VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE
SEMINARSKI RAD Predmet: Informacioni sistemi javne uprave Tema:
Strategija razvoja e-uprave u Republici Srbiji
Mentori: Mr Marko Zaki
Studenti: Milosavljevi Milo 147/10P Pri Dragia 140/10P Pei
Slobodan 56/10P
Blace 2011. godine
1
Sadraj:
Uvod ..3 Vizija, opsti ciljevi i nacela..............71. Opsti
ciljevi elektronske
uprave..........................................................................7
2. Nacela razvoja elektronske
uprave.....................................................................7
3. Decentralizovani razvoj elektronske
uprave.....................................................8
Struktura i stubovi realizacije
strategije........................................81.
Uspostavljanje kljucnih
poluga............................................................................8
2. Modernizacija
procesa..........................................................................................9
3. Uspostavljanje elektronskih javnih
usluga.........................................................9 4.
Razvoj kadrovskih
potencijala.............................................................................10
Zakljucak...........................................................................................10
Literatura..........................................................................................11
2
UvodStrategijom razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji
treba da se definisu osnovni ciljevi, nacela i prioriteti
unapredjenja stanja u ovoj oblasti i utvrdjuju aktivnosti koje
treba preduzeti u narednom periodu. Pod elektronskom upravom
podrazumeva se primena informacionih-komunikacionih tehnologija
kojom se postize efikasniji i efektivniji rad organa uprave i
imalaca javnih ovlascenja u funkciji vrsenja vlasti, ekonomskog
rasta i smanjenja tereta administracije. Strategija se zasniva na
usvojenim opredeljenjima Vlade Srbije za razvoj informacionog
drustva i reformu drzavne uprave sadrzanih u Strategiji razvoja
informacionog drustva u Republici Srbiji i Strategiji reforme
drzavne uprave u Republici Srbiji. Koncept i vizija elektronske
uprave zacrtani Strategijom razvoja informacionog drustva
predstavljaju osnovu za nacela i prioritete razvoja elektronske
uprave definisane Strategijom. Jedna od kljucnih oblasti Strategije
reforme drzavne uprave jeste oblast uvodjenja informacionih
tehnologija, sto je u funkciji realizacije osnovnih principa
Strategije reforme drzavne uprave, kao sto su modernizacija i
racionalizacija. Principi Strategije reforme drzavne uprave i
strateska opredeljenja u oblasti uvodjenja informacionih
tehnologija predstavljaju polaznu osnovu na kojoj se zasnivaju
ciljevi ove strategije. Strategija polazi i od stanja regulative u
ovoj oblasti i postignutih rezultata u implementaciji zakonskih
resenja. Poseban znacaj u tome ima implementacija Zakona o
elektronskom potpisu. Registrovanjem sertifikacionih tela za
izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, omogucena je
upotreba kvalifikovanog elektronskog potpisa za potpisivanje
elektronskih dokumenata, kao uslova za njihovu punovaznost i
dokaznu snagu u pravnim poslovima, upravnim, sudskim i drugim
postupcima. Time je u praksi ostvaren jedan od preduslova za dalji
razvoj elektronske uprave. Resenja Zakona o elektronskom dokumentu
imace veliki uticaj na process modernizacije, racionalizacije i
uvodjenja elektronske uprave. Pri tome se ima u vidu osnovno
zakonsko resenje prema kome se, dokument koji je izvorno nastao u
elektronskom obliku, smatra originalom, a koje predstavlja jedan od
kljucnih uslova za reformu postojecih procedura rada i uvodjenja
elektronskih javnih servisa za gradjane i privredu. Upotreba i
razmena elektronskih dokumenata u pojedinim oblastima kao sto su
carina, knjigovodstveni poslovi, bankarsko poslovanje i drugo
postaje realnost na kojoj se zasniva ova strategija. Strategija se
zasniva i na rezultatima projekata u toku, kao sto su: uvodjenje
elektronskih sednica Vlade, elektronskog katastra nepokretnosti,
pocetnim rezultatima u uvodjenju elektronskih servisa za pojedine
poslove i drugo. I pored parcijalnih rezultata u razvoju
elektronske uprave, stepen razvijenosti elektronskih javnih usuga
je nizak. Strategijom razvoja informacionog drustva u Republici
Srbiji utvrdjeno je 20 prioritetnih elektronskih javnih usluga, 12
za gradjane i 8 za privredu. Pored toga sto je ukupan stepen
razvijenosti ovih usluga ispod svih zemalja Evropske unije, ni
jedna sa liste prioritetnih elektronskih javnih usluga nije
dostigla nivo potpune dostupnosti. Potpuna dostupnost znaci da
pored upotrebe elektronskog pristupa usluzi, nije potrebna druga
formalna procedura da bi se ostvarila javna usluga, kao i da je
takva usluga dostupna svima. Postojece stanje u ovoj oblasti
karekterise: nedovoljno razvijena zajednicka
racunarsko-komunikaciona mreza; nerazvijenost sluzbenih evidencija
u elektronskom obliku, kao jezgra podataka neophodnih za razvoj
elektronske uprave; nezaobilaznost papirnih dokumenata u gotovo
svakom postupku;
3
nedovoljna standardizacija i koordinacija razvoja informacionih
sistema u organima vlasti; nedostatak kompetentnih kadrova. Glavne
karakteristike koncepta e-uprave su: Postojanje vie razlicitih
komunikacionih kanala koji omogucavaju pristup javnim uslugama, a
koji se biraju od strane gradana i privrede shodno njihovoj
podesnosti i pristupacnosti; Javne usluge su organizovane prema
potrebama njihovih korisnika, tj. prema zivotnim i poslovnim
situacijama gradjana i privrede, a ne prema internoj organizaciji
dravnih organa; Usluge koje dravni organi pruaju su potpuno
medusobno integrisane, umesto da predstavljaju izolovane celine;
Zahtevi korisnika prihvaceni na prijemnim mestima transparentno se
obradjuju u pozadini, bez obzira na broj razlicitih organa koji
ucestvuju u obradi. U pruanju svojih usluga, neki organ se moe
oslanjati na usluge drugih organa; Gradjanima i privredi je
potrebna minimalna dokumentacija da bi podneli zahtev i zadovoljili
svoje potrebe i Sve druge potrebne informacije, ukoliko su u posedu
nekog dravnog organa, dobijaju se komunikacijom unutar dravne
uprave koricenjem integrisanih usluga; Predstavljeni koncept
e-uprave primenjuje se postepenim napredovanjem kroz razlicite
nivoe razvoja. Sa aspekta kvaliteta usluga koje se nude javnosti,
mogu se identifikovati tri takva nivoa: 1. Dostupne su samo
informacije na Internetu. Korisnicima su dostupne samo staticke
Informacije na internetu bez mogucnosti elektronske interakcije s
dravnom upravom; 2. Omoguceni su komunikaciono-interaktivne
usluge.Gradjanima je omoguceno da s upravom komuniciraju
elektronskim putem, tj. da razmenjuju elektronske poruke ili
koriste jednostavne aplikacije za medjusobnu komunikaciju; 3.
Primenjene su transakciono-integracione usluge. U potpunosti se
primenjuju sloene I specijalizovane viestepene transakcije izmedju
razlicitih dravnih organa, sa ciljem zadovoljenja po jedinacnih
korisnickih zahteva, kao to je obrada podnesaka gradjana. Opisani
nivoi mogu se koristiti za planiranje napretka u uspostavljanju
elektronskih javnih usluga i uporedjivanje dostignuca u ovom
pogledu medju razlicitim organizacijama unutar javnog sektora.
Elektronska upravu treba realizovati postujuci sledece osnovne
principe: Pristupacnost- Javne usluge moraju biti dostupne svim
gradjanima. Glavni preduslov predstavlja jeftin i brz pristup
internetu. Svi sadraji od javnog znacaja treba da budu dostupni
svim gradjanima pod jednakim uslovima u elektronskom obliku.
Posebno treba obezbediti pristup osobama sa invaliditetom i drugim
ugroenim grupama; Sprecavanje digitalne podele(informaciona
raslojenost)i zatita ljudskih pravaInformaciono drutvo treba da
potuje opta ljudska prava i spreci diskriminaciju gradjana po
osnovu socijalnih razlika u pogledu prihoda, tehnickih znanja,
roda, religije, starosnog doba, nacionalne pripadnosti, itd.;
Bezbednost i zatita privatnosti- Javne usluge moraju biti bezbedne
i moraju tititi privatnost gradjana; Otvoren sistem- Elektronska
uprava ce se primenjivati u saglasnosti sa principima otvorenog
sistema zasnovanog na otvorenim i medusobno funkcionalnim IKT
reenjima razlicitih proizvodjaca. Usluge e-uprave treba da koriste
reenja zasnovana na otvorenim standardima i otvorenim formatima;
Koherentnost i funkcionalna jedinstvenost- E-uprava predstavlja
veoma sloen, ali integrisan informacioni sistem, koji funkcionie
kao jedan koherentan sistem, gde se 4
jedinstvenost i zajednicko funkcionisanje razlicitih heterogenih
delova postie kroz standardizaciju i koordiniran razvoj; Autonomija
u razvoju- Svaki dravni organ ili javna organizacija moe autonomno
da se razvija i upravlja svojim podsistemom prema prethodno
dogovorenim standardima e-uprave i uskladu sa nacionalnim planom
razvoja; Fleksibilna i moderna IKT reenja- Primenjena IKT reenja
zasnivace se na najnovijim metodolokim i tehnolokim dostignucima,
omogucujuci produktivan razvoj i obezbedujuci fleksibilnost u
odnosu na buduce organizacione i tehnoloke promene; Oslanjanje na
nacionalni IKT sektor i akademsku/istraivacku zajednicu- U cilju
Pruanja prilike razvoju nacionalnog IKT sektora, i pospeenja
razvoja akademske / istraivacke zajednice, razvoj e-uprave ce se
uglavnom zasnivati na domacim IKT kompanijama i akademskim
institucijama, kao i istraivackim centrima. Realizacija vizije
e-uprave je veoma sloen proces, koji zahteva planiranje i izvodenje
mnogobrojnih aktivnosti. U cilju savladavanja ove sloenosti,
potrebno je formirati metodoloki okvir koji identifikuje kljucne
komponente e-uprave i na taj nacin omogucava bolju organizaciju
razvoja e-uprave. Potrebno je razviti sledece kljucne komponente
e-uprave: Elektronske javne usluge- Javne usluge moraju da budu
racionalizovane, organizovane prema potrebama korisnika,
automatizovane i dostupne elektronskim putem. Treba razviti sledecu
grupu usluga orijentisanih prema korisnicima: Portal vlade sa svim
vanim informacijama o dravnoj upravi i vezama ka podportalima.
Gradani: Usluge uprava gradjani(eng.G2C), jednostavni za nalaenje,
jednostavni za koricenje i dostupni u jednom koraku, kako bi se
gradjanima olakao pristup administrativnim uslugama koje prua
dravna uprava. Privreda: Usluge uprava privreda(eng.G2B)smanjuju
administrativno opterecivanje privrednih subjekata
pojednostavljenjem administrativnih procedura, eliminisanjem
prikupljanja suvinih podataka i boljom komunikacijom koricenjem
odgovarajucih tehnologija e-poslovanja. Uprava: Usluge uprava
uprava(eng.G2G), omogucavaju organima uprave da kao punopravni
partneri ucestvuju u pruanju javnih usluga gradjanima. Unutar
uprave: Automatizacijom internih administrativnih procedura i
omogucavanjem pristupa zajednickim bazama podataka i centralnim
registrima, unutar dravne usluge predstavljaju osnovu za sve druge
elektronske javne usluge. Telekomunikaciona infrastruktura- Moderna
i liberalizovana digitalna telekomunikaciona infrastruktura
omogucava gradjanima, privredi i dravnim organima brzi jeftin
pristup elektronskim javnim uslugama i predstavlja komunikacionu
osnovu za e-upravu. Primena ove infrastrukture je, prema tome, vana
za ciljeve e-uprave, posebno u udaljenim i nerazvijenim oblastima
zemlje. E-placanje- Elektronske javne usluge koje se proteu preko
razlicitih dravnih organa, zahtevaju elektronski metod placanja
administrativnih taksi. Ovakve metode placanja moraju se definisati
i osloniti na odgovarajuce standarde razvijene u oblasti
e-bankarstva. Medutim, euprava treba da zadri i tradicionalni metod
placanja, kako bi omogucila postepenu tranziciju i sprecila
diskriminaciju gradana. Bezbednost- Bezbednost transakcija i zatita
informacija igraju znacajnu ulogu u uspenoj realizaciji e-uprave.
Postoji nekoliko aspekata bezbednosti, ali je posebno znacajno
uspostaviti uzajamno poverenje kako bi se podralo iroko koricenje
elektronskih interakcija, kako izmedju korisnika i uprave tako i
unutar same uprave, koricenjem zajednickih reenja za uspostavljanje
'identiteta' ucesnika u elektronskim transakcijama.
Standardi-Standardi su izuzetno vani za uspean razvoj i integraciju
javnih usluga i
5
informacija, sa dvostrukom namenom: (1) da obezbede zajednicko
funkcionisanje izmedju heterogenih IKT reenja primenjenih u
razlicitim oblastima e-uprave i (2) da omoguce koordinaciju razvoja
aktivnosti e-uprave. Zakonska infrastruktura- E-uprava zahteva novi
zakonski okvir koji bi adekvatno regulisao siroko koricenje
elektronskih javnih usluga i IKT u dravnoj upravi i u odnosima
uprave sa stanovnitvom i privredom. Prvi koraci prema definisanju
zakonskih okvira su nacinjeni usvajanjem Zakona o elektronskom
potpisu, ali zakonski okvir treba razviti mnogo dublje, kako bi
obuhvatio sve aspekte e-uprave. Institucionalna infrastruktura-
Uspean razvoj e-uprave zahteva efikasnu upravljacku strukturu koja
ce planirati, koordinirati, izvravati i vrednovati prihvacenu
strategiju e-uprave. Vrlo vaan element Strategije je da ce
gradjanima biti omoguceno da se sve javne usluge za koje je to
pogodno, koriste posredstvom Interneta i svog licnog racunara,
drugog kucnog ili mobilnog uredjaja. Gradjanima ce biti omoguceno
da javne usluge koriste i na klasican nacin, ali bez potrebe da
obilaze vie altera, sa efikasnom realizacijom usluge, kao i sa
punim, jasnim i na Internetu lako dostupnim informacijama o usluzi.
Predvidjeno je nastajanje portala e-uprave i zajednicke elektronske
usluge, pri cemu portal predstavlja jedinstvenu tacku pristupa
vecem broju elektronskih javnih usluga. Elektronske usluge koje su
od znacaja za realizaciju mnogih elektronskih javnih usluga, kao to
su centralni sistemi za proveru identiteta, elektronsko placanje,
elektronski formulari i sl, predstavljaju ove, buduce zajednicke
elektronske u sluge. Prioritetne elektronske javne usluge Medu
elektronskim javnim uslugama, posebno se izdvaja 20 prioritetnih, u
skladu sa Strategijom razvoja informacionog drutva u Republici
Srbiji i zahtevima iz dokumenata EU. Za dvanaest od tih usluga
korisnici su gradjani, a za osam su korisnici privredni subjekti.
Prioritetne elektronske javne usluge za gradjane su: godinji porez
na dohodak gradjana(potpuna e-usluga u podnoenju prijava, placanju
i dobijanju obavetenja o stanju poreskih obaveza i primeni poreskih
zakona); usluge traenja zaposlenja pri biroima za zapoljavanje;
usluge u vezi prava iz oblasti socijalne zatite; licna
dokumenta(paso i vozacka dozvola); registracija automobila(novih,
koricenih i uvezenih); dobijanje gradjevinske dozvole; prijava
policiji(npr.u slucaju kradje); javne biblioteke(dostupnost
kataloga i alata za pretragu publikacija); izvodi iz maticnih
knjiga; prijava na konkurs za visoko obrazovanje; obavetenje o
promeni mesta boravka(promena adrese); usluge u vezi
sazdravstvom(interaktivni saveti u vezi sa dostupnocu usluga u
razlicitim bolnicama, zakazivanje pregleda u bolnicama).
Prioritetne elektronske javne usluge za privredne subjekte su:
socijalni doprinosi za zaposlene; porez na dobit preduzeca (potpuna
e-usluga u podnoenju prijava, pracenju i dobijanju obavetenja o
stanju poreskih obaveza i promeni poreskih zakona); porez na dodatu
vrednost (potpuna e-usluga u podnoenju prijava, pracenju i
dobijanju obavetenja o stanju poreskih obaveza i promeni poreskih
zakona); registracija novog preduzeca; podnoenje podataka
kancelarijama koje se bave statistikom; carinske deklaracije;
dozvole u vezi sa ivotnom sredinom(ukljucujuci i izvetavanje);
javne nabavke.
6
Vizija, opsti ciljevi i nacela
Uvodjenjem e-uprave omogucava se svim korisnivima da poslove
pred organima vlasti zavrsavaju jednostavnije, brze i jeftinije.
Upotrebom alata i sistema baziranih na IKT pruzaju se bolje javne
usluge. Informacione i komunikacione tehnologije su dugo prisutne u
organima vlasti, ali e-uprava obuhvata vise od samih tehnickih
sredstava. E-uprava ukljucuje i promenu propisa, organizacije,
postupaka i nacina rada organa vlasti kako bi se javne usluge
efikasnije pruzale licima kojima su potrebne.
Opsti ciljevi e-upraveVizija razvoja e-uprave obuhvata sledece
opste ciljeve: 1. visoko zadovoljstvo korisnika javnim uslugama; 2.
svi gradjani imaju koristi od e-uprave; 3. smanjenje tereta
administracije za privredne subjekte i za gradjane; 4. povecanje
efikasnosti javne uprave upotrebom IKT; 5. prekogranicna
interoperabilnost, posebno sa zemljama EU; 6. pozitivan uticaj na
slobodu kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga; 7. uvecanje
transparentnosti i odgovornosti kroz inovativnu upotrebu IKT; 8.
jacanje participacije gradjana u demokratskom odlucivanju; 9.
zastita privatnosti i bezbednosti.
Nacela razvoja elektronske upraveRealizacija vizije i opstih
ciljeva e-uprave temelji se na sledecim nacelima: 1. nacelo
koriscenja raspolozivih podataka po sluzbenoj duznosti- Od
korisnika javne usluge se ne zahteva dokaz o cinjenicama koje
proizilaze iz podataka kojima raspolazuorgani vlasti; 2. nacelo
jedinstvenog saltera- Javna usluga objedinjuje sve postupke pred
organima vlasti koji su uobicajeno potrebni da bi se usluga u
celosti obavila; 3. nacelo dostupnosti javnih informacija u
elektronskoj formi- Javna informacija je dostupna svima u
elektronskoj formi bez naknade; 4. nacelo dostupnosti elektronskih
usluga- Elektronske javne usluge se pruzaju na nacin koji u
potpunosti obezbedjuje jednostavan, razumljiv i slobodan pristup za
sve korisnike, ukljucujuci osobe sa invaliditetom; 5. nacelo
nezanemarivanja klasicnih oblika pruzanja usluge- Rezultat razvoja
e-uprave su i bolje usluge koje se pruzaju klasicnim oblicima
komunikacije, zahvaljujuci primeni IKT. Na taj nacin svi gradjani i
privredni subjekti imaju koristi od razvoja e-uprave, bez obzira da
li koriste elektronska sredstva za pristup uslugama; 6. nacelo
primene IKT u novim uslugama- Razvoj novih javnih usluga treba da
se zasniva na primeni IKT, a njihovo pruzanje se omogucava kroz
raznovrsne, korisnicima najdostupnije komunikacione kanale;
7
7. nacelo izbegavanja tehnoloske zavisnosti- Tehnoloska osnova
razvoja i obavljanja elektonskih javnih usluga koja se odnosi na
racunare, softerska resenja i komunikacionu mrezu treba u sto vecoj
meri da je nezavisna od dobavljaca roba i usluga; 8. nacelo
ponovnog koriscenja softverskih resenja- Softverska resenja u
projektima primene IKT treba planirati i realizovati uzimajuci u
obzir mogucnost ponovnog koriscenja u drugim projektima medju
organima vlasti, sto moze biti koriscenje resenja u celini, nekih
delova resenja, modifikovanog resenja, projektantskih odluka,
arhitekture i iskustva; 9. nacelo informacione bezbednosti-
Sigurnost i pouzdanost sistema elektronske uprave mora biti u
skladu s utvrdjenim normama informacione bezbednosti i zastite
podataka o licnosti; 10. nacelo kadrovske osposobljenosti-
Elektronske javne usluge moraju podrzavati strucno i profesionalno
osposobljeni sluzbenici;
Decentralizovani razvoj elektronske upravePostojeca inicijativa
u oblasti primene IKT u organima vlasti uslovljava pretezno dalji
decentralizovan razvoj e-uprave koji podrazumeva da organi nadlezni
za razvoj informacionog drustva upravljaju aktivnostima od
zajednickog znacaja za razvoj e-uprave, a u manjoj meri
aktivnostima primene IKT u poslovima pojedinih organa.
Decentralizovan razvoj e-uprave znaci i da ukupnu odgovornost za
kvalitet usluge zadrzava organ nadlezan za datu uslugu, bez obzira
da li se i u kojoj meri pruzanje usluge zasniva na primeni IKT.
Struktura i stubovi realizacije strategijeStrtegija se realizuje
kroz aktivnosti koje postuju nacela i ciji ukupni rezultat treba da
bude ostvarenje opstih ciljeva. Svaka od aktivnosti je prevashodno
usmerena ka realizaciji odredjenog prioriteta razvoja e-uprave, a
prioriteti su grupisani u stubove razvoja e-uprave. Stubovi razvoja
e-uprave jesu: 1) uspostavljanje kljucnih poluga; 2) automatizacija
procesa; 3) uspostavljanje elektronskih javnih usluga; 4) razvoj
kadrovskih potencijala.
1.Uspostavljanje kljucnih polugaPrvi stub razvoja e-uprave
obuhvata prioritetna sistemska resenja bez kojih nije moguc
efikasan razvoj e-uprave. Ovaj stub cine sledeci prioriteti: 1. IKT
infrastruktura- Infrastruktura predstavlja osnovnu tehnolosku
pretpostavku razvoja e-uprave. Ona obuhvata:
8
komunikacionu infrastrukturu koja omogucava racunarsku
povezanost organa vlasti, kao i vezu sa Internetom; racunarske
centre sa serverima i drugim informaciono-komunikacionim resursima
gde ce se smestati baze podataka, izvrsavati aplikacije i
tehnoloski realizovati elektronske usluge; infrastrukturu na
pojedinim lokacijama koja ukljucuje lokalne racunarske mreze,
racunare, drugu racunarsku opremu i softver. 2. Elektronski
identitet, elektronski potpis i elektronski dokument- Potrebno je
obezbediti pouzdano i bezbedno utvrdjivanje identiteta potpisnika
elektronskog dokumenta i korisnika elektronske usluge. Osnov za to
je tehnologija elektronskog potpisa. Takodje je potrebno postici
punu primenu Zakona o elektronskom dokumentu kako bi se elektronski
dokument u praksi koristio kao original, umesto papirnog dokumenta.
3. Elektronske sluzbene evidencije- Pored vodjenja evidencija u
elektronskoj formi, potrebno je obezbediti efikasan i bezbedan
pristup podacima iz evidencija od strane sluzbenika koji vode
postupak, da bi se eliminisala potreba da stranka u postupku
pribavlja dokaze o cinjenicama iz evidencije. 4. Katalizatori
razvoja e-uprave- Svrha katalizatora je stvaranje boljeg okruzenja
za aktivnosti razvoja e-uprave, da bi aktivnosti bile
harmonizovanije, ekonomicnije, inovativnije i bezbednije.
Katalizatori su: standardi interoperabilnosti; ponovno koriscenje
IKT resenja uz upotrebu otvorenih standarda; istrazivanje i razvoj
inovativnih primena IKT; koordinacija IKT inicijativa; informaciona
bezbednost.
2.Modernizacija procesaDrugi stub razvoja e-uprave treba
sustinski da reformise procese kojima se realizuje pruzanje usluga,
koristeci mogucnosti koje pruzaju IKT. Stub modernizacije procesa
cine sledeci prioriteti: automatizacija medjuresorskih procesa
bazirana na razmeni struktuiranih elektronskih dokumenata- Za punu
automatizaciju procesa neophodno je da se elektronski dokument
izradjuje, cuva i dostavlja u formi koja je pogodna za dalju
automatsku obradu, odnosno u formi struktuiranog elektronskog
dokumenta. reforma postupaka- Sustinska modernizacija procesa
podrazumeva reformu postupaka sa punim uzimanjem u obzir mogucnosti
drugacijeg nacina rada koji omogucava tehnologija.
3.Uspostavljanje elektronskih javnih uslugaStub uspostavljanja
elektronskih javnih usluga obuhvata sledece prioritete: portali
e-uprave i zajednicke elektronske usluge- Portal predstavlja
jedinstvenu tacku pristupa vecem broju elektronskih javnih usluga.
Zajednicke elektronske usluge 9
predstavljaju elektronske usluge koje su od znacaja za
realizaciju mnogih elektronskih javnih usluga, kao sto su centralni
sistemi za proveru identiteta, elektronsko placanje, elektronska
formulari i slicno; elektronske javne usluge To su usluge iz
nadleznosti pojedinih organa vlasti koje se pruzaju elektronskim
putem.
4.Razvoj kadrovskih potencijala
Da bi se e-uprava uspesno razvijala, neophodna je osposobljenost
sluzbenika koji predstavljaju korisnike informacionih sistema i
elektronskih servisa unutar drzavne uprave, kao i strucnjaci cija
je da tehnicki sistemi funkcionisu i da se unapredjuju. Stub
razvoja kadrovskih potencijala obuhvata prioritete: informaticka
pismenost i vestine sluzbenika- Potrebno je podici opstu
informaticku pismenost zaposlenih u organima drzavne uprave, kao i
vestine u koriscenju posebnih informatickih resenja; zaposljavanje
IKT strucnjaka- Da bi IKT resenja potrebna za razvoj e-uprave bila
odrziva, potrebno je obezbediti odgovarajucu IKT podrsku. Posebnu
paznju treba posvetiti formiranju strucnih timova koji pruzaju IKT
usluge. Bez obzira u kojoj meri se opredelimo da neophodne IKT
usluge ugovorimo sa spoljnim preduzecima, odredjeni strucni timovi
su potrebni unutar organa vlasti.
ZakljucakDonosenjem Strategije razvoja e-uprave u Republici
Srbiji unapredice usluge javne uprave, smanjice teret
administracije, ustedice vreme, postici ce se efikasniji i
efektinniji rad javne uprave i puno ce olaksati privredi i
gradjanima sto je i cilj e-uprave. Zato je bitno da se ne stane
samo na donosenje Strategije, vec da se predje na konkretna
dela.
10
Literatura1. Simic R., Zivkovic M., Menadzment Informacioni
sistemi u
elektronskoj
upravi, Beograd: Beogradska poslovna skola,2010.
2. Zakon o Vladi ("Sluzbeni glasnik RS", broj 55/05, 71/05-
ispravka,101/07 i 65/08).
11
