Vesti nedeljeVesti nedelje Danas se završava tender za Tele

kom Tender za prodaju dela Telekoma Tender za prodaju dela Telekoma

Srbija raspisan je 20. oktobra Srbija raspisan je 20. oktobra prošle godine.prošle godine.

Stet i OTEStet i OTE

Vlada Srbije trenutno ima 80Vlada Srbije trenutno ima 80%% grčki OTE ima 20grčki OTE ima 20%%

Planirano je da iz preostalog udela Planirano je da iz preostalog udela Vlade Srbije 15 odsto akcija Vlade Srbije 15 odsto akcija besplatno dobiju građani Srbije, besplatno dobiju građani Srbije,

a oko 6,5 odsto bi trebalo da dobiju a oko 6,5 odsto bi trebalo da dobiju i bivši i sadašnji zaposleni i bivši i sadašnji zaposleni Telekoma, Telekoma,

Gregory Mankiw 1. monetarna potlitika – smanjiti kratkoročne r. 2. smanjiti dugoročnu r 3.Povećati target – BDP.

Ako ovo ne da rezultate, onda treba primeniti “konvencionalnu fiskalnu politiku

4. Ako je monetarna politika jako ograničena a fiskalna ima samo nekoliko instrumenata. Onda treba rastegnuti agregatnu tražnju, i postići rast G i pad T.

Rezultati Leontijevljevog testa bili su zapanjujući.

Uvozni supstituti SAD bili su oko 30 procenata K – intenzivniji od izvoza SAD.

Drugim rečima, izgleda da su SAD – izvozile R-intenzivne proizvode, – a uvozile K – intenzivne proizvode.

To je suprotno onome šta predviđa Hekšer–Olinov model

i postalo je poznato kao paradoks Leontijeva

ono što je dobio predstavlja optičku iluziju pošto je u 1947. rad u SAD bio oko tri

puta produktivniji od rada u inostranstvu, Sjedinjene Države su stvarno bile R – obilna zemlja

što bi se videlo ako bi pomnožili radnu snagu SAD sa tri i uporedili dobijenu cifru sa raspoloživim kapitalom zemlje.

Netačno prvo Netačno prvo objašnjenjeobjašnjenje Dakle, da ljudski kapital treba Dakle, da ljudski kapital treba

pridružiti radu!pridružiti radu!

Ali - Ali - isto važi i za kapital u SAD. Zbog toga je kako rad u SAD tako i kapital u SAD trebalo pomnožiti sa 3!!!

Na sličan način je netačno i drugo objašnjenje Da su ukusi u SAD bili toliko

pristrasni u prilog K – intenzivnim proizvodima

da je to za rezultat imalo više relativne cene tih proizvoda u Sjedinjenim Državama,

pa da nisu mogli da ih izvoze

objašnjenjeobjašnjenje Jedno od mogućih objašnjenja paradoksa je to što je

1947. godina, koju je Leontijev koristio u svom testu, bila isuviše blizu Drugom svetskom ratu da bi bila reprezentativna.

Sam Leontijev je odgovorio na ovu kritiku ponavljajući svoju studiju 1956. koristeći input–autput tabelu za privredu SAD iz 1947. Ova analiza je pokazala da je izvoz SAD bio za samo 6 procenata R – intenzivniji od uvoznih supstituta SAD.

Dakle Leontijev je smanjio paradoks, ali ga nije eliminisao

Model specifičnih Model specifičnih faktorafaktora Leontijev upotrebio dvofaktorski model (R i

K), apstrahujući od drugih činilaca kao što su prirodni resursi (zemlja, klima, mineralna ležišta, šume, itd.).

Model specifičnih faktora - tj. kao da imamo tri faktora proizvodnje:– rad (koji se upotrebljava u proizvodnji X i Y i koji je

pokretan između njih),– prirodne resurse (obradivo zemljište) koje se koristi

samo u proizvodnji X, – i kapital– koji se koristi samo u proizvodnji Y

K-intenzivnija K-intenzivnija poljoprivreda u SADpoljoprivreda u SAD mnogi proizvodni procesi u kojima

se koriste prirodni resursi - ugalj, čelik, poljoprivreda takođe zahtevaju veliku količinu fizičkog kapitala. – Zbog toga zavisnost SAD od uvoza

brojnih prirodnih resursa može da pomogne kod objašnjavanja velike kapitalne intenzivnosti industrije sa konkurentskim uvozom.

Kako to?Kako to? U studiji iz 1956, Kravis je pronašao da su industrije SAD koje su bile pod najvećom

zaštitom bile R – intenzivne industrije.

Ovo je smanjivalo radnu intenzivnost uvoznih supstituta u SAD, doprinoseći na taj način postojanju paradoksa Leontijeva.

Tj. stimulisalo supstituciju uvoza

Verovatno najznačajniji izvor pristrasnosti činjenica da je Leontijev uključio

samo fizički kapital (kao što su mašine, ostala oprema, zgrade, i tako dalje)

potpuno ignorišući ljudski kapital.

KravisKravis nadnice u izvoznim industrijama SAD u

1947. i 1951. bile oko 15 procenata više nego nadnice u industrijama sa konkurentskim uvozom u SAD.

Kravis je ispravno tvrdio da su više nadnice odraz veće produktivnosti i ljudskog kapitala

u izvozu SAD u odnosu na uvozne supstitute SAD.

BoldvinBoldvin Boldvin je pronašao da isključenje

industrija prirodnih resursa nije dovoljno za eliminaciju paradoksa sve dok se ne uključi i ljudski kapital

•za objašnjavanje razmene između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju (često nazivana trgovinom Sever–Jug)

• ali sa ograničenim ili suženim verzijama H–O modela za mnogo veći obim trgovine Između razvijenih zemalja (tj., za trgovinu Sever–Sever)

•Međutim, neko bi kazao da nije mnogo toga ostalo od originalnog H–O modela...

Prema tome, izgleda da možemo zadržati tradicionalni H–O model

Reverzibilnost Reverzibilnost faktorske intenzivnosti faktorske intenzivnosti odnosi se na situaciju u kojoj odnosi se na situaciju u kojoj

je jedan proizvodje jedan proizvod R – intenzivan proizvod u R – R – intenzivan proizvod u R –

obilnoj zemlji a K – intenzivan obilnoj zemlji a K – intenzivan proizvod u K –proizvod u K –

obilnoj zemljiobilnoj zemlji

Za Za w/r = 1, X se w/r = 1, X se proizvodi u tački proizvodi u tački A, a A, a Y u tački BY u tački B

proizvod X je proizvod X je R – intenzivan R – intenzivan

X je R – intenzivanX je R – intenzivan proizvod za proizvod za w/r = ½, w/r = ½,

a K – intenzivan a K – intenzivan proizvod za w/r = 2proizvod za w/r = 2..

Empirijski testovi Empirijski testovi reverzibilnosti faktorske reverzibilnosti faktorske intenzivnostiintenzivnosti

Verovatno je najznačajniji izvor Verovatno je najznačajniji izvor pristrasnosti bila činjenica da je u pristrasnosti bila činjenica da je u svom merenjusvom merenju

kapitala Leontijev uključio samo kapitala Leontijev uključio samo fizički kapital (kao što su mašine, fizički kapital (kao što su mašine, ostala oprema, zgrade, i tako ostala oprema, zgrade, i tako dalje) potpuno ignorišući ljudski dalje) potpuno ignorišući ljudski kapitalkapital

Razlika u faktorskoj Razlika u faktorskoj raspoloživostiraspoloživosti dovodi dodovodi do toga da su granice toga da su granice

proizvodnje u dve zemlje razproizvodnje u dve zemlje različiteličite (a) (a) Šta još može da dovede do njihovog Šta još može da dovede do njihovog

različitih oblika?različitih oblika?– Različite tehnologijeRazličite tehnologije

(b) Koja pretpostavka (b) Koja pretpostavka sprečava sprečava – Pretpostavka o istim tehnologijamaPretpostavka o istim tehnologijama

(c) Koji su drugi mogući uzroci razlika(c) Koji su drugi mogući uzroci razlika??– Razlika u ukusimaRazlika u ukusima

Nacrtajte sliku koja objašnjava mehanizam razomene u H-O modelu čak i uz

izvesnu razliku u ukusima između Zemlje 1 i Zemlje 2.

Ako ste putovali u Ako ste putovali u siromašne zemlje u siromašne zemlje u razvojurazvoju mora da ste primetili da ljudi troše mora da ste primetili da ljudi troše

veoma različitaveoma različita dobra i usluge od dobra i usluge od onih koje troše potrošači u onih koje troše potrošači u SAD. SAD.

Da li ovo znači da se ukusi u Da li ovo znači da se ukusi u zemljama uzemljama u razvoju veoma razvoju veoma razlikuju od ukusa u SAD? razlikuju od ukusa u SAD?

Ne razlikuju se toliko ukusi koliko – Ne razlikuju se toliko ukusi koliko – dohoci!!!dohoci!!!

ppretpostavite da se ukusi u Zemljiretpostavite da se ukusi u Zemlji 1 1 menjaju u korist proizvoda njenog menjaju u korist proizvoda njenog komparativnogkomparativnog zaostajanja (tj., u korist zaostajanja (tj., u korist proizvoda Y).proizvoda Y).

Kakav je efekat ove promene naKakav je efekat ove promene naPX/PY Zemlje 1? PX/PY Zemlje 1?

– PX/PY Zemlje 1PX/PY Zemlje 1 opada opada (b) Kakav je efekat ove promene u (b) Kakav je efekat ove promene u

ukusima na ukusima na r/w u Zemlji 1?r/w u Zemlji 1?– rasteraste

(c) Kakav je efekat ovoga na obim (c) Kakav je efekat ovoga na obim trgovine i na trgovine i na položaj položaj Zemlje 2Zemlje 2??– Poboljšava sePoboljšava se

Zašto se može reći da je međunarodna Zašto se može reći da je međunarodna trgovinatrgovina doprinela porastu nejednakosti doprinela porastu nejednakosti nadnica u Sjedinjenim nadnica u Sjedinjenim Državama tokom Državama tokom proteklih 20 godinaproteklih 20 godina

Uticala na 2 načina Uticala na 2 načina – Direktno, smanjenjem tražnje za Direktno, smanjenjem tražnje za

nekvalifikovanim radom nekvalifikovanim radom – Indirektno, ubrzavajući radno –Indirektno, ubrzavajući radno –

štedne inovacije štedne inovacije – Ali bio je jedan važni faktorAli bio je jedan važni faktor– Koji?Koji?– Tehnički progresTehnički progres. .

objasnite na koji objasnite na koji način dolazi način dolazi do faktorske reverzibilnostido faktorske reverzibilnosti

Zemlja 1 Zemlja 2

JEDNO DOBRO JE L-INTENZIVNO U JEDNOJ ZEMLJI I K-INTENZIVNO U DRUGOJ, ONDA OBE ZEMLJE IZVOZE ISTO DOBRO

međunarodne razlikemeđunarodne razlike u ceni u ceni kapitala mogu da opadaju, rastu kapitala mogu da opadaju, rastu iliili

da ostanu nepromenjene u da ostanu nepromenjene u uslovima postojanjauslovima postojanja faktorske faktorske reverzibilnosti. reverzibilnosti.

Kako?Kako?

H-O model H-O model proširuje proširuje klasični modela tako klasični modela tako štoštoa. a. Objašnjava osnove Objašnjava osnove

komparativnih prednosti komparativnih prednosti b.b. Ispituje uticaj razmene na Ispituje uticaj razmene na

faktorske cenefaktorske cenec.c. I I a a i i bb je tačno je tačnod. d. Ni a ni b nije tačno Ni a ni b nije tačno   

2. 2. Šta Šta nnijeije pretpostavka pretpostavka H-H-O modelO modelaa

  a. a. Ista tehnologijaIsta tehnologijab. b. Konstantni prinosiKonstantni prinosic. c. Puna specijalizacijaPuna specijalizacijad. d. Isti ukusi Isti ukusi   

Uz istu tehnologiju zemlje Uz istu tehnologiju zemlje će imati isti će imati isti K/L K/L ako imaju:ako imaju:

a. a. Iste faktorske ceneIste faktorske cene b. b. Iste ukuseIste ukuse c. c. Iste proizvodne funkcijeIste proizvodne funkcije d. d. Sve navedenoSve navedeno

H-O model H-O model priprada priprada modelima opšte ravnoteže modelima opšte ravnoteže jer se bavijer se bavi::

a. a. Proizvodnjom u obe zemljeProizvodnjom u obe zemljeb. b. Potrošnjom u obe zemlje Potrošnjom u obe zemlje c. c. Razmenom u obe zemljeRazmenom u obe zemljed. d. Sve navedeno je tačnoSve navedeno je tačno

Paradoks Leontijea odnosi se na Paradoks Leontijea odnosi se na empirijski nalaz prema kome su u empirijski nalaz prema kome su u SADSAD

a.a. Uvozni supstituti K-intenzivniji od Uvozni supstituti K-intenzivniji od izvozaizvoza

b.b. Uvoz je Uvoz je K-intenK-intenzivniji od izvozazivniji od izvozac.c. Izvoz je RIzvoz je R-inten-intenzivniji od uvozazivniji od uvozad.d. Izvoz je Izvoz je K-intenK-intenzivniji od uvoznih zivniji od uvoznih

supstitutasupstituta

1-11-1

1. Međunaronda ekonomija proučava 1. Međunaronda ekonomija proučava ::*a. *a. Mikroekonomske aspekte Mikroekonomske aspekte

međunarodne razmenemeđunarodne razmeneb. Mab. Makroekonomske aspekte kroekonomske aspekte

međunarodne razomenemeđunarodne razomenec. c. Makroekonomiju otvorene privrede, Makroekonomiju otvorene privrede,

odnosno međunarodne finansijeodnosno međunarodne finansijed. d. Sve ovo nabrojano je tačnoSve ovo nabrojano je tačno

1-21-2

22 Šta je istinito u vezi Šta je istinito u vezi međunarodne ekonomije?međunarodne ekonomije?

a.a. To je relativno nova oblastTo je relativno nova oblastb.b. To je relativno stara oblastTo je relativno stara oblastc. c. Najveći broj osnivača nisu bili Najveći broj osnivača nisu bili

ekonomistiekonomistid. Nd. Ništa od toga nije istinaišta od toga nije istina

1-31-3 33. . Međunarodna razmena Međunarodna razmena

najvažnija je za životni standardnajvažnija je za životni standard::a. a. SADSADb.b. ŠvajcarskeŠvajcarskec.c. NemačkeNemačked.d. EnglEngleskeeske

1-41-4

44. . Međuzavisnost u razmeniMeđuzavisnost u razmeni::a. a. RasteRasteb. b. PadaPadac. c. Ostaje istaOstaje istad. d. Ne može se rećiNe može se reći

1-51-5

5.5. Gruba mera međuzavisnosti u Gruba mera međuzavisnosti u razmeni jerazmeni je::

a.a. Broj stanovnikaBroj stanovnikab.b. Udeo stanovnika u BDPUdeo stanovnika u BDPc.c. Udeo izvoza i uvoza u BDPUdeo izvoza i uvoza u BDPd.d. Sve zajedno: to je kompozitni Sve zajedno: to je kompozitni

indeksindeks

2-12-1

1. 1. Merkantilisti NISU zastupaliMerkantilisti NISU zastupali::a.a. Slobodnu trgovinu Slobodnu trgovinub. b. Izvozne podsticajeIzvozne podsticajec. c. Uvozne restrikcijeUvozne restrikcijed. d. Akumulaciju zlataAkumulaciju zlata

2-22-2

2. 2. Prema Adamu Smitu, međunarodna Prema Adamu Smitu, međunarodna razmena bazirana je narazmena bazirana je na::

a.a. Apsolutnim prednostimaApsolutnim prednostimab.b. Komparativnim prednostimaKomparativnim prednostimac.c. I apsolutnim i komparativnim I apsolutnim i komparativnim

prednostimaprednostimad.d. Ni na apsolutnim ni na Ni na apsolutnim ni na

komparativnim prednostimakomparativnim prednostima

2-32-3

3. 3. Koji se deo razmene bazira na Koji se deo razmene bazira na apsolutnim prednostimaapsolutnim prednostima??

a. a. Čitava razmenaČitava razmenab. mostb. mostc. c. DeoDeod. d. Nema toga više u savremenom Nema toga više u savremenom

svetusvetu

2-42-4

4. 4. Roba u kojoj zemlja ima najmanju Roba u kojoj zemlja ima najmanju apsolutnu slabost (zaostajanje) je apsolutnu slabost (zaostajanje) je roba u kojoj zemlja imaroba u kojoj zemlja ima::

a.a. AApsolutnu prednostpsolutnu prednostb.b. AApsolutnu slabostpsolutnu slabostc.c. Komparativnu slabostKomparativnu slabostd.d. Komparativnu prednostKomparativnu prednost

2-52-55. 5. Ako imamo dve zemljeAko imamo dve zemlje (A (A i i B), B),

dve robedve robe (X (X i i Y), Y), onda će zemlja A onda će zemlja A imati komparativnu prednost u imati komparativnu prednost u robi X, onda zemlja 2 imarobi X, onda zemlja 2 ima

a. a. Apsolutnu prednost u robi Apsolutnu prednost u robi YYb. b. Apsolutnu slabost u robi Apsolutnu slabost u robi YYc. c. Komparativnu slabost u robi Komparativnu slabost u robi YYd. d. Komparativnu prednost u robi Komparativnu prednost u robi YY

3-13-1

1. Proizvodni blok je konkavan u 1. Proizvodni blok je konkavan u odnosu na koordinatni početak i odnosu na koordinatni početak i pokazuje da u zemlji vladaju rastući pokazuje da u zemlji vladaju rastući oportunitetni troškovi u oportunitetni troškovi u proizvodnji proizvodnji ::

a.a. Samo robe Samo robe X X b.b. Samo robe Samo robe Y Y c.c. Obe robeObe robed.d. Nijedne robeNijedne robe

3-23-2 2. 2. Granična stoa transformacije jeGranična stoa transformacije je::a.a. Količina Y koje se zemlja mora Količina Y koje se zemlja mora

odreći da bi proizvela dodatnu odreći da bi proizvela dodatnu jedinicu jedinicu X X

b. b. Oportunitetni trošak Oportunitetni trošak XXc.c. Apsolutna vrednost nagiba u tački Apsolutna vrednost nagiba u tački

proizvodnje proizvodnje d.d. Sve navedenoSve navedeno

3-33-3 u odnosu na dobit od specijalizacije u odnosu na dobit od specijalizacije

dobit od razmene uvek je:dobit od razmene uvek je:a. a. VećaVećab. b. ManjaManjac. c. JednakaJednakad. d. Ne može se reći dok ne dobijemo Ne može se reći dok ne dobijemo

još informacijajoš informacija

3-43-4

4. 4. Društvene krive indiferencijeDruštvene krive indiferencije: : a.a. Su negativnog nagibaSu negativnog nagibab.b. Su konveksne prema Su konveksne prema

koordinatnom početkukoordinatnom početkuc.c. Ne smeju da se sekuNe smeju da se sekud.d. Sve je ovo tačnoSve je ovo tačno

4-24-2 Kriva izvozne ponude pokazujeKriva izvozne ponude pokazuje:: a. a. Izvoznu ponudu Izvoznu ponudu b. b. Uvoznu tražnju Uvoznu tražnju c. c. Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu

partnera partnera d. d. Izvoznu ponudu zemlje 1 i uvoznu Izvoznu ponudu zemlje 1 i uvoznu

ponudu zemlje 2 za nekim ponudu zemlje 2 za nekim proizvodomproizvodom

4-34-3 4. 4. Kriva izvozne ponude nagnuta Kriva izvozne ponude nagnuta

je na osu koja merije na osu koja meri a. a. Uvoznu robuUvoznu robu B. Izvoznu robuB. Izvoznu robu c. c. Obe robeObe robe d. d. Nerazmenljivo dobroNerazmenljivo dobro