompre-sor za zamrzivač , novi-ji za zamrzivač, veći sa garancijom, GORENJE 360 lit. Tel.: 024/562-175 (16-137)
-Prodajem peć od 4,5 kw i jednoiposoban stan u centru grada. Hitno! Zvati uveče 15-18h Tel.: 061/2407-908 (17-137)
-Privatni časovi ma-tematike za đake od 1. do 8. razreda. Tel.: 066-900-14-18 (18-137)
-Prodajem lada sa-mara 90’, trajno žareći štednjak kaloreks (100), roleri, dolaf, kolevka, ormani, kreveti, prikoli-ca 14t, dvobrazni plug 12 leopard špediter, kačice za mast. Tel.: 024/528-682 (19-137)
-Povoljno proda-jem pčelinje košnice, 80 okvira, opremu, li-teraturu za početnike. Tel.:062/255-352 (20-137)
čitulje/pomeni/oglasi 21Broj 13718. oktobar 2019.
Draga moja
TETKA VESELA
Hvala Ti na svemu.
Neka Ti Gospod podari Rajsko naselje.
Tvoja Nena (P-620)
Dana 10. oktobra 2019. godine, u 92. godini ži-vota preminula je naša draga mama, baka, praba-ka i svekrva
DANKA INJACrođ. BABIĆ1928-2019.
Neka joj je večna slava i hvala!Njeni najmiliji (P-626)
Dana 13. oktobra.2019. preminuo je naš voljeni otac i brat
JOŽEF ŠIMON1962-2019
Zahvaljujemo se rodbini i prijateljima na izrazi-ma saučešća i položenom cveću.
Ostaćeš nam u večnom sećanju.Ožalošćeni: ćerka Stela i brat Šandor sa porodi-
com (PG-68)
Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o
prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.
Važe samo kuponi iz tekućeg broja
"
Ime i prezime davaoca oglasa
Potpis davaoca oglasa
Tekst oglasa:
Broj telefona:
NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči
Broj 13718. oktobar 2019.
Mali oglasi
PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE
Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama
Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja
Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.
www.funero.rs e-mail: [email protected]
- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni kuva-ri-ce, konobari-ce, pomoć-ne radnice, geronto doma-ćice sa pasošima EU. Tel. њ064/700- 7106 (P-50)
“LEGALIZUJTE VAŠU NEKRETNINU BRZO I
POVOLJNO!- besplatna provera tre-
nutnog statusa- kompletna legalizacija
na jednom mestu066/509-24-88”
Izrada novih čeličnih rolo rešetki. Popravka i servisiranje starih.
Segmentna vrata,krilne i klizne kapije.
Telefon 064/156-8800
HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192
VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300
Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310
Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606Funero 554-433
VAŽNI TELEFONI
TRAŽI SE RADNIK NA RADNO MESTO „REFERENT LOGISTIKE“
ŠTO OBUHVATA
DOBPRMANJE ROBE OD PROIZVOĐAČA odnosno VE-LETRGOVINE , te ZAPRIMANJE I RAZNOŠENJE ROBE KO-MITENTIMA FIRME NA TEREITORIJI AP VOJVODINA.
Zahtevi radnog mesta: SREDNJA STRUČNA SPREMA IV. STEPEN. VOZAČKA KATEGORIJA NAJMANJE“B“
ZAPOSLENIMA VAN SUBOTICE NADOKNADA AUTOBUSKE KARTE I DNEVNICE NA RADU NA TE-RENU tj. VAN RADNOG VREMENA.
KONKURSE DOSTAVITI:„SOPRO“ DOO24000 SUBOTICASOMBORSKI PUT BR. 23TEL: 024/ 524-525 odnosno CV dostaviti na e-mail: info@sopro.
co.rs
Pre dva dana, opljačkana
Poštanska štedionica Su-
botice, dvojica pljačkaša
sa maskama i naoružani
opljačkali kako se pret-
postavlja milion evra!
Dvojica pljačkaša sa oružjem i maskama na licu, opljačkali su pre dva dana u centru Subo-tice iz Poštanske štedionice, kako nezvanično saznajemo, skoro milion evra.
Pljačka se odigrala u centru Grada u 8 sati i 55 minuta, kako je za Nove Subotičke novine potvrđeno u subotičkoj policiji.
„Za pljačkašima se intenzivno traga, rekli su u policiji, a neki od očevidaca tvrde da su pljač-kaši pobegli automobilom italijanskih registra-cija, iz ulice Dimitrija Tucovića, gde se odigra-la pljačka”.
Tužilaštvo je sa policijom vršilo uviđaj, više patrola je krenulo u potragu i za opisanim au-tomobilom, kojim su kako se sumnja razbojni-ci pobegli.
Ulica je pod kamerama, kažu prolaznici, jer je u toj ulici više zlatara i kladionica. Bilo je i dosta očevidaca u jutarnjim satima, koji su po-tvrdili da je nedaleko od štedionice bio parki-ran automobil sa tim stranim tablicama.
Pl jačkaši su bili naoru-žani i sa ma-skama. Jedan od očevidaca kaže da je je-dan od pljač-kaša, na vra-tima Poštan-ske štedioni-ce, zapucao. Niko nije po-vređen, na sreću, ali je navodno i jednoj ženi u štedionici od stresa pozlilo.
Posle dojave, u pola deset su na mestu pljačke bili Kri-minalna policija i tužilac Višeg javnog tužilaštva. Uviđaj je završen oko 11 sati, a mesto je bilo ograđeno trakama, a nezvanično saznajemo i radniku obezbeđenja je pozlilo nakon što su mu oteli džak sa novcem.
Očevici su čuli pucanj iz pištolja, ali niko nije povre-đen. Jedan od dva razbojnika je čuvao stražu na vratima, a kada je oteo džak sa novcem radniku, trčeći se uputio ka automobilu, tvrde građani koji su se tu zadesili.
Pretpostavlja se da je ukradeno oko milion evra, kako nezvanično saznajemo. Neko je sa ulice video da je pljač-kaš imao kožnu jaknu sa natpisom obezbeđenje, a na gla-vi je i on nosio masku.
Radnik JKP „Parking“-a, inkasant, neposredno pre pljačke fotografisao je automobil italijanskih registarskih oznaka, jer nije razaznao da li je parking plaćen. On je policiji predao fotografiju automobila koji je slikao.
Građani glasno komentarišu da veruju da će policija ubrzo naći pljačkaše sa džakom novca, jer su u toj ulici i video kamere.
N.H.K.
oglasi/hronika22 Broj 13718. oktobar 2019.
NOVE
Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 25, 29. и 30. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) објављује:
ОБАВЕШТЕЊЕО ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ КОЈИМ ЈЕ ДАТА САГЛАСНОСТ НА СТУДИЈУ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА ЗАТЕЧЕНОГ СТАЊА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
Дана 25.9.2019. године носиоцу пројекта „Ветеринарски завод“ ад Суботица, Београдски пут 123, је дата сагласност на студију о процени утицаја затеченог стања на животну средину пројекта: „Магацин опасних материја“ на катастарској парцели број 11078/1 КО Доњи Град, улица Београдски пут бр. 123 (46.0782570, 19.6790940).
Главни разлози на којима се одлука заснива се могу видети у образложењу Решења, као и Студија, у којој су дате мере које је носилац пројекта дужан да предузима у циљу спречавања, смањења или отклањања штетних утицаја се у целости могу преузети на сајту града Суботице (www.subotica.rs) на огласној табли у одељку заштита животне средине.
Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) обвављује:
ОБАВЕШТЕЊЕО ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ДА НИЈЕ
ПОТРЕБНА ИЗРАДА СТУДИЈЕ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ
СРЕДИНУ
за пројекат „Изградња надстрешнице за одлагање опасног и неопасног отпада“, на катастарској парцели 33964/1, КО Доњи град, Суботица, улице Батинска бр. 94 (46.081346о,19.639441о) носиоца пројекта предузећа „БАМА“ д.о.о., Суботица, Матије Корвина бр. 17.
Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања. Текст решења се у целости може преузети на Интернет адреси:
http://www.subotica.rs/documents/zivot-na_sredina/Resenja/501-243-2019.pdf
Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, Служба за заштиту животне средине и одрживи развој, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) објављује:
ОБАВЕШТЕЊЕО ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О ПОТРЕБИ
ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
Инвеститор „PATENT CO“ д.о.о. Мишићево, Владе Ћетковића бр. 1а, поднео је Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта: „Изградња складишта ТНГ са пратећом опремом и испаривачко-редукционом станицом“ заведен под бројем IV-08/I-501-264/2019, а који се планира на катастарској парцели 13868 КО Бајмок (45.993723o; 19.484883o).
Увид у податке, обавештења и документацију из захтева носиоца пројекта, може се извршити у просторијама Службе за заштиту животне средине и одрживи развој (Трг Слободе 1, Градска кућа, I спрат, соба 129).
Заинтересовани органи, организације и јавност у року од десет дана од дана објављивања овог обавештења могу доставити мишљења о потреби процене утицаја предметног пројекта на животну средину, лично или поштом на горе наведену адресу, или електронски на адресу [email protected].
Opljačkana Poštanska štedionica Subotice
Dvojica naoružanih, maskiranih pljačkaša oteli oko milion evra
NOVE kultura/obrazovanje 23Broj 13718. oktobar 2019.
• U režiji Velj-
ka Mićunovića,
glumci Narodnog
pozorišta premi-
jerno su odigra-
li na sceni „Ja-
dran“ 16. oktobra,
u sredu, „Radnič-
ku hroniku“ Petra
Mihajlovića. Reditelj predstave „Radnička
hronika, Veljko Mićunović, već je poznat publici ovog teatra po predstavi „Kičma“ koju je posta-vio pre dve godine.
- Reč je o jakoj socijalnoj temi smeštenoj u jednu fabriku i rad-nicima koji tavore. Posebno je zanimljivo što komad apsolutno
doseže mnogo šire i ulazi u sve pore društva. Samo tretiraju-ći malog čoveka stičemo percep-coju široke slike koja se tiče svih nas. Identifikacija je nužna u ovoj predstavi – kaže reditelj Veljko Mićunović.
„Radnička hronika“ ima komič-ne elemente, a Mićunović kaže da je u pitanju tragigroteska. Sma-tra da je zanimljivo i paradoksal-no što smo istovremeno došli u situaciju da su i problemi postali apsurdni.
- Radnike maltene, više niko ne vidi na ulici. Oni su tu, ali kao da su providni. Postoji deset razli-čitih scena koje se bave radnicima i njihovim položajem, ali poenta je da je posle svih tranzicija i izneve-renih očekivanja, ostao samo ap-surd. U tom apsurdu uplivavamo u nešto što je atraktivan žanr za pozorište – kaže reditelj.
U predstavi nema imena, nego su su radnici numerisani.
- To je kao glumačka trupa u kojoj prepoznajete malog čoveka. Uopšte nije važno, oni čak igraju i druge uloge, ne samo radnike. Užasno je važno to što je čovek u
fokusu, mali čovek koga ne prime-ćujemo na ulici – naglašava.
O pravima radnika kaže da ula-ze u floskolu sveprisutnosti kako težimo ka Evropi i tokovima koji-ma težimo, a došli smo do toga da ljudi danas neće da rade za bednu malu platu.
- Dolazite do novog vremena, koje je vrlo zanimljivo, inspirativ-no pozorišno i na svaki drugi na-čin, a to je da imamo upražnjena
radna mesta jer ljudi ne pristaju na nešto što je poražavajuće i po-nižavajuće. Biraju da ostanu kod kuće sa porodicom i da preživ-ljavaju – kaže Veljko Mićunović i pita šta bi se desilo kada bi radni-ci prestali da rade i počeli da slave život kakav god da je, makar bio na hlebu i vodi.
U predstavi reditelj secira druš-tvo jer to „nisu samo radnički pro-blemi i zadiru u sve sfere“. Fabri-ka je samo metafora.
Glavnu ulogu, jednog od radni-ka. vođu štrajka, igra glumac Sr-đan Sekulić.
- To je predstava o borbi rad-nika za prava koje dobija univer-zalno značenje o obespravljenom čoveku. Naši radnici nisu likovi sa imenom i prezimenom, već se zovu Radnik, Radnik 1 do Radnik 7. Jer, to je priča o svim radnici-ma. Kroz celu istoriju na celom svetu – kaže Sekulić.
Smatra da je tema jako važna, uvek atuelna i tiče se svakog od nas.
- Potičem iz radničke porodi-ce, ne u potpunosti, ali moji rodi-telji su ljudi koji se celi život bore za bolji život. Da li neko ima platu 30.000 ili 50.000 dinara, ne pra-vim veliku razliku, već se to sve-de na isto da smo pioni u ruka-ma najbogatijih. U našoj predsta-vi ta borba ispada večna i bez kra-ja. Čini mi se dok bude sveta tra-jaće borba običnog čoveka za do-stojanstveniji život – zaključio je glumac.
Dramaturg je Slobodan Obra-dović, scenografkinja Marija Ka-labić, kostimograf Marko Marosi-uk, saradnik sa scenicki pokret je Igor Greksa.
Igraju Srđan Sekulić, Bojana Milanović, Jelena Mihajlović, Mi-lan Vejnović, Dimitrije Dinić, Igor Greksa, Marko Vasiljević, Dimi-trije Aranđelović.
V. K. B.
Premijera „Radničke hronike“ u Narodnom pozorištu
Radnike niko ne vidi na ulici, kao da su postali providni
•U osnovnoj školi “10. Oktobar” održana tradici-onalna manifestacija “Me-deni doručak”, u organiza-ciji Udruženja pčelara “Pče-la”. Oko 200 đaka, eduko-valo se o medu i lekovitosti pčelinjih proizvoda, kroz stručna predavanja prila-gođena njihovom uzrastu i zanimljivim umetničkim tačkama.
Udruženje pčelara “Pčela”
tradicionalno svake godine, or-ganizuje manifestaciju “Mede-ni doručak” u školama u Subo-tici. Prošle nedelje, priređena je u Osnovnoj školi “10.Oktobar”, gde su se učenici upoznavali sa blagotvornostima meda i pčeli-njih proizvoda. Zauzvrat pčela-rima, đaci su prigodnim progra-mom pokazali šta znaju o medu
i koliko ga koriste u svakodnev-noj ishrani i doručku. U Osnov-noj školi “10. Oktobar” prepuni su utisaka i ove godine.
- Podržavam aktivnosti ko-jima ćemo promovisati zdra-ve stilove života, sport i narod-nu tradiciju. Veoma je važno da kod učenika razvijamo svest o zdravom načinu života. U ova-kvim aktivnostima deca rado učestvuju i mnogo toga nauče. Medeni doručak je divna aktiv-nost u kojoj je učestvovalo 190 učenika naše škole rekla je di-rektorica škole Melinda Đurić Kiš, za naš list.
I učiteljica trećeg razreda Na-taša Koruga, koja decu pri-prema za tu manifestaciju ali i u svakodnevnoj nastavi govo-ri o važnosti meda kao namir-nice koju svakodnevno učenici treba da konzumiraju, nije krila
oduševljenje što je i ove godine priređen lep i edukativni pro-gram za đake škole.
Manifestacija za decu “Me-deni doručak” organizuje se če-tvrti put, a u Udruženju pčelara
“Pčela” su i ove godine dali sve od sebe da deci približe važnost spo-znaje meda i proizvoda od pčela.
- Neobično mi je drago da smo ponovo mogli biti u Školi “10.oktobar”, deca su ovo divno pri-hvatila, a moram da pohvalim i same učiteljice koje su se svojski potrudile da Dečiju nedelju ulap-šaju družeći se sa pčelarima. Naš cilj je da promovišemo upo-trebu meda u svakodnevnom ži-votu i da našu decu naučimo šta je pravi med i kako se on koristi. Smatram da iz godine u godinu, sve više uspevamo u tome na za-dovoljstvo kako dece tako i nji-hovih roditelja, koji prepoznaju značaj medenog doručka i zdra-vog obroka za svoju decu - ista-kao je tom prilikom Dragoljub Matić - predsednik Udruženja pčelara “Pčela”.
A. Šiška
Udruženje pčelara organizovalo tradicionalnu manifestaciju u osnovnoj školi „10. oktobar ”
Na „Medenom doručku” edukovano 200 učenika!
NOVEreklame24 Broj 13718. oktobar 2019.
“Podrum Palić traži radnike na sledeću poziciju:
Kompresorista
Opis poslova:- rukovanje mašinama, uređajima i opremom za obezbeđenje hlađenja- kontrolisanje i evidencija rada mernih sigurnosnih uređaja na rashlad-
nom sistemu- evidencija režima rada uređaja za hlađenje i temperature komora- ugradnja rezervnih delova u mašine- popravka mašina u hladnjači- pravovremeno obaveštava o mogućim kvarovima na opremi- vodi brigu o tehničkoj ispravnosti i održavanju mašina
Uslovi:- III ili IV stepen stručne spreme mašinske ili elektro struke- radno iskustvo 1 godina
Prijave sa CV-om slati elektronskim putem: [email protected] ili pozovite 024225126.
Biće kontaktirani samo oni kandidati koji uđu u uži izbor.Svim kandidatima se unapred zahvaljujemo na interesovanju za rad u
našoj kompaniji i na ukazanom poverenju.
Knjiga Planeta muškaraca pomaže čitaocima da otkriju svoju svrhu i mi-siju; da budu u kontaktu sa sopstve-nim osećanjima i žive u skladu sa svo-jim bićem. Ona je podrška i putokaz svakom muškarcu koji želi da otkrije za šta je stvoren.
Planeta muškaraca opisuje 12 oso-bina nove muškosti. Svako poglavlje je opis neke od njih; prikazuje izazove sa kojima se muškarci danas suočavaju
i pomaže im da dostignu svoj pun potencijal.
Autori nisu zaboravili nežniji pol, pa ima odeljaka u kojima daju savete damama kako da prepoznaju dobrog i pouzdanog muškarca, kao i kako da sopstvenog partnera podrže na naj-bolji način jer će to svima značiti.
Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce
Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika
knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.
Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________
Izvučeni prošlonedeljni
dobitnici knjige „U crvenom gradu”
Matinko Vojnić Tunić, Subotica
Tereza Šild, Subotica
Džon Grej
Planeta muškaraca
NOVE reklame 25Broj 13718. oktobar 2019.
NOVEsport26 Broj 13718. oktobar 2019.
063/12-50-265
Preporod – Sloga 3:0Preporod: Ivšić, Maljković, Terzija, (Taši), Miković,
P. Grbić, Vuković, (Đekanović), Grabež, Papdi, Kopanja (2), Damjanović (1), (Srednik), Prole.
Sloga: L. Radić, Martinović, Banov, Živanović, Cvi-jan, Čehak, Bobojčev, Gecić, Novaković, Savić, Raičević.
Panonija IM Topola – Radnički 1905 3:1
Panonija IMT: Ivanišević, Kočić, Vojinović, Pešut, Medić, Dragović, (Tokodi), Kandić, (Jovanović), Lukić, Tutić (1), Deak, (N.Begović), Banović (2).
Radnički 1905: Rakić, Stanar, Matić, Lazarević, Ke-kezović (1), Mitić, (Jovanović), Lazić, Mi. Marinković, Maravić, Ćeklić, Lončar.
Napredak – Obilić (Z) 2:2
Napredak: Bagaš, Aleksijević, (Todorović), Svilar, Agić, Radovanović, Jojkić, Savkov (2), Stančić, (Buzad-žin), Stjepanović, Golub, Husanović, (Kozomora).
Obilić: Vučetić, Milovac, Topali, Dabić, Sivčević, Bu-kvić, M. Živojnov, Kobilarov (1), (Hever), Marčetić (1), V. Živojnov, (Tošić), Vujković, (Kalajdžija).
Jadran – Srbobran 4:3
Jadran: Milanović, Miranović, Balać, Čeke, Radu-lović, L. Stojanović (1) (1ag), M. Stojanović, Žmukić (3), (Aleksijević), D. Malecki, (S. Malecki), Zeljić, (Jovano-vić), Matković.
Srbobran: Babin, Radojković, Petrović (1), Vidako-vić, G. Tešanović, Grujić (1), N. Tešanović, Hađinac, Ar-đeljan, (Milosavljević), Pejović, Jovanović, (Kenji).
Sutjeska – Đurđin 0:1Sutjeska: Gašović, Z. Bajić, M. Bajić, (Vrekić), Drin-
čić, Jakić, Rodić, Lopušina, Berklović, (Golubović), Pejić, (Osmajić), Peković, Andesilić.
Đurđin: Jokić, Horvatski, Z. Šomođi, (N. Šomođi), Majlat, Polovina, I. Bilbija, (Pejić T), Matković (1), Abad-žić, Skenderović, (T. Stantić), N. Stantić, Balać.
Proleter (Nj) – Proleter (RS) 2:3
Proleter (NJ): S. Matković, J. Rajačić, (Bakić), Me-daković, (Zagorac), Stojilović, Jerković, (Maravić), Da-vidović (1), D. Bukvić, Curnović, Pataki (1), Dondur, Demonjić.
Proleter (RS): Mirković, Bajčić, Gotovac (1), Balan-go, Jandrić, (Eri), Gadžić (1), Zorić, Maćiženski, Bodonji (1), Nešković, Veličković.
Obilić – Njegoš 0:5
Obilić: Čanadi, R. Dabevski, Borenović, Barjaktaro-vić (1ag), Ćuk, Đukić, (Lagundžin), R. Vuković, (Sarapa), Gavrić, (Stojkov), Spahić, Terzin, Mijić.
Njegoš: Marović, Nikić, Vujošević, Popović, Savović, Major, (Kočiš) (1), N. Kosović (1), Radovanović (1), Ma-nojlović, (Bugarnik), Bojović, (Kustudić), Mrvaljević (1).
Iskra – Senta 1:3
Iskra: Kalinić, L. Vajagić, Pješevac, Eri, (Jurčuk), Đaković, Stalević, (Đukić), Komazec, (Petrović), Malac-ko, D. Vajagić, Gubaš (1), Serdar.
Senta: Tomašev, Đere, (Zeković), Al Sadi, Bajtai, Đeri, Đuza, Dražić, (Mrakić), Božić, (Piri), Matić, Korać, Lovre.
Udarnik Višnjevac – Žednik 1:4
Udarnik Višnjevac: Se-kulić, Knežević R., Rađenović, Stanić, Đorđević, Stanišić, Ba-čić, Kuktin 1, Torbica, Radonjić (Tot), Kozoš (Grbić).
Žednik: Jakovčević, Leden-ski, Bašić (Biro), Skenderović, Vuković, Tarčanji (Šimon) (Voj-nić), Lakić 2, Majlat, Rankov 2, Tešić, Kokić.
Vinogradar – Čantavir 2:1
Vinogradar: Malbašić, Alad-žić, Kiš, Perušić, Varga, Nagel, Marki, Vujačić (Šušnjar 1), Pet-ković (Vorgić), Drobina (Vujato-vić), Milić N. 1.
Čantavir: Pešti, Vituška Š., Kečenović (Božić Mark), Sabo A., Kelemen Č., Sabo F., Kozma, Vituška A., Sedlar 1, Engi (Du-kai), Mačai (Božić Martin).
Palić – Solid 3:0 (pff)
Palić: Beler, Zvekanov, Mar-janović, Seic, Ludaić, Krkajlić S., Ćulafić, Antunović, Popović,
Fabri, Krkajlić D..Solid: Žarković, Damjanović,
Malagurski, Radić, Suplić, Tutić, Vukasović.
Utakmica prekinuta u 4. mi-nutu jer je ekipa FK Solid ostala sa 6 igrača na terenu.
Bikovo – Hajduk 1:2Bikovo: Kuktin, Miković (Zu-
belić B.), Rožnai, Bašić Palković (Perišić), Zubelić R. A., Pančić, Simetić, Zadro (Zubelić Z.A.), Karajčić, Andrašić, Štrbac 1.
Hajduk: Toldi, Pavićević, Čukvas, Vujović, Kosović, Sino-bad, Golubović (Ugren), Kova-čević, Katić B. (Jakšić), Katić Z. 2, Petrić.
Elektrovojvodina – Lokomotiva 3:3
Elektrovojvodina: Zarić, Štefković (Vujić), Lazić, Kurušić, Orlovac, Škoro, Babičković, Ku-jundžić, Uzelac, Pletikosić 1, Gu-berinić 2.
Lokomotiva: Tripković, Vila, Gulišija (Marunić), Marki, Stipančević 2, Savić, Lakanović (Čuso), Stojanović (Grabovac), Vuković, Đukanović, Lukić 1.
Područna fudbalska liga, 9. kolo Gradska fudbalska liga, 8. kolo
Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić
Nastavlja se Super liga Srbije za fudbalere
U subotu InđijaSusretima dvanaestog kola nastavlja se takmičenje u okviru Su-
per lige Srbije za fudbalere. Reprezentativna pauza je bila korisna da se malo „napune baterije”, isprave greške, a kako su to u Sparta-ku uradili videćemo već u subotu, 19. oktobra.
Tada, naime, od 18 sati, Golubovi na Gradskom stadionu u Su-botici dočekuju ekipu Inđije. Nakon jedanaest kola Spartak je de-seti na tabeli sa 12 bodova, dok je Inđija četrnaesta sa pet bodo-va manje.
Poznati parovi osmine finala Kupa Srbije
Žreb pokazao na Partizan
Rival fudbalerima Spartak Ždrepčeve krvi u osmini finala Kupa Srbije biće akuletni osvajač ovog takmičenja Partizan iz Beograda.
Crno-beli bi, po programu, trebalo da ugoste Golubove u sredu, 23. oktobra. No, kako Partizan ima evropske obaveze, utakmica će biti odlo-žena, a termin će biti naknadno određen.
U osmini finala sastaju se još: Crvena zvezda – Mačva, Mladost (Lu-čani) – TSC (Bačka Topola), Vojvodina – Sinđelić (Beograd), Radnički (Niš) – OFK Bačka (Bačka Palanka), Teleoptik – Čukarički, Inđija – Pro-leter (Novi Sad), OFK Beograd – Radnik.
Ova faza takmičenja podrazumeva samo jednu utakmicu, pobed-nik će ostvariti plasman u četvrtfinale, a naredna faza igra se na prole-će 2020. godine.
U nastavku Super lige Srbije u fudbalu za žene Spartak je došao do nove pobede. Na gostovanju u Kragujevcu, zabeležena je pobeda od 1:0 (1:0), a fudbalski „minima-lac” kroz gol Violete Slović bio je dovoljan da se osvoje tri boda.
Spartak je do prednosti stigao već u sedmom minutu. Bila je to već dobro poznata akcija Golubica prilikom prekida. Korner je izve-la Haley Lukas, najbolja u skoku bila je Violeta Slović, a tada se i tresla mreža rivala.
Najbolju priliku za izjednačenje imala je Bitevićeva koja je u 53. minutu iz idealne šanse loptu po-slala van okvira gola. Četiri minuta
kasnije, mogao je Spar-tak da duplira prednost, ali je u šansi Tijane Fi-lipović dobro reagovala Milena Obradović na golu domaćina.
Radnički: Obrado-vić, Anđ. Milenko-vić, Vasić (71. And. Milenković), Gačić, Samčović, Živković, Ilić, Jurišević, Bite-vić (90. Gogić), Lazić, Milosavljević.
Spartak: Kostić, Denda, Vajda, Slović, Lukas, Adamek, Fiedler, Filipović, Frajtović (46. Ćirić), Porter,
Stupar (46. Baka).Sledi vikend pauze zbog repre-
zentativnih obaveza.
Deveto kolo Srpske lige, grupa „Vojvodina”, donelo je Bačkoj teško gostovanje u Pančevu, lideru, neporaže-nom Železničaru, ali i veli-ki bod protiv ekipe koja je u prethodnih osam kola zabe-ležila svih osam pobeda.
Kako se to i očekivalo, utakmica je donela dosta uz-buđenja, pa i prilika, na ža-lost, samo dva gola, po jedan u mreži rivala. Dobre prilike za Bačku propustili su An-đić i Lučić, bila su to ve-lika uzbuđenja pred golom domaćih. Kasnije, sledi odgovor Pančevaca, kroz šanse Ivkovića i Plavšića.
Prvi do prednosti dolazi fud-baleri Železničara. U 69. minutu,
nakon slobodnog udarca, Ani-čić glavom sprovodi loptu u mre-žu Subotičana. Bačka je tražila put bar do remija, a u 81. minutu je do njega i stigla. I gol crveno-belih je
stigao nakon prekida, korner je izveo Glišo-vić, a Lazić glavom po-stiže gol za poravnanje.
Železničar: Kneže-vić, Đorić (Mandić), Plavšić, Aničić, Ivko-vić, Stojanović, Ko-vačević, Ilić (Petro-vić), Jovanović, Ba-šanović, Lazarević.
Bačka: Studen, Bje-dov, Mezei, Anđić, Lučić (Lazić), Vujo-šević, Manojlović, Masalušić, Nosković,
Glišović, Milić.U narednom kolu Bačka 1901
dočekuje Bratstvo. Utakmica je na programu u subotu, 19. oktobra, od 15 sati.
Super liga Srbije u fudbalu za žene
Minimalac u Kragujevcu
Srpska fudbalska liga, grupa „Vojvodina”
Remi protiv lidera
Violeta Slović (desno)
Nikola Studen, golman Bačke
NOVE
IN MEMORIAM
Mirko Mamužić
(1946-2019)
Posle duže i teške bolesti Subotici je preminuo i sahranjen ša-hovski majstor Mirko Mamužić (1946-2019), dugogodišnji član Šah kluba Spartak.
U svojoj bogatoj i uspešnoj šahovskoj karijeri bio je prvak Su-botice i ŠK Spartak, učesnik više prvenstava Vojvodine i međuna-rodnih šahovskih turnira. Kruna njegovih rezultata je bila titula nacionalnog majstora. Bio je uspešan član prve ekipe Spartaka od sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka u jedinstvenoj Drugoj ligi Jugoslavije i na Kupu Maršala Tita. Poslednjih deset godina posvetio se radu sa decom i predvodio je drugu ekipu Spar-taka sastavljenu od kadeta i omladinaca u Međuopštinskoj ligi Su-botice, i omladince u Omladinskoj ligi Vojvodine. Bio je više godi-na član uprave kluba, a u dva mandta i potpredsednik.
Njegovom smrću je Šah klub Spartak izgubio je još jednog velikana.
27Broj 13718. oktobar 2019. sport
Ženska juniorska ekipa Tenis kluba Spartak osvojila je nedav-no ubedljivo titulu prvakinja Srbi-je. Bila je to najava za ono što će uslediti prošlog vikenda. Naime, u Subotici je održano Ekipno prven-stvo Srbije u konkurenciji senior-ski, Spartak je nastupio u iden-tičnom sastavu, sa juniorkama, i osvojio prvo mesto.
Takmičenje je održano u Subo-tici, na teniskim terenima u Dudo-voj šumi, a devojke Spartaka su na najlepši način nagradile domaću publiku. U prvom kolu Spartak je bio slobodan, a u drugom kolu nije došlo do duela protiv Tenis kluba Haron iz Beograda koji je predao meč. U drugom delu žreba najbo-lje je igrao Tenis klub Taž iz Niša. U prvom kolu savladale su Dina-mo iz Pančeva sa 4:0, u polufinalu su bile bolje od TK Fair play sa 3:2, pa su tako zakazele duel sa talen-tovaim devojkama iz Subotice.
Finalni susret nije doneo mno-go dilema, Spartak beleži pobe-du od 3:1 i osvaja vrednoj odličje. Pojedinačno: Anđela Jocović – Anđela Petrović 6:3, 6:4, An-đela Vidović – Lola Radivoje-vić 0:6, 2:6, Anđela Skrobo-nja – Emilija Zdravković 6:0, 7:6(4), Vanja Vidanović – Ni-kolić Natalija 6:4, 6:0).
Vrednu pobedu za domaće ostvarila je Vanja Vidanović.
– Poznavala sam rivalku od ra-nije, igrala sam sa njom i pobedi-la ubedljivo. Sada sam imala veću tremu pred domaćom publikom, pa i pritisak, pa sam malo upla-šeno ušla u meč. Nakon kritičnog početka sve je kasnije bilo bolje, a kako je vreme proticalo, tako sam igrala sve sigurnije, te na kraju i stigla do ubedljive pobede.
Zadovoljan nastupom devojaka Spartaka bio je i njihov trener La-dislav Demeter.
– Posle dva uvodna meča u fi-nalu bilo je 1:1, a potom su usledila dva susreta u kojima su naše de-vojke bile favoritkinje. Očekivali
smo svi zajedno najviše, a to se i desilo. Meni je žao što nismo igra-li polufinale, značilo bi devojka-ma da odigraju jedan dobar meč i da tako uđu u finale, nedosta-jalo je malo rutine, ali se sve do-bro završilo – ističe Demeter, pa naglašava:
– Domaćinstvo i titule znače mnogo Spartaku i Subotici. Po-sle desetak godina pauze smo se vratili u Prvu ligu, i to u najbo-ljem svetlu, sa mladom ekipom koja je osvojila i juniorsku i seni-orski titulu.
Spartak će već predstojećeg
vikenda imati šansu da se bori za još jednu titulu.
– Nakon što su naše ekipe bile najbolje na Prvenstvu Srbije za juniore i juniorke, procenili smo da su se stekli uslovi da odigraju i seniorsko prvenstvo. Nakon de-vojaka, sada su na redu momci, a
i ovo finale će biti održano u Su-botici, jer mislim da možda ima-mo i najbolju infrastrukturu u dr-žavi. Biće i takmičenje momaka zaista zanimljivo, očekujem fina-le protiv Crvene zvezde – kazao je Milan Vučković, predsednik TK Spartak.
Ekipno prvenstvo Srbije u tenisu za seniorke
Spartaku nova titula
Prva liga Srbije za fudbalerke
Bolje od RadničkogMlada ekipa Spartaka ostvarila je novu pobedu u nastavku Prve lige
Srbije u fudbalu za žene, sa 5:1 (1:1) su Golubice savladale Radnički 1912, nakon preokreta.
Gošće su povele u 18. minutu, posle pogotka Milićeve, a na 1:1 po-ravnava Markovićeva u 43. minutu. Ista igračica pogađa i u nastavku, u 56. minutu, a potom slede novi golovi. Abraham realizuje penal u 63. minutu za sigurnih 3:1. Đokićeva dodatno osigurava pobedu u 75. mi-nutu, a Markovićeva pet minuta kasnije kompletira het-trik.
Spartak: A. Trkulja, Marki, Abraham, Pataki, Nađ, Marko-vić, Petrović (Kozlica), Đokić, Lazarević, Malajn (M. Trkulja), Milosavljević (Distl).
Vojvođanska fudbalska liga, grupa „Sever”
Kući teže do bodovaU devetom kolu Vojvođanske lige, grupa „Sever”, fudbaleri Tavankuta su
pretrpeli treći poraz u sezoni. Pred domaćom publikom poraženi su od ekipe ČSK-a, u derbi susretu, sa 0:3 (0:3). Bio je to još jedan derbi u Tavankutu, ali i još jedan poraz, pa će, kao i prošli put, bodovi biti čekani sa strane.
Utakmica je bila vrlo zanimljiva, utisci su i veći od aktuelnog ranga takmi-
čenja, a pobeda gostiju iz Čelareva je i zaslužena. Imali su svoje šanse i doma-ći, nisu ih iskoristili, a nekoliko puta je dobro reagovao golman ČSK-a. Gosti su, sa druge strane, iskoristili tri prilike već u prvom delu igre. U 18. minutu pogodio je Tasić, Jevtić trese mrežu Gabrića pet minuta kasnije, a finalni udarac zadaje Potkozarac u nezgodnom momentu, u 45. minutu meča.
Igrači iz Čelareva su u drugom delu meča uspešno sačuvali prednost i upisali nove bodove.
Tavankut: Gabrić, I. Skenderović, Sloboda, Gnjatović, Obla-ković, Kuktin, Poljaković, Vizin (46. Šimić), Pejić Tukuljac (46. Spremo), N. Skenderović (57. Godar), Vojnić.
Priliku da osvoje nove bodove Tavankućani će imati u nedelju, 20. oktobra, kada gostuju u Turiji, ekipi Mladosti koja je u prethodnih devet kola zabeležila pobedu i osam poraza.
Mladen Vizin, kapiten Fudbalskog kluba Tavankut
Opet domaćiniTenis klub Spartak biće od 18. do 20. oktobra domaćin Ekipnog
prvenstva Srbije u tenisu. Tereni u Dudovoj šumi biće poprište me-čeva koji će doneti odluku o najboljoj ekipi, a među konkurentima je i domaćin.
Spartak nastupa sa juniorskom ekipom koja je nedavno osvoji-la juniorsku titulu, odnosno igraće Filip Stipić, Filip Mandović, Kristijan Juhas, Miloš Vuković, Adam Kovač, Lazar Mili-čević i Petar Bašić Palković.
Spartak prvi meč igra u petak, 18. oktobra, od 11 sati, a rival je TK Kostić iz Niša. Polufinala su na programu u subotu, od 10 sati, a fi-nale u nedelju, takođe od 10 sati.
Prvakinje države za juniorke i seniorke – ekipa TK Spartak
U subotu, 12. okto-bra, održano je 45. iz-danje Palićkih susreta planinara. Nakon po-zdravnih reči doma-ćina, gostiju i visokih zvanica, održana je za-nimljiva sportsko-re-kreativna manifestaci-ja koja je imala vipše segmenata.
Održano je sedmo kolo Vojvođanske tre-king lige, kroz nastup 159 učesnika na tri staze, maloj (16,3 km), sred-njoj (26,4) i velikoj (34,6), uz odgo-varajuće vremenske limite. Od do-maćih takmičara Spartaka istakli su se Tamara Kantor (prvo me-sto, mala staza, juniorke), Viktor Kiš (mala staza, seniori), Edita Trungel Mešter (mala staza ve-teranke) i Atila Molnar Gabor
(mala staza veterani), Kiti Mesa-roš (srednja staza, juniorke), Ma-rija Terezija Buranj (srednja staza seniorke).
Održano je i rekreativno peša-čenje na tri staze, a 464 učesni-ka je prošlo putem od Vizitorskog centra kod Ludoškog jezera kroz Hajdukovačku šumu.
U okviru manifestacije
organizovana je i izložba fotografi-ja „Čovek i priroda”, a pristigle ra-dove ocenio je žiri u sastavu Lji-ljana Vlaović, Emina Ostrogo-nac i Veljko Štricki. Autor naj-bolje fotografije je Alfred Abra-ham, drugo mesto je osvojila fo-tografija autorke Aniko Međeši Hajbel, dok je treće mesto zaradio prilog Antonije Bašić.
Tradicionalni Palićki susreti planinara
Četrdeset i peto okupljanje
NOVEsport28 Broj 13718. oktobar 2019.
U pravoj svečarskoj atmosferu, pred punim tri-binama Hale sportova, u ko-joj su bili i visoki funkcione-ri oba kluba, olimpijci, gra-donačelnik Subotice, odboj-kaši Spartaka stigli su do ve-like pobede u vojvođanskom derbiju, sa 3:1 (17:25, 25:23, 25:18, 25:21) savladali su Vojvodinu iz Novog Sada. Iako su prvi set relativno lako izgubili smogli su snage da se izdignu i da na najbo-lji način zaleče rane nakon startnog poraza u Kraljevu.
Gosti su stekli početnu prednost, pa su nakon as servisa Blagojevića vodi-li sa 7:3, a tu prednost goto-vo poništava Radosavlje-vić koji je vezao tri poena za 7:8. Sledi odgovor gosti-ju, a posle greške Spartaka, Vojvodina na obaveznom odmo-ru ima četiri poena viška. Uspe-li su Golubovi još jednom da dođu na poen zaostatka, bilo je 13:14, ali vežu dve greške i tako propa-da prilika za preokret. Novosađani blokom Kovačevića prave razli-ku, slede dva dobra napada Simi-ća za ozbiljnu prednost od 20:15, koja je ubrzo pretvorena u ogro-mnih 24:16. Odgovora Subotiča-na nije bilo.
Poen Radosavljevića anu-lira početnu prednost Vojvodi-ne u drugom periodu, bilo je 8:8, a Veselinović donosi i prednost domaćima. Nastavili su domaći
u dobrom ritmu, pa im blok Ne-deljkovića donosi tri poena viš-ka na tehničkom tajm-autu. Steče-nu prednost Spartak nije ispuštao, a Nedeljković veže dva poena za 21:18. Blokom Mašulovića go-sti se vraćaju u igru, smanjuju na 22:23, a Radović na isti način po-ravnava. Blok je potom bio i save-znik Spartaka, pa Tumbas okon-čava set upravo blokom.
Početak trećeg seta doneo je izjednačenu borbu, a konačno blok Radosavljevića donosi Go-lubovima dva poena viška na oba-veznom odmoru. Uspeli su Golu-bovi da kroz „rovovsku” borbu to
pojačaju sa još jednim poe-nom, a blok, Nedeljkovića zua 18:14 obradovao je do-maću publiku. Blok je bio saveznik Spartaka i u na-stavku, a Arsenoski i Ne-deljković povećavaju pred-nost na 22:16. Dva efektna poena Jungića okončava-ju treći set.
Gde su stali u trećem, Golubovi su nastavili u če-tvrtom, blok Veselinovi-ća za 4:1 tera goste na save-te sa klupe, a na semaforu je ubrzo bilo 5:5. As Jungića za 12:9 najavio je da bi Go-lubovi mogli do trijumfa, a nakon serije od 4:0 i pred-nosti od 17:12 dodatno se razgalila publika u Subotici. Jungić prekida niz od dve greške Spartaka, poentira za 21:15. Žurilo se Golubovi-
ma, grešili su u finišu, ali poen Ve-selinovića ih dovodi na korak do trijumfa 24:18. Greška Simića i as Blagojevića teraju Žakića na poslednje savete, Perić smanjuje na 21:24, ali naredni napad Rado-savljevića bio je okidač za veliku i zasluženu radost u Hali sportova u Subotici.
Spartak: Milović (libero), Arsenoski 3 (2 bl), Jungić 14 (1 as), Veselinović 21 (1 bl, 2 as), Peić (libero), Seizović, Si-mić, Nestorović, Tonić, Dulić, Radosavljević 15 (2 bl, 2 as), Tumbas 7 (2 bl), Nedeljković 12 (4 bl, 2 as).
Iza odbojka-ša Spartaka je odli-čan meč u Subotici, a dobra igra uz po-dršku velikog bro-ja navijača kruni-sana je pobedom. I to ne bilo kakvom, nego pobedom pro-tiv Vojvodine u tra-dicionalnom vojvo-đanskom derbiju.
Do pobede Golu-bovi nisu stigli lako, izgubili su relativno brzo prvi set, a onda su pronašli snage da naprave ubed-ljiv preokret. U ta-kvoj igri najefika-sniji igrač u redo-vima domaće eki-pe, ali i na utakmi-ci, bio je primač ser-visa Aleksandar Veselinović.
– Mislim da je publika u Subotici mogla da vidi lepu odbojkašku predstavu. Verovat-no niko nije mogao da poželi lepše otvaranje sezone na domaćem te-renu. Bilo je drame, preokreta, le-pih poena, a na kraju smo se za-jedno radovali vrednim bodovi-ma – ističe Veselinović.
Imali su Golubovi na svojoj
strani i dodatni motiv.– U prvom kolu nismo imalo
uspeha, jeste da nismo bili kom-pletni, ali smo ostali bez bodova. Zato je sada želja za pobedom bila još veća, nismo uopšte mislili ko je sa druge strane mreže – a bila je jedna od najboljih domaćih ekipa
godinama unazad.Nije sve krenu-
lo dobro po Subotiča-ne, prvi set je lako oti-šao na „vodenicu” No-vosađana. No, kako je vreme teklo, igra domaćih bila je sve bolja.
– Uspeli smo da do naše igre dođemo tek polovinom drugog seta. Realizovali smo ideju da protivni-ka udaljimo od mre-že dobrim servisom, pa da čekamo brejk šanse. Dobro smo po-štovali taktiku i čitali igru Vojvodine. Mož-da je to bio i jedan od najvažnijih faktora za pobedu.
Bez obzira na to što je bio najefikasni-ji igrač Veselinović nema dileme da odgo-vori na pitanje kakva je pobeda Spartaka.
– Ovo je velika timska pobeda naše ekipe!
Uz prve bodove u sezoni, Golu-bovi se okreću novim mečevima. Ciljevi su visoki, prethodne sezo-ne obavezuju na to, a pobeda pro-tiv rivala kao što je Vojvodina ide u prilog.
Super liga Srbije za odbojkaše
Veliki preokret Spartaka
Iza odbojkaša Spartaka je odličan meč u Subotici
Veselinović: „Timska pobeda!”
Miljan Milović, libero Spartaka
Aleksandar Veselinović
Prvenstvo Srbije u dizanju tegova
Subotica domaćinSubotica je u nedelju, 13. ok-
tobra, bila domaćin Pojedinač-nog i ekipnog prvenstva Srbije u dizanju tegova za takmičare do 20, do 23 godine i studente.
U okviru nadmetanja do 20 godina Spartak je zauzeo tre-će mesto sa 870 bodova, dok je prvo mesto pripalo Herkulesu iz Bača sa 1.041, a drugo Rad-ničkom iz Sobmroa sa 936 bo-dova. Boje Spartaka su brani-li Danijel Apro, Patrik He-der, Jovan Mirković i Alek-sandar Saulić.
U pojedinačnoj konkurenci-ji prvo mesto su zauzeli Alek-sandar Saulić u kategori-ji do 61 kg sa 152 kg (67+85) i Jovan Mirković u kategori-ji +109 kg sa 181 kg (81+100). Treći je bio Patrik Heder u kategoriji do 67 kg sa 176 kg (80+96), a u istoj kategoriji Danijel Apro je bio četvrti sa 151 kg (65+86).
Među takmičarima do 23 godine bilo je takođe lepih pojedinačnih re-zultata. Prvo mesto su zauzeli Ervin Aroksalaši, u kategoriji do 81 kg sa 200 kg (90+110) i Tamaš Kajdoči, u kategoriji +109 kg sa 300 kg (140+160).
U konkurenciji studenata Tamaš Kajdoči je zauzeo prvo mesto, dok je Ervin Aroksalaši bio drugi.
Sledi istovetno takmičenje, ali u ženskoj konkurenciji, a boje Sparta-ka će braniti Teodora Subanović.
Jovan Mirković
Pred odbojkašima Spartaka su dva izazova
U utorak Kup SrbijePred odbojkašima Spartaka su dva nova izazova. U subotu, 19. okto-
bra, u okviru trećeg kola Super lige, Srbije Golubovi gostuju u Sjenici, gde ih očekuje duel protiv Novog Pazara. Prethodna dva kola bila su po-lovično uspešna za Subotičane, u prvom su poraženi u Kraljevu od Rib-nice, a u drugom su savladali Vojvodinu.
Za utorak, 22. oktobar, zakazan je meč osmine finala Kupa Srbije. Spartak će u Subotici, od 19 sati, dočekati ekipu Smedereva. U ovoj fazi takmičenja igra se samo jedna utakmica, odnosno, pobednik meča u Su-botici ide direktno u četvrtfinale.
Super liga Srbije za odbojkašice
Danas protiv KlekaOdbojkašice Spartaka nisu uspele da sezonu nastave novim iznenađe-
njem. Gostovale su u Lajkovcu gde je domaća ekipa Železničara oprav-dala epitet favorita i stigla do ubedljive pobede od 3:0 (25:16, 25:22, 25:14).
Tokom većeg dela utakmice domaće odbojkašice su bile te koje su diktirale tempo igre i gotovo da nije bilo dileme oko pitanja ko će se ra-dovati na kraju.
Železničar: Spasenić (libero), Grujičić (libero), Lazarević 4 (3 as), Čanak 7 (2 bl), Radovančević, Mitrović 12 (1 as), Tošić 1, Zarić, Ranković, Gajić 10 (3 bl, 1 as), Rajlić 2 (1 bl), Gaćeša 6 (1 bl, 1 as), Lukić 11 (1 as).
Spartak: Vučković (libero), Korolija, Trnić 8 (3 bl, 1 as), Ma-rić 5, Spasojević (libero), Batinić 9 (1 bl), Džaković, Rujević, Sarić 4, Baić 3 (2 as), Živanović 4 (2 bl, 1 as).
Treće kolo Super lige Srbije donosi duel protiv Kleka iz Zrenjani-na, danas, u petak, 18. oktobra, od 19 sati, u maloj sali Hale sportova u Subotici.
NOVE sport 29Broj 13718. oktobar 2019.
Rukometaši Spartaka su se vratili sa osvojenim bodom sa tradicionalno neugodnog gosto-vanja u Kikindi. Iako su ima-li značajan zaostatak u finišu meča, dobrom igrom u samoj za-vršnici okončali su utakmicu re-mijem 23:23 (10:11).
U prvih jedanaest minuta sve se odvijalo gotovo idealno po igrače iz Subotice. Ređali su se golovi, raspoloženi su bili Olja-ča i Šukić, a Spartak je poveo sa 6:1.Bez ambicija, naravno, nisu bili ni domaći koji pojačali tempo igre, zaigrali bolje u odbrani i na-padu, i polako smanjivali razliku. Šukić je u 15. minutu održavao osetniju prednost Spartaka, da bi Komarek preuzeo odgovornost u napadu Kikinđana koji stižu do poravnanja, pa i do prednosti od 11:10. Bio je to ujedno i rezultat na kraju prvog dela igre.
Gde su stali u prvom, doma-ći su nastavili u drugom poluvre-menu, pa su u 39. minutu, posle dva gola Pavlova, vodili sa 16:12.
Imala je domaća ekipa i šest golova prednosti, bilo je 21:15 i 51. minutu meča i tada je sve nagoveštava-lo ubedljivu pobedu Kikin-de. Nije se, međutim, pre-davala ni ekipa iz Suboti-ce. Jovan Peić Tukuljac prvo veže dva gola, a u 59. minutu Šukić smanjuje na 21:22. Gol Pavlova u 60. minutu pogurao je Kikinđa-ne ka pobedi, ali, uz sjajne odbrane Arđelana i golove Šukića i Pilipovića Spar-tak stiže do velikog boda.
Kikinda: Kovačević, Šipka 2, Dukatarov, Li-sica 1, Golić 2, Kenjalo, Krstić, Kurteš 2, Pavlov 4, Potpara 3, Miškov, Vrgović 2, Panić, Trum-betaš, Kosanović, Ko-merek 7.
Spartak: Papeš, Bogosav-ljev, Ž. Peić 2, J. Peić Tu-kuljac 2, Kolundžić, Šu-kić 6, Spremo, Kojadinović
5, Pjevalica, Oljača 2, Mili-savljević, Karan 4, Pilipo-vić 2, N. Ilić, Đurović, A. Ilić, Arđelan.
U drugom kolu Druge lige Srbije ko-šarkaši Spartaka su stigli do druge po-bede u sezoni, na go-stovanju u Leskov-cu sa 97:95 (13:19, 22:19, 20:24, 31:24, 11:9), tek nakon pro-dužetka. Zanimljivo je da je Spartak odi-grao meč sa osam igrača u rotaciji, a da se posebno istakao Filip Barna koji je za nešto više od 42 minuta u igri posti-gao 41 poen, za 51 indeks poena.
Poenima Jugovića Zdrav-lje stiže do početne prednosti od 8:3, a serijom od 4:0 Spartak preokreće. Ekipe su se menjale u minimalnoj prednosti, da bi u finišu četvrtine domaći stigli do šest poena viška.
U većem delu druge deonice ekipa iz Leskovca je imala pred-nost od četiri do šest poena, da bi Spartak u finišu najavio da može bolje, a posle trojke Krstanovi-ća u 18. minutu Golubovi okre-ću na 33:32.
Nakon pauze ponovo su bolji bili košarkaši Zdravlja, a trojka Krstanovića u 22. minutu do-nosi im lepu prednost od 45:37. Najveću prednost od jedanaest poena Zdravlje je imalo u finišu treće deonice, nakon slobodnih bacanja Petkovića bilo je 62:51. Situaciju popravlja Barna sa če-tiri poena u poslednjih pola mi-nuta za minus od sedam poena pred poslednju četvrtinu.
Barna je bio igrač odluke u četvrtom periodu, a posle nje-govih sedam vezanih poena
Spartak vodi sa 72:68. Na dva-naest sekundi do kraja, posle dva realizovana slobodna baca-nja Veličkovića Leskovčani su vodili sa 86:83, ali Filip Barna trojkom u završnici donosi Spar-taku produžetak.
U dodatnih pet minuta Golubo-vi su bili za nijan-su bolji, dovoljno za vrednu pobedu na gostovanju.
Zdravlje: Doj-činović 18, Ma-rić 6, Veličko-vić 15, Prokić 2, Jugović 11, Mi-tić 5, Stojković 5, Stošić, Ilić, Petković 11, Đurović 8, Pri-ca 14.
Spartak: Kr-stanović 32, Petrov 5, Cvjet-
ković 3, Barna 41, Miro-vić 2, Kuridža 6, Radoše-vić, Gazibegović 8, Bijelić, Simjanovski.
U subotu, 19. oktobra, od 16 sati, Spartak u Hali sportova do-čekuje ekipu Konstantina.
Super liga Srbije za rukometaše
Doneli bod iz Kikinde
Druga liga Srbije za košarkaše
Pobeda u Leskovcu
Stefan Arđelan
Super liga Srbije za rukometaše
Šesto koloU šestom kolu Super lige Srbije rukometaši Spartaka u subo-
tu, 19. oktobra, u Hali sportova u Subotici dočekuju ekipu Žele-zničara iz Niša. Susret počinje u 19 sati, a ulaz je slobodan.
Podsetićemo, Hala sportova je ove sezone sigurno uporište Subotičana koji su prednost domaćeg terena pretočili u pobede protiv Šamota i Crvene zvezde.
Zoran Krstanović (beli dres, br. 22)
Druga liga Srbije za košarkašice
Poraz na startuNa premijeri pred domaćom publikom u Drugoj ligi Srbije ko-
šarkašice Spartaka poražene su od Art basketa sa 42:88 (8:16, 19:25, 10:23, 5:24), pa nakon dva kola imaju polovičan učinak.
Bio je ovo meč u kome je Spartak imao ozbiljan problem sa re-alizacijom već u prvoj četvrtini. Nešto bolja igra obeležila je dru-gu četvrtinu, da bi finiš meča Golubice ponovo obeležile skro-mnim košgeterskim učinkom.
Spartak: Bende, Doderović, Kerleta 3, Stanaćev 14, Šu-jica 2, Popludijević 2, Savković 7, Cvijetić, Jelić, Kova-čević 14.
Art basket: Ražnatović 9, Vučković 11, Miljanić 16, Ra-šić 7, Bukvić 11, Ristić 24, Panić 6, Romčević, N. Nikolić 4, Z. Nikolić.
Naredno kolo nosi gostovanje u Kragujevcu, ekipi Radničkog, u nedelju, 20. oktobra.
Prva „A” liga Srbije za vaterpoliste
Stali u završniciPred punim tribinama bazena SRC „Prozivka” vaterpolisti Bečeja
slavili su protiv Spartak Prozivke sa 11:9 (2:3, 4:4, 2:2, 3:0). Gosti su na otvaranju nove sezone imali su više snage, smirenosti i umeća da, nakon što su prednost prvi put stekli u drugom delu poslednje četvr-tine, stignu i do pobede. Domaći mogu da žale za boljim ishodom, ali i brojnim propuštenim prilikama.
Domaći su bolje počeli utakmicu, pa su golovima Bulajića i Ča-brila poveli sa 2:0, a potom je pogodio i Ivošević za 3:1 i početnu prednost Subotičana. Na žalost domaćih, na samom kraju četvrtine Bečejci postižu gol za -1.
I u drugom delu meča ekipa Spartak Prozivke je imala prednost. Bečejci preko Čavića na krakto poravnavaju, a Spartak uskoro, posle golova Bulajića i Ivoševića ima ponovo dva gola razlike, 6:4.
Uspeli su vaterpolisti Spartak Prozivke da zadrže minimalnu prednost i u nastavku, treću četvrtinu su okončali sa 9:8, ali i uti-skom da su propustili nekoliko dobrih prilika, kroz zicere i brzople-te napade.
Sve ih je to stiglo u završnoj četvrtini. Prvo Čavić poravnava, a po-tom Mesaroš na nešto više od tri minuta do kraja meča dovodi Be-čej do prednosti, po prvi put na meču. Prednost više nisu ispuštali, na kraju im je ostalo više snage, smirenosti i umešnosti, ali im osta-ju i bodovi.
Spartak Prozivka: Ćalasan, Čabrilo 2, Č. Varkulja, Ivković 1, V, Varkulja, Konatar, Ivošević 2, Bulajić 3, Nedeljković, Kli-novski, Stojanović, Jakić, Zeljković, Dmitrašinović.
Bečej: Murašov, Velimirov, Čavić 2, Ćurčin, Katić 1, Me-saroš 2, Pantić, Perić 1, Kovačev, Jović, Sašin 2, Korovljev, Bušić, Krstonošić 3.
U narednom kolu ekipa Spartak Prozivke je ponovo domaćin, a u subotu, 19. oktobra, od 20 sati, igraju meč protiv Starog Grada.
Otvoren konkurs za vredna priznanja
Spartakova nagradaOtvoren je konkurs Sportskog saveza Vojvodine za dodelu nagrade „Jovan
Mikić Spartak” koja se dodeljuje od 1967. godine.Nagrada se dodeljuje u više kategorija, za sportiste, sportiste sa invalidite-
tom, trenere, sportske sudije, sportske organizacije, sportske radnike, kao i u kategorijama vrhunsko sporrtsko dostignuće, fer-plej i sponzori-donatori spor-ta. Naravno, najvrednija nagrada dodeljuje se u kategoriji za životno delo.
Predlozi se dostavljaju u 2 štampana primerka u prostorije Sportskog sa-veza grada Subotice do 30.10.2019. godine i elektronskom poštom na [email protected]
Predlozi se dostavljaju na popunjenim obrascima Sportskom savezu Subo-tice do 30. oktobra, u 2 štampana primerka u prostorije Sportskog saveza Su-botice i elektronskom poštom na [email protected].
Dušan Bulajić (sa loptom)
NOVEsport30 Broj 13718. oktobar 2019.
Nakon što je grlo Imola osvo-jilo „Probni Derbi” i „Srpski kasač-ki Derbi”, postavljalo se pitanje da li ovo grlo može do „triple krune”, odnosno da učini ono što se retko viđa na hipodromima u Srbiji. Dile-ma je otklonjenja u nedelju, Konjič-ki klub Bačka organizovao je osmi tr-kački dan, a među najznačajnim tr-kama bio je „Revanš Derbi”. I, dile-ma je otklonjena, pobedom i u ovoj trci Imola je stigla do „triple krune”, donoseći tako veliku radost porodici Skenderović.
Recept za pobedu bio je sličan kao i do sada, odlučio je fantastičan finiš Imole. Tri su grla ponovo bila viđe-na za veliku bor-bu, Alfa Vare-nne, Imola i Pa-ladino, a čini-lo se da će Pala-dino ovoga puta prvi proći kroz li-niju cilja. Među-tim, Imola je ima-la dovoljno snage, pa je dilema oko pobednika otklo-njena u završnoj etapi trke.
– Imola je još jednom pokaza-la sve one osobi-ne koje je krase,
a ima nešto zaista posebno u njoj. Radost je neopisiva, jer sam uz nju od prvog dana, a siguran sam da će ostati kod nas do poslednjeg. Ona je tu „ulaznicu” kupila još ranije – go-vori Branko Skenderović.
Trkački dan je imao deset tačaka, a pored „Revanš Derbija”, još jedna trka je privukla veliku pažnju. Bila je to tradicionalna tačka „Trka grada Subotice”, reč je o realizovanoj ide-ji poznatog Zvonka Bogdana koja traje još od 1984. godine. Trku, pre svega, obeležava distanca od 3.200 metara koja iziskuje mnogo taktizi-ranja i dobro poznavanje grla.
I u ovoj trci odluka je pala u fini-šu, a najviše razloga za radost imao je Dejan Katanić koji je vozio grlo Nadir Three koje je branilo i odbra-nilo titulu osvojenu prošle godine. Ovom pobedom Katanić je učvrstio lidersku poziciju na rang-listi najbo-ljih vozača Srbije.
– Od samog starta trka je bila malo u „falš” tempu. Pokušali smo da ubrzamo, ali nam nije išlo. Ipak, sve se lepo otvorilo za nas, a još lep-še zatvorilo. Drago mi je zbog prvog mesta, a drago mi je i što sam u sa-mom vrhu borbe za najboljeg voza-ča. Uvek sam bio tu blizu prvog me-sta, a sada imam priliku da budem šampion, kao što je to bio i moj otac Rajko – istakao je Dejan Katanić.
Razloga za zadovoljstvo imao je trener grla Nadir Three Antun Hor-vatski koji je, vozeći grlo Sacra-mento Tim prošao četvrti kroz cilj.
Nakon osmog trkačkog dana spu-štena je zavesa na takmičarski deo sezone, ali to nije kraj za dešavanja u Subotici. Za 3. novembar zakaza-ne su tradicionalne Revijalne kasač-ke trke.
Konjički klub Bačka bio domaćin osmog trkačkog dana
Imola junakinja generacije
RezultatiPrva kasačka trka: Belle Marguerite (V. Pribić) 1:18,5, Eugenie du
Citrus (G. Matković) 1:18,7, Anna Milau (M. Pantić) 1:19,1, Datcha du Vi-vier (J. Gabrić) 1:19,9, druga kasačka trka: Danela (M. Oračić) 1:23,8, Parma Ferm (M. Babičković) 1:23,9, Diana Boko (S. Babin) 1:24,1, Eskar-ne (A. Dimitrijević) 1:24,1, treća kasačka trka: Donita Ferm (V. Pri-bić) 1:18,9, Lamentin AT (B. Mukić) 1:19,3, Benetton (J. Popin) 1:20,2, Dagmar (A. Horvatski) 1:20,6, četvrta kasačka trka: Equilan (A. Di-mitrijević) 1:21,3, Čarli BL (L. Bajić) 1:22,0, Duster (J. Nemet) 1:22,8, Palestina (J. Popin) 1:22,9, peta kasačka trka: Armani B (N. Matić) 1:21,3, Adria (S. Kečenović) 1:21,6, Mona Lobel (L. Balažević) 1:22,4, Da-none (I. Mukić) 1:22,6, šesta kasačka trka: Ramon Starlight (M. Pan-tić) 1:16,9, Dea Celeste (S. Šinković) 1:16,9, Elliot (P. Dulić) 1:17,5, Simo Mack (A. Horvatski) 1:17,6, sedma kasačka trka, „Revanš Derby”: Imola (B. Skenderović) 1:22,1, Paladino (B. Kečenović) 1:22,2, Alfa Vare-nne (S. Pejić Tukuljac) 1:22,8, Kinder Star (A. Topalov)) 1:23,0 , Saphir AT (J. Gabrić) 1:23,4, osma kasačka trka, „Trka grada Subotice”: Nadir Three (D. Katanić) 1:22,6, Serial Killer NP (B. Kečenović) 1:22,7, Utsuri de Gerberoy (E. Unčević) 1:22,4, Sacramento Tim (A. Horvatski) 1:23,6, deveta kasačka trka: Morena Lobel (L. Balažević) 1:17,7, Hal-ydar (M. Pantić) 1:17,8, Doroteja SG (K. Sečenji) 1:17,9, Dizel F (B. Mi-lodanović) 1:18,3, deseta kasačka trka: Hungaria Oaks (B. Kečeno-vić) 1:17,8, Idril Sugar (S. Sič) 1:17,9, Severino (M. Prišić) 1:18,0, Atena (A. Seke) 1:18,2.
Finiš „Revanš Derbija”: grlo Imola i Branko Skenderović ispred Paladina i Borisa Kečenovića
Finiš „Trke grada Subotice”: grlo Nadir Three i vozač Dejan Katanić
U nedelju, 20. oktobra, konjičke trke će biti održane u Beogradu, a biće prostora i za kasače, u programu koji počinje od 12,45 sati.
Ljubitelji kasača će sa posebnom pažnjom pratiti dve trke, „Prvenstvo Srbije za dvogo-da grla”, kao i najdužu kasačku trku u Srbiji – „Singidunum” na 4.000 metara.
Prva kasačka trka: Wi-Fi, Juliet Corti-na, Haddington, Lepa Lejla, Maks, Perla Keč, Tagora, Ranger Star, Ilchi, druga kasačka trka: Holidej, Cann Legacy V, Alfa MG, Kin-der Star, Fire Rock, Silverado, Lord Aprikot,
Wineto, Lecsus Jet, Francia des Noes, Pegaz, Let Me Dream, Greenpeace, treća kasačka trka, „Prvenstvo Srbije za dvogoda grla”: Makron JID (G. Stamenković), Marko (D. Su-knović), Adelline (B. Miloradović), Aleksandar Veliki (A. Topalov), Sarah Vaughan AT (J. Ga-brić), Hercule de Sajan (B. Skenderović), Ra-pid Crown (J. Ostojić), I Am Best (Z. Petro-vić), Čarli Star (D. Petrović), četvrta kasačka trka, „Singidunum”: Qucik Viervil, Azafran, Rite Key, Utsuri de Gerberoy, Ironwill, Equa-dor le Blanc.
Konjičke kasačke trke
Šampionat dvogodaca Super liga Srbije za kuglaše
Bolji od ApatinaU četvrtom kolu Super lige Srbije kuglaši Spartaka 024 stigli su
do vrednih bodova. Savladali su Apatin sa 7:1 (3.501:3.432) pa se sada nalaze na prvom mestu tabele sa 6 bodova, koliko imaju i Voj-vodina i Kragujevac na drugom i trećem mestu.
Pojedinačno: Štulić – Vekić 1:0 (590:564, 3:1), Jovanić – Dojić 0:1 (560:582, 1:3), Vuletić – Lainščak 0:1 (556:570, 2:2), Majstorović – Joković 0:1 (585:622, 1:3), Musulin – Stojšić 0:1 (574:589, 1:3), Jovanić – S. Skenderović 0:1 (567:574, 1:3).
Peto kolo donosi derbi duel Spartaka 024 i Kragujevca.
Jedriličarska regata „Trofej Beograda”
Zakić drugi, Sretenović treći
U organizaciji beogradski jedriličarskih klubova održana je tradicio-nalna regata „Trofej Beograda”, 12. i 13. oktobra. Takmičenje je okupilo 61 učesnika i polaznika škola jedrenja kojima je ovo bila i prva regata.
Kako prvog dana nije bilo uslova za jedrenje, plasman je odrđen na-kon dva nastupa drugog dana. Medalje za Jedriličarski klub Palić osvo-jili su Nenad Zakić, drugi u kategoriji do 12 godina, i Luka Sreteno-vić, treći među učesnicima do 12 godina.
U ekipnom delu takmičenja JK Palić je bio treći, a nastupili su Ne-nad Zakić, Aleksa Sretenović, Luka Sretenović, Bertalan Mol-nar, Roland Kovač i Tamaš Arnold.
Takmičenje je održano u klasi optimist.
Svetsko prvenstvo u karateu
Sedam medalja za Subotičane
U Karlovim Varima u Češkoj je od 11. do 13. oktobra održano Svet-sko prvenstvo u karateu, u okviru Šotokan karate-do organizacije Ujedinjenih nacija. Bilo je to i najvažije takmičenje za članove Ka-rate kluba Spartak Enpi, ali i najveći uspeh u 2019. godini. Takmiča-ri subotičkog kluba su, u okviru državnog tima, osvojili sedam meda-lja, dve zlatne, tri srebrne i dve bronzane, i to u konkurenciji od pre-ko 2.200 takmičara iz 35 država sveta.
Zlatnu medalju zasluži-la je Elvira Bognič koja je bila prva u kata timu, u konkurenciji seniorki. Po-jedinačno zlatno odličje osvojio je Nenad Kolar, prvi u borbama među na-dama do 35 kg.
Od tri srebrne meda-lje dve je osvojila Nađa Cvijin. Bila je prva u bor-bama pojedinačno, u ka-tegoriji do 55 kg, kao i u borbama ekipno, u miks timu, sve u konkurenci-ji kadetkinja. Među ka-detima je drugi bio Da-rio Buljovčić, u okviru discipline borbe ekipno, miks tim.
Ema Kopilović je bila druga među nadama do 35 kg u borbama pojedi-načno, a među seniorima je Vladan Grbić bio tre-ći u borbama ekipno.
Pored osvajača medalja istakli su se i Osvald Ben-džamin (4. mesto pioni-ri), Ivan Uzelac, Niko-la Uzelac i Sergej Po-kornić. Reprezentacija Srbije zauzela je u generalnom plasmanu 5. mesto.
Sledi nastup na turniru „Zlatna pesnica” u Odžacima, 26. oktobra, kao i Kup Vojvodine u Bečeju, 3. novembra.
Elvira Bognič – svetska prvakinja
NOVE
Ako je suditi po entuzijazmu orga-nizatora i sjajnom odazivu najboljih igrača Srbije, Luka Andrašić neće biti zaboravljen u sportskom svetu Srbije. Prvi Memorijalni turnir koji čuva ime ovog talentovanog deča-ka, višestrukog prvaka države u sto-nom tenisu osoba sa invaliditetom i osvajača zlatne medalje na Paraolim-pijskim igrama mladih, bio je odli-čan, a svaki naredni može biti samo još bolji.
Najbolji igrači Srbije, među koji-ma su bili i osvajači medalja na Para-olimpijskim igrama u Riju Borisla-va Perić Ranković i Mitar Pali-kuća, te osvajači najvrednijih meda-lja sa Prvenstva Evrope i sveta borili
su se za bodove na nacionalnom ran-gu, a bilo je jasno da turnir ima veli-ki potencijal da postane međunarod-nog karaktera.
Turnir su zajedno organizovali ETPA (Europa Table Tennis, Para TT and Ping-Pong Alliance), Stonoteni-ski klub Spin iz Novog Sada, Stono-teniski savez osoba sa invaliditetom i Stonoteniski klub Spartak Infostud.
Ideju za turnir prvi je dao Ro-man Pleše, tehnički direktor ETPA
alijanse, koji je i svečano otvorio Memorijal.
– Sretan sam što smo uspeli da od početne ideje u roku od deset me-seci dođemo do ovakvog takmi-čenja, uz mnogo entuzijazma. Lju-di na ovom turni-ru su punog srca, puni sreće, a Luka je to zaslužio, po-našanjem, živo-tom, pristupom, pa i nagradama i medaljama koje je osvojio – istakao je Pleše, a na pi-tanje kako je doš-lo do ideje, pošto nije iz Subotice, pa ni iz Srbije, sti-že odgovor:
– Suboticu po-znajem od 1981. godine kada sam prvi put igrao, i rado dolazim. Čuo sam za situ-aciju sa Lukom i rodila se ideja da organizujemo ne-što vredno. Neće-mo stati ovde, ide-ja je da od nared-ne godine jedan dan bude rezervi-san za turnir na-cionalnog ranga, a drugi da bude
međunarodnog karaktera.Stefano Bosi, počasni predsed-
nik Evropske stonoteniske federacije, takođe je podržao Memorijal.
– Ovo je prvi put da se ovakav turnir organizuje u Subotici, i ovo je fantastičan momenat za stoni tenis u celosti i želimo da nastavimo. Gleda-jući nastupe na prvom turniru, već mislimo o nastavku. Ideja je da ra-dimo u pravcu da sledeće godine ovo bude međunarodni turnir i da on ra-ste iz godine u godinu, a što da ne, da postane najvažniji turnir za spor-tiste invalide u Evropi.
Kako ističu u STK Spartak Info-stud, nije bilo dileme da li će biti deo organizacije.
– Luka je bio i naš igrač, a naša je želja da ovo bude tradicija, da svima koji dolaze pričamo i objaš-njavamo kakav je Luka bio. A bio je sjajan, i kao igrač, i kao čovek – kazao je Predrag Matković, pot-predsednik Spartaka, i dodao da na
prvom turniru učestvuje pedesetak učesnika:
– Stigli su najkvalitentiji srpski igrači, imali smo i osvajače olimpij-skih, svetskih i evropskih medalja. Bio je ovo turnir „A” klase, bodov-ni je za rang-listu i bitan za ulazak u reprezentaciju.
Luka je igrao i za STK Spin iz No-vog Sada, takmičenja u okviru stonog tenisa za invalide, a budno ga je pra-tio i savezni selektor Zlatko Kesler.
– Bio je višestruki prvak države u svojoj kategoriji, ima evropsku zlat-nu medalju. Šteta što je tako otišao, imao je samo sedamanest godina, a pred sobom veliku karijeru. Repre-zentacija je mnogo izgubila, a ovo je bila prilika da se odužimo i njemu i njegovim roditeljima na svom trudu koji su činili. Sigurni smo da bi igrači iz okolnih zemalja poput Mađarske, Slovačke, Češke, Rumunije, Hrvat-ske rado dolazili na turnir, pa je na-redni korak da on bude međunarod-nog karaktera – zaključuje Kesler.
sport 31Broj 13718. oktobar 2019.
Održan prvi Memorijal „Luke Andrašića” u stonom tenisu
Čuvaju sećanje na borca i šampiona
Održano 43. izdanje Memorijala „Vilim Harangozo”
Dve medalje ostale u Subotici
U Stonoteniskom centru u Subotici u nedelju, 13. oktobra, održani su zani-mljivi mečevi u okviru 43. izdanja Memorijalnog turnira „Vilim Harangozo” u stonom tenisu za seniore i seniorke koji su se borili u singlu i dublu. Među učesnicima su, naravno, bili i takmičari domaćeg Stonoteniskog kluba Spar-tak Infostud, a u Subotici su ostale dve medalje. Bronzu u singlu je zaslužio Stefan Kostadinović, a on je, uz klupskog kolegu Kristijana Halasa sti-gao i do srebra u dublu.
U igri parova Kostadinović i Halas su u prvom kolu glavnog žreba sa-vladali kombinaciju Benke/Lazić sa 3:0 (11:8, 11:9, 11:6). Usledila je potom pobeda protiv para Petroj/Vojnović sa 3:0 (13:11, 11:9, 11:2), a u polufina-lu je savladan par Radaković/Lukić sa 3:1 (12:10, 11:8, 11:13, 11:8). Zustav-ljeni su u finalu, savladali su ih posle velike borbe Majstorović i Levajac sa 3:2 (11:9, 9:11, 11:7, 6:11, 11:9). Titulu u dublu seniorki osvojio je par Jokić/Menger koji je sa 3:1 savladao dubl Knežević/Vejnović.
Boje Spartak Infostuda su u singlu branili Stefan Kostadinović, Kristi-jan Halas, Robert Takarič, Aleksandar Čokić, Filip Filipović i Du-šan Kozlica. U glavni žreb plasirali su se Kostadinović i Takarič. Kosta-dinović je u prvom kolu savladao Ognjena Stošića sa 4:0 (11:1, 11:2, 11:7, 11:1), a potom i Marka Popovića sa 4:0 (11:5, 11:4, 11:7, 11:8). Zaustavio ga je u polufinalu Dimitrije Levajac koji je zabeležio pobedu od 4:1 (11:8, 5:11, 11:2, 11:4, 11:6). Takarič je zabeležio početnu pobedu protiv Uglješe Lu-kića od 4:3 (11:7, 8:11, 9:11, 16:14, 14:12, 11:13, 11:5), da bi ga potom savla-dao Nikola Strugarević sa 4:3 (4:11, 11:9, 9:11, 11:5, 11:7, 8:11, 11:6). Titulu kod seniora osvojio je Dimitrije Levajac koji je sa 4:1 savladao Iliju Maj-storovića, dok je kod seniorki Monika Knežević u finalu savladala Ane-tu Maksuti sa 4:0.
Najbolji dublovi, Kristijan Halas i Stefan Kostadinović (levo)
Kroz mečeve prvog turnira u Kragujevcu i Zrenjaninu počela je Prva liga Srbije za rvače. Spar-tak se takmičio među ekipama u Kragujevcu, a Subotičani su ima-li stopostotni učinak. Savlada-li su Radnički (KG), Sentu i RK Soko (Sombor).
Senta – Spartak 1:7
Pojedinačno, 60 kg: Gebleš – Gazdag 0:1 (prekid u prvoj run-di), 67 kg: Dudaš 0:1 (bez bor-be), 72 kg: Fekete – S. Nađ 0:1 (prekid u drugoj rundi), 77 kg: Pinter – T. Nađ 0:1 (prekid u prvoj rundi), 82 kg: Vamoš – Maksimović 0:1 (prekid u prvoj rundi), 87 kg: Vuković – Tot 1:0 (prekid u drugoj rundi), 97 kg: Balo – Franj-ković 0:1 (1:0, 0:5), 130 kg: Živković – Horvat 0:1 (pre-kid u drugoj rundi).
Spartak – Radnički (KG) 8:0
Pojedinačno, 60 kg: Gazdag – Jovanović 1:0 (prekid u prvoj rundi), 67 kg: Dudaš – Tarcić 1:0 (prekid u dru-goj rundi), 72 kg: S. Nađ – Ibraimović 1:0 (prekid u prvoj
rundi), 77 kg: T. Nađ – Hasa-nović 1:0 (prekid u prvoj rundi), 82 kg: Maksimović – Đukić 1:0 (prekid u prvoj rundi), 87 kg: Tot – Đermanović 1:0 (prekid u prvoj rundi), 97 kg: Franjković – Rakić 1:0 (prekid u prvoj run-di), 130 kg: Horvat – Pešut 1:0 (prekid u drugoj rundi).
Spartak – Soko 7:1
Pojedinačno, 60 kg: Gazdag – Pavluković 1:0 (prekid u pr-voj rundi), 67 kg: Dudaš – Olu-jić 1:0 (prekid u prvoj rundi), 72 kg: S. Nađ – Rajić 1:0 (prekid u prvoj rundi), 77 kg: Čupak –
Gajić 1:0 (prekid u prvoj rundi), 82 kg: Maksimović – Mijoković 1:0 (prekid u prvoj rundi), 87 kg: Tot – Lukač 0:1 (prekid u prvoj rundi), 97 kg: Franjković – Relić 1:0 (prekid u prvoj rundi), 130 kg: Horvat – Jarić 1:0 (pre-kid u prvoj rundi).
Drugi turnir je na programu u nedelju, 27. oktobra, u Senti i Subotici. Spartak će, kako je to logično, nastupati u Subotici, a slede dueli protiv Potisja iz Kanjiće, Radnič-kog iz Beograda i ekipe Kragujevca.
Prva liga Srbije u rvanju
Tri početne pobede
Kristijan Gazdag (desno)
RezultatiŽene kolica 1-5, finale: Bo-
rislava Perić Ranković – Nada Matić 3:1 (11:6, 2:11, 11:6, 11:6), muškarci kolica 1-5, finale: Mi-tar Palikuća – Goran Perlić 3:0 (11:1, 11:6, 11:7), muškarci sto-jeći 8-10, finale: Aleksej Radu-kić – Dragan Vujisić 3:0 (11:5, 11:7, 11:8), muškarci 6-7, za tro-fej Luke Andrašića: Mihajlo Ra-dovanović (skor pobede/pora-zi 5/0), Ivan Bogdanović (4/1), Dragan Baćanović (3/2), Milan Antić (2/3), Milan Gajić (1/4), Luka Vidaković (0/5).
Hvala na pomoćiSlobodan Andrašić, Lu-
kin otac, zahvalio se svima koji su pomogli organizaciju Memorijala.
– Drago mi je da se okupio veliki broj ljudi, ne samo igra-ča, nego i njegovih drugara. Bili su tu njegovi školski druga-ri koji su bili uključeni. Uključe-ne su bile sve sportske strktu-re Srbije, pa i šire. Vidi se da je Luka bio veliki čovek. Hvala svima koji su pomogli, a poseb-no hvala Romanu koji je inicija-tor Memorijala.
NOVE
• Sedam novinarskih ekipa ukr-stilo je kutlače u kulinarskom okr-šaju. Naše poznate Sose su bile Su-zana Mančić i novinarka TV Prva Katarina Manojlović, koje su se po-trudile da podignu atmosferu na viši nivo. Na žalost, za lale i sose iz Subotičkih novina, koje su takođe pozvane na kulinarski šou okršaj, utorak 15. oktobar je bio udarni dan za završetak nedeljnika, ali
zato donosimo sjajan događaj koji su pri-redili naše kolege novinari!
Centralni događaj
tradicionalnih Dana Vojvodine u Beogra-
du – Takmičenje novinara u kuva-
nju riblje čorbe, održan je u re-storanu Veli-
ka Skadarli-j a . S e d a m n o v i n a r -skih ekipa
ukrstilo je kutlače u kulinar-skom okršaju. Ekipe sačinje-ne od predstavnika renomi-ranih medijskih kuća i speci-jalizovanih portala, nastupile su pod zanimljivim timskim imenima, sa prepoznatljivim vojvođanskim motivima.
„Naše Sose su bile Suza-na Mančić i novinarka TV Prva Katarina Manojlović, koje su se potrudile da podi-gnu atmosferu na viši nivo. A gde su Sose, tu se moraju naći i Lale, ovoga puta iz Blica, TV Kopernikus i RTV Pink - Da-fi na Dostanić , Dijana Đorđe-vić i Ivan Golušin. Predstav-nice Večernjih novosti, kao Suncokreti, Dijana Dimitrov-ska i Aleksandra Mikata za-pržile su čorbu u svom stilu. Čarde su prepoznatljiv sim-bol Vojvodine, stoga je isto-imeni tim sačinjen od novi-narskog tadnema Jelene Vu-kelić i Zorana Lončarevića osvetlao obraz Blic žene, li-
sta koji u svakom broju nudi razne recepte.
U timu Ludaja, poznata gastro blogerka Nataša Vitezo-vić i novinarka Link TV-a Ljiljana Orlić razmenile su male tajne velikih ku-vara i pokrenule ludu za-bavu. Uz zvuke tamburice
u istoimenom timu, čorbu su pripremile i novinarke Studija B i Cafe Bar Network – Smiljana Popov i Jovana Ljubišić. U re-dakciji Politike, Milan Janković poznat je kao strastveni ribolovac i kulinar, te je sa svojom koleginicom Julijanom Simić u
timu Đeram, opravdao ukazano povere-nje svojih kolega”, obavestili su nas iz Bal-kan Media tima i Turističke organizacije Vojvodine.
Dani Vojvodine u Beogradu organizuju se sedmi put i predstavljaju mesto susreta Beograđana i turista sa turističko-gastro-nomskom ponudom Vojvodine. Ove godi-ne prvi put su se topili čvarci, predstavlje-ni su tradicionalni specijaliteti uključuju-ći domaće kolače, suhomesnate i mlečne proizvode, kao i nezaobilaznu štrudlu sa makom i još mnogo toga, a predstavljanje turističko-gastronomske ponude Vojvodi-ne nastavljeno je i u sredu do večeri, na štandovima ispred restorana Velika Ska-darlija. Tada je današnji broj našeg ne-deljnika „Nove Subotičke novine” već kre-nule u štampu, za Beograd!
N. H.K.
turizam32 Broj 13718. oktobar 2019.
060/052-44-13
Više od polovine srpskih turista u
potrazi za zabavom Na osnovu istraživanja o stavovi-
ma i potrošnji turista u Baru 2019. godine, koje sprovodi turistička orga-nizacija ovog grada čak 77.5% srpskih turista došlo je zbog pasivnog odmo-ra, dok 50.9% njih dolazi zbog zaba-ve. Bar za ljubitelje sporta i avanturiz-ma nudi kanjoning, pešačenje i bici-klizam, a za ljubitelje prirode krstare-nja morem, ali i Skadarskim jezerom.
Dani Vojvodine - takmičenje novinara u kuvanju riblje čorbe u Velikoj Skadarliji
Novinari ukrstili kutlače i napravili šou!
zato donosimo sjajan događaj koji su pri-redili naše kolege novinari!
Centralni događaj tradicionalnih Dana
Vojvodine u Beogra-du – Takmičenje
novinara u kuva-nju riblje čorbe, održan je u re-storanu Veli-
ka Skadarli-j a . S e d a m n o v i n a r -skih ekipa
koje su se potrudile da podi-gnu atmosferu na viši nivo. A gde su Sose, tu se moraju naći i Lale, ovoga puta iz Blica, TV Kopernikus i RTV Pink - Da-fi na Dostanić , Dijana Đorđe-vić i Ivan Golušin. Predstav-nice Večernjih novosti, kao Suncokreti, Dijana Dimitrov-ska i Aleksandra Mikata za-pržile su čorbu u svom stilu. Čarde su prepoznatljiv sim-bol Vojvodine, stoga je isto-imeni tim sačinjen od novi-narskog tadnema Jelene Vu-kelić i Zorana Lončarevića osvetlao obraz Blic žene, li-
sta koji u svakom broju nudi razne recepte.
U timu Ludaja, poznata gastro
