Vesna Peii6Institut za filozofiju i druStvenu teorijuBeograd

UDK 316.43(497 .r)Naudna kritika i polemika

1. Istori.jsku Sansu koja se ukazala krajem osamdesetih godinasvim istoinoevropskim zemljama da promene nedemokratskereiime tzv. ,,realnog socijazma", Srbija nije iskoristila. Pod pritis-kom istorijskih zbivanja Srbija je nevoljno uspostavila izvesne fa-sadne dernokratske institucije jer nisu iskreno Zeljene, niti su zaistau praksi funkcionisale. Ni kasnije Srbija nije uspostavila demo-kratske institutcije koje bi bile utemeljene u pluralistidkom drudtvu,ustavu i vrednosnom opredeljenju druStva datazvija i neguje sme-njivost vlasti na siobodnim i poStenim izborima, transparantno iodgovorno delovanje vlade, vladavinu prava, parlament kao najvi5iorgan vlasti, nezavisno sudstvo i efikasnu za5titu prava i imovinesvakog grailanina. I)anas se u Srbiji ukidaju i btzo nestaju i tefasadne institucije demokratije, pa dak i one za koje se verovalo dane predstavljaju glavne poluge autokratske vlasti, kao Sto je neza-visna i slobodna Stampa, klasidna autonomija univerziteta i aka-demske slobode i kakav-takav rad parlamenta.

Prelomni momenat javnog razotkrivanj a ,,lalne demokrati-je", bila je kra<Ia loklanih izbora 1996. godine i veliki demokratskii gradanski protest koji je izdejstvovao i prinudio reZim da priznastvarne rezultate izbora. Ali, ovo razgoli6avanje relima u kratliizbora,kao da je imalo kontraefekat, jer se reZim vi5e nije ni trudioda zauzme pretlainje fasadne pozicije, nego je razgoli6enu real-nost oslobodio stega,,pretvaranja", nalaze(i nove saveznike u likvi-daciji svih upori5ta demokratskih sloboda i otpora autokratskomreZimu.

Ako je dozvoljeno upotrebiti i lidno iskustvo koje pokazujeubrzani nestanak demokratskih institucija, mogu da potvrdim daje u periodu 1994-1996 Narodna skupltina Srbije bila ,,engleskipallament" u odnosu na nadin funkcionisanja te iste skupdtine danas.Kao poslanik, pisala sam brojne amadmane, branila ih, dobijalaodgovore vlade i odgovarajudih odbora, a neki amadmani su bili iprihva6eni. A i tada, kao 5to je poznato, nije vlast bila utemeljena

X

at

;-Lr

NoTL

t 7 1

!laLIJ

zouJ

u parlamentu, ali ipak se drZalo koliko-toliko do izvesne forme,igrali smo se parlamenta, vodile su se rasprave. Ali, danas ni teigre ni rasprave o bilo kom pitanju vi5e nema. Nema vi5e opozicijeu parlamentu, sem dva-tri poslanika. Kao da se ostvarila opsesivnaideja, lansirana jo5 1990. godine od strane Socijalistidke partije,bivSeg Saveza komunista, da Srbiji ne odgovara partijski pluralizamnego,,bespartijska demokratija". Ostvarenje ovog,,prorodanstva"ogleda se u tzv. ,,vladi nacionalnog jedinstva", odnosno u takmidenjustranaka koje su se predstavljale kao opozicione za vreme izbornekampanje, da sluZe reZimu i da postanu njegova udarna pesnicaprilikom ukidanja i poslednjih ostataka demokratskih sloboda. Sa-da se, izgled a, prevazilazi i ta faza, pa se obedava da u dvadestpr-vom veku uop5te neie biti politike i politiiara, nego da ie vladatinauka!

TeZnja da se uni5ti opozicija, pa da se svi ujedine u vladajuiiblok a da vladar ostane na sigurnom, proizvodi i izvense kon-traefekate i za samu vlast, koja je sada sama,ogoljena i bez ,,nepri-jatelja". Da bi potvrdila da ovde jo5 uop5te postoji nekakva vlast idrZava, ona se bacila na represiju koja postaje njeno sopstvenoZivo blato i zato ne bi trebalo da nas iznenadi da sama vlast kreneu rekonstrukciju opozicije jer ne moZe sama da funkcioniSe dak niu svoju najbolju korist. Nema na koga da baca krivicu.

Pitanje o tome koji bi model demokratije najviie. odgovaraoSrbiji i SR Jugoslaviji, moglo bi se otvoriti rek konsriruisanjemdrlave,jer danas drlave vi5e nema" ni kao spolja priznate niti kaouznutra konstituisane. Danas niko ovu drZavu ne priznaje niti jojgarantuje granice, a proces destrukcije institucija je oti5ao tolikodaleko da u Srbiji i SR Jugolsaviji viSe ne postoji nikakav poredaku sociolo5kom smislu reii, na delu je bezakonje i voluntarizam, ajo5 samo najnovija represija nad nezavisnim medijima i univerzite-tom podseda da postoje nekakvi organi za njeno sprovoclenje. Utakvom stanju ne gre5e gradani kada su u anketama najvi5e ,,pover-enja" davali vojsci i policiji, dok su parlament i druge demokratskeinstitucije nisko rangovali, jer je ova dri.ava i bila konstituisanajedino u sferi sile i represije: odbrana (napad) prema spolja, i represi-ja prema unutra.

2. Srbija nije imala snage da porodi stvarni demokratskipluralizam, jer se opredel\la za novu homogenizaciju, po osnovu

rodenja, porekla, odnosno po etnonacionalnoj pripadnosti. Taj pro-ces homogenizacije nije bio baztran na prvobitnom okupljanju naci-je, Sto se desilo u mnogim istodnoevropskim zemljama, kao nadinuda se institucionalno i pshiloiki odbaci stari sistem. On je u Srbijiirnao dalekoseZnu pozadinu koju najbolje potvrduje povratak staresrpske ideje s kraja devetnaestog veka o ,,oslobodenju i ujedinjenju"(kako se ta ideja u svojoj radikalnijoj formi - ,,ujedinjenje ili smrt"vratila na istorijsku pozornicu nije dovoljno ispitano), te pripremezarati stvaranje,,Velike Srbije" na razvalinama Jugoslavije. Ovajproces homogenizacije, voden radikalnom idejom o ujedinjenjusvih Srba kroz seriju ratova, bio je ve6 gotovo obavljen, kada jezbog spolja5njih okolnosti bilo nuZno da i Srbija ima politidkestranke i izbore. Dakle, stranke su nastale onda kada je postojalagotovo op5ta saglasnost da nam je potrebno apsolutno jedinstvo uostvarivanju nacionalne ideologije o ,,ujedinjenju svih Srba", pasu stranke bile praktidno nepotrebne u situaciji plebiscitarno izvi-kanog apsolutnog vo<Ie koji ie raditi za ,,nacionalnu stvar". Glasovikritike te5ko su se duli, i ako su se duli, odgovor je bio da ie Srbijaprvo napraviti svoju veliku driavu, pa ie onda misliti o demokratijii ekonomiji. Moderne zamisli drLave i ekonomije, ovoj radikalnojideji nisu ni mogle odgovarati. Pa utoliko ni stranke, kao politidkiakteri u regularnoj smeni vlasti. Nametao se nekakav arhaidannacionalni identitet, isticano je da je dobro Sto smo zaostali u pri-vredi, jer, izgleda, da su samo zaostali pogodni za ostvarivanje,,nacionalne stvari" kad joj vreme nije. I danas sti5ani i uveli na-cionalni ideolozi ne odustaju od arhaidnog identitet Srba, kao dase opet, posle svih izgubljenih bitaka, i dalje spremaju za ,,os-lobodenje i ujedinjenje" (vidi izlaganje Dobrice Cosiia na skupu,,Srpski duhovni prostor, koji je odrZan u Bijeljini, oktobra 1998.godine).

Dok se odigravala borba za ,,oslobodenje i ujedinjenje",preveliko je bilo odekivanje da ie opozicione stranke uspeti dazadovolje one slojeve dru5tva koji su Zeleli da se ,,preobudenikomunisti" sklone s vlasti i da se uspostavi demokratska vlast, alinisu dovodili u pitanje ostvarivaanje srpskog sna o ,,velikoj drlav|".Ova kontradikcija je postala i kontradikcrja tzv. ,,demokratskeopozicije". Stranke nisu iznad druStva, pa su se one, veie, prikloniledatim odekivanjima, neke su se iutke slagale sa,,istorijskim pro-jektom" (kritikovale su ponekad sredstva ali ne i cilj), a neke suveoma glasno ne samo podrZavale i oznadavale uove granice za-

xo

alEo

=L

NoI

t 7 2 t 7 3

!laLIJ

zouJ

u parlamentu, ali ipak se drZalo koliko-toliko do izvesne forme,igrali smo se parlamenta, vodile su se rasprave. Ali, danas ni teigre ni rasprave o bilo kom pitanju vi5e nema. Nema vi5e opozicijeu parlamentu, sem dva-tri poslanika. Kao da se ostvarila opsesivnaideja, lansirana jo5 1990. godine od strane Socijalistidke partije,bivSeg Saveza komunista, da Srbiji ne odgovara partijski pluralizamnego,,bespartijska demokratija". Ostvarenje ovog,,prorodanstva"ogleda se u tzv. ,,vladi nacionalnog jedinstva", odnosno u takmidenjustranaka koje su se predstavljale kao opozicione za vreme izbornekampanje, da sluZe reZimu i da postanu njegova udarna pesnicaprilikom ukidanja i poslednjih ostataka demokratskih sloboda. Sa-da se, izgled a, prevazilazi i ta faza, pa se obedava da u dvadestpr-vom veku uop5te neie biti politike i politiiara, nego da ie vladatinauka!

TeZnja da se uni5ti opozicija, pa da se svi ujedine u vladajuiiblok a da vladar ostane na sigurnom, proizvodi i izvense kon-traefekate i za samu vlast, koja je sada sama,ogoljena i bez ,,nepri-jatelja". Da bi potvrdila da ovde jo5 uop5te postoji nekakva vlast idrZava, ona se bacila na represiju koja postaje njeno sopstvenoZivo blato i zato ne bi trebalo da nas iznenadi da sama vlast kreneu rekonstrukciju opozicije jer ne moZe sama da funkcioniSe dak niu svoju najbolju korist. Nema na koga da baca krivicu.

Pitanje o tome koji bi model demokratije najviie. odgovaraoSrbiji i SR Jugoslaviji, moglo bi se otvoriti rek konsriruisanjemdrlave,jer danas drlave vi5e nema" ni kao spolja priznate niti kaouznutra konstituisane. Danas niko ovu drZavu ne priznaje niti jojgarantuje granice, a proces destrukcije institucija je oti5ao tolikodaleko da u Srbiji i SR Jugolsaviji viSe ne postoji nikakav poredaku sociolo5kom smislu reii, na delu je bezakonje i voluntarizam, ajo5 samo najnovija represija nad nezavisnim medijima i univerzite-tom podseda da postoje nekakvi organi za njeno sprovoclenje. Utakvom stanju ne gre5e gradani kada su u anketama najvi5e ,,pover-enja" davali vojsci i policiji, dok su parlament i druge demokratskeinstitucije nisko rangovali, jer je ova dri.ava i bila konstituisanajedino u sferi sile i represije: odbrana (napad) prema spolja, i represi-ja prema unutra.

2. Srbija nije imala snage da porodi stvarni demokratskipluralizam, jer se opredel\la za novu homogenizaciju, po osnovu

rodenja, porekla, odnosno po etnonacionalnoj pripadnosti. Taj pro-ces homogenizacije nije bio baztran na prvobitnom okupljanju naci-je, Sto se desilo u mnogim istodnoevropskim zemljama, kao nadinuda se institucionalno i pshiloiki odbaci stari sistem. On je u Srbijiirnao dalekoseZnu pozadinu koju najbolje potvrduje povratak staresrpske ideje s kraja devetnaestog veka o ,,oslobodenju i ujedinjenju"(kako se ta ideja u svojoj radikalnijoj formi - ,,ujedinjenje ili smrt"vratila na istorijsku pozornicu nije dovoljno ispitano), te pripremezarati stvaranje,,Velike Srbije" na razvalinama Jugoslavije. Ovajproces homogenizacije, voden radikalnom idejom o ujedinjenjusvih Srba kroz seriju ratova, bio je ve6 gotovo obavljen, kada jezbog spolja5njih okolnosti bilo nuZno da i Srbija ima politidkestranke i izbore. Dakle, stranke su nastale onda kada je postojalagotovo op5ta saglasnost da nam je potrebno apsolutno jedinstvo uostvarivanju nacionalne ideologije o ,,ujedinjenju svih Srba", pasu stranke bile praktidno nepotrebne u situaciji plebiscitarno izvi-kanog apsolutnog vo<Ie koji ie raditi za ,,nacionalnu stvar". Glasovikritike te5ko su se duli, i ako su se duli, odgovor je bio da ie Srbijaprvo napraviti svoju veliku driavu, pa ie onda misliti o demokratijii ekonomiji. Moderne zamisli drLave i ekonomije, ovoj radikalnojideji nisu ni mogle odgovarati. Pa utoliko ni stranke, kao politidkiakteri u regularnoj smeni vlasti. Nametao se nekakav arhaidannacionalni identitet, isticano je da je dobro Sto smo zaostali u pri-vredi, jer, izgleda, da su samo zaostali pogodni za ostvarivanje,,nacionalne stvari" kad joj vreme nije. I danas sti5ani i uveli na-cionalni ideolozi ne odustaju od arhaidnog identitet Srba, kao dase opet, posle svih izgubljenih bitaka, i dalje spremaju za ,,os-lobodenje i ujedinjenje" (vidi izlaganje Dobrice Cosiia na skupu,,Srpski duhovni prostor, koji je odrZan u Bijeljini, oktobra 1998.godine).

Dok se odigravala borba za ,,oslobodenje i ujedinjenje",preveliko je bilo odekivanje da ie opozicione stranke uspeti dazadovolje one slojeve dru5tva koji su Zeleli da se ,,preobudenikomunisti" sklone s vlasti i da se uspostavi demokratska vlast, alinisu dovodili u pitanje ostvarivaanje srpskog sna o ,,velikoj drlav|".Ova kontradikcija je postala i kontradikcrja tzv. ,,demokratskeopozicije". Stranke nisu iznad druStva, pa su se one, veie, prikloniledatim odekivanjima, neke su se iutke slagale sa,,istorijskim pro-jektom" (kritikovale su ponekad sredstva ali ne i cilj), a neke suveoma glasno ne samo podrZavale i oznadavale uove granice za-

xo

alEo

=L

NoI

t 7 2 t 7 3

l2auJ(L

zuJ

mi5ljene srpske drZave, nego su se militarizovale i stavile podkomandu vojnih uprava i tajnih policija.

U ovakvoj situaciji nacionalno umerene i demokratske snagesu potiskivane, stalno je gadan i rasturan politidki centar, a vodstvoi dominaciju na politidkoj sceni su preuzele nacionalno ekstre-mistidke stranke, sklone da silom, nasiljem, pljadkom i represijomreiavaju kako nacionalne probleme i odnose s drugim narodima,tako i prema unutra, u okviru sopstvene driave (odnos prema CrnojGori je paradigmatidan, kao i najnovija represija prema srpskimuniverzitetima i medijima) i srpskom narodu.

Da bi zapodeo proces demokratske konstrukcije drZave, ne-ophodno je da se udine bar dve stvari. Prva je da se podstaknestvaranje Sirokog demokratskog fionta koji bi izralavao telnjedrudtva ka demokratiji i promenama i koji ne bi delovao iz jednogcentra, nego policentridno. Tu spada delovanje organizovanih stu-denata, profesora, medijskih organizacija, nezavisnih medija. ne-vladinih organizacija, sindikata, stranaka i pojedinca. Druga stvarje da se napravi dvrsta koalicija svih demokratskih stranaka kojedine politidki centar, obuhvatanjem i desnog i levog centra i kojabi imala toliki stepen kohezije u pogledu programa, strategije, iden-titeta i organizacije kako bi mogla da promeni sada5nji sistemautokratske vlasti.

3. Struktura druStvaje svakakojedan od vaZnifi faktora kadase govori o demokratskim promenama. Stratifikacija dru5tva sepromenila, neki slojevi su gotovo u nestajanju, narodito srednjaklasa i radni5tvo. Dakle, nestaju dva osnovna sloja koji su nosiociinteresne strukture dru5tva i koji formiraju politidki prostor. SvaistraZivanja pokazuju da su obrazovaniji delovi stanovni5tva, kao imlada populacija, skloni promeni re1ima i uspostavljaju demo-kratskih institucija. Veliki udeo ruralne populacije, pa dak i izvesnaruralizacija dru5tva (polutani su danas vi5e orijentisani na poljo-privredu i sivu ekonomiju), ne ide u prilog pojadane dinamikedru5tva u stvaranju demokratskih institucija. Seosko stanovni5tvoje po definiciji ine(no zato Sto ima obezbedenu ishranu, ima rela-tivno niske tro5kove iivota i nerazvijene kulturne i druge potrebe.DrZavni sektor je pod kontrolom vlasti. f)irektori tih preduzeia popravilu gledaju da spoje svoj poloZaj u vladajuioj partiji sa svojomfunkcijom u privredi. Od ovog sloja se ne moZe odekivati otpor

promenama i zato privatizacija ima veliki sociolo5ki, a ne samoprivredni zna(aj. Privatni sektor se deli na ,,kvazi-privatnike" tj.one koji okruZuju vlast i dine deo mafija5ke kamarile, koji su seobogatili preko noii i imaju jake interese da se ni5ta ne menja, nitisu im potrebne demokratske institucije i sredena drLava,jer nepladaju porez, uZivaju monopole i druge vidove za5tite. Pretposta-vka da ie ovaj sloj ,,privatnika" imati potrebu da legalizuje svojebogatstvo, i da se moZe prebaciti u ,,demokratske potencijale" jepod velikom znaliom pitanja. MoZda bi se tako ne5to desilo, alikada demokratske snage pobede. Druga grupa stvarnih privatnikase diferencira po materijalnom statusu, od onih koji jedva preZi-vljavaju do onih koji imaju mala i srednja preduzeia i diji profitisu na nivou vi5e srednje klase. Ova grupa je pod stalnom prismotromreZima i zato se retko opredeljuju za direktan politidki angaLman,mada po svojim opredeljenjima predstavljaju,,modernizirajuii"deo dru5tva.

4. Ako nisu uspostavljene demokratske institucije, a ru5e sei njiove fasade i zameci, federalno uredenje drLave koje podrazu-meva striktnu podelu vlasti i njenu kontrolu nije mogu6e. Ustav jeu SRJ joS uvek ,,plakat", kako je jednom Staljin rekao za ustavSSSR-a iz 1936. godine koji je bio pisan u propagandne svrhe.NaSa drZava nije ustavno-pravna jer su sve institucije, ukljuduju6ii ustavne sudove, pod kontrolom partije na vlasti. Odvajanje drlaveod partije i njenog vode nije se desilo, nema stvarnog diskontinui-teta sa partijskom drZavom. To se pokazuje ne samo u nepo5to-vanju Ustava i bezakonju, nego i u dugotrajnoj neurednosti i neak-tivnosti savezne drLave koja se nikada nije ni konstituisala ni utehnidko-administrativnom smislu. Ustavi republika se ne usa-gla5avaju sa Saveznim, odnosno Ustav Srbije nije usagla5en saSaveznim, a morao je biti s obzirom da je donet 1990. godine,kada je Srbija vodila rat protiv biv5e federacije. Naime, on je eks-plicitno separatistidki u odnosu na bivSu federaciju (kaZe se da sesavezni zakoni ne priznaju, ako nisu u interesu Srbije kao repu-blike), ali i sada to isto pi5e u njemu, prema tome on je ostao se-paratistidki, tj. ne priznaje zakone savezne drlave ako ,,nisu uinteresu Srbije".

Prema tome, izmedu ustavne neuredenosti SR Jugoslavije idemokratije moZe postojati samo negativna veza. To se najboljepokazuje u odnosima izmedu dve republike koje tvore federaciju.

><otJ)lft

;u-oNor

1 1 4 l T 5

l2auJ(L

zuJ

mi5ljene srpske drZave, nego su se militarizovale i stavile podkomandu vojnih uprava i tajnih policija.

U ovakvoj situaciji nacionalno umerene i demokratske snagesu potiskivane, stalno je gadan i rasturan politidki centar, a vodstvoi dominaciju na politidkoj sceni su preuzele nacionalno ekstre-mistidke stranke, sklone da silom, nasiljem, pljadkom i represijomreiavaju kako nacionalne probleme i odnose s drugim narodima,tako i prema unutra, u okviru sopstvene driave (odnos prema CrnojGori je paradigmatidan, kao i najnovija represija prema srpskimuniverzitetima i medijima) i srpskom narodu.

Da bi zapodeo proces demokratske konstrukcije drZave, ne-ophodno je da se udine bar dve stvari. Prva je da se podstaknestvaranje Sirokog demokratskog fionta koji bi izralavao telnjedrudtva ka demokratiji i promenama i koji ne bi delovao iz jednogcentra, nego policentridno. Tu spada delovanje organizovanih stu-denata, profesora, medijskih organizacija, nezavisnih medija. ne-vladinih organizacija, sindikata, stranaka i pojedinca. Druga stvarje da se napravi dvrsta koalicija svih demokratskih stranaka kojedine politidki centar, obuhvatanjem i desnog i levog centra i kojabi imala toliki stepen kohezije u pogledu programa, strategije, iden-titeta i organizacije kako bi mogla da promeni sada5nji sistemautokratske vlasti.

3. Struktura druStvaje svakakojedan od vaZnifi faktora kadase govori o demokratskim promenama. Stratifikacija dru5tva sepromenila, neki slojevi su gotovo u nestajanju, narodito srednjaklasa i radni5tvo. Dakle, nestaju dva osnovna sloja koji su nosiociinteresne strukture dru5tva i koji formiraju politidki prostor. SvaistraZivanja pokazuju da su obrazovaniji delovi stanovni5tva, kao imlada populacija, skloni promeni re1ima i uspostavljaju demo-kratskih institucija. Veliki udeo ruralne populacije, pa dak i izvesnaruralizacija dru5tva (polutani su danas vi5e orijentisani na poljo-privredu i sivu ekonomiju), ne ide u prilog pojadane dinamikedru5tva u stvaranju demokratskih institucija. Seosko stanovni5tvoje po definiciji ine(no zato Sto ima obezbedenu ishranu, ima rela-tivno niske tro5kove iivota i nerazvijene kulturne i druge potrebe.DrZavni sektor je pod kontrolom vlasti. f)irektori tih preduzeia popravilu gledaju da spoje svoj poloZaj u vladajuioj partiji sa svojomfunkcijom u privredi. Od ovog sloja se ne moZe odekivati otpor

promenama i zato privatizacija ima veliki sociolo5ki, a ne samoprivredni zna(aj. Privatni sektor se deli na ,,kvazi-privatnike" tj.one koji okruZuju vlast i dine deo mafija5ke kamarile, koji su seobogatili preko noii i imaju jake interese da se ni5ta ne menja, nitisu im potrebne demokratske institucije i sredena drLava,jer nepladaju porez, uZivaju monopole i druge vidove za5tite. Pretposta-vka da ie ovaj sloj ,,privatnika" imati potrebu da legalizuje svojebogatstvo, i da se moZe prebaciti u ,,demokratske potencijale" jepod velikom znaliom pitanja. MoZda bi se tako ne5to desilo, alikada demokratske snage pobede. Druga grupa stvarnih privatnikase diferencira po materijalnom statusu, od onih koji jedva preZi-vljavaju do onih koji imaju mala i srednja preduzeia i diji profitisu na nivou vi5e srednje klase. Ova grupa je pod stalnom prismotromreZima i zato se retko opredeljuju za direktan politidki angaLman,mada po svojim opredeljenjima predstavljaju,,modernizirajuii"deo dru5tva.

4. Ako nisu uspostavljene demokratske institucije, a ru5e sei njiove fasade i zameci, federalno uredenje drLave koje podrazu-meva striktnu podelu vlasti i njenu kontrolu nije mogu6e. Ustav jeu SRJ joS uvek ,,plakat", kako je jednom Staljin rekao za ustavSSSR-a iz 1936. godine koji je bio pisan u propagandne svrhe.NaSa drZava nije ustavno-pravna jer su sve institucije, ukljuduju6ii ustavne sudove, pod kontrolom partije na vlasti. Odvajanje drlaveod partije i njenog vode nije se desilo, nema stvarnog diskontinui-teta sa partijskom drZavom. To se pokazuje ne samo u nepo5to-vanju Ustava i bezakonju, nego i u dugotrajnoj neurednosti i neak-tivnosti savezne drLave koja se nikada nije ni konstituisala ni utehnidko-administrativnom smislu. Ustavi republika se ne usa-gla5avaju sa Saveznim, odnosno Ustav Srbije nije usagla5en saSaveznim, a morao je biti s obzirom da je donet 1990. godine,kada je Srbija vodila rat protiv biv5e federacije. Naime, on je eks-plicitno separatistidki u odnosu na bivSu federaciju (kaZe se da sesavezni zakoni ne priznaju, ako nisu u interesu Srbije kao repu-blike), ali i sada to isto pi5e u njemu, prema tome on je ostao se-paratistidki, tj. ne priznaje zakone savezne drlave ako ,,nisu uinteresu Srbije".

Prema tome, izmedu ustavne neuredenosti SR Jugoslavije idemokratije moZe postojati samo negativna veza. To se najboljepokazuje u odnosima izmedu dve republike koje tvore federaciju.

><otJ)lft

;u-oNor

1 1 4 l T 5

-Y

I

I

6uJ

zauJ

Ti odnosi su toliko napeti da su doSli do granice pucanja, jer sepredstavnici jedne republike, Crne Gore, n6 priznaju samo zato Stopotidu iz stranke koje ima razlidt politidki koncept razvoja drLavei drugadiju viziju njene budu6nosti. Te razlike su javnosti dovoljnopoznate.

5. S obzirom da medunarodna zajednic a zbogratova i nesta-bilnosti regiona ved dugi niz godina igra znalajnu ulogu, s pravomse moZe postaviti pitanje o meduzavisnosti unutra5enjg razvojademokratije i delovanja medunarodne zajednice. Iako duboko in-volvirana na prostoru biv5e Jugoslavije, meilunarodna zajednica,po prirodi stvari i samih ratnih zbivanja, nije mogla postaviti kaosvoj glavni cilj pospe5ivanje demokratskih procesa. Njen osnovnicilje je bio i ostao obustavljanje oruZanih sukoba i stabilnost uregionu. To ne znadi da medunarodni faktori ne uvidaju povezanostizmedu stabilnosti i demokratskog razvoja, niti da su u potpunostiignorisali takve procese (na primer, podr5ka grailanskom protestuu priznavanju rezultata lokalnih izbora, pomaganje nezavisnih medi-ja, podrSka reformski i demokratski orijentisanom rukovodstvu uCrnoj Gori, podr5ka vladi Milorada Dodika u Republici SrpskojmoZe da bude takocle dobar primer), ali te procese oni prepu5tajuunutra5njim snagama. Tadno je da se demokratija ne unosi spolja,sem u retkim istorijskim prilikama, ili u ranijim vreruenima, i dase demokratske institucije u Srbiji i SR Jugolsaviji'mogu razvitisamo tako Sto 6e one imati dovoljno unutra5nje snage da prevladajuautokratski reZim koji je na delu ditavu deceniju nakon pada Ber-linskog zida. No, izvesna dijalektika izmedu ume5anosti meduna-rodne zajednice i demokratije postoji. Naime, postoji negativnavezaizmedu perioda sukoba kada je medunarodna zajednica ovdenajagaZovanrja i razvoja (odnosno stagniranja ili ru5enja) demo-kratskih prava i sloboda, Ova dijalektika se najbolje pokazuje, ba5u ovom poslednjem periodu, periodu eskalacije sukoba na Kosovu.ReZim se svim silama trudi da period sukoba iskoristi za ukidanjesvih preostalih demokratskih institucija, radunaju6i na to da iesporazumi s medunarodnom zajednicom oko smirivanja sukoba,ovu naterati da pitanje dramatidne represije u Srbiji, ne postavikao vaZno pitanje. Cilj je da se dine ustupci medunarodnoj zajednici,ali tako da se iskoristi ,,ratni period" za ukidanje i poslednjih ,,para-grafa", odnosno zakona, kako bi reZim u5ao u ,,mirni period" Sto

bezbedniie, poiistivli sve Sto je preostalo od prava i demokratije.To se upravo sada doga<la. ReZim.ye izgubio sve bitke" kako oneprave tako i sve bitke sa rnedunarodnom zajednic<,rm, ali je re5enda porazi sopstvne gradane i narod.jer muje do te pobede, izgleda,jediiro stalo. I)ruge bitke, iako,ie mnug<l realnih stratJalnika, kao ida nisu bile vaZne i kao da su sluZile pre svega u manipulativnesvrhe, navodnoj .,odbrani srpstva" od svih naroda bivie Jugoslavijei celoga sveta. Sada je glavni neprijatelj ,,srpstva" medunarodnazajednica, po5to su narodi biv5e Jugoslavije potro5eni. Ona jesteprotivnik srpske politike koja se vodi poslednjih 10 godina, ali tose doiivljava i prikazuje kao da je nna protivnik difitvog naroda.Svakako bi bilo korisno kada bi se medunarodna zajednica pona5alatako da reZim ne moZe da je upotrebljava kao glavnu kartu zasopstveno odrZavanje.

Postoji i jedan clublji nivo sukoba Srbije i sveta, odnosnoSrbije i Zapada. Gotovo da se ne moZe pogrediti ako se ustvrdi dasu u modernoj srpsko.j istoriji postojale samo dve stranke: jednaproevropska i jedna antievropska. Postojanje jakog resantimanaprema Evropi i zapadnirn vrednostima, stara je prida. Ona se idanas pokazala kao aktuelna. Jer, ono 5to najviSe karakteriSe politikuposlednjih 10 godina, jeste njen antievropski duh. Ona ne samo dane vodi u Evropu, nego ekspiicitno mrzi sve Sto je atpadno jersmatra da Srbija treba da ostane svetionik starog re'zima kao Sansaza njegovu obnovu u Sirim razmerama. DoSlo se dotle da se Srbijanudi Istoku, odnosno Rusiji, verujuii da je bolje da ona postaneruska gubernija nego da se okrene ka Evropi. Sanjalo se i o ,,Is-todnom pravoslavnom carstvu", a ti snovi sarno govore o tome daje srpska politika poslednjih 10 godina duboko antizapadna. Dovolj-no je napraviti jednu jednostavnu komparaciju .Za{toje biio lak5eBugarskoj nego Srbiji da promeni socijalistidku vlast i da na iz-borima odnesu pobedu demokratske snage? Iako je r:dgovor pojed-nostavljen, on verovatno leZi u tome, Sto je nakon pada TodoraZivkova,u Bugarskoj napravljen nacionalni konsensus da ona hodeda se integri5e u Evropu | 1993. godine u5la je u,,Panterstvo zamir". Ovaj bazidni konsensus olak5ao je prornene i stabilizacijuclemokratskih institucija. Takav konsensus u Srbiji nije napravljen.Stranke se, naime, i sada su5tinski dele na one koje vide Srbiju uEvropi i na one koje je vide ispod skuta Rusije, pri demu se ovidrugi nadaju obnovi hladnog rata i nekog novog,,drugog puta" karazvijenom dru5tvu.

xo

a

tro

aI

N

=IL

t 7 6 1 7 7

-Y

I

I

6uJ

zauJ

Ti odnosi su toliko napeti da su doSli do granice pucanja, jer sepredstavnici jedne republike, Crne Gore, n6 priznaju samo zato Stopotidu iz stranke koje ima razlidt politidki koncept razvoja drLavei drugadiju viziju njene budu6nosti. Te razlike su javnosti dovoljnopoznate.

5. S obzirom da medunarodna zajednic a zbogratova i nesta-bilnosti regiona ved dugi niz godina igra znalajnu ulogu, s pravomse moZe postaviti pitanje o meduzavisnosti unutra5enjg razvojademokratije i delovanja medunarodne zajednice. Iako duboko in-volvirana na prostoru biv5e Jugoslavije, meilunarodna zajednica,po prirodi stvari i samih ratnih zbivanja, nije mogla postaviti kaosvoj glavni cilj pospe5ivanje demokratskih procesa. Njen osnovnicilje je bio i ostao obustavljanje oruZanih sukoba i stabilnost uregionu. To ne znadi da medunarodni faktori ne uvidaju povezanostizmedu stabilnosti i demokratskog razvoja, niti da su u potpunostiignorisali takve procese (na primer, podr5ka grailanskom protestuu priznavanju rezultata lokalnih izbora, pomaganje nezavisnih medi-ja, podrSka reformski i demokratski orijentisanom rukovodstvu uCrnoj Gori, podr5ka vladi Milorada Dodika u Republici SrpskojmoZe da bude takocle dobar primer), ali te procese oni prepu5tajuunutra5njim snagama. Tadno je da se demokratija ne unosi spolja,sem u retkim istorijskim prilikama, ili u ranijim vreruenima, i dase demokratske institucije u Srbiji i SR Jugolsaviji'mogu razvitisamo tako Sto 6e one imati dovoljno unutra5nje snage da prevladajuautokratski reZim koji je na delu ditavu deceniju nakon pada Ber-linskog zida. No, izvesna dijalektika izmedu ume5anosti meduna-rodne zajednice i demokratije postoji. Naime, postoji negativnavezaizmedu perioda sukoba kada je medunarodna zajednica ovdenajagaZovanrja i razvoja (odnosno stagniranja ili ru5enja) demo-kratskih prava i sloboda, Ova dijalektika se najbolje pokazuje, ba5u ovom poslednjem periodu, periodu eskalacije sukoba na Kosovu.ReZim se svim silama trudi da period sukoba iskoristi za ukidanjesvih preostalih demokratskih institucija, radunaju6i na to da iesporazumi s medunarodnom zajednicom oko smirivanja sukoba,ovu naterati da pitanje dramatidne represije u Srbiji, ne postavikao vaZno pitanje. Cilj je da se dine ustupci medunarodnoj zajednici,ali tako da se iskoristi ,,ratni period" za ukidanje i poslednjih ,,para-grafa", odnosno zakona, kako bi reZim u5ao u ,,mirni period" Sto

bezbedniie, poiistivli sve Sto je preostalo od prava i demokratije.To se upravo sada doga<la. ReZim.ye izgubio sve bitke" kako oneprave tako i sve bitke sa rnedunarodnom zajednic<,rm, ali je re5enda porazi sopstvne gradane i narod.jer muje do te pobede, izgleda,jediiro stalo. I)ruge bitke, iako,ie mnug<l realnih stratJalnika, kao ida nisu bile vaZne i kao da su sluZile pre svega u manipulativnesvrhe, navodnoj .,odbrani srpstva" od svih naroda bivie Jugoslavijei celoga sveta. Sada je glavni neprijatelj ,,srpstva" medunarodnazajednica, po5to su narodi biv5e Jugoslavije potro5eni. Ona jesteprotivnik srpske politike koja se vodi poslednjih 10 godina, ali tose doiivljava i prikazuje kao da je nna protivnik difitvog naroda.Svakako bi bilo korisno kada bi se medunarodna zajednica pona5alatako da reZim ne moZe da je upotrebljava kao glavnu kartu zasopstveno odrZavanje.

Postoji i jedan clublji nivo sukoba Srbije i sveta, odnosnoSrbije i Zapada. Gotovo da se ne moZe pogrediti ako se ustvrdi dasu u modernoj srpsko.j istoriji postojale samo dve stranke: jednaproevropska i jedna antievropska. Postojanje jakog resantimanaprema Evropi i zapadnirn vrednostima, stara je prida. Ona se idanas pokazala kao aktuelna. Jer, ono 5to najviSe karakteriSe politikuposlednjih 10 godina, jeste njen antievropski duh. Ona ne samo dane vodi u Evropu, nego ekspiicitno mrzi sve Sto je atpadno jersmatra da Srbija treba da ostane svetionik starog re'zima kao Sansaza njegovu obnovu u Sirim razmerama. DoSlo se dotle da se Srbijanudi Istoku, odnosno Rusiji, verujuii da je bolje da ona postaneruska gubernija nego da se okrene ka Evropi. Sanjalo se i o ,,Is-todnom pravoslavnom carstvu", a ti snovi sarno govore o tome daje srpska politika poslednjih 10 godina duboko antizapadna. Dovolj-no je napraviti jednu jednostavnu komparaciju .Za{toje biio lak5eBugarskoj nego Srbiji da promeni socijalistidku vlast i da na iz-borima odnesu pobedu demokratske snage? Iako je r:dgovor pojed-nostavljen, on verovatno leZi u tome, Sto je nakon pada TodoraZivkova,u Bugarskoj napravljen nacionalni konsensus da ona hodeda se integri5e u Evropu | 1993. godine u5la je u,,Panterstvo zamir". Ovaj bazidni konsensus olak5ao je prornene i stabilizacijuclemokratskih institucija. Takav konsensus u Srbiji nije napravljen.Stranke se, naime, i sada su5tinski dele na one koje vide Srbiju uEvropi i na one koje je vide ispod skuta Rusije, pri demu se ovidrugi nadaju obnovi hladnog rata i nekog novog,,drugog puta" karazvijenom dru5tvu.

xo

a

tro

aI

N

=IL

t 7 6 1 7 7

aTU

zoLr|

6. Lidne osobine politidara u SR Jugoslaviji, utidu na politikuvi5e nego Sto je uobidajeno. Jer, sigurno je da lidnost politidarauvek ima izvesnog uticaja na op5tu politiku koju jedna zemljavodi, mada je taj uticaj u demokratskim zemljama relativno malizbo g r azv ljenih institucij a. Za(to danas lidnosti imaju toliko velikiuticaj na politiku SR Jugoslavije i Srbije? S obzirom da je bilaotvorena politidka karta da se zaigra jedna nerealistidna igra okostvaranja velike srpske drLave,na scenu su stupili politidari opsed-nuti sopstvenim fantazijama dije je poreklo u te5kim pa i morbidnimlidnim biografijama. Ali, vreme je dalo najvide Sanse upravo onimpolitidarima koji su vi5e i bolje projektovali sopstvene fantazije ivi5e i bolje gubili vezu s realno5du. Kada fantazija ovlada dru5tvom,a jeste ovladala, onda se postavlja pitanje kako se takvo dru5tvouop5te vra6a u realnost i normalne tokove livota. Vodeie lidnostisrpske politike lide na siromaha koji nema ni dinara u dZepu, alineprekidno kupuje sreiku sanjujuii veliki zgoditak. U njihovomprivatnom Zivotu, ove fantazije se jo5 bolje uodavaju. Svaka sefantazija ispunjava po svaku cenu. Sin predsednika drZave je bioprvo najve6i automobilski as, zatim je otvorio najveiu diskotekuna Balkanu, pazatimradio stanicu ...Zenapredsediika bez ijednognaudnog rada, je veliki naudnik i ruski akademik i drma univerzite-tom kao sopstvenom opsesijom.

Dakle, nerealistidki ciljevi, tamne mrlje koje_ se javljaju unekom vremenu kolektivnog odaja i strepnje, daju,sirnsu psihidkinestabilnim osobama i onda takva politika dobija dvostruko tbrza-nje. Politika izlazi is sfere racionalnog, postaje izraz duievnogLivota politidkih votta, pa onda postoje sasvim razumljivo za5to jeona toliko volutaristidka, neogranidena, samovoljna, pa dak i os-vetoljubiva. Gotovo da se ne moZemo otrgnuti utisku, da je uni5tenjeuniverziteta lidna osveta,jer stradaju ljudi koji najde56e nisu uop5tebili politidki angaLovani, dakle, oni koji ne spadaju u korpus ,,ne-prijatelja i izdajnika".

No, kada psihologija politidara u jednom druStvu postanevaLna, najznadajnije je pitanje kakva sredstva politidke borbe sto-je na raspolaganju protiv javno plasiranih fantazija i kreiranjaditavog dru5tva kao sopstvene fantazije. Da li racionalna sredstvauop5te mogu biti efikasna? Da li se vladajuie strasti mogu nadi-grati samo novim strastima? Zaverom normalnih? Totalna bedakoja osveliuje ljude i vodi ih u odludujuii bunt? Ako je psiholo-

Ska igra ona najglavnija igra, koja druga psiholo5ka igra moZe bi-ti lekovita? I da se opet vratim na problem opozicije i svih onihkoji bi glasali za promenu reZima. Pred njima stoji velika zagone-tka kako da preokrenuzaraLenl i obolelu kolektivnu psihologiju.Politika fantazije utemeljuje se, paradoksalno, na najniZim ins-tinktima ljudi, i zato se takva politika najde5de iskazuje kao ,,po-pulizam" jer se poistove6uje sa instiktima, a ne sa razumom. Onaistovremeno, zbog onog f'antastidnog u njoj, izgleda i kao ,,uzvi-Sena" i puna laZnog dostojanstva i samopoStovanja. Kada jednomovlada id javnim prostorom, kada je sve dozvoljeno reii i dinitiSto je inade nedozvoljeno, nije jasno kako se kolektivna psiholo-gljavral,a u normalu, dakle, u obidnu pristojnost odraslih osoba,koje su odrasle zato 5to su u stanju da kontroli5u svoja oseianja iinstinkte.

7. Po tradiciji istodnoevropskih i srednjeevropskih kultura,intelektualci igraju vaZnu, pa dak i vodeiu ulogu u svim znadajnimzbivanjima. Ne bih se upu5tala za5to je je to tako, zaSto postojitakva tradicija. Jednostavno intelektualci se nisu funkcionalnoizdiferencirali u svojim delatnostima, nego su preZiveli kao nadleZniza izralavanje op5teg interesa svoje zajednice. Namerno kaZemzajednice a ne druitva. U narastajudoj krizi biv5e Jugoslavije, in-telektualci koji su ve6 imali povlaSdeni poloZaj, igrali su znadajnuulogu. Oni su stali u prve redove s namerom da krizu definiSu, ali ida stvaraju planove, pa dak i strategije i taktike ratovanja. Dovoljnoje podsetiti da je ozloglaSeni Memorandum proizvod Srpske aka-demije nauka i umetnosti. Razni istoridari, knjiZevnici, slikari, mu-zilai,profesori, geostratezi i slidni, punili su stranice iltvene Poli-tikine rubr;ke,,Oileci i reagovanja". Retko da je koji ,,glas iz naroda"propu5tao da ispusti svoju titulu doktora ili magistra. Intelektualciraznih fela gotovo se nisu skidali s televizije kadaje narod zadaravanfantazijama (a realno je bacan u stradanje), jer su se njima fantazijeba5 najvi5e dopale.

No, objektivnost nalaZe da se srpski intelektualci ne po-smatraju samo preko onih na udarnim reZimskim medijima i onihkoji su podrZali reZim, jer to stvara laZan utisak da je celokupnasrpska inteligencija iz\gravala klovna i prodavala fantazije i mrZnjubolje od stvarnih nosilaca politike fantazija i mrZenje. Znatajanbroj intelektualacaje iutao, alije i znalajan broj bio angaZovan uotvorenoj i javnoj kritici. Zato nisu prihvatljiva preterivanja koja

-><

af,(ro

-LL

N

J

l!

1 7 8

aTU

zoLr|

6. Lidne osobine politidara u SR Jugoslaviji, utidu na politikuvi5e nego Sto je uobidajeno. Jer, sigurno je da lidnost politidarauvek ima izvesnog uticaja na op5tu politiku koju jedna zemljavodi, mada je taj uticaj u demokratskim zemljama relativno malizbo g r azv ljenih institucij a. Za(to danas lidnosti imaju toliko velikiuticaj na politiku SR Jugoslavije i Srbije? S obzirom da je bilaotvorena politidka karta da se zaigra jedna nerealistidna igra okostvaranja velike srpske drLave,na scenu su stupili politidari opsed-nuti sopstvenim fantazijama dije je poreklo u te5kim pa i morbidnimlidnim biografijama. Ali, vreme je dalo najvide Sanse upravo onimpolitidarima koji su vi5e i bolje projektovali sopstvene fantazije ivi5e i bolje gubili vezu s realno5du. Kada fantazija ovlada dru5tvom,a jeste ovladala, onda se postavlja pitanje kako se takvo dru5tvouop5te vra6a u realnost i normalne tokove livota. Vodeie lidnostisrpske politike lide na siromaha koji nema ni dinara u dZepu, alineprekidno kupuje sreiku sanjujuii veliki zgoditak. U njihovomprivatnom Zivotu, ove fantazije se jo5 bolje uodavaju. Svaka sefantazija ispunjava po svaku cenu. Sin predsednika drZave je bioprvo najve6i automobilski as, zatim je otvorio najveiu diskotekuna Balkanu, pazatimradio stanicu ...Zenapredsediika bez ijednognaudnog rada, je veliki naudnik i ruski akademik i drma univerzite-tom kao sopstvenom opsesijom.

Dakle, nerealistidki ciljevi, tamne mrlje koje_ se javljaju unekom vremenu kolektivnog odaja i strepnje, daju,sirnsu psihidkinestabilnim osobama i onda takva politika dobija dvostruko tbrza-nje. Politika izlazi is sfere racionalnog, postaje izraz duievnogLivota politidkih votta, pa onda postoje sasvim razumljivo za5to jeona toliko volutaristidka, neogranidena, samovoljna, pa dak i os-vetoljubiva. Gotovo da se ne moZemo otrgnuti utisku, da je uni5tenjeuniverziteta lidna osveta,jer stradaju ljudi koji najde56e nisu uop5tebili politidki angaLovani, dakle, oni koji ne spadaju u korpus ,,ne-prijatelja i izdajnika".

No, kada psihologija politidara u jednom druStvu postanevaLna, najznadajnije je pitanje kakva sredstva politidke borbe sto-je na raspolaganju protiv javno plasiranih fantazija i kreiranjaditavog dru5tva kao sopstvene fantazije. Da li racionalna sredstvauop5te mogu biti efikasna? Da li se vladajuie strasti mogu nadi-grati samo novim strastima? Zaverom normalnih? Totalna bedakoja osveliuje ljude i vodi ih u odludujuii bunt? Ako je psiholo-

Ska igra ona najglavnija igra, koja druga psiholo5ka igra moZe bi-ti lekovita? I da se opet vratim na problem opozicije i svih onihkoji bi glasali za promenu reZima. Pred njima stoji velika zagone-tka kako da preokrenuzaraLenl i obolelu kolektivnu psihologiju.Politika fantazije utemeljuje se, paradoksalno, na najniZim ins-tinktima ljudi, i zato se takva politika najde5de iskazuje kao ,,po-pulizam" jer se poistove6uje sa instiktima, a ne sa razumom. Onaistovremeno, zbog onog f'antastidnog u njoj, izgleda i kao ,,uzvi-Sena" i puna laZnog dostojanstva i samopoStovanja. Kada jednomovlada id javnim prostorom, kada je sve dozvoljeno reii i dinitiSto je inade nedozvoljeno, nije jasno kako se kolektivna psiholo-gljavral,a u normalu, dakle, u obidnu pristojnost odraslih osoba,koje su odrasle zato 5to su u stanju da kontroli5u svoja oseianja iinstinkte.

7. Po tradiciji istodnoevropskih i srednjeevropskih kultura,intelektualci igraju vaZnu, pa dak i vodeiu ulogu u svim znadajnimzbivanjima. Ne bih se upu5tala za5to je je to tako, zaSto postojitakva tradicija. Jednostavno intelektualci se nisu funkcionalnoizdiferencirali u svojim delatnostima, nego su preZiveli kao nadleZniza izralavanje op5teg interesa svoje zajednice. Namerno kaZemzajednice a ne druitva. U narastajudoj krizi biv5e Jugoslavije, in-telektualci koji su ve6 imali povlaSdeni poloZaj, igrali su znadajnuulogu. Oni su stali u prve redove s namerom da krizu definiSu, ali ida stvaraju planove, pa dak i strategije i taktike ratovanja. Dovoljnoje podsetiti da je ozloglaSeni Memorandum proizvod Srpske aka-demije nauka i umetnosti. Razni istoridari, knjiZevnici, slikari, mu-zilai,profesori, geostratezi i slidni, punili su stranice iltvene Poli-tikine rubr;ke,,Oileci i reagovanja". Retko da je koji ,,glas iz naroda"propu5tao da ispusti svoju titulu doktora ili magistra. Intelektualciraznih fela gotovo se nisu skidali s televizije kadaje narod zadaravanfantazijama (a realno je bacan u stradanje), jer su se njima fantazijeba5 najvi5e dopale.

No, objektivnost nalaZe da se srpski intelektualci ne po-smatraju samo preko onih na udarnim reZimskim medijima i onihkoji su podrZali reZim, jer to stvara laZan utisak da je celokupnasrpska inteligencija iz\gravala klovna i prodavala fantazije i mrZnjubolje od stvarnih nosilaca politike fantazija i mrZenje. Znatajanbroj intelektualacaje iutao, alije i znalajan broj bio angaZovan uotvorenoj i javnoj kritici. Zato nisu prihvatljiva preterivanja koja

-><

af,(ro

-LL

N

J

l!

1 7 8

tvrde da su srpski intelektualci pali na ispitu u najtelim danimakrize i ratova. Po dobro poznatoj aroganciji, intelektualcima sunazivani samo oni na ,,njihovoj" strani, dok se kritidari u intelektu-alce nisu ubrajali. Sludajudi jednom prilikom jadikovku kako su,,intelektualci za sve krivi", kao da je to bila nevidena i mo6naarmija, postavila sam pitanje, da li impozantan, pa dak brojdanovedi broj intelektualaca koji su kritikovali javno zvanidnu politiku,treba nazvati .,Sloserima", da bi strast da su ba5 intelektualci nai-krivlji bila zadovoljena.

PRIKAZI

6uJ

zU'uJ

1 8 0