VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA …upis.ict.edu.rs/sites/default/files/file/upis_2011-12/ICT_Informat... · za uvo đenjem Internet tehnologija u nastavni plan Škole. S obzirom

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA

INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

INFORMATOR

O uslovima upisa u školsku 2011/12. godinu

Beograd, mart 2011.

Štampa:

„NO-KAČI“

Beograd

SADRŽAJ

AKREDITACIJA 4

O ŠKOLI 5

STUDENTI ŠKOLE 9

STUDENTSKI PARLAMENT 10

UPIS U ŠKOLU 11

Studijski program: TELEKOMUNIKACIJE 12

Studijski program: POŠTANSKE I BANKARSKE TEHNOLOGIJE 14

Studijski program: INTERNET TEHNOLOGIJE 16

Studijski program: MEDICINSKA INFORMATIKA 18

Specijalistički studijski program: MREŽNE TEHNOLOGIJE 20

Specijalistički studijski program: ELEKTRONSKO POSLOVANJE 21

PRIJEMNI ISPIT 22

TESTOVI SA PRIJEMNIH ISPITA 28

4

AKREDITACIJA

Ministarstvo prosvete Republike Srbije, po dobijenom pozitivnom mišljenju Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, izdalo je dozvolu za rad Visokoj školi strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije (Odluka br. 612-00-579/2007-04 od 15.06.2007. godine), radi ostvarivanja prvog stepena strukovnih studija za studijske programe:

� Telekomunikacije

� Poštanske i bankarske tehnologije

� Medicinska informatika

� Internet tehnologije

Rešenjem Ministarstva prosvete Republike Srbije br. 612-00-01775/2008-12 od 30.01.2009. godine, o dopuni dozvole za rad, Visokoj školi strukovnih studija za informacione i komunikacine tehnologije odobreno je ostvarivanje drugog stepena strukovnih studija (specijalističke studije) za studijske programe:

� Elektronsko poslovanje

� Mrežne tehnologije

5

O ŠKOLI

Osnivač Škole je Vlada Republike Srbije, a programe nastave odobrava Ministarstvo prosvete.

Škola je osnovana pre skoro četrdeset godina. Od svog osnivanja 1974. godine, bila je orijentisana ka dvema oblastima, telekomunikacijama i PTT saobraćaju. Razvojem komunikacionih i informacionih tehnologija, koje su vremenom menjale lik dva prvobitna smera, ukazala se potreba za uvođenjem Internet tehnologija u nastavni plan Škole. S obzirom na sve popularniju vezu telekomunikacija, računara i medicinske informatike, te Telemedicinu koja se intenzivno razvija, bilo je prirodno uvesti i smer Medicinske informatike. Time je Visoka ICT zaokružila svoj opus od četiri studijska programa osnovnih studija.

U Školi je zaposlen veliki broj doktora nauka i magistara. Njihove reference, zajedno sa drugim pojedinostima vezanim za nastavu, mogu se naći na web adresama: www.ict.edu.rs i www.ict.bg.ac.rs.

Više informacija o upisu: http://upis.ict.edu.rs.

Primena Bolonjske deklaracije

Škola je 2003. godine, imajući u vidu nove trendove obrazovanja u Evropi, usvojila Nastavni plan i program studija koji je prilagođen principima Bolonjske deklaracije. Na svakoj godini postoji određeni broj obaveznih i izbornih predmeta. Godišnje student polaganjem ispita treba da ostvari 60 ESPB, odnosno 180 ESPB u toku studija.

Laboratorijska oprema

Imajući u vidu eksplozivan rast telekomunikacija, računarskih i informacionih tehnologija, kao i razvoja usluga u poštanskoj i bankarskoj delatnosti, Škola se kontinuirano oprema savremenim uređajima i računarima nove generacije. Posebna pažnja se posvećuje sticanju znanja primenljivih u praksi, što se postiže samostalnim radom studenata u savremenim i dobro opremljenim laboratorijama u kojima studenti rade u realnim uslovima.

6

Škola poseduje veliki broj dobro opremljenih računarskih laboratorija višestruke namene. Članica smo Microsoft-ove akademske ali-janse, te naši studenti mogu besplatno da instaliraju sve Microsoft-ove operativne sisteme i alate za programiranje na svojim računarima. U Školi postoji i lokalna Cisco akademija, usklađena sa redovnom nastavom. Naročito je pogodna za one koji odluče da se usmere ka oblasti računarskih mreža, jer su u tom slučaju u trenutku kad završavaju Školu osposobljeni i za sticanje CCNA sertifikata.

Za potrebe realizacije vežbi iz stručnih predmeta, Škola raspolaže laboratorijom koja je opremljena kao PosTneT pošta, instalirano uz saglasnost JP PTT saobraćaja "Srbija". Time su obuhvaćeni svi sadržaji iz oblasti pružanja usluga u poštanskom saobraćaju i obezbeđeni uslovi za rad u oblasti organizacije, upravljanja i kontrole rada u jedinici poštanske mreže. U cilju daljeg podizanja kvaliteta obuke studenata, školska PosTneT laboratorija je povezana na PosTneT / Intranet mrežu JP PTT sao-braćaja "Srbija", što studentima omogućava pristup svim aktuelnim podacima i servisima (praćenje pošiljaka, pristup Poštanskoj štedionici, elektronske finansijske usluge...).

Laboratorije su opremljene vrlo sofisticiranom mernom opremom koja omogućava održavanje velikog broja različitih vežbi za obuku studenata u oblasti klasičnih telekomunikacija, telekomunikacionih mreža, optičkih telekomunikacija (OTDR – uređaj za analizu prostiranja signala kroz optičko vlakno i detekciju greške, splicer aparat za spajanje optičkih vlakana, oprema za izradu optičkih konektora...), bežičnih telekomunikacija (GPS uređaj, bežični ruteri...).

U Školi postoji virtuelna učionica koja je direktno spojena sa Beogradskom berzom, u kojoj se simulira brokersko poslovanje.

Za obuku iz oblasti medicinske informatike nabavljena je najnovija oprema: Image digitizer - uređaj za skeniranje medicinskih slika (jedini u obrazovnim ustanovama u Srbiji!), EKG uređaj, monitoring uređaj za praćenje pacijenata...

Za nadarene studente koji žele da programiraju Škola raspolaže WebMathematic (Wolfram Resarch) softverskim paketom.

7

Biblioteka i skriptarnica

Biblioteka Škole je opremljena stručnom literaturom, pretežno stranih izdavača, namenjenom za pripremanje ispita, seminarskih, projektnih, završnih i specijalističkih radova studenata, kao i stručnom usavršavanju nastavnika Škole.

U skriptarnici se mogu nabaviti mnogi udžbenici prilagođeni nastavnim sadržajima koji se izučavaju u Školi, čiji su autori naši nastavnici.

Lokacija

Beograd,Zdravka Čelara 16, Opština Palilula U neposrednoj blizini se nalaze Studentski dom "Karaburma" i Hala "Pionir".

8

Završetkom studija na Visokoj ICT školi studenti dobijaju znanja potrebna za razumevanje inženjerskih koncepata i elementarna iskustva u rešavanju praktičnih problema iz oblasti primene informacionih i komunikacionih tehnologija.

Zašto VIŠE OD STUDIJA?

Za razliku od klasičnih usmerenja koja postoje na tržištu visokog obrazovanja, kao poseban kvalitet svih studijskih programa Visoke ICT izdvajamo objedinjavanje danas neraskidivo povezanih informacionih i komunikacionih tehnologija, što predstavlja jedan od glavnih trendova elektrotehnike, računarstva, saobraćajne infrastrukture uopšte i finansija .

Visoka ICT škola u saradnji sa vodećim kompanijama iz ove oblasti, kontinuirano prati svetske i domaće trendove primene najnovijih tehnologija i ta iskustva implementira u sve studijske programe i uže stručne predmete. Koriste se sertifikovani programi proizvođača opreme i pružaoca usluga svetskog renomea (Cisco, Oracle, BBC...) čime se postiže potpuna kompetencija u oblasti ICT. Na taj način, bez lutanja i bez učenja nepotrebnih lekcija, studenti stiču znanja koja su direktno primenljiva u praksi i otvaraju put ka zaposlenju.

SIGURAN put dalje...

Studenti koji završe Visoku ICT školu kompetentni su da u početku učestvuju, a kasnije organizuju i vode, poslove projektovanja, održavanja, prodaje, promocije, tehničke podrške, administriranja, programiranja, eksploatacije i specificiranja telekomunikacionih i saobraćajnih sistema i opreme, računarskih mreža/softvera/baza podataka, Web aplikacija, medicinske opreme, kao i sveobuhvatnih usluga elektronskog poslovanja.

Zbog aktuelnosti tema, stalnog inoviranja studijskih programa i dobijenih kompetencija, nakon studija postoje velike mogućnosti za zaposlenje u kompanijama različitog profila, od operatera fiksnih i mobilnih mreža, preko Internet servis provajdera, domaćih i stranih proizvođača ICT opreme i softverskih aplikacija, projektnih biroa, Javnih preduzeća u sistemu PTT, EPS, Emisione tehnike, Železnice, državnih regulatornih tela, elektronskih medija i kablovskih operatera, privatnih provajdera poštanskih i logističkih servisa, medicinskih ustanova, banaka, osiguravajućih kompanija, brokerskih kuća, sve do domaćih predstavništava stranih kompanija, zatim sve popularnijih integratora ICT sistema,... i svuda gde se koristi ICT oprema i usluge.

9

STUDENTI ŠKOLE

Studenti Škole su nagrađivani Oktobarskom nagradom i nagradom Privredne komore grada za diplomske radove.

Student specijalističkih studija naše Škole, inženjer Marko Pavlićević, osvojio je treće mesto na međunarodnom CCNA takmičenju NetRiders održanom u julu 2009. godine u organizaciji kompanije Cisco.

Na takmičenju "Right Click" održanom u maju 2009. godime, pri skupu "Fabrika Znanja - Knowledge Factory", u organizaciji kompanije ComTrade, Nikola Poša, student treće godine smera za Internet Tehnologije naše škole, osvojio je prvo mesto, za svoj web projekat "Da ne bude kasno".

Naši studenti učestvuju u takmičenjima koje finansira Škola u nekoliko različitih sportova (košarka, odbojka, fudbal, stoni tenis,...). Pripreme za takmičenja se odvijaju u okviru redovne nastave Sporta i rekreacije, kao i u vannastavnim aktivnostima u Školi i van nje. Za potrebe nastave predmeta Sport i rekreacija, Škola svake godine sklapa ugovor sa rekreativnim centrom Tašmajdan kojim se obezbeđuje termin za plivanje svim studentima. Na raspologanju studentima je i “balon” u krugu Škole.

Studenti naše Škole su na 35. Saobraćijadi održanoj u Budvi od 29. aprila do 5. maja 2009. godine u ukupnom plasmanu osvojili I mesto u sportu.

U 2008. godini u okviru univerzitetske lige, uz učešće svih fakulteta i visokih škola iz Beograda, fudbalska ekipa je osvojila visoko 2. mesto.

Studenti su osvajali prva mesta u generalnom plasmanu na Susretima viših škola (Višijada) i u prethodnim godinama.

10

STUDENTSKI PARLAMENT

Uspostavljanje Studentskog parlamenta je osnovna pretpostavka za aktivno učešće studenata u radu visokoškolskih ustanova i njihovo tretiranje kao ravnopravnog partnera zajedno sa državom i profesorima. Participacija studenata je jedna od polaznih osnova Bolonjskog procesa i uspešnog reformisanja sistema visokog obrazovanja.

Studentski parlament je organ Visoke ICT, koji zastupa interese i prava studenata, te se zalaže za njihovo ostvarivanje.

Studetski Parlament ima predstavnike u telima i organima Visoke ICT koji imaju pravo glasa po svim pitanjima koja se tiču studenata, kvaliteta nastave i sprovođenja reforme nastavnog procesa.

Organi Studentskog Parlamenta su:

1. Skupština Parlamenta (14 članova)

2. Predsednik Parlamenta (ujedno i predsednik Izvršnog Odbora)

3. Izvršni odbor (5 članova)

4. Nadzorni odbor (3 člana)

Pravo da bira i bude biran u Studentski Parlament ima svaki upisani student. Izbori se održavaju tajnim i neposrednim glasanjem u aprilu, a mandat članova Parlamenta traje godinu dana.

Studentski Parlament Visoke ICT kao sredstvo informisanja koristi svoju oglasnu tablu u školi, kao i internet prezentaciju http://parlament.ictportal.info. Tu se nalaze opširnije informacije o dosadašnjem radu, postignutim rezultatima i terminima u kojima možete razgovarati sa svojim predstavnicima u Parlamentu. Na sajtu postoje i mnogi integrisani servisi koje je pokrenuo Studentski Parlament, a sve u cilju bolje komunikacije među studentima.

11

UPIS U ŠKOLU

Pravo učešća na konkursu za upis u prvu godinu osnovnih studija imaju kandidati sa završenim srednjim obrazovanjem.

Svi kandidati prijavljeni na konkurs za upis koji ispunjavaju opšte uslove polažu prijemni ispit – test iz matematike.

Ispit se vrednuje od 0 do 60 bodova. Na osnovu opšteg uspeha u prethodnom obrazovanju kandidat može ostvariti najviše 40 bodova.

Svi važni termini (prijavljivanje na Konkurs, prijemni ispit i upis u Školu) će biti naknadno objavljeni.

Prilikom prijavljivanja kandidati podnose:

1. Originale sledećih dokumenata na uvid i njihove fotokopije (koje ne moraju biti overene):

• svedočanstava svih završenih razreda srednje škole,

• diplome o završnom, odnosno maturskom ispitu,

• izvoda iz matične knjige rođenih,

• lične karte.

2. Dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita, čiji će iznos biti naknadno objavljen.

Uplata se vrši na račun Škole a može se obaviti i na Izdvojenom šalteru Pošte 12 koji će se nalaziti u Školi za vreme prijavljivanja.

U prvu godinu studija upisuje se 280 studenata, od čega se 110 mesta finansira iz budžeta. Mesto na rang listi i broj ukupno osvojenih bodova određuju da li kandidat može biti upisan, te da li će biti finansiran iz budžeta ili će plaćati školarinu.

Broj mesta po studijskim programima je:

Poštanske i bankarske tehnologije Telekomunikacije Internet tehnologije Medicinska

informatika

70 70 70 70

budžet samofin. budžet samofin. budžet samofin. budžet samofin.

35 35 25 45 35 35 15 55

Sabiranjem poena koje kandidati nose iz srednje škole i poena koje osvoje na prijemnom ispitu, formira se jedinstvena rang lista.

Kandidati se upisuju po redosledu sa rang liste, pri čemu biraju studijski program koji će upisati i način finansiranja u zavisnosti od preostalih raspoloživih mesta u trenutku upisa.

Sastavljanje rang lista za upis u Školu vrši se kompjuterski u dve paralelne provere, čime se u potpunosti izbegava mogućnost greške.

12

Studijski program: TELEKOMUNIKACIJE

Cilj studijskog programa je obrazovanje studenata u oblasti telekomunikacija, sticanje osnovnih teorijskih znanja iz oblasti i ovladavanje veštinama korišćenja telekomunikacione merne opreme. Naši studenti se upoznaju i uče o svim aktuelnostima u struci spremajući se za primenu tehnologija sledeće generacije.

TK Obavezni predmeti PR AV LV ESPB

I go

din

a

Arhitektura računara 3 2 0 5

LV -

labo

rato

rijs

ke v

ežbe

Električna kola 4 3 0 7

Elektronika 4 2 1 7

Elektrotehnika 4 3 0 7

Engleski jezik 1 2 1 1 4


Matematika 1 4 3 0 7


Merenja 3 0 2 4

Poslovne komunikacije 2 2 2 5

Izborni predmeti I godine za dopunu do 60ESPB po godini

II g

od

ina

Bežične telekomunikacije 3 2 0 5

AV

- a

udito

rne

vežb

e Digitalne telekomunikacije 4 2 3 8

Engleski jezik - stručni 2 1 1 4

Internet 3 1 1 4

Modulacije 4 3 1 8

Mrežni uređaji 3 1 2 6

Telekomunikacione mreže 1 4 1 1 6

Izborni predmeti II godine za dopunu do 60ESPB po godini

III g

od

ina

Mobilne telekomunikacije 4 0 2 5

PR

- p

reda

vanj

a Praktična nastava 1 0 2 4 4

Praktična nastava 2 0 2 4 4


Završni rad 0 0 0 10

• Iz kojih oblasti ću steći znanja na smeru Telekomunikacije?

Stručni predmeti su izabrani i podeljeni tako da se studenti mogu fokusirati na neku od sledećih oblasti:

- Mreže (telekomunikacione, računarske, optičke, bežične, Internet...)

- Transmisiona tehnika

- Multimedijalni sistemi

Na taj način mogu steći odličnu bazu znanja za praćenje brzih promena u struci.

13

• Gde mogu da se zaposlim posle završetka studija?

Na poslovima projektovanja, održavanja i eksploatacije telekomunikacionih mreža i optičkih telekomunikacionih uređaja, tehničke podrške i prodaje komunikacione opreme; na tehničkim poslovima u televizijskim sistemima, administriranju računarskih mreža, dizajniranju i održavanju baza podataka...

TK Izborni predmeti PR AV LV ESPB

I go

din

a Ekonomija 4 1 0 5

Praktikum iz primene računara 0 2 3 4

Sociologija 4 1 0 5

Sport 0 0 2 3x1

II g

od

ina

Antene 3 1 1 5

Aplikativni softver 2 0 2 4

Baze podataka 3 1 2 5

Inženjerska matematika 3 1 2 5

Kompresije 3 0 2 5

Optičke mreže 4 0 2 5

Optičke telekomunikacije 4 3 1 8

Telekomunikacione mreže 2 3 0 1 4

Transportni sistemi 4 2 2 7

Web dizajn 3 2 2 6

III g

od

ina

Administriranje sistema - Windows 2 1 2 5

Ekološki menadžment 3 0 0 3

Elektromagnetska kompatibilnost 3 0 0 3

GPS 3 1 1 5

Internet berze 3 0 1 4

IP telefonija 3 1 1 5

LAN protokoli - Cisco 3 2 1 3 5

Multimedijalne telekomunikacije 3 0 0 3

Mreže za pristup 3 2 0 5

Multimedijalna produkcija 2 0 2 4

Računarske mreže 4 1 2 6

Sigurnost na Internetu 3 0 0 4

Televizija 4 1 1 6

Upravljanje projektima 3 0 3 5

WAN protokoli - Cisco 4 2 1 3 5

• Koje zvanje stičem i gde mogu da nastavim školovanje?

Stiče se zvanje strukovnog inženjera elektrotehnike i računarstva. Školovanje se može nastaviti na specijalističkim studijama u našoj školi i srodnim fakultetima.

14

Studijski program: POŠTANSKE I BANKARSKE TEHNOLOGIJE

Cilj studijskog programa, jedinstvenog u zemlji, je efikasno prilagođavanje obrazovnog procesa brzom razvoju novih profesija i tehnologija u oblastima pružanja poštanskih i bankarskih usluga. Ideja nam je da stalnim inovacijama programa pokrijemo i oblast logističkih servisa i internet berzi. Velika pažnja se osim „tradicionalnim saznanjima“ poklanja praktičnoj primeni stečenih teorijskih znanja.

PBT Obavezni predmeti PR AV LV ESPB

I go

din

a

Ekonomija 4 1 0 5

LV -

labo

rato

rijs

ke v

ežbe




Menadžment 4 1 0 6

Osnovi struktuiranja rada 3 2 0 6

Poštanske usluge i mreža 4 1 1 6

Statistika 3 2 2 6


II g

od

ina

Bankarstvi i platni promet 3 3 0 7

AV

- a

udito

rne

vežb

e


Elektronske PU 4 1 1 6


Internet 4 0 2 6

Logistički servisi 4 2 0 6


Poštanska tehnologija 4 2 0 7

TK servisi 4 1 1 6


III g

od

ina

Elektronsko bankarstvo 3 1 1 5 P

R -

pre

dava

nja



Stručna praksa 0 0 6 4

Izborni predmeti III godine za dopunu do 60ESPB po godini


• Iz kojih oblasti ću steći znanja na smeru Poštanske i bankarske tehnologije?

Oblast poštanske tehnologije:

- pružanja poštanskih, finansijskih, elektronskih i ostalih usluga u poštanskom saobraćaju,

- organizacija, upravljanje i kontrola rada u jedinicama poštanske mreže,

- praktična obuka u laboratorijskom PosTneT okruženju.

15

Oblast bankarskih tehnologija:

- osnovna znanja iz oblasti ekonomije, bankarstva i ostalih finansijskih usluga, menadžmenta, biznis plana, marketinga...

- savremene tehnologije: elektronsko bankarstvo, internet berze,...

Omogućavamo:

- potpuno samostalan rad studenata u realnim uslovima u pošti 11108 Beograd 12 na osnovu ugovora koji je Škola sklopila sa JP PTT saobraćaja „Srbija“.


JP PTT saobraćaja „Srbija“, banke druge finansijske institucije, privatni operateri u oblasti pružanja poštanskih i logističkih servisa (DHL, TNT, City exspress, Daily exspress, AKS)...


Stiče se zvanje strukovnog inženjera saobraćaja. Školovanje se može nastaviti na specijalističkim studijama u našoj školi i srodnim fakultetima.

PBT Izborni predmeti PR AV LV ESPB

I go

din

a

Osnove poštanskog saobraćaja 4 1 0 5

Osnove telekomunikacionih servisa 4 1 0 5


Sociologija 4 1 0 5

Sport 0 0 2 3x1

II g

od

ina



Cyber pravo 2 0 1 3

Finansije 3 1 0 4

Internet poslovanje 3 1 1 5

Menadžment prodaje 3 1 0 4

Računovodstvo 4 2 0 6

III g

od

ina

Automatizacija tehnološkog procesa 3 2 0 6

Biznis plan 2 4 0 7


Marketing 3 1 0 4

Međunarodno bankarstvo 3 3 0 7

Poštansko i poslovno pravo 3 2 0 6

Strategijski menadžment 4 1 0 6

Upravljanje kvalitetom 3 2 0 6

Upravljanje rizicima 3 2 0 6

16

Studijski program: INTERNET TEHNOLOGIJE

Cilj studijskog programa Internet tehnologije je da studenti ovladaju zanjem i veštinama vezanim za Internet, a koja su direktno primenljiva u praksi. Da bi se uspešno završio studijski program Internet tehnologije nije potrebno nikakvo predznanje. Predmeti su tako koncipirani i međusobno povezani da studenti postepeno stiču neophodna znanja i veštine polazeći od osnovnih pa do završnih.

IT Obavezni predmeti PR AV LV ESPB

I go

din

a

Arhitektura računara 3 2 0 5

LV -

labo

rato

rijs

ke v

ežbe



Kompresije 3 0 2 5


Operativni sistemi 3 1 2 5 Osnovi elektrotehnike i telekomunikacija 3 1 1 5

Osnovi progamiranja 1 2 2 1 5



Web dizajn 3 2 2 6


II g

od

ina


AV

- a

udito

rne

vežb

e Baze podataka - SQL server 3 1 2 5



OOP - Java 1 3 3 2 8

TCP IP 3 1 1 5

Web programiranje 3 3 3 8


III g

od

ina

Administriranje sistema - Linux 2 1 2 5

PR

- p

reda

vanj

a


Praktikum 1 0 2 4 4

Praktikum 2 0 2 4 4


Web programiranje - PHP 4 3 3 9



• Iz kojih oblasti ću steći znanja na smeru Internet tehnologije?

- Računarske mreže: mrežni uređaji, mrežni protokoli odnosno pravila za komunikaciju između mrežnih uređaja, projektovanje i administriranje računarskih mreža. Posebna pogodnost za studente koji se usavršavaju u ovoj oblasti je mogućnost pohađanja CCNA kursa u okviru redovne nastave. U Školi postoji Lokalna Cisco akademija.

17

- Softversko inženjerstvo: objektno orijentisano programiranje, baze podataka, web

programiranje. Škola je član Microsoft-ove akademske alijanse: MSDN Academic Alliance (MSDNAA).


U svim organizacijama koje imaju IT sektor: banke, svi operateri mobilne i fiksne telefonije, javna preduzeća, obrazovne ustanove. Takođe u svim organizacijama koje se bave razvojem i održavanjem softvera namenjenog prodaji ili za svoje potrebe i to na radnim mestima: programer, web programer, dizajner baze podataka, kao i na poslovima projektovanja, implementiranja i održavanja računarskih mreža.



IT Izborni predmeti PR AV LV ESPB

I go

din

a Ekonomija 4 1 0 5


Sociologija 4 1 0 5

Sport 0 0 2 3x1

II g

od

ina


Cyber pravo 2 0 1 3

Elektronsko bankarstvo 3 1 1 5

Menadžment 4 1 0 6



OOP - C++ 4 2 3 8

OOP - Java 2 3 2 3 8

III g

od

ina

Bezbednost računarskih mreža 2 1 2 5




LAN protokoli 2 1 3 5


OOP - C# 4 3 3 9



Visual Basic 3 2 3 7

WAN protokoli 2 1 3 5 Web programiranje - ASP 3 3 3 8

18

Studijski program: MEDICINSKA INFORMATIKA

Cilj studijskog programa je osposobljavanje studenata za uspešno obavljanje poslova u oblasti medicinske informatike i instrumentacije, razvoja softvera, računarskih mreža i Interneta, baza podataka i drugih aktuelnih oblasti računarstva. Program je sastavljen prema standardima međunarodne asocijacije za medicinsku informatiku IME.

MI Obavezni predmeti PR AV LV ESPB

I go

din

a

Anatomija sa fiziologijom 3 2 1 6

LV -

labo

rato

rijs

ke v

ežbe

Elektrotehnika 4 3 0 7



Matematika 4 3 0 7

Medicinska instrumetacija 1 3 1 1 5

Operativni sistemi 3 1 2 5




Statistika 3 2 2 6


II g

od

ina


AV

- a

udito

rne

vežb

e

Baze podataka - SQL server 3 1 2 5


Javno zdravstvo 3 1 1 5

Medicinska instrumentacija 2 3 1 2 5

Obrada medicinskih signala 3 2 2 6

OOP - Java 1 3 3 2 8

TCP IP 3 1 1 5

Web dizajn 3 2 2 6


III g

od

ina

Dozimetrija i zaštita od zračenja 3 1 1 5

PR

- p

reda

vanj

a Obrada medicinskih slika 3 1 2 5

Praktikum 1 0 2 4 4

Praktikum 2 0 2 4 4

Telemedicina 3 2 2 6



• Iz kojih oblasti ću steći znanja na smeru Medicinska informatika?

- Razvoj medicinskog softvera, održavanje medicinske opreme, obrada medicinskih signala

- Softverska, računarska i informatička podrška u medicinskim ustanovama.

- Administracija sistema i mreža, projektovanje baza podataka.

- Rad u informacionim sistemima i telemedicini, koji se uvode u zdravstvene ustanove.

19


Na poslovima razvoja i održavanja medicinske opreme i softvera, projektovanja i administriranja baza podataka, u medicinskim ustanovama i drugim firmama kojima je potrebna informatička podrška...



MI Izborni predmeti PR AV LV ESPB

I go

din

a Ekonomija 4 1 0 5


Sociologija 4 1 0 5

Sport 0 0 2 3x1

II g

od

ina


Cyber pravo 2 0 1 3

Elektronsko bankarstvo 3 1 1 5

Menadžment 4 1 0 6




OOP - C++ 4 2 3 8

OOP - Java 2 3 2 3 7

Web programiranje 3 3 3 8

III g

od

ina

Administriranje sistema - Linux 2 1 2 5


Bezbednost računarskih mreža 2 1 2 5




LAN protokoli 2 1 3 5


OOP - C# 4 3 3 9




Visual Basic 3 2 3 7

WAN protokoli 2 1 3 5

Web programiranje - ASP 3 3 3 8

Web programiranje - PHP 4 3 3 9

20

Specijalistički studijski program: MREŽNE TEHNOLOGIJE

Cilj studijskog programa je da osposobimo studente za rad u oblastima mrežnih tehnologija, za rad u procesu projektovanja, proizvodnje, održavanja, administriranja i eksploatacije mrežne opreme i različitih vrsta mreža, prema realizovanom fizičkom nivou prenosa signala, kao i mreža mobilnih telekomunikacija.

Mre

žne

teh

no

log

ije

Spisak predmeta PR AV LV ESPB status

Projektovanje mreža 2 2 2 5 OB

Specijalistička praksa 0 0 26 13 OB

Specijalistički rad 0 0 0 17 OB

Administriranje sistema 2 1 3 5 IZ

Bežične mreže 3 0 2 5 IZ

IP telefonija 3 1 1 5 IZ

Mreže nove generacije 3 1 2 5 IZ

Optičke mreže 4 0 2 5 IZ

Primenjena elektromag. kompatibilnost 3 1 2 5 IZ

Tehnike rutiranja 3 1 3 5 IZ

Upravljanje tehnološkim operacijama 3 1 2 5 IZ

Video nadzor 4 0 1 5 IZ

Predmet sa studijskog programa Elektronsko poslovanje IZ

Predmet sa studijskog programa Elektronsko poslovanje IZ

• Iz kojih oblasti ću steći znanja na smeru Mrežne tehnologije?

- Zakonska regulativa i principi, standardi i propisi u realizaciji glavnih elektrotehničkih projekata telekomunikacionih mreža i sistema odnosno signalnih instalacija.

- Savremene tehnike prenosa signala optičkim vlaknima i drugim optoelektronskim uređajima, sa osvrtom na optičku komutaciju paketa i rutiranje.

- Rutiranje, konfigurisanje i održavanje mrežnih uređaja, funkcionisanje prenosa govora i drugog saobraćaja u realnom vremenu putem Interneta.

- Pitanje korišćenja postojećih i nabavke novih tehnologija u telekomunikacijama.

- Planiranje, projektovanje i podešavanje mreža video nadzora u različitom okruženju, sa osvrtom na implementaciju mrežnog video nadzora baziranog na IP protokolu, uz prikaze realnih projekata iz naše zemlje.

- Tehika realizacije bežičnog prenosa, u skladu sa serijom standarda tipa IEEE 802.11 i 802.16. te izvođenje i održavanje bežičnih LAN mreža.

- Uvođenje novih tehnoloških dostignuća kod nas i u svetu.

• Koje zvanje stičem i gde mogu da se zaposlim posle završetka studija?

Stiče se zvanje strukovnog inženjera elektrotehnike i računarstva – specijalista.

Naši svršeni studenti imaju široke mogućnosti zapošljavanja i napredovanja na poslu u svim kompanijama koje rade na projektima i realizaciji različitih telekomunikacionih mreža i sistema, kablovske televizije, video nadzora, alarmnih i protivpožarnih sistema, mobilnih LAN / WAN / MAN mreža i slično.

21

Specijalistički studijski program: ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Cilj studijskog programa je da se svima, bez obzira na različita predznanja, pruže osnovna stručna znanja iz savremenih principa i tehnologija koje se primenjuju u elektronskom poslovanju kroz dva obavezna predmeta, a da se ostatak specijalizacije prepusti studentima i njihovim afinitetima. Posebna pažnja je posvećena integraciji predmeta i prožimanju sadržaja, da je teško govoriti o tačno jednoj oblasti ili predmetu, što je prednost koja se dobija izborom ovog studijskog programa.

Ele

ktro

nsk

o p

osl

ova

nje

Spisak predmeta PR AV LV ESPB status

E poslovanje 3 1 2 5 OB

E usluge 3 1 2 5 OB

Specijalistička praksa 0 0 26 13 OB

Specijalistički rad 0 0 0 17 OB

Cyber pravo 2 0 1 3 IZ

OOP - C# 4 3 3 9 IZ

OOP - Java 2 3 2 3 8 IZ

Programiranje - Visual Basic 3 2 3 7 IZ

Sigurnost na Internetu 3 0 0 4 IZ

Sistemi međubankarskih komunikacija 3 1 2 5 IZ

Skladišta podataka 3 1 2 5 IZ

Upravljanje lancima snabdevanja 3 1 2 5 IZ

Upravljanje tehnološkim operacijama 3 1 2 5 IZ

Web programiranje - ASP 4 3 3 9 IZ

Web programiranje - PHP 4 3 3 9 IZ

Predmet sa studijskog programa Mrežne tehnologije IZ

Predmet sa studijskog programa Mrežne tehnologije IZ

• Iz kojih oblasti ću steći znanja na smeru Elektronsko poslovanje?

Svi predmeti se mogu svrstati u četiri studijske grupe:

- Elektronsko poslovanje

- Programiranje (desktop i web)

- e bankarstvo

- Upravljanje kvalitetom u tehnološkim operacijama.

Ishod: postizanje kompetencije i ovladavanje znanjem i veštinama u elektronskom poslovanju, kako u pogledu definisanja poslovnih procesa i operacija, tako i u pogledu razvoja, održavanja i upotrebe poslovnih aplikacija, i direktnog uključivanja u radni proces.

• Koje zvanje stičem i gde mogu da se zaposlim posle završetka studija?

Stiče se zvanje strukovnog inženjera elektrotehnike i računarstva – specijalista. Po završetku školovanja, student je osposobljen za rad i napredovanje na poslu u spoju poslovanja i savremenih tehnologija Internet-a i Web-a u kompanijama različitih veličina, od najmanjih do najvećih.

22

PRIJEMNI ISPIT

MATEMATIKA Skupovi. Brojevi. Osnovni zakoni. Operacije. Racionalizacija. Proporcije. Polinomi. Množenje, deljenje, rastavljanje na činioce, najmanji zajednički sadržilac, najveći zajednički delilac. Ekvivalentne transformacije algebarskih izraza. Linearna jednačina sa jednom nepoznatom i sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate. Linearna nejednačina sa jednom nepoznatom. Kvadratna jednačina. Vietove formule. Bikvadratna jednačina. Sistem jedne linearne i jedne kvadratne jednačine sa dve nepoznate. Proste iracionalne jednačine. Logaritam. Osnovne formule. Funkcija. Linearna, kvadratna, eksponencijalna, logaritamska. Jednostavnije eksponencijalne i logaritamske jednačine. Nizovi, aritmetički i geometrijski. Trougao i četvorougao (podela, osobine, podudarnost, sličnost, Pitagorin stav, stavovi o odsečcima na hipotenuzi). Broj dijagonala i zbir unutrašljih uglova mnogougla. Krug (periferijski i centralni ugao, tetiva, tangenta). Obim i površina trougla, četvorougla, kruga. Prizma, piramida, valjak, kupa i lopta. Površina i zapremina. Primena sličnosti i podudarnosti. Elementi trigonometrije. Radijan. Trigonometrijski krug. Izražavanje trigonometrijskih funkcija proizvoljnog ugla preko trigonometrijskih funkcija oštrog ugla. Grafici trigonometrijskih funkcija. Adicione teoreme. Trigonometrijske jednačine i nejednačine jednostavnijih oblika. Vektori i analitička geometrija u ravni. LITERATURA: Matematika sa zbirkom zadataka srednjeg obrazovanja i vaspitanja, grupa autora, za I, II , III razred elektrotehničke ili saobraćajne struke (tri udžbenika) u izdanju "Naučna knjiga" Beograd ili "Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva ", Beograd. PRIPREMNA NASTAVA IZ MATEMATIKE Škola svake godine organizuje i pripremnu nastavu za polaganje prijemnog ispita iz Matematike. Pripremna nastava se organizuje vikendom (subotom ili nedeljom) u grupama do 30 kandidata, i u blokovima od po 6 časova dnevno. Trajanje kursa je 36 časova u okviru kojih se radi i probni test. Dodatna obaveštenja o organizaciji pripremne nastave mogu se dobiti u Studentskoj službi Škole na telefone 011/3290-828 i 011/3290-650, svakog radnog dana od 10-14 časova.

23

ZADACI ZA PRIPREMU PRIJEMNOG ISPITA I ALGEBARSKI IZRAZI. LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE. Rastaviti na činioce:

)

)

)

)

)

)

)

) =−

=−

=−

=+−

=++

=++

=−

=−

88

817

166

445

964

443

01,092

2051

3

44

4

2333

2222

23

22

3

x

yx

x

yxyxx

babaa

xxx

ba

xx

)

)

)

)

)

)

)

) =−

=−

=−

=+−

=+−

=−

=−

=+

6416

115

114

213

9621

2511

18210

279

6

6

8

2222

23

22

53

34

x

x

x

babaa

xxx

xbxa

xx

xyx

Izvršiti operacije sa algebarskim razlomcima, pretpostavljajući da je sve definisano:

) =+

+−⋅

−

++⋅

− xx

xx

x

xx

x

x2

22

2

12

1

12

11 ) =

+

−⋅

−

+⋅

− 342

2

2

322

12

xx

x

x

xx

xx

x

) =+

+−⋅

−

+⋅

− xx

xx

x

x

x

x2

23

2

12

1

1

13 ) =+

−

++

−1

1

1

14

2 x

x

x

x

) =−

−+

+

+−

− 12

1

12

1

145

2 x

x

x

x

x

x ) =

++

−+

+ 4

1

4

1

4

16

2xxxx

) =−

++

−− xxxx

x22

1

1

1

17 ) =

−−

−+

1

1

1

1

8

xx

xx

) =

+−

−

++

−

1

1

1

11

1

1

1

9

xx

xx ) =+

−−−

−−

21

31

10xx

xx

) =⋅ 3

11xx

xx ) =

+

−−

−

−

yx

yx

yx

yx12

Rešiti jednačine:

) 05

1

1

11

22=

++

−−

− xxxx

x )

xx

x

xxx 3

3

3

1

3

32

22 −

+=

−+

−

)2

1

2

1

4

43

2 +=

−+

− xxx )

( )( )21

1

2

1

1

14

−−=

−+

− xxxx

Rešiti nejednačine:

24

) 01

121 >

−

+

x

x ) 0

23

12 >

−

+

x

x

) 03

13 ≥

−

+

x

x ) 0

5

14 ≤

+

−

x

x

) 11

125 >

−

+

x

x ) 2

3

16 ≤

−

+

x

x

II KVADRATNE JEDNAČINE, FUNKCIJE I NEJEDNAČINE Rešiti jednačine:

) )

) )

) )

) )

) ) 0134100229

018025107

01260435

04403

062021

22

22

22

22

22

=−+−=+−

=+=+−

=++=++−

=−=+

=−+=−+

xxxx

xxx

xxxx

xxx

xxxx

Skicirati grafike kvadratnih funkcija:

)

)

)

)

)

) 1346

225

25104

123

432

21

2

2

2

2

2

2

−+−=

+−=

−+−=

++=

++−=

−+=

xxy

xxy

xxy

xxy

xxy

xxy

)

)

)

)

)

) 112

411

9610

129

18

47

2

2

2

2

2

2

−−=

+=

−+−=

+−=

−=

−=

xy

xy

xxy

xxy

xy

xy

Za koju vrednost parametra Rm ∈ će parabole

( ) 321)5

3)4

2)3

322)2

13)1

2

2

2

2

2

+−+=

++=

++−−=

−+−=

+−+=

xxmy

mxxy

mxxy

mxxy

mxxy

a) dodirivati x-osu b) biti stalno pozitivne c) biti stalno negativne

Odrediti realna rešenja jednačina:

0198)6087)5

023)4056)3

043)2043)1

3636

2424

2424

=+−=−+

=++=+−

=−−=−+

xxxx

xxxx

xxxx

25

III IRACIONALNE JEDNAČINE

) ( ) 01211 2 =−− xx ) ( ) 01542 2 =+− xx

) 173 −=− xx ) xx =−124

) 515 −=+ xx ) 03326 =+−− xx

) 3327 =−++ xx ) 3138 =−+− xx

) 0329 33 2 =−+ xx ) 0610 33 2 =−− xx

) 223

4211 =

−++−

xx ) 5

11

31221 =

++++

xx

) 11

531

2

=+

−

x

x ) 1

1

1341

2

=+

−

x

x

IV EKSPONENCIJALNE JEDNAČINE

)43

12

2

121

−

+

=

x

x )1245

2

5

5

22

−+

=

xx

)142

3

4

4

33

++

=

xx

) 124 322

=−+ xx

) 155 542

=−+ xx ) ( ) 312 22

8

16

++ =

xx

)73

1

3

133

9

17

+

+

=

x

x ) 042928 12 =+⋅−+ xx

) 0331039 12 =+⋅−+ xx ) 2505501 112 =+ +− xx

) 245511 11 =− −+ xx ) 152221 22 =− −+ xx

) xxx 426931 ⋅=+ ) 01627128496441 =⋅+⋅−⋅ xxx V LOGARITAMSKE JEDNAČINE

) ( ) 215log1 3 =+x ) ( ) 21log2 2 =+x

) ( ) 1log5log3 33 =− x ) ( ) 1log1log4 32 =− x

) ( )( ) 05log2log5 52 =++ x ) ( ) xx −=− 283log6 3

) ( ) 112log7 2 +=+ xx ) ( ) 163log8 3 −=− xx

) ( ) 02log5log29 3

2

3 =+− xx ) ( ) 04log9log201 2

2

2 =+− xx

) ( ) 02lglg1132

=+− xx ) ( ) 03lglg2122

=−+ xx VI ARITMETIČKI I GEOMETRIJSKI NIZ Za sledeće aritmetičke nizove dato je:

) 11;21 52 == aa ) 7;12 73 −== aa

) 3;13 84 == aa ) 16;14 44 == Sa

Izračunati: a) a1 i d . b) a3 + a5 + a10= c) S15

26

Za sledeće geometrijske nizove dato je: ) 8;15 74 =−= bb ) 27;16 63 −=−= bb

)2

1;47 52 =−= bb )

9

1;38 63 −== bb

Izračunati: a) b1 i q b) 642 b bb ++ =

c) S5 VII TRIGONOMETRIJSKE JEDNAČINE Odrediti rešenja trigonometrijskih jednačina:

)2

3sin1 =x )

2

3cos2 −=x )

3

33 =tgx ) 14 −=ctgx

)2

12sin5 =x )

2

33sin6 −=x ) 0

4sin7 =

+

πx )

2

2

3cos8 =

−

πx

) 14

39 =

+

πxtg )

2

3sin

2

1cos

2

310 =+ xx )

2

1sin

2

2cos

2

211 =+ xx

)2

3cossin212 −=x ) 01cossin413 =−xx )

2

3sincos14 22 =− xx

) 04

3sin15 2 =−x ) 0

4

1cos16 2 =−x ) 01sin3sin217 2 =+− xx

) 01coscos218 2 =−+ xx VIII PLANIMETRIJA Uglovi trougla su °=°= 62;40 γα . Izračunati oštar ugao koji zaklapaju simetrale uglova α i β. U pravouglom trouglu je data kateta b i ugao α koji ona zaklapa sa hipotenuzom c.

°== 3032 αb . Izračunati stranice trougla a, c i dužine težišnih duži cba ttt ,, .

Izračunati površinu jednakokrakog trougla kome su kraci dužine 5 a ugao pri vrhu °= 30β . Izračunati površinu jednakokrakog trougla kome su kraci dužine 2 a ugao na osnovici °= 75α . Izračunati površinu trougla kome su date dve stranice i ugao koga one zaklapaju. ) ;45;5;3 °=== αcba

) ;60;7;2 °=== βcab

) °=== 75;5;3 γbac . Date su tri stranice trougla a, b, c. Izračunati površinu trougla P, poluprečnik upisanog kruga r i poluprečnik opisanog kruga R. ) ;4;5;7 === cbaa

) 7;3;8 === cbab Izračunati obim i površinu pravougaonika kome je dijagonala d = 5 a ugao koji ona zaklapa sa jednom stranicom °= 30α .

27

Dat je romb kome je stranica 10=a ; oštar ugao °= 30α . Izračunati površinu romba P i proizvod dijagonala 21 did . Izračunati obim, površinu i dijagonalu jednakokrakog trapeza kome je veća osnovica a=8, krak c=4 a ugao na osnovici °= 60α IX STEREOMETRIJA Osnovne ivice kvadra stoje u razmeri 3:4, a dijagonalni presek kvadra je kvadrat stranice 15. Izračunati zapreminu kvadra. Izračunati površinu i zapreminu pravilne šestostrane prizme ako se zna da je presek ravni koja je normalna na osnovu i sadrži veću dijagonalu osnove, kvadrat stranice 8. Izračunati površinu i zapreminu pravilne šestostrane prizme ako se zna da je presek ravni koja je normalna na osnovu i sadrži manju dijagonalu osnove, kvadrat stranice 8. Izračunati površinu i zapreminu pravilne

))) ešestostranc

anečetvorostrb

trostranea

piramide ako je osnovna ivica a= 6 i dat je ugao °= 60α koji bočna strana zaklapa sa ravni osnove. Izračunati površinu i zapreminu pravilne

))) ešestostranc

anečetvorostrb

trostranea

piramide ako je osnovna ivica a= 6 i dat je ugao °= 60α koji bočna ivica zaklapa sa ravni osnove. Izračunati površinu i zapreminu valjka upisanog u pravilnu trostranu prizmu kojoj je stranica a=6 i visina H= 10. Izračunati površinu i zapreminu kupe opisane oko četvorostrane piramide. Osnovna ivica piramide je a= 6. Nagibni ugao koji izvodnica kupe zaklapa sa ravni osnove iznosi °= 60α . X JEDNAČINA PRAVE Odrediti jednačinu prave koja prolazi kroz tačku ( )1,2 −A i:

a) sa pozitivnim smerom x-ose zaklapa ugao °= 135α b) paralelna je pravoj 42 += xy

c) normalna je na pravu 0132 =−+ yx

d) sa pravom 13 += xy zaklapa oštar ugao °= 45ϕ Odrediti jednačinu prave koja predstavlja simetralu duži AB ako su tačke ( )1,2 −A i ( )3,0 −B . Odrediti koordinate tačke N koja je simetrična tački ( )0,3M u odnosu na pravu (s) čija je jednačina

01 =++ yx .

28

TESTOVI SA PRIJEMNIH ISPITA

Test 1 – Jul 2001.

1) Ako je 0≠x , 1≠x i 1−≠x izraz xxxx

x

−+

+−

− 22

1

1

1

1 je jednak izrazu:

Rešenje: xx

x

−

+3

12

2) Ako je Rm ∈ parabola 132 +−+= mxxy će dodirivati x-osu ako je:

Rešenje: 4

5−=m

3) Zbir realnih rešenja jednačine 04292 12 =+⋅−+ xx je:

Rešenje: 1

4) Treći član geometrijskog niza je 12 a peti član je 48. Sedmi član tog niza je:

Rešenje: 192

5) Dat je romb kome je stranica 10=a ; oštar ugao °= 30α . Proizvod dijagonala 21 dd ⋅ je:

Rešenje: 100

6) Osnovne ivice kvadra stoje u razmeri 3:4, a dijagonalni presek kvadra je kvadrat stranice 15. Zapremina kvadra je:

Rešenje: 1620

7) Dijagonala osnove prave pravilne četvorostrane piramide je 8=d , a bočna ivica 5=b . Zapremina piramide je:

Rešenje: 32

8) Zbir rešenja jednačine 0sin2sin =− xx koja su iz intervala [ )π2,0∈x je:

Rešenje: 3π

9) Jednačina prave koja prolazi kroz tačku ( )2,1 −A i paralelna je pravoj 013 =+− yx glasi:

Rešenje: 053 =+− xy

10) Jednačina 17 −=− xx ima:

Rešenje: Jedno rešenje u intervalu ( )4,5−

29

Test 2 – Jul 2002

1) Ako je 0≠x , 0≠y , yx −≠ i yx ≠ izraz xyxyy

y

xyx

x 222

++

−−

jednak je izrazu:

Rešenje: ( )

( )22

2222

yxxy

yxxy

−

−+;

2) Ako je Rm ∈ parabola ( ) 321 2 +−+= xxmy će seći x-osu ako je:

Rešenje:

−∞−∈

3

2,m

3) Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine 082 24 =−− xx je:

Rešenje: 8

4) Zbir rešenja jednačine ( ) 08log6log 2

2

2 =+− xx je:

Rešenje: 20

5) Treći član aritmetičkog niza je −−−−3 a sedmi član je −−−−11. Dvadeseti član tog niza je:

Rešenje: −37

6) Visina romba je 2=h , a proizvod njegovih dijagonala 1621 =⋅ dd . Oštar ugao romba iznosi:

Rešenje: 30°°°°

7) Osnovne ivice kvadra stoje u razmeri 3:2:1:: =cba . Ako je dijagonala kvadra 56=D zapremina kvadra V je:

Rešenje: 48

8) Kod prave pravilne četvorostrane piramide dijagonala osnove je 210=d , i visina piramide je 12=H . Površina piramide je:

Rešenje: 360

9) Zbir rešenja jednačine 01sin3sin2 2 =+− xx koja su iz intervala [ )π2,0∈x je:

Rešenje: 2

3π

10) Jednačina prave koja prolazi kroz tačku ( )1,1 −A i paralelna je pravoj 0132 =−+ yx glasi:

Rešenje: 0132 =++ yx

30

Test 3 – Jul 2003

1) U oblasti definisanosti izraz

+

−

+

−

−1

1

33:1

1

22

x

x

x

x je jednak izrazu:

Rešenje: 2

1

+

+

x

x

2) Ako je Rm ∈ parabola 132 2 −+−= mxxy neće imati zajedničkih tačaka sa x-osom ako je:

Rešenje:

∞+∈ ,

8

17m

3) Zbir realnih rešenja jednačine 087 36 =−− xx je:

Rešenje: 1

4) Proizvod rešenja jednačine ( ) 02loglog 2

2

2 =−+ xx je:

Rešenje: 2

1

5) Zbir prvog i trećeg člana geometrijskog niza je 5 a zbir drugog i četvrtog je 2

5− . Peti član tog

niza je:

Rešenje: 4

1

6) Ako simetrale uglova α i β trougla ABC obrazuju ugao od 51° onda treći ugao γ iznosi:

Rešenje: 78°

7) Površina valjka opisanog oko jednakoivične trostrane prizme stranice 6=a iznosi:

Rešenje: ( )3124 +π

8) Zbir kvadrata rešenja jednačine 2

1sincos 22 =− xx koja su iz intervala [ )π,0∈x je:

Rešenje: 18

13 2π

9) Jednačina 15 =++ xx ima:

Rešenje: Jedno rešenje u intervalu ( )5,2−

10) Tačka simetrična tački ( )0,2 u odnosu na pravu 12 += xy je:

Rešenje: ( )2,2−

31

Test 4 – Jul 2004

1) U oblasti definisanosti izraz =

+−

−

++

−

1

1

1

21

1

1

2

xx

xx je jednak izrazu:

Rešenje: 3

13

+

+

x

x

2) Zbir kvadrata rešenja jednačine 128

1 22

=+ xx je:

Rešenje: 10

3) Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine 032 24 =−− xx je:

Rešenje: 6

4) Proizvod rešenja jednačine ( ) 02loglog3

2

2

2 =++ xx je:

Rešenje: 8

1

5) Dat je šesti član 76 −=a i zbir prvih šest članova 126 −=S aritmetičkog niza. Zbir prvih deset

članova tog niza 10S je:

Rešenje: –60

6) Površina jednakokrakog trapeza kome je veća osnovica a=10, krak c=4 a ugao na osnovici °= 60α , iznosi :

Rešenje: 316

7) Površina pravilne šestostrane piramide, kojoj je stranica 10=a a ugao koji bočna strana zaklapa sa ravni osnove °= 45α , iznosi:

Rešenje: ( )213150 +

8) Zbir rešenja jednačine 34

2 =

+

πxtg koja su iz intervala [ )π,0∈x je:

Rešenje: 12

7π

9) Zbir rešenja jednačine 4252 −=− xx iznosi:

Rešenje: 3

16

10) Date su tačke A ( )1,0 i B ( )1,4 − . Jednačina prave koja je simetrala duži AB glasi:

Rešenje: 42 −= xy

32

Test 5 – Jul 2005

1) U oblasti definisanosti izraz yx

yx

yx

yx

+

−+

−

− je jednak izrazu:

Rešenje: x2

2) Zbir kvadrata rešenja jednačine 128 42

=⋅ − xx je:

Rešenje: 10

3) Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine 0224 =−+ xx je:

Rešenje: 2

4) Proizvod rešenja jednačine ( ) 21log2

3 =+x je:

Rešenje: –8

5) Dati su četvrti član 8

34 −=b i sedmi član

64

37 =b geometrijskog niza. Zbir prva tri člana tog

niza 3S je:

Rešenje: 4

9

6) Dijagonala jednakokrakog trapeza kome je veća osnovica a=9, krak c= 22 a ugao na osnovici °= 45α , iznosi:

Rešenje: 53

7) Površina pravilne šestostrane piramide, kojoj je osnovna ivica 10=a i ugao koji bočna ivica zaklapa sa ravni osnove °= 45α , iznosi:

Rešenje: ( )73150 +


2sin

2

1cos

2

3 −=+ xx koja su iz intervala [ )π2,0∈x je:

Rešenje: 3

7π

9) Jednačina 013 =−−− xx :

Rešenje: Ima jedno rešenje iz intervala ( )6,0

10) Date su tačka M ( )5,2 i prava (s) 022 =−+ yx . Zbir koordinata tačke N, koja je simetrična sa M u odnosu na (s) iznosi:

Rešenje: –5

33

Test 6 – Jul 2006

1) U oblasti definisanosti izraz 3 5

4 5

x x

x x

− −

− −

−

+ je jednak izrazu:

Rešenje: 1x −

2) Rešenje jednačine ( )2 1

513

3

xx

++

=

je iz intervala:

Rešenje: 1

2,2

− −

3) Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine 4 24 3 0x x− + = je:

Rešenje: 8

4) Proizvod rešenja jednačine ( )2

2 2log 7(log ) 12 0x x− + = je:

Rešenje: 128

5) Dati su četvrti član 4 4a = i sedmi član 7 13a = aritmetičkog niza. Zbir prvih pet članova tog

niza 5S je:

Rešenje: 5

6) U pravouglom trouglu je data kateta 35=b i ugao °= 30α koji ona zaklapa sa hipotenuzom c. Obim tog trougla iznosi:

Rešenje: 5(3 3)+

7) Oko pravilne šestostrane piramide, kojoj je osnovna ivica 10=a i ugao koji bočna ivica zaklapa sa ravni osnove °= 45α , je opisana kupa. Površina kupe iznosi:

Rešenje: ( )100 1 2π +

8) Zbir rešenja jednačine 2 2 3

cos sin2 2 2

x x−

+ = koja su iz intervala [ )π2,0∈x je:

Rešenje: 5

2

π

9) Jednačina 5

3 43

xx

+ − = −+

:

Rešenje: ima jedno rešenje iz intervala ( )7,− +∞

10) Date su tačka M ( )5,2 i prava (s) 022 =−+ yx . Jednačina prave koja sadrži tačku M i normalna je na pravu (s) glasi:

Rešenje: 2 1 0x y− + =

34

Test 7 – Jul 2007

1) U oblasti definisanosti izraz 1

1

1 1

1 1

x

x x

−

−

++

− − je jednak izrazu:

Rešenje: 1

x

x−


513

3

xx

+−

=

je iz intervala:

Rešenje: 1

2,3

− −

3) Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine 4 23 2 0x x− + = iznosi:

Rešenje: 6

4) Proizvod rešenja jednačine ( )2

3 32 log 5 log 2 0x x− ⋅ + = je:

Rešenje: 9 3

5) Dati su drugi član 2 1b = − i peti član 5

1

27b

−= geometrijskog niza. Zbir prva četiri člana tog

niza 4S je:

Rešenje: 40

9

−

6) Dijagonala jednakokrakog trapeza kome je manja osnovica 6b = , krak 5 2c = , a ugao na osnovici °= 45α , iznosi:

Rešenje: 146

7) Površina pravilne četvorostrane piramide, kojoj je dijagonala osnove 12d = i ugao koji bočna strana zaklapa sa ravni osnove 60α = ° , iznosi:

Rešenje: 216

8) Zbir rešenja jednačine 1 3

cos 2 sin 2 12 2

x x+ = koja su iz intervala [ )π2,0∈x je:

Rešenje: 4

3

π

9) Jednačina 3 1 3x x+ = − :

Rešenje: ima jedno rešenje iz intervala ( )2,2−

10) Date su tačka M( )0,1 i prava (s) 3 6y x= + . Proizvod koordinata tačke N, koja je

simetrična tački M u odnosu na pravu (s) iznosi:

Rešenje: –6

35

Test 8 – Jul 2008


1

11

1

x

x

−

−

+− =

− je jednak izrazu:

Rešenje: 2

1

x

x−

2) Skup svih rešenja nejednačine 4 1

01

x

x

+>

−je:

Rešenje: 1

,14

−


113

3

xx

+−

=

je iz intervala:

Rešenje: 1

2,2

−


Rešenje: 14

5) Dati su četvrti član 4

3

2a = − i osmi član 8

1

2a = aritmetičkog niza. Zbir prvih sto članova tog

niza 100S je:

Rešenje: 2175

6) Data je veća dijagonala romba 1 10d = i ugao na osnovici je 60α = ° . Površina romba iznosi:

Rešenje: 50 3

3

7) Površina pravilne četvorostrane piramide, kojoj je dijagonala osnove 8d = i ugao koji bočna strana zaklapa sa ravni osnove 60α = ° , iznosi:

Rešenje: 96

8) Proizvod rešenja jednačine 3

sin2 2

xπ −

+ =

koja su iz intervala [ )π2,0∈x je:

Rešenje: 235

36

π

9) Jednačina 3 5 1x x− = −

Rešenje: nema realnih rešenja

10) Jednačina prave koja sadrži tačku M ( )0,1 i normalna je na pravu (s) 3 6 0x y− + = glasi:

Rešenje: 1

13

y x= − +

36

Test 9 – Jul 2009

1) U oblasti definisanosti izraz 2 4

2 3

x x

x x

− −

− −

−=

+ je jednak izrazu:

Rešenje: 1x

x

−

2) Skup svih rešenja nejednačine 3 1

12

x

x

+<

− pripada skupu:

Rešenje: ( )2,3−

3) Rešenje jednačine ( )4log 4 192 1xx+ = + je iz intervala:

Rešenje: 9

2,2

−

4) Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine 4 2 12 0x x+ − = iznosi:

Rešenje: 6

5) Dati su peti član 5

5a = i zbir prvih 10 članova aritmetičkog niza 10

105

2S = . Pedeseti član tog

niza 50

a je:

Rešenje: 55

2

6) Za jednakokraki trapez data je veća osnovica 11a = , krak 6c = i ugao na osnovici 60α = ° . Proizvod visine i dijagonale trapeza h d⋅ iznosi:

Rešenje: 3 273

7) Površina pravilne trostrane piramide, kojoj je osnovna ivica 8a = i ugao koji bočna strana zaklapa sa ravni osnove 60α = ° , iznosi:

Rešenje: 48 3


sin 22

x−

= koja su iz intervala [ )π2,0∈x je:

Rešenje: 5π

9) Jednačina 2 3 2 2x x+ − − =

Rešenje: ima dva rešenje iz intervala ( )1,15−

10) Zbir koordinata tačke N koja je simetrična tački M1

3 ,2

u odnosu na pravu (s)

2 3 0x y− − = iznosi:

Rešenje: 5

2

37

Test 10 – Jul 2010


13

1 1

x x

x x

++ + =

− − je jednak izrazu:

Rešenje: ( )( )

22 4

1 1

x x

x x

− −

− +


4 112 2

16

xx

++ = pripada intervalu:

Rešenje: 3

, 22

;3

1,2


Rešenje: 12

4) Rešenje jednačine 2 10

9log log 2

2x

− =

je iz intervala:

Rešenje: 7

3 ,2

5) Dati su četvrti član 4 4b = − i sedmi član 7 32b = geometrijskog niza. Zbir prva četiri člana 4S

tog niza je:

Rešenje: 15

6−

6) Date su tri stranice trougla 8 ; 10 ; 14a b c= = = . Poluprečnik upisanog kruga r iznosi:

Rešenje: 6

7) Površina pravilne četvorostrane piramide, kojoj je osnovna ivica 8a = i ugao koji bočna ivica zaklapa sa ravni osnove 60α = ° , iznosi:

Rešenje: ( )64 1 7+

8) Zbir rešenja jednačine 22sin sin 1 0x x+ − = , koja su iz intervala [ )π2,0∈x je:

Rešenje: 5

2

π

9) Jednačina 6 2 3 1x x+ = +

Rešenje: ima dva rešenje iz intervala ( )1, 2−

10) Date su prava (s) 3 5 0x y− − = i tačka N ( )2 , 1− . Jednačina prave ( )n , koja je normalna na

datu pravu i sadrži datu tačku, glasi:

Rešenje: 3 1 0x y+ + =

Više od studija

IZABERI SIGURNO

Documents

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA …upis.ict.edu.rs/sites/default/files/file/upis_2011-12/ICT_Informat... · za uvo đenjem Internet tehnologija u nastavni plan Škole. S obzirom