Embed Size (px)
Citation preview
DOPRINOS ALTERNATIVNIH DOPRINOS ALTERNATIVNIH POLJOPRIVREDNIH SISTEMA POLJOPRIVREDNIH SISTEMA
ODRŽIVOM RAZVOJU ODRŽIVOM RAZVOJU POLJOPRIVREDEPOLJOPRIVREDE
DOPRINOS ALTERNATIVNIH DOPRINOS ALTERNATIVNIH POLJOPRIVREDNIH SISTEMA POLJOPRIVREDNIH SISTEMA
ODRŽIVOM RAZVOJU ODRŽIVOM RAZVOJU POLJOPRIVREDEPOLJOPRIVREDE
Univerzitet u Novom SaduUniverzitet u Novom Sadu
Poljoprivredni fakultetPoljoprivredni fakultet
Prof. dr Vesna RodićProf. dr Vesna Rodić
Zašto održivi razvoj?
Postojeći sistem ekonomije, koji ne vrednuje prirodna dobra na adekvatan način, je DUGOROČNO NEODRŽIV.
Ekolozi ovakvu ekonomiju poredesa karcinomom koji se širi dok ne uništi domaćina, dakle i sebe samog.
Izlaz je ponuđen u obliku tzv. koncepta održivog razvoja, (sustainable development) koji se zasniva na ekonomskom razvoju usklađenom sa mogućnostima ekosfere.
- MILENIJUMSKI CILJ -
Koja je najpoznatija definicija održivog razvoja?
Razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjih bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da podmire njihove vlastite potrebe.
*Brundtlandova komisija, 1987.
godine
Koračati napred ne gazeći sve pred sobom!
Ekonomija ne može da funkcioniše nezavisno od životne sredine!
Poljoprivreda u tom pogledu nije i ne može biti izuzetak!
Ciljevi poljoprivrede
• Povećanje obima proizvodnje, • Ostvarenje ekonomskih rezultata,
• Održivi razvoj (ekonomska, socijalna i ekološka održivost).
Poljoprivreda prošlosti - zadovoljavanje sopstvenih potreba (kruženje materije unutar gazdinstva).
Do sredine prošlog veka ovakav sistem nije dovodio do značajnijeg zagađenja.
U toku industrijalizacije sve više su uključivani neobnovljivi resursi, a poljoprivreda je sve više poprimala obeležja industrijske proizvodnje:
- sve je veća specijalizacija; - sve je više hemijskih inputa; - sve je manje živog, a sve više minulog rada; - proces kruženja materije je narušen; - zemljište je degradirano ...
Pretpostavke na kojima se zasniva ovakva proizvodnja i upravljanje njome su:
-da je priroda konkurent koga treba savladati
- da se progres meri samo i jedino profitom.
Ovakav pristup neminovno donosi negativne posledice na ŽS i ljudsko zdravlje
i sve veću ekološku, ekonomsku i društvenu
zabrinutost.
Šta treba menjati pa da poljoprivreda bude održiva?
• Način gazdovanja zemljištem, • Strukturu proizvodnje,• Primenu hranljivih materija i• Primenu sredstava za zaštitu bilja.
To se može desiti samo postepeno, pod kontrolisanim uticajem mnogih činilaca, potpomognuto regulativnim uticajem agrarne politike i aktivnošću samih proizvođača.
Alternativni poljoprivredni sistemi – u industrijski razvijenim zemljama, sredinom 70-tih godina XX veka, kao reakcija na sve izraženiju degradaciju životne sredine.
Smatra se da je teorijsku osnovu ovim sistemima dao Rudolf Štajner koji je još 1924. godine objavio knjigu
“Kurs poljoprivrede”.
Od sredine 80-tih godina XX veka ovaj pokret je postajao sve širi. Zašto baš tad?
Postoji više oblika i više naziva ove proizvodnje:• sistemi niskog ulaganja,• bioproizvodnja,• ekoproizvodnja, • biogazdovanje, • biološka poljoprivreda, • kontrolisana poljoprivreda,• organska proizvodnja itd.
Bez obzira na naziv, zajednička karakteristika je da se pored količine i kvaliteta željenog proizvoda vodi računa i o dugoročnom uticaju sistema na očuvanje prirodnih resursa i životne sredine.
Opšte karakteristike svih tzv. alternativnih poljoprivrednih sistema su:
• ravnoteža biljne i stočarske proizvodnje;• uvođenje čvrstih plodoreda, • gajenje otpornih sorti i rasa,• primena organskih đubriva,• minimalizacija obrade zemljišta, • primena bioloških mera zaštite itd.
Za sada - na manjim gazdinstvima, u zemljama sa visokim životnim standardom.
GLOBALNO GLEDANO, U SKORIJOJ BUDUĆNOSTI NEMA ŠANSE DA ALTERNATIVNA POLJOPRIVREDA POSTANE VLADAJUĆI SISTEM GAZDOVANJA!
Konvencionalna poljoprivreda mora da iznađe način da postane održiva.
Ali...
Bavljenje alternativnom poljoprivredom može da bude stvar izbora pojedinca.
Organska proizvodnja
Zasnovana na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija;
U njoj je isključena (ili vrlo limitirana)primena sredstava sintetičko-hemijskog porekla, regulatora rasta i aditiva, a nije dozvoljeno ni korišćenje GMO.
Kao takva, u skladu je sa konceptom OR, koji je svojom strategijom razvoja kao cilj prihvatila i naša zemlja i stoga je poželjna.
Međunarodna Regulativa
• IFOAM-ovi standardi (1980 i 1992) Basic Standards for Organic Agriculture and Food Processing
• EEC Council Regulation (2092/91)• EEC Council Regulation (1804/99)• Najnovija uredba (834/2007) usvojena 28.juna 2007. primenjivaće se od 1.1.2009.
Domaća regulativa
Februara 2005. godine u Ministarstvu poljoprivrede osnovan je Odsek za organsku proizvodnju
Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima usvojen u julu 2006. godine (Službeni glasnik RS, br. 62/2006)
Pravilnici: Pravilnik o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda Pravilnik o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda Pravilnik o uslovima koje treba da ispuni pravno lice koje izdaje Pravilnik o uslovima koje treba da ispuni pravno lice koje izdaje
sertifikat, odnosno resertifikat za organsku proizvodnju sertifikat, odnosno resertifikat za organsku proizvodnju Pravilnik o izgledu oznake i nacionalnog znaka organskih Pravilnik o izgledu oznake i nacionalnog znaka organskih
proizvoda proizvoda Pravilnik o uslovima i načinu prometa organskih proizvoda Pravilnik o uslovima i načinu prometa organskih proizvoda Pravilnik o načinu vođenja evidencije i sadržini izveštaja na Pravilnik o načinu vođenja evidencije i sadržini izveštaja na
osnovu kojih se vodi evidencija u organskoj proizvodnjiosnovu kojih se vodi evidencija u organskoj proizvodnji Pravilnik o obrascu službene legitimacije inspektora za organsku Pravilnik o obrascu službene legitimacije inspektora za organsku
proizvodnjuproizvodnju Spisak ovlašćenih organizacija za izdavanje sertifikata, odnosno Spisak ovlašćenih organizacija za izdavanje sertifikata, odnosno
resertifikata za organske proizvode za 2008. godinuresertifikata za organske proizvode za 2008. godinu Pravilnik o metodama organske stočarske proizvodnje i Pravilnik o metodama organske stočarske proizvodnje i Pravilnik o metodama biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih Pravilnik o metodama biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih
plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivredeplodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede
Očekuje se do kraja godine objavljivanje Pravilnika Očekuje se do kraja godine objavljivanje Pravilnika o tehnološkim postupcima u preradi, načinu i o tehnološkim postupcima u preradi, načinu i sredstvima za čišćenje tehnoloških linija, sredstvima za čišćenje tehnoloških linija, dozvoljenim satojcima, pomoćnim sredstvima dozvoljenim satojcima, pomoćnim sredstvima aditivima i pomoćnim supstancamaaditivima i pomoćnim supstancama
Činjenice (1)
Činjenice (2)
Area under organic management – share per continent
Organic farms – share per continent
Činjenice (3)
Činjenice (4)
Share of organic area in Agricultural Area (EU-15, 1993 - 2003)
Činjenice (5)
Percentage share of organic area in AA (EU-25, 2003)
Činjenice (6)
Region
Source: FiBL Survey 2005/2006
Zemlja Površina pod organskom
proizvodnjom (ha)
Procenat od ukupnih PP
Broj organskih
farmi
Srbija 20.542 (?) 0,37 3.000
Bugarska 12.286 0,23 351
Hrvatska 7.355 0,23 265
Albanija 804 0,07 57
Makedonija 192 0,02 50
BiH 310 0,01 122
Šta su mane ovakvih sistema?
• Niži prinosi koji se ostvaruju (9-36%), • Veliko ulaganje živog rada,• Veći proizvodni i tržišni rizici.
To ovu proizvodnju čini ekonomski manje stabilnom, posebno - ako se putem cena to ne može nadoknaditi.
Zato se i postavlja pitanje ekonomske održivosti, a time i održivosti uopšte.
Kada je proizvodnja ekonomski opravdana?
TROŠKOVI < KORISTI
KORIST = (prinos * cena) + ostalo
Prosečni troškovi proizvodnje na organskim i konvencionalnim farmama u Nemačkoj (€/ha)
Organske farme Konvencionalne farme Elementi troškova
Vrednost Struktura Vrednost Struktura
Ukupni troškovi 1647 100,00 2015 100,00 Varijabilni troškovi 520 31,57 878 43,57
U biljnoj: 95 18,27 183 20,84 Seme i rasad 66 69,47 38 20,76 Đubriva 7 7,37 97 53,00 Pesticidi 1 1,05 37 20,22 Ostalo 21 22,10 11 6,01
U stočarskoj: 229 44,04 549 62,53 Nabav. stoka 54 23,58 116 21,13 Stočna hrana 98 42,79 298 54,28 Ostalo 77 33,62 135 24,59
Marketing, prerada 58 11,15 8 0,91 Ugovoreni rad 73 14,04 73 8,31 Ostali VT 65 12,50 66 7,52
Fiksni troškovi 1127 68,43 1137 56,43 Plate 98 8,70 56 4,93 Amortizacija 317 28,13 334 29,37 Održavanje 181 16,06 188 16,53 Osiguranje 83 7,36 93 8,18 Zakupnine 112 9,94 121 10,64 Ostali OT farme 336 29,81 344 30,26
ElementiOrganska Konvencionalna
d/ha Struktura d/ha Struktura
I Direktni troškovi 116 492,00 74,35 139 945,00 74,35
1. Materijalni troškovi 26 717,00 17,05 80 845,00 42,95
a) mineralna đubriva
- - 4 480,00 2,38
b) pesticidi - - 75 150,00 39,92
c) vezivo 1 215,00 0,78 1 215,00 0,65
d) kvašljivi sumpor 5 832,00 3,72 - -
e) bakar 8 970,00 5,72 - -
f) bordovska čorba 7 200,00 4,60 - -
g) stajnjak 3 500,00 2,23 - -
2. Usluge traktora 26 775,00 17,09 15 300,00 8,13
3. Bruto zarada radnika
63 000,00 40,21 43 800,00 23,27
II Opšti troškovi 40 189,32 25,65 48 280,00 25,65
III Ukupni troškovi 156 681,32 100,00 188 225 60 100,00
Troškovi proizvodnje i finansijski rezultat konvencionalne i organske proizvodnje grožđa u AD NAVIP DOO Fruškogorac Petrovaradin u 2002. godini
PRINOSI zaostaju (9-36%)
Međutim...
CENA ovako proizvedenih proizvoda je prosečno oko 50% veća od cene konvencionalnih proizvoda (zavisno od proizvoda, zemlje i kanala prodaje).
TROŠKOVI < KORISTI
KORIST = (prinos * cena) + ostalo
Neki primeri:
• Cena organske pšenice je veća od cene konvencionalne od 52% u Norveškoj do 123% u Španiji,
• Cena organskog krompira je veća od cene kovencionalnog od 36% u Danskoj do preko 500% u Austriji i Velikoj Britaniji. Za stočarske proizvode premijske cene su nešto niže:
• Za mleko od 8% u Švajcarskoj do 36% u Danskoj,• Za goveđe meso od 10% u Norveškoj do 110% u Italiji, • Za svinjsko meso od 30% u Švajcarskoj do 78% u Austriji • Za jaja od 30% u Švajcarskoj i GB do 182% u Holandiji.
Finansijska pomoć države u zemljama EU, kretala se npr. -od 600 Eura/ha godišnje za jednogodišnje ratarske useve
-do 900 Eura/ha godišnje za višegodišnje ratarske useve.
Zašto?
?TROŠKOVI < KORISTI
KORIST = (prinos * cena) + ostalo
Rad sertifikacionih organizacija kontrolišu inspektori Rad sertifikacionih organizacija kontrolišu inspektori za organsku proizvodnju Ministarstva - Generalni za organsku proizvodnju Ministarstva - Generalni inspektoratinspektorat
Od 2007. godine poljoprivredna gazdinstva se u Od 2007. godine poljoprivredna gazdinstva se u Registru gazdinstava mogu registrovati kao organskaRegistru gazdinstava mogu registrovati kao organska
Na osnovu izveštaja ovlašćenih sertifikacionih Na osnovu izveštaja ovlašćenih sertifikacionih organizacija Ministarstvo od 2008. godine vodi organizacija Ministarstvo od 2008. godine vodi jedinstvenu evidenciju proizvođačajedinstvenu evidenciju proizvođača
Uloga države kod nas
Dosadašnja pomoć2005 - sredstva za nadoknadu troškova sertifikacije organskih 2005 - sredstva za nadoknadu troškova sertifikacije organskih proizvodaproizvoda
2006 - podsticajna sredstva za razvoj i promociju organske 2006 - podsticajna sredstva za razvoj i promociju organske proizvodnje proizvodnje
2007 - podsticajna sredstva za podršku razvoju organske 2007 - podsticajna sredstva za podršku razvoju organske proizvodnje proizvodnje
20082008 - - sredstva za sredstva za subvencionisanje prelaza na organsku subvencionisanje prelaza na organsku proizvodnju tj. za period konverzijeproizvodnju tj. za period konverzije
Organizovano prisustvo proizvođača organskih proizvoda na Organizovano prisustvo proizvođača organskih proizvoda na međunarodnom sajmu “Bio fach” u Nirnbergu (2004, 2006 i međunarodnom sajmu “Bio fach” u Nirnbergu (2004, 2006 i 2007)2007)
Predlog mera za 2009. g.
- Subvencije za period konverzije
- Podrška sertifikaciji organske proizvodnje
- Podrška uspostavljamu demonstraciono-edukacionih organskih farmi
- Podrška uvođenja organske proizvodnje u zaštićena prirodna dobra
- Podrška radu na edukaciji poljoprivrednika o organskoj proizvodnji kao i
- Promocija organske poljoprivrede
Organska proizvodnja, dakle, može biti profitabilna pod uslovom da proizvod nađe kupca (WTA & WTP).
Da li je to lako?
TROŠKOVI < KORISTI
KORIST = (prinos * cena) + ostalo
Organski proizvodi – tek oko 1% globalnog tržišta hrane.
Ali ...
Prosečne godišnje stope rasta 15-20%.
Promet organske hrane i pića dostigao je u 2004. godinioko 27 milijardi USD$, a procenjuje se da će do 2010. godine dostići 60 - 90 milijardi US.
Rezultati naših istraživanja
Stavovi proizvođačaSlika 4. Da li ste čuli za organsku proizvodnju?
da 75%
ne25%
Slika 5. Da li raspolažete potrebnim znanjima o organskoj proizvodnji?
5%
25%
70%
da
delimično
ne
Histogram 10. Da li postoje uslovi za organsku proizvodnju?
50%
15%
35%
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%
postoje uslovi
ne postoje uslovi
ne znam
Histogram 13. Da li postoje mogućnosti za plasman organskih proizvoda?
70%
25%
0%5%
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
da, nainostranimtržištima
da,i kod nas ina inostranim
tržištima
da samo nadomaćem
tržištu
ne znam
85%
0%
15%
0% 20% 40% 60% 80% 100%
da
ne
ne zna
Histogram 12. Da li država treba da pomogne organsku proizvodnju?
Hitogram 15. Da li biste se Vi bavili organskom proizvodnjom?
25%
0%
75%
0% 20% 40% 60% 80%
da
ne
ne znam
Histogram 14. Šta bi za Vas bio podsticaj da se bavite organskom proizvodnjom?
80%
5%
10%
5%
0% 20% 40% 60% 80% 100%
profit
održivi razvoj
oba
ne znam
Naši potrošači kupuju tzv. zdravstveno -bezbednu hranu
64%15%
9%12%
Ponekad Često Redovno Ne
Stavovi potrošača
Najčešći razlog za to je briga o zdravlju
50%22%
28%
Zbog odsustva materija štetnih po zdravlje
Zbog već narušenog zdravstvenog stanja
Ostali razlozi
Potrošači su spremni da za takav proizvod plate više...
78%
18%4%
Platio bih više Nisam siguran Ne bih platio više
... ali ne mnogo više
57%33%
10%
Do 20% više 20-50% više preko 50% više
Dakle, određena “premija” da, ali...
Instrumentima marketing MIX-a se mora uticati na:
- KOLIČINE proizvoda koje se mogu plasirati - CENE koje se mogu ostvariti.
Šta sami proizvođači mogu učiniti da ova proizvodnja bude unosan
biznis?
• Ovladati tehnologijom proizvodnje;
• Kontrolisati troškove (period konverzije je olakšan, već imamo niske inpute, imamo iskustvo, znanje i tradiciju, a i radna snaga je jeftina);
• Obezbediti sertifikat za svoj proizvod jer im niko na reč neće verovati da se radi o organskom proizvodu.
Savetodavci im u svakom od ovih koraka mogu pomoći!
Označavanje u EU
Savet EU je marta 2000. g. ustanovio logo s ciljem da se poveća verodostojnost organskih proizvoda u očima potrošača i obezbedi bolja identifikacija.
Označavanje kod nas
KKrajem 2006. godine rajem 2006. godine izabran je i izabran je i nacionalni znak kojim nacionalni znak kojim se obeležavaju se obeležavaju sertifikovani sertifikovani proizvodiproizvodi
Sertifikacija
U 2008. godini ovlašćenje Ministarstva su U 2008. godini ovlašćenje Ministarstva su dobile tri sertifikacione kuće: dobile tri sertifikacione kuće:
SUOLO E SALUTE SERBIAN D.O.O., Velika Plana
SGS –Beograd
EVROCERT D.O.O. Beograd
Zahteve za dobijanje ovlašćenja za 2009. godinu podnelo je 8 sertifikacioih kuća
I na kraju da rezimiramo...
• Konvencionalni poljoprivredni sistemi nisu dugoročno održivi,
• Alternativni sistemi su više u skladu sa konceptom OR,
• Zbog sve veće brige o ŽS ovi sistemi, od kojih je organska proizvodnja najrašireniji i najpoznatiji oblik, su u ekspanziji,
• Za očekivati je da će se i u našoj zemlji ovi sistemi u budućnosti razvijati.
• Oni će biti u duhu održivosti samo i jedino ako i sami budu održivi na dug rok,
• To u uslovima tržišne ekonomije i potrošačkog društva, mogu biti jedino ako su ekonomski opravdani.
• Koliko će se neki proizvođač, lokalna zajednica ili čitava država baviti ovakvim oblicima proizvodnje pitanje je na koje je teško dati odgovor.
• Na nivou užeg ili šireg regiona to je stvar strategije razvoja, a na nivou proizvođača – pojedinaca ili asocijacija proizvođača, to je stvar poslovne odluke.
• Prirodne uslove imamo, tehnologije proizvodnje su poznate, zakonski okviri postoje, a postoje i potrošači koji ove proizvode žele i spremni su da ih plate više nego konvencionalne;
• U rukama je samih proizvođača, kao i svih koji učestvuju u lancu “od njive do trpeze”, da ovu proizvodnju učine profitabilnom - ovladaju modernim tehnologijama, kontrolišu troškove, obezbede sertifikat i nađu (stvore) kupce.Zadatak je savetodavaca da im u tome pomognu!
• Država bi morala da prizna da je suštinski, dugoročno, konvencionalna proizvodnja ta koja je skuplja i dok se mehanizam internizacije šire ne prihvati, mora da pomaže proizvodnju koja manje zagađuje.
• Bez napred navedenog, deklarativno zalaganje za održivi razvoj poljoprivrede, usklašen sa mogućnostima ekosfere, ostaće samo mrtvo slovo na papiru.
