Veštine zastupanja u krivičnim postupcima Priručnik za advokate

7/22/2019 Vetine zastupanja u krivinim postupcima Prirunik za advokate

1/48


2/48

1

VETINE ZASTUPANJAU KRIVINIM POSTUPCIMA

Prirunik za advokate

Oktobar, 2013.


3/48

2

Autor:Robert Lochary

Recenzenti verzije na srpskom jeziku:dr Veljko DelibaiJugoslav Tintor

Vladimir Beljanski

Recenzent verzije na engleskom jeziku:Denise R. Johnson

Izdava:American Bar Association Rule of Law Initiative

Partneri za demokratske promene Srbija

Za izdavaa:Blao Nedi

Prevod sa engleskog jezika:Darja Koturovi

Izjave i analize sadrane u ovom materijalu rezultat su rada Amerikog udruenja pravnika(American Bar Associations Rule of Law Initiative) i Partnera za demokratske promeneSrbija. Izjave i analize date u ovom materijalu iskljuivo su stavovi autora, nisu odobreniod strane Skuptine i Upravnog odbora Amerikog udruenja pravnika, i ne predstavljajustavove niti politike Amerikog udruenja pravnika i Partnera za demokratske promeneSrbija. Takoe, ovim materijalom ne prua se pravni savet za pojedinane sluajeve. Ovajmaterijal nastao je uz velikodunu podrku amerikog naroda kroz Department of StateBureau of International Narcotics and Law Enforcement Affairs (INL). Sadraj ovogmaterijala je iskljuiva odgovornost American Bar Associations Rule of Law Initiative iPartnera za demokratske promene Srbija, i ne predstavlja nuno stavove INL-a ili VladeSjedinjenih Amerikih Drava.


4/48

3

Sadraj

Predgovor ...................................................................................................5

1. UVOD U KONCEPT VETINA ZASTUPANJA .................................7

2. SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVINOG DELA............................8

3. TEORIJA (STRATEGIJA) SLUAJA................................................12

4. UVODNA RE....................................................................................15

A. Teorija sluaja..............................................................................16B. Pria..........................................................................................16

5. OSNOVNO (DIREKTNO) ISPITIVANJE..........................................20

A. Elementi .......................................................................................21

6. UNAKRSNO ISPITIVANJE ...............................................................29

A. Da li koristiti unakrsno ispitivanje? .............................................30

B. Osnovi unakrsnog ispitivanja ......................................................31

C. Zakljuna razmatranja o unakrsnom ispitivanju..........................38

7. DODATNO ISPITIVANJE ..................................................................41

8. ZAVRNA RE...................................................................................42

9. ZAKLJUAK......................................................................................47


5/48

4


6/48

5

Predgovor

Novi Zakonik o krivinom postupku (ZKP) usvojen je 26. novembra

2011. godine. Primena Zakonika poela je 15. januara 2012. godine zakrivina dela organizovanog kriminala i ratnih zloina, dok je u ostalimpredmetima Zakonik poeo sa primenom 1. oktobra 2013. godine. NoviZKP donosi brojne izmene, a neke od najznaajnijih odnose se na zamenudosadanjeg inkvizitorskog naela raspravnim modelom, izmenjenuulogu suda, tuioca i advokata, jednakost oruja na glavnom pretresu,mogunosti zakljuenja sporazuma o priznanju krivinog dela, osnovno iunakrsno ispitivanje, kao i druge novine.

U cilju to bolje pripreme advokata i advokatskih pripravnika zaprimenu novog Zakonika o krivinom postupku, Ameriko udruenjepravnika (American Bar Association Rule of Law Initiative ABAROLI) i Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija), usaradnji sa Advokatskom komorom Srbije, i uz podrku US Departmentof State/Bureau for International Narcotics and Law Enforcement Affairs(INL), sprovode projekat Podizanje kapaciteta advokature za postupanjeu krivinim postupcima (Serbia Criminal Defense Capacity Program

CDCP).U okviru Projekta organizuju se i brojni treninzi, seminari i radionice nakojima advokati unapreuju vetine zastupanja u krivinim postupcima,kao i konferencije, paneli i simulacije suenja na kojima advokati, sudijei tuioci mogu razmenjivati miljenja o primeni novih i unapreenjupostojeih instituta krivinog postupka. Sprovodi se i detaljna analizakorienja pritvora i drugih mera za obezbeenje prisustva okrivljenog,kao i analiza primene i razvoj vetina za zakljuivanje sporazuma izmeu

javnog tuioca i okrivljenog.

Kao inovativan nain prenoenja znanja u okviru ovog Projekta, PartneriSrbija i ABA ROLI, u saradnji sa Advokatskom komorom Srbije ipodrunim komorama, organizovali su program usvravanja puteminterneta (E-learning) kako bi novi instituti i vetine iz oblasti krivinogpostupka bili dostupni advokatima i njihovim pripravnicima iz svihdelova Srbije. E-learning program je besplatan i dostupan je na adresiwww.partners-serbia.org/elearning, kao i preko web stranica Advokatskekomore Srbije i podrunih komora.


7/48

6

Predvieno je da u toku 2013. i 2014. godine sve aktivnosti projektaobuhvate preko 1000 uesnika, dok je u E-learning programu predvienouee preko 2000 advokata i advokatskih pripravnika iz cele Srbije.

Prirunik za advokate Vetine zastupanja u krivinim postupcima

koji je pred Vama, jedan je od rezultata ovog Projekta. Prirunik se ne bavidetaljnom analizom svih novina novog ZKP-a, ve je razvijen sa ciljemda advokatima i advokatskim pripravnicima pomogne u razvijanju vetinakoje su potrebne za ekasno zastupanje klijenata na glavnom pretresu, kaoto su razvijanje strategije (teorije) sluaja, pregovaranje i zakljuivanjesporazuma o priznanju krivinog dela, vetine osnovnog i unakrsnog

ispitivanja, kao i efektivnu uvodnu i zavrnu re.

ABA/ROLI i Partneri Srbija zahvaljuju se Danielu Lindhardtu za rad naPriruniku za vetine zastupanja u Makedoniji, koji ini osnovu ovogprirunika, kao i Nils Erik Larsonu iz ABA/ CEELI programa u Bosni iHercegovini, koji je pripremio Vodi za advokate odbrane kao odgovorna promene u krivinom zakonodavstvu u Bosni i Hercegovini. Takoebismo eleli da se zahvalimo Dejanu Ukropini i Darji Koturovi za njihov

rad i istraivanje o dosadanjoj primeni instituta sporazuma o priznanjukrivinog dela u Srbiji. Na kraju, elimo da se zahvalimo Advokatskojkomori Srbije i Programskom savetu CDCP Projekta, a posebno advokatimadr Veljku Delibaiu, Jugoslavu Tintoru i Vladimiru Beljanskom, koji suprilagodili verziju Prirunika na srpskom jeziku, kao i sudiji Denise R.Johnson, pravnoj ekspertkinji ABA/ROLI, koja je prilagodila engleskuverziju ovog Prirunika.


8/48

7

1. UVOD U KONCEPT VETINA ZASTUPANJA

Novim Zakonikom o krivinom postupku (ZKP)1, Srbija je uvela novi

proceduralni koncept u sistem istrage, suenja i pravnih lekova. Dok seveina novina zasniva na tradiciji kontinentalnog prava, neke su slineprocedurama koje se koriste u zemljama anglosaksonskog prava. Srbija sena ovaj nain prikljuila mnogim zemljama koje pokuavaju da iskoristenajbolja reenja iz obe pravne tradicije, kako bi svoj pravni sistem uinileekasnijim, pravednijim i transparentnim.

Meutim, ove promene predstavljaju izazov za advokate odbrane. Sudijevie nee izvoditi dokaze i sasluavati svedoke na suenju. Sada je na

braniocima da ispituju svedoke i izvode dokaze koji im idu u prilog.Takoe, njihov posao je da ne predlau dokaze koje ne treba razmatrati. Iztog razloga je veoma vano za advokate koji se bave krivinim pravom darazumeju i uspeno savladaju nova pravila.

Ovaj prirunik bavi se vetinama zastupanja pred sudom, odnosnonainom predstavljanja predmeta u skladu sa novim postupkom, kako bi seostvario uspeh na suenju. Prema novim pravilima, zastupanje na glavnom

pretresu bie podeljeno na etiri osnovne faze: uvodna re, osnovnoispitivanje, unakrsno ispitivanje i zavrna re. Razumevanje naina nakoji se sprovodi svaka od ovih faza od sutinske je vanosti za uspenuodbranu. Ovaj prirunik obuhvata i materijal o sporazumima o priznanjukrivinog dela, koji, ukoliko se zakljue, otklanjaju potrebu za suenjem itime predstavljaju bitnu vetinu za advokate odbrane.

Kao i kod bilo koje vetine, itaoci ovog prirunika podstiu se da potraedruge izvore koji im mogu pomoi da postanu uspeni branioci. Cilj ovog

prirunika nije da predstavlja detaljan komentar novog Zakonika, ve jesainjen kao praktian vodi za advokate odbrane u Srbiji, kako bi gakoristili tokom suenja. Stoga je vano napomenuti da se ovaj prirunik nebavi predistranim postupkom i istragom, kao ni pravnim lekovima.

Zastupanje pred sudom je kreativan proces. Pravila su tu da postaveparametre i usmere sam proces. Meutim, u okviru tih pravila uspean

1 Slubeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 i 45/2013.


9/48

8

branilac mora da oblikuje svoj nastup na nain koji odgovara njegovoj/njenoj linosti, okolnostima konkretnog sluaja i vaeem zakonu.

Jedna konana napomena: umesto korienja rei njegov ili njen,zamenice mukog ili enskog roda e se naizmenino koristiti. Isto tako,pozivaemo se naizmenino na suenja sa samo jednim sudijom, kao i nasuenja u kojima sudi vee.

2. SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVINOG DELA2

Sporazum o priznanju krivinog dela odnosi se na reavanje predmeta

putem pregovora izmeu tuioca i branioca i okrivljenog. U zamenu zapriznanje krivinog dela za optubu i odricanje od prava na suenje i albu,optueni dobija odreene ustupke od tuioca, koji mogu podrazumevatismanjenu kaznu.

U Srbiji je sporazum o priznanju krivice uveden 2009. godine, uz znaajneizmene i dopune Zakonika o krivinom postupku3 u cilju borbe protivorganizovanog kriminala i boljeg sprovoenja borbe protiv trgovine

narkoticima i korupcije. Na osnovu lana 282a 282d Zakona iz 2009,sporazum o priznanju krivice mogao se zakljuiti samo za krivina delaza koja je propisana kazna zatvora do 12 godina, pri emu izreenakazna nije mogla biti ispod zakonskog minimuma za krivino delokoje se okrivljenom stavlja na teret. Ovi lanovi nisu bili primenjivaniu veoj meri, te je pred Specijalnim sudom za sluajeve organizovanogkriminala u toku 2011. godine zakljueno 10 sporazuma. Novi Zakoniko krivinom postupku, usvojen 2011. godine, izmeu ostalih reformskihmera, prebacuje odgovornost za voenje krivine istrage na tuilatvo istvara nove procedure koje imaju za cilj da se smanji broj dugotrajnih

2 Ovaj odeljak pripremili su advokat Dejan Ukropina i Darja Koturovi, doktorantkinjaEvropskog istraivakog centra za Jugoistonu Evropu, kao deo istraivanja o primenisporazuma tuioca i okrivljenog, sprovedenog od oktobra 2012. do avgusta 2013.godine, u okviru projekta Podizanje kapaciteta advokature za postupanje u krivinimpostupcima.

3 Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku, Slubeni glasnik RSbr. 72/2009.


10/48

9

suenja. Prema novom ZKP-u, sporazum o priznanju krivinog dela jemogue zakljuiti za bilo koje krivino delo, a tuilac ima ire diskrecionopravo da pristane na bilo koju kaznu propisanu zakonom.

Koncept sporazuma o priznanju krivinog dela predstavlja kontroverznopitanje ak i u zemljama u kojima se tradicionalno koristi za reavanjepredmeta. Oni koji favorizuju sporazume, navode da ovaj institutpredstavlja ekasan i fer nain reavanja predmeta, bez trokova kojepodrazumeva suenje. Takoe, istiu da sporazum obezbeuje sigurnostjer stranke, umesto sudije, imaju kontrolu nad optubom i kaznom kojae biti izreena. Sporazum o priznanju krivinog dela se takoe smatravrednim jer smanjuje preoptereenost suda i omoguava da u praksiostaje vie vremena za komplikovanije sluajeve, s obzirom da nee svipredmeti zavriti pred sudom. Oni koji se protive zakljuivanju sporazumao priznanju krivinog dela navode da nevini ljudi oseaju pritisak dapriznaju krivicu, jer se plae da e dobiti jo teu kaznu ukoliko doe dosuenja. Oni takoe tvrde da je iskaz dat u zamenu za nagodbu nepouzdan.Bez obzira na razliite stavove o sporazumu o priznanju krivinog dela,ovaj institut predvien je novim Zakonikom o krivinom postupku.

Novi ZKP predvia uslove za zakljuenje sporazuma o priznanju krivinogdela za sva krivina dela u lanovima 313 319. Pregovore mogu iniciratituilac, branilac, ili okrivljeni, ali okrivljeni mora imati branioca da bizakljuio sporazum. Sporazum o priznanju u sutini predstavlja ugovorizmeu stranaka, ali sa specinostima ugovora predvienim zakonom. Dabi se obezbedilo potpuno reenje predmeta, sporazum o priznanju krivinogdela mora da sadri opis krivinog dela, puno priznanje okrivljenog,dogovor o vrsti i visini krivine sankcije, sporazum o trokovima postupka,

imovinskopravnom zahtevu i oduzimanju imovinske koristi, kao i izjavuo odricanju od prava na albu. Sporazum o priznanju krivinog dela morasutinski da odraava navode u optunici. Ukoliko je tuilac pristao daodustane od krivinog gonjenja za neke optube, optunica mora dase prilagodi. Slino tome, ukoliko je tuilatvo pristalo da odustane odkrivinog gonjenja drugih, nevezanih optubi protiv okrivljenog, to morabiti navedeno u sporazumu. Stranke mogu da sklope sporazum o priznanjukrivinog dela od trenutka donoenja naredbe o sprovoenju istrage, aliukoliko se okrivljeni izjasnio u odnosu na optubu na glavnom pretresu,sporazum o priznanju krivinog dela vie nije mogu.


11/48


12/48

11

Sa take gledita okrivljenog, postoje mnoge prednosti sklapanjasporazuma o priznanju krivinog dela, osim vanog pitanja blae kazne,ili priznanja lakeg krivinog dela. Ako je okrivljeni u pritvoru mesecima,

sporazum moe omoguiti putanje na slobodu na osnovu vremenaprovedenog u pritvoru. ak i ako sporazum ne omogui putanje naslobodu, okrivljeni moe moe biti premeten u drugi objekat koji imabolje uslove od prenatrpanog pritvora. Takoe, moe postojati i znaajnaemotivna vrednost okonanja krivinog predmeta sa sigurnou, za razlikuod ekanja dugog i neizvesnog rezultata kroz suenje. Podrazumeva se daza okrivljenog sa nedovoljno nansijskih sredstava, sporazum o priznanjukrivinog dela predstavlja utedu trokova advokata.

Nisu sve prednosti sporazuma o priznanju krivinog dela iskljuivo nastrani okrivljenog. Tuioci imaju isto tako mnogo koristi od sporazuma kaoi okrivljeni. Potrebno je imati na umu da svaka strana ima sopstveni interes.Tuilac se stara o javnom interesu i da li e isti biti opravdan ukoliko zakljuisporazum sa okrivljenim. Branioci treba da budu spremni da to razumeju ipostignu sporazum koji je u skladu sa interesima obe strane. Razmislite otome ta e motivisati tuioca da pristane na sporazum ili ne. Neki od ovih

motiva su isti za tuilatvo i odbranu, kao to je sama injenica da svakisluaj ne mora zavriti pred sudom, ili poeljnost odreenog rezultata.U krajnjem sluaju, sporazum o priznanju krivice je pobeda za tuioca,to moe biti u uslovima drugaijim od onih koje je prvobitno predloio,ali je rezultat ipak okrivljujua presuda, a ne oslobaajua. U isto vreme,dobar sporazum o priznanju krivinog dela predstavlja bolje uslove zaokrivljenog. Moe biti od koristi i rtvama krivinog dela koji ne eleda ponovo proive svoje iskustvo u sudu, a koji takoe ele emocionalnu

razreenje, krivinu sankciju, kao i potvrdu njihove krivine prijave.Tuioci e biti zainteresovani za zatitu ugroenih rtava od surovostisuenja, to moe da stvori prostor za mogui sporazum u odreenompredmetu. Opet, ba kao to advokat odbrane mora u potpunosti da procenimogui ishod suenja pre bilo kakvih smislenih pregovora o priznanjukrivinog dela, takoe mora da razmotri i interese svake strane.

Uprkos uzajamnim prednostima, postoje tuioci koji nee pregovarati,odnosno koji e pregovarati po principu uzmi ili ostavi, ne ostavljajuiprostora za pregovore. Malo ta mogu branioci da urade u takvoj situaciji


13/48


14/48

13

razvije ekasne i koherentne strategije i taktike za suenje, ukljuujuii uvodnu re, osnovno i unakrsno ispitivanje i zavrnu re. Na taj nain,uobliie zakon i injenice u jedan plan za uspeh.

Dobra teorija sluaja obino se zasniva na univerzalnim istinama, kao tosu ljubomora, bes, ili pohlepa. Na primer, teorija sluaja kod optube zaubistvo moe biti:

Devojka rtve, a ne okrivljeni, je ubila rtvu. Ona je to uradila jerje bila ljuta na rtvu, s obzirom na to da se spremao da raskine sanjom.

Na osnovu ove teorije sluaja, branilac moe da razvije strategiju za suenjekoja naglaava odreene dokaze, kao to je dokaz da su komije ule rtvui njegovu devojku kako viu jedno na drugo u danima pre pucnjave, ilida je oruje kojim je izvreno ubistvo pronaeno u sobi devojke nakonpucnjave. U prilog ovoj teoriji, branilac moe da razmotri i da li okrivljeniima uverljiv alibi kojim bi dokazao da se u vreme ubistva nalazio nadrugom mestu.

Pre razvijanja teorije sluaja, branilac treba da osigura da ima sve

informacije koje su u posedu tuioca, da sprovede sopstvenu istragu,proita i razume sve izvetaje i izjave svedoka, zike dokaze i vetaenja,i razume okolnosti i elje svog klijenta. Branilac tada mora da primenisvoje obrazovanje i iskustvo, kao i poznavanje zakona, na injenice sluaja,kako bi denisao strategiju za suenje koja je uverljiva i koja moe dovestido povoljne presude.

Dobra teorija sluaja zahteva da branilac donose odluku o tome kako e

se odreeni dokazi i svedoenja posmatrati od strane sudije ili vea. Naprimer, da li e sudija verovati odreenim svedocima, da li e prihvatitiodreene argumente i zike dokaze? Koristei gore navedeni primer,advokat moe da zakljui da sudija nee smatrati da je iskaz devojke rtveverodostojan, to moe doprineti tome da je tvrdnja da je ona bila praviubica vie odriva. Donoenje tih odluka je delimino intuitivan proces ivetina koja razdvaja vrhunske advokate od ostalih.

Teorija sluaja treba da se zasniva na optom stavu u vezi sa zakonskim

odredbama o krivinoj odgovornosti. Tri najee opte pretpostavke su:


15/48


16/48

15

u automobilu njegovog klijenta ili u kui, ali ona nije pripadala njegovomklijentu i njegov klijent nije znao da ona postoji i zato nije kriv.

Trea pretpostavka da nikakvo krivino delo nije izvreno zahtevalobi da branilac porekne da je uopte izvreno neko krivino delo. Primerteorije sluaja moe biti:

Nije dolo do seksualnog zlostavljanja u ovom sluaju, jer jenavodna rtva pristala na radnje za koje tuilac tvrdi da je bila

prisiljena.

Ova teorija sluaja e verovatno zahtevati da branilac razvije strategiju

kojom e dovesti u pitanje kredibilitet pojedinih svedoka optube.Opte pretpostavke su zasnovane na teorijama pravne odgovornosti.Teorija sluaja bi trebalo da se zasniva na jednoj od njih. Ali dobra teorijasluaja ne treba da se zasniva samo na ovim optim pretpostavkama, vei na univerzalnim istinama, kao to su pohlepa, pravo na samoodbranui odbranu porodice, ljubomora, zavist, strah, itd. Svako suenje ezahtevati da branilac razvije jedinstvenu teoriju na osnovu konkretnih

dokaza, svedoka i sudija konkretnog sluaja koji je u pitanju. Ta teorija evoditi advokata prilikom pripremanja uvodne rei, osnovnog ispitivanja,unakrsnog ispitivanja i zavrne rei.

4. UVODNA RE

Jedno od pravila zastupanja pred sudom koje potuje veliki broj iskusnihadvokata je i pravilo prvog i poslednjeg (the Rule of Primacy and

Recency, engl.), uskladu sa kojim se tvrdi da se ljudi najdue seaju onogato je reeno prvo i poslednje.

Pravilo priznaje da je prvi utisak trajni utisak. Dobra uvodna re kojapoinje sa verodostojnom teorijom sluaja e ostati u pamenju sudije dokraja suenja. Tu teoriju sluaja branilac e ponoviti i u zavrnoj rei, takoda ostane u seanju sudije kad odluuje o predmetu.

U svojoj uvodnoj rei, treba da uvedete sudiju u vau teoriju sluaja, uzrelevantne injenice koje je podravaju i daju pravo vaem klijentu na


17/48


18/48

17

dozvoljava sudiji da razume celokupnu sliku i da postavi delove malih priasvakog svedoka u okvirni kontekst koji je izneo advokat odbrane. Ukolikobi ovaj deo uvodne rei nazvali priom, to uopte ne bi bilo netano. To

jednostavno znai da branilac pria ta se dogodilo jer veruje da e dogaajna taj nain biti predstavljen od strane svedoka tokom suenja. To nijemnogo drugaije od bilo koje druge prie, gde osoba govori o onome ta jevidela ili ula na nain koji je interesantan za sluaoca. Branilac koji iznosiuvodnu re u sutini radi istu stvar. U stvari, kada predstavlja uvodnu re,moe biti korisno za branioca da zamisli da pria svojim prijateljima netoto ga zaista zanima i da eli da ubedi svoje prijatelje da je to tano iuverljivo.

Kao i drugi ljudi, sudije imaju tendenciju da veruju onima koji delujuempatino. Branilac bi zato trebalo da se potrudi da prikae svog klijenta isvedoke dostojnim empatije i kredibiliteta. Evo primera:

Ve dugo vremena postoje problemi izmeu Nikolia i Markaivkovia. U veernjim satima 27. jula 2013, gospodin Nikoli jeotiao u radnju da kupi roendanski poklon za svoju enu. Kada

je gospodin Nikoli napustio svoj stan, ivkovi mu je priao naulici ispred njegove zgrade. ivkovi je pretio porodici gospodinaNikolia i stalno mu se sve vie i vie pribliavao. Psovao jei nastavljao da preti gospodinu Nikoliu i njegovoj porodici.

Konano, gospodin Nikoli je gurnuo ivkovia. ivkovi je tadaudario gospodina Nikolia, koji se sagnuo i zatim jednostavno

pokuao da se odbrani. Ipak, sada je gospodin Nikoli ovde usudnici optuen za napad na ivkovia.

Pazite da ne preterate. U mnogim sluajevima, sudije ne vole da braniociprevie trae razumevanje za svoje klijente. Branilac treba da pokua dasazna kakve vrste izlaganja sudija ili vee vole ili ne vole, i da u skladu satim prilagodi svoje izlaganje.

Uspena pria treba da bude organizovana na jednostavan i logian nain.Verovatno najbolji nain da se organizuje izlaganje jeste hronoloki,jer je veina ljudi navikla da slua priu na taj nain. Branilac to moe

jednostavno da ispria, a slualac e moi to da razume.


19/48


20/48

19

Nekorektno je iznositi lini stav u uvodnoj rei. U uvodnoj rei, kao i usvakom delu suenja bi trebalo izbegavati korienje fraza kao to su Javerujem, Ja mislim, Ja znam, ili Mi verujemo. Lino uverenje

branioca nije relevantno na suenju. Sudija e doneti odluku na osnovudokaza i zakona, a ne na osnovu onoga to veruje branilac.

Branioci mogu koristiti dokazne materijale tokom uvodne rei da bi postiglieljeni cilj. To moe biti dijagram, fotograja, ili mapa koja stavlja uvodnure u odreeni kontekst. U nekim sluajevima, korienje grakona ilidijagrama je od sutinskog znaaja za razjanjavanje sluaja. Upotrebadokaznih materijala u cilju oblikovanja stava pojaava uvodnu re i ini je

jo upeatljivijom u seanju sudije i na taj nain joj omoguava da boljeprati svedoenja tokom suenja. Meutim, vano je proveriti da li je Vadokazni materijal ispravan.

Pitanje da li e branilac dobrovoljno ukazati na slabosti u njegovomsluaju predstavlja strateku odluku, zasnovanu na njegovom znanju,obuci i iskustvu. Potrebno je barem razmotriti ovu opciju. Na taj nain,branilac treba da razmotri da li e se te slabosti razotkriti tokom suenja,bez obzira na ono to on radi. Ukoliko je verovatno da e se dokaz pojaviti,bez obzira da li ga je branilac priznao ili ne, treba ozbiljno da razmotri dali da ga spomene u svojoj uvodnoj rei. Ovo braniocu daje kredibilitet predveem i omoguava mu da smanji uticaj tog nedostatka, tako to ga stavljau odreeni kontekst. Na primer:

Nije sporno da je gospodin Aleksandar vozio BMW 2009 i da jeautomobil imao 50 kilograma heroina u gepeku. Ali ete uti danema dokaza da je gospodin Aleksandar bio svestan da se droga

nalazi u gepeku.

Nespominjanje kljune slabosti moe dovesti do toga da sudija pomisli daje branilac sklon tome da skriva pitanja ili da nije u stanju da svoj predmetsagleda u odgovarajuem kontekstu. Zbog svega toga, sudija bi mogao dazakljui da branilac nije pouzdan.

Setite se pravila po kome ljudi pamte ono to je reeno prvo i poslednje.Ukoliko branilac odlui da prizna slabe take u predmetu, onda bi to trebalo

da uini negde u sredini svoje uvodne rei. Poeti ili zavriti izlaganje


21/48


22/48

21

briljantni, ve zbog naina i sadraja odgovora svedoka. Zbog toga jepotrebno da provedete vreme da pripremite svakog svedoka za njihovosvedoenje na suenju.

A. Elementi

Direktno ispitivanje svedoka podrazumeva vie nego jednostavno pitanjetipa: Molim Vas, recite sudiji ta se desilo. Vi kao branilac morateodluiti koji delovi iskaza svedoka su vani, a zatim se potruditi Vaimpitanjima to i naglasite, a da se ne zadravate previe na manje bitnim

stvarima. Branilac bi sebe trebalo da posmatra kao pisca: kako moe daprenese priu sluaocu, u ovom sluaju sudiji ili veu, i to na najboljinain, kojim e uiniti da sve osete i vide ta se dogodilo.

Uspeno direktno ispitivanje ima odreene aspekte koji su zajedniki zasve svedoke. Prvi je: budite jednostavni. Imajte to na umu kroz sva vaaizlaganja na suenju. Svedok zna mnoge stvari, ali samo neke od njih suvane. Trebalo bi da fokusirate iskaz svedoka na vane stvari i izostavitepitanja koja nisu vana. Ako imate svedoka koji govori o svemu to zna,

sudija e se dosaivati, ili jo gore, bie zbunjen u pogledu toga ta jevano. Na primer, u sluaju koji ukljuuje prevaru, verovatno nee bitivano da li je jedan od ljudi imao belu ili plavu majicu, ili da li je biosunan dan ili je padala kia. Isto vai i za datume i vreme nekad suvani, nekad nisu. Zato se koncentriite samo na one stvari koje su vaneda podre vau teoriju sluaja. To e takoe uiniti da svedoenje budemanje zbunjujue i krae.

Sudije cene izlaganja koja su kratka i jasna. Studije su pokazale da rasponpanje poinje da opada posle oko 20 minuta. Kao rezultat toga, veinasudija ima istu misao najmanje jednom u toku suenja kada slua svedokaili branioca: Samo reci sutinu.Prilikom pripreme svedoka, Va posaoje da izbacite nevane informacije i fokusirate pitanja, tako da se svedoisamo o vanim informacijama.

Kada imate vie svedoka koji e svedoiti u prilog Vaoj teoriji sluaja,dobra je praksa da ih pozovete takvim redosledom kako bi njihovasvedoenja hronoloki predstavila priu koju pokuavate da ispriate.


23/48


24/48


25/48


26/48


27/48

26

Pokuajte da odrite kontakt oima sa svedocima tokom njihovogsvedoenja. To e Vam pomoi da se usredsredite na odgovore. To takoepokazuje sudiji da ste zainteresovani za odgovore i taj Va interes e se

preneti i na sudiju. To ostavlja i utisak da svedok ne ponavlja samo belekekoje je pripremio unapred.

Pripremite svedoke. Mnogi svedoci nikada nisu bili u sudnici, i nekiod njih e biti uplaeni. Branilac treba da objasni postupak u vezi sapojavljivanjem svedoka. Ovo podrazumeva proveru da li svedok znagde se nalazi sudnica, gde treba da saeka dok ne bude pozvan dasvedoi, kao i to ta e se desiti kada ue u sudnicu. Branilac treba da

objasni gde se nalazi klupa za svedoke, kada se daje zakletva i tako dalje.Objasnite svedoku da e nakon to zavrite direktno ispitivanje, bitipodvrgnut unakrsnom ispitivanju. Objasnite ta je unakrsno ispitivanjei koja potencijalna pitanja mu mogu biti postavljena prilikom unakrsnogispitivanja. Svedok treba da bude informisan da ne postoji nita loe utome to se sastao sa braniocem pre suenja, a ako se prilikom unakrsnogispitivanja postavi pitanje da li je takav sastanak odran, treba to i dapotvrdi.

Branilac ne treba da kae svedoku ta treba da ispria tokom svedoenja.Umesto toga, branilac treba da prui informacije svedoku koje e omoguitida se on osea prijatno i osigurati tano svedoenje.

Branilac treba da kae svedoku da govori istinu. Ovo je verovatnonajvanija od svih opomena. Svedoci moraju da govore istinu, ak i akoodgovor moe biti neprijatan.

Ukoliko svedok ne uje pitanje, ili ga ne razume, treba da trai da se onoponovi. Ovo vai ak i u sluaju da je sudija taj koji je postavio pitanje.Ako svedok treba da pogaa ta je pitanje, moe zakljuiti pogreno. Takomoe da izgleda kao da svedok izbegava da odgovori na pitanje, dok ustvari jednostavno nije razumeo pitanje.

Ako je svedoku postavljeno pitanje, a onda se zastupnici raspravljaju okotoga, pa tokom te rasprave svedok zaboravi pitanje, svedok treba da trai

da se to pitanje ponovi.


28/48


29/48

28

Pre suenja, branilac bi trebalo da razmotri mogunost da, zajedno sasvedokom, proe kroz sve izjave koje je svedok dao, kao i da pita svedokada li postoji neki drugi podatak koji on ili ona zna o ovom sluaju.

Branilac moe pregledati sa svedokom teme pitanja koja e verovatno bitipostavljena na direktnom ispitivanju, kao i na unakrsnom ispitivanju. Nijeneobino za branioca da postavi pitanje koja svedok ne razume, tako da jebolje da to razjasnite pre suenja. Priprema za suenje je vreme da se tootkrije, kao i da preformuliete pitanje, tako da e tokom suenja svedokshvatiti koje informacije branilac eli da dobije.

Tokom pripreme za suenje, branilac moe pitati svedoka o eventualnim

informacijama i injenicama koje mogu biti nepovoljne za svedokaili za odbranu, a koje se mogu pojaviti tokom suenja. Ukoliko takveinformacije postoje, branilac moe tokom direktnog ispitivanja ispitatisvedoka o njima, i dati mu priliku da ih objasni. Ako postoji neto uprolosti svedoka to bi moglo ugroziti njegov kredibilitet, obino jenajbolje da branilac to iskoristi u direktnom ispitivanju kroz svoja pitanja.Ovo omoguava braniocu da postavi problem u povoljan kontekst, obino

pitanjima koja svedoku omoguavaju da objasni problem, i to pokazujesudiji ili veu da je branilac iskren i da mu se moe verovati, to jepercepcija koja e biti korisna tokom suenja, a posebno u zavrnoj rei.Ako se to ne uradi, moe da dovede do zakljuka da branilac pokuava dasakrije neke stvari. Meutim, kao i kod uvodne rei, strateko je pitanjeza branioca da li e spomenuti potencijalne slabosti. On mora da utvrdida li e tu injenicu tuilac ili oteeni spomenuti tokom unakrsnogispitivanja. Branilac mora da proceni rizik isticanja neeg tetnog za

njegov predmet to suprotna strana ne zna, ili suoavanja pod njegovimuslovima sa neim to se moe pojaviti na unakrsnom ispitivanju. Primerza to sledi:

P: Gospodine Ivanov, da li ste trali niz Bulevar Nikole Lazareva, 14.jula, oko 10:00 sati?O: Da.

P: Zato ste to radili?

O: Kasnio sam na lekarski pregled.


30/48

29

Ako je mogue, eventualna slabost u iskazu svedoka trebalo bi da budepostavljena na sredini njegovog svedoenja. Potujui pravilo da senajbolje pamti ono to se prvo i poslednje uje, time se osigurava da e to

ostaviti manji utisak nego na poetku ili kraju svedoenja.

Na kraju, pokuajte da zavrite direktno ispitivanje svedoka izvodeiglavni zakljuak ili da sumirate injenice zbog kojih je svedok uoptepozvan da svedoi. Ako je svedok optueni, tada poslednje pitanje moeda bude:

P: Na kraju, gospodine Ivanov, da li ste poinili pljaku banke za kojuste optueni?

O: Apsolutno ne!

Ako je okrivljeni verodostojan, to je dobar nain da se zavri direktnoispitivanje.

6. UNAKRSNO ISPITIVANJE

Unakrsno ispitivanje podrazumeva postavljanje pitanja svedoku nakon

to je ispitan u osnovnom (direktnom) ispitivanju. U lmovima, unakrsnoispitivanje je najdramatiniji deo suenja. Filmovi prikazuju branioca ilituioca kako briljantno slamaju kljunog svedoka, koji priznaje da je lagaosve vreme i priznaje istinu. Ali u stvarnosti, to se gotovo nikada ne deava.

Unakrsno ispitivanje se sprovodi iz dva razloga: da se dobije korisnosvedoenje za vau teoriju sluaja, ili da se ospori kredibilitet svedoka,diskreditujui njega ili njegovu izjavu. To je takoe prilika za branioca

da svoje tvrdnje iznese kroz pitanja i uini da se svedok sloi sa njima.Kada se postigne da se svedok sloi sa tim tvrdnjama, efektivno unakrsnoispitivanje je skoro isto kao da je branilac faktiki sam svedoio.

Meutim, kako bi iskoristio ovu priliku, branilac mora biti pripremljen.Treba paljivo da pregleda prethodni iskaz svedoka ili svaki izvetaj i dabude upoznat sa svim dokumentovanim dokazima. Bez ovog pripremnograda, advokat nee moi da ospori kredibilitet svedoka zbog ranijihnedoslednih izjava ili drugih dokaza, kao to su evidencije poslovnih

banaka ili izvetaji strunjaka.


31/48

30

A. Da li koristiti unakrsno ispitivanje?

Najosnovnije pitanje vezano za unakrsno ispitivanje jeste da li da uopte

unakrsno ispitujete svedoka. Mnogi branioci unakrsno ispituju samozato to misle da moraju. To je pogreno. Ne postoji obaveza da branilacunakrsno ispituje svedoka, i nepravilno unakrsno ispitivanje moe bititetno za odbranu, omoguavajui svedoku optube da objasni ili razjasniprethodne izjave. U stvari, obavestiti sudiju da neete unakrsno ispitatinekog svedoka moe biti signal sudiji da taj svedok nije bio vaan, imemoete vie otetiti verodostojnost svedoka nego bilo kojim unakrsnimispitivanjem. Pre angaovanja u unakrsnom ispitivanju, svaki branilac bi

trebalo sebi da postavi sledea pitanja:

(1) Da li je svedok otetio moj predmet?

Nemaju svi svedoci jednaku vanost. Neki svedoci mogu jednostavno dase pozovu da bi se utvrdio neki tehniki element ili potvrdila autentinostdokumenta. Drugi mogu ponuditi dokaze koji ne ugoavaju vau teorijusluaja. Na primer, u sluaju vezanom za drogu, ako je vaa teorija sluaja

da iako je droga bila u automobilu okrivljenog, on nije znao za nju, te takonije kriv, verovatno ne postoji svrha u unakrsnom ispitivanju laboranta kojije testirao materiju na prisustvo ilegalnih supstanci, jer Vi ne osporavate daje bilo droge u autu. Osim ako svedok nije tetan po Vau teoriju sluaja,obino nema razloga da ga unakrsno ispitujete.

(2) Da li je svedoenje bilo uverljivo?

Neki svedoci tuilatva nee biti uverljivi, kao npr. svedok koji svedoida je preskoio tri metra visoku ogradu da bi pobegao od pljakaa. Uneki drugim prilikama, iskaz svedoka e biti osporen od strane drugihsvedoka koji su verodostojniji. U ovim situacijama, svedok moe imatitako malo kredibiliteta da bi postavljanje pitanja u unakrsnom ispitivanjubilo od veoma male koristi. U takvom sluaju, ukoliko postavljate pitanja uunakrsnom ispitivanju, ona mogu ponuditi svedoku priliku da ispravi svojiskaz. Na primer, ako bi branilac pitao da li je ograda zaista bila visokatri metra, svedok bi mogao da shvati da je to zvualo smeno i modaispravi svoj iskaz i kae da se pogreno izrazio i da je ograda u stvari bila


32/48

31

samo metar i po visoka. Drugim reima, ako Vam iskaz svedoka nakondirektnog ispitivanja pomae, ili Vam bar ne teti, razmislite da uoptene postavljate pitanja unakrsnim ispitivanjem. Zatim moete da naglasite

koliko je neuverljiv taj svedok bio tokom zavrne rei.

(3) Da li je svedok rekao manje od oekivanog tokom direktnog

ispitivanja?

Ponekad zbog nemarne pripreme ili greke svedoka koju tuilac nijeprimetio, svedok izostavi vaan deo njegovog svedoenja. Ako zastupniksuprotne strane pogrei ili izostavi vaan materijal, moda bi najbolje bilo

nita ne pitati svedoka u unakrsnom ispitivanju, jer e se time omoguitisvedoku prilika da svedoi o ovim pitanjima.

B. Osnovi unakrsnog ispitivanja

Veina svedoka koju unakrsno ispitujete je ve svedoila u direktnomispitivanju i ponudila dokaze koji tete vaem predmetu. Dakle, veina suu izvesnom smislu protivnici. Kako moete da izvuete povoljan iskaz od

protivnikog (neprijateljskog) svedoka u Vaem sluaju?

Ono to sledi su neke smernice koje moete koristiti da Vam pomognuda izvuete koristan iskaz, ak i od svedoka protivne strane. Meutim,kao i kod drugih sugestija ili pravila u ovom priruniku, osim pravila opretpretresnoj pripremi, ne treba ih slepo slediti. Svaki sluaj je razliiti mogu postojati dobri razlozi da zaobiete ove smernice u zavisnosti odokolnosti konkretnog sluaja. Kada razmotrite ove smernice, ne zaboravite

da postavite realna oekivanja za rezultate Vaeg unakrsnog ispitivanja.Ako je rezultat Vaeg unakrsnog ispitivanja jedan poen u prilog Vaojteoriji sluaja, sproveli ste uspeno unakrsno ispitivanje. Dva je izvanredanrezultat. Retko se dobijaju tri poena ili vie.

(1) Budite kratki

Duga unakrsna ispitivanja su retko uspena. Zbog granica ljudske panje,unakrsnim ispitivanjem koje traje due od 30 minuta rizikujete opadanjepanje sudije ili vea. Osim toga, svakim pitanjem koje postavite rizikujete


33/48


34/48


35/48


36/48

35

u skladu sa prethodnom izjavom koju je dao. U redu je da koristite beleketokom unakrsnog ispitivanja i da razmislite o tome ta e vae sledeepitanje biti. Ali morate da se fokusirate i na odgovore na vaa pitanja.

Jedan od naina da se to uradi je da odravate kontakt oima sa svedokom,a ne da samo gledate u beleke.

(6) Postavljajte pitanja koja svedok ne moe da porekne

Postavljanje pitanja kojima se svedok primorava da se sloi sa Vama jejedan od najboljih naina da se kontrolie ishod unakrsnog ispitivanja. Dabiste to uradili, proverite da li Vaa pitanja imaju smisla i da li su podrana

svedoenjem koje je svedok upravo dao u direktnom ispitivanju. Pitanjamogu da se zasnivaju i na prethodnoj izjavi svedoka datoj policiji ilidrugima. Ovde je primer kako da koristite takva pitanja da diskreditujetesvedoka koji je otetio Va sluaj tokom direktnog ispitivanja konstatujuipropuste koje je napravio u policiji.

P: Razgovarali ste sa policijom nakon ovog incidenta, zar ne?O: Da.

P: Odgovorili ste na njihova pitanja, zar ne?O: Tano.P: Bili ste potpuno iskreni prema njima?O: Da.

P: Rekli ste im sve vane injenice?O: Da.

P: Ali ipak ste propustili da im kaete da ste pili upravo pre nego totvrdite da ste bili svedok pljake, zar ne?

Ova pitanja ine da svedok izgleda loe, bez obzira kakav odgovor da.Na primer, ako porie da je bio potpuno iskren sa policijom, izgledaekao laov. Dakle, ako ne eli da pred sudijom izgleda kao laov, on emorati da odgovori Dana ovo pitanje. Takav svedok moe da odgovorina poslednje pitanje navodei da je u stvari rekao policiji da je pio, ali dapolicija to nije upisala u svom izvetaju. To je jo uvek dobar odgovor zabranioca, jer on moe da dovede u pitanje kredibilitet i sposobnost policijezbog propusta da navedu tako vanu injenicu u svom izvetaju. Bez obzira

na to kako svedok reaguje, rezultat e biti dobar za branioca.


37/48

36

Kao to je ve pomenuto, diskvalikovati svedoka znai dovesti u pitanjenjegov kredibilitet. Ekasno diskvalikovanje svedoka protivne stranemoe biti pogubno za sluaj tuilatva. Ali, pre nego to diskvalikuje

svedoka, branilac treba prvo da postavi pitanja koja izazivaju bilo kojesvedoenje koje pogoduje njegovoj teoriji sluaja. Koristei poslednjiprimer, advokat treba prvo da postavi pitanja koja obezbeuju izjavusvedoka da je popio 4-5 aica votke. Tek nakon to je branilac obezbedioto priznanje od svedoka, treba da postavlja ova pitanja koja se odnose nato da li je svedok pokuao da sakrije injenicu da je pio od policije. Razlogza to je oigledan: svedok, koji verovatno ne eli da sarauje sa Vamaod poetka, verovatno e biti jo manje kooperativan sa Vama nakon to

implicirate da je hteo neto da sakrije.

(7) Ne ponavljajte pitanja koja su ve postavljena svedoku tokom

direktnog ispitivanja

Mnogi branioci dovode svedoka u situaciju da ponovi iskaz koji je daou direktnom ispitivanju sa idejom da e se nekako svedoenje raspastiponavljanjem. To se gotovo nikada ne deava. Ako je svedoenje bilo loe

za teoriju sluaja tokom direktnog ispitivanja, ponavljanje moe biti josamo gore.

(8) Znajte kada treba da se zaustavite

Bez obzira koliko je dobro razmotreno i veto formulisano, svako pitanje uunakrsnom ispitivanju postavljeno svedoku protivne strane nosi sa sobomrizik da e odgovor dodatno otetiti va predmet. Ako ograniitite broj

pitanja koja postavljate, ograniivate i taj rizik.Svako pitanje koje se postavlja treba da na neki nain podri vau teorijusluaja. Tako, ako iskaz svedoka nije uopte otetio Vau teoriju sluaja,ne postavljajte pitanja o tome. Ne zaboravite da vam skoro sva unakrsnaispitivanja mogu doneti samo jedan ili dva boda u prilog vaoj teorijisluaja. Ne pokuavajte da precenjujte i osvojite sluaj jednim unakrsnimispitivanjem. To obino dovodi do svedoka koji daju odgovore koji tetevaem predmetu. Znajte svoj cilj pre nego to ponete sa unakrsnim

ispitivanjem i prestanite sa ispitivanjem onda kada taj cilj ostvarite.


38/48

37

(9) Sauvajte Va argument za zavrnu re

Veina advokata koji su radili unakrsna ispitivanja napravilo je greku

ulaenjem u raspravu sa svedokom. Izbegavajte ovo. Gubite kontrolunad svedocima kada raspravljate sa njima i gubite sposobnost dapotvrde vae izjave. Jo gore, raspravljanje sa svedokom naruava Vakredibilitet pred veem, to Vas postavlja u isti nivo sa svedokom, atime ne izgledate nimalo bolje. Izgledaete kao da ste izgubili kontrolunad situacijom.

Izbegavajte da postavljate pitanja koja pokuavaju da primoraju svedoka

da se sloi sa vaom teorijom sluaja. Time ih pozivate da se raspravljajusa vama. Evo primera:

P: Da li je tano da ste pili u noi 14. jula 2011?O: Da.

P: A da li je tano da ste se napili?O: Ne, nisam bio pijan.

P: Kako moete rei da niste bili pijani kada ste ranije rekli da ste popili4-5 pia za 45 minuta?O: Imam puno prakse. (Svedok se smei sudiji, koji se smeje.) Osimtoga, ja sam jeo. I to su bila mala pia.

P: Ali, 4-5 pia bi uticalo na Vau sposobnost da precizno sagledatedogaaje, zar ne?O: Ne, uopte, mislio sam i video jasno te noi.

U ovoj razmeni, svedok je bolji od branioca. To je zato to branilac, osimto ignorie neke smernice navedene gore, pokuava i da navede svedoka

da pristane na jedan od argumenata u prilog njegovoj teoriji sluaja daoptueni nije opljakao banku i da je svedok pogreio kada je rekao daje video optuenog. Zakljuci koje advokat trai treba da se uvaju zazavrnu re. U ovom primeru, branilac verovatno nikada nee uspeti dadobije saglasnost od svedoka da je bio pijan. Dakle, umesto toga, branilactreba jednostavno da utvrdi na unakrsnom ispitivanju da je svedok popio4-5 pia u roku od 45 minuta, neposredno pre pljake. Tokom svoje zavrnerei, branilac moe raspravljati da je svedok bio previe pijan da pravilnosagleda situaciju.


39/48

38

(10) Tehnike za teke svedoke

Ako svedok odbija da odgovori na pitanje, ili eli da se raspravlja,

moete pitati svedoka da li je razumeo pitanje. Zatim ponovite pitanje.Ako svedok i dalje nije odgovorio na pitanje, ili insistira na raspravi,pustite ga da zavri. Onda ga pitajte da li ima jo neto da doda. Zatimjo jednom ponovite pitanje. Ako svedok i dalje eli da se raspravlja,branilac moe pitati Koji deo mog pitanja ne razumete? Kao krajnjamera, moete traiti od sudije da naredi svedoku da odgovori na pitanje.I zapamtite da ukoliko je svedok suvie agresivan, sudija ili vee e toi primetiti, i verovatno e zakljuiti da svedok nije verodostojan. Ovo

posebno vai ako ste strpljivo pokuavali da ga navedete da odgovori navae pitanje.

C. Zakljuna razmatranja o unakrsnom ispitivanju

Kao i u svim drugim oblastima suenja od uvodne rei pa do zavrne rei,pokuajte da zaponete i zavrite unakrsno ispitivanje vanim stvarima.

Ljudi najbolje pamte prvu i poslednju stvar koje su se desile.Svedoci e, kao i veina ljudi, verovatno razmiljati hronoloki.Takoe, oni e verovatno oekivati od Vas da ih pitate o dogaajimau hronolokom redosledu. Zato moete pitati svedoka protivne straneda povee dogaaje van hronolokog redosleda. Time to neete poetiunakrsno ispitivanje na poetku prie, moete iznenaditi svedoka i timega razoruati. Ova tehnika takoe ini verovatnim da svedok protivnestrane nee biti u stanju da predvidi Vaa pitanja. Takoe, moda neebiti svestan da ste uspostavili odreeni zakljuak sve dok se to ne desi.Meutim, ne bi trebalo da previe menjate redosled jer to moe da zbunisudije.

Moda ete eleti da neke svedoke napadnete na samom poetku i takoih izbacite iz ravnotee. Ali, sa mnogim drugima, najbolje je da stvoriteoseaj lane sigurnosti. Moete poeti Vae ispitivanje sa nekoliko lakihpitanja, a moete se ak i nasmeiti kada im postavljate pitanje. Svedok e

se opustiti i biti nespreman. Tada se moete suoiti sa njim.


40/48


41/48


42/48


43/48


44/48


45/48

44

moete ak i da podsetite sudiju da je to upravo ono to ste najavili da edokazi pokazati u svojoj uvodnoj rei. Na primer:

Kao to sam napomenuo u svojoj uvodnoj rei, ovo je sluajpogrene identikacije. Gospodin Zorki je rtva nemarnog radapolicije, jer je oigledno da je izvrena nepouzdana identikacija.Naalost, policija je bila vie zainteresovana da zatvori sluaj negoda utvrdi ta se desilo.

U svojoj uvodnoj izjavi, izneli ste sudiji svoju teoriju. Sada je vreme da jojobjasnite zato je Vaa teorija tana, obzirom na dokaze koji su se pojavilina suenju. Pozivanjem na odreeni iskaz i/ili dokaz, razvijte priu koja

pokazuje da se teorija sluaja koju ste predstavili u svojoj uvodnoj reipokazala kao tana u svetlu dokaza. To podrazumeva podseanje sudijeili vea na svedoenja i dokaze od strane razliitih svedoka koji potvrujuVa stav.

Zapamtite da niko ne eli da uje Vae lino miljenje. Vae lino miljenjenije dokaz. Sudija e doneti odluku na osnovu dokaza, a ne na osnovuVaeg linog stava.

3. Koristite predmete

Veina nas dobija informacije putem ula. Studije su pokazale da ljudipamte dvostruko vie informacija ako ih saznaju kroz sluanje i gledanje,a ne samo kroz jedno od tih ula opaanja. Moete koristiti predmete kojisu uneti kao dokazi na suenju, ili da kreirate neki za upotrebu u Vaojzavrnoj rei. Koristite ih kao vizuelni dodatak Vaem usmenom izlaganju.

Upotreba vizuelnih dokaza takoe prua dobrodolu pauzu za sudiju odstalnog sluanja branioca koji govori o sluaju. Ti dokazni materijali semogu koristiti da pokau hronologiju dogaaja, spisak kljunih injenica,proraune koji pokazuju novane tokove ili druge stvari koje biste modaeleli da naglasite veu.

Ako odluite da koristite vizuelne dokaze tokom zavrne rei, uverite se da ihniko ne vidi sve dok ne bude vreme da ih predstavite. Ako su vidljivi sudiji iliveu pre nego to ste ih razmotrili, skrenue panju od onoga to vi govorite.Drite ih pokrivene pre nego to ih koristite i vratite ih kada zavrite.


46/48

45

4. Koristite retorika pitanja

Retoriko pitanje postoji kada neko postavi pitanje, ali ne oekuje

odgovor. Odgovor je jasan sluaocu samim tim to je uo pitanje. Ovevrste pitanja mogu se koristiti da se istakne veliki propust u predmetuVaeg protivnika.

Sudija ne moe da odgovori na ova pitanja, ali tokom suenja branilacpokuava da usadi ovo u seanje sudije, tako da kada bude odluivao osluaju, to e predstavljati problem. Sledi primer.

Gde je oruje kojim je izvreno ubistvo? Ako je gospodin Jokovi

zaista ubio Anu, kako tuilac tvrdi, zar ne bi policija pronalapitolj u njegovoj kui, njegovom autu, kod njega ili negde gdeje on bio? Zapitajte se kako je mogue da tuilac nije predstavionijednog svedoka koji je izjavio da je gospodin Jokovi bio u sobi

sa Anom kada je ubijena? Od kada je biti u okolini krivinog delapostalo kanjivo?

5. Argumentujte svoje kljune tvrdnje

Tuilac snosi teret dokazivanja, pa mora da dokae da njegova teorijadokazuje da je optueni kriv, a ne samo da objanjenje optuenog nemasmisla. Ali, za branioca, obino je ubedljivije da pokaete da ste u pravu,a ne da tuilac nije uspeo da dokae svoj sluaj. Kada se koncentrieteiskljuivo na slabosti druge strane, moete da napravite utisak da je Vaastrana slaba. Meutim, s obzirom na dostupne dokaze, to moe da budejedina stvar koju branilac moe da uradi u odreenom sluaju. Tada treba

istai da optueni ne mora da dokazuje nita i da je teret na tuilatvu dadokae krivicu.

6. Suoite se sa slabostima

Nemojte misliti da moete izbei razmatranje slabih taaka u vaemsluaju tako to ih ignoriete; tuilac e sigurno ukazati na njih. Ako samispomenete Vae slabosti, a ne ignoriete ih, stvarate utisak da ste potenaosoba kojoj se moe verovati. Ako vee smatra da Vam se moe verovati,verovatno e biti spremniji da prihvate vau verziju dogaaja. Na primer:


47/48


48/48

Documents

Veštine zastupanja u krivičnim postupcima Priručnik za advokate