Dr Miroslav Kuka

VELIKI & MALI

LJUDI

MMVIII

Autor: Miroslav Kuka

VELIKI & MALI LJUDI

Izdava : Autorsko izdanje

Tehni ki urednik: Dr Svetlana oli

Kompjuterska obrada teksta i prelom: Zlatko Leki , zlatkol@infosky.net

Lektura i korektura: prof. književnosti Zorica Vešovi

Priprema za štampu: Dr Miodrag Poleksi

Idejno rešenje i dizajn naslovne strane: Autor, kuka@infosky.net

Štampa: "VOVA", Beograd

OVA KNJIGA NIJE ZAVEDENA U REGISTRIMA KATALOGIZACIJE ISBN I CIP, KAO

OSTALE AUTOROVE KNJIGE, JER JE INTERNE A NE KOMERCIJALNE UPOTREBE.

KNJIGA JE PRVENSTVENO NAMENJENA MOJIM POTOMCIMA I DRAGIM

PRIJATELJIMA, KAO PRIMER SVEGA ONOGA O EMU SAM IM PRI AO VERUJU I DA

JE TO PRAVI PUT - PUT STAVA, POŠTOVANJA I VERE U SEBE .

Kompjuterska animacija: Antoan Toni Simi}, alien3ster@gmail.com

PREDGOVOR

U mom životu postoji jedna maksima koju ne izgovaram esto, ali koje se nastojim životno pridržavatu. Po nekad sam je koristio, ispisuju i je na drugoj korici objavljenih knjiga, ispod biografije, ali isto kao devizu koja je u sebi imala poruku upu enu ka potencijalnom itaocu sa primarnom intencom sugestivnosti, jer sam je afirmativno doživljavao. Pun tekst te maksime, koju mi je na moje iš itavanje, na poslednji dan mog boravka u MUP-u R. Srbije, sredinom 90', otkucala na kartonskom papiru (koji i danas uvam) sekretarica uprave u kojoj sam radio, glasi:

RADITE NA SEBI KAKO BI DRUGI

MANJE RADILI NA VAMA

Ali, raditi na sebi, zna i imati svoj put, imati nešto ka emu težite kao cilju, pri emu cilj ne mora da bude konkretizovan, dovoljno je da bude progresivan, nadogra uju i,... da bude takav, kako bi sutra pogledavši iza sebe, videli da ste otišli dalje u odnosu na ju e.

Taj korak dalje, kako bi se u socijalno turbulentnim vremenima o ekivalo, ne svodi se na meterijalizaciju ostvarenog, ve na zalog koji niko ne vidi, niko ne ose a, ali vas isti puni spoznajom o sebi samom, upravo onako kako isto vidite u onima koje uzimate za uzore, bili oni zivi primeri ili nadahnute imaginacije.

Ovaj oblik nadogradnje samog sebe, sa odloženim revalorizacijama, koje su obi noneopipljive, ali trajne, ukoliko ste ih svesni, prestavljaju najve u po ast koju sebi samima možete dati - niko vam ne može dati koliko vi sami sebi.

Kada ispred sebe po opisu svega postignutog (institucionalno i vaninstitucijonalno) vidite ostvarenog oveka, onda je bitno da razlikujete dva dijametralno suprotna nivoa ostvarenosti unutar iste ocene stanja. OSTVAREN i SAMOOSTVAREN ovek nisu isti ljudi. Samoostvaren ovek je dosegnuti nivo ostvario samostalno, on je napravio instituciju, ostvaren ovek je unutar napravljene institucije (od koje je u osnovi otu en), administrativno inkorporiran uz saznanje (koje se vremenom zaboravlja) da sa njim ili bez njega sistem u kome je, nezavisno funkcioniše. Drugim re ima ostvaren pojedinac je vremenom zaboravljen pojedinac, dok samoostvaren pojedinac, tako e osu en na zaborav, to vreme produžava nekad i posle smrti. U ovoj knjizi, kroz mnoštvo primera iz neposrednih iskustava - jednog segmenta životnih ostvarenja, pokazujem vam razliku, artikulisanu kroz institucionalne konflikte, izme u ostvarenog oveka, koji je esto mali i sitan i samoostvarenog koji taj oblik ostvarenosti lako prevazilazi, jer ga isti nedoti e niti na njega ostavlja scenski utisak „virtuelnog autoriteta“. Samoostvaren ovek pravi sisten i duže traje.

SADRŽAJ

Predgovor

FILOZOFSKI FAKULTET U BEOGRADU - KATEDRA ZA PEDAGOGIJU........................4

FILOZOFSKI FAKULTET U BEOGRADU - KATEDRA ZA PSIHOLOGIJU........................6

FILOZOFSKI FAKULTET U BEOGRADU - KATEDRA ZA FILOZOFIJU...........................7

FILOZOFSKI FAKULTET U NOVOM SADU - KATEDRA ZA PSIHOLOGIJU....................8

FILOZOFSKI FAKULTET U NOVOM SADU - KATEDRA ZA PEDAGOGIJU...................10

FILOZOFSKI FAKULTET U ZAGREBU - KATEDRA ZA PEDAGOGIJU.........................11

FILOZOFSKI FAKULTET U BANJA LUCI - KATEDRA ZA PEDAGOGIJU......................12

FILOZOFSKI FAKULTET U SRPSKOM SARAJEVU - KATEDRA ZA PEDAGOGIJU........14

UNIVERZITET „SV. KLIMENT OHRIDSKI“ - PEDAGOŠKI FAKULTET U BITOLI.........16

PREPORUKE, MIŠLJENJA I ODRŽANA PREDAVANJA..................................................19

PREPISKE SA UREDNICIMA STRU NIH ASOPISA I VALIDNOSTI

OBOSTRANIH ARGUMENTACIJA

ASOPIS: „NASTAVA I VASPITANJE“ - BEOGRAD

I PEDAGOŠKO DRUŠTVO SRBIJE.................................................................................28

ASOPIS: „VASPITANJE I OBRAZOVANJE“ - PODGORICA..........................................32

ASOPIS: „PEDAGOŠKA STVARNOST“ - NOVI SAD......................................................37

KONKURS MINISTARSTVA PROSVETE REPUBLIKE SRBIJE

ZA PISANJE UDŽBENIKA - 2004/2005 .........................................................................41

NAMEŠTEN KONKURS NA GEOGRAFSKOM FAKULTETU 2008 .................................48

ŽIVOTNI PUT VELIKIH LJUDI (OVDE PRIKAZAN KROZ

INSTITUCIJONALNE KONFLIKTE I ADMINISTRATIVNU VERIFIKACIJU

KARAKTERA, ODBRANU DOKTORSKE DISERTACIJE - DAKLE NE

ZNANJA, JER ZNANJE JE NEŠTO SASVIM DRUGO) NIJE NI MALO LAK. NA

SVAKOM KORAKU TOGA PUTA, STOJE MALI, SITNI, LJUDI KOJI TRAŽE

DA BUDU PRIME ENI BILO KAKO, A TO MOGU SAMO NA JEDAN NA IN -

SVOJIM NE INJENJEM I OPSTRUKCIJOM, KAO JEDIM POSTOJANIM

KVALITETOM.

SVAKI VELIKI I SAMOOSTVAREN OVEK, POSTAVLJANE PREPREKE OD

STRANE MALIH, SITNIH LJUDI GAZI, NE OSVR U I SE NA IZGUBLJENO

VREME I NE PREISPITUJU I SVOJE POTEZE, NA ŠTA BI GA MALI, SITNI

LJUDI SVOJIM „ARGUMENTOVANIM OPSTRUKCIJAMA“

INSTITUCIONALNE ZALE INE NAVODILI.

MALI OVEK JE UVEK MALI, AK I KADA POMISLI DA JE DRUGE

UBEDIO U SVOJU VELI INU, UBEDIO JE SAMO JOŠ MANJE OD SEBE I TO

JE NJEGOVA JEDINA NESHVA ENA SATISFAKCIJA, DOK IZA NJE

OSTAJE SAMO TIŠINA I NIŠTAVILO.

FILOZOFSKI FAKULTET U BEOGRADU

KATEDRA ZA PEDAGOGIJU

Diplomiraju i 1993. godine na PMF-u u Beogradu, na katedri za fiziku i osnove tehnike (diplomiram prvi u generaciji svih upisanih studenata fizike 1988/89), prelazim na postdiplomske studije na Filozofski fakultet u Beogradu. Kao uslov upisa postdiplomskih studija na Filozofskom fakultetu odre uju mi šest (6) diferencijalnih ispita razlike plus strani jezik.

Ispolažu i sve diferencijalne ispite za godinu dana (u tom periodu ve sam po eo da radim u MUP-u R. Srbije) upisujem postdiplomske studije na katedri za pedagogiju, smer didaktika.

Posle magistriranja 1998. godine na katedri za didaktiku, Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Živorada Cvetkovi a, zapo injem pripreme i odabir teme za budu i doktorat. Pokušavaju i da promenim mentora, jer je prof. Cvetkovitežak, esto depresivan i ovek promenljivog raspoloženja, odlazim kod prof. Nedeljka Trnavca, gde se dogovaramo oko teme doktorata i koncepta njegove budu e izrade.

Potencijalni mentor, prof. Trnavac, kao bivši u itelj iz Užica koga je u Beograd doveo prof. Nikola Potkonjak, posle nekih godinu dana prolongiranja svakog oblika konkretnosti u vezi doktorata, saopštava mi da ne bi mogao biti mentor iz razloga koje nije mogao da konkretizuje, što ujedno i jeste karakteristika ovog profila ljudi ali i pedagoga kao profesije uopšte.

Naziv teme: „Škola kao inilac razvoj interesovanja u enika za prirodne nauke“,odavno je odabrana a u me uvremenu je napisan i idejni projekat sa svim potrebnim metodi ko-didakti kim artikulacijama i testovima kojima e se ispitivati kauzalna zavisnost ispitivanih parametara. Ja projekat prilažem na razmatranje nau no-nastavniom ve u Filozofkog fakulteta u Beogradu uz obra anje prof. Trnavcu, posle dosta odugovla enja „da za ovakav njegov stav, naknadno i ni im izazvan, odgovaram na sebi, ali rekao bi i njemu razumljiv na in“.

Na nau no-nastavnom ve u Filozofskog fakulteta, prof. Trnavac ponavlja svoj stav o neprihvatanju mentorstva dok ja kroz par dana dolazim u njegovu kancelariju i sprovodim ono što sam i najavio ukoliko oholost i bahatost u ponašanju bude nastavljena, što se i u inilo.

Od strane Filozofskog fakulteta u Beogardu, tj. službe za opšte poslove, bez zavo enja datuma, izveštaja komisije,... dobijam dokumenat kojim se od njihove strane potvr uje ono što se i moglo o ekivati odbijanje za uzimanje u postupak odbrane teme doktorske disertacije.

Ispod ovog teksta da emo skeniran original dostavljenog dokumenta, kojim se moja pri a na katedri za pedagogiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu završila.

FILOZOFSKI FAKULTET U NOVOM SADU

KATEDRA ZA PSIHOLOGIJU

Po etkom 2002. godine, videvši da na Filozofskom fakultetu u Beogradu nema dobre volje i želje za radom - dakle ne naukom jer tamo nauke nema, odlazim u Novi Sad gde svoje inicijative po pitanju doktorskih studija, sa svim prethodnim aktivnostima, iznosim prof. Lajošu Gencu, šefu katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Izuzetan i nadasve predusretljiv ovek, prof. Genc iz nekoliko vi enja samnom slaže se oko definisanja teme pod nazivom: „Psihološko-pedagoški problemi nastave fizike“.

Tema je bila miltidisciplinarna, tj. sadržinski je pokrivala oblasti iz psihologije, pedagogije i fizike, pa je odabrana više lana komisija iz ovih nau no-nastavnih oblasti. I ako je s po etka bilo malo problema, isto administrativnih, sa prof. Lazar Dušanom sa katedre za fizike, po našem neposrednom upoznavanju sve je došlo na nivo uzajamnog poštovanja i uvažavanja koje je do dan danas.

Po ispisivanju idejnog projekta sa konkretizacijama sve potrebne instrumentalnosti za realizaciju empirijskog dela ovog projekta, isti se priložio na raznatranje nau no-nastavnim ve ima katedri za psihologiju, pedagogiju i fiziku.

Rad prolazi i odobrava se na nau no-nastavnim ve ima katedri za psihologiju i pedagogiju ali biva odbijen na katedri za fiziku pod izgovorom da oni ne znaju kakav ebiti naziv doktoranta po odbranjenom radu. Profesor Lazar Dušan u me uvremenu pokušava da ubedi šefa katedre na fizici o validnosti ove disertacije ali u tome ne uspeva. Njegove inicijative idu i do Rektorata, ali pravnica Univerziteta Smilja Lali , odbija sve zakonske mogu nosti i upu uje nas na ponavljanje procedure ali pod drugim nazivom rada, drugom komisijom,.....

Iz ove inicijative, koja se završila po sli noj matrici kao i beogradska pri a, moram naglasiti nesebi nost i zauzimanje u mom slu aju samo dva ma ara, prof. Lajoša Genca i prof. Lazara Dušana, dok je sva ostala, pretežno srpska bulumenta, nazivaju i sebe „nau nim radnicima“ a potvr uju i to samo u krugu zgrade u kojoj rade, svoj lokalni autoritet artikulisala u gašenju svih ambicija i samoinicijativa kandidata.

Iz ove disertacije u me uvremenu je napisan ve i broj nau nih radova publikovanih u jednom broju stru no-nau nih asopisa, kao i jedan broj stru nih knjiga. Knjige i publikovane radove ne emo navoditi jer se njihov popis može videti na autorovom internet sajtu.

Ispod ovog teksta da emo skeniran original dostavljenog dokumenta, kojim se moja pri a na katedri za psihologiju, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu završila.

FILOZOFSKI FAKULTET U BANJA LUCI

KATEDRA ZA PEDAGOGIJU

Po etkom 2004. godine stupam u kontakt sa prof. Miletom Ili em, tadašnjim šefom katedre za pedagogiju, Filozofskog fakulteta u Banja Luci. Po ve poznatoj matrici po etna oduševljenost samom idejom oko odbrane doktorata na njihovom fakultetu i zadovoljstvo nazna enom biografijom i bibliografijom ne traje dugo. Uz predaju gotovog idejnog projekta disertacije pod nazivom: „Epistemološko-empirijska istraživanja u funkciji pedagoško apodikti ke teorije novog koncepta udžbenika fizike“, prof. Ili udostavljam i tražene biografsko-bibliografske podatke, kao i tok kretanja u službi. Po dobijanju ovog materija otpo inje poznata opstrukcija realizacije idejnog projekta disertacije, te ja u jednom od poslednjih pisanih obra anja prof. Ili u, iznosim moj stav po ovom pitanju. Ispod ovoga teksta dajemo original prof. Ili u dostavljenog pisma.

prof. Miletu Ili u

Vama dostavljen rad nije nastao u poslednja 2-3 meseca, ve se na njemu radi od 97', tj. od vremena kada sam prvi put namenski za potrebe pisanja udžbenika ušao u biblioteku, ne znaju i da u ovu temu, posle 6 godina, sa prethodnom konkretizacijom od 10 napisanih udžbenika, nekoliko realizovanih istraživa kih projekata po ovom pitanju, predložiti kao potencijalni doktorat.

Moram priznati da iz dosadašnjeg iskustva nemam pozitivan sud o ljudima iz ove struke, nekako su svi karakterno isti - mlaki, spori, guše inicijativu, prave nauku i tamo gde je nema, te svesni toga pribegavaju raznolikim kompenzacijama, koje rekao bi da i vama nisu nepoznate. S obzirom da je doktorat izvorni nau ni rad, kandidata koji ga predlaže, te da ja iz ove oblasti nisam neupu en ni po etnik, dostavljeni rad u celosto (predat vam je i teorijski pored empirijskog dela - idejnog projekta) sa ili bez odre enih izmena sugerisanih od strane mentora (moj predlog je da to budete Vi) predlažem kao doktorat.

Ukoliko nema bitnih sadržinsko koncepcijskih smetnji unutar dostavljenog materijala, nema razloga ni za prolongiranjem njegove administrativne verifikacije i pripreme za empirijski deo koji bi se, kao što je nazna eno, sproveo krajem ove školske godine.

Nadam se otvorenoj saradnji na obostrano zadovoljstvo i korist kako sada tako i u perspektivi a ukoliko do nje i ne do e, moje odvojeno vreme na ovom radu zasigurno nije izgubljeno.

Miroslav Kuka

Profesor Ili opstruira verifikaciju disertacije na nau no-nastavnom ve u Filozofskog fakulteta u Banja Luci i naša saradnja se prekida. Ispod ovog teksta da emo skeniran original dostavljenog dokumenta, kojim se moja pri a na katedri za pedagogiju, Filozofskog fakulteta u Banja Luci završila.

FILOZOFSKI FAKULTET U SRPSKOM SARAJEVU

KATEDRA ZA PEDAGOGIJU

Sara uju i jedno vreme sa prof. Mladenom Vilotijevi em, urednikom stru nihasopisa „Obrazovna tehnologija“, „metodi ka praksa“ i „Direktor škole“, u smislu

publikovanja stru nih i nau nih radova, isti mi predlaže, znaju i dotadašnje putešestvije koje sam imao, da doktorat prijavim u Sarajevu, gde on predaje vanredno i ve inu tamošnjih profesora poznaje, što kao nekadašnje studente, što kao vrlo bliske njegove saradnike.

Posle par konstruktivnih razgovora definišemo temu pod nazivom „Epistemološko-empirijska istraživanja u funkciji pedagoško apodikti ke teorije novog koncepta udžbenika fizike“, i ja pišem idejni projekat sa svom poterbnom metodi ko-didakti kom artikulacijom i testovima kojima e se ispitivati kauzalna zavisnost planiranih istraživanja.

Podnosimo referat nau no-nastavnom ve u Filozofskog fakulteta u Isto nom Sarajevu, oni temu prihvataju, ocenjuju njenu podobnost, imenuju komisiju, a prof. Vilotijevipredlaže svog bivšeg doktoranta, prof. Damira Mandi a, za mentora (ova informacija dolazi odjednom, nenadano, smatraju i sve vreme do tada da e prof. Vilotijevi biti mentor u izradi disertacije). Profesor Mandi je sin pokojnog prof. Petra Mandi a(bosanski „pedagoški doajen“), koji na U iteljskom fakultetu predaje osnove informatike (iz par razgovora videh da on zna slabije ra unare od moje starije erke), koga je tu doveo prof. Vilotijevi za vreme svog boravka na u iteljskom fakultetu u zvanju dekana. Ovo je verovatno neka „nau na kompenzacija“, na ime starir poznanstava, kojoj je prof. Vilotijevi , kako kasnije saznajem, bio veoma sklon.

Ja istraživanje na predlog prof. Vilotijevi a zapo injem još u januaru 2005. i u junu po završenim testiranjima formiram i kori im rad otkucan na oko 230 strana. Teorijske osnove su bile odavno ura ene, neki njeni delovi ak publikovani u stru nim asopisima iji je urednik bio prof Vilotijevi . Ceo trošak sprovo enja testiranja, na uzorku od 1 692

u enika i završetka disertacije koštao je ta no 3 400 € .

Po predatom radu, a komunikacija je sve vreme bila uspostavljana, sledi poznata matrica; žurba, nervoza, zate enost, preispitivanja, upu ivanja od jednog ka drugom,...... Moj utisak je da je ova družina ima razra enu proceduru uzimanja neke nadoknade za u injenu uslugu i videvši o emi se radi napuštam ovu pri u. Istog meseca Juna, rešavam da izvan Srbije potražim mogu nost ostvarenja svojih profesionalnih ambicija.

Ispod ovog teksta da emo skeniran original dostavljenog dokumenta, kojim je moja pri a po ela na katedri za pedagogiju, Filozofskog fakulteta u Isto nom Sarajevu ali se na kraju i završila.

UNIVERZITET „SV. KLIMENT OHRIDSKI“

PEDAGOŠKI FAKULTET U BITOLI

Ve sredinom 2005. godine, uvidevši da inicijativa oko okon anja doktorata u Sarajevu biva sve neizvesnija odlu ujem se da posredstvom interneta kontaktiran neke od fakulteta izvan Srbije. Kontaktiram neke od ljudi na fakultetima u Mariboru (Slovenija), Bitoli (Makedonija), Padovi (Italija) i Budimpešti (Ma arska).

Me u prvima koji su mi se javili bili su ljudi sa Pedagoškog fakulteta u Bitoli (Makedonija), ta nije njihov tadašnji prodekan za nastavu, a kasnije i Rektor Univerziteta „Sv. Kliment Ohridski“, prof. Zlatko Žoglev.

Na predlog prof. Žogleva, jednog krajnje predusretivog i nadasve korektnog oveka, ja istog meseca dostavljam fakultetu idejni projekat potencijalnog rada kao i moje biografsko-bibliografske podatke. Dalji algoritam naših kontakata do odbrane doktorske disertacije manje više te e neometano.

Marta 2008. kako bi se krug zatvorio gde je u jednom delu svog kretanja i otpo eo, ja diplomu doktora pedagoških nauka, ostvarenu u Makedoniji, nostrifikujem na Univerzitetu u Novom Sadu, kod istih onih koji su opstruirali njegov završetak na njihovom fakultetu pre svega par godina. Ispod ovoga teksta dajemo skeniran original dokumenta kojim se to potvr uje.

U me uvremenu saradnja izme u Univerziteta „Sv. Kliment Ohridski“ i mene ide uzlaznom putanjom, i ja bivam pozivan da održim nekoliko predavanja kao profesor po pozivu, što na opšte zadovoljstvo kako studenata, profesora, tako i mene li no, biva realizovano u drugom semestru školske 2007/2008 godine. Predavanja su se organizovala i od moje strane održavala svake slede e godine u jednom od semestara, po 2-3 nedelje.

Mišljenje o meni kao oveku, a profesionalno kao doktoru pedagoških nauka u pisanoj formi dali su rektor Univerziteta „Sv. Kliment Ohridski“ prof. dr. Zlatko Žoglev, kao i moj mentor pri izradi doktorske disertacije prof. dr. Bojo Kolondžovski. Ispod nostrifikacije doktorske fiplome dajemo original i overene kopije mišljenja i preporuka prethodno navedenih profesora.

PREPISKE SA UREDNICIMA STRU NIH ASOPISA I VALIDNOSTI

OBOSTRANIH ARGUMENTACIJA

ASOPIS

NASTAVA I VASPITANJE - BEOGRAD

I

PEDAGOŠKO DRUŠTVO SRBIJE

Glavni i odgovorni urednik stru nog asopisa „Nastava i vaspitanje“ iz oblasti pedagoškin nauka, tri godine unazad bio je moj mentor na izradi magistarskog rada i vanredni profesor pedagogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu prof. Živorad Cvetkovi . Po završetku magistrature u datom asopisu publikujem integralnu verzije magistarskog rada koje prethodno proverava uredni ki tim datog asopisa.

U vremenu kada se saradnja oko izrade doktorata sa prof. Nedeljkom Trnavcem bližila kraju (a do njega sam došao svojom slabom procenom nivoa ljigavosti ovog „nau nog radnika“, napuštaju i prethodno saradnju sa prof. Cvetkovi em iz navedenih razloga) kao opstrukcija mojih inicijativa javlja se izvesna Vesna Radovanovi .

Tada magistar, kojoj je mentor bio upravo prof. Cvetkovi , Vesna Radovanovi se posle skoro pola godine obra a upravo prof. Trnavcu, navode i (u formi usmene žalbe) kako sam ja u svom publikovanom radu koristio neke delove preuzete iz njenog magistarskog rada.

Ova konstrukcija, u kojoj je V. Radovanovi od strane prof. Trnavca iskoriš ena kao „alatka za rad“, biva argumentacija kojom prof. Trnavac opstruira moje inicijative, prolongiraju i vreme podnošenja doktorata nau no-nastavnom ve u na njegovu verifikaciju.

Ne upuštaju i se u dublje analize u usmenim razgovorima sa ovom bulumentom, uzimam jedan broj datog asopisa, markiram sve nazna ene i po re ima V. Radovanoviplagirane pasuse i uz pismeno obra anje redakciji asopisa „Nastava i vaspitanje“ iznosim argumentacije protiv ove konstrukcije.

Na moje pismo niko ne daje odgovor, jer odgovora kao protiv argumenta ne može ni biti, ali je od strane malih, sitnih ljudi ostvaren mali, sitni cilj opstrukcije u kupovanju vremena od par nedelja ili meseci što predstavlja hranu tim patološkim karakterima.

Ispod ovog teksta da emo original mog obra anja redakciji asopisa „Nastava i vaspitanje“ od 27. 3. 2000. godine, na koje nisam dobio nikakav odgovor, a potom i moje obra anje istom asopisu od 23. 3. 2001. godine po njihovom jednogodišnjem utanju i obra anju za uplatu lanarine za tu godinu.

Beograd

27.3. 2000. REDAKCIJI ASOPISA

NASTAVA I VASPITANJE

Dolaze i u situaciju odgovarati u bilo kojoj formi na optuž be, ovek na izvestan na iniznosi ose anje krivnje ili ono što je još gore svo enje na nivo rezonovanja onih zarad kojih biva iziritiran da se odlu i na takav korak. Pa zašto ja onda odgovaram ?

Nije razlog sugestija prof. Cvetkovi a ili tendencioznaost prof. Trnavca da bi im ova forma mog iskaza pomogla u proceni, jer ja se pitam ega? Ovo pismo je jedan oblik katarzi nog iskaza ali ne prema onome, za šta bi se shodno pozivu na isto moglo pretpostaviti, ono ima šire konotiranje.

U asopisu NASTAVA I VASPITANJE br. 3-4 / 99', objavljen je moj rad pod nazivom „Uticaj laboratorijsko-eksperimentalne metode na uspeh u enika u nastavi fizike“ (326-351 str.). Ovaj rad predstavlja integralni deo šire koncipiranog magistarskog rada, odbranjenog novembra 1998. godine, predatog Filozofskom fakultetu u Beogradu, aprila 1998. godine, sam eksperimentalni rad po eo je septembra 1997. godine, a teorijski sadržaji svih za rad zna ajnih elemenata predati su prof. Cvetkovi u, mentoru u izradi ovog rada, još februara 1997. godine.

Pola godine po izlasku lanka u navedenom asopisu izvesna V. Radovanovi(uporedite preko administracije, ne vreme odbrane magistarskih radova, ve vreme otpo injanja eksperimenata, ako ga je na drugoj strani uopšte i bilo, vreme predaje gotovog rada fakultetu,..... pa izvedite relevantan zaklju ak na koji se ista poziva), izjavljuje da su se neki delovi njenog rada iskoristili pri izradi teorijskih osnova publikovanog lanka, te da se ista nije navela kao autor i valda tako zaštitila prepisano.

U priloženom asopisu, markirani su i validno potkrepljenim argumentima razjašnjeni, svi delovi na koje se doti na poziva. Ja vas, kao navodno stru ne pitam; da li su citati autorski zašti eni od strane onih koji ih kako navedena kaže prvi citiraju (npr. Njutnove zakone mehanike na koje sam se ja pozivao, svako slede i može da koristi pri izradi svojih radova ali samo uz navo enje mog imena), da li je raspored citata ili prelazna pisana forma izme u njih tapija onoga koji „prvi prepisuje“, tj. navodi iskaze drugih, da li se slike i sheme drugih autora na koje se pozivamo, ne smeju ponoviti, umanjiti ili uve ati u procentu u kome je to neko drugi uradio. Šta je u svemu tome izvorno, li no po autoru prepoznatljivo. Sve ovo bi bilo izuzetno smešno da nije ovako tužno.

Ali ne udim se ja doti noj, jer teško da je ista bila u stanju sopstvenom glavom bilo šta smisliti ili zaklju iti, na žalost ne udim se ni onima koji su tu da procenjuju, vrednuju,... jer traženjem ovakve forme mog iskaza oni odobravaju, podržavaju i sami sebe

svrstavaju. Isto nije za u enje jer od ranih 60' pa do današnjih dana ono što se ovde naziva pedagogija nalazi se na izuzetno prizemnom nivou. Hiljade napisanih knjiga od strane desetina eminentnih i pozvanih „nau nih radnika“ predstavlja samo jednu do dve knjige. Sav oblik nau ne misli, ako tu uopšte i ima nauke, svodi se a i svodi e se samo na makaze i lepak.

Jako mali, tako re i neprimetan broj onih, a ja sam imao zadovoljstvo da neke od njih i upoznam, koji se ovde ne budu prepoznali, samo e dobiti potvrdu svojih ne iskazanih ose anja i sudova o stanju onoga što im predstavlja egzistenciju. Zarad iste, barem je to na ovim prostorima dobrano zaživeo manir, opravdano je odglumiti, preformulisati ili izneti u bilo kojoj drugoj formi koja ne predstavlja izvorno li ni stav ali ostvaruje doživljavanu korist bilo kog oblika pa makar i sujetnog.

Miroslav Kuka

Beograd

23.3. 2001.

PEDAGOŠKOM DRUŠTVU SRBIJE I

REDAKCIJI ASOPISA

NASTAVA I VASPITANJE

Prošlo je skoro godinu dana, a od vašeg odgovora na moje pismo, li no predato redakciji asopisa NASTAVA I VASPITANJE, 27.3.2000. godine, ni traga.

To je bilo za o ekivati, znaju i razloge koji su uslovili ovo dopisivanje a pretpostavljam da je na isto uticao i sadržaj mog pisma iz koga ste verujem, mogli ponešto i nau iti.Uzgred niste mi vratili ni asopis „Nastava i vaspitanje“ br. 3-4, 1999. koji sam kao drugi broj po uzimanju platio (kako bi se time valda popunila kasa ovog nadasve skromnog društva), a u kome sam markirao sve delove na koje se tamo neko svojom ili ve ne ijomglavom pozivao da su njegovi, verovatno nau en da postupa po ustaljenoj pedagoškoj maksimi, ko prvi prepiše, prepisano postaje njegova svojina.

Ovim potezom pokazujete nekoliko osobina:

Neozbiljnost, neodgovornost, mediokritizam koji ima svoju kauzalnu reakciju i nezavisan je od prethodne dve,.... i naravno ozbiljnost i odgovornost kada je u pitanju lanarina. Od moje strane dalji komentar nije potreban osim konstatacije da sebi ne mogu

dopustiti da se nalazim u istom miljeu sa prethodno opisanim.

P.S.

Ponovo vam dostavljam pismo koje vam je poslato 27.3.2000. godine, ali ne u nadi da u dobiti odgovor, jer on više nije ni bitan, ve da bi svako od vas imao po jedan

primerak i iz njega nešto nau io i ako sam uo da je pod stare dane teško u iti.lanska karta društva koje u mojoj percepciji odavno ne postoji meni formalno nije ni

potrebna i vama je sa neskrivenim zadovoljstvom vra am.

Miroslav Kuka

ASOPIS

VASPITANJE I OBRAZOVANJE - PODGORICA

Sa redakcijom asopisa VASPITANJE I OBRAZOVANJE iz podgorice sara ivao sam oko tri godine, rekao bi u tom periodu na obostrano zadovoljstvo.

Publikovali su gotovo sve moje poslate radove a ja sam im s obzirom da je u tom periodu bio prekinut platni promet na liniji Srbija - Crna Gora oprostio oko 300 maraka koje su trebali da mi plate na osnovu broja publikovanih radova. U šali, telefonski razgovaraju i sa urednicima asopisa, prethodni gest sam opravdavao mojim doprinosom za privredni preporod Crne Gore (bez moje provere, poznaju i crnogorski mentalitet, ta suma je verovatno završila u ne ijem džepu, ali i preporod pojedinca zna i mali pomak u preporodu društva pa se nije mnogo ni pogrešilo).

Po etkom 2004. godine, sa svim promenama u toj nešto kasnije samostalnoj zemlji, dolazi i do izmena u redakciji asopisa, odnosno, nova ideološki zaslužna pamet kao naprednija, zamenjuje onu staru koja taj prefiks dobija jer je njen politi ki mentor ovoga puta izgubio volju naroda na izborima.

Pre svih tih politi kih promena u ovoj nadasve maloj sredini, ja na adresu redakcije asopisa tada još u starom sazivu, šaljem rad pod nazivom „Empirijski pokazatelji

validnosti inoviranja udžbeni ke artikulacije sadržaja fizike na osnovnoškolskom uzrastu“. Rad ije su itegralne verzije ve publikovane u jednom broju stru nih asopisa u Beogradu i Novom Sadu, baziran je na komparaciji zvani nih i novokoncipiranih udžbenika fizike (M.Kuka je autor novih koncepcija udžbeniika fizike, prirodnih nauka uopšte). Ova knjiga (udžbenik Elementarne fizike), do tada je ve godinu dana bila najprodavaniji udžbenik izvan zavoda za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda, pokrivaju i teritorijalno i Republiku Srpsku ali i Crnu Goru u nešto manjim tiražima nego što je to bilo u Srbiji.

Ispod ovog teksta da emo skeniran dopis redakcije asopisa, upu enog na moju adresu, sa izvodom pune argumentacije nepotpisanog recenzentskog tima. Iza ovog dokumenta da emo moj odgovor na njihove argumentacije posle ega se naša saradnja nije nastavila a ja sam o ekivano ostao uskra en za njihovim odgovorom na moje pismo.

,

, 6 . ,

, .

. ,,

.,

,,

.

,

.,

.

,.

.

.

.

.

, .

, 14. 01. 2004.

Beograd

19.2.2004. REDAKCIJI ASOPIS

VASPITANJE I OBRAZOVANJE

Do sada sam se malo puta odlu ivao na ovakav oblik dopisništva, te je ovaj odgovor na komentar neimenovanog recenzentskog tima, po iš itavanju mog rada, više edukativnog karaktera.

Ukoliko je naziv rada „Epistemološki pokazatelji validnosti udžbeni ke artikulacije sadržaja fizike na osnovnoškolskom uzrastu“, kako kažete „teror genitiva“ a sam rad „na momente pisan teškim stilom“, onda se ispri avam što vam uz rad nisam poslao i popis tuma enja stru nih termina, kao i priru nik za njihovo iš itavanje, baš kako se to i radi na osnovnoškolskom uzrastu.

Što se ti e kvaliteta knjige (udžbenika), sa Vama, niti bilo kojim sa ovih prostora „afirmisanim stru njakom“ ja nekomentarišem, smatraju i vas nedoraslim, pa samim tim nedostojnim tog vida dijaloga, bez obzira na vaše reference koje su obi no lokalnog karaktera ili institucionalnu infiltriranost kao argumentaciju umišljene kompetentnosti. Iz tog razloga od onih poput vas ili vama sli nih, ne može se ni o ekivati da afirmisane ne lokalne kvalitete u svom lokalu lako potvr uju, jer mediokritetska sujeta je izuzetno jaka, kod nekih od vas verovatno i nesavladiva jer ne predstavlja domen vaše borbe.

Me utim, smatrao sam da se „beogradska pamet“ u ovoj oblasti, dakle ne nauci jer tu nauke nema, ak ni onda kada se scenski pravi, razlikuje od pameti iz recimo „ekološke države“. Smatrao, a onda shvatio da je beski menjak - beski menjak, ne zavisno iz kog legla dolazi.

Re i kritike o postoje im udžbenicima nisu ni potrebne od moje strane, jer ih sada predvodni ki i glasnogovorno iznose oni koji su ih prethodno koncipiralo. Pretpostavljam da vam iz li nih ili neposrednih iskustava ovakav oblik „stru no-nau nog adaptiranja“ nije nepoznat.

Vi doti ne možda ne poznajete li no, ali shodno vašoj pisanoj recenziji, kao izrazom vašeg na ina razmišljanja i zaklju ivanja, reklo bi se da ste od istog oca, možda su vam samo majke razli ite.

Za mene nije kako kažete neukusno, pogotovo ne u nazovimo to „stru no-nau nom asopisu“ argumentovano kritikovati (argumente izvla iti iz empirijskih pokazatelja)

postoje i koncept bilo ega, ili kako vi to kažete komparativno hvaliti proizvod svoga

rada (možda zato jer ga li no i nemate), iz razloga što je skromnost, po jednoj izreci starih grka, vrlina samo onih koji druge nemaju, a rekao bi da vi to najbolje razumete. O koncepcijama udžbenika može pisati onaj koji je udženike pisao, ali isto tako ne može zabraniti nikome, pa ak ni onome koji nije napisao nijedan udžbenik da o istima piše knjige kako se trebaju pisati. Ne može mu zabraniti, ali se prema njemu može postaviti.

Stoga kada se ljudi razli itih intelektualnih i moralnih kvaliteta i kodeksa, po nekim pitanjima susretnu, prethodno se ne poznaju i, taj susret obi no prekida onaj koji nema potrebu spištanja zarad potvr ivanja. Meni kao i vama verujem, jasno je da je to za ove druge nebitno, sve dok se ne na u u podre enoj poziciji. Ta pozicija ne zavisi od njihove pameti, jer iste u potrebnoj koli ini ni nema, ona isklju ivo zavisi od uspeha odabrane opcije, koja tu pamet održava, sve dok je se oni koji biraju opciju ne zasite.

Na kraju, ostajte mi ve no ste ni sa svojom ili ve ne znam ijom pameti.

Miroslav Kuka

ASOPIS

PEDAGOŠKA STVARNOST - NOVI SAD

Najduži vremenski period saradnje od 2000-2007. godine ima sam sa asopisom PEDAGOŠKA STVARNOST, na ijem je elu kao glavni i odgovorni urednik, sve vreme bio prof. Radovan Grandi . Profesor Grandi je isti onaj „nau ni radnik“ koji je opstruirao realizaciju moje doktorske disertacije, zalažu i se kako sam mu to jednom prilikom i rekao, da njeno administrativno kretanje ka završetku ima trend, jedan korak napred a po mogu nosti dva do tri nazad.

U ovom asopisu sam objavio i najve i broj svojih publikovanih radova iz oblasti pedagogije i pedagoške psihologije, veruju i da našu saradnju osim nivoa zadovoljavaju e nau nosti, nikakvi personalni antagonizmi ne bi trebali ometati.

Najgora stvar koja se može desiti oveku u socijalnim procenama i tuma enjima stanja ili pojedinaca, jeste polazište u kome sudimo ili pretpostavljamo reakcije drugih polaze iod sebe ili sebi sli nima, a to ipak ne predstavlja opšti uzorak populacije sa kojima smo u kontaktu.

Ne bave i se pojavama poput skrivenih kompleksa, sujeta, surevnjivosti,... po etkom 2007. godine dobijam dopis od strane asopisa „Pedagoška stvarnost“ gde prof. Grandiodbija moja dva poslata rada za publikovanje. Uz dopis ne ide nikakva argumentacija kojom bi se potkrepio ovakav sud verovatno autokratski smatraju i, istina - to sam ja.

Kako bi se shvatilo šta ljude sve može da vodi na opstrukcije i ime one sve mogu biti determinisane, ispod ovoga teksta priloži emo vam nekoliko originalnih dokumenata. Naime, prvi dokument (izgužvan i pocepan u pošti) predstavlja odbijanje od moje strane poslatih radova za dati asopis, potpisan od strane prof. Grandi a. Potom sledi moj odgovor ovoj „ljudskoj gromadi“, i na kraju izvinjenje prof. Grandi a jer se navodno nismo dobro razumeli.

Sve ovo me podse a na politi ki anganžman jedne sada velike a po etkom 90' godina male, stranke u osnivanju, koja je sebi na politi koj sceni kr ila put nastupaju i sa stavom: ho eš da se biješ. Ako si rekao da ne eš, sve vreme si morao da ih poštuješ kao ja e, i ako to sebi nikad nisi potvrdio ili osporio delom, ako si rekao da ho eš njihovo slede e pitanje je bilo a zašto. Dole dati li ni primeri su najbolja potvrda ovog scenskog nastupa koji scenski može podvesti pod poznatu kelnersku skra enicu APP - ako pro epro e.

Beograd

6.2.2007.

R. GRANDI U

S obzirom da sam jedno vreme bio odsutan, a po dolasku zatekao izme u ostalog i vaš dopis o neprihvatanju mojih radova za asopis iji ste urednik, nastao verovatno kao izraz vašeg rezonovanja i zaklju ivanja, bio bi red da vam odgovorim na nivou vaše razumljivosti.

Nije bilo neo ekivano od moje strane da mali ovek poput vas, sakriven iza „profesora novosadskog Univerziteta“ rezonuje sujetom, po njegovoj percepciji povre enosti, ali ja ne ulazim u patologiju takvih pojava, te ih zato šire i ne analiziram - za to postoje specijalizirane službe. Vi teško da ste uspeli, za vas pojmovno razumljivo, iš itati naslove radova koje sam poslao a kamoli iste razumeti. Ovaj sud je i vama jasan, ali argumentacija redovnog profesora (kao jedino utemeljenje te istine), za takav perceptivno-misaoni sistem sasvim je dovoljna kako bi isti u potpunosti ispoljio svoj karakter. Uzgred radove koje sam posleo nisu za vaš privatni asopis, ukoliko glava te pameti to ne doživljava druga ije.

Neka kao izraz moje dobre volje, bude upu ivanje malog oveka, poput vas, da ode na sajt, ali prvo mora znati engleski u šta ja sumnjam, neka onda gleda slike

WWW.KUKA-GROSMEISTER.COM

pa neka vidi kako to rade veliki, kojima mali poput vas mogu samo da vrate radove koje ne razumeju pa ih zato sujetom kao argumentom stru nosti odlože. Na svu sre u taj oblik pameti kre e se verovatno samo u studentskom krugu novosadskog univerziteta - ali je i to previše, mada je sredina u kojoj ste verovatno isto i zaslužila. Na kraju, recimo zarad li ne kurtuazije „gospodine“ R. Grandi u ostajte mi ve nosre ni sa svojom ili ve neznam ijom pameti.

Miroslav Kuka

KONKURS

MINISTARSTVA PROSVETE R. SRBIJE

Krajem 2003. godine, prof. Boško Vlahovi , vanredni profesor na U iteljskom fakultetu u Beogradu i urednik stru nog asopisa PEDAGOGIJA uz molbu me obaveštava da se uklju im sa svojim izdanjima, na konkursu za pisanje novih udžbenika. Pozadina molbe prof. Vlahovi a, bila je u injenici njegove želje da u estvuje na tom konkursu, preko izdava ke ku e Edukacija, iji je on, preko Pedagoškog Saveza Jugoslavije, bio osniva a kasnije e se pokazati i suvlasnik (u pojedinosti ovih aktivnosti ne ulazim mada ih sve dobro poznajem).

Znaju i za jedan broj udžbenika koje sam napisao, kao i za njihovu tržišno komercijalnu stranu, a nemaju i ni jedan udžbenik, niti autora sa kojim bi na raspisanom konkursu nastupao, saopštava mi propozicije konkursa uz neizbežno isticanje teškog finansijskog stanja u kome se izdava ka ku a Edukacija nalazi. U tom periodu moji udžbenici iz fizike, matematike i informatike ve su bili jedni od najtraženijih na tržištu udžbenika, te se odlu ujemo da upravo te udžbenike priklonimo sadržinskim zahtevima konkursa i sa njima na istom u estvujemo.

Ja samostalno finansiram ovaj projekat (prekucavanje i sadržinsko uskla ivanje sa propozicijama konkursa, sprovodi Zlatko Lekovi a kolorne ilustracije i dizajn po mojim upustvima realizuje Antoan Toni Simi , ina e obojica moji saradnici ali u samostalnim izdanjima). Kasnije saznajem da je „siromašni“ prof. Vlahovi za svaku tablu ura ene i na konkursu predate knjige dobio sredstva od Ministarstva prosvete. Naime, ja sam za to znao i na po etku ali uvek pomalo uživam gledati i slušati jajare koje traže i kopaju argumentaciju za svoje neizle ive karaktere. Ura eni po propozicijama konkursa (uz sve prate e tekstove) predati tabaci završavaju u rukama pedagoga i psihologa koji ih procenjuju po svim aspektima onoga što ne razumeju ali ih je neko ubedio da znaju. Naime, kada bi nekom od pedagoga ili školskog pshologa zabranio da u svom stru nom vokabularu koristi par fraza poput: metodi ko-didakti ka artikulacija, evaluacija,.... ispred vas bi stajao stru no nem ovek, a o praksi je bezpredmetno i govoriti.

Ti ljudi koji u svom životu, ništa kvalitetno unutar svoje profesionalnosti nisu uradili; nisu napisali ni jedan udžbenik, niti su bilo koji od napisanih udžbenika sadržinski strukturirali, našli su se u poziciji (jer ih je neko, još gori od njih samih tu postavio), da procenjuju, vrednjuju, kritikuju, usmeravaju,....

itava pri a oko konkursa je bila nameštena, jer je isti po izveštaju komisije propao ali se i pored toga školske 2004/2005. na tržištu našlo dosta udžbenika koje je ministarstvo odobrilo preko raspisanog „javnog“ konkursa koji je ina e bio ukinut. U prilog teško razumljivih sugestija, barem za moj vrednosno perceptivni sistem, prikaza emo po tri lista predatog tabaka (crno-bela, a ne kolorna verzija) iz udžbenika fizike za VII razred i tri lista predatog tabaka iz udžbenika matematike za VIII razred. Sugestije su napisane rukom na listovima i ne treba ih komentarisati.

OVDE PRIKAZUJEMO ORIGINALE RU NO NAPISANIH KOMENTARA

„STRU NE KOMISIJE“, ISPISANE NA PRVOM PRAZNOM LISTU

PRILOŽENOG TABAKA UDŽBENIKA IZ FIZIKE ZA VII RAZRED. ISTI

KOMENTARI SU SE ODNOSILI I NA DOSTAVLJENE UDŽBENIKE

MATEMATIKE I INFORMATIKE

OVI „STRU NI KOMENTARI“ POTPADAJU POD OZBILJNU ANALIZU ZA

TO ADEKVATNH SLUŽBI. PO MOJOJ PROCENI OVE SLUŽBE ZASIGURNO

NISU U PROSVETI.

pS

F

S1= 15 cm2

F1=25 NS2=0,006 m2=60 cm

F2 =

p1 = p2

2

2

1

1

S

F

S

FF2 F

1

21

S

SF

F2 = 1

21

S

SF=

2

2

15

6025

cm

cmN, F2 = 100N

77

hρ G

=ρ ⋅ G ⋅ h

p =S

F ⇒F = p ⋅ S, F = ρ ⋅ G ⋅ h ⋅ S

∠∠ ∠

∠

⇒

( )=

−

=⋅

=

( )⋅ −=

( )⋅ −=

⎫

⎬⎪

⎭⎪

⋅ ⋅ =

⎫

⎬⎪

⎭⎪

⋅ =

⇒ ⇒

( )⋅ −=

⋅=

= = =α

90

1

= = =α

= = α = =

α α=( )

=−

= =⋅

α + α =α

=

α = 180 ⋅

α

α =( )

=−

=⋅

=

=

( )=

⋅ −

∠ ∠ ∠

α αα1 αα1

α

= ⋅ + ⋅ + ⋅

( )= ⋅ + ⋅ + ⋅

= ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ +

+ +( ) ( )⋅ + + ⋅

[ ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ +

( ) ( ) ]+ ⋅ + + ⋅

⊥ ⎟⎟

( ) ( )[ ]= + ⋅ + ⋅ ⋅ = + ⋅ + ⋅

= ⋅ ⋅

=

≈

=

⎨ ⎬

Δ Δ

+

=

⏐ ⏐ ⏐ ⏐ ⏐ ⏐

=

= ⋅

=

=

ϕ = =

⇒ =∩ ⇒ Δ

∠⇒

∩6. ⇒Δ

ϕ = =

⇒

∠ ϕ

∩

⇒

ϕ = =

∠⇒

∠

= ∠

⇒

⇒

ϕ = ⇒ ϕ

∠ ∠ ∠ =−

∠

⇒

∠ ∠

⇒

⇒ Δ∩ ∩

=

= ⋅ = =

=≈ ∨ ∠ ⇒

∠⇒

∩⇒ Δ⇒ Δ

⎢⎢ ⎢⎢⎢⎢

= =

= =⋅

= =⋅

=

=

( )= =

∠ ∠ ∠

Δ ≅ Δ ≅ Δ

∠ =−

= =α

∠ ∠ ∠ ∠ ∠ ∠

≠

Δ Δ

Δ Δ

Δ ( )= +

Δ ( )= + = +

= ⋅⋅

+ = +

+⎛

⎝⎜

⎞

⎠⎟ = +

( ) ( )=

++

=+

+=

+

+=

= = = = ⋅ =

=

= =

=⋅ ⋅

= ⋅

⇒

( )−+ − =

( )− +⎛⎝⎜ ⎞

⎠⎟ =

( )−+⎛

⎝⎜ ⎞

⎠⎟ =

⎫

⎬⎪

⎭⎪

⋅ = ⇒

Δ ⇒

=12

⇒

=⋅ 1

2⇒

=12

⇒

Δ

⇒

⇒ = = =

Δ ≅ Δ ≅ Δ ≅ Δ

=⋅

=⋅

+

+

NAMEŠTEN KONKURS NA

GEOGRAFSKOM FAKULTETU 2008

Seredinom 2006. godine dobijam informaciju da izvesna prof. Zindovi Gordana koja predaje pedagogiju na Geografskom fakultetu u Beogradu (ali i na Filozofskom fakultetu u Beogradu) treba da ide u penziju. Pred odlazak u penziju doti na piše molbu nau no-nastavnom ve u Geografskog fakulteta i produžava za još dve godine (to joj je zakon omogu io) svoj profesorski rad na fakultetu. U me uvremenu, za što mi je novonastala situacija naizgled pomogla, ja doktoriram u Makedoniji i nostrifikujem ostvarenu diplomu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Po etkom oktobra 2008. godine prof. Zindovi treba i zvani no da ode u penziju što saznajem iz više izvora, izme u ostalog i od prof. Mom ila Smiljanji a, koji sa njom deli kabinet a predaje psihologiju. Sredinom marta 2008. godine kontaktiram ljude u sekreterijatu Geografskog fakulteta kako bi dobio informaciju kad se priprema konkurs i šta je za isti potrebno podneti ali dobijam neverovatnu informaciju: konkurs je završen još u januaru i na njega se prijavio samo jedan kandidat koji je prošao. Sumnjaju i u regularnost datog konkursa odlazim na Geografski fakultet u Beogradu kako bi se susreo sa njihovim dekanom prof. Srboljubom Stamenkovi em. U prisustvu još jednog prijatelja taj razgovor te e tako da ja još više poja avam svoj utisak nezadovoljstva, jer sredina u kojoj sam, kao i njen predstavnik, prof. Stevan evi sa kojim sam vodim razgovor, deluje izuzetno prizemno, mogu slobodno re i ispod moje percepcoje akademskon nivoa. Dekanu saopštavam da sumnjam u regularnost konkursa, iznose i svoj utisak da je namešten, te da u pokušati da prona em nezakonitosti i na njima baziram pravno obaranje konkursa za šta sam uo da nije nepoznata praksa na njihovom fakultetu. Za sve vreme našeg razgovora prof. Stevan evi uti i klima glavom. Krajem marta podnosim zahtev Geografskom fakultetu u Beogradu sa potraživanjem nekih podataka oko raspisanog konkursa (dole je priložen original) na šta me oni po isteku poslednjeg dana zakonskog roka za odgovor obaveštavaju nekim opštim aktom (priložen je i njihov odgovor).

Kako bi dobio odgovor na data potraživanja a što je pravnoj službi koju sam angažovao potrebno za pokretanje postupka obra am se POVERENIKU ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNA AJA i on me ube uje da je to ve poznata procedura kada se nešto radi nezakonski te da e u par dana preko svoje službe obezbediti tražena dokumenta (priložen je original i ovog dokumenta). U me uvremenu odlazim na dve nedelje u Makedoniju gde držim predavanja na Univerzitetu Sv. Kliment Ohridski i dolaskom u Beograd ne zati em odgovor poverenika za informacije, ali mi zato jedan od prijatelja iz novina iseca obaveštenje kako je povereništvo nemo no u svojim inicijativama jer ima mnoge opstrukcije (priložen je ovaj ise ak). Videvši da je ovo gubljenje vreme i natezanje sa sitnim, malim administrativnim jajarama, prekidam ovu inicijativu još jednom potvr uju i na li nom primeru kako se oglašavaju oni koji nikome i ni emu ne služe, osim onima koji su još gori od njih.

ŠABI ILI „INSTITUCIJA“ KOJU PREDSTAVLJA JE DEO ISTE MEDIOKRITETSKE,

JAJARSKE PRI E, SAMO ŠTO JE NJEGOVA ULOGA PO SCENARIJU OVE VLADE DA

„JURI PRAVDU“, A U NEKOJ DRUGOJ RASPODELI ULOGA ON E BITI ONAJ KOGA

JURE, I TAKO U KRUG.