Velja Milanović - Excel 2007/2010 · PDF fileShrink to fit – Smanjivanje teksta na zadatu širinu polja Merge cells

Velja Milanovid

Excel 2007/2010

2013.

Velja Milanovid - Excel 2007/2010 2013

2

1. Formatiranje redova, kolona i delija

Prilikom rada u Excelu, moramo imati na umu tri osnovna elementa: red, kolonu i deliju. Da napomenem, redovi u Excel-u su označeni brojevima (1, 2,3 ...), a kolone velikim štampanim slovima (A, B, C ...). Na mestima gde se ukrštaju redovi i kolone nastaju delije. Formatiranje i uređivanje redova, kolona i delija vršimo u meniju Home – Cells – Format. Pod formatiranjem ovih elemenata podrazumevamo podešavanje visine reda, širine kolone, boja delije, poravnanje, zaštita delije.

Slika 1-1: Dugme za formatiranje redova, delija i kolona

1.1 Formatiranje reda

Podešavanje visine reda možemo uraditi na dva načina. Prvi način je da ručno podesimo visinu reda, i to tako što demo kursor miša staviti na ivicu između željenih redova i levim klikom miša odrediti željenu visinu.

Slika 1-2: Ručno podešavanje visine reda

Drugi način podešavanja visine reda je kroz meni Home – Celss – Format – Row Height, gde

ukucamo željenu numeričku vriednost reda. Pored opcije Row Height, na raspolaganju imamo i opciju AutoFit Row Height gde se visina reda automatski prilagođava sadržaju delije.

Slika 1-3: Podešavanje visine “reda” u meniju


3

Slika 1-4: Određivanje numeričke vrednosti visine “reda”

Slika 1-5: Automatsko prilagođavanje visine reda sadržaju delije

1.2 Formatiranje kolona

Podešavanje širine kolone radimo na isti način kao sa redom. Znači, možemo ručno da odredimo

širinu samog reda povlačenjem miša ili da to uradimo u meniju Home – Cells – Format – Column

Widith. Pored te opcije imamo i opciju AutoFit Column Widith gde se širina kolone prilagođava sadržaju delije, kao i opciju Default Widith, koja nam pokazuje standardnu širinu kolone.

Slika 1-6: Ručno podešavanje širine kolone

Slika 1-7: Podešavanje širine kolone u meniju


4

1.3 Formatiranje delije

Osnovni element svakog radnog lista je delija (cell). Svaka delija ima adresu definisanu presekom reda i kolone, na primer: A1, B4, I10 itd. Prilikom upisa adrese delije u formulu, svejedno je da li kucate velika ili mala slova, Excel de ih uvek prevesti u velika.

Svaki radni list, sheet ima istu šemu adresa delija. Ali važno je redi da u ukoliko radite sa više radnih listova sheet-ova, da svaka delija ima jednoznačnu adresu. To znači sledede da ukoliko želite pozvati određenu deliju da bi ste se pozicionirali na tačno određenu deliju, tačno određenog radnog lista neophodno je da se kao prefiks napiše ime radnog lista, pradeno znakom uzvika, na primer: Sheet2!B10 itd. Delija može imati različit tip podataka, to može biti tekst, brojevi, formule, datum itd.

1.3.1 Formatiranje delija

Formatiranje delije podrazumeva čitav set promena. Te promene se mogu odnositi na promenu oblika, veličine i boju fonta, boju i teksturu podloge, postavljati razne linije, poravnjavanje sadržaja na razne načine, menjati ugao unesenog teksta itd. Sve napred navedene opcije možemo pozvati iz osnovnog menija Home - Format, ili drugi način je tako što kliknemo na deliju desnim klikom i odaberemo Format Cells.

Slika 1-8: Formatiranje delije (Format cells...)


5

Slika 1-9: Formatiranje delije brzim menijem (Format cells...)

Slika 1-10: Kategorije formata delije (format teksta, brojeva...)

U samom Format Cells prozoru dobijemo nekoliko tabova za formatiranje delije: Number (brojevi), Alignment (poravnanje), Font (vrsta slova), Border (ivice), Fill (podloga), Protection (zaštita).

1.3.2 Number (brojevi)

Primenom različitih formata brojeva, možete promeniti izgled brojeva, a da se pri tome broj ne menja. Format brojeva ne utiče na stvarnu vrednost delije koju Microsoft Excel koristi za izračunavanja. Stvarna vrednost se prikazuje u polju za formulu.

Slika 1-11: Određivanje formata valute


6

Ostali formati za uređivanje delije:

Opšti - Ovo je podrazumevani format brojeva koji Excel primjenjuje kada unesete broj. U vedini slučajeva, brojevi formatirani u format Opšti se prikazuju onako kako ih unesete. Međutim, ako delija nije dovoljno široka da bi prikazala ceo broj, format Opšti zaokružuje brojeve na određeni broj decimala. Format brojeva Opšti takođe koristi naučnu (eksponencijalnu) notaciju za velike brojeve (12 ili više cifara).

Broj - Ovaj format se koristi za opšti prikaz brojeva. Možete navesti broj decimalnih mesta koji želite da koristite, da li želite da koristite znak za razdvajanje hiljada i na koji način želite da prikažete negativne brojeve.

Valuta - Ovaj format se koristi za opšte novčane vrednosti i prikazuje podrazumevani simbol valute sa brojevima. Možete navesti broj decimalnih mesta koji želite da koristite, da li želite da koristite znak za razdvajanje hiljada i na koji način želite da prikažete negativne brojeve.

Računovodstveni - Ovaj format se takođe koristi za novčane vrednosti, ali on poravnava simbole valuta i znake za razdvajanje decimala u koloni.

Datum - Ovaj format prikazuje redne brojeve datuma i vremena kao vrednosti datuma, prema tipu i lokalnom standardu (lokaciji) koji navedete. Osim u stavkama koje sadrže zvezdicu (*) u listi Tip(kartica Broj, dijalog Oblikovanje delija), formati datuma koje primenite ne zamenjuju formate datuma koje koristi operativni sistem.

Vreme - Ovaj format prikazuje redne brojeve datuma i vremena kao vrednosti datuma, prema tipu i lokalnom standardu (lokaciji) koji navedete. Osim u stavkama koje sadrže zvezdicu (*) u listi Tip(kartica Broj, dijalog Oblikovanje delija), formati vremena koje primenite se ne mogu poklapati sa formatima vremena koje koristi operativni sistem.

Procenat - Ovaj format množi vrednost delije sa 100 i prikazuje rezultat sa simbolom procenta. Možete navesti broj decimalnih mesta koji želite da koristite.

Razlomak - Ovaj format prikazuje broj kao razlomak, prema vrsti razlomka koji navedete.

Naučni - Ovaj format prikazuje broj u eksponencijalnoj notaciji, zamenjujudi deo broja sa E+n, gde E (što znači „eksponent“) množi prethodni broj sa 10 do ntog stepena. Na primer, Naučni format sa dve decimale prikazuje 12345678901 kao 1,23E+10, što je 1,23 puta 10 na deseti. Možete navesti broj decimalnih mesta koji želite da koristite.

Tekst - Ovaj format tretira sadržaj delije kao tekst i prikazuje njen sadržaj onako kako ga unesete, čak i pri unosu brojeva.

Specijalni - Ovaj format prikazuje broj kao poštanski broj, telefonski broj ili broj socijalnog osiguranja.

Prilagođeni - Ovaj format vam dozvoljava da izmenite kopiju postojedeg koda formata broja. Time se kreira prilagođeni format broja koji se dodaje na listu kodova formata brojeva. Možete dodati između 200 i 250 prilagođenih formata brojeva u zavisnosti od jezičke verzije programa Excel koja je instalirana.

1.3.3 Alignment (poravnanje)

Alignment tab se odnosi na poravnanje sadržaja delije i kontrolu teksta što uključuje poravnanje sadržaja po vertikali, horizontali, rotiranje, skupljanje...


7

Slika 1-12: Tab za poravnavanje i kontrolu delija

Text alignment (poravnanje teksta):

Horizontalno Vertikalno

Orientation (orjentisanje) – određujemo ugao pisanja texta u deliji Text control (kontrola teksta):

Wrap text – Automatsko povedavanje visine polja Shrink to fit – Smanjivanje teksta na zadatu širinu polja Merge cells – Spajanje vise polja u jedno

1.3.4 Font (vrsta slova)

Font tab se odnosi na odabir vrste slova, stil, veličinu i neke speciajlne efekte koje možemo primeniti na tekst.

Slika 1-13: Tab za određivanje vrste, veličine, stila delije


8

Font – vrsta slova; Font style – stil slova; Size – veličina slova; Color – Boja slova; Underline – podvlačenje teksta

Effects (efekti) :

Strikethrough – precrtavanje znakova Subscript – znakovi u stilu indeksa Superscript – znakovi u stilu eksponenta

1.3.5 Border (ivice)

Border tab nam služi za kreiranje ivica ili okvira oko delije ili vise njih, kao i za odabir boje i stila okvira.

Slika 1-14: Tab za određivanje vrste, boje okvira delije

Line – stil linija okvira; Color – boja linija

Presets (podešavanja):

None – bez ivica Outline – spoljne ivice Inside – unutrašnje ivice

Border – pojedinačni odabir ivica

1.3.6 Fill (podloga)

Fill tab nam služi za odabir boje podloge delije. Pored standardnih boja koje možemo izabrati za podlogu delije imamo izbor dodatnih efekata (Full Effects) i dodatnih šara (Pattern Style).


9

Slika 1-15: Tab za određivanje boje ,šare,stila podloge delije

1.4 Uslovno formatiranje

Uslovno formatiranje vam pomaže da vizuelno odgovorite na određena pitanja o podacima. Uslovno formatiranje možete primeniti na opseg delija, Microsoft Excel tabelu ili izveštaj izvedene tabele. Između korišdenja uslovnog oblikovanja i izveštaja izvedene tabele postoje razlike koje je važno razumeti.

Prednosti uslovnog formatiranja!

Prilikom svake analize podataka često se pitate:

Gde su izuzeci u rezimeu profita za proteklih pet godina? Kakvi su trendovi u marketinškim anketama u protekle dve godine? Ko je ovog meseca imao prodaju vedu od 500.000? Kakva je opšta raspodela prema starosnom uzrastu zaposlenih? Za koje proizvode godišnja zarada poraste za više od 10%? Ko su najbolji, a ko najgori studenti na prvoj godini?

Uslovno formatiranje vam pomaže da dobijete odgovore na ova pitanja tako što olakšava isticanje delija ili opsega delija koje vas zanimaju, naglašavanje neobičnih vrednosti i vizuelizaciju podataka pomodu traka podataka, skala boja i skupova ikona. Uslovno formatiranje menja izgled opsega delija na osnovu uslova (ili kriterijuma). Ukoliko je uslov ispunjen, opseg delija se oblikuje na osnovu tog uslova, a u suprotnom opseg delija nede se formatirati na osnovu tog uslova.

Conditional formatting ili uslovno formatiranje se nalazi na tabu Home u grupi komandi Styles u program MS Excel.

Sortiranje i filtriranje možete izvršavati na osnovu formatiranja, uključujudi boju delije i fonta, bez obzira na to da li su delije uređivane ručno ili uslovno.


10

Slika 1-16: Primer uslovnog formatiranja

Slika 1-17: Dugme za uslovno formatiranje

1.4.1 Uslovno formatiranje na radnim listovima

Uslovno formatiranje vam može u mnogome olakšati rad prilikom prebrojavanja ili izdvajanja učenika, koji su, na primer, dobili dobre ocene ili koji su uplatili ekskurziju ili slično. Naravno ovo sve važi ukoliko ste napravili spisak u Excel-u.

Postoji nekoliko vrsta uslovnog formatiranja:

Formatiranje svih delija pomodu dvobojne skale

Slika 1-18: Formatiranje pomodu dvobojne skale

Formatiranje delija pomodu trobojne skale


11

Slika 1-19: Formatiranje pomodu trobojne skale

Formatiranje svih delija pomodu traka podataka

Slika 1-20: Formatiranje pomodu trake podataka

Formatiranje svih delija pomodu skupa ikona

Slika 1-21: Formatiranje pomodu skupa ikona

Formatiranje samo vrednosti sa vrha ili dna rang liste Formatiranje samo vrednosti koje su iznad ili ispod proseka


12

Formatiranje samo jedinstvenih ili duplih vrednosti

Slika 1-22: Formatiranje specifičnih vrednosti

Uklanjanje uslovnog formatiranja

Slika 1-23: Uklanjanje formatiranja

Napomena: Uslovno formatiranje možete koristiti u delijama na koje se upuduje na drugom radnom listu u istom radnom dokumentu. Ova mogudnost nije dostupna među radnim knjigama.

1. 5 Sakrivanje kolona i redova i komentari

Osim što kolone i redove možete sakriti njihovim sužavanjem, u Excel – u postoji lakši put za to. Pretpostavimo da nam je potrebno da sakrijemo kolonu B zato što sadrži neke nebitne ili poverljive podatke koji ne treba da se pojavljuju u štampanim izveštajima. Postupidemo ovako:

1. Pritisnite slovo B na okviru da biste izabrali kolonu 2. Izdajte komandu ViewHide sa linije menija

Pretpostavimo da sada hodemo da sakrijemo neki red, npr.red 2. Postupidemo ovako:


13

1. Pritisnite broj 2 na okviru da biste izabrali red 2. Izdajte komandu FormatRowHide sa linije menija

Otkrivanje kolona i redova Pretpostavimo da smo završili štampanje svog radnog lista i da hodemo da izmenimo neki upis u koloni B. Treba da je »otkrijemo«:

1. Postavimo pokazivač miša na slovnu oznaku kolone A u okviru i vučemo pokazivač udesno tako da izaberemo i kolonu A i kolonu C.

2. Izdajte komandu ViewUnhide sa linije menija Da bi »otkrili« red postupimo na sličan način, uz aktiviranje komande ViewUnhide.

Komentari Dodavanje komentara deliji

1. Izaberite deliju kojoj hodete da dodate komentar 2. ReviewComment 3. Kucajte tekst vašeg komentara u okvir za tekst 4. Kada ste završili unos teksta komentara, pritisnite mišem bilo gde izvan okvira za tekst Excel označava poziciju komentara u deliji tako što dodaje mali crveni trougao u gornji desni

ugao delije. Brisanje komentara

1. Izaberite deliju kojoj hodete da izbrišete komentar 2. Review - Delete Comments


14

2 Tabele

2.1 Kreiranje tabela

Tables (Tabele), odnosno opcije Format as Table (Formatiraj kao tabelu) se nalaze na tabu (kartici) Home u grupi komandi Styles MS Excel programa.

Tabelu možete kreiratina dva načina. Možete kreirati tabelu u zadati stil tabele ili oblikovati podatke kao tabelu u odabranom stilu. Kada stvorite tabelu u radnom listu Excel-a, podacima u toj tablici možete upravljati i analizirati ih nezavisno od podataka izvan tabele. Možete, na primer, filtrirati kolone u tabeli, dodati red za ukupan zbir, primeniti formatiranje tabele i objaviti tabelu…

Slika 2-1: Primer tabele

Tabele u Excel-u kreiramo tako što prvo izaberemo željeni opseg delija koje želimo uvrstiti u tabelu. Delije mogu biti prazne ili popunjene podacima. U meniju Dodati (Insert), u grupi Tabele (Tables) demo izabrati opciju Tabela (Table). Isto to možemo uraditi pomidu tastera na tastaturi CTRL+L ili CTRL+T.

Slika 2-2: Opcija za kreiranje tabele

Nakon toga dobijamo prozor gde imamo mogudnost da izaberemo opseg delija za tabelu (koji se može i ranije odabrati), kao i pitanje da li naša tabela ima zaglavlje (naslov) ili ne. Kad smo to uradili, potvrdidemo naš izbor sa OK.

Slika 2-3: Izbor opsega delija

Napomena: Ako ne želite prikazati zaglavlja (naslove) tabele, kasnije ih možete isključiti.

Nakon kreiranja tabele automatski dobijamo Alate tabele (Table Tools), koji de biti na kartici Dizajn (Design), i za bilo kakvo prilagođavanje (menjanje) tabele koristi demo ponuđene alate. Za


15

razliku od verzije Excel-a 2003, u novoj verziji Excela kod tabela nemamo poseban red (označen znakom *) za brzo dodavanje redova.

Slika 2-4: Alati za uređenje tabele

Slika 2-5: Primer gotove tabele

2.1.1 Sortiranje i filtriranje podataka

Sortiranje podataka je sastavni deo analize podataka. Možda želite popis naziva poređati po abecednom redu, poređati popis veličina zaliha proizvoda od najviše do najniže ili poređati redove prema bojama ili ikonama. Sortiranje podataka je korisno za brzu vizualizaciju i bolje razumevanje podataka, organizovanje i traženje željenih podataka i konačno za donošenje celishodnih odluka.

Podatke možete sortirati po tekstu (A do Z ili Z do A), brojevima (od najmanjeg do najvedeg ili od najvedeg do najmanjeg) i datumu i vremenu (od najstarijeg do najnovijeg i od najnovijeg do najstarijeg), u jednom ili više kolona. Takođe, možete sortirati po prilagođenom popisu (kao što je Veliko, Srednje i Malo) ili po formatiranju, uključujudi boju delije, boju fonta ili skup ikona. Vedina postupaka sortiranja je sortiranje kolona, ali možete sortirati i po redovima.

Kriterijum sortiranja se čuva s radnom knjigom tako da možete ponovno primeniti sortiranje prilikom svakog otvaranja radne knjige kad se radi o tabli programa Excel, ali ne i kad se radi o opsegu delija. Želite li sačuvati kriterijum sortiranja tako da povremeno možete ponovno primeniti sortiranje prilikom otvaranja radne knjige, dobro je koristiti tabelu. To je naročito važno kod sortiranja višestrukih kolona ili kod sortiranje čije stvaranje traje duže vremena.

2.1.2 Sortiranje teksta

Odaberite kolonu alfanumeričkih podataka u opsegu delija ili proverite nalazi li se aktivna delija u koloni tabele koja sadrži alfanumeričke podatke.

U meniju Početna stranica (Home), u grupi Uređivanje (Editing) izabrademo Sortiranje i filtriranje (Sort and Filter).

Slika 2-6: Opcija za sortiranje i filtriranje

Učinite nešto od slededeg:

Za rastude sortiranje prema abecednom redoslijedu pritisnite Sortiraj od A do Z.


16

Za opadajude sortiranje prema abecednom redoslijedu pritisnite Sortiraj od Z do A.

Prema želji možete izabrati sortiranje koje razlikuje mala i velika slova.


2.1.3 Provera da li su svi podaci sačuvani kao tekst

Sadrži li kolona koju želite sortirati brojeve sačuvane kao brojeve i brojeve sačuvane kao tekst, tada ih sve morate formatirati kao tekst. Ako to ne učinite, brojevi sačuvani kao brojevi se sortiraju pre brojeva sačuvanih kao tekst.

Uklanjanje svih početnih razmaka - U nekim slučajevima podaci importovani iz druge aplikacije mogu sadržavati početne razmake ubačene ispred podataka. Uklonite početne razmake pre sortiranja podataka.

Ista pravila važe kad je u pitanju sortiranje brojeva i datuma. Naravno, brojevi de se samo sortirati od najmanjeg do najvedeh ( i obrnuto), a datumi od najstarijeg do najnovijeg ( i obrnuto).


Pored ovakvog načina sortiranja postoji i opcija gde imamo vedi izbor kreiranja samog sortiranja podataka (Custom Sort).

Filtriranje podataka brz je i jednostavan način pronalaženja podskupa podataka u opsegu delija ili u tabeli i rada s njima. Možete, na primer, filtrirati tako da se prikazuju samo vrednosti koje navedete, samo najvede ili najmanje vrednosti ili na način koji de vam omoguditi da brzo pronađete dvostruke vrednosti. Nakon filtriranja podataka u opsegu delija ili tabele možete ponovno primeniti filtriranje da biste dobili najažurnije podatke ili očistiti filter da biste ponovno prikazali sve podatke. Filtriranje možemo početi tako što demo da odaberemo najmanje jednu deliju unutar opsega ili u tabeli, a potom izabrati opciju Filter u grupi Sortiranje i filtriranje.

Slika 2-9: Opcija filtriranja


17

3 Formule i funkcije

3.1 Aritmetičke formule

Formula je jednačina koja izvodi kalkulaciju nad vrednostima u vašoj radnoj svesci, tj. dokumentu. Formula u MS Excel-u započinje sa znakom “=”. Npr. formula koja de pomnožiti brojeve 2 i 3, i dodati broj 5, u MS Excel-u glasi:

=5+2*3

Dakle, unosom te jednakosti u neku deliju na radnom listu, delija de prikazati rezultat kalkulacije. Međutim, program MS Excel je mnogo više od običnog kalkulatora, pa umesto unošenja brojeva u formulu dozvoljava unošenje referenci i oznaka drugih delija. Na taj način delija koja sadrži formulu direktno zavisi od delija koje su unete u formulu. Npr. delija B2 može sadržavati formulu:

=C2+C3*C4

U tom slučaju u deliji B2 de se uvek nalaziti rezultat koji direktno zavisi od vrednosti unetih u delije C2, C3 i C4.

Videdemo kasnije da se formule mogu kopirati i automatski kreirati nove.

3.2 Izvođenje formula korišdenjem relativnih adresa delija i aritmetičkih operacija

Formule u Excelu izvode operacije pomodu matematičkih operatora koristedi zadate vrednosti, tekst, gotove funkcije ili neku drugu formulu. Koriste se da bi vam olakšale analizu podataka. Formula može sadržavati bilo koji od slededih elemenata: operacije, nazive delija, vrednosti, funkcije i imena. Svaka promena vrednosti koje koristi formula dovodi do automatskog preračunavanja vrednosti. Formula može da sadrži najviše 1024 znaka. Formula se vidi u liniji formule (traci za formule – Formula Bar)

Slika 3-1: Prikaz formule u formula baru

Operacije koje Excel koristi u formulama su:

Aritmetičke operacije Operacije upoređivanja Operacije spajanja

Aritmetički operatori se koriste za osnovne aritmetičke operacije.

Operator Naziv

+ Sabiranje

- Oduzimanje

- Negacija

/ Dijeljenje

* Množenje

% Procenat

A Stepenovanje

Tabela 3-1: Aritmetički operatori


18

Operator spajanja (&) povezuje dva niza u jedan ( tekst, brojevi ili mogu se povezivati sadržaji delija).

3.3 Operatori upoređivanja

Pomodu ovih operatora mogude je upoređivati dve vrednosti. Rezultat upoređivanja je vrednost TRUE (istina - tačno) ili FALSE (laž - netačno).

Operator Naziv Primjer Rezultat

= Jednako =100=100 TRUE

> Vede =100>50 TRUE

< Manje =50<30 FALSE

>= Vede ili jednako =45>=44 FALSE

<= Manje ili jednako =45<=44 TRUE

<> Nije jednako =50<>50 FALSE

Tabela 3-2: Operatori uređivanja

3.3.1 Prioritet operacija

Ukoliko formula sadrži zagrade onda se redosled operacija određuje zagradama. U tom slučaju prvo se izračunavaju izrazi u zagradama. Ukoliko u formuli ne postoji zagrada onda se poštuje prioritet kao u tabeli:

Simbol Operator Prioritet

^ Stepenovanje 1

* Množenje 2

/ Dijeljenje 2

+ Sabiranje 3

- Oduzimanje 3

& Spajanje 4

= Jednako 5

> Vede 5

< Manje 5

Tabela 3-3: Pripritet operacija

Ukoliko se radi o slučaju kada imamo zagradu unutar zagrade, onda se prvo računaju izrazi u najdubljem delu zagrada (unutrašnjim zagradama).

Početak svake formule počinje znakom jednakosti “=”.

Uneti formulu u neku deliju mogude je:

Ručno - pisanjem formule, znak po znak Označavanjem adresa delija – klikom na pojedine delije

Bilo koja tehnika da se koristi, formula mora početi sa znakom =. U suprotnom Excel de unesene podatke tretirati kao tekst. Ukoliko se u formuli koristi neka funkcija onda je to najbolje uraditi pritiskom na f(x) kojom aktiviramo opciju Insert function.


19

Tabela 3-4: Dodavanje funkcije

Formule mogu da koriste adrese delija i iz drugih radnih listova. To važi kako za aktivni dokument, tako i za radne listove u drugim dokumentima. Za kreiranje ovakvih formula potrebno je poznavati sintaksu ovakvih formula.

Adresa određuje poziciju delije ili grupe delija u radnom listu. Pomodu adresa pronalaze se vrednosti koje su unesene u deliju ili su rezultat formule u toj deliji.

3.4 Relativne, apsolutne i mešovite adrese u formulama

3.4.1 Upotreba relativne i apsolutne adrese delije

Kako smo naveli na početku ove vežbe, kada kopirate formulu s jednog mesta u radnom listu na drugo, Excel podešava adrese u formulama u odnosu na novo mesto u radnom listu.

Npr. delija C16 sadrži formulu =C10+C11+C12+C13+C14 koja izračunava ukupne troškove za januar. Ako kopirate tu formulu u deliju D16 (da odredite ukupne troškove za februar) Excel de automatski promeniti formulu u =D10+D11+D12+D13+D14. S obzirom da ste kopirali formulu u drugu kolonu (iz C u D) Excel podešava slovo kolone u adresi delije.

Da ste kopirali istu formulu na deliju C18 (dva reda niže) formula bi se promenila u =C12+C13+C14+C15+C16; tj. sve delije i adrese delija bile bi pomerene za dva reda. Tako deluju relativne adrese delija.

Slika 3-4-1: Kopirana formula iz C16 u D16

Ponekad nedete hteti da se adrese same podešavaju kada kopirate formule. Tada postaje važno apsolutno adresiranje.


20

3.4.2 Apsolutno protiv relativnog

Apsolutna adresa je adresa delije koja se ne menja kada kopirate na novu lokaciju, za razliku od relativne adrese koja se menja pri kopiranju polja. Da biste adrese u formuli učinili apsolutnim, dodajte $ (znak za dolar) ispred slova i ispred broja koji čine adresu delije.

Npr. ukoliko u deliji C16 imate formulu =$C$10+$C$11 i ako tu formulu kopirate u deliju D16, Excel nede promeniti formulu kao kod relativnog adresiranja, nego de i u D16 biti formula =$C$10+$C$11.

Slika 3-3: Kopirana formula sa apsolutno adresiranim delijama iz C16 u D16

3.4.3 Mešane adrese

To su adrese koje su samo delomično apsolutne (kao A$2 ili $A2.) Kada se formula koja koristi mešane adrese kopira u drugu deliju, menja se samo deo adrese (i to relativni deo.)

Npr. ako imate u deliji C16 formulu =$C10 + C$11 i prekopirate tu formulu u deliju D16, u njoj de formula biti =$C10 + D$11.

Slika 3-4: Prekopirana mešana formula iz C16 u D16

3.5 Funkcije

Funkcije su složene gotove formule koje izvode niz operacija u zadatom području vrednosti. Na primer, da bi odredili zbir niza brojeva u delijama A1 do 111, možete upisati funkciju =SUM(A1:H1) umesto upisivanja =a1+b1+c1 i tako dalje.

Svaka funkcija se sastoji od tri dela:

Znak = koji označava da sledi funkcija (formula). Naziv funkcije (kao što je SUM) koji označava koja operacija de biti izvedena. Popis argumenata u zagradama, npr. (A1:H1) koji označava raspon delija čije vrednosti

de funkcija upotrebiti.


21

Raspon delija je čest argument funkcije; možete upisati adresu ili naziv područja kao što je “prodajaza2009”. Neke funkcije koriste više od jednog argumenta koje odvajate zarezima (kao u A1, B1, 111.) Funkcije možete uneti direktnim upisivanjem u deliju ili upotrebom čarobnjaka kao što dete (preko dugmeta fx). Umetanje funkcije aktiviranjem dugmeta fx u liniji formule ili izborom opcije Function u meniju Insert pojavljuje se ribon kao na slici.

Izaberite neku od navedenih funkcija, pa unesite opseg delija (engl. Function Arguments) na koje želite primeniti funkciju.

Slika 3-7: Kartice formula

3.6 Funkcije: SUM, AVERAGE, IF, MIN, MAX

3.6.1 Kategorije funkcija

Sve funkcije, radi lakšeg korišdenja, podeljene su u kategorije po području primene. U tabeli je dato 8 kategorija funkcija:

KATEGORIJA OPIS

Financial Finansijske funkcije Finansijski proračuni

Date & time Datuma i vremena Proračuni s datumom i vremenom

Math & trig Matematičke i trigonometrijske Matematički i trigonometrijski proračuni

Statistical Statističke funkcije Statistički proračuni

Lookup&reference Adresa i pregledanja Prikaz podataka iz drugih lista

Database Funkcije baze podataka Proračuni u bazi podataka

Text Tekstualne funkcije Operacije sa tekstom

Logical Logičke funkcije Logičke operacije

Information Informacijske funkcije Informacije o delovima okruženja

Engineering Inženjerske funkcije Inženjerska računanja

Tabela 3-6: Kategorije funkcija


22

3.6.2 Primeri funkcija:

Count funkcija (statistička) pokazuje broj delija u datom opsegu delija koje sadrže brojeve, uključujudi datume i formule čiji je rezultat broj. Ova funkcija zanemaruje prazne delije i delije koje sadrže logičke, tekstualne ili vrednosti grešaka.

A

1 KREDIT

2 29.09.2004.

3

4 28

5 33,33

6 TRUE

7 #DIV/0!

Slika 3-8: Count funkcije

=COUNT (A2:A8) = 3 =COUNT (A5:A8) = 2

Min funkcija (statistička) prikazuje najmanju vrednost u datom opsegu delija. Prazne delije, logičke vrednosti ili tekst u zadatom opsegu se ignorišu. Ako u argumentu postoji nebroj, funkcija prikazuje 0.

A

1 20

2 45

3 15

4 2

5 28

6 14

Slika 3-9: Min funkcija

=MIN (A1:A6) = 2 =MIN (A1:A3;2) = 2

Max funkcija (statistička) prikazuje najvedu vrednost u datom opsegu delija. Ako je argument zadat kao opseg delija samo brojevi u tom opsegu se koriste. Prazne delije, logičke vrednosti ili tekst u zadatom opsegu se ignorišu. Ako u argumentu postoji nebroj, funkcija prikazuje 0.

A

1 20

2 45

3 15

4 2

5 28

6 14

Slika 3-10: Max funkcija


23

=MAX (A1:A6) = 45 =MAX (A3:A6;30) = 3

Average funkcija (statistička) izračunava artimetičku sredinu (prosek) brojeva u datom opsegu delija.

A

1 20

2 45

3 15

4 2

5 28

6 0

7

Slika 3-11: Average funkcija

=AVERAGE (A1:A6) = 18.33 =AVERAGE (A1:A7) = 18.33

0 se računa kao broj, a A7 delija se ne računa jer je prazna delija.

Sum funkcija (matematička) sabira niz brojeva u zadatom opsegu delija. S obzirom da je funkcija sum često korišdena, Excel na standardnoj traci sadrži dugme označeno sa ∑ za korišdenje ove funkcije.

A

1 20

2 45

3 15

4 2

5 28

6 14

Slika 3-12: Sum funkcija

=SUM (A1:A6) =124

Funkcija SUMIF koristi se ako želite da postignete selektivno sumiranje po određenom kriterijumu, gde Oblast predstavlja skup delija (opseg), koje se proveravaju da li zadovoljavaju određeni unapred zadati Kriterijum (uslov), a zatim se sabiraju delije Oblast_Sabiranja, koje zadovoljavaju zadati kriterijum.

3.6.3 Upotreba logičke funkcije IF

IF funkcija (logička) prikazuje vrednost definisanu pod tačno ili netačno u zavisnosti od rezultata specificiranog logičkog testa. Logički test je bilo koja vrednost ili izraz za koje se može utvrditi da je tačno ili netačno.

=IF(Uslov(neka relacija), Kad je uslov tačan, Kad je uslov netačan)


24

A

1 20

2 45

3 15

4 2

5 28

6 16

=IF (A1›A2;“VEDE“;“MANJE“) = MANJE

=IF (A3›=A6;A3;“VEDE“) = VEDE

Primer za funkcije SUMIF je slededa tabela:

Uputstvo za vežbu: Trziste.xls

U deliju G11 upišite formulu =SUMIF(C13:C12,«Pivo«,D3:D12) U deliju G12 upišite formulu =SUMIF(Proizvod,«<>Čaj«,Količina) U deliju G13 upišite formulu =SUMIF(Tržište,Filter_1,Količina) U deliju G14 upišite formulu =SUMIF(Količina,Filter_2,Količina)

Na osnovu prethodnog primera proširiti tabelu sa Tržištime Sever i Jug, a onda na osnovu urađenih primera napisati formule za izračunavanje slededih suma:

Ukupna količina soka Ukupna količina čaja


25

4 Grafikoni

4.1 Pojam grafikona

Jedna od najkorisnijih stvari u excel-u jesu grafikoni. Naravno moramo znati prvo koje informacije želimo prikazati, odnosno upoređivati samim grafikonom, da li su to same vrednosti delije, ukupne vrednosti ili nešto drugo. Pre nego što se napravi sam grafikon potrebno je shvatiti neke osnovne komponente samog grafikona. Na samom grafikonu imamo kategorije koje se upoređuju i vrednosti koje se upoređuju, sam prostor grafikona (chart area) i legendu koja oderđuje po bojama same komponente.

Grafikon kreiramo jednostavnim selektovanjem željenih vrednosti na tabeli i pritiskom F11. Drugi

način kreiranja jeste kroz meni Insert (Dodati) – grupa Chart (Grafikon), gde možemo da

odaberemo tip grafikona.

Slika 4-1: Kreiranje grafikona

Slika 4-2: Primer grafikona

Kada obaberemo tip grafikona, automatski dobijamo tri nova menija sa alatima za uređivanje grafikona (Design, Layout, Format).

http://grafikona.na/


26

Slika 4-3: Meniji za uređivanje grafikona

Design alati: Change Chart Type – Promena tipa grafikona (Pie, Line, Bar...).

Slika 4-4: Vrste grafikona

Save As Templates – Čuvanje grafikona u vidu šablona (Templates).

Slika 4-5: Čuvanje grafikona kao Templates (Šablon)

Switch Row/Column – Predstavljanje podataka po X/Y osi.

Slika 4-6: Predstavljanje podataka po X/Y osi

Select Data – Izbor opsega delija ili podataka koji de biti predstavljeni grafikonom.


27

Slika 4-7: Odabir opsega delija

Chart Layouts – Izgled grafikona

Slika 4-8: Izgled grafikona

Chart Style – Stilovi grafikona

Slika 4-9: Stilovi grafikona

Move Chart – Odabir lokacije za grafikon

Slika 4-10: Odabir lokacije za grafikon

4.1.1 Layout alati – alati pregleda

Slika 4-11: Layout alati


28

Slika 4-12: Odabir oblasti grafikona

Prva grupa alata Current Selection (trenutna selekcija) nam služi za formatiranje selektovanih delova grafikona. U padajudem nizu izabaremo oblast, pa onda vršimo njeno formatiranje (Format Selection). Opcija Reset to Match Style – služi za vradanje na početno podešavanje.

Druga grupa alata (Insert) nam služi za ubacivanje grafike (Picture), grafičkih objekata (Shapes) i okvira za tekst (Text Box).

Slika 4-13: Alati za ubacivanje grafičkih objekata

Treda grupa alata (Labels) nam služi za određivanje naslova samog grafikona kao i položaja podataka u samom grafikonu.

Slika 4-14: Alati za rad sa naslovima i podacima u grafikonu

Chart Title – naslov grafikona Axis Title – naslovi podataka po X/Y osi Legend – uključivanje i određivanje položaja legende Data Labels – određivanje položaja vrednosti podataka u grafikonu Data Tabel – uključivanje same tabele u sklopu grafikona

Slika 4-15: Format alati

Format alati:

Shape Styles – stilovi okvira i linija Word Art Styles – određeni stilovi za tekst Arrange – određivanje položaja selektovanih objekata Size – veličina grafikona


29

5 Pivot Tabele

Pivotiranje u Excelu vam daje mogudnost grupisanja i sažimanja velike količine podataka za lakše izveštavanje i analizu. U pivot tabelama podatke možete filtrirati, sortirati, prebrojavati i sabirati, odnosno u vrlo kratkom vremenu dobiti drugačiji (pregledniji) pogled na podatke.

Da bi lakše razumeli i naučili raditi sa pivot tabelama, u daljem radu koristidemo Excel-ovu tabelu u kojoj imamo spisak dobavljača čija se predstavništva nalaze u različitim zemljama, i koja prodaju različitu robu, sa različitim cenama i rabatima. Kada u praksi imamo ovako veliku tabelu, itekako nam pivotiranje može pomodi da se snađemo među ogromnim brojem podataka, da ih lakše sortiramo i upravljamo njima.

Slika 5-1: Primer tabele za pivotiranje

Ukoliko kolone u tabeli nemaju nazive napišite ih kako biste mogli prepoznati o kojoj koloni, odnosno podacima je reč prilikom pivotiranja. Ako vam je potreban novi red iznad podataka kako biste upisali naslove kolona na levoj strani kod broja reda 1 kliknite desnim tasterom miša i odaberite Insert.

Slika 5-2: Ubacivanje naslova u tabelu

U slededem koraku odabirete podatke koje želite pivotirati zajedno sa naslovima koji vam moraju biti prvi. To možete uraditi tako da označite podatke uz pomod miša ili jednostavnije uz pomod tatera CTRL + A za odabir svih podataka, no u slučaju da u prvih nekoliko redova ili samo jednom imate nekakve nepotrebne podatke (naslov ili nešto slično) te redove obrišite tako da označite brojeve redova sa leve strane, kliknete desnim tasterom miša i odaberete Delete. Nakon što su


30

podaci u tabeli složeni, označite ih.

Slika 5-3: Određivanje opsega tabele

Na tabu Insert kliknite na dugme PivotTable.

Slika 5-4: Kreiranje Pivot tabele

U novo otvorenom prozoru možete videti od koje delije levo-gore do desno-dole su odabrani (unutar isprekidanih linija) podaci za pivot što možete i sami proveriti skrolovanjem. Ako je sve u redu kliknite na OK. Pored opsega delija koji biramo unutar worksheet-a (radnog lista), možemo izabrati opseg iz nekog eksternog mesta, kao i izabrati da li da pivot tabela bude smeštena na istom random listu ili novom.

Slika 5-5: Naknadno određivanje opsega tabele

Ovo je korak gde uz pomod drag&drop (uzmi i prevuci) tehnike slažete pivot tako što “nazive kolona” s desne strane slažete u 4 polja u uglu desno dole:

Report Filter: kolona(e) za čije vrednosti želite filtrirati pivot Column Labels: kolona(e) za čije vrednosti želite rasporediti podatke u kolone


31

Row Labels: kolona(e) za čije vrednosti grupišete podatke Values: kolona(e) za čije vrednosti brojite, sabirate...

Slika 5-6: Objašnjenje drag&drop opcije

Kako gornji pivot prikazuje prodaju, promenu recimo na broj prodaja se radi tako da kliknete na kolonu i iz menija odaberete Value Field Settings.

Slika 5-7: Objašnjenje opcije za sumiranje

Upišete željeno ime ili ostavite kako jeste, pa odaberete vrstu kalkulacije koju želite raditi.


32

Slika 5-8: Objašnjenje opcije za sumiranje

Nakon čega dobijate broj prodaja.

Slika 5-9: Izračunavanje konačnog rezultata


33

6 Zaštita u Excel-u 2007

Ved znamo da je zaštita u programima stalno aktuelna tema. Za razliku od starije verzije u Excel-u 2007 postoji vise tipova zaštite podataka. Zavisno od naših potreba Excel 2007 nam nudi mogudnost da izaberemo stepen zaštite koji de zadovoljiti naše zahteve. Kada zaštitite radni list, sve delije su podrazumevaano zaključane i ne mogu se uređivati. Da biste omogudili uređivanje delija, a neke od njih ostavili zaključanim, možete otključati sve delije, a zatim zaključati samo određene delije i opsege pre nego što zaštitite radni list. U mogudnosti ste i da određenim korisnicima omogudite uređivanje određenih opsega unutar zaštidenog radnog lista.

Lozinka (eng.password) se može staviti:

Na radni list (Protect Sheet) - zaštita od editovanja zaključanih delija ili promene formata stranice

Na radni dokument (Protect Workbook) – zaštita od premeštanja, brisanja i dodavanja novih radnih listova

Na određeni opseg delija (Allow Users to Edit Ranges) – zaštita određenog opsega od editovanja

Na čitav Excel-ov fajl (Eccrypt with password) – zaštita dokumenta od neovlašdenog otvaranja

6. 1 Zaštita radnog lista (Protect Sheet)

Zaštita radnog lista nam omogudava da zaštitimo podatke od neovlašdenih izmena i pri tome odredimo koja vrsta radnji se može menjati na samom radnom listu. Opcija za zaštitu radnog lista nalazi se u meniju Review (Pregled) – Changes (Promene) – Protect sheet (Zaštiti radni list).

Slika 6-1: Zaštita radnog lista

Nakon što smo odabrali opciju da zaštitimo naš radni list, dobijamo prozor u kome nam se nudi da ukucamo našu lozinku za zaštitu i da čekiramo listu operacija koje možemo ostaviti aktivnim odnosno dopustiti da se koriste i dalje. Nakon kucanja lozinke dobijamo još jedan prozor da potvrdimo našu lozinku.

Napomena: Lozinka nije obavezna. Ako je ne unesete, bilo koji korisnik de modi ukloniti zaštitu lista i promeniti zaštidene elemente. Odaberete lozinku koju dete modi zapamtiti, jer ako izgubite lozinku nedete modi pristupiti zaštidenim elementima na radnom listu.


34

Slika 6-2: Zaštita radnog lista lozinkom

Od trenutka kad zaštitimo naš radni list i odredimo postavke zaštite automatski u istom meniju dobijemo opciju za otključavanje našeg radnog lista.

Slika 6-3: Uklanjanje lozinke

Da bismo otključali naš radni list moramo ukucati tačnu lozinku koju de nam excel tražiti.

Slika 6-4: Prozor za upis lozinke

6.2 Zaštita radnog dokumenta (Protect Workbook)

Zaštita radnog dokumenta nam omogudava da zaštitimo Strukturu (Structure) i Prozor (Window) radne knjige (Workbook).

Slika 1-28: Zaštita radne knjige

Slika 6-5: Postavljanje lozinke za radnu knjigu


35

Napomena: Nakon kucanja lozinke, Excel de vam tražiti da ponovite još jednom lozinku i potvrdite naredbom OK, a da je radni dokument zaštiden znademo po čekiranoj kvačici pored opcije Protect Structure and Windows.

Slika 6-6: Primenjena zaštita

Stavljanjem lozinke na Strukturu (Structure) radne knjige podrazumeva sprečavanje korisnika da:

Pregledaju radne listove koje ste sakrili Premešta, briše, skriva ili menja nazive radnih listova Kreira nove radne listove ili listove grafikona Premeštaju ili kopiraju radne listove u druge radne knjige, itd...

Stavljanjem lozinke na Prozor (Window) radne knjige podrazumeva sprečavanje korisnika da:

Menja veličinu i položaj radne knjige (Workbook) kad je radna knjiga otvorena Premešta, promeni veličinu ili zatvara prozor

Da bismo skinuli zaštitu sa radnog dokumenta (Workbook) morademo raščekirati opciju Protect Structure and Windows.

Slika 6-7: Uklonjena zaštita

Napomena: Lozinka je dodatna. Ako je ne unesete, bilo koji korisnik de modi ukloniti zaštitu radne knjige i promeniti zaštidene elemente. Odaberite lozinku koju dete modi zapamtiti, jer ako izgubite lozinku nedete modi pristupiti zaštidenim elementima u radnoj knjizi.

6.3. Zaštita određenog opsega delija (Allow Users to Edit Ranges)

Zaštita opsega delija nam omogudava da stavimo lozinku na određene opsege delija, dodamo određene korisnike koji de modi uređivati te opsege.

Slika 6-8: Zaštita opsega delija

Napomena: Pre zaštite određenog opsega moramo aktivirati opciju Protect Sheet.

Nakon odabira opcije Allow Users to Edit Ranges dobijamo prozor gde demo odabrati željeni opseg, editovati ved postojedi ili ga obrisati.


36

Slika 6-9: Biranje opsega i ovlašdenja nad delijama

Kada izaberemo željeni opseg ili više njih i potvrdimo izbor sa “OK”, excel de nam ponuditi da ukucamo lozinku da bismo zaštitili taj opseg.

Slika 6-10: Postavljanje lozinke za određeni opseg delija

Napomena: Ako se korisnici nalaze u domenskom okruženju, onda se korisnicima mogu dodati ovlašdenja (Permissions) da bez lozinke mogu menjati zaštideni (određeni) opseg.

Slika 6-11: Dodavanje ovlašdenja korisnicima ili grupama

Kad više ne želimo koristiti zaštitu određenog opsega, jednostavno opet odemo na opciju Allow Users to Edit Ranges i sa Delete izbrišemo željeni opseg.


37

6.4 Zaštita Excel datoteke od otvaranja i editovanja

Zaštita Excel datoteke nam omogudava da zaštitimo dokument od neovlašdenog otvaranja i promene dokumenta. Prilikom čuvanja nekog Excel dokumenta u Alatima (Tools) imamo mogudnost da u Generalnim opcijama (General Options) stavimo lozinku za otvaranja i editovanje dokumenta.

Napomena: Naravno ako postavimo lozinku za otvaranje da nedemo modi dokument ni editovati bez lozinke za otvaranje.

Slika 1-36: Pristupanje delu za stavljanje lozinke (General Options)

Slika 1-37: Izbor lozinke za otvaranje ili editovanje dokumenta


38

7 Vezivanje podataka

Vezivanje podataka u MS Excel-u je jako bitno. Podaci se mogu vezivati između više radnih listova unutar jedne radne knjige i između više radnih knjiga. Veza je referenca za drugu radnu svesku (eng. workbook) i ponekad se zove spoljna referenca. Veza može da se napravi i sa drugim programom i takva veza se ponekad zove udaljena referenca. Postoje opcije za kontrolisanje ažuriranja veza zato što se podaci u drugoj radnoj svesci ili programu mogu promeniti a mogu i da zastare podaci u vašoj radnoj svesci.

7.1 Gde se veze mogu efektivno koristiti?

Povezivanje je posebno korisno kada nije praktično da se u istoj radnoj svesci zajedno čuvaju veliki modeli radnog lista.

Objedinite podatke iz nekoliko radnih sveski. Možete da povežete nekoliko radnih sveski, nekoliko korisnika ili odseka i da zatim objedinite važne podatke u jednu zbirnu radnu svesku. Na taj način, kada se izvorne radne sveske promene, nedete morati da ručno menjate zbirnu radnu svesku.

Kreirajte različite prikaze podataka. Možete da unesete sve podatke u jednu ili više radnih sveski i da zatim kreirate jednu radnu svesku u vidu izveštaja koja bi sadržavo veze samo sa važnim podacima.

7.2 Veza sa drugom radnom sveskom

Formule koje imaju vezu sa drugom radnom sveskom (eng. Wotkbook) prikazuju se na dva načina, u zavisnosti od toga da li je izvorna radna sveska – odnosno radna sveska iz koje formula uzima podatke – otvorena ili zatvorena.

Kada je izvor otvoren, veza sadrži naziv radne sveske u uglastim zagradama, sledi naziv radnog lista, znak uzvika (!) i delije od kojih formula zavisi. Na primjer, slededa formula dodaje delije C10:C25 iz radne sveske pod nazivom Budžet.xls.

=SUM([Budžet.xls]Godišnji!C10:C25)

Kada izvor nije otvoren, veza sadrži celokupnu putanju.

=SUM('C:\Izveštaji\[Budžet.xls]Godišnji'!C10:C25)

Napomena: Ukoliko naziv drugog radnog lista ili radne sveske sadrži znake koji ne predstavljaju slova, ispred i iza naziva (ili putanje) morate da stavite apostrofe.

Formule koje se povezuju sa definisanim imenom u drugoj radnoj svesci koriste ime te radne sveske iza koga sledi znak uzvika (!), a zatim ime. Na primer, slededa formula dodaje delije u opseg pod nazivom „Prodaja“ iz radne sveske pod nazivom Budžet.xls.

=SUM(Budžet!Prodaja)


39

VEŽBE

VEŽBA 1

1. Pokreni Excel i otvori datoteku Vezba_Excel

2. Prvom radnom listu daj ime Racunar (klikni desnim dugmetom miša na jezičak Sheet1 i iz ponuđenog spiska odaberi komandu Rename)

3. Pređi na drugi radni list i daj mu ime Prevoz (klikni na jezičak Sheet2 i ponovi gornji postupak)

4. Unesi sledede podatke u tabelu:

A B C D E F G

1 Međunarodni prevoz Domadi prevoz

2 Mesec Komada Cena(po kom) Vrednost Komada Cena (po kom) Vrednost

3 Jan-01

Un

esi p

roiz

voljn

e p

od

atke

Un

esi p

roiz

voljn

e p

od

atke

Un

esi p

roiz

voljn

e p

od

atke

Un

esi p

roiz

voljn

e p

od

atke

4

5

6

7 .

8 .

9 .

10

11

12

13

14 Dec-01

15

16 UKUPNO Ukupna

vrednost

Ukupna

vrednost

5. U deliju A3 unesi Jan-2001 pa potvrdi unos, a zatim postavi pokazivač misa na desni donji ugao delije pa kada se on promeni u znak + pritisni i prevuci levim dugmetom do celije A14

6. U deliju D3 unesi formulu = B3 * C3 , potvrdi unos i ponovi postupak iz prethodnog koraka

7. Na način opisan u prethodnom koraku izračunaj vrednosti u celijama od G3 do G14

8. Aktiviraj celiju B16 pa pritisni alatku Autosum ( i potvrdi unos

9. Na isti način izračunaj zbirne vrednosti u celijama D16, E16 i G16

10. Posle kolone sa mesecima ubaci kolonu sa nazivima prevoznika


40

VEŽBA 2

1. Pokreni program Excel i otvori novu fajl Vezba_Excel, zatim tredem radnom listu dodeli ime REFERENCE 2. Unesi broj 3 u deliju A1 3. Unesi broj 7 u deliju A2 4. Unesi formulu = A1 + A2 u deliju A3 5. Promeni vrednost u A1 i posmatraj promenu u A3 6. Unesi = $A$1 u deliju B1 7. Kopiraj i prenesi deliju B1 u B2 (Označi B1 pa EDIT > Copy, a zatim klikni u B2 pa EDIT > Paste) 8. Proveri da li je u B2 ista formula kao u B1 (=$A$1) 9. Unesi =A1 u deliju B1 10. Kopiraj i prenesi deliju B1 u B2 (kao pod 7.) 11. Proveri da li se promenila formula u B2 (=A2) 12. Unesi proizvoljne brojeve u delije C4, C5, D4 i D5 13. Unesi = C4 + C5 u deliju C6 14. Kopiraj i prenesi C6 u D6 15. Proveri kako glasi formula u D6 (=D4+D5) 16 Unesite sledede podatke u radni list:

A B C D E

7

8 Popust 10%

9

10 Komada Cena Vrednost

11 16 15.25

12 9 21.30

13 32 12.85

14

17. Unesi formulu =$B$11 * $C$11 ( apsolutne reference ) u deliju D11 18. Kopiraj formulu iz D11 u delije D12 i D13 (kao pod 7.) 19. Proveri da li su dobijeni željeni rezultati 20. Unesi formulu = B11* C11 ( relativne reference ) u deliju D11 21. Kopiraj formulu iz D11 u D12 i D13 22. Proveri dobijene rezultate 23. Unesi formulu = (B11 * C11) – ((B11 * C11) * $C$8) u deliju D11 24.Kopiraj formulu iz D11 u D12 i D13 i pogledaj njihov oblik (prati promene referenci)

mailto:VE@BA


41

VEŽBA 3

1. Pokreni Excel i otvori radnu svesku Vezba_Excel 2. Drugi radni list preimenuj u Funkcije 3. U list Funkcije unesi sledede podatke:

A B C D E F G

1

2 PIJACA PROIZVOD KOLICINA VREDNOST

3 Petka Kajmak

Un

eti

pro

izvo

ljno

4 Petka Sir

5 Petka Mleko

6 Petka Jaja

7 Stubica Kajmak

8 Stubica Sir

9 Stubica Mleko

10 Stubica Jaja

11 UKUPNO

12 PROSEK

13

4. U deliju E11 unesi formulu = SUM(E3:E10) 5. U deliju E12 unesi formulu = AVERAGE(E3:E10) 6. U deliju A13 unesi tekst MLEKO 7. U deliju B13 unesi formulu = SUMIF(C3:C10,”Mleko”,E3:E10) 8. U deliju A14 unesi tekst STUBICA 9. U deliju B14 unesi formulu = SUMIF(B3:B10,”<>Petka”,D3:D10) 10. Ubaci jedan nov red ispod redova “Petka” i dva nova reda ispod redova “Stubica” 11. U delije D7 i D12 unesi tekst MEDJUZBIR, a u D13 tekst ZBIR 12. U deliju E7 unesi formulu = SUBTOTAL(9,E3:E6) 13. U deliju E12 unesi formulu = SUBTOTAL(9,E8:E11) 14. U deliju E13 unesi formulu = SUBTOTAL(9,E3:E12) 15. Popravi formule u celijama E14 i E15 da daju tačne rezultate 16. Deliju G2 imenuj kao ZadajTip (Aktiviraj deliju pa u polju za ime umesto G2 upisi ZadajTip a

unos obavezno završi pritiskom na ENTER) 17. U svakoj od tri formule SUBTOTAL zameni argument 9 imenom delije ZadajTip, napr

=SUBTOTAL(ZadajTip,E3:E12) 18. U deliju G1 unesi tekst TIP 19. Unosi brojeve od 1 do 11 u celiju ZadajTip i posmatraj kako se SUBTOTAL menja (posle

svakog unosa klikni na “striklu”) 20. U deliju G4 unesi tekst TRAZENI PROIZVOD 21. Deliju G5 imenuj kao Trazim (na nacin opisan pod 16) i u nju unesi naziv nekog od

proizvoda 22. U deliju G7 unesi tekst REDNI BROJ 23. U deliju H7 unesi formulu = MATCH(Trazim,C3:C11,0) 24. U deliju G9 unesi tekst VREDNOST 25. U deliju H9 unesi formulu = INDEX(B3:E11,H7,4) 26. Prouči sta se dobija promenom naziva proizvoda u celiji G5


42

SADRŽAJ

1. Formatiranje redova, kolona i delija ................................................................................................ 2

1.1 Formatiranje reda ....................................................................................................................... 2

1.2 Formatiranje kolona ................................................................................................................... 3

1.3 Formatiranje delije ...................................................................................................................... 4

1.3.1 Formatiranje delija ................................................................................................................ 4

1.3.2 Number (brojevi) .................................................................................................................. 5

1.3.3 Alignment (poravnanje) ....................................................................................................... 6

1.3.4 Font (vrsta slova) .................................................................................................................. 7

1.3.5 Border (ivice) ........................................................................................................................ 8

1.3.6 Fill (podloga) ......................................................................................................................... 8

1.4 Uslovno formatiranje .................................................................................................................. 9

1.4.1 Uslovno formatiranje na radnim listovima ........................................................................ 10

1. 5 Sakrivanje kolona i redova i komentari ................................................................................... 12

2 Tabele .............................................................................................................................................. 14

2.1 Kreiranje tabela......................................................................................................................... 14

2.1.1 Sortiranje i filtriranje podataka .......................................................................................... 15

2.1.2 Sortiranje teksta ................................................................................................................. 15

2.1.3 Provera da li su svi podaci sačuvani kao tekst.................................................................... 16

3 Formule i funkcije ............................................................................................................................ 17

3.1 Aritmetičke formule .................................................................................................................. 17

3.2 Izvođenje formula korišdenjem relativnih adresa delija i aritmetičkih operacija ..................... 17

3.3 Operatori upoređivanja ............................................................................................................ 18

3.3.1 Prioritet operacija ............................................................................................................... 18

3.4 Relativne, apsolutne i mešovite adrese u formulama .............................................................. 19

3.4.1 Upotreba relativne i apsolutne adrese delije ..................................................................... 19

3.4.2 Apsolutno protiv relativnog ............................................................................................... 20

3.4.3 Mešane adrese ................................................................................................................... 20

3.5 Funkcije ..................................................................................................................................... 20

3.6 Funkcije: SUM, AVERAGE, IF, MIN, MAX .................................................................................. 21

3.6.1 Kategorije funkcija .............................................................................................................. 21

3.6.2 Primeri funkcija: ................................................................................................................. 22

3.6.3 Upotreba logičke funkcije IF ............................................................................................... 23

4 Grafikoni .......................................................................................................................................... 25


43

4.1 Pojam grafikona ........................................................................................................................ 25

4.1.1 Layout alati – alati pregleda ............................................................................................... 27

5 Pivot Tabele ..................................................................................................................................... 29

6 Zaštita u Excel-u 2007 ..................................................................................................................... 33

6. 1 Zaštita radnog lista (Protect Sheet) ......................................................................................... 33

6.2 Zaštita radnog dokumenta (Protect Workbook) ...................................................................... 34

6.3. Zaštita određenog opsega delija (Allow Users to Edit Ranges) ............................................... 35

6.4 Zaštita Excel datoteke od otvaranja i editovanja ..................................................................... 37

7 Vezivanje podataka ......................................................................................................................... 38

7.1 Gde se veze mogu efektivno koristiti?...................................................................................... 38

7.2 Veza sa drugom radnom sveskom ............................................................................................ 38

VEŽBE ................................................................................................................................................. 39

VEŽBA 1 ........................................................................................................................................... 39

VEŽBA 2 ........................................................................................................................................... 40

VEŽBA 3 ........................................................................................................................................... 41

SADRŽAJ ............................................................................................................................................. 42

Documents

Velja Milanović - Excel 2007/2010 · PDF fileShrink to fit – Smanjivanje teksta na zadatu širinu polja Merge cells