5. januar 2017. godine

Inspektori donose - stalan posao

Gotovo 15.000 neprijavljenih radnika posle kontrole zasnovalo radni odnos. Povećanje od 40 odsto u odnosu na

2015. godinu. Veći prihodi Fonda PiO

SA gotovo 15.000 radnika koji su zatečeni kako rade na

crno poslodavci su posle nadzora inspekcije rada zasnovali

radni odnos. To je za 40 odsto više nego 2015. godine. Do

ugovora o radu je, prema podacima Inspektorata za rad,

došlo čak 14.993 radnika, dok je pretprošle godine to

učinilo 10.675 osoba koje nisu bile prijavljene.

Povećanjem broja zaposlenih sa kojima su poslodavci

zasnovali radni odnos i naplatom doprinosa, prihodi

Republičkog fonda PIO u 2016. godini su viši za 15

milijardi dinara u odnosu na 2015. Republički fond PIO je

na ime dotacija iz budžeta povukao 13,26 milijardi dinara manje u odnosu na 2015.

- Prioritet Inspektorata za rad je suzbijanje rada na crno, koji se realizuju nadzorima po službenoj dužnosti, po

zahtevima stranaka, pojačanim vanrednim inspekcijskim nadzorima i preventivnim delovanjem - kaže Bojan Jocić,

direktor Inspektorata. - Da bi efekti bili što veći imamo i vanredne inspekcijske nadzore u određenoj delatnosti i na

određenoj teritoriji, kako u toku redovnog radnog vremena, tako i noću i u dane vikenda, često po principu rotacije

inspektora.

Uočeno je da pojedini poslodavci, kod kojih su inspektori rada zaticali neprijavljene radnike, posle izvesnog vremena

od nadzora, ponovo angažuju radnike bez papira, a poneki čak i odjavljuju zaposlene sa evidencije Fonda PIO. Zbog

toga je inspekcija rada dva puta tokom 2016. godine, u julu i septembru, izvršila vanredne nadzore kod poslodavaca

kod kojih je prilikom nadzora tokom 2016. zatečeno tri i više radnika na radu na crno.

I FIRME BEZ PAPIRA

- OD početka primene Zakona o inspekcijskom nadzoru, prema podacima Agencije za privredne registre, povećan je

broj registrovanih privrednih subjekata za više od 20.000, a svakako su tome doprineli i nadzori inspekcije rada nad

neregistrovanima - kaže Jocić.

Za šest meseci otkriveno je 1.129 firmi bez papira u kojima je radilo 1.027 radnika na crno.

Stotine evra samo za čuvanje kredita

U pojedinim bankama nije dovoljna zarada od kamata i

provizija - "zaračunavaju" i održavanje zajma. Trošak od 0,5

do 1 odsto. Stambena pozajmica od 45.000 evra "košta"

godišnje do 450 evra

POJEDINIM bankama nije dovoljna zarada od paprenih

kamata, ni visokih provizija, već naplaćuju i godišnje

održavanje kredita. To je trošak od 0,5 do jedan odsto na

ostatak duga, što nije mala stavka u otplati bilo kog zajma.

Ova provizija se zaračunava na sve kredite, od stambenih do

gotovinskih. Tako će godišnje održavanje stambene

pozajmice sa dugom od 45.000 evra, koštati najmanje 225, a najviše 450 evra, pored svih troškova koji prate ovaj

zajam.

Isto važi i za gotovinske kredite. Zavisno od iznosa zajma dodatan namet može da bude od 5.000 do 10.000 dinara.

Ovi krediti kod većine banaka imaju i takozvani administrativni trošak, koji iznosi od jedan do 3,50 odsto. To znači

da ako neko uzme keš kredit od 500.000 dinara, za administrativni trošak mora da izdvoji 17.500 dinara, a za

godišnje održavanje ovog zajma još 5.850 dinara.

Mnogi građani često ne provere sve troškove koji prati kredit koji uzimaju vodeći se nižom kamatnom stopom. Kada

uđu u kredit, shvate da imaju mnogo više obaveza nego da su se opredelili za neku drugu banku sa nešto većom

kamatom.

- Zakon o obligacionim odnosima predviđa da banka građaninu odobrava određeni iznos novca, a da ga korisnik

vraća uz ugovorenu kamatu. S druge strane, cena kredita je jedan od bitnih elemenata ugovora i predstavlja vrednost

koštanja zajma. Po ta dva osnova, dolazimo do zaključka da banka samo kamatu može naplaćivati kao cenu kredita i

ništa drugo - kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih korisnika "Efektiva".

Ako i postoji određeni trošak obrade kredita, kako kaže Gavrilović, banka bi morala da ga dokaže i da klijentu

taksativno nabroji. Svakako ga ne može naplaćivati u procentualnom iznosu od vrednosti kredita. Kako naglašava

Gavrilović, nemački vrhovni sud je zabranio bankama da naplaćuju bilo kakve provizije, već se za kredit plaća samo

kamata.

- Kod nas to još ne postoji. Ali, ukoliko banka ima neki trošak prilikom obrade kreditnog zahteva, on mora biti isti za

sve klijente i prikazan u određenom novčanom iznosu. Kada ga banka naplaćuje u procentualnom iznosu, od

vrednosti kredita, ona za isti posao koji obavi sa dva klijenta, više novca naplati od onog koji je uzeo veći kredit -

naglašava Gavrilović.

MAME REKLAMOM

IMAMO situaciju, kako kaže Dejan Gavrilović, da banka reklamira kredit kao jeftin, nudeći ga klijentu kao kredit sa

niskom kamatnom stopom, a s druge strane naplaćuje dodatne troškove. Na primer, mesečno ili godišnje održavanje

kredita, što diže cenu kredita, a klijent je obmanut da je uzeo jeftin kredit.

NOVOSTI SAZNAJU Poreznici zatvorili i "Franš"

Pojačane kontrole inspektora uoči praznika, a među zakatančenim i kultni beogradski restoran. Pronađen višak robe u

magacinu. Otvaranje posle Božića. Posle provere 136 objekata, 62 "ne radi"

PORESKI inspektori zatvorili su, uoči dočeka 2017. godine,

poznati beogradski restoran "Franš". Privremeni katanac na

vrata ovog ugostiteljskog objekta stavljen je 31. decembra, a

za goste će ponovo biti otvoren posle Božića. Kako

"Novosti" saznaju, razlog zatvaranja nije neizdavanje

fiskalnih računa, već utvrđen višak robe u magacinu.

U Poreskoj upravi Srbije nisu želeli da komentarišu

pojedinačne slučajeve. Samo nam je rečeno da su njihovi

inspektori u redovnim vikend-kontrolama tokom decembra

2016. kontrolisali rad 136 ugostiteljskih objekata u

dvadesetak mesta širom Srbije.

Nepravilnosti u radu su utvrđene u 62 ugostiteljska objekta (45,5 odsto) po osnovu kojih je poreskim obveznicima

izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti, jer je kontrolom utvrđeno da se ne evidentira promet preko

fiskalnih kasa ili imaju radnike koji nisu prijavljeni. Biće pokrenut i postupak utvrđivanja prekršajne odgovornosti -

rečeno je "Novostima" u Poreskoj upravi.

Kako ističu, poreski inspektori su, između ostalih, u decembru 2016. kontrolisali rad i poreskih obveznika

ugostiteljskih delatnosti u turističkom centru Kopaonik i na manifestaciji "Novogodišnji sajam" u Beogradu.

- U postupku kontrole ugostitelja na Kopaoniku, u jeku zimske turističke sezone u 10 objekata od 16 kontrolisanih

(62,50 odsto) utvrđene su nepravilnosti po osnovu kojih je obveznicima izrečena mera privremene zabrane obavljanja

delatnosti, jer je utvrđeno da se u njima ne evidentira promet preko fiskalne kase ili imaju neprijavljenih radnika i

biće pokrenut postupak za utvrđivanje prekršajne odgovornosti - ističu u PURS.

Kontrolisani su i ugostiteljski objekti na vrlo posećenoj manifestaciji "Novogodišnji sajam" u Beogradu. Kod svih pet

kontrolisanih ugostiteljskih objekata utvrđene su nepravilnosti u radu zbog kojih su i izrečene mere privremene

zabrane obavljanja delatnosti, jer je kontrolom utvrđeno da se ne evidentira promet preko fiskalne kase i imaju

neprijavljene radnike.

Poreznici najavljuju još oštrije kontrole. Poreska uprava će i u ovoj godini nastaviti sa aktivnostima koje

podrazumevaju potpunu, jednoobraznu primenu važećih propisa, kako prema ugostiteljima tako i prema svim ostalim

poreskim obveznicima na teritoriji Srbije - upozoravaju u PURS. - Apelujemo na sve poreske obveznike da poštuju

propise i razvijaju kulturu plaćanja poreza u interesu kako njih samih, tako i svih građana Republike Srbije.

Podizanjem svesti da je plaćanje poreza zakonska obaveza koja važi za sve, biće smanjena i potreba za kontrolama.

GAZDA SE NE JAVLjA Tokom jučerašnjeg dana nekoliko puta smo pokušali da kontaktiramo s vlasnikom

"Franša" Nikolom Dimitrijevićem, ali on nije odgovarao na naše pozive i poruke, tako da nismo uspeli da saznamo

koliko je aranžmana za doček Nove godine prodao i da li je vratio novac koji su ljudi dali za doček.

STATISTIKA

U toku dvanaest meseci 2016. godine, inspektori Poreske uprave imali su ukupno 20.892 kontrole. Od tog broja,

tokom 7.473 kontrole proveravalo se evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa, ali i radnopravni status angažovanih

radnika.

Od 7.473 kontrole prometa preko fiskalnih kasa, u 2.942 (39,37 odsto) objekata utvrđene su nepravilnosti i podneti su

zahtevi za pokretanje prekršajne odgovornosti. Zabrana obavljanja delatnosti izrečena je u 2.527 objekata ili 33,82

odsto, 371 objekat je privremeno zatvoren zbog neprijavljenih radnika, a 2.156 objekata zbog neevidentiranja

prometa.

Pečat i dalje živi u zakonima i uredbama

Pečat i dalje živi u 60 zakona i podzakonskih akata i mora da se koristi, iako je država formalno odlučila da oslobodi

privredu obaveze pečatiranja dokumenata, objavio je NALED.

Značajan broj propisa koji su zadržali pečat u upotrebi donet je ili menjan nakon usvajanja Zakona o privrednim

društvima, suprotno nastojanjima da se privrednici

rasterete nepotrebne birokratije, navedeno je u

NALED-ovom medijskom servisu za januar 2017.

Zakon o privrednim društvima od 2011. propisuje da

firma nije dužna da upotrebljava pečat, ako zakonom

nije drugačije propisano.

Ova mogućnost iskorišćena je, primera radi, u Zakonu

o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je uveo

obavezu bankama da pečatiraju potvrde, ali je posebno interesantno da su za ova dva zakona narodni poslanici glasali

na istoj sednici Skupštine Srbije.

NALED ukazuje da je postupak započinjanja poslovanja nepotrebno opterećen zahtevom banaka da se pri otvaranju i

korišćenju računa mora koristiti pečat.

Obaveza pečatiranja postoji u ukupno 10 zakona među kojima su zakoni o žigovima, DRI, javnim skladištima za

poljoprivredne proizvode, zaštiti industrijskog dizajna, međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju,

obligacionim odnosima, oznakama geografskog porekla, udruženjima i zadužbinama.

U preostalih 50 uredbi, pravilnika, odluka i uputstava, takođe se pominje pečat, ali je većina njih praktično

nezakonita, odnosno delovi koji se odnose na obavezu pečatiranja, jer se pečat ne pominje u zakonima na osnovu

kojih su doneti, navodi NALED.

Izrada pečata u proseku košta od 1.660 do 2.800 dinara, što nije veliki trošak, ali kada se u obzir uzme količina papira

koje privreda mora svakodnevno da pečatira troškovi su značajni, kaže Vojislav Genić, član UO NALED-a i direktor

SAP West Balkans.

Akcionim planom za unapređenje pozicije Srbije na Doing Business listi Svetske banke, kako dodaje, predviđeno je

da se razmotri mogućnost ukidanja pečata izjednačavanjem sa elektronskim potpisom ovlašćenog lica.

"NALED će uz podršku ambasade Velike Britanije i britanskog Fonda za dobru upravu sprovesti analizu postojećeg

stanja, kao i troškova i koristi od eliminisanja pečata, a potom i predložiti izmene propisa kojima se njegova upotreba

stavlja van snage", najavljuje Genić.

NALED podržava ideju i da se privredi omogući korišćenje elektronskog pečata.

Elektronski pečat bio bi novina u poslovanju u Srbiji, jer firme sada ne mogu da imaju svoj kvalifikovani elektronski

potpis.

NALED: Samo deset žena na čelu gradova i opština

Na mestu gradonačelnice ili predsednice opštine u više od 160 lokalnih samouprava u Srbiji se, posle izbora u aprilu

prošle godine, našlo samo deset žena, ili 6,02 odsto od ukupnog broja lokalnih lidera, objavila je danas Nacionalna

alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

To je, kako se ocenjuje u medijskom servisu NALED-a za 2017. godinu, ipak napredak u odnosu na prethodni

mandat kada je gradove i opštine vodilo sedam dama.

Od njih sedam, poziciju gradonačelnice ili predsednice opštine zadržale su četiri žene- Jasna Avramović

(Smederevo), Jelena Trifunović (Svrljig), Vesna Stambolić (Lučani) i Dubravka Kovačević Subotički (Pećinci), dok

su šansu dobile Stana Đember (Čoka), Aleksandra Popović (Surdulica), Irena Vujović (Savski venac), Sanja Stajić

(Merošina), Dragana Mitrović (Vršac) i Dušanka Golubović (Sombor).

Ženama u našoj zemlji je, kako poručuju iz NALED-a, na raspolaganju veoma mali broj programa koji ih osnažuje i

podstiče da se uključe u politički, društveni i ekonomski život, a situacija je posebno alarmantna u ruralnim

područjima gde je više od 50 odsto žena nezaposleno i jedna su od najugroženijih i najranjivijih grupa.

Iz tog razloga, NALED će, kako je saopšteno, raditi sa lokalnim samoupravama na konkretnim programima podrške

za žene koje se bave malim biznisom, turizmom, poljoprivredom i starim zanatima.

Sa izuzetkom Smedereva, Sombora i Vršca, damama su posle aprilskih izbora poverene relativno male samouprave.

Zajedno pokrivaju tek 6,5 procenata teritorije Srbije i u njima živi nešto više od 380.000 stanovnika.

Savski venac, Vršac i Pećinci po razvijenosti svrstane su u I grupu, Sombor i Smederevo u grupu II, a Lučani i Čoka

u grupu III.

Merošina, Surdulica i Svrljig ne samo da su u grupi najnerazvijenih opština, već su među 19 samouprava koje se

smatraju devastiranim jer su ispod 50 procenata republičkog proseka po razvijenosti.

Prema podacima Razvojne agencije Srbije, prosečna stopa nezaposlenosti u ovih 10 lokalnih samouprava je 34 odsto.

Najviša je u Merošini, Surdulici, Čoki i Svrljigu, a najmanja na Savskom vencu.

Prosečna plata iznosi 334 evra i najviša je u Vršcu i Savskom vencu, a najniža u Merošini, Svrljigu i Čoki, navodi

NALED.

Sa e-pečatom bi pravna lica mogla da overavaju elektronske dokumente i obezbede im kvalitetniju zaštitu u odnosu

na postojeći oblik pečatiranja.

Raspisan javni poziv privredi za kredite i bespovratna sredstva

U okviru podsticaja preduzetništva, Ministarstvo privrede i Fond za razvoj dodeliće tri milijarde dinara malim i

srednjim preduzećima, zadrugama i preduzetnicima za unapređenje poslovanja. Ova podrška se privrednicima pruža

kroz razvojne projekte koji predstavljaju kombinaciju 20 odsto bespovratnih sredstava države i 80 procenata

povoljnog kredita Fonda za razvoj.

Već deceniju firma iz Rakovice opstaje na tržištu iako joj povoljni krediti do sada nisu bili dostupni. Čak i u protekloj

godini preduzetništva, to im nije pošlo za rukom.

"Ja sam jedan od preduzetnika u Srbiji koji knjige vodi po prostom knjigovodstvu a svi programi koji su bili u 2016.

predviđeni za preduzetnike, meni nisu bili dostupni jer su bili uslovljeni time da preduzetnici moraju voditi knjige po

dvojnom knjigovodstvu", objašnjava Danilo Ranitović iz Rakovice.

U nameri da uvaži primedbe preduzetnika, resorno ministarstvo raspisalo je javni poziv kasnije, a pravo na sredstva

sada imaju svi, bez obzira na vrstu knjigovodstva.

Preduzetnici mogu dobiti i do sedam miliona dinara kredita i 1.750.000 dinara bespovratno. Maksimalni iznos za

preduzeća je četrdeset miliona kreditnih sredstava i deset miliona dinara bespovratno. Kamata je, zavisno od

garancija, od 1,5 do tri odsto, a rok otplate kredita od sedam do 10 godina.

"Mi zaista verujemo da će to dati ozbiljne efekte u 2017. u sektoru koji je najvitalniji i najvažniji. Godina 2017. je

prva godina decenije preduzetništva i mislim da je ovaj program jedan sjajan alat kojim počinjemo tu deceniju",

navodi Dragan Stevanović, državni sekretar Ministarstva privrede.

Za više od dvanaest i po miliona dinara, mala preduzeća mogu da konkurišu ako su krajem 2012. imala bar deset

zaposlenih a u međuvremenu ostvarila rast prihoda ili zaposlenosti za 20 odsto. Na više od dvadeset pet miliona

dinara, mogu da računaju ako su krajem avgusta imali 35 zaposlenih.

"Trgovina, turizam, primarna poljoprivredna proizvodnja nisu obuhvaćeni ovim kreditom a sve ostale delatnosti i sve

oblasti u privredi moći će da apliciraju", ističe Stevanović.

Konkurs je otvoren dok se sredstva ne utroše, Fond za razvoj plasira 2,4 milijarde dinara kredita, a Ministarstvo

privrede 600.000 dinara bespovratno.

Pogodnosti upisa oba supružnika u katastar

Devetog januara stupiće na snagu novi pravilnik o sniženim taksama na osnovu kojeg će pojeftiniti 14 usluga službe

za katastar nepokretnosti. Uvodi se i upis objekata sa zajedničkom svojinom supružnika i upis prava u korist osoba s

invaliditetom.

Supružnici su i do sada mogli zajedno da se upišu kao vlasnici na nepokretnosti, ali nisu bili prepoznati kao posebna

kategorija korisnika usluga katastra, pa su plaćali pun iznos takse od 9.800 dinara. Sada supružnici koji zajedno

kupuju stan i čija se oba imena nalaze u kupoprodajnom ugovoru, svoja prava na nepokretnost moći će da upišu po

najnižoj taksi od 300 dinara.

Danijel Đurović i Svetlana Misić žive u vanbračnoj zajednici, imaju troje dece i planiraju da kupe stan.

"Mislim da je to dobra vest i da svakako treba da se svaki partner, bilo da je žena ili neko drugi, upiše kao suvlasnik

stana. Praktično, zbog nekih životnih problema koji bi mogli da se dese, zbog neke nepažnje muškarca ili žene, nekih

krivih odluka da ne bi neki drugi partner ostao bez tog istog stana", kaže Danijel Đurović.

"Svakako planiramo da kupimo stan i odlično je ovo jer imamo tu mogućnost da se oboje upišemo kao vlasnici tog

istog stana bez obzira što smo u vanbračnoj zajednici. Kad sam radila na popisu stanovništva, primetila sam da su

uglavnom muški pripadnici domaćinstva upisani kao vlasnici nekretnina, tako da ovo je odlična mogućnost da se sad

upišu i suprug i supruga", ističe Svetlana Misić.

Upis oba supružnika u katastar ima poseban značaj za zaštitu prava nad njihovom imovinom.

"Ono zbog čega je važno da se oboje supružnika nađu kao vlasnici upisani u katastar nepokretnosti je činjenica da

takva informacija u katastru nepokretnosti sprečava da samo jedan od supružnika donese odluku o prodaji stana npr.

zbog nekog svog ličnog duga ili zbog nekih problema koje ima. Može se desiti da se jedan od supružnika ponaša

neodgovorno", napominje Maja Radović iz Republičkog geodetskog zavoda.

Zaštićen je i kupac jer će biti informisan o tome ko sve poseduje pravo nad nepokretnosti. Ovu novinu RGZ uveo je

uz podršku Svetske banke kako bi se povećao broj žena upisanih u katastar i time doprinelo rodnoj ravnopravnosti.

Za 25 do 50 odsto snižene su takse za spajanje ili deobu parcele, izgradnju ili dogradnju objekta i za ugovor o

doživotnom izdržavanju.

Skuplja putarina, ali jeftinija registracija kola

Sa 2017. godinom stigla su i poskupljenja cigareta, putarina, a verovatno i alkoholnih pića i struje. Ipak, biće i nekih

pojeftinjenja i to mesa, mleka, grejan

U novoj godini, nove cene. Oni koji uzivaju u duvanskom dimu taj uzitak platiće više i to od 10 do 30 dinara po

paklici cigareta zbog akciza. Zakon o akcizama predviđa da se u periodu od 2017. do 2020. godine na svakih pola

godine akciza povećava za 1,5 dinar. Tako da ce ovaj iznos rasti.

Pretpostavljamo da ste za praznike već pripremili domaća žestoka pića ali kada budete slavili u nastavku ove godine

to ćete platiti više. Ukoliko se budemo dosledno držali uputstava Brisela, dažbine za domaću rakiju i na primer viski

morale bi da budu iste, odnosno naša žestina moraće da poskupi za 192 dinara po litru. To znači da će šljivovica sa

690 dinara poskupeti na 882, viljamovka na 2.112 dinara, lozovača će koštati 712 dinara, a vinjak 1.021.

Kada je u pitanju putarina, ona ce od Božića poskupeti za 10 odsto pa pripremite više sitnih novčanica.

Rast cena električne energije u 2017. predviđen je dogovorom sa MMF-om, a time će biti nastavljeno usklađivanje sa

cenama tog energenta u Evropi. Ipak, ministar energetike Aleksandar Antić tvrdi da su šanse za poskupljenje struje

minimalne pa ćemo tek videti koliko će i da li će poskupeti.

Šta na ove cene kažu građani centralne i severne Srbije, ali i ekonomisti?

“Sve bi bilo u redu kaka bismo dobili više posla i da proradi konkurencija pa bi onda cene o kojima danas pričamo

bile niže a kvalitet viši. Nažalost, danas imamo situaciju da se poreski teret sve više prebacuje na građane sa idejom

da podstaknemo rast privrede ali s druge strane ipak dobijamo rast cena i loš kvalitet proizvoda i , bez obzira šta

statistika kaže, vrlo ograničene mogućnosti za posao”, kaže ekonomista Ljubodrag Savić .

Ne možemo iz ove kože ali možemo da se radujemo nekim pojeftinjenjima, bar neki od nas. Naime, od 1. januara ne

plaćaju se uvozne takse na uvoz živih svinja i svinjskog mesa, ribe, mleka i određenih mlečnih proizvoda iz Evropske

unije pa bi zato ovi proizvodi trebalo da pojeftine za 10 do 30 dinara.

Takođe, Novosađani već od januara jeftinije plaćati grejanje i to za oko 4 odsto

Trebalo bi da pojeftini i registracija vozila jer ce se cena registracije obračunavati po snazi motora.

Sa starim dokumentima moći ćete da se "provučete" još neko vreme, ali

jedna kategorija građana će morati da se "ubrza"

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) više neće izdavati i overavati stare, papirne zdravstvene knjižice.

Ipak, svi oni koji iz bilo kog razloga nisu predali zahtev na vreme, to mogu učiniti i dalje na šalterima filijala, u pošti

ili putem portala E-uprave.

Od ukupno 6.846.998 stanovnika Srbije, koji ostvaruju pravo na

zdravstveno osiguranje, njih 5.577.163 je podnelo zahtev za izdavanje

nove zdravstvene kartice.

Zbog velikog broja podnetih zahteva u poslednjim mesecima prošle

godine rok za izradu kartica je produžen, pa je očekivano vreme od

predaje zahteva do uručenja, produženo do tri meseca.

- Napominjemo, da to ni u kom smislu ne sprečava ljude da ostvare

pravo na zdravstvenu zaštitu i posle 1. januara 2017. godine - kažu u

RFZO.

Onima kojima je pre Nove godine overena stara knjižica, a podneli su zahtev za novu zdravstvenu karticu, kod lekara

će moći da idu na osnovu tih knjižica, i to do isteka overe, odnosno do uručenja zdravstvene kartice. Oni građani koji

su predali zahtev za novu karticu, u domove zdravlja će odlaziti sa potvrdom koju su dobili prilikom predaje zahteva.

- Potvrde se ne izdaju deci, trudnicama i porodiljama, obzirom da u skladu sa Zakonom mogu da koriste staru

zdravstvenu knjižicu, bez obzira što ona nije overena. Potvrda se ne izdaje ni penzionerima koji imaju trajno overenu

staru zdravstvenu knjižicu, a koju mogu koristiti sve do uručenja zdravstvene kartice - napominju iz RFZO.

U slučaju da osigurano lice izgubi overenu "staru" zdravstvenu knjižicu, zdravstvenu zaštitu može da ostvaruju samo

na osnovu potvrde, koju će mu izdati filijala, na osnovu podnetog zahteva za izdavanje zdravstvene kartice.

Nove lične karte izdavaće se dok bude bilo potrebe

Lične karte izdate na starom obrascu, takođe, su važile do 31. decembra 2016. godine, ali u MUP će i za vreme

novogodišnjih i božićnih praznika organizovati prijem zahteva za izdavanje dokumenata za hitne slučajeve.

Uprava za upravne poslove MUP organizovala je tokom decembra u svim policijskim upravama u Srbiji radno vreme

u dve smene, kao i subotom i nedeljom, kako bi što veći broj građana mogao da preda zahteve za ličnu kartu.

To će biti nastavljeno i tokom 2017. godine, dok god za tim bude bilo potrebe. Poseban apel poslat je penzionerima

da požure sa zamenom starih ličnih karata, kako ne bi imali problema prilikom primanja penzija.

SPORT, SEKSUALNO OBRAZOVANJE, UNIFORME Koje sve novine

očekuju đake od 1. septembra

Brojne novine najavljene su u našem školstvu od kako je ministar Mladen Šarčević stupio na dužnost. Šta će sve od

toga početi da se primenjuje od ovog 1. septembra, pitali smo Ministarstvo prosvete.

Fizička aktivnost svaki dan

Od naredne školske godine za učenike petog razreda, obavezni izborni nastavni predmet "fizičko vaspitanje - izabrani

sport" transformiše se u "sportske aktivnosti". Umesto jednog časa nedeljno premeta "fizičkog vaspitanja", sportske

aktivnosti trajaće jedan i po čas nedeljno, a realizovaće se u toku nastavnog dana, kao svakodnevne fizičke

aktivnosti.

Sportske aktivnosti neće ulaziti u fond časova pa se time neće ni povećati opterećenost učenika, dok će sa druge

strane učenici imati mnogo više fizičkih aktivnosti.

Planirane izmene neće umanjiti normu časova nastavnicima fizičkog vaspitanja, već će im norma biti uvećana za pola

časa.

Seksualno i zdravstveno obrazovanje

Još jedna novina tiče se predmeta "fizičko vaspitanje". Iako su, kako naglašavaju u Ministarstvu, kroz školske

programe pristune i teme iz oblasti seksualnog i zdravstvenog vaspitanja, one će od septembra biti zastupljene i to

kroz predemet "fizičko vaspitanje". To će važiti za sve učenike od petog razreda osnovne škole.

Takođe, u okviru drugih predmeta (biologija, građansko vaspitanje, čas razrednog starešine i odeljenske zajednice)

učenicima će se prezentovati sadržaji iz ove oblasti kroz međupredmetno povezivanje.

Preduzetičko obrazovanje, informatika, tehničko

Prema planu od sledeće školske godine učenici od petog do osmog razreda imaće novi model učenja – preduzetničko

obrazovanje. Kako ističu u resornom ministarstvu, nije reč o novom predmetu, dodatnim časovima i opterećenju za

osnovce, već će ovaj model obrazovanja biti uveden kroz međupredmetno uvezivanje sadržaja, a startovaće kao pilot-

projekat.

Učenici ne treba da se plaše dodatnih obaveza, jer su, kako ističu u Ministarstvu, vodili računa o tome - neće dobiti

još jedan čas u nedeljnom rasporedu. Preduzetničko obrazovanje ne znači nužno ostvarivanje neke ekonomske dobiti,

već preduzetništvo može da se realizuje kroz kulturu, matematiku ili druge predmete.

Izmene nastavnog plana i programa odnose se, u najvećem delu, na uvođenje obaveznog nastavnog predmeta

"informatika i računarstvo", promenu programa dosadašnjeg predmeta "tehničko i informatičko obrazovanje" u

smislu uvođenja preduzetništva, a izuzimanja drugih programskih sadržaja.

Uniforma verovatno o trošku roditelja

Sve osnovne škole dobile su upitnike koji treba da popune roditelji i tako se izjasne da li su za uvođenje obavezne

školske uniforme. Anketa još traje, a kompletni podaci se očekuju oko polugodišta.

Za sada se ispotavilo da će roditelji najverovatnije morati sami da kupe uniforme deci, jer kako je saopštilo

Ministarstvo prosvete, "sagledavajući sliku na terenu budžetima kojima škole raspolažu one neće biti u mogućnosti

da finansiraju nabavku uniformi".

A kako će one izgledati, koje će boje biti, odlučivaće škola, a u Ministarstvu veruju da će u odlučivanje biti uključeni

i učenici koji treba da ih nose. Tada bi to deca doživljavala kao deo sebe, kao nešto što su odabrali i što će rado nositi,

smatraju nadležni.

Dva su motiva zbog kojih je Ministarstvo pokrenulo inicijativu uvođenja uniformi u osnovne škole, jedan je, kažu,

smanjenje vršnjačkog nasilja, a drugi razvijanje osećaja pripadnosti školi kao instituciji.

Počinje da radi 200 savetnika

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je konkurs za izbor 200 savetnika - spoljnih saradnika.

Konkursom je planiran izbor do 200 savetnika-spoljnih saradnika, koji će u periodu od 1. februara 2017. do 1.

februara 2019. godine, zajedno sa prosvetnim savetnicima posećivati obrazovno-vaspitne ustanove. Tokom

dvogodišnjeg angažovanja njihov rad će pratiti i evaluirati prosvetni savetnici.

Sve škole dobijaju lektiru

Sve školske biblioteke ove godine dobiće školske lektire. U tu svrhu Ministarstvo je iz budžeta opredelilo 100

miliona dinara. Iznos koji će dobiti škola zavisi od broja učenika i stepena razvijenosti lokalne samouprave u kojoj se

nalazi. Pored školske lektire škola može da odabere i sve ono što smatraju da im je potrebno za kvalitetniji

obrazovno-vaspitni proces imajući u vidu naslove koji im nedostaju u školskoj biblioteci.

Projekti na "čekanju"

Nacionalna matura - koncept do maja

Ispit kojim se završava srednje obrazovanje promeniće formu u kojoj se danas odvija. Rad na osmišljavanju koncepta

velike mature, Ministarstvo prosvete je poverilo posebnoj radnoj grupi.

Prvi koji bi mogli da polažu ovaj ispit, ukoliko se koncept i program ispita usvoje do kraja ove školske godine, bili bi

učenici koji budu završavali četvorogodišnje srednje obrazovanje školske 2020/21. školske godine, odnosno

trogodišnje jednu godinu pre toga.

U međuvremenu, koncept ispita "velika matura" će biti proveravan u celini ili pojedinim delovima, kako bi se pre

njegovog formalnog uvođenja izabrala ona rešenja koja su optimalna za uslove u kojima radi naš obrazovni sistem.

Postignuta je i saglasnost da se tim ispitom omogući dostupnost akademskih studijskih programa u visokom

obrazovanju svim učenicima koji pohađaju četvorogodišnje programe srednjeg obrazovanja.

Radna grupa će do maja 2017. završiti posao na razvijanju koncepcije velike mature, a predlog će biti diskutovan i

proveravan kroz javne i stručne rasprave.

Dualno obrazovanje

U Srbiji je u prethodnom periodu kreiran Nacionalni model dualnog i preduzetničkog obrazovanja na osnovu

iskustava Švajcarske, Nemačke i Austrije. Osnovno polazište u ciljevima našeg modela čine potrebe privrede pa su u

njegovom formiranju ravnopravno učestvovali Ministarstvo prosvete i Privredna komora Srbije.

Ideja je da deca za vreme formalnog obrazovanja steknu funkcionalna znanja stečena u realnom radnom okruženju

kao i da se odmah nakon školovanja zaposle. Na ovaj način smanjiće se u narednom periodu stopa nezaposlenih

mladih do 25 godina.

Nadležni - ministarstvo, predstavnici privrede, lokalne samouporave, nacionalne službe za zapošljavanje, direktori

škola i načelnika školskih uprava rade na tome da u skladu sa našom privredom formulišu nove profile i modernizuju

postojećih. Realizacija se očekuje u narednoj školskoj godini.

Penzionerima od ovog meseca stižu penzije uvećane za 1,5 odsto

Penzionerima u Srbiji ovaj mesec biće isplaćena primanja uvećana za 1,5 odsto.

Novac za uvećane penzije obezbeđen je finansijskom planom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje

za 2017. godinu, a za 2018. i 2019. limit će odrediti Ministarstvo finansija.

Penzije u Srbiji veće od 25.000 dinara su od novembra 2014. godine umanjene za 22 odsto, a iznos preko 40.000

dinara umanjen je za 25 odsto.

U januaru 2015. godine penzioneri su dobili povišicu od 1,25 odsto

Inflacija u evrozoni najveća u protekle tri godine

Inflacija u evrozoni u decembru bila je 1,1 odsto, najveća u protekle tri godine, uglavnom zbog poskupljenja energije.

Agencija EU za statistiku Eurostat saopštila je danas da je stopa godišnje inflacije porasla na 1,1 odsto, u odnosu na

0,6 odsto u novembru.

To je najviša stopa inflacije od septembra 2013, kada je takođe bila 1,1 odsto.

Cilj Evropske centralne banke je da poveća inflaciju u 19 zemalja evrozone na malo ispod dva odsto.

Osnovna inflacija, ne računajući cene energije, hrane, duvana i alkoholnih pića, porasla je međutim za samo 0,1

odsto, na 0,9 odsto.

Posle afere, Vršački vinogradi opet traže kupca

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju Vršačkih vinograda u stečaju, po početnoj ceni od

oko 480,16 miliona dinara.

Javno nadmetanje zakazano je za 30. januar. Rok za otkup dokumentacije je 23. januar, a depozit iznosi 192,06

miliona dinara.

To preduzeće je u stečaju od novembra 2015. godine.

Ugovor o kupoprodaji biće potpisan u roku od tri radna dana od održanog javnog nadmetanja, a kupac preostali iznos

mora da uplati u roku od 15 dana.

Vršački vinogradi već su bili nuđeni na prodaju, a 2013. godine prodati su kineskoj firmi "Guan Nan" za samo 5,2

miliona evra, ali je na kraju prodaja poništena.

Pavle Petrović: Vlada nema izlaznu strategiju za plate i penzije

* Subvencije u Srbiji iznose oko četiri odsto BDP-a, u odnosu na oko 1,5 odsto koliko je uobičajeno u Evropi. Glavni

razlog za ovo odstupanje je loše poslovanje javnih i državnih preduzeća

Deficit budžeta u 2016. godini smanjen je na oko 1,5 odsto BDP-a pre svega boljom naplatom poreza, ali strukturne

reforme javnih preduzeća i privatizacija nekad društvenih preduzeća jedva da je makla sa mrtve tačke.

O izgledima da se i u narednim godinama nastavi stabilizacija javnih finansija i rizicima za smanjenje javnog duga za

Danas govori Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Republike Srbije.

*Budžet za 2017. godinu planira deficit od 1,6 odnosno 1,7

odsto BDP-a, što je čak nešto i više od onoga što će biti

ostvareno ove godine. Da li Vas brine to što nema daljih mera

štednje planiranih za 2017. godinu?

Najšira ocena je da su javne finansije u boljem stanju nego pre

nekoliko godina. Manjak u budžetu u 2014. bio je veći od dve

milijarde evra i zbog intenzivnog zaduživanja države bili smo na

pragu krize. Sada je deficit sveden na oko 600 miliona evra, čime

se zaustavlja rast javnog duga u odnosu na BDP. Međutim, kada se ta poboljšanja analiziraju i stave u kontekst, vidi

se da je Srbija još daleko od uređenih javnih finansija. Jedan deo rezervi koje je Fiskalni savet iznosio povezan je s

tim što dosadašnje uštede nisu proizašle iz uvođenja u red javnih i državnih preduzeća, niti ciljanog otpuštanja

viškova zaposlenih uz reforme prosvete i zdravstva, što je sve bio deo prvobitno zamišljenog programa fiskalne

konsolidacije. Umesto toga, nenadano je došlo do snažnog poboljšanja naplate poreza, odnosno Poreska uprava je

počela bolje da radi nakon što je bila gotovo urušena u 2013. godini. Bolja naplata je, uz umanjenje penzija i plata u

javnom sektoru, zapravo glavni razlog za snažno smanjenje deficita.

*Da li postoji opasnost da se sa fiskalnom konsolidacijom stane sledeće godine i kakve to posledice može da

ima?

Javna i državna preduzeća nastavljaju da gomilaju dugove koji će se verovatno prevaliti na budžet. Veliki broj

lokalnih samouprava ima neodržive finansije, nivo javnih investicija je i pored nekih poboljšanja nedovoljan, a

pitanje je i da li će i Poreska uprava uspeti da zadrži sadašnji nivo naplate poreza, jer se sa njenom modernizacijom

kasni. Sa smanjenjem deficita treba nastaviti sve dok se ne reše ti strukturni problemi javnih finansija, jer bez toga

postoji rizik da se sve vrati na početak.

*U 2017. se očekuje preokret i snižavanje javnog duga u odnosu BDP. Da li to znači da više ne preti kriza

javnog duga?

Neposredna opasnost od izbijanja krize trenutno ne preti, ali Srbija je još u opasnoj zoni. Javni dug iznosi oko 75

odsto BDP-a, što je neodrživo za zemlju poput Srbije. Sa tako velikim dugom, javne finansije bi teško izdržale neki

novi šok iz inostranstva, poput recimo naglog rasta cena nafte. Prosečna zaduženost država Centralne i Istočne

Evrope je oko 50 odsto BDP-a i to približno odgovara gornjoj granici "bezbednog" duga Srbije. I u tom kontekstu

treba oceniti planirani deficit od 1,7 odsto BDP-a u 2017, koji će doneti smanjenje duga naredne godine od svega

jedan odsto BDP-a. Taj tempo spuštanja javnog duga je nedovoljan. Da bi javni dug počeo brže da opada fiskalni

deficit bi trebalo da se smanji sa sadašnjih 600 na najviše oko 150 miliona evra, ali, čak i sa tim deficitom, za trajno

ozdravljenje javnih finansija i spuštanje javnog duga u bezbednu zonu biće potrebne godine, možda i čitava decenija.

*Da li je dinamika smanjenja deficita i javnog duga predviđena Fiskalnom strategijom odgovarajuća?

Trebalo je da se planira ambicioznije, ali i kredibilnije. Ilustrativno je, na primer, to što trogodišnja Fiskalna strategija

predviđa spuštanje deficita države na oko 150 miliona evra tek u 2020, odnosno u godini nakon isteka njenog

važenja. Premda je sam cilj dobar, nije kredibilno da se njegovo ostvarenje planira bez jasnih mera kojim bi se to

postiglo. Neuobičajeno je i to da se najveće godišnje umanjenje deficita očekuje tek u 2020, a ne u godinama pre

toga. Uz to, ne daje se nikakav, makar načelan, prikaz izlazne strategije Vlade za umanjenje penzija i plata u javnom

sektoru, koje je zakonski definisano kao privremeno. Nemoguće je da se ovo umanjenje odjednom ukine, jer bi to

dovelo do brzog rasta javnog duga, ali država bi morala da razmišlja unapred i pronađe fiskalno odgovoran način za

postepeni prelazak iz privremenog u trajno održiv sistem finansiranja plata i penzija. Na kraju, Strategija potpuno

ignoriše nove troškove javnih i državnih preduzeća koji će se gotovo izvesno pojaviti.

*Kako ocenjujete reformu javnih i preduzeća u privatizaciji u prethodne dve godine?

Iako postoje određeni pomaci, tokom prethodne dve godine veoma malo je suštinski postignuto na polju njihovog

reformisanja. RTB Bor je u toku 2016. napravio dug za struju od oko četiri milijarde dinara, MSK i Azotara skoro

sedam milijardi dinara za isporučeni gas, a slična situacija sreće se u drugim preduzećima, poput Galenike, Industrije

kablova Jagodina, i slično. Praksa pokazuje da se ti gubici na kraju različitim putevima pokrivaju iz budžeta

(poslednji primer je preuzimanje duga Petrohemije), i to onda kada dugovi postanu neizdrživi, a u međuvremenu

opterećuju bilanse velikih javnih preduzeća ili se gomilaju na nekom drugom mestu. Izvori ovih problema nisu

otklonjeni, a Vlada dosta teško sprovodi konkretne mere za njihovo rešavanje. Zato je Fiskalni savet predložio, kao

manje zlo, da se direktno iz budžeta plaća trošak njihovog lošeg poslovanja. Tako bi građani mogli da vide koliko ih

stvarno košta poslovanje Galenike, Azotare, MSK, RTB Bora i drugih.

*Subvencije se često navode kao neproporcionalno visok trošak u Srbiji u odnosu na EU. Na šta idu te

subvencije i koliko one u stvari iznose?

Kada u subvencije uključimo i vraćanje dugova javnih i državnih preduzeća iz budžeta (garantovani dugovi), onda je

iznos subvencija u Srbiji oko četiri odsto BDP-a, u odnosu na oko 1,5 odsto BDP-a koliko je uobičajeno u Evropi.

Glavni razlog za ovo odstupanje je upravo loše poslovanje javnih i državnih preduzeća. Naime, postoje tri glavna

toka subvencija u Srbiji. Jedan tok je relativno uobičajen za evropske zemlje i odnosi se na poljoprivredu, Železnicu,

a nisu toliko neuobičajene ni subvencije za strane direktne investicije. Drugi deo je specifičniji za Srbiju i odnosi se

na velike troškove pokrivanja starih dugova javnih i državnih preduzeća za koje se godišnje izdvaja oko 300 miliona

evra. To su krediti koje su neuspešna javna i državna preduzeća (Srbijagas, Galenika, JAT i druga) u prošlosti

uzimala uz garanciju države, a sada nisu u stanju da ih vraćaju. Treći tok predstavljaju jednokratne subvencije kojim

se, neplanirano budžetom, obično u decembru, pokriva loše poslovanje i gubici državnih preduzeća. Iako ovo

poslednje izgleda kao jednokratni trošak, takvi troškovi se redovno javljaju. U 2016. to je bilo vraćanje duga

Petrohemije NIS-u (preko 100 miliona evra), u 2015. vraćanje duga Srbijagasa (200 miliona evra), a pre toga su bila

pokrivanje obaveza za JAT, propale banke... Subvencije dakle neće moći preko noći da se smanje, ako ništa, jer će

otplata garantovanih dugova trajati godinama, ali je bitno da se sprečavaju novi gubici državnih i javnih preduzeća.

*Kako ocenjujete dosadašnju racionalizaciju javne uprave?

Od početka procesa racionalizacije Fiskalni savet je imao rezervu prema planovima o umanjenju broja zaposlenih, ali

i načinu na koji bi se to sprovodilo. Uključujući i 2017, broj zaposlenih u opštoj državi i lokalnim javnim

preduzećima biće u procesu racionalizacije smanjen za oko 25.000, iako je prvobitni (i svakako loš) trogodišnji plan

bio oko 75.000. Najveći problem je to što je do smanjenja zaposlenosti došlo prirodnim odlivom u penziju uz zabranu

novog zapošljavanja, a ne promišljenom akcijom države koja bi otpustila samo viškove. Penzionisanjem iz javnog

sektora odlazili su i oni koji su višak, ali i oni koji su bili potrebni, što ugrožava funkcionisanje važnih državnih

usluga kao što su zdravstvo, prosveta ili odbrana.

*Da li postoji opasnost da se nakon završetka aranžmana anuliraju dosadašnje uštede popuštanjem pod

pritiscima novog zapošljavanja, povećanja plata i penzija kao što se već događalo nakon prethodnih

aranžmana MMF-a?

Interesantno je da ovo nije prvi put da država poprilično stihijski sprovodi proces smanjenja zaposlenosti. Nešto

slično se desilo tokom Aranžmana sa MMF-om 2002-2006. kada je broj zaposlenih u državi takođe linearno smanjen

i to se pokazalo kao neodrživo. Već u 2008, u opštoj državi radilo je više ljudi nego 2002. godine. Nešto slično bi

lako moglo ponovo da se dogodi kada se ukine zabrana zapošljavanja. Da bi se to izbeglo, potrebno je da Vlada što

pre započne reforme najvažnijih državnih sektora, pre svega zdravstva i prosvete, kako bi se tačno znalo koliko ljudi i

kog profila bi trebalo da radi u ovim sektorima - umesto da se opet ponavljaju stare greške.

*Koji su rizici za ostvarenje privrednog rasta s obzirom da se dalje smanjenje javnog duga u odnosu na BDP

zasniva uglavnom na bržem rastu BDP od duga?

Uz načelno dobre rezultate smanjenja budžetskog deficita, dobro je što se privredna aktivnost tokom 2015. i 2016.

napokon "istrgla" iz dugogodišnje stagnacije, jer BDP je tek sa rastom od oko 2,7 odsto u 2016. premašio svoj nivo iz

2008. godine. To još nije dovoljan rast, ali jeste ohrabrujući. Deo ostvarenog i očekivanog rasta BDP-a je svojevrsna

nagrada za neke relativno dobre domaće politike. Međutim, dobar deo poboljšanja privrednih kretanja došao je i kao

posledica regionalnih trendova, odnosno niskih cena nafte na svetskom tržištu, niskih kamatnih stopa i solidnog rasta

uvoza zemalja EU, koje su najveći trgovinski partneri Srbije. Zbog toga i druge zemlje regiona, Rumunija, Bugarska i

Hrvatska, ostvaruju veoma solidne stope rasta BDP-a, znatno bolje od prognoza sa početka godine. I sada dolazimo

do rizika za dalje ubrzanje i zadržavanje visokih stopa rasta u Srbiji. Naime, povoljne međunarodne okolnosti neće

trajati večno i država mora taj trenutak da dočeka spremno da nas neka buduća oseka, do koje kad-tad mora doći, ne

bi povukla dole, kao što nas je plima sada pogurala naviše.

Vlada: Realna projekcija BDP-a

Vlada Srbije je današnjoj sednici analizirala razvoj sistema statističkih analiza efekata pojedinih mera u saradnji sa

Zavodom za statistiku, Sekretarijatom za javnu politiku i direktorima javnih preduzeća.

Iz Vlade Srbije saopšteno je da je vlada utvrdila da je realna projekcija BDP-a sa proizvodne strane što, kako se

navodi, podrazumeva planske projekcije poslovanja za sva javna preuzeća i, tamo gde postoji mogućnost, kao i za

velika privatna preduzeća, trendne projekcije za privatni sektor po delatnostima.

Otkrivamo plan Vlade: Građani Srbije će do kraja marta biti zaduženi za

preko 1,45 milijardi evra

Vlada Srbije donela je plan aukcija dugoročnih hartija od vrednosti i državnih zapisa za prvi kvartal ove godine, a

koje praktično znače novo zaduženje države za 155 milijardi dinara i 550 miliona evra.

Veći deo novog zaduženja planiran je kroz emitovanje dugoročnih hartija od vrednosti sa rokom otplate od dve do

deset godina, zavisno od serije.

Državni zapisi u ukupnoj vrednosti od 20 milijardi dinara i 100 miliona evra, a koji će biti emitovani za prva tri

meseca, na naplatu dolaze za godinu dana.

Krajem novembra 2016. godine je javni dug Srbije, prema podacima Uprave za javni dug bio 25,067 milijardi evra,

odnosno 72,4 odsto BDP.

Novoplanirano zaduženje uvećava javni dug za oko 1,45 milijardu evra.

Inače, dolarski javni dug Srbije krajem novembra 2016. godine iznosio je 33,71 odsto ukupnog duga. U poslednjih

pet godina dolar je ojačao za 35 odsto u odnosu na paket drugih valuta, a nešto više u odnosu na evro koji je

najzastupljeniji kako u srpskom javnom dugu, tako i kao valuta u kojoj firme iz Srbije naplaćuju svoju robu u

inostranstvu.