x

F4'

;-t!

N

=u-

FtJJ)<z

5) Kako tumadite medusobnu zavisnost unutra5njeg razvo.iademokratije u SRJ i medunarodnog poloZaja zemlje?

6) Po Va5oj proceni, da li i u kojoj meri liine osobine poli,tidara utidu na smer politidkih zbivanja u SRJ?

7) Koje su osobenosti politidkog angaZmana intelektualacau raspadujugoslovenskog dru5tva i kako ocenjujete istinski uticajintelektualaca na politidki Zivot?

Zagorka Golubovi6Institut za tilozofiju i drustvenu teorijuBeograd

UDK 316.43(497.1)Naudna kritika i polemika

1) Bududi da su sve institucije u sada5njem jugoslovenskomdru5tvu kvazi-demokratske (kvazi ,,pravna drlava" u liku obnov-ljene ,,partijske drZave" , kvazi ,,parlament", kvazi vi5epartijski sis-tem kojim dominiraju nacionaiistidke stranke, itd.) te5ko se moZegovoriti o modelu demokratije u Jugoslaviji. Ono Sto karakteri5epostojeii sistem vladavine jeste ,,diktatura veiine", koju utemeljujui realizuju stranke vladajuie koalicije a koja obezbeduje monopolnjihove vlasti, zahvaljujuii dinjenici da je izvrSenafuzija politidkei ekonomske moii i da su sve institucije dru5tva stavljene podneposrednu kontrolu drZave: preko direktora-ministara i dominacijedrZavnog sektora u privredi, preko direktora-pripadnika SPS i JUL-au zdravstvenim i obrazovnim institucijama, preko rektora i dekanana univerzitetima i fakultetima koje postavlja vlada. Ta novous-postavljena etatistidka struktura vlasti desto se gubi izvida u anali-zama, a to je infrastruktura sistema ,,diktature veiine", koja omo-guiuje reprodukciju postojeieg sisterna, u koji.ie ugraden mehani-zam poslu5nosti i podani5tva, koji dini osnovu konformistidkogpona5anja i trajanja datog reZima.Zbog toga smatrarri da se moZegovoriti o podrZavljenju dru5tva, tj. o obnovi dominacije drLavenad dru5tvom, koje se izjednaduje sa navodnim ,,nacionalnimbiiem", a u stvari rukovodi se,,drZavnim razlogom" novoformiranenacionalne drZave. Iz tih razloga se ne moZe govoriti o nekommodelu demokratije u postoje6em jugoslovenskom dru5tvu, jer jered o revitalizaciji autoritarnog sistema sa primesama totalitarizma.Pored toga, moZe se govoriti i o autokratskom tipu vladavine,budu6i da sve odluke vitalne za sudbinu druitva i Zivot stanovni5tvadonosi suvereno jedan dovek, kome verno sluZe (bar do sada uSrbrji) sve oligarhijske strukture I

rO ouo- problcmu sam pisala viSe puta, vidcti: Z. Colubovii, B. Kuz-manovi, M. Vasovii, Druitveni karakter i druitvene promene u svetlu nacionalnihsukoha, 1995, Filip Visniid, Bc<lgrad (Uvodni dco); ,,S<rcio-ckonomska kriza kaodcterminanta raspada Jugoslavijc i problcm lidnog i kolektivnog idcntitsta", Filozo-

Jija i druinolX-X, 1996, 157-179, i drugo.

1 6 0 l 6 l

v

(D

J

)<(l-

N

Mislim t1a bi parlamentarni tip konsensualne demokratijenajvi5e odgovarao strukturi jugoslovenskog dru5tva, koje je mul-tikulturno po svom karakteru, jer bi u takvom modelu mogli dadoclu do izraLaja interesi kako politidkih grupacija tako i razliditihetnidkih i nacionalnih grupa, bez moguinosti uspostavljanja domi.nacije bilo jedne stranke ili veiinske nacije.

2) Postojeii stranadki pluralizam pati najmanje od dva ne-dostatka: a) zasniva se prvenstveno na nacionalnom opredeljenju ine izrai.ava na zadovoljavajudi nadin razlike u politidkim orijent-acijama i programima (zato mislim da se moZe govoriti o kvazi-politidkom pluralizmu); i b) preterano je multipliciran te stogaisuviSe fragmentaran i razbija populaciju umesto da je integri3eoko nekih fundamentalnih politidkih opredeljenja.

Ako se tome doda da su sve stranke liderske, a ne politidkeu pravom smislu i da opstaju ili se ru5e u zavisnosti od autoritetavode, a ne politiikih programa i njihove korespodencije sa in-teresima odretlenih slojeva/delova dru5tva - dokazuje se teza opolitidkoj neprofiliranosti postojedih stranaka.

Populacija kojoj se stranke obraiaju je neodredena, nedife-rencirana, mada su se empirijski iskristalisali profili pojedinihstranaka, ali vi5e u pogledu obrazovne nego slojne strukture: podacipokazuju da se najveii broj lica bez Skolske spremg;j sa osnovnomSkolom svrstavaju u SPS i delom u SRS, a da su viSe obrazovnestrukture vezane manjim delom za SPO, a veiim za DS i DSS, kaoi strudnjaci i studenti. To se, medutim, ne reflektuje na programestranaka, jer se sve obraiaju svima, ,,narodu" kao da je homogenakategorija ( a najde5ie ,,srpskom narodu" i zato su se formirale istranke manjinskih nacija). To se narodito dobro vidi na prirneruKosova, gde su se stranke obrazovale iskljudivo na nacionalnomprincipu (srpske i albanske), a sve albanske stranke su orijentisanesamo na opredeljenje prema statusu Kosova, ili bolje re6i premaosnovnom cilju u smislu ostvarenja nezavisnosti i vlastite Repub-like; zbog toga Albanci na Kosovu nisu izrazili nikakvo interesovan-je za proces demokratske transformacije Srbije, Sto je moglo dadoprinese i adekvatnijem re5avanju problema Kosova.

Zb og nazna(enih slabosti postojeii politidki pl uralizam nijeu stanju da dovede do uspostavljanja demokratskih institucija uSrbiji i SRJ (mada se javljaju pojedini nezavisni mediji i druge

Nevlaciine organizaci-ie kao nagoveitaj ,,civilnog druitva"), jer oveslabosti ve5to koristi vlaclajuia politidka koalicija, bilo da stvarave5tadko jedinstvo (na platf"ormi nacionalizma i ,,patriotizma") ilida razjedinjnje fragmentizovane stranke, okreiuii ih.jedne protivclrugih.

3) Glavne snage otpora uspostavljanju i razvoju de-rnokratskih institucija u jugoslovenskom dru5tvu nalaze se, presvega, u politidkim strankama koje su rnonopolisale dru5tvenu iekonomsku moi; ali bez podrlke znatnog dela populacije one nebi mogle da se uvek iznova reprodukuju (na,,slobodnim" izborima),uprkos poraznih rezultata njihove politike. U Jugoslaviji se sus-reiemo sa naizgled neredivim paradoksom: druStvo se sve viSerazara i siroma5i, a clrudtveni i materijalni standard porodica i poje-dinaca sve viHe pada, te se vei moZe govoriti o egzistencijalnojugroZenosti stanovni5tva, a ipak, stanoviti deo populaci.je, dovoljanda crbezbedi opstanak postoje6eg reLima, daje svoje poverenjestrankama koje ga dovode na ivicu propasti svojom ubitadnomd ugogodiSnjom vladavinom.

Taj paradoks se, ipak, moZe objasniti sledeiim diniocima:l. Raspad bivle Jugoslavije i rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini,koji je imao tragidne posledice i u Srbiji, predstavljali su takavdruStveni potres koji se duboko odrazio na psiholo5ku strukturuliudi. Ljudi su osetili da su izbadeni iz kolotedine i da su suodenisa potpuno nepoznatim tokom dogadanja; bilo je potrebno ponovostati na dvrsto tle kada su stara (komunistidka) ideologija i svevrednosti koje su im socijaiizacijom usadivane u bivSoj Jugoslaviji,izgubiie smisao. Strah od vrednosnog vakuuma (anomije) - jer jed o v e k u n u Z a n o k v i r o r i j e n t a c i j e b e z k o j e g s e o s e i a i z g u b l j e n _ >gurnuoje ljude u narudje nacionalistidke ideologije, kojaje nudila xoseianje pripaclnosti i afektivnu vezanost za ,,slavnu pro5lost" i pistorijske mitove. Smatrali su da ie ukotvljeni u nacionalnu sigurnost giz.beli rizike dru5tvenih promena diji su rezultati bili neizvesni. EZato su se opredeljivali radije za status quo, 5to se opravdavalo i ;,,patriotizmom", jer navodno, u vreme kada se reSava ,,srpsko na- ^;cionalno pitanje" pozivom na ujedinjenje svih Srba u jednu drZavu, Xnije patriotski zahtevati destabilizaciju sistema. koji prvo treba da ;re5i nacionalni problern, pa tek onda da se orijentiSe na razvojdemokratije. 2" Sve veie siromadenje dru5tva koje redukuje aspi-racije stanovni5tva na najniZi nivo, buduii da im je glavna i desto

162 1 6 3

v

(D

J

)<(l-

N

Mislim t1a bi parlamentarni tip konsensualne demokratijenajvi5e odgovarao strukturi jugoslovenskog dru5tva, koje je mul-tikulturno po svom karakteru, jer bi u takvom modelu mogli dadoclu do izraLaja interesi kako politidkih grupacija tako i razliditihetnidkih i nacionalnih grupa, bez moguinosti uspostavljanja domi.nacije bilo jedne stranke ili veiinske nacije.

2) Postojeii stranadki pluralizam pati najmanje od dva ne-dostatka: a) zasniva se prvenstveno na nacionalnom opredeljenju ine izrai.ava na zadovoljavajudi nadin razlike u politidkim orijent-acijama i programima (zato mislim da se moZe govoriti o kvazi-politidkom pluralizmu); i b) preterano je multipliciran te stogaisuviSe fragmentaran i razbija populaciju umesto da je integri3eoko nekih fundamentalnih politidkih opredeljenja.

Ako se tome doda da su sve stranke liderske, a ne politidkeu pravom smislu i da opstaju ili se ru5e u zavisnosti od autoritetavode, a ne politiikih programa i njihove korespodencije sa in-teresima odretlenih slojeva/delova dru5tva - dokazuje se teza opolitidkoj neprofiliranosti postojedih stranaka.

Populacija kojoj se stranke obraiaju je neodredena, nedife-rencirana, mada su se empirijski iskristalisali profili pojedinihstranaka, ali vi5e u pogledu obrazovne nego slojne strukture: podacipokazuju da se najveii broj lica bez Skolske spremg;j sa osnovnomSkolom svrstavaju u SPS i delom u SRS, a da su viSe obrazovnestrukture vezane manjim delom za SPO, a veiim za DS i DSS, kaoi strudnjaci i studenti. To se, medutim, ne reflektuje na programestranaka, jer se sve obraiaju svima, ,,narodu" kao da je homogenakategorija ( a najde5ie ,,srpskom narodu" i zato su se formirale istranke manjinskih nacija). To se narodito dobro vidi na prirneruKosova, gde su se stranke obrazovale iskljudivo na nacionalnomprincipu (srpske i albanske), a sve albanske stranke su orijentisanesamo na opredeljenje prema statusu Kosova, ili bolje re6i premaosnovnom cilju u smislu ostvarenja nezavisnosti i vlastite Repub-like; zbog toga Albanci na Kosovu nisu izrazili nikakvo interesovan-je za proces demokratske transformacije Srbije, Sto je moglo dadoprinese i adekvatnijem re5avanju problema Kosova.

Zb og nazna(enih slabosti postojeii politidki pl uralizam nijeu stanju da dovede do uspostavljanja demokratskih institucija uSrbiji i SRJ (mada se javljaju pojedini nezavisni mediji i druge

Nevlaciine organizaci-ie kao nagoveitaj ,,civilnog druitva"), jer oveslabosti ve5to koristi vlaclajuia politidka koalicija, bilo da stvarave5tadko jedinstvo (na platf"ormi nacionalizma i ,,patriotizma") ilida razjedinjnje fragmentizovane stranke, okreiuii ih.jedne protivclrugih.

3) Glavne snage otpora uspostavljanju i razvoju de-rnokratskih institucija u jugoslovenskom dru5tvu nalaze se, presvega, u politidkim strankama koje su rnonopolisale dru5tvenu iekonomsku moi; ali bez podrlke znatnog dela populacije one nebi mogle da se uvek iznova reprodukuju (na,,slobodnim" izborima),uprkos poraznih rezultata njihove politike. U Jugoslaviji se sus-reiemo sa naizgled neredivim paradoksom: druStvo se sve viSerazara i siroma5i, a clrudtveni i materijalni standard porodica i poje-dinaca sve viHe pada, te se vei moZe govoriti o egzistencijalnojugroZenosti stanovni5tva, a ipak, stanoviti deo populaci.je, dovoljanda crbezbedi opstanak postoje6eg reLima, daje svoje poverenjestrankama koje ga dovode na ivicu propasti svojom ubitadnomd ugogodiSnjom vladavinom.

Taj paradoks se, ipak, moZe objasniti sledeiim diniocima:l. Raspad bivle Jugoslavije i rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini,koji je imao tragidne posledice i u Srbiji, predstavljali su takavdruStveni potres koji se duboko odrazio na psiholo5ku strukturuliudi. Ljudi su osetili da su izbadeni iz kolotedine i da su suodenisa potpuno nepoznatim tokom dogadanja; bilo je potrebno ponovostati na dvrsto tle kada su stara (komunistidka) ideologija i svevrednosti koje su im socijaiizacijom usadivane u bivSoj Jugoslaviji,izgubiie smisao. Strah od vrednosnog vakuuma (anomije) - jer jed o v e k u n u Z a n o k v i r o r i j e n t a c i j e b e z k o j e g s e o s e i a i z g u b l j e n _ >gurnuoje ljude u narudje nacionalistidke ideologije, kojaje nudila xoseianje pripaclnosti i afektivnu vezanost za ,,slavnu pro5lost" i pistorijske mitove. Smatrali su da ie ukotvljeni u nacionalnu sigurnost giz.beli rizike dru5tvenih promena diji su rezultati bili neizvesni. EZato su se opredeljivali radije za status quo, 5to se opravdavalo i ;,,patriotizmom", jer navodno, u vreme kada se reSava ,,srpsko na- ^;cionalno pitanje" pozivom na ujedinjenje svih Srba u jednu drZavu, Xnije patriotski zahtevati destabilizaciju sistema. koji prvo treba da ;re5i nacionalni problern, pa tek onda da se orijentiSe na razvojdemokratije. 2" Sve veie siromadenje dru5tva koje redukuje aspi-racije stanovni5tva na najniZi nivo, buduii da im je glavna i desto

162 1 6 3

-

i

x lo lF Ia tlEo l

i i

t ! lo lN l rg 11,!L ll

IIl,

t

J

Y

N

jedina preokupacija puka borba za opstanak, ne stvara pogodnudruStvenu i politidku klimu za dru5tvene promene. U situaciji op5tegpropadanja i preZivljavanja od danas do sutra, ljudi nisu u stanjuda misle na duZi rok i da zahtevaju radikalnije promene postojeiegreLima, jer im je osnovni cilj odrZanje fizidke egzistencije. Tamasa bednih ( a ona u SRJ danas dini dobranu veiinu) nije pogodandinilac za dru5tvene promene koje bi mogle imati dalekoseZnijeposledice u procesu transformacije jugoslovenskog druitva. 3. Strahkoji vlada kod vedine stanovni5tva (od gladi i fizidke propasti, od,,neprijatelja" koji Zeli da uni5ti ,,srpstvo", od bespomoinosti da sestanje promeni) znadajan je dinilac koji podrZava anti-demokratskitrend u SRJ, jer se od straha ljudi brane zaklanjajuii se iza druSrvenihsnaga koje imaju mo6, bez obzira na realne negativne posledicenjihove politike. Drugim redima, oni koji se oseiaju nesigurno ibespomo6no skloni su da potraZe za5titu od dru5tvenih snaga kojebar prividno otelotvoruju nekakvu sigurnost, pre nego da se prikloneopozicionim strankama, koje niti imaju moi niti su i same sigurneu svoju delotvornost.

Glavni demokratski potencijal sada, dok ne dode do znadajni-jih promena u politidkoj i kulturnoj klimi, ja vidim u razliditimalternativnim oblicima,,civilnog dru5tva": u nezavisnim medijima,nezavisnim sindikatima, alternativnim mreZama obrazovanja iraznim oblicima Nevladinih organizacija. Ne mislimda 6e u skorojbuduinosti opozicione stranke naii modus vivendivi'uspeti da setranformi5u i profiliraju kao stvarno politidke stranke, koje bi mogleodigrati vaZniju ulogu u demokratskoj transformaciji jugoslovens-kog druStva.

5) Za demokratske proma5aje u SR Jugoslaviji mislim da sene mogu kriviti samo unutra5nji dinioci ( o kojima je bilo redi).Smatram da je politika medunarodne zajednice, koja je neadekvatnoreagovala na nacionalne konflikte u biv5oj Jugoslaviji 1990 godine,potpomogla raspad biv5e jugoslovenske drLave, dime je ugu5enpostoje6i potencijal za demokratske promene i podstaknut naciona-listidki umesto demokratskog pluralizma. Ne treba zaboraviti da jeSFRJ 1980-ih godina, uprkos narastajuioj dru5tvenoj krizi, bilaispred svih istodno-evropskih zemalja u pogledu potencijala zaekonomske reforme i liberalizaciju sistema u celini.

Sa raspadom biv5e Jugoslavije, koji se nije morao desiti daje medunarodna zajednica imala viSe sluha zaprogram Ante Mark-

oviia i da ga je politidki i finansijski podrZala, stvoren je teren zaustolidenje nacionalistidkih ideologija u svim republikama biv5eJugoslavije, a posebno za dolazak Slobodana Milo5eviia na vlastu Srbiji. Iz razumljivih razloga, sa izbijanjem rata na tlu bivSeJugoslavije medunarodna zajednica se prevashodno orijentisala naspoljnu politiku u cilju okondanja ratnih sukoba, ostavljajuii nacio-nalnim politidkim elitama da ureduju unutra5nje odnose u skladusa ideologijom nacionalizma. S druge strane, buduii da se pret-postavljalo da sve konce rata i mira drZi u svojim rukama SlobodanMilo5evii, on je postao glavni partner za pregovore sa medunarod-nom zajednicom, koja se nije mnogo interesovala Sta se dogadaunutar SR Jugoslavije. ,,Glavni partner" je, meilutim, svaki svojpoen u okviru Dejtonskog sporazuma koristio da pojada represijunad jugoslovenskim (a ne samo albanskim) stanovni5tvom, sve uime ,,srpskog jedinstva" i homogenizacije populacije na patriotskojosnovi.

Medunarodna zajednica je bila krajnje sporadidno i nedovolj-no spremna da pruZi podr5ku onim demokratskim snagama, takoz-vanoj drugoj Srbiji, koje su bile pod stalnim pritiskom vladajuiegreZima i nisu bile u stanju da same, bez spoljne podr5ke, izad:u izokvira nametnute marginalizacije.

Ovo objaSnjenje nije u suprotnosti sa ranije iznetim slabos-tima opozicionih stranaka i same populacije u SR Jugoslaviji, ve6je dopuna koja pomaZe razumevanju kompleksne situacije i velikogzaostajanja demokratske transformacije u jugoslovenskom dru5tvu,koja je rezultat brojnih unutra5njih i spoljnih dinilaca.

6) To je pitanje o ulozi ,,velikih (vaZnih/mo6nih) liinosti uistoriji", na koje deterministi odgovaraju negativno, a individualistisu desto skloni da celokupnu istoriju tumade kao ostvarivanje ,,voljevladara", Sto ne iskljuduje ni demokratske oblike vladavine, naroditosa jakim predsednidkim sistemom. Antropolo5ko stanovi5te dovodiu pitanje sociologistidki institucionalizam, po kojem sve odgovoreo uspostavljanju i funkcionisanju jednog sistema treba traZiti umodelu institucija i njihovom delovanju ( pri demu funkcionalizamstavlja naglasak na funkcionalnu usagla5enost svih pod-sistema iskladno delovanje sistema institucija kao celine, nasuprot disfunk-cionalnosti iz kojeg proizlazi kriza sistema).

Proudavajuii odnos dru5tva/kulture i lidnosti antropolozi suustanovili ne samo da dru5tveni sistem i kultura oblikuju ,,dru5tve-

t 64 1 6 5

-

i

x lo lF Ia tlEo l

i i

t ! lo lN l rg 11,!L ll

IIl,

t

J

Y

N

jedina preokupacija puka borba za opstanak, ne stvara pogodnudruStvenu i politidku klimu za dru5tvene promene. U situaciji op5tegpropadanja i preZivljavanja od danas do sutra, ljudi nisu u stanjuda misle na duZi rok i da zahtevaju radikalnije promene postojeiegreLima, jer im je osnovni cilj odrZanje fizidke egzistencije. Tamasa bednih ( a ona u SRJ danas dini dobranu veiinu) nije pogodandinilac za dru5tvene promene koje bi mogle imati dalekoseZnijeposledice u procesu transformacije jugoslovenskog druitva. 3. Strahkoji vlada kod vedine stanovni5tva (od gladi i fizidke propasti, od,,neprijatelja" koji Zeli da uni5ti ,,srpstvo", od bespomoinosti da sestanje promeni) znadajan je dinilac koji podrZava anti-demokratskitrend u SRJ, jer se od straha ljudi brane zaklanjajuii se iza druSrvenihsnaga koje imaju mo6, bez obzira na realne negativne posledicenjihove politike. Drugim redima, oni koji se oseiaju nesigurno ibespomo6no skloni su da potraZe za5titu od dru5tvenih snaga kojebar prividno otelotvoruju nekakvu sigurnost, pre nego da se prikloneopozicionim strankama, koje niti imaju moi niti su i same sigurneu svoju delotvornost.

Glavni demokratski potencijal sada, dok ne dode do znadajni-jih promena u politidkoj i kulturnoj klimi, ja vidim u razliditimalternativnim oblicima,,civilnog dru5tva": u nezavisnim medijima,nezavisnim sindikatima, alternativnim mreZama obrazovanja iraznim oblicima Nevladinih organizacija. Ne mislimda 6e u skorojbuduinosti opozicione stranke naii modus vivendivi'uspeti da setranformi5u i profiliraju kao stvarno politidke stranke, koje bi mogleodigrati vaZniju ulogu u demokratskoj transformaciji jugoslovens-kog druStva.

5) Za demokratske proma5aje u SR Jugoslaviji mislim da sene mogu kriviti samo unutra5nji dinioci ( o kojima je bilo redi).Smatram da je politika medunarodne zajednice, koja je neadekvatnoreagovala na nacionalne konflikte u biv5oj Jugoslaviji 1990 godine,potpomogla raspad biv5e jugoslovenske drLave, dime je ugu5enpostoje6i potencijal za demokratske promene i podstaknut naciona-listidki umesto demokratskog pluralizma. Ne treba zaboraviti da jeSFRJ 1980-ih godina, uprkos narastajuioj dru5tvenoj krizi, bilaispred svih istodno-evropskih zemalja u pogledu potencijala zaekonomske reforme i liberalizaciju sistema u celini.

Sa raspadom biv5e Jugoslavije, koji se nije morao desiti daje medunarodna zajednica imala viSe sluha zaprogram Ante Mark-

oviia i da ga je politidki i finansijski podrZala, stvoren je teren zaustolidenje nacionalistidkih ideologija u svim republikama biv5eJugoslavije, a posebno za dolazak Slobodana Milo5eviia na vlastu Srbiji. Iz razumljivih razloga, sa izbijanjem rata na tlu bivSeJugoslavije medunarodna zajednica se prevashodno orijentisala naspoljnu politiku u cilju okondanja ratnih sukoba, ostavljajuii nacio-nalnim politidkim elitama da ureduju unutra5nje odnose u skladusa ideologijom nacionalizma. S druge strane, buduii da se pret-postavljalo da sve konce rata i mira drZi u svojim rukama SlobodanMilo5evii, on je postao glavni partner za pregovore sa medunarod-nom zajednicom, koja se nije mnogo interesovala Sta se dogadaunutar SR Jugoslavije. ,,Glavni partner" je, meilutim, svaki svojpoen u okviru Dejtonskog sporazuma koristio da pojada represijunad jugoslovenskim (a ne samo albanskim) stanovni5tvom, sve uime ,,srpskog jedinstva" i homogenizacije populacije na patriotskojosnovi.

Medunarodna zajednica je bila krajnje sporadidno i nedovolj-no spremna da pruZi podr5ku onim demokratskim snagama, takoz-vanoj drugoj Srbiji, koje su bile pod stalnim pritiskom vladajuiegreZima i nisu bile u stanju da same, bez spoljne podr5ke, izad:u izokvira nametnute marginalizacije.

Ovo objaSnjenje nije u suprotnosti sa ranije iznetim slabos-tima opozicionih stranaka i same populacije u SR Jugoslaviji, ve6je dopuna koja pomaZe razumevanju kompleksne situacije i velikogzaostajanja demokratske transformacije u jugoslovenskom dru5tvu,koja je rezultat brojnih unutra5njih i spoljnih dinilaca.

6) To je pitanje o ulozi ,,velikih (vaZnih/mo6nih) liinosti uistoriji", na koje deterministi odgovaraju negativno, a individualistisu desto skloni da celokupnu istoriju tumade kao ostvarivanje ,,voljevladara", Sto ne iskljuduje ni demokratske oblike vladavine, naroditosa jakim predsednidkim sistemom. Antropolo5ko stanovi5te dovodiu pitanje sociologistidki institucionalizam, po kojem sve odgovoreo uspostavljanju i funkcionisanju jednog sistema treba traZiti umodelu institucija i njihovom delovanju ( pri demu funkcionalizamstavlja naglasak na funkcionalnu usagla5enost svih pod-sistema iskladno delovanje sistema institucija kao celine, nasuprot disfunk-cionalnosti iz kojeg proizlazi kriza sistema).

Proudavajuii odnos dru5tva/kulture i lidnosti antropolozi suustanovili ne samo da dru5tveni sistem i kultura oblikuju ,,dru5tve-

t 64 1 6 5

Y

X

F{J)f(Io

=LL

N

J

u

!2

l)a)

)<rr

N

ni karakter" ' ( i l i , ,bazi i r iu l ic=nt ts t " ) k i r t t iezui tat p l ' i in l rne i sekun.darne soci,; i i l izacije, nego da fbrmirlrra karaktcrna strukiura ,,va-Znih osoba"' povratno deluje na reprodukciju l razvoj i i l i razaranle)datog sistema. Ali znadajnu ulogu u odrer.l ivanju smera druitvenihi polit idkih zbivanja igraju ne samo {)ne osobe koje ima.ju dru(tve-nu i polit idku moi vei i forrnirani cluminantni t ip i i |nosti koji seartikuli5e u javnosti kao ,,nacionalni mentalitct" (i l i kao ,,t luh na-roda").

Kada je red o SR Jugoslaviji , nx rZe se jasno ocrt;r.ti Laj dvostru-ki uticaj l idnosti na polit idka zbivanja: s jedne strane, autokratskisistem daje podriku svemoci jedne lic\nosti (iak i kada tako kon-centrjsana mo6 ne proizlazi iz ustavnih niri.ela i pravnoe sisterna,kao Sto je sludaj sa kolidinom moii Sloborlana l\, i i lolevii i i kaopredsednika SR.J). Bucluii da se Slohodan N4ilo5evif naffietnuokao .,samodrZac" ve5tim rnanipulisanjem mehali izmirna vlasti ikonstituisanjem odgovarajuie struktur e modi, nesumnji v u je ogr()nt-na uloga njegove iidnosti u odreclivanju karaktera i smera drultveniiri polit i ikih zbivanja u jugoslovenskom drudrvu. Treba irnati u vidusledeie njegove karakteristike: volju za vlaiiu, koja kao karakternacrta njime dominira, a sa kojom "je povezana arogancija ibezobz-irnost, kao i nezajaZl.j iva gramzivost za rnaterijalnim bogatstvom,dok je ispod te povr5ine u pitanju strah za vlastitu bezbednost inepoverenje prema svima, iz(egaproizlazi potreba za zatvaranjemi izolacijom, koju je nametnuo celoj zeml.j i. MoZe se reii cla rekarakterne crte u mnogome odrecluju na5u sudbinu. A u skladu sasvojim karakterom ,,samodrZac" je birao i svoje saradnike, presvega uzimajuii u obzir drngu stranu autoritame strukture l i inosti,naime bespogovornu lo ja lnost , poslu inost , beskrupuloznost ispremnost da se udestvuje u nezakonitinl radnjarna. bilo zato da bise napredovalo u polit idkoj karijeri i l i da bi se sudelovalo u gra-bljenju 5to veieg dela nacionalnog kolada i svrstalo u red ,,novihbogataSa". Stoga, pitanje o uiozi lidnosti u sadadnjoj jugoslovenskojistoriji treba posmatrati kompleksnije i ukljuditi diravu mreiu kara-ktera, koji dine da se utica.i ,,vaine l idnosti" reflektuje na tokdoga<laja.

S druge strane, moZe se govorit i o konstituisanju jednogdominantnog ,,druStvenog karaktera" koji je zajedniiki veiini populacije, a koji reflektuje uticqe polilidke elite i potpomaZe n-jenureprodukciju. Sociolo5ka i psiholo5ko-antropoloska istraZiv:rnja

potvrduju da se dominantni rnentalitet populacije u Srbij i obli-

kovacr kao trutlicitnulno-uLtlrtritunti tip sa jakim primesama na-

cionaliz.rna.r Uticaj retradicionalizacije, sa okretanjem,,slavnojpro5losti" i istori jskim mitovima, stvorio je plodno tle za razbtt-

ktavanje srpskog agresivnog nacionalizma, koji prividno pruZa

utoii5te dezorijentisitnoj i do totalne bespomoinosti dovedenoj po-

pulacij i . A nacionalizam sa svoje strane generi5e autoritarnu stru-

kturu l idnosti jer upuc<uje masu da se oslanja na autorite (,,vorle",

nacije, drZave) umesto na argumente dinjenica i sopstvenu pro-

cenu situacije u cil ju promene postojeieg stanja, prema kojem,

uostalom, veiina iskazuje sve veie nezadovoljstvo. MoZe se, sto-

ga, reii da se autoritarni t ip l idnosti mase - sa karakteristikama

kao Sto su: posluinost, iracionalnost, i l i nesposobnost realne pro-

cene stvarnosti, netolerantnost i agresivnost, konformizam -

savr5eno uklapa u tip lidnosti ,,vode" i oni se medusobno reprodu-

kuju.To su razlozi koji ukazuju na to da svaka analiza dru5tvenih

i politidkih zbivanja u sada5njoj Jugoslaviji mora ukljuditi i antro-poloSko-psiholoSka istraZivanja odnosa druStvene strukture i kara-klerne strukture I iinosti.

7) Jugoslovenski intelektualci, ne samo u Srbiji, platil i sudanak nacionalizmu.'' To sigurno samo po sebi nije bilo presudnoza raspad Jugoslavije ali je odigralo vaZnu ulogu, spredavajuii dase profilira jedno demokratsko jezgro koje bi moglo artikulisatiideju da je za reSavanje nacionalnog pitanja nuZno promovisatidemokratske procese u biv5oj Jugoslaviji, umesto Sto je prihvaienstav da na prvo mesto dolazi ,,nacionalno oslobodenje" a zatimdemokratizacija dru5tva.

Veliki broj intelektulaca je odigrao zapalent negativnu ulogui u podupiranju,,medijskog rata", jer i kada nisu drektno udesfvovaliu stvaranju ratne propagande ( a mnogi i to jesu), oni su bili i l idutljivi, i l i su podrZavali slogan ,,Svi Srbi u jednoj drZavi", Sto jepodsticalo propagiranje rata buduir da se u podeljenoj Jugoslaviji,

' Vidcti navedcnu knjigu Z. Golubovii ct al., kao i M. Laz.i( (cd) 'Raz.uranie

dru.itvn, Juploslovenskt tlruitvo tt krizi 90-ih. Filip ViSnjii ' Bcograd' 1994

I Sctimo sc clogaclaia u Slovcni.ii i grupc okupl.icnc oko Janic, ko-li su

izatvali culbri.ju nacionalistiikog pokrcta, kao i pokrcta za stvlrun.ic nczavisnc

hrvatskc dr7avc kada su intclcktualci bcz protivlicnia prihvatili izmcnc u ustavu po

kojcrn sc proglaiava,,Hrvatska drZava" i Srbi posta.ju gradani drugog rcda.

1 6 6 t6'l

Y

X

F{J)f(Io

=LL

N

J

u

!2

l)a)

)<rr

N

ni karakter" ' ( i l i , ,bazi i r iu l ic=nt ts t " ) k i r t t iezui tat p l ' i in l rne i sekun.darne soci,; i i l izacije, nego da fbrmirlrra karaktcrna strukiura ,,va-Znih osoba"' povratno deluje na reprodukciju l razvoj i i l i razaranle)datog sistema. Ali znadajnu ulogu u odrer.l ivanju smera druitvenihi polit idkih zbivanja igraju ne samo {)ne osobe koje ima.ju dru(tve-nu i polit idku moi vei i forrnirani cluminantni t ip i i |nosti koji seartikuli5e u javnosti kao ,,nacionalni mentalitct" (i l i kao ,,t luh na-roda").

Kada je red o SR Jugoslaviji , nx rZe se jasno ocrt;r.ti Laj dvostru-ki uticaj l idnosti na polit idka zbivanja: s jedne strane, autokratskisistem daje podriku svemoci jedne lic\nosti (iak i kada tako kon-centrjsana mo6 ne proizlazi iz ustavnih niri.ela i pravnoe sisterna,kao Sto je sludaj sa kolidinom moii Sloborlana l\, i i lolevii i i kaopredsednika SR.J). Bucluii da se Slohodan N4ilo5evif naffietnuokao .,samodrZac" ve5tim rnanipulisanjem mehali izmirna vlasti ikonstituisanjem odgovarajuie struktur e modi, nesumnji v u je ogr()nt-na uloga njegove iidnosti u odreclivanju karaktera i smera drultveniiri polit i ikih zbivanja u jugoslovenskom drudrvu. Treba irnati u vidusledeie njegove karakteristike: volju za vlaiiu, koja kao karakternacrta njime dominira, a sa kojom "je povezana arogancija ibezobz-irnost, kao i nezajaZl.j iva gramzivost za rnaterijalnim bogatstvom,dok je ispod te povr5ine u pitanju strah za vlastitu bezbednost inepoverenje prema svima, iz(egaproizlazi potreba za zatvaranjemi izolacijom, koju je nametnuo celoj zeml.j i. MoZe se reii cla rekarakterne crte u mnogome odrecluju na5u sudbinu. A u skladu sasvojim karakterom ,,samodrZac" je birao i svoje saradnike, presvega uzimajuii u obzir drngu stranu autoritame strukture l i inosti,naime bespogovornu lo ja lnost , poslu inost , beskrupuloznost ispremnost da se udestvuje u nezakonitinl radnjarna. bilo zato da bise napredovalo u polit idkoj karijeri i l i da bi se sudelovalo u gra-bljenju 5to veieg dela nacionalnog kolada i svrstalo u red ,,novihbogataSa". Stoga, pitanje o uiozi lidnosti u sadadnjoj jugoslovenskojistoriji treba posmatrati kompleksnije i ukljuditi diravu mreiu kara-ktera, koji dine da se utica.i ,,vaine l idnosti" reflektuje na tokdoga<laja.

S druge strane, moZe se govorit i o konstituisanju jednogdominantnog ,,druStvenog karaktera" koji je zajedniiki veiini populacije, a koji reflektuje uticqe polilidke elite i potpomaZe n-jenureprodukciju. Sociolo5ka i psiholo5ko-antropoloska istraZiv:rnja

potvrduju da se dominantni rnentalitet populacije u Srbij i obli-

kovacr kao trutlicitnulno-uLtlrtritunti tip sa jakim primesama na-

cionaliz.rna.r Uticaj retradicionalizacije, sa okretanjem,,slavnojpro5losti" i istori jskim mitovima, stvorio je plodno tle za razbtt-

ktavanje srpskog agresivnog nacionalizma, koji prividno pruZa

utoii5te dezorijentisitnoj i do totalne bespomoinosti dovedenoj po-

pulacij i . A nacionalizam sa svoje strane generi5e autoritarnu stru-

kturu l idnosti jer upuc<uje masu da se oslanja na autorite (,,vorle",

nacije, drZave) umesto na argumente dinjenica i sopstvenu pro-

cenu situacije u cil ju promene postojeieg stanja, prema kojem,

uostalom, veiina iskazuje sve veie nezadovoljstvo. MoZe se, sto-

ga, reii da se autoritarni t ip l idnosti mase - sa karakteristikama

kao Sto su: posluinost, iracionalnost, i l i nesposobnost realne pro-

cene stvarnosti, netolerantnost i agresivnost, konformizam -

savr5eno uklapa u tip lidnosti ,,vode" i oni se medusobno reprodu-

kuju.To su razlozi koji ukazuju na to da svaka analiza dru5tvenih

i politidkih zbivanja u sada5njoj Jugoslaviji mora ukljuditi i antro-poloSko-psiholoSka istraZivanja odnosa druStvene strukture i kara-klerne strukture I iinosti.

7) Jugoslovenski intelektualci, ne samo u Srbiji, platil i sudanak nacionalizmu.'' To sigurno samo po sebi nije bilo presudnoza raspad Jugoslavije ali je odigralo vaZnu ulogu, spredavajuii dase profilira jedno demokratsko jezgro koje bi moglo artikulisatiideju da je za reSavanje nacionalnog pitanja nuZno promovisatidemokratske procese u biv5oj Jugoslaviji, umesto Sto je prihvaienstav da na prvo mesto dolazi ,,nacionalno oslobodenje" a zatimdemokratizacija dru5tva.

Veliki broj intelektulaca je odigrao zapalent negativnu ulogui u podupiranju,,medijskog rata", jer i kada nisu drektno udesfvovaliu stvaranju ratne propagande ( a mnogi i to jesu), oni su bili i l idutljivi, i l i su podrZavali slogan ,,Svi Srbi u jednoj drZavi", Sto jepodsticalo propagiranje rata buduir da se u podeljenoj Jugoslaviji,

' Vidcti navedcnu knjigu Z. Golubovii ct al., kao i M. Laz.i( (cd) 'Raz.uranie

dru.itvn, Juploslovenskt tlruitvo tt krizi 90-ih. Filip ViSnjii ' Bcograd' 1994

I Sctimo sc clogaclaia u Slovcni.ii i grupc okupl.icnc oko Janic, ko-li su

izatvali culbri.ju nacionalistiikog pokrcta, kao i pokrcta za stvlrun.ic nczavisnc

hrvatskc dr7avc kada su intclcktualci bcz protivlicnia prihvatili izmcnc u ustavu po

kojcrn sc proglaiava,,Hrvatska drZava" i Srbi posta.ju gradani drugog rcda.

1 6 6 t6'l

Y

t)>

-)O

Yt

N

na teritoriji novih republika, koje su bile etnidki izmeSane, taj ciljmogao ostvariti samo ratom.

Kada je rei o jeclnom ne rnalom broju intelektualaca u Sr-biji, zapanju.juia je nekritiEnost prema lidnosti i delu SlobodanaMilo5eviia. Jedan broj vrhunskih intelektualaca je 1980-ih godi-na (najviSe pisaca i istoridara) bio sklon da u ,,vodi" vide ,,oslobo-dioca srpstva" i spremno su mu u tome pruZili podrSku, smatrajuiida se ne treba suprotstavljati njegovoj politici dok ne izvrdi tunacionalnu misiju. Takva zaslepljenost intelektualaca bila bi ne-nbja5njiva ukoliko se ne uzme u obzir da su i intelektualci deosvoga naroda diju sudtrinu istorijski dele, te da ni oni nisu imunina tradicionalizam i autoritarnost, dime se mogu objasniti njiho-ve aktivnosti u sluZbi nacionalizma i rata. To potvrduje i dinjenicada je samo tanak sloj intelektualaca odoleo isku5enju nacionali-zma i ratne propagande, po cenu toga da budu nazvani ,,izdajni-cima", izlaze(,i na taj nadin iz okvira dominantnog ,,dru5tvenogkaraktera".

Nekonformizam i medu intelektualcima ima tanke korene.Veiina intelektualaca radije beZi u ,,unutra5nju emigracijua i de-ka ,,povoljnije vreme", iza (ega se krije ili strah od odmazde, iliracionalizacija koja se zasniva na fatalistidkom pogledu na svet.Dobra ilustracija za to je pona5anje profesora univerziteta i dru-gih intelektualaca u povodu dono5enja novog zakong} univerzi-tetu. Ne samo da su izostali masovni protesti od strane intelektua-laca izvan univerziteta vei i od onih ko.ji su najneposrednijepogodeni s obzirom da se ovim zakonom uni5tava univerzitet kaoinstituci,ja. Takav konformizam koji znadi pristajanje na promenukoja univerzitet pretvara iz institucije u kojoj se praktikuje slobo-da naudne misli i stvarala5tva u dinovnidku ustanovu, u kojoj za-kon nalaZe da se mora izraziti iojalnost vladajuiem reZimu, ozna-dava u su5tini propast univerziteta. Uprkos toj drastidnoj dinje-nici, vi5e od,213 univerzitetskih profesora i saradnika izrazllo jespremnost da radi po novom zakonu (potpisivanjem ugovora podl. 165). Da li je u pitanju apatija i rezigniranost, zasiienost prob-lemima koji su izvan na5e mo6i re5avanja, ili strah za odrZanje

- Termin je nastao u Istodnoj Evropi za vremc totalitarnog roZima, koiise pripisivao onim osobama kojc sc nisu siagale sa reZimom, ali su radije to.ndriavaleza sebe pod izgovorom da gradanska neposluSnost u takvim rcZimima nema izglcdana usoch.

egzistencije, a najverovatnije splet jednog i drugog, u okolnosti-ma kada i takozvana srednja klasa sve viSe deli sudbinu siroma5-nijeg dela dru5tva. Da i ne govorimo o usamljenim i sporadnidnimpeticijama intelektualaca rzvan univerziteta i istraZivadkih usta-nova (a ovi poslednji skoro da se nisu ni oglasili u povodu ovogsludaja, iako je vi5e instituta iskljudeno sa univerziteta po novomzakonu).

Ovde treba istaii joS jedan momenat: reZim je uspeo dafragmentizuje dru5tvene i kulturne ustanove, ugroZavajudi samo-stalnost i nonnalnu delatnost das jednih das drugih i na taj nadinspredavajudi iskazivanje solidarnosti iz drugih institucija. Na pri-mer, kada je izvrdena reorganizacija srednjih Skola i smena ,,ne-podobnih" direktora, univerzitet je iutao, a nisu se oglasili ni dru-gi intelektualci, ne shvativ5i da 6e se mreLa totalitarne vlasti Siritina svim nivoima obrazovanja; ispoljen je jo5 drastidniji primernesolidarnosti kada je donet novi zakon o radnim odnosima, pokojem su direktorima data neogranidena ovla5ienja - mislilo setada da se to odnosi samo na predtze1a, ne shvataju6i da ie tajmodel biti proSiren na sve dru5tvene ustanove, Sto se i potvrdilo nakraju u definiciji statusa rektora i dekana na univerzitetima.

Suprotno praksi u eehoslovadkoj i Poljskoj, gde su intelek-tualci stvarali dvrste saveze sa radni5tvom i opravdano smatralisvojom duZno5du da Stite i njihova prava, u Jugoslaviji, i biv5oj isada.Snjoj, intelektualci su uvek delovali kao elitni sloj, koji je

zainteresovan prevashodno za svoja staleika pitanja i ne zanimaga Sta se de5ava u svakodnevnom Zivotu populacije. Zato u Jugo-slaviji nikada nije bilo mogude regrutovati masovniju opozicionusnagu jer je radni5tvo nepoverljivo prema intelektualcima, Stopotvrduje i struktura opozicionih partija, koje su preteZno okrenuteintelektualcima i ostale elitne (radnike, kao i seljake najvi5e okupljaSPS i SRS).5

(U ovom tekstu izostavljen je odgovor na pitanje 4 po5tonisam strudnjak za pitanja federalizma).

s Videti rettltatc istraZivania u knjizi S. Mihailoviia (cd),lzmedu ospo-

ravonja i podrike,IDN, Bcograd, 1997. Kao i M' Lazii(cd), RestratiJtkaciia u

.ju go s lov e ns kom druitv u (tt itampi).

x

af,tro

2rN

JG

1 6 8 r69

Y

t)>

-)O

Yt

N

na teritoriji novih republika, koje su bile etnidki izmeSane, taj ciljmogao ostvariti samo ratom.

Kada je rei o jeclnom ne rnalom broju intelektualaca u Sr-biji, zapanju.juia je nekritiEnost prema lidnosti i delu SlobodanaMilo5eviia. Jedan broj vrhunskih intelektualaca je 1980-ih godi-na (najviSe pisaca i istoridara) bio sklon da u ,,vodi" vide ,,oslobo-dioca srpstva" i spremno su mu u tome pruZili podrSku, smatrajuiida se ne treba suprotstavljati njegovoj politici dok ne izvrdi tunacionalnu misiju. Takva zaslepljenost intelektualaca bila bi ne-nbja5njiva ukoliko se ne uzme u obzir da su i intelektualci deosvoga naroda diju sudtrinu istorijski dele, te da ni oni nisu imunina tradicionalizam i autoritarnost, dime se mogu objasniti njiho-ve aktivnosti u sluZbi nacionalizma i rata. To potvrduje i dinjenicada je samo tanak sloj intelektualaca odoleo isku5enju nacionali-zma i ratne propagande, po cenu toga da budu nazvani ,,izdajni-cima", izlaze(,i na taj nadin iz okvira dominantnog ,,dru5tvenogkaraktera".

Nekonformizam i medu intelektualcima ima tanke korene.Veiina intelektualaca radije beZi u ,,unutra5nju emigracijua i de-ka ,,povoljnije vreme", iza (ega se krije ili strah od odmazde, iliracionalizacija koja se zasniva na fatalistidkom pogledu na svet.Dobra ilustracija za to je pona5anje profesora univerziteta i dru-gih intelektualaca u povodu dono5enja novog zakong} univerzi-tetu. Ne samo da su izostali masovni protesti od strane intelektua-laca izvan univerziteta vei i od onih ko.ji su najneposrednijepogodeni s obzirom da se ovim zakonom uni5tava univerzitet kaoinstituci,ja. Takav konformizam koji znadi pristajanje na promenukoja univerzitet pretvara iz institucije u kojoj se praktikuje slobo-da naudne misli i stvarala5tva u dinovnidku ustanovu, u kojoj za-kon nalaZe da se mora izraziti iojalnost vladajuiem reZimu, ozna-dava u su5tini propast univerziteta. Uprkos toj drastidnoj dinje-nici, vi5e od,213 univerzitetskih profesora i saradnika izrazllo jespremnost da radi po novom zakonu (potpisivanjem ugovora podl. 165). Da li je u pitanju apatija i rezigniranost, zasiienost prob-lemima koji su izvan na5e mo6i re5avanja, ili strah za odrZanje

- Termin je nastao u Istodnoj Evropi za vremc totalitarnog roZima, koiise pripisivao onim osobama kojc sc nisu siagale sa reZimom, ali su radije to.ndriavaleza sebe pod izgovorom da gradanska neposluSnost u takvim rcZimima nema izglcdana usoch.

egzistencije, a najverovatnije splet jednog i drugog, u okolnosti-ma kada i takozvana srednja klasa sve viSe deli sudbinu siroma5-nijeg dela dru5tva. Da i ne govorimo o usamljenim i sporadnidnimpeticijama intelektualaca rzvan univerziteta i istraZivadkih usta-nova (a ovi poslednji skoro da se nisu ni oglasili u povodu ovogsludaja, iako je vi5e instituta iskljudeno sa univerziteta po novomzakonu).

Ovde treba istaii joS jedan momenat: reZim je uspeo dafragmentizuje dru5tvene i kulturne ustanove, ugroZavajudi samo-stalnost i nonnalnu delatnost das jednih das drugih i na taj nadinspredavajudi iskazivanje solidarnosti iz drugih institucija. Na pri-mer, kada je izvrdena reorganizacija srednjih Skola i smena ,,ne-podobnih" direktora, univerzitet je iutao, a nisu se oglasili ni dru-gi intelektualci, ne shvativ5i da 6e se mreLa totalitarne vlasti Siritina svim nivoima obrazovanja; ispoljen je jo5 drastidniji primernesolidarnosti kada je donet novi zakon o radnim odnosima, pokojem su direktorima data neogranidena ovla5ienja - mislilo setada da se to odnosi samo na predtze1a, ne shvataju6i da ie tajmodel biti proSiren na sve dru5tvene ustanove, Sto se i potvrdilo nakraju u definiciji statusa rektora i dekana na univerzitetima.

Suprotno praksi u eehoslovadkoj i Poljskoj, gde su intelek-tualci stvarali dvrste saveze sa radni5tvom i opravdano smatralisvojom duZno5du da Stite i njihova prava, u Jugoslaviji, i biv5oj isada.Snjoj, intelektualci su uvek delovali kao elitni sloj, koji je

zainteresovan prevashodno za svoja staleika pitanja i ne zanimaga Sta se de5ava u svakodnevnom Zivotu populacije. Zato u Jugo-slaviji nikada nije bilo mogude regrutovati masovniju opozicionusnagu jer je radni5tvo nepoverljivo prema intelektualcima, Stopotvrduje i struktura opozicionih partija, koje su preteZno okrenuteintelektualcima i ostale elitne (radnike, kao i seljake najvi5e okupljaSPS i SRS).5

(U ovom tekstu izostavljen je odgovor na pitanje 4 po5tonisam strudnjak za pitanja federalizma).

s Videti rettltatc istraZivania u knjizi S. Mihailoviia (cd),lzmedu ospo-

ravonja i podrike,IDN, Bcograd, 1997. Kao i M' Lazii(cd), RestratiJtkaciia u

.ju go s lov e ns kom druitv u (tt itampi).

x

af,tro

2rN

JG

1 6 8 r69