ARHITEKTONSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

TEMA: Tekstura materijala kao element dizajniranja otvorenog javnog prostora

Da li je postojanje različitih tekstura materijala u javnom prostoru preduslov kvalitetnijeg i dostupnijeg otvorenog javnog prostora?

Student: Sonja Kesić M-2010/102

M9 – Kulturni distrikt u Bernu: REGENERACIJA i RECIKLAŽA kompleksa sa idejnim rešenjem objekta (studentski konkurs za Šindlerovu nagradu 2012)

Predmetni nastavnik: Prof. mr Petar Arsić

Članovi komisije: 02. van. Prof. Vladimir Lojanica

03. Doc. Dr Žikica Tekić

Struktura rada:

Apstrakt

1.0. Uvod

1.1. TEKSTURA - pojam i definicije

1.2. Značaj percepcije za arhitekturu

1.3. Kako se percipira? Značaj čula u percepciji prostora

1.4. Koja svojstva materijala percipiramo?

2.0. O prostoru

2.1. Otvoreni gradski prostor

2.2. O karakteru prostora / identifikacija mesta

2.3. Kvalitet otvorenog javnog prostora

3.0. Slepi i slabovidi u otvorenom javnom prostoru

4.0. Primeri iz prakse / tekstura materijala otvorenog javnog prostora

01_ City lounge/ Carlos Martinez and Pipilotti Rist / St. Gallen / Švajcarska

02_ City Square Developing / AllesWirdGut / Esch-sur-Alzette, Luxembourg

03_ Amenagements paysagers des quais Rive Gauche da la Garonne Bordoux / Bordo, Francuska

5.0. Analiza teksture materijala u okviru lokacije predviđene za izradu master plana u Bernu / predlog potencijalnih intervencija

Zaključak

Reference

Literatura

1

Apstrakt:

Cilj rada je označavanje teksture materijala kao elementa koji ima značajnu ulogu u kreiranju, tj. dizajniranju (otvorenog javnog) prostora. Kroz rad će se težiti traganju za odgovorom na pitanje „da li je tekstura element urbanog dizajna koji doprinosi životnosti i podizanju atraktivnosti javnog prostora kao i da li uslovljava pozitivne asocijacije koje korisnici imaju na prostor?“.

Radom se teži da se potvrdi veza dva pojma: teksture materijala i kvaliteta otvorenog javnog prostora. Kvalitet prostora je ono čemu se teži. Kvalitet je uslovljen postojanjem korisnika u prostoru. Korisnik posredstvom svojih čula doživljava prostor. Percepcija je dodatno uslovljena postojanjem različitih tekstura materijala koje intenziviraju čulne doživljaje. Pojačan doživljaj prostora je pokazatelj da je ostvarena dobra veza arhitekture i korisnika. To je jedan od preduslova da se prostor smatra kvalitetnim. Tekstura bi trebalo da bude u direktnoj vezi sa kvalitetom prostora, tj. da različite teksture u prostoru uslovljavaju podizanje njegovog kvaliteta.

Kvalitet je širi pojam koji u sebi sadrži i pojam dostupnosti prostora. Da bi se došlo do potvrde da teksture materijala utiču na povećanje dostupnosti prostora, uzeće se u obzir i slabovidi i slepi kao društvena grupa kojoj treba obezbediti nesmetan boravak u javnom prostoru. Treba obezbediti prostor za sve.

Ključne reči: tekstura, korisnici, prostor, percepcija, materijal, kvalitet, dostupnost

2

1.0. Uvod

Predmet rada je pronalaženje veze između teksture materijala i kvaliteta prostora, tj. da li je kvalitet uslovljen teksturama materijala kao i da li je tekstura element dizajniranja prostora koji ima za cilj podizanje kvaliteta i dostupnosti otvorenog javnog prostora.

Tekstura ima za cilj davanje dodatnih informacija koje momentalno postaju deo mentalne slike o prostoru, tako da je ova definicija dala usmerenje ka razmišljanju, kakvu je to teksturu potrebno stvoriti u prostoru koja će produbiti ideju koju arhitektonsko delo nosi i stvoriti pozitivne asocijacije na prostor?

Svrha rada je i traženje odgovora na pitanje: da li različite teksture materijala, koje su ugrađene u prostor (kao deo podloge, fasada, urbanog mobilijara) imaju pozitivno dejstvo na dostupnost tog javnog prostora, da li olakšavaju boravak osoba sa posebnim potrebama (pre svega se misli na slabovide i slepe osobe)? Tekstura materijala ima za cilj da uslovi nadražaje taktilnog čula gde će slepim i slabovidim osobama omogućiti istovetne ili slične prostorne doživljaje kao korisnicima koji nemaju ovu vrstu hendikepa.

Na početku rada definisan je pojam teksture, kao vizuelni i taktilni kvalitet površine. Ova definicija je postavila osnovu za definisanje pojma percepcije i značaja čula u doživljaju arhitekture. Tekstura je jedan od elemenata koji opažamo čulima prilikom dodirivanja ili posmatranja određenog materijala u okviru arhitektonskog dela, i označena je kao pojam putem koga se ostvaruje veza korisnika i prostora. Znanje o prostoru će pružiti osnovu za dolazak do pojma kvaliteta javnog prostora gde će se definisati veza teksture i kvaliteta.

Prilikom koncipiranja rada, bitno je imati u vidu realan prostor, deo Berna koji je konkursom definisan za izradu novog master plana, kao podloge u koju će se implementirati novi materijali. Ideja je da nove teksture materijala, koje postanu deo otvorenog javnog prostora, korisnicima pojačaju doživljaj arhitekture, izazivajući taktilne i vizuelne nadražaje.

Kroz odgovore na postavljena pitanja, teži se tvrdnji da je tekstura element dizajniranja javnog prostora koji je izuzetno značajan za podizanje kvaliteta, životnosti i dostupnosti. Traženju odgovora će se pristupiti kroz teorije urbanizma, arhitekture, urbanog dizajna i praktičnih primera iz arhitektonske prakse.

3

1.1. Tekstura – pojam i definicije

Tekstura je, prema Collins English Dictionary-ju, definisana kao „ Vizuelni i taktilni kvalitet površine“ kao i „ Površina materijala doživljena čulom dodira“ , dok prema Maldinijevom Rečniku arhitektonskog projektovanja „Tekstura predstavlja površinsku strukturu predmeta, čiji kvalitet ima veliku ulogu u umetnosti, dizajniranju, primenjenoj umetnosti i modeliranju“.

Tekstura predstavlja osobene fizičke kompozicione karakterisitike strukture predmeta, posebno sa osvrtom na veličinu, oblik, i raspored sastavnih delova.

Tekstura (lat. textura) tkanje, tkanina, sklop, sastav, spoj [1].

Da bi se pojam teksture u potpunosti objasnio potrebno je postaviti i odgonetnuti nekoliko pitanja: Šta je tekstura materijala u kontekstu arhitekture (prostora)?; Kako tekstura može uticati na karakteristike prostora?; Koji je značaj teksture u arhitekturi?

Odgovori na postavljena pitanja daće osnovu za proučavanje i odgonetanje istraživačkog pitanja koje je radom definisano.

U kontekstu arhitekture, jedan od načina na koji tekstura može biti upotrebljena je u naglašavanju pojednih delova prostora ili objekta (naglašavanje centralnog dela trga obrađenim kamenom svetlije boje od ostatka prostora, ili isticanje pročelja objekta jarkom bojom fasade).

Omogućava arhitektama da kreiraju prostor shodno osećanjima (ako je težnja stvaranje mesta mira i opuštanja koristiće gladak zid koji je topliji nego hrapava tekstura kamena). Tekstura se doživljava kao oruđe urbanog dizajna prostora. [2]

Tekstura može biti korišćena da stvori različite emocije u prostoru (osećaje) – glatka tekstura stvara impresiju hladnog, dok se gruba tekstura čini toplom i prirodnom, kao i prostor čiji deo postaje (jeste) [3].

Da bi pojam teksture i njegov značaj u arhitekturi bio u potpunosti shvaćen potrebno je objasniti pojam percepcije prostora, putem čula, posebno čula dodira i vida, kojima se tekstura materijala najjače doživljava.

4

1.2. Značaj percepcije za arhitekturu

Percepcija (lat. perceptio) psih. opažanje, opažaj, svi oni duševni procesi koji se neposredno izazivaju čulnim nadražajima [4].

Percepcija, ili opažanje predstavlja složen psihički proces. Može se najkraće definisati kao neporedno saznanje o predmetima ili pojavama na osnovu čulnih podataka. Neposredno čulno saznanje osnova je opažajnog procesa, da bi tek saznajni proces napravio adekvatnu nadgradnju koja čini punu informaciju [5].

Percepcija u arhitekturi otvara i pitanje prostora, koji može imati različita značenja. „Prostor“ svakako nije nov pojam u arhitekturi, ali u savremenoj literaturi razlikujemo dve upotrebe: prostor kao trodimenzionalnu geometriju, i prostor kao polje percepcije. [6].

Za radom definisanu temu razmatraće se pojam prostora kao polje percepcije. Pitanje percepcije (fenomenologija), ohrabruje nas da doživljavamo arhitekturu hodajući kroz nju, dodirujući je, slušajući je. „Viđenje stvari“ zahteva poniranje u svet ispod svakodnevne neuroze funkcionalnog sveta.

Da bismo otvorili arhitekturu za pitanja percepcije, moramo obustaviti nevericu, isključiti racionalnu polovinu uma, i jednostavno se igrati i istraživati [7].

Arhitektura, stvorena od strane čoveka, je esencijalno, ekstenzija prirode, koja pruža podlogu za percepciju i horizont za shvatanje i doživljavanje sveta [8].

Arhitektonski rad nije doživljen kao zbir izolovanih vizuelnih slika, već je to potpuna materijalnost prostora i spiritualna prisutnost. Rad arhitekata sadrži i jeste fuzija fizičkih i mentalnih delova prostora. Vizuelna frontalnost arhitektonskog crteža je izgubljeno realno iskustvo arhitekture. Dobra arhitektura nudi oblike i površine koje se koriste sa ciljem da budu prijatne za „dodir oka“ [9].

Jedan od načina zadobijanja pažnje posmatrača je korišćenje gestova u arhitektonskom oblikovanju. Naglašavanje elemenata njihovom dimenzijom, bojom ili materijalizacijom predstavlja pristupačan način uticanja na percepciju i stvaranja slike o objektu u smislu da je u pitanju sredstvo oblikovanja koje je posmatraču veoma blisko, razumljivo i lako čitljivo. Neočekivani elementi i „događaji“ na objektu su uvek lako uočljivi, te se njihovom adekvatnom, promišljenom i duboko osećajnom primenom postižu veoma dobri rezultati u ostvarivanju dijaloga sa posmatračem[10].

5

1.3. Kako se percipira? Značaj čula u percepciji prostora

vizuelna i taktilna percepcija

Nakon potvrde da je percepcija značajna za doživljaj prostora prilikom boravka u njemu bitno je definisati kako se percipira a posebno šta se percipira, opaža u određenom prostoru, u kontekstu teksture materijala?

Proces opažanja je produkt svih čula, dok najveći broj teoretičara arhitekture, koji su se bavili oblašću percepcije prostora, ističu najveći značaj vizuelne i taktile percepcije, tj. čula vida i dodira.

Juhani Pallasmaa je u svojoj knjizi „Eyes of the skin“ pristupio kreiranju konceptualnog okvira gde je težio da napravi vezu između dominantnog čula vida i čula dodira. Ova knjiga je korišćena sa ciljem da opravda značaj teksture tj. taktilih i vizuelnih doživljaja za arhitektonski prostor i njegovo kreiranje.

Sva naša čula, uključujući čulo vida, su ekstenzija čula dodira [11].

Koža je najstariji i najsenzitivniji organ našeg tela, naš prvi medijum u komunikaciji, i najbolja zaštita od spoljašnjih uticaja. Taktilno čulo se naziva „majkom svih čula“. Koža je sposobna da razlikuje boje; vidimo putem naše kože. Vizuelna percepcija je integrisana u taktilnu, naše telo pamti ko smo mi i gde smo smešteni u svetu.

Arnhajm čak ide dalje i tvrdi da je najviše ljudsko čulo čulo vida. Po Arnhajmovom

mišljenju, intuicija ili vizuelno mišljenje neophodan je uslov za umetničko stvaranje [11].

Palasmaa u svojoj knjizi „Eyes of the skin“ piše i o pojmu „multi-senzorskog iskustva“ gde kaže da su oči u kolaboraciji sa telom i drugim čulima.

Svako iskustvo koje arhitektura pruža je produkt više čula odjednom; kvalitet prostora, kao i dimenzije su merene jednako od strane oka, uha, nosa, kože, jezika, skeleta i mišića [12].

Oči žele sa sarađuju sa drugim čulima. Sva čula, uključujući vid, mogu se doživeti kao nastavak čula dodira. Ostala čula definišu odnos između kože i okruženja, između neprozirne unutrašnjosti tela i otvorenosti sveta.

6

Hegel je smatrao da je jedino čulo koje nam daje doživljaj o dubini prostora dodir, zato što dodir „oseća težinu, otpornost, i trodimenzionalni prostor (geštalt) tela materijala, i to čini da smo svesni stvari koje se od nas pružaju u svim pravcima“ [13].

Vid otkriva ono što se dodirom već saznalo [14].

Koža čita teksturu, težinu, gustinu i temperaturu materije [15].

Cilj prethodnog teksta je potvrda da su čulnost, tj. čulne karakteristike materijala jako značajne za definisanje kvaliteta određenog arhitektonskog dela. Prethodno je naglašeno da je značajno da arhitektura (prostor) bude izuzetno dostupna čulima dodira i vida, koji su definisani kao najznačajniji prilikom percipiranja prostora i potvrde našeg postojanja u okviru njega.

Kada se govori o teksturi jako su značajne dodirne karakteristike površine materijala, koje mogu biti „dodirnute“ vizuelno ili doživljene hodanjem po njima.

Taktilnost je obično sinonim za čulo dodira, produkt procesa dodirivanja podloge, uključuje različita pasivne ili aktivne kontakte epidermisa kože i podloge materijala.

Tekstura je esencijalno taktilna karakteristika, ali može biti doživljena i čulom vida. Sinonim za vizuelnu teksturu je najčešće šara. Tekstura može biti korišćena da stvori različite emocije u prostoru (osećaje) – glatka tekstura stvara impresiju hladnog, dok se gruba tekstura čini toplom i prirodnom [16].

Takođe, kada govorimo o teksturi i čulima, zapaža se izuzetna uslovljenost čula prilikom percepcije arhitekture, tako da i čulo ukusa može biti uslovljeno čulom vida, a sve to uslovljeno teksturom materijala koji posmatramo.

Čulo vida može biti u kontekstu čula ukusa i obrnuto; određene boje i delikani detalji prostora uslovljavaju oralne senzacije. Delikatno obojena i uglačana površina kamena je podsvesno doživljena čulom ukusa (kao da kamen želimo da poližemo i osetimo njegov ukus, koji očekujemo) [17].

7

Hegel, koji umetnost definiše tako što izuzetno ističe značaj čula, označava arhitekturu kao vizuelnu umetnost. Ovakvo poimanje posebno je izraženo kroz savremenu predstavu arhitekture, zato što su danas rad na računaru, simulacije i animacije, postali esencijalni, za različite konkurse i za klijente. Takođe, i kada objekat biva završen, reperezentativan rad fotografa postaje takođe jako značajan, možda ponekad čak značajniji i od samog objekta [18].

Na osnovu knjige „Scenario života u gradu“, Dragane Bazik, zaključuje se da je iz domena višečulne percepcije najviše istražena vizuelna percepcija i postoje brojne odrednice koje možemo ugraditi u svoj projektantski proces. One se odnose na organske uslovljenosti čovekovog aparata na vizuelnu percepciju oka, i izražene su kroz odnos distance i obuhvata, odnosno stepen detaljnosti sagledavanja.

Dovoljno smo razmatrali jedan element višečulne percepcije (sagledavanje) koji je, ujedno, najoperativniji i najzastupljeniji u domenu projektantskog delovanja. U nepovoljnijoj situaciji od vizuelne percepcije su zvuk, dodir, pokret i miris. Iako su oni integralni delovi ukupnog doživljaja prostora, a samim tim i značajni za scenografski proces, daleko su manje zastupljeni kako u teorijskim istraživanjima tako i u procesu projektovanja.

Svakodnevni život nam nudi pragmatične primere koji su usmereni upravo na komercijalni efekat ponude za višečulnu percepciju: rotacione reklame koje pokretom skreću pogled slučajnih prolaznika, kafići se utrkuju u kvalitetu audio opreme, a kiosci i picerije drže otvorene pultove i po hladnom vremenu da bi delovali na potencijalne kupce i mirisom svojih proizvoda [19].

8

1.4. Koja svojstva materijala percipiramo?

Jacques Herzog kaže da „realnost arhitekture ne obuhvata samo ono što je izgrađeno, već obuhvata manifestaciju koja je produkt upotrebljenih materijala“. On locira „realnost arhitekture“ u materijale zato što „oni se najintenzivnije manifestuju onda kada su uklonjeni iz svog prirodnog konteksta“.

S obzirom na to da umetnost može da vrati natrag materiju (materijal) sa stadijuma beznačajnosti, arhitektura nema takvu moć kao sama umetnost, delimično zato što su ovi materijali rigidno definisani od strane industrije koja ih stvara i oblikuje, a delimično zbog toga što oni dobijaju svoje pravo značenje samo bez nečela korisnosti. Samo kada su istrgnuti ili sklonjeni iz polja konvencionalnosti materijali mogu da imaju specifičnu arhitektionsku namenu.

To prevashodno potiče od neslaganja između poznatih upotreba materijala i novih izuma koji podrazumevaju materijal i njegov novi, izraženi karakter. „Karakter“ se tretira kao ključ distinktivne prirode objekta, virtuelno predstavlja potpis, i naglašava realnost zgrade.

Herzog takođe postavlja pitanje „šta nas zanima kod projekta i zgrade?“ gde daje odgovor „modelovanje, kreiranje instrumenta za percipiranje realnosti i našu interakciju sa njim“ [20].

Prethodni tekst ističe značaj materijala u arhitekturi, kao sredstva interakcije korisnika i objekta. Materijal se tretira kao instrument putem kog se naglašava i percipira realnost objekta.

9

Šta to opažamo kod teksture materijala tj. koja svojstva materijala opažamo?

Za percepciju materijala značajna je tekstura, to je jedan od elemenata koji opažamo čulima prilikom dodirivanja ili posmatranja određenog materijala u okviru arhitektonskog dela.

Deo teksta koji se bavio percepcijom naglasio je značaj čula za doživljaj prostora i materijala u okviru njega, tj. iz prethodnog se zaključuje da ono što se opaža kod teksture, su čulna svojstva materijala, dostupna čulu dodira, kada se nešto može dodirnuti i osetiti njegova hrapavost ili toplota; čulu vida, senke u okviru hrapave podloge pokazuju trodimenzionalnost. Takođe, čulna svojstva se doživljavaju i posredstvom ostala tri čula.

Odgovor na pitanje „kakva su svojstva toga što opažamo?“ može da pomogne da se u određenom kontekstu upotrebi materijal koji će imati za cilj stvaranje željene atmosfere.

Svojstva tj. osobine materijala koji opažamo su značajne za dizajniranje prostora, npr. ukoliko želimo da prostor učinimo primamljivijim deci koristiće se jarke boje i prirodniji materijali koji naglašavaju pristupačnost i toplinu i pozivaju na igru i aktivnost.

Plošnost današnjih standarda u arhitekturi je karakteristična zbog oslabljenih potreba za materijalnošću. Prirodni materijali, kamen, opeka i drvo, dopuštaju našem vidu da prodre ispod površine materijala. Prirodni materijali imaju mogućnost izražavanja sopstvene vremešnosti i istorije [21].

Međutim, današnji prefabrikovani materijali, staklena fasada objekata, uglačani metali i plastične mase, imaju tendenciju da prezentuju tvrdu podlogu gde upotrebljeni materijali ne naglašavaju godište, ili istoričnost koji su deo prostora. Ovakvi objekti sa sobom ne nose dimenziju vremena, i mentalno ne naglašavaju proces starenja objekata.

Materijali koji nemaju naglašenu masu i težinu centralne su teme savremene umetnosti i arhitekture.

Novi senzibiliteti u arhitekturi kazuju da se arhitektura okreće naglašavanju dematerijalnosti, kojoj se teži kroz tehnološka dostignuća.

10

Savremeno prenaglašavanje intelektualne i konceptualne dimenzije arhitekture doprinosi nestajanju njenog fizičkog, senzualnog i apstaktnog značenja. Savremena arhitektura je češće angažovana na definisanju arhitektonskih diskursa i naglašavanju marginalnih delova umetnosti nego u odgovoru na egzistencijalna pitanja korisnika. Ovaj fokus podstiče rast arhitekstonskog autizma, kao i autonomnih diskursa arhitekture koji nemaju podlogu u našoj egzistencijalnoj realnosti [22].

Prethodna teorijska podloga ističe značaj teksture, tj. čulnih svojstava materijala koji se opažaju.

Postavlja se i pitanje da li je tekstura direktan pokazatelj bogatstva prostora? tj. da li je bogatstvo prostora ono čemu doprinose materijali koji imaju izraženu teksturu?

Da li će neki prostor biti životniji i primamljiviji korisnicima ukoliko su materijali izraženih tekstura deo njega?

D anašnje tendencije u urbanom dizajnu, korišćenje različitih tekstura materijala, dokazuju da materijali i površina predstavljaju primarnost u aktivnostima vezanim za urbani dizajn.

Što se tiče parternih rešenja, jedan od prioriteta poslednjih godina je obezbeđivanje prostora bez barijera sa mogućnošću slobodnog kretanja i korišćenja od strane osoba sa posebnim potrebama, što je na prvom mestu povezano sa čulom dodira. Nove šare namenjene parteru (popločanju) koje su razvijene imaju dvojaku funkciju, pozitivno dejstvo na dva čula, dodira i vida.

Tekstura materijala u prostoru ima za cilj davanje dodatnih informacija koje momentalno postaju deo mentalne slike o datom prostoru. Ova percepcija, posledica taktilnog čula, doprinosi tim informacijama koje postaju deo mentalne slike o određenom objektu.

Materijali i površine imaju sopstveni jezik. Kamen kao da govori o svom davnom geološkom poreklu, trajnosti i neodvojivom simbolu postojanosti; opeka kao da kazuje o tradicionalnim načinima konstrukcije objekata; bronzani materijali evociraju uspomene vezane za manufakturni rad; drvo kao da ima dva razdvojena postojanja, prvo, kao biljka koja je rasla, a drugo kao ljudski artefakt.

Prirodni materijali nose u sebi element vremešnosti i propovedanja određene istoričnosti [23].

11

„Neka materijali govore sami za sebe i iskazuju se otvoreno, u bilo kom obliku i onakvim okolnostima kakve iskustvo i znanje nalažu kao najpogodnije za njih. Neka opeka bude opeka, drvo drvo, gvožđe gvožđe, svako prema strukturnim zakonima koji se na njih odnose.“ G.Semper [24].

Cilj je stvoriti takvu teksturu u prostoru (deo objekta ili podloge) koja teži produbljivanu i nadograđivanju ideje koju arhitektonsko delo nosi [25].

Ovakva tvrdnja može da otvori temu oko asocijacija i poruka koji određena podloga tj. tekstura može da ima.

Da li je tekstura dovoljno jako sredstvo dizajniranja javnog prostora da može da promeni asocijacije koje određeni prostor izaziva kod korisnika?

Subjektivni doživljaj koji je stvoren na osnovu percepcije je jedini način na koji građani doživljavaju svoje okruženje, a svesna težnja ka komunikaciji arhitekture i njene okoline bi dovela do stvaranja bolje slike o arhitektonskom objektu u očima posmatrača. Svesno, profesionalno i dobro odmereno korišćenje vizuelnih efekata arhitekture je način za stvaranje dobrog arhitektonskog dela, ali i način da se dopre do onih koji su razlog za postojanje takvih objekata i prostora, a to su njegovi korisnici, bez kojih bi arhitektura bila samo prazna ljuštura [26].

12

_Značaj materijalnosti za stvaranje „specifičnog karaktera realnosti objekata“ / Herzog&DeMeuron, zgrada biblioteke Everswalde

...“Objekat je objekat. Ne može se čitati kao knjiga, nema prevod ili nalepljenu oznaku kao slika u galeriji. U tom smislu smo absolutno nefigurativni. Snaga naših objekata je u trenutnom, instiktivnom utisku koji ostavljaju na posmatrača.“

...“Mislimo i nadamo se da se naša arhitektura obraća životu i življenju, ljudskim čulima. Postoje kritičari koji u našim delima vide samo ukusnu fasadu i kartezijansku formu i nazivaju to konzervativnosću. Mi njih ne možemo shvatiti.“ Jacques Herzog [27]

Rad dvojice arhitekata, Herzog&DeMeuron-a, je značajan za temu teksture, jer posebno ističu materijalnost objekta, i imaju za cilj stvaranje arhitekture koja se oslanja na perceptualne modele. Materijali koje koriste su manje manifestacije karakteristika izrade, već više konceptualne inteligencije.

Njihov cilj je da stvore eminentno korisne objekte, ali takođe ne zaboravljaju potencijalni gubitak utilitarnosti. Sve što oni mogu da urade je da osiguraju da će objekat nakon upotrebe moći da povrati svoju vrednost kao konceptualni model. Ovi arhitekti biraju materijale koji će potpomognuti zgradama da stvore specifičan karakter „realnosti“.

Gottfried Semper materijalima posvećuje posebnu pažnju, ali ističe potrebu „da se uoče granice koje nameće ideja koja čini suštinu objekta“.

„Oblik, ideja koja postaje objekat, ne sme da bude u sukobu sa materijalom od koga je napravljena, ali nije apsolutno neophodno da sam materijal postane činilac umetničkog objekta“ [28].

13

U okviru biblioteke Everswalde, Tehničke škole, Herzog&DeMeuron su krajem 90.- ih godina 20. veka upotrebili princip slaganja horizontalnih traka, sa slikama, koje su printovane na staklenim panelima i betonskim pločama. Proces slaganja i serijske multiplikacije daje opipljivo prisustvo objekta koje je sadržano u okviru njegove javne fasade.

„Materijalno stanje“ ornamenata i printa na fasadi potpuno nadilazi ispis na fasadi i podseća na print koji priroda sama ispisuje na materijalima, koje je stalan deo površine prirodnih materijala.

Ono što čini površinu stakla i betona u tako čvrstom sadejstvu je kontrasnost ovih materijala i njihovih karakteristika i slika koje odaju korisniku [29].

Herzog&DeMeuron - ova arhitektura je inspirisana filozofijom Gottfrieda Semper-a koji navodi četiri „elementa“ arhitekture i za jedan od njih, zid, kaže da bi mogao da se ukrasi „slikanjem tkanine po njemu“, imajući pri tom na umu da se zid, kao pregrada, razvio iz tkanih visećih pregrada.

Zemper je često loše tumačen, kao neko ko u prvi plan stavlja estetiku isključivo u smislu materijala. Međutim, njegova preokupacija nije bila da konstrukcija i materijali budu odmah vidljivi, već da ilustruju princip oblaganja i strukturalni aspekt materijala. [30]

Cilj ove dvojice arhitekata je upotreba materijala izražene teksture koja teži povezivanju korisnika i objekta ne samo kroz utilitarnost arhitektonskog dela već i kroz stvaranje karaktera realnosti, što uslovljava povezivanje sa korisnikom i na konceptualnom nivou. Oni smatraju da će takva veza biti ostvarljivija i jača ukoliko su materijali prirodnih tekstura deo objekta. Biblioteka Everswalde, Herzog&DeMeuron

2.0. O prostoru

14

O prostoru

- prostor je mesto gde se nešto nalazi i sredina u čemu se nešto nalazi; on obuhvata i smešta stvari i bića;

- prostor nije sredina u kojoj se raspoređuju stvari, već sredstvo kojim položaj stvari postaje moguć; prostor nije okružje stvari nego univerzalna mogućnost njihovih odnosa; prostor je ono što određuje (determiniše) odnos stvari;

- prostor je fundementalna jedinica/mera, što znači da se ne može determinisati ničim fundementalnijim od samoga sebe (fizika);

- prostor je način posmatranja fizičke pojave nekog objekta (psihologija) [31]

Kada se govori o prostoru, neizostavno je pomenuti jednu vrstu osećaja koja se za prostor vezuje, to je osećaj „biti u nečemu“; to je osećanje koje se može nazvati „raspoloženje“. Raspoloženje se stvara na osnovu toga gde se mi nalazimo.

Mi osećamo kakva vrsta prostora nas okružuje. Mi osećamo atmosferu prostora.

To utiče na percepciju arhitekture. Jako je značajno naše prisustvo u određenom prostoru. Tačno je da arhitektura oblikuje prostor, dok prostor traži i kretanje u okviru njega kao bi mogla da se desi evaluacija tog istog prostora [32].

Lisicki je postavio sledeće definicije prosotrai prostorne percepcije, gde se sve moguće definicije prostorne percepcije svode na četiri: 1. dvodimenzionalni planimetrijski prostor, 2. trodimenzionalni prostor sa jednom tačkom gledanja, 3. iracionalni prostor -vreme ili četvrta dimenzija, 4. imaginarni prostor, kakav je stvoren na filmu. Naša percepcija arhitektonskog prostora je sinteza ova 4 fenomena [33].

Umetnik poseduje moć da pobudi i izoštri naš urođeni volumetrijski, ritmički i dinamički, vom slučaju implementiran u artificijelni prostokao i „koloristički“ osećaj arhitektonske forme. Negativnu vrednost praznine on može da pretvori u pozitivnu, budeći tako osećaj „prostora“. Nijedna druga umetnost ne može da pruži to uzvišeno duhovno zadovoljstvokao što je osećanje kretanja „uživo“ unutar samog dela [34].

2.1. Otvoreni gradski prostor

15

Javni prostor je područje ili mesto koje je otvoreno i dostupno svim građanima, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu ili socio-ekonomsku pripadnost i životnu dob. [35]

Pod pojmom gradski prostor se, pojednostavljeno rečeno, podrazumeva prostor omeđan objektima u gradu, na različite načine oblikovan i geometrijski definisan. Da li je dovoljno ostati samo na fizičkoj dimenziji prostora [36]?

Prema nekim teorijama, nemoguće je diskutovati o arhitektonsko6m prostoru ako za polaznu tačku uzmemo perceptualni prostor, tj. subjektivno arhitektonsko doživljavanje, te se iz takvog stava izvodi zaključak da arhitektura počinje da postoji tek kada biva doživljena, da je besmisleno tvrditi da je čovek centar arhitektonskog prostora i da se sa čovekovim kretanjem menjaju pravci i smerovi arhitektonskog prostora [37].

Prostor bez korisnika i njihovih aktivnosti ne ispunjava svrhu svog postojanja [38].

Projektantski proces nije okončan samom izradom projekta i zatim izgradnjom. Nakom toga on se nastavlja prateći liniju razvoja koherentnu sa onom prethodnom, ali karakterističnu po znatno drugačijem kvalitetu. Sa pozornice sada silaze naručilac i arhitekta, i konflikti se premeštaju u odnos između arhitektonskog objekta i onog ko ga koristi. Jer, arhitektonsko delo nema smisla ako je izdvojeno iz sveta utilitarnosti. Pravi cilj leži u njegovoj „sitosti“, to jest u uzajamnim odnosima koje uspostavlja sa svojim korisnicima [39].

Ono što se naziva urbana funkcija, sa svojim linearnim nizanjem, lako može da se uporedi sa govorom, ono što zovemo vidni prostor, prostorni osećaj grada, delo je asocijativnih odnosa i predstavlja ono „unutrašnje bogatstvo“ koje je idejna srž grada i koje nam dozvoljava da se nazovemo njegovim građanima [40].

Prilikom definisanja pojma prostora, kao i konkretnije, otvorenog javnog gradskog, pažnja se usmerava pre svega na značaj čula i percepcije, gde je cilj da se ideja o prostoru, koji počinje da postoji tek kada biva doživljen, zaokruži.

16

Prostor je kompleksan pojam i u ovom radu se njegovo definisanje prevashodno

usmerava na sledeći način: pojam prostora kao polje percepcije.

„Projektovanje ponašanja“ umesto formalištičkih „omotača“ su nameti vlasti, ili su nasleđe običaja, ili su baš sama „nova tradicija“. Okrenuti se ka „društvu bez tutora“, upražnjavati ponašanja u prostoru koja ne omogućavaju ni jednu formu zakonskog ovlašćenja. Osloniti se na zahtev da se naučnio potvrde uvrežene hipoteze o prostoru, u cilju istinskog povezivanja „revolucije“ arhitekture sa borbom za transformaciju političke strukture. Ukratko, ostvariti prelazak sa „formalističkog prostora“ na „doživljeni prostor“ [41].

Čovek je zaronjen u okruženje svim svojim čulima i posredstvom njih ga doživljava. On to ne čini sa distance, već kao njen sastavni deo, odnosno, kao akter predstave koja se izvodi po scenariju života u gradu.

Dominantno poimanje prostora je posredstvom čula vida. Vizuelne informacije mogu se najlakše kontrolisati, kako u fazi projektovanja, tako i u fazi korišćenja. Pokret i dodir su samo delimično pod kontrolom kroz izbor brzine kretanja, promenu nivoa, površine pločnika ili staze (ukoliko je zastupljena raznovrsnost popločanja) [42].

U sklopu scenografije gradskih prostora višečulna percepcija zahteva adekvatan tretman i dodatna istraživanja. Scenu ne čini samo pogled, već se ona doživljava, razume, prihvata ili ne [43].

Da bi se istraživačkim radom postepeno došlo do pojma kvaliteta javnog prostora, i šta ga određuje u kontekstu teme, potrebno je uvesti još dva značajna pojma, a to su karakter i identitet (prostora).

2.2. O karakteru prostora / identifikacija mesta

17

O karakteru prostora _ Karakter (grč. Charasso usecam, urezujem, charakter) zbir osobina ili svojstava kojima se neki čovek, neka stvar ili pojava odlikuju; u užem psihološkom smislu: trajnost, stalnost i doslednost u volji, u načinu delanja; značaj, znak, obeležje, bitna oznaka, osobenost, posebna odlika, osobina, svojstvo.

„Karakter“ je u isto vreme uopšteniji i konkretniji koncept od „prostora“. Sa jedne strane on označava opštu sveobuhvatnu atmosferu, dok sa druge strane označava konkretnu formu i građu elementa koji definišu prostor. Svako realno prisustvo je blisko povezano sa karakterom.

Do izvesne mere karakter mesta prestavlja funkciju vremena; menja se sa godišnjim dobima, s tokom dana i vremenskih prilika, što su sve faktori koji, iznad svega, određuju različite uslove osvetljenosti.

Karakter je određen formalnim i materijalnih konstituisanjem mesta [44].

Identifikacija mesta _ Identitet (lat. identitas) psih. snažno osećanje stalnosti i istovetnosti uprkos promenljivim uslovima.

U našem kontekstu, „identifikacija“ znači „sprijateljiti se“ sa određenim okruženjem. Okruženje se doživljava kao značenjsko.

„Američki arhitekta nemačkog porekla, Gerhard Kalman, jednom je ispričao priču koja ilustruje odnos savremenog čoveka sa izgrađenim okruženjem. Prilikom posete svom rodnom gradu Berlinu nakon Drugog svetskog rata, posle mnogo godina odsustva, on je poželeo da vidi kuću u kojoj je odrastao. Kao što se moglo očekivati u Berlinu, kuća je nestala, i gospodin Kalman je bio pomalo izgubljen. Tek, iznenada je prepoznao karakteristično popločan trotoar – podlogu na kojoj se igrao kao dete! I doživeo je snažno osećanje povratka kući.“

18

Priča nam pokazuje da su objekti identifikacije konkretne osobine okruženja i da se čovekov odnos prema njima obično razvija tokom detinjstva. Dete odrasta u zelenim, belim ili smeđim prostorijama. Ono hoda, ili se igra u pesku, na zemlji, kamenu ili mahovini, pod oblačnim ili vedrim nebom. Ono hvata i podiže čvrste ili meke predmete, sluša šumove, poput huka vetra koji pomera lišće određene vrste drveća, i ono doživljava toplotu ili hladnoću. Tako se dete upoznaje sa okruženjem i razvija perceptualne sheme koje određuju celokupna buduća iskustva.

Nije važno da naše okruženje ima prostornu strukturu koja olakšava orijentaciju, već da se sastoji od konkretnih objekata identifikacije. Ljudski identitet pretpostavlja identitet mesta [45].

Korisnici stvaraju personalizaciju prostora kroz utiskivanje „ličnih pečata“. Sve to zajedno doprinosti čitljivosti, identitetu i stepenu upotrebne vrednosti gradskih prostora. Na osnovu toga možemo istaći da kompleksnost i bogatstvo gradske scene otvara gotovo neiscrpno područje scenografskog delovanja, ne svodeći ga samo na, već odomaćeno, kreiranje vizuelnih efekata. Obratimo pažnju na još neke, nedovoljno istražene kvalitete prostora: prostor može da raduje, oplemenjuje, izneneđuje, animira i motiviše; ili da pritiska, destimuluje, rastužuje ili deprimira.

Potencijal oblikovnog prostora može se razrađivati i kroz ponudu višečulnih efekata – prisustva zelenila, vode, zvučnih efekata, kinetičkih iskustava, i taktilnih promena (raznovrsna tekstura popločanih površina sa usmeravanjem tokova i izdvajanjem površina za zadržavanje).

Promenom teksture pločnika podržava se čulo dodira, a dinamičkom denivelacijom prostora ostvaruje se bogat poligon kinetičkih iskustava (stepeništa, rampe, brdašca) [46].

2.3. Kvalitet otvorenog javnog prostora

19

Šta uslovljava da prostor postane kvalitetan?

Definisanje pojma prostora, zatim otvorenog gradskog prostora, predstavlja osnovu za definisanje pojma kvaliteta istog kao i odgovor na pitanje šta je to što uslovljava da jedan prostor bude označen kao kvalitetan.

Kvalitet (lat. qualitas) svojstvo, osobina; vrlina, vrednost, dobrota, dobra osobina; kvalitetan – koji je od vrednosti [47].

Da bi prostor bio označen kao kvalitetan (u kontekstu teme), potrebno je da zadovolji sledeće: pre svega, prostor treba da čine elementi (materijali) izražene teksture, koja ima za cilj da intenzivira doživljaj prostora (prosečnom korisniku kao i pomenutim slepim i slabovidim osobama). Materijali izražene teksture su prirodni, naglašenih taktilnih i vizuelnih karakteristika, koji oslikavaju određenu istoričnost. To su oni koji imaju izražene čulne karakteristike.

Kvalitet se obezbeđuje upotrebom različitih materijala u prostoru, sa vidljivim i opipljivim teksturama, koji imaju cilj da intenziviraju doživljaj koji korisnik ima u određenom prostoru. Bitno je da je prostor ugodan, da ga karakteriše prisustvo zelenila, vode, da je zaštićen od padavina i od sunca.

Ono što je glavna karakteristika kvalitetnog prostora je prisustvo korisnika u okviru njega. Korisnik je taj koji potvrđuje načelo utilitarnosti arhitekture. Bez korisnika je arhitektura nepotpuna i ne ispunjava svoju svrhu.

Tekstura je definisana kao element koji jeste značajan za dizajniranje prostora ali to ne znači da se ona mora koristiti po svaku cenu i u svakom delu prostora. Pretpostavka je da će arhitekta ponekad želeti da ciljno osmisli prostor sa materijalima koji ne poseduju teksturu, već su glatki i transparentni, jer to odgovara njegovoj ideji i senzibilitetu. Bitno je napraviti dobru meru.

3.0. Slepi i slabovidi u otvorenom javnom prostoru

20

Tekstura u javnom prostoru, kao deo podloge, urbanog mobilijara ili vertikalnih delova objekta, treba da obezbedi ugodniji i lakši boravak slepih i slabovidih osoba. To može da se postigne na sledeće načine:

Cilj je obezbediti takav prostor koji će slepim i slabovidim osobama omogućiti istovetne ili slične prostorne doživljaje kao korisnicima koji nemaju ovu vrstu hendikepa, time što će se naglasiti fizički objekti koji će usloviti nadražaje taktilnog čula. Treba obezbediti prostor za sve.

Ako se krene od pretpostavke da je jedno čulo, čulo vida, manje uključeno u procesu doživljaja prostora, potrebno je dizajnirati takvo okruženje koji će dejstvovati dodatno na čulo dodira i time omogućiti da su prostorni doživljaji slični kao kod prosečnog korisnika bez pomenutog hendikepa.

Promena u teksturi površine pešačke staze pomaže slepim osobama da detektuju lokacije javnih sadržaja. Za pomoć kod raspoznavanja pešačke staze koriste se prirodne

linije upozorenja i taktilni pojasi za upozorenje.Taktilni pojas za upozorenje je pojas u ili na površini staze koji slijepe osobe koriste zaorijentaciju na slijedeći način : kako bi nadomestile nedostatak prirodne linije orijentacije duži od 10,00m; kako bi upozorile na pešačko raskšće.

Ove staze su karakteristične po tome što su bezbednije za kretanje za samo stopalo, nisu nezgrapne, a sa druge strane pomažu i slabovidima zbog kontrasta boja koje imaju, koje su jače tako da i slabovidi mogu da prepoznaju kuda da se kreću. Rasporedom tih traka koje se nalaze u okviru te jedne velike trake oni tačno znaju kombinaciju koja je vezana za stajanje, kretanje, da li je kosina u pitanju, da li je prav put [48].

4.0. Primeri iz prakse / tekstura materijala otvorenog javnog prostora

21

Cilj prostora koji slede je ilustracija prethodno definisanog pojma teksture, na primeru otvorenih javnih prostora. Svaki od primera će na različte načine ilustrovati teksturu, koja je definisana kao pojam za koji su značajna čula dodira i vida, kao i ostala čula i njihovo sadejstvo.

01_CITY LOUNGE / Carlos Martinez and Pipilotti Rist / St. Gallen / Švajcarska

Prvi primer iz arhitektonske prakse, City Lounge, delo arhitekata Carlosa Martinez-a i Pipilotti Rist-a je otvoreni javni prostor u centru švajcarskog grada St. Galena. Cilj konkursa je bilo stvaranje takozvane „javne dnevne sobe“.

Ideja projekta je bilo dizajniranje crvenog tepiha koji kao da „teče“ oko objekata, stvarajući prostore za odmor, razgovor, park, fontane, čak i lažne automobile po kojima se korisnici prostora mogu penjati. Ovo je ocenjeno kao odličan projekat koji je nadahnuo život gradu. Crvena površina pokriva podlogu dela grada, stvarajući crveni krajolik u centru.

22

Konkretan materijal su arhitekte upotrebile sa ciljem da deluju pre svega na dva čula, vida i dodira. Crvena intenzivna boja ima izuzetno dejstvo na vizuelnu percepciju, ističući ovaj prostor i u širem kontekstu dok je tekstura materijala koja se može opipati (tepiha) imala za cilj da stvori osećaj boravka u dnevnom prostoru.

Ono što je karakteristično u konceptu ovog urabnog dizajna je boja, jedan od prvih elemenata na koje ljudi reaguju kada se prezentuje neki dizajn koncept.

Svaki pojedinac će različito, svojstveno njemu reagovati na boju koja mu se prezentuje, u zavisnosti od edukacije i socio-ekonomske pozadine. Dizajnerima je značajno da determinišu uticaj boje u okviru suštine prostora.

Boja i svetlost su efektna značenja na osnovu kojih prostor može biti artikulisan ili definisan [49].

O boji i njenim efektima, jako mnogo se pisalo i u prošlosti. Među prvim teoretičarima spominje se Johann Wolfgang von Goethe koji je istražio optičke i psihološke efekte boje još 1810. godine. Kada je osoba izložena crvenoj dramatičnoj boji efekti koji se ispoljavaju kod korisnika kao reakcija na izloženost boji podrazumevaju povećanu količinu adrenalina, brže kucanje srca, i pojačanu gastričku aktivnost. Istraživanja su pokazala je puls ubrzaniji kod osoba koje borave u crveno okrečenoj sobi nego sivoj [50].

O boji je pisao i Zemper u svojoj teoriji polihromije gde nastoji da direktno utiče na ukus svoga doba objašnjavajući polihromiju u arhitekturi kao odgovor na prirodno okruženje i njegovu posledicu. „Boje su manje neprijatne od zaslepljujuće beline naših zidova i gipsanog maltera“, kaže on, pri tom posebno imajući na umu severnu Evropu: „Da li su naša polja, naše šume ili naše cveće sivi i beli? Nisu li mnogo jarkiji od cveća juga?“ [51]

Samo upotrebnom jednog materijala koji nam je svakodnevno dostupan, u okviru dnevne sobe, ovaj prostor je dobio nova svojstva i asocijacije – postao je prijatniji, ušuškaniji, primamljiviji.

23

02_City Square Developing / AllesWirdGut / Esch-sur-Alzette, Luxembourg

_primer urbane obnove javnog prostora. Transformacija je podrazumevala i izgradnju savremnih objekata u okruženju stare industrije.

Cilj arhitekata je bilo zadržavanje pojedinih industrijskih objekata sa ciljem da se zadrži i naglasi istoričnost prostora. Istoričnost je izražena kroz upotrebljene materijale i tipologiju industrijskih objekata, koja se vidi na primerima visokih industrijskih dimnjaka kao i teksture čelika i betona koji su dominantni materijali na ovom prostoru a predstavljaju industrijsko nasleđe.

24

U prostoru se sagledava takozvani „sukob“ objekata savremene arhitekture i materijala u okviru njih i industrijskog nasleđa koje predstavlja osnovu za „nadgradnju“ (delovi industrije su ciljno zadržani – ideja arhitekata, a savremeni objekti su implementirani u taj prostor). Cilj je bio stvaranje dobro izbalansiranog sukoba različitih tekstura materijala, onih koji asociraju na industrijsku gradnju, pripadaju prošlosti, i savremenih koje naglašavaju dinamičnu sadašnjost.

Beton i čelik su dominantni materijali na objektima industrije (dimnjacima, ostacima objekata, podlozi trga) – asociraju na grubu industrijsku prošlost, proces proizvodnje, rad. Ovo su teški materijali koji sami nisu dovoljno inspirativni za javni prostor. Karakterističnih su boja, tamnih, zagasitih, koje asociraju na hladnoću podloge.

Arhitektama je bio cilj da ovu hladnoću materijala zadrže, tretiraju je kao osnovu za rad, a u nju „umetnu“ savremene materijale, prefabrikovane (staklo), ali i da ublaže hladnoću prostora time što će uneti prirodne materijale u prostor.

Prirodni materijali su drvo (kao značajan deo urbanog mobilijara) koje ima izraženu teksturu, vidljivu okom, a takođe dostupnu i čulu dodira (mogućnost da se oseti toplina drveta).

Takođe, toplina i prirodnost prostora je istaknuta upotrebom zelenila – novo rastinje, breze i mahovina.

Pored ovih prirodnih elemenata prostora upotrebljena je i crvena boja, u pojedinim segmentima, koja ima za cilj da ublaži hladnoću i jačinu teksture industrijskih materijala.

U segmentima prostora zapaža se i „sučeljavanje“ drveta i betona i stvaranje jedinstvenog sistema. Stvoren je novi dizajn prostora, toplina drveta parira hladnoći čelika i betona.

25

03_Amenagements paysagers des quais Rive Gauche da la Garonne Bordoux / David Bravo Bordas_arhitekta / Bordo, Francuska /

Lokacija javnog prostora se nalazi u okviru francuskog grada Bordoa, duž reke Garone, u okviru dela grada koji se popularno zove “Port de la Lune”.

Cilj arhitekata je bio da projektom istaknu i naglase vezu grada Bordoa sa rekom.

Lokacija u okviru koje je intervenisano je 4,5 km duga i prati rečni tok. Parterno rešenje obuhvata zelena polja, bašte, nudi prostore za različite aktivnosti. Takođe, ono što je karakteristično to je značajna mobilnost za pešake, jaki pešački tokovi, biciklističke staze.

Deo pomenute lokacije koji je odabran za temu teksture je fontana ili takozvano „vodeno ogledalo“. Karakteristična je zbog vode kao elementa urbanog dizajna koji podiže kvalitet prostora i omogućava višečulnu percepciju. U ovom slučaju arhitekti je ideja bila reflektovanje okruženja u parteru, neba i impresivnih neoklasicističnih fasada.

Ovaj deo prostora je izuzetno živ, pruža dobru osnovu za različite aktivnosti, hodanje po podlozi, slušanje šuma vode, trčanje između oblaka vodene pare koja pravi posebne efekte u prostoru. Sve su ovo elementi koji su dobra podloga za višečulnu percepciju prostora.

Voda je prirodni element koji je postao deo artefakta. U ovom prostoru ona ima za cilj stvaranje prirodnije atmosfere. Ovaj javni prostor je dobar primer kao jedan esencijalni prirodni element može da oživi javni prostor i učini da se korisnici prijatno osećaju u okviru njega.

26

5.0. Analiza teksture materijala u okviru lokacije predviđene za izradu master plana u Bernu / predlog potencijalnih intervencija

27

_ Lokacija u Bernu konkursom predviđena za izradu master plana

28

01_Eilgut; 02a_Reichtschule (alternativni umetnički centar)_objekat; 02b_ Reichtschule (alternativni umetnički centar)_ otvoreni javni prostor ispred objekta; 03_terasa iznad lokacije

U okviru lokacije u Bernu, koja je konkursnim zadatkom predviđena za izradu master plana, nalaze se materijali čije teksture oslikavaju istoričnost ovog specifičnog prostora, kao i ruiniranost i neadekvatno korišćenje u pojedinim delovima.

Deo lokacije, Eilgut, ima izrazito specifičnu teksturu, čine je materijali koji su deo železničke infrastrukture. Ova lokacija se može posmatrati kao inspirativno mesto za novi otvoreni javni prostor, gde pomenute teksture materijala, koje su deo prostora, mogu da budu osnova za urbanu obnovu. Lokacija može da ostane onakva kakva je trenutno dok bi minimalne intervencije učinile da taj prostor postane kvalitetan i privlačan korisnicima. Ovom prostoru je neophodna prenamena, definisanje novih jasnih sadržaja što bi uslovilo pojavu korisnika u prostoru.

Jedno od potencijalno dobrih rešenja bi mogla da podrazumevaju da se primarna tekstura materijala (materijali koji sada na lokaciji postoje) zadrži, to bi značilo zadržavanje šina i drugih elemenata železničke infrastrukture a da se intervencije, koje će podići prostorni kvalitet i učiniti ga privlačnim korisnicima, potencijalno biti sledeće: uvođenje zelenila u prostor – stvaranje prirodnije i prijatnije

29

atmosfere, uvođenje prirodnih materijala, drveta i kamena (delovi popločanja, urbanog mobilijara) koji će svojom prirodnošću učiniti da se prethodne asocijacije na prostor izgube i da buduće znače da je to javni prostor koji je dostupan svima, gde će staze od prirodnih materijala usmeravati korisnike (ka javnim sadržajima) ili činiti njihovo kretanje nesmetanim, bez prepreka koje trenutno na lokaciji postoje. U okviru lokacije je potrebno da se jasno definišu putanje kretanja budućih korisnika.

Specifična tekstura materijala se zapaža i u okviru alternativnog umetničkog centra, Reichtschule-a, gde tekstura nosi specifičnu poruku, da u prostoru ima korisnika, oni ostavljaju svoje poruke na zidovima, imaju potrebu da obeleže svoje mesto.

Zona oko pomenutog objekta bivše konjičke škole obiluje teksturama. Sve one nose specifičnu poruku – u ovom prostoru borave korisnici sa izuzetnom potrebom da ostave trag, da se kroz umetnost izraze i označe teritoriju na kojoj kao umetnici dejstvuju.

Međutim, javni prostor je ruiniran, ne vodi se računa o njemu. Ovaj prostor zahteva obnovu. Primarno bi dobro rešenje bilo da ostane otvoren, slobodan, prostor u kome će nesmetano bez ograničenja boraviti svi. Potrebno je u ovaj javni deo uvesti teksture materijala koje će postati deo podloge kao i urbani moblijar koji će prostor učiniti kvalitetnijim i primamljivijim. Trebalo bi da se napravi dobra osnova za buduće umetničke izraze u prostoru.

Specifičnost čitave lokacije koja je konkursom označena, čita se i u trenutnim korisnicima prostora. To su među navedenim korisnicima Reichtschule-a, marginalne društvene grupe, ovisnici od droge i alkohola čije postojanje na lokaciji čini prostor neprivlačnim prosečnom korisniku.

Potrebno je prostor tranformisati tako da će pomiriti marginalne društvene grupe, koje zahtevaju intimu i mir, i korisnika koji u potpunosti želi da iskoristi potencijale lokacije, a to su sloboda izražavanja u otvorenom prostoru i blizina reke.

Ovaj prostor je u odnosu na čitav grad Bern, i za građane označen kao „trn u oku“. Poseduje teksturu materijala koja asocira na težinu i napustenost, neinspirativnost, što je posledica jake infrastrukture, specifičnih socijalnih problema i nedovoljne posvećenosti ovoj zoni. Lokacija ima značajnu karakteristiku, to je blizina reke koja može da usmeri proces projektovanja. Reka je potencijal, reci treba težiti.

30

Zaključak

Cilj rada je bila potvrda da je tekstura materijala element dizajniranja otvorenog javnog prostora i da kao takva može da učini da prostor bude kvalitetniji i dostupniji.

Radom su postavljena mnoga pitanja čiji odgovori su traženi u teorijama urbanizma, arhitekture, urbanog dizajna, a takođe i primeri iz prakse, koji su odabrani, su imali za cilj da daju potvrdu da tekstura može prostor da učini živim, da u njega uvuče korisnike i da uslovi njegov kvalitet.

Svrha rada je bilo povezivanje pojma teksture i kvaliteta javnog prostora. Uveden je bio i pojam korisnika, kao pokazatelja životnosti određenog prostora. Jedan od razloga što korisnik postaje deo nekog prostora je što taj isti prostor obezbeđuje ponudu višečulnih efekata, prisustvo zelenila, zvučnih efekata, kinetičkih iskustava, taktilnih promena. Svi ovi efekti mogu biti uslovljeni teksturama materijala u prostoru koji nude osnovu za pojačanu percepciju i doživljaj arhitekture.

Pažnja se, u toku rada, usmerila i na posebnu društvenu grupu, slabovide i slepe, gde je literatura koja se bavila njima potvrdila da tekstura u javnom prostoru, kao deo podloge, urbanog mobilijara ili vertikalnih delova objekta, može da obezbedi ugodniji i lakši boravak slepih i slabovidih osoba. Tekstura ima za cilj da naglasi fizičke objekte koji će usloviti nadražaje taktilnog čula, i time pored dostupnijeg prostora obezbediti istovetne ili slične prostorne doživljaje kao korisnicima koji nemaju ovu vrstu hendikepa.

Značajno je bilo usmeriti se i na realan prostor za koji će se raditi master plan, to je deo Berna koji je konkursom predviđen. Tekstura je tretirana kao element koji će postati deo projektantskog procesa. Ona je instrument koji će biti korišćen sa ciljem da se stvori kvalitetan budući prostor dostupan za sve. Cilj je iskoristiti znanje o teksturama i materijalima, gde se posebno ističe vrednost prirodnih materijala i njihovih tekstura koji nude osnovu za višečulnu percepciju.

Tekstura koja će postati deo podloge, vertikalnih ravni i urbanog mobilijara, imaće za cilj da obezbedi pozitivne doživljaje korisnika na prostor kao i da učini da se prostor tretira kao kvalitetan.

31

Reference:

[1] Vujaklija M (2002), LEKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA, Prosveta, Beograd

[2] http://astohlmann3.wikispaces.com/Texture

[3] http://140.194.76.129/publications/design-guides/dg1110-3-122/c-4.pdf

[4] Vujaklija M. (2002), LEKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA, Prosveta, Beograd

[5] Alihodžić R. (2007), DEFINISANJE PRIMARNIH ASPEKATA PSIHOLOŠKOG DOŽIVLJAJA ARHITEKTONSKOG PROSTORA I FORME, Plima , Ulcinj,2007.

[6] Đokić, V., Bojanić P., urednici (2010) “Teorija arhitekture i urbanizma”, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 264

[7] http://www.arhitekton.net/329/akvareli-steven-holl/?lang=sr

[8] Pallasmaa J. (2007), THE EYES OF THE SKIN Arclehitecture of the Senses, Wiley-Academy, Great Britain, str. 41

[9] Pallasmaa J. (2007), THE EYES OF THE SKIN Architecture of the Senses, Wiley-Academy, Great Britain, str. 44

[10]http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=medic%20kristina%20priroda%20materijal&source=web&cd=3&ved=0CC8QFjAC&url=http%3A%2F%2Fwww.gaf.ni.ac.rs%2Fnip%2F12.1%2F%3Ffile%3D27%26sort%3D1&ei=_CBvT9XcBIiBOs-AoYEG&usg=AFQjCNHyca05q9wLOaICsgslu5SKQ7lByA&cad=rja

[11] Pallasmaa J. (2007), THE EYES OF THE SKIN Architecture of the Senses, Wiley-Academy, Great Britain, str. 10

[12] http://www.myspace.com/melannia/blog/336704224

32

[12] Pallasmaa J. (2007), THE EYES OF THE SKIN Architecture of the Senses, Wiley-Academy, Great Britain, str. 41

[13] Pallasmaa J. (2007), THE EYES OF THE SKIN Architecture of the Senses, Wiley-Academy, Great Britain, str. 89

[14] Pallasmaa J. (2007), THE EYES OF THE SKIN Architecture of the Senses, Wiley-Academy, Great Britain, str. 42

[15] Pallasmaa J. (2007), THE EYES OF THE SKIN Architecture of the Senses, Wiley-Academy, Great Britain, str. 56

[16] http://140.194.76.129/publications/design-guides/dg1110-3-122/c-4.pdf

[17] Pallasmaa J. (2007), THE EYES OF THE SKIN Architecture of the Senses, Wiley-Academy, Great Britain, str. 59

[18] Ursprung P. (2002) HERCOG & DE MEURON NATURAL HISTORY, Canadian centre for architecture, Lars Müller publisher

[19] Bazik D. (1995), SCENARIO ZIVOTA U GRADU, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 66-70

[20] Ursprung P. (2002) HERCOG & DE MEURON NATURAL HISTORY, Canadian centre for architecture, Lars Müller publisher - Kurt W. Foster u tekstu „Pieces for four and more hands“

[21] Pallasmaa J. (2007), THE EYES OF THE SKIN Architecture of the Senses, Wiley-Academy, Great Britain, str. 31-32

[22] http://140.194.76.129/publications/design-guides/dg1110-3-122/c-4.pdf

[23] http://iris.nyit.edu/~rcody/Thesis/Readings/Pallasmaa%20%20Hapticity%20and%20Time.pdf

[24] Perović M. (1997), ISTORIJA MODERNE ARHITEKTURE antologija tekstova, Knjiga 1, Izdavačka zadruga IDEA, Beograd, str. 229-234

[25] http://140.194.76.129/publications/design-guides/dg1110-3-122/c-4.pdf

[26]http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=medic%20kristina%20priroda%20materijal&source=web&cd=3&ved=0CC8QFjAC&url=http%3A%2F%2Fwww.gaf.ni.ac.rs%2Fnip%2F12.1%2F%3Ffile%3D27%26sort%3D1&ei=_CBvT9XcBIiBOs-AoYEG&usg=AFQjCNHyca05q9wLOaICsgslu5SKQ7lByA&cad=rja

33

[27] http://www.sa-c.net/index.php/events/itemlist/tag/arhitektura.html

[28] Perović M. (1997), ISTORIJA MODERNE ARHITEKTURE antologija tekstova, Knjiga 1, Izdavačka zadruga IDEA, Beograd, str. 229-234

[29] Ursprung P. (2002) HERCOG & DE MEURON, NATURAL HISTORY, Canadian centre for architecture, Lars Müller publisher

[30] Perović M. (1997), ISTORIJA MODERNE ARHITEKTURE antologija tekstova, Knjiga 1, Izdavačka zadruga IDEA, Beograd, str. 229-234

[31] Šuvaković M. (2005), POJMOVNIK SAVREMENE UMJETNOSTI, Horetzky, Zagreb

[32] Ursprung P. (2002) HERCOG & DE MEURON NATURAL HISTORY, Canadian centre for architecture, Lars Müller publisher

[33] Zevi B. (2007), KONCEPT ZA KONTRAISTORIJU ARHITEKTURE, Centar VAM, Beograd, Narodna biblioteka Kruševac, str. 124

[34] Zevi B. (2007), KONCEPT ZA KONTRAISTORIJU ARHITEKTURE, Centar VAM, Beograd, Narodna biblioteka Kruševac, str. 114-115

[35] http://www.websters-online-dictionary.org/definitions/PUBLIC+SPACE

[36] Bazik D. (1995), SCENARIO ZIVOTA U GRADU, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

[37] Norberg-Šulc K. (1999) Egzistencija, prostor i arhitektura, Građevinska knjiga, Beograd

[38] Bazik D. (1995), SCENARIO ZIVOTA U GRADU, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

[39] Zevi B. (2007), KONCEPT ZA KONTRAISTORIJU ARHITEKTURE, Centar VAM, Beograd, Narodna biblioteka Kruševac, str. 126

[40] Zevi B. (2007), KONCEPT ZA KONTRAISTORIJU ARHITEKTURE, Centar VAM, Beograd, Narodna biblioteka Kruševac, str. 120

[41] Zevi B. (2007), KONCEPT ZA KONTRAISTORIJU ARHITEKTURE, Centar VAM, Beograd, Narodna biblioteka Kruševac, str. 99-100

[42] Bazik D. (1995), PONUDA GRADASKE SCENE, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str.65

34

[43] Bazik D. (1995), PONUDA GRADASKE SCENE, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

[44] Đokić, V., Bojanić P., urednici (2010) “Teorija arhitekture i urbanizma”, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

[45] Đokić, V., Bojanić P., urednici (2010) “Teorija arhitekture i urbanizma”, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

[46] Bazik D. (1995), PONUDA GRADASKE SCENE, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str.75

[47] Vujaklija M. (1975), LEKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA, Prosveta, Beograd

[48]http://boljasrbija.anem.rs/sr/price/series/27/Bezbednije+kretanje+slepih+i+slabovidih.html

[49] http://140.194.76.129/publications/design-guides/dg1110-3-122/c-4.pdf

[50]http://iris.nyit.edu/~rcody/Thesis/Readings/Pallasmaa%20%20Hapticity%20and%20Time.pdf

[51] Perović M. (1997), ISTORIJA MODERNE ARHITEKTURE antologija tekstova, Knjiga 1, Izdavačka zadruga IDEA, Beograd, str. 229-234

35

Literatura:

1. Pallasmaa J. (2007), THE EYES OF THE SKIN Architecture of the Senses, Wiley-Academy, Great Britain

2. Đokić, V., Bojanić P., urednici (2010) “Teorija arhitekture i urbanizma”, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

3. Alihodžić R. (2007), DEFINISANJE PRIMARNIH ASPEKATA PSIHOLOŠKOG DOŽIVLJAJA ARHITEKTONSKOG PROSTORA I FORME, Plima , Ulcinj,2007.

4. Ursprung P. (2002) HERCOG & DE MEURON, NATURAL HISTORY, Canadian centre for architecture, Lars Müller publisher

5. Bazik D. (1995), SCENARIO ZIVOTA U GRADU, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

6. Bazik D. (1995), PONUDA GRADASKE SCENE, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

7. Šuvaković M. (2005), POJMOVNIK SAVREMENE UMJETNOSTI, Horetzky, Zagreb

8. Perović M. (1997), ISTORIJA MODERNE ARHITEKTURE antologija tekstova, Izdavačka zadruga IDEA, Beograd

9. Zevi B. (2007), KONCEPT ZA KONTRAISTORIJU ARHITEKTURE, Centar VAM, Beograd, Narodna biblioteka Kruševac

10. Vujaklija M. (1975), LEKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA, Prosveta, Beograd

36

Elektronski izvori:

http://astohlmann3.wikispaces.com/Texture

http://140.194.76.129/publications/design-guides/dg1110-3-122/c-4.pdf

http://www.arhitekton.net/329/akvareli-steven-holl/?lang=sr

http://www.myspace.com/melannia/blog/336704224

http://iris.nyit.edu/~rcody/Thesis/Readings/Pallasmaa%20%20Hapticity%20and%20Time.pdf

http://www.sa-c.net/index.php/events/itemlist/tag/arhitektura.html

http://www.websters-online-dictionary.org/definitions/PUBLIC+SPACE

http://boljasrbija.anem.rs/sr/price/series/27/Bezbednije+kretanje+slepih+i+slabovidih.html

37