Vinova Loza

5/21/2018 Vinova Loza

1/19

Sadraj

Uvod...........................................................................................................................3

Temperatura- uslov za razvoj vinove loze.................................................................4

Uticaj svetlosti na razvoj vinove loze........................................................................6

Uticaj vlage na razvoj vinove loze.............................................................................7

Vetar kao inilac razvoja vinove loze.........................................................................!

Uticaj "oje zemlji#ta na vinovu lozu..........................................................................$

%odi#nji ciklus vinove loze......................................................................................&'(akljuak..................................................................................................................&$

)iteratura..................................................................................................................*&

2


2/19

Uvod

Vinova loza pripada grupi vi#egodi#nji+ "iljaka ija duina ivota u najve,oj merizavisi od naina razmnoavanja i uslova spoljne sredine. Ukoliko se vinova lozarazmnoava semenom okot ivi dugo o"ino !' do &'' godina mada postoje i

pojedini primeri iji je ivotni vek i preko 3'' godina. ri vegetativnomrazmnoavanju duina ivota okota je znatno kra,a. ose"no duina ivota seskra,uje pri intenzivnom iskori#,avanju vinove loze tako da njeno renta"ilnogajenje svodi ovaj period u granice */ do /' godina.

Stupanje vinove loze u period plodono#enja u najve,oj meri zavisi od naina

razmnoavanja. U sluajevima generativnog razmnoavanja plodono#enje nastupaod /. do 6. godine dok pri vegetativnom isto se pojavljuje ve, u prvoj odnosnodrugoj ili tre,oj godini po sadnji.

Vinova loza 0latinski1Vitis vinifera2 je rod skrivenosemenica iz amilije Vitaceae0lozice2. od o"u+vata oko 6' vrsta drvenasti+ puzavica od koji+ se samo nekolikouzgaja. Vinova loza je "iljka penjaica. aste u o"liku grma a visina joj varira od /do &/ m. 5ugaki izdanci koji se razvijaju iz osnovni+ mladica razlikuju se odkratki+ koji se razvijaju iz pazu+a listova.

)istovi su razliiti+ o"lika i razliite zelene "oje #to ovisi o vrsti vinove loze. vateodjunadojula- samo 4 do / dana. z cvata se ormira grozd sitni+ "o"ica kojizrije do septem"ra8 okto"ra ovisno o sorti i kraju gdje raste. Veliina zrna i "oja

ploda se razlikuju od vrste do vrste a plod - gro9ese moe koristiti svje su#en teprera9en u vo,ne sokove ili neko alko+olnopi,e a naje#,e se prera9uje u vino.

:ajvaniji ekolo#ki uveti koji utiu na razvoj vinove loze su temperatura vlaga isvetlost.

3
http://sh.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Grmhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Junhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Julhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Septembarhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Oktobarhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gro%C5%BE%C4%91ehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Alkoholihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Vinohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Grmhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Junhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Julhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Septembarhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Oktobarhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gro%C5%BE%C4%91ehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Alkoholihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Vino


3/19

Temperatura- uslov za razvoj vinove loze

;edan od neop+odni+ uslova za razvoj vinove loze je temperatura.

Srednje godi#nje temperature koje su pogodne za uzgoj vinove loze iznoseizme9u $ < *&=.

Vegetacija poinje kad se temperatura digne iznad &'= > ?iolo#ka nula.

(a poetak cvetanja neop+odna je minimalna temperatura oko&/= aoptimalna iznosi *' - 3'=

(a rast "o"ica optimalna temperatura iznosi */-3'=

Sazrevanje gro9a za+teva temperature */ < 3'= ali se odvija i natemperaturama niim od &!=.

Vinova loza je najotpornija prema mrazevima u toku zimskog mirovanja. Uzavisnosti od jaine mraza i pripremljenosti okota za zimu mogu da izmrznu

okca lastari i vi#egodi#nji delovi okota.Ukoliko se temperatura vazdu+a u toku zime spusti na < &/@ do < &!@ moe daizmrzne izvestan "roj okca kod sorti vinove loze koje su sla"o otporne premamrazevima i pored toga #to su lastari do"ro sazreli. Temperatura od < &!@ do < *'@ je granica izdrljivosti okca sorti Vitis viniera prema zimskim mrazevima.%eneralno okca razni+ sorti Vitis viniera u raznim uslovima sredine kod do"rosazreli+ lastara mrznu na temperaturi od < &!@ do < *4@ . )astari izmrzavaju natemperaturi od < *6@ a na temperaturi nioj od < *6@ mogu da izmrznu ivi#egodi#nji delovi okota.nae sve sorte nisu podjednako osetljive i ne izmrzavaju podjednako na istojtemperaturi. Sorte iz severniji+ krajeva 0.izling .izling Sovinjon SemijonAerlo B.Sovinjon A.Cam"urg idr.2 otpornije su prema niskim temperaturamadok su sorte koje potiu iz juni+ i topliji+ krajeva 0Bardinal Dus < Dli VranacSmedrevka idr.2 manje otporne.Stepen izmrzavanja moe da se utvrdi na razne naine. :aje#,e se utvr9uje

pravljenjem preseka pojedini+ organa 0okce lastar2. zmrzlo okce je na presekuu,kastosme9e ili crne "oje dok je neo#te,eno okce zelene "oje. U zavisnosti od

4


4/19

jaine mraza okce moe "iti uni#teno u potpunosti ili samo glavni pupoljak doksuoi,e mogu ostati nepovre9ene. romrzli lastari su na preseku tako9e u,kastosme9e "oje a neo#te,eni zelene "oje.

Stepen izmrzavanja okaca moe se utvrditi i metodom izazivanja vegetacije. (aispitivanje je potre"na osvetljena prostorija sa konstantnom temperaturom od */ .)astari se reu na reznice 0vioke2 sa po jednim okcem i stavljaju kroz peroriranulimenu plou ili stiropor u posudu sa vodom. Vodu tre"a menjati svaki+ sedamdana.

:eo#te,ena okca posle deset dana poinju da "u"re i razvijaju se u lastari,e doko#te,ena ne kre,u. ("og niski+ temperatura koje su krajem januara i poetkome"ruara u rasinskom okrugu dostizala i do - *4 postoji opasnost da je do#lo doizmrzavanja okaca kod osetljivi+ sorti a naroito na visokim uzgojnim o"licimakoja su se nalazila iznad povr#ine snenog pokrivaa. U ovom sluaju rezid"u

tre"a odloiti sve dok ne pro9e opasnost od pojave jaki+ mrazeva. U sluajuutvr9enog izmrzavanja rezid"om tre"a ostaviti ve,i "roj okaca po okotu oduo"iajenog.Visoke temperature o"ino prati niska vlanost zemlji#ta i vazdu+a pa ukolikoovakvi uslovi potraju due moe do,i do o#te,enja pojedini+ organa a zatim i douvenu,a okota. Temperatura iznad 3/E a naroito iznad 4'E mogu izazvatitrajne posledice na vinovoj lozi na slian nain kao i temperature ispod nule. rivisokoj temperaturi li#,e se kovrda gu"i "oju su#i se i opada. F#te,enja se mogu

javiti na "o"icama u poetku u vidu oegotina a zatim dolazi do smeuravanja

"o"ica usled gu"itka vode i do nji+ovog potpunog propadanja.

Slika 1.

5a "i se posledice visoki+ temperatura u"laile potre"no je odravanje zemlji#ta ustalno o"ra9enom stanju kako "i se sauvala zemlji#na vlaga. ravovremenouklanjanje suvi#ni+ lastara smanjuje transpiracionu povr#inu a time i nepotre"an

5


5/19

gu"itak vlage. U vreme veliki+ ega 0temperatura ve,a od 3!E 2 ne tre"a ulaziti uvinograd odnosno ne preduzimati ampelote+nike i agrote+nike mere a

prvenstveno plitku o"radu odnosno pra#enje zemlji#ta. F#tre estice zemlje ilipeska prilikom pra#enja mogu lako o#tetiti pepeljak pokoice. :a o#te,enom

mestu ukoliko se izloi suncu "rzo se pojavljuju oegotine koje ne samo #topogor#avaju izgled gro9a ve, mogu "iti i uzrok pojavi sive plesni na gro9u.Aera koja se preporuuje a koja doprinosi u"laavanju posledica suvi#e visoki+temperatura je navodnjavanje koje o"ez"e9uje vinovu lozu dovoljnim koliinamavode.

Uticaj svetlosti na razvoj vinove loze

Suneva svjetlost utie na proticanje svih fenofaza, naroito je

znaajna u fazi dozrevanja groa, z!og kvaliteta.

"graniavaju#i faktor u for$iranju zi$skih pupoljaka je

svetlost. %ko su uslovi osvetljenja preko godine !ili do!ri, u

slede#oj vegetaciji #e !iti do!ra diferencijacija.

&eo svetlosti pada na tlo, gu!i se koe'cijent iskoristivosti suneve

energije za fotosintezu koji je kod loze nizak 4 ( 5 ). *ato

tre!a voditi rauna o pravilno$ iz!oru poloaja pruanje$

redovnih agrotehnikih zahvata +reza u zrelo i zeleno,

odstraniti suvi-nu lisnu $asu da !is$o preostali$a osigurali

vi-e osvetljenja.

ao $erilo osvetljenja nekog kraja koristi se !roj sati sijanja sunca.

/o zavisi od geografske -irine +na severu kra#e, nad$orske

visine, reljefa, stepena o!lanosti.

(a uspe#an uzgoj vinove loze potre"no je tokom vegetacije &/''-*/'' sati sijanjasunca te oko &/'-&7' vedri+ i me#oviti+ dana.

0


6/19

Uticaj vlage na razvoj vinove loze

ored toplote i svetlosti vlaga ima jednu od najvaniji+ uloga u ivotu vinove loze.omo,u nje se vr#i transportovanje neorganski+ materija od korena do li#,a istvoreni+ asimilata od li#,a do korena. Voda koja se nalazi u okotu vinove loze

preteno je crpena pomo,u korena iz zemlje. Suvi#na koliina vlage u zemlji#tuuslovljava ve,u "ujnost loze.

:edostatak vlage u zemlji#tu ima za posledicu zaustavljanje porasta lastara i li#,akao i sla"ljenje okota. Dko je gu"itak vode kroz li#,e ve,i od koliine vode koju

koren moe u su#nom periodu da crpe iz zemlje onda se okot moe potpunoosu#iti.

Vazdu#na vlaga ve,a od !'G uslovljava jai napon u zelenim delovima li#,epostaje nenije i vi#e je izloeno napadu gljivini+ "olesti. Dko vlanost vazdu+apadne ispod 4'G moe do,i do jae transpiracije 0proces odavanja vode u viduvodene pare sa povr#ine "iljke2 #to dovodi do veliki+ poreme,aja u vinovoj lozi.

:ajpovoljnija vlanost za vinovu lozu je izme9u 7' i !'G.(a vegetaciju vinove loze od velike vanosti je koliina vodenog taloga i raspored

padavina u toku enoaza razvi,a. Svaka enoaza ima odre9ene za+teve u pogledurasporeda i koliine padavina. ;ake ki#e u toku cvetanja mogu da ometu cvetanje ioplo9avanje.

U toku sazrevanja suvi#ne ki#e dovode do pucanja zrna i omogu,avaju razvoj#tetni+ plesni. U razliitim agroekolo#kim uslovima vinova loza ispoljava i razliite

potre"e za koliinama padavina #to zavisi od aktora kao #to su1

- izike oso"ine zemlji#ta

- izvori sna"devanja zemlji#ta vodom


7/19

- nivo podzemni+ voda

- raspored padavina

- temperatura vazdu+a i dr.

rema ve,ini autora minimalna suma godi#nji+ padavina kre,e se od 3''


8/19

Uticaj "oje zemlji#ta na vinovu lozu

?oja zemlji#ta ima veliki uticaj na porast rodnost i kvalitet vinove loze. ezultati

ispitivanja su pokazali slede,i uticaj "oje vinove loze1

D2 :aj"olji kvalitet gro9a i vina se postie na svetlo o"ojenim a sla"i kvalitet natamno o"ojenim zemlji#tima.

Vinogradarska praksa je pokazala da se pri svim ostalim istim uslovima nazemlji#tima manje o"ojenim a naroito svetlijim do"ijaju jaa mirisnija i "oljavina. Fvo naroito vredi za "ele sorte. Tamnije o"ojena zemlja < crna i crvena


9/19

5o pojave iloksere pitanje koliine krea u zemlji#tu se nije postavljalo. Ae9utimuvo9enjem lozni+ podloga ispostavljalo se da one nejednako reaguju na kre uzemlji#tu i z"og toga se pri iz"oru podloga pose"na panja mora o"ratiti nakoliinu krea u zemlji#tu.

%odi#nji ciklus vinove loze

Fvaj ciklus razvoja sastoji se iz dva perioda a to su period vegetacije i periodzimskog mirovanja. Svaki ovaj period ima potperiode odnosno nekoliko azarazvoja.

eriod vegetacije nastupa u prole,e i karakteri#e se intenzivnim procesomusvajanja vode i mineralni+ materija iz zemlji#ta pri emu nastupa poetak rasta irazvoj nadzemni+ organa okota. oetak duina trajanja i zavr#etak ovog periodazavisi od "iolo#ki+ karakteristika sorti i uslova spoljne sredine.

U periodu vegetacije vinove loze ima #est aza razvi,a 0enolo#ki+ aza2 a tosu1

1. faza suzenja kretanje sokova porast lastara i cvastiH odvija se od kretanjaokaca do poetka cvetanja

2. faza kretanja okaca porast lastara i cvastiH odvija se od kretanja okaca dopoetka cvjetanja

3. faza cvetanjaH odvija se od poetka cvetanja do zametanja ploda4. faza porasta bobicaH odvija se od zametanja ploda do #arka gro9a5. faza sazrevanja bobicaH odvija se od #arka gro9a do potpunog sazrevanja

"o"ica6. faza sazrevanja lastara i opadanja liaH odvija se od pune zrelosti "o"ica

do opadanja li#,a.

Faza suzenjapoinje u prole,e i karakteri#e se isticanjem sokova na presecimasta"la ili lastara napravljeni+ rezid"om. Fva pojava nastaje kao posledica usvajanja

1


10/19

vode i mineralni+ materija od strane korenovog sistema. Usvojena voda i mineralnematerije kre,u se prema nadzemnim delovima okota. ri tom kretanju dolazi dorastvaranja izvesne koliine organski+ materija a o"zirom da na okotu jo# nemali#,a da "i koristilo vodu i mineralne materije to oni istiu na presecima okota.U na#im klimatskim uslovima aza suzenja zapoinje krajem marta i poetkomaprila a zavr#ava se poetkom razvoja pupoljaka.

oetak aze suzenja zavisi od vi#e aktora od koji+ su najvaniji1 vrsta i sortavinove loze temperatura zemlji#ta i vazdu+a vlanost zemlji#ta i dr.Uticaj vrste i sorte vinove loze na poetak aze suzenja vrlo je znaajan. Tako vrstaV. amuzensis kre,e na temperaturi zemlji#ta 4/-//Ea vrsta V. Viniera pritemperaturi zemlji#ta !-&'E.

:avedena temperatura zemlji#ta najvaniji je aktor od kojeg zavisi kretanje vinoveloze odnosno nastupanje aze suzenja. Smatra se da temperatura 7-&'E u zoni

prostiranja korenovog sistema pri povoljnoj vlanosti zemlji#ta omogu,avapoetak kretanja sokova kod svi+ sorti vinove loze vrste V. Viniera. Temperaturavazdu+a nema direktan uticaj na nastupanje aze suzenja ve, se njen uticajispoljava kao indirektan preko uticaja na zagrevanje zemlji#ta. Utvr9eno je da sekod do"ro zagrijanog zemlji#ta ak iako temperatura vazdu+a padne ispod 'Eodvijanje ove aze nastavlja.Ae9utimako niske temperature vazdu+a potraju dueonda dolazi i do +la9enja zemlji#ta te i do prekidanja ove aze.azliiti tipovi zemlji#ta "itno utiu na poetak aze suzenja.Bod lak#i+ i

peskoviti+ zemlji#tasvetlije "ojesuzenje nastupa znatno ranije nego na te#kim iglinovitim zemlji#timakoja su tamnije "oje.

:akon kretanja sokova kroz okot nastupa i nji+ovo odavanje na presecima.Boliina tenosti koja istie na presecima zavisi od temperature i vlanostizemlji#ta vrste i sorte "ujnosti okota razvijenosti korenovog sistema vremenarezid"e i sl. rema ve,ini autora koliina istekle tenostipo jednom okotu kre,ese od '* l do &4 l dok ova koliina u izuzetnim sluajevima moe dosti,i ivrednosti od 3 l.

5uina trajanja aze suzenja u proseku se kre,e od &4 do */ dana. U ekstremnim

11


11/19

sluajevima ukoliko je suzenje kasno nastupilo a potom do#lo do naglog rastatemperature ista moe trajati i do &' dana. Tako9e ukoliko je aza suzenja rano

poela i to sa relativno niskim temperaturama ona se moe produiti i do 3' dana.

Slika*. Iaza suzenja

Iaza kretanja okaca u na#im uslovima zapoinje u mesecu aprilu i traje sve dopoetka cvetanja vinove loze.oetak aze se karakteri#e otvaranjem okacaormirani+ u pret+odnoj godini a rast svi+ organa na samom poetku ove aze se

odvija na raun rezervni+ materija. U toku odvijanja same aze nastupa intenzivnirazvoj lastara li#,a zaperaka cvasti i ra#ljika. Tokom dana lastar moe dosti,iduinu i do ! cm a ukupna organska masa u ovoj azi uve,ava se za oko 6'G uodnosu na celi vegetacioni period.

Slika 3- Iaza kretanja okaca

aralelno sa razvojem nadzemni+ organa intenzivan je i rast korenovog sistemapri emu se on u poetku razvija u povr#inskom sloju zemlji#ta a na kraju ove aze

12


12/19

u du"ljim slojevima. ?rzi razvoj korena povoljno utie na razvoj lastara kao i svi+organa koje nose lastari.Temperatura vazdu+a ima presudan uticaj na kretanje

pupoljaka. F"ino posle +ladni+ zima i u severnim krajevima otvaranje okacazapoinje na temperaturi od oko $E dok u junim podrujima pri vrednostima&'-&3E.Ftvaranje pupoljaka zapoinje ranije ako su lastari "lie zemlji nego ako su od

povr#inskog sloja udaljeniji. F"ja#njenje je u injenici da je temperatura upovr#inskom sloju ve,a nego temperatura u slojevima udaljenijim od povr#inezemlji#ta.

:a okotu ostaje odre9eni "roj okaca koji ne kre,u kao posljedica naje#,enedostatka +ranjiva i vode.)istovi se "rzo razvijaju i u ovoj azi dostiu svojnajve,i porast a esto ga i zavr#avaju. U poetku lastara listovi su po pravilumanji dok izme9u $-&* koljenca dostiu najve,u veliinu karakteristinu za sortu.otom se nji+ova veliina ka vr+u lastara ponovo smanjuje.

U toku ove aze z"og intenzivnog rasta svi+ organa tro#e se velike koliinerezervni+ materija nagomilane u korenu i sta"lu tako da se one po okonanju oveaze svode na minimum. ored redovni+ agrote+niki+ mera neop+odno je

provoditi i neke dodatne za+vate kao #to su1 uklanjanje suvi#ni+ lastaravezivanjelastara uni#tavanje korovski+ "iljaka za#tita od "olesti i #tetoina i dr.U na#im klimatskim uslovima opisana aza traje 4'-/' dana. :jena duina unajve,oj meri zavisi od klimatski+ uslova.

aza cvetanjazapoinje krajem maja ili poetkom juna mjeseca #to zavisi odtemperaturni+ uslova u pret+odnim azama kao i u njoj samoj.Smatra se da je cvetanje poelo onda kada je /G cvetova otvoreno. :a jednomokotu cvetanje najpre poinje na cvastima "lie povr#ini zemlje dok na samojcvasti z"acivanje cvetni+ kapa najpre poinje "lie osnovi dok se cvetovi na vr+ucvasti kasnije otvaraju.

Slika 4- Iaza cvetanja

13


13/19

zme9u pojedini+ sorti vinove loze postoji "itna razlika u vremenu cvetanja. anijepoinju sa cvetanjem sorte raniji+ epo+a sazjevanja u odnosu na sorte kasnijegsazrevanja.Bada su izuzetno povoljni spolja#nji uslovicvetanje vinove loze se zavr#ava za /-7dana dok proseno trajanje ove enoaze iznosi 7-&4 dana. U lo#ijim uslovimaklime cvetanje moe trajati i do *& dan.vetanje protie ukoliko je temperaturavazdu+a ve,a od &/E dok se ispod ove temperature aza u potpunosti prekida.Fptimalna temperatura vazdu+a za odvijanje aze cvetanja kod ve,ine soratavinove loze kre,e se u granicama */-3/E.ojava +ladnog vetra u vrijeme cvetanja ometa normalnu oplodnju. ;ak vetar

pose"no ako je suv "rzo otklanja sekret sa iga tuka te se smanjuje i mogu,nostregularne i dovoljne oplodnje.

U vreme cvetanja tre"a iz"egavati primenu odre9eni+ agrote+niki+ mera u

vinogradu. ose"no je nepoeljno vr#iti o"radu zemlji#ta odnosno izazvatiporeme,aje u unkciji korenovog sistema.

aza rasta bobica nastupa nakon zametanja plodova i traje sve do poetkasazrevanja "o"ica. Bada "o"ice dostignu u preniku 3-4 mm izvestan "roj i+ seospe. Stepen osipanja je u direktnoj zavisnosti od raspoloive koliine +ranljivi+materija. osle toga preostale "o"ice nastavljaju i dalje intenzivno da rastu.

Slika /-Iaza porasta "o"ica

("og sadraja +loroila u "o"icama u njima se o"avlja i asimilacija. Bada "o"icedostignu veliinu karakteristinu za odgovaraju,u sortu u njima se umanjujeasimilacija a +loroil poinje da se gu"i. ?o"ica je u ovoj azi zelene "oje. ("ogve,eg sadraja organski+ kiselina 0vinske ja"une i limunske2 sok joj je veomakiseo.U poetku sadraj kiseline se kre,e od 3'-4' grama po litru a kasnije se poinje

14


14/19

postepeno smanjivati. U poetku aze "o"ica sadri /-6 grama #e,era na litar sokadok se pri kraju ove aze sadraj pove,a na &'-&/ grama na litar soka.

U azi sazrevanja "o"ica na "o"ici se ve, u poetku aze vidno i naglo ispoljavajuznaci sazrevanja odnosno ona prestaje sa porastom i poinje da omek#ava. o#to+loroil i#ezava postaje prozrana i naglo promeni "oju. okoica "eli+ sortido"ija razne prelive zeleno-ute "oje a crni+ sorti do"ija prelive od crvene dozatvorenoplave "oje. Fvaj trenutak se kod "o"ica naziva jo# i #arak i oznaavaiziolo#ku zrelost. Semenka u to vrijeme dostie svoju iziolo#ku zrelost postajesposo"na da klija i iz nje se moe razviti nova "iljka. Fsim toga sadraj #e,era0glukoze i ruktoze2 se naglo pove,ava dok se sadraj organski+ kiselina smanjuje.Jelini sko i pokoica do"ijaju karakteristian miris #to je naroito izraeno kodameriki+ vrsta loze. :a pokoici "o"ice uoljiv je vo#tani pepeljak.

Slika 6- Iaza sazrevanja "o"ica

Utvr9ivanje tanog vremena pune odnosno iziolo#ke zrelosti je veoma te#ko. Fvazrelost se moe samo sa izvesnom tano#,u ustanoviti i to pra,enjem dinamike#e,era i kiseline uz istovremeno pra,enje i odre9ivanje o"ima i teine "o"ica.spitivanja su pokazala da prestaje dalji proticaj #e,era kad nastupi puna zrelost.osle toga dolazi samo do koncentracije 0kao posledica isparavanja vode ismanjenja veliine "o"ice2.

ored iziolo#ke zrelosti postoji i tzv. te+nika 0te+nolo#ka2 zrelost ploda vinoveloze. Fna se odre9uje u zavisnosti od namene gro9a tj. da li ,e se gro9e tro#iti usveem stanju ili ,e se prera9ivati u vino i druge proizvode. lod stoni+ sorti moese koristiti ve, kada je u iziolo#koj zrelosti dok se plod vinski+ sorti ostavlja duena okotu da "i se #to vi#e pove,ala koncentracija #e,era. Dko u periodute+nolo#ke zrelosti nastupi ki#ni period "o"ice najedre i kod izvesni+ sorti lako

pucaju. Time se stvaraju uslovi za razvoj sive plesni koja moe za nekoliko danasvojim #tetnim dejstvom celu "er"u da dovede u pitanje.Fsim promena na gro9u u ovoj azi se zavr#ava dierencijacija cvasti u zimskom

15


15/19

okcu. )astari se zdrvenjavaju po celoj svojoj duini i do"ijaju "oju karakteristinuza sortu.

5uina aze zavisi od oso"ine sorte i ekolo#ki+ uslova mesta a o"ino traje od &-*mjeseca.U pogledu vremena sazrevanja vano je ista,i da sve sorte ne dospevajuistovremeno nego postoje izvesne razlike. Fve razlike su posluile da se na osnovunji+ naini klasiikacija.

aza sazrevanja lastara i opadanja lia poinje od pune iziolo#ke zrelosti"o"ica i traje do opadanja li#,a. U ovoj azi je sva ivotna aktivnost usmerena napripremanje okota za zimski odmor na konano ormiranje okaca i na sazrevanjelastara.)astari u ovoj azi prestaju sa porastom. :a svim nadzemnim delovima stvara se

kora koja ima zadatak da lastare i ostale delove #titi zimi od niski+ temperaturazatim od preteranog vlaenja ili isu#ivanja.

Slika 7- Iaza sazrevanja lastara i opadanja li#,a

Fd stepena zrelosti lastara zavisi nji+ova otpornost prema zimskim mrazevima kaoi "ujnost i rodnost u slede,oj godini. Bod potpuno sazrelog lastara iste sorte glavni

pupoljak jednog okca ima,e uvek vi#e cvasti nego okce sa istog mesta nanedovoljno sazrelom lastaru. ("og toga je veoma vano da se u periodu sazrevanjalastara agrote+nikim merama o"ez"edi #to uspe#nije odvijanje ovog procesa jer ,etime doprineti da se proces sazrevanja i kaljenja #to uspe#nije zavr#i.

Baljenje nastupa sa prestankom porasta lastara i pojavom nii+ temperatura #to zaso"om povlai razne iziolo#ke i "io+emijske promene koje su veoma vane jer suusmerene u pravcu pove,anja otpornosti lastara i okaca prema niskimtemperaturama zimi. ;ai rani jesenji mrazevi negativno utiu na pravilno kaljenje.od kaljenjem se u stvari podrazumevaju procesi vezani za promenu razni+materija i smanjenje slo"odne vode u ,elijama.

10


16/19

ri kraju ove aze iz li#,a i#ezava +loroil pa list tada menja "oju. )ist "eli+ sortido"ija utu "oju a na listu crveni+ i crni+ sorti nastaju prelivi od crvene dotamnoplave "oje. Bad se li#,e tako o"oji znai da je nastupio trenutak njegovogopadanja. osle toga u zavisnosti os spolja#nji+ uslova li#,e moe opasti zanekoliko dana a moe se ovo vreme i produiti. Fpadanjem li#,a zavr#ava se ovaaza koja u na#im uslovima traje 4'-4/ dana.

!i"sko "irovanje je jedan od dva ciklusa razvi,a vinove loze. Fvo mirovanjepoinje potpunim opadanjem li#,a i zavr#ava se kretanjem sokova u prole,e. :aduinu trajanja zimskog mirovanja veliki uticaj imaju sorte i klima. azlikujemoiziolo#ko i ekolo#ko mirovanje. Iiziolo#ko mirovanje se odlikuje odre9enimiziolo#kim stanjem zimski+ okaca i pada u vrijeme kada su okca ormirana i

prilago9ena za uslove prezimljavanja. oinje krajem avgusta ili poetkom

septem"ra i traje 4-/ meseci tj. do druge polovine januara. osle toga nastajeprinudno ili ekolo#ko mirovanje koje vi#e nije uslovljeno unutra#njim ve, samospolja#njim uslovima. resudan uticaj ima niska temperatura.

U toku zimskog mirovanja ivotni procesi u lozi ne prestaju potpuno. )oza uovom periodu produava sa disanjem i transpiracijom kroz sla"ije delove lastara.Tako9e se produava iako u ogranienom o"imu promena ugljeni+ +idrata

"elanevina i drugi+ organski+ jedinjenja. U periodu zimskog mirovanja sadrajvode u zrelim lastarima i vi#egodi#njim delovima loze je vidno smanjen i kre,e seod 4/-/' G. Ukoliko je sadraj vode u lastarima i vi#egodi#njem drvetu manjinji+ova izdrljivost prema niskim temperaturama je ve,a. U azi zimskogmirovanja loza je najizdrljivija prema niskim temperaturama.

1


17/19

(akljuak

Ukupni ivot jednog okota vinove loze odvija se kroz slede,a dva ciklusa1 velikiivotni i mali godi#nji ciklus. Veliki ivotni ciklus o"u+vata vreme od poetka dokraja ivota okota i u njemu prvo nastupa period uspona u razvoju i plodono#enjuokota zatim se ovi procesi odravaju na odre9enom nivou da "i sa staro#,u

jedinke nastupilo nji+ovo potpuno opadanje i u krajnjem kraj ivota individue.5rugi ciklus o"u+vata rast i razvoj vinove loze u toku jedne godine.Fn traje od

poetka kretanja vegetacije jedne do poetka vegetacije naredne godine.

1


18/19

Slika !.- %raiki prikaz ivotnog ciklusa vinove loze

azvi,e vinove loze

eriod rastu,e rodnosti 0 od 3. do 7. godine2

Sta"ilni prinosi 0od 7. do 4'. godine2

Fpadanje prinosa 0do 6'. godine2

1


19/19

)iteratura

&. 5r )azar Dvramov < Vinogradarstvo za V razred usmerenog o"razovanjapoljoprivredne struke

*. 5r Dgan Boji, < Vinogradarstvo

3. KKK.vocarstvo.net

4. KKK.agro-savjetnik."loger.+r

/. KKK.sveovinu.com

2

Documents

Vinova Loza