VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČAPIROT

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA RAD SA DECOM SA POSEBNIM POTREBAMA

TEMA:~AUTITAM KAO PERVAZIVNI

POREMEĆAJ~

PROFESOR: STUDENTI:Mirjana Stanković Đorđević Snežana Živković 51/08

Nives Mančić 36/08 Milica Anđelkov 32/08

~UVOD~

Od 1938.godine paznju naučnika i lekara zaokupila su deca čije je stanje bilo toliko upečatljivo i jedinstveno, da se razlikovalo od svega o čemu se do tada bili obavešteni. Svoj ovoj deci zajednička je fundamentalna ometenost koja se manifestuje u njihovoj fizičkoj pojavi, ekspersivnim funkcijama i u celom njihovom ponašanju. Ova ometenost ima za posledicu ozbiljne i karakteristične poteškoće socijalne integracije. U mnogim slučajevima socijalni problemi su toliko teški da prosto zasenjuju sve ostalo.

Reč autizam potiče od grčke reči ,,autos,, - što znači sam. Naziv autizam nastoji da definiše bazični poremećaj koji generiše abnormalnu strukturu ličnosti ove dece. Termin autizam skovao je Ougen Blojler (Eugen Bleuler) i on je u tom trenutku ovaj termin koristio za jedan oblik osoba sa šizofrenijom. Što znači da je ovaj termin izveden iz termina autizam u šizofreniji i on se u ovom smislu odnosio na fundamentalnu ometeost kontakta, koja se u šizofrenih pacijenata manifestovala u ekstremnoj formi.

Prve kliničke opise autizma daju nam Kaner i Asperger koji su gotovo u isto vreme, nezavisno jedan od drugog, opisali ovaj poremeća. I to su se oba autora u opisu kliničkih manifestacija do tada nepoznatog poremećaja poslužili Blojlerovim terminom – autizam. Iako su u skoro isto vreme pisali o autizmu, sva zasluga za prvi opis infatilnog autizma pripašće Leu Kaneru, budući da je Aspergerov rad, pisan na nemačkom jeziku, bio nepoznat široj javnosti.

U svojim delu o autizmu Kaner je izneo mnoge pretpostavke o deci sa autizmom sa kojima se danas ne slažemo i za koje se pouzdano zna da nisu tačne. Ove pretpostavke u današnjoj literaturi nazivaju se ,,Kanerove zablude,,.

Kanerove zablude:

Autizam izazivaju emocionalno hladne majke

On je opservirajući roditelje došao do zaključaka da su majke odgovorne za pojavu autističnog poremećaja. Ali to se u savremenim studijama dovodi u vezu sa tzv.autističnim fenotipom (promene u ponašanju autističnog tipa koje se ponekad zapažaju kod roditelja, braće, sestara dece sa autizmom). A takođe i udruženost autizma i monogenetskih bolesti, fragilnim x, epilepsijom i … opovrgava činjenicu da su majke dece sa autizmom emocionalno hladne.

Deca sa autizmom nemaju emocije

Verovalo se da osobe sa autizmom nemaju sposobnost emocionalnog ispoljavanja, što se danas objašnjava pojavom disparentnih emocija (isovremeno i srećne i tužne, srećni i besni; a sredina te emocije ne može da prepozna) i odsustva punog reciprociteta u razmeni emocija sa drugim ljudima.

Autizam je forma rane dečije šizofrenije

Danas se pouzdano zna da su to dva odvojena i različita oboljenja.

2

Osobe sa autizmom imaju očuvanu inteligenciju

odsustvo facijalnih stigmata, izgled ,,tihe mudrosti,, i specijalne sposobnosti autističnih savanata (osobe sa autizmom koje imaju izražene jednu izuzetnu sposobnost iako su intelektualno ometeni) davali su lažnu predstavu o relativno očuvanom kognitivnim sposobnostima. A rezultati epidemioloških istraživanja pokazala su da između 2/3 i ¾ osoba sa autizmom imaju intelektualnu ometenost.

Hans Asperger opisuje blaže slučajeve autizma. On ima dosta sličnosti sa Kanerom. Rođen je u Beču, baš kao i on, opisuje isti poremećej, ali njegove radove do 70-ih godina niko nije čitao jer su pisani na nemačkom jeziku.

~ŠTA JE AUTIZAM?~

Autizam je neurorazvojni poremećaj koga karakterišu značajna oštećenja u oblasti recipročnih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije,kao i ograničen,stereotipan repertoar ponašanja ,interesovanja i aktivnosti.To je vrlo složen poremećaj u razvoju mozga.On se javlja u ranom detinjstvu i traje do kraja života.Češće se javlja kod osoba muškog pola.Osobe sa autizmom imaju problem u ućenju,počev od ranog usvajanja osnovnih navika pa do sticanja apstraktnih znanja i socijalnih veština.Smetnje su najviše izražene u domenu komunikacije,u razumevanju i prihvatanju pravila i zahteva koje socijalne situacije postavljaju i usklađivanju sopstvenog ponašanja tim situacijama.Autizam je jedan od pet pervazivnih poremećaja kod dece koji se karakteriše široko rasprostranjenim abnormalostima u socijalnoj interakciji i komunikaciji,izrazito ogranićenim interesima i čestom ponavljajućem ponašanju.Dijagnoza se postavlja na osnovu tri karakteristike autizma:1)poremećaj socijalne interakcije (Dete je nazainteresovano za svet oko sebe,živi u nekom «svom svetu».Dete se ne odaziva na poziv,ne reaguje na dodir ili golicanje i retko gleda u oči.Dete sa autizmom ne reaguje na tuđa osećanja.Ako i nekad primećuje osobu oko sebe,najčešće prilazi odraslima,a ne vršnjacima)2)poremećaj komunikacije (Govor deteta sa autizmom značajno je izmenjen,ono ili uopšte ne govori,ili jasne izgovorene reči uopšte ne služe komunikaciji.Često pogrešno upotrebljavaju reči i o sebi govore u trećem licu)3)sklonost ka oskudnim,jednoličnim i ponavljajućim aktivnostima (Igra deteta sa autizmom je neobična i siromašna,opšta aktivnost deteta je ili povišena ili snižena.Izražavanje osećanja deteta sa autizmom je takođe izmenjena.Često ispoljava bes,ljutnju,strah ili radost iz nama nedovoljno jasnih razloga.Za razliku od zdrave dece,ona ne ispoljavaju složena osećanja kao što su ponos,stid nelagodnost...Zbog toga se često stekne utisak da su deca sa autizmom bezosećajna i da im nije stalo do bliskih osoba.Međutim,njihovi roditelji dobro prepoznaju njihovu ljubav i privrženost.)

*POREMEĆAJ SOCIJALNE INTERAKCIJE:1)oštećenje neverbalnih načina ponašanja (pogled oči u oči,izraz lica,držanje tela,gestovi kojima se uspostavljaju socijalne interakcije)2)neuspeh da razvije odnos sa vršnjacima primeren razvojnom periodu

3

3)smanjena sposobnost izražavanja emocija zbog radosti drugih (nema spontane podele uživanja,interesovanja ili dostignuća)4)nema socijalnog ili emocionalnog reciprociteta

*POREMEĆAJ KOMUNIKACIJE:1)razvoj govornog jezika kasni ili potpuno izostaje (nije praćen pokušajima kompenzacije alternativnih načina komuniciranja kao što su gest i mimika)2)stereotipna upotreba jezika3)izostajanje spontanih oblika igara (oponašanje primereno razvojnom stupnju)4)nema zajedničkog usmeravanja pažnje (pokazivanje rukom radi traženja objekta ili radi komentarisanja ili deljenja interesa)

*SKLONOST KA OSKUDNIM,JEDNOLIČNIM I PONAVLJAJUĆIM AKTIVNOSTIMA1)zaokupljenost jednim ili više stereotipnim modela interesa2)specifične,nefunkcionalne rutine3)stereotipni motorički pokreti (lupkanje,savijanje prstiju,šake...)4)zaokupljenost delovima predmeta5)često insistiranje na istovetnosti (slediti dnevnu rutinu,raspored i svaka promena rutine uzrokuju nemir i frustraciju)

Autisti se opisuju kao osobe koje su u «svom svetu».Mnogi koji dobro funkcionišu opisuju dva sveta: «svoj svet» i «spoljašnji svet».Mnogi svoja iskustva opisuju kao «razmišljanje u slikama».Autizam se javlja u 2-5 dece na 10 000 rođenih i 1.5 puta češće kod muškaraca.Autizam je treći nasledni razvojni poremećaj po učestalosti nakon mentalne retardacije i celebralne paralize.Mnoga deca autisti napreduju dobro,te se nakon nekog vremena ne razlikuju od vršnjaka.

Autizam se ispoljava u različitim oblicima, zato govorimo o autističnom spektru. U

dijagnostičkim kriterijumima definisanim u DSM-IV (Američko psihijatrijsko udruženje) u

rubrici “Sveobuhvatne smetnje u razvoju govori se o različitim oblicima ove funkcionalne

smetnje:

Autistični sindrom – “klasični autizam”

Asperger sindrom – osnovna problematika isto kao kod autizma, ali osobe sa ovom

dijagnozom imaju normalnu ili visoku inteligenciju, i nemaju zakasneli jezički razvoj

Dizintegrivne smetnje – relativno redak oblik autizma, gde se dete prvo razvija

normalno, a kasnije dolazi do regresije u razvoju i gubi govor i druge naučene veštine,

a dobija autizam sa smetnjama u razvoju

Sveobuhvatne smetnje u razvoju – ( „bez bliže specifikacije“); tada koristimo

termine „autistične crte“ ili „atipični“ autizam

4

~VRSTE AUTIZMA~

Poslednjih godina govori se o dve vrste autizma:-primarnom autizmu-sekundarnom autizmu

Primarni nastaje u prvim mesecima života.Karakteristike primarnog autizma su sledeće:-tonus mišića deteta ne prati tonus majke-držanje tela je kruto-igra je bez osmeha,živahnosti i mimike-deca ne upotrebljavaju vizuelni i verbalni kontakt-nesvrsishodno upotrebljavaju iračke i predmete-fascinirani su samo jednim predmetom-zastupljena je hiperakuzija (paničan strah od uobičajenih zvukova)-imaju niži intelektualni potencijal

Sekundarni (ili po M. Maler simbiptska psihoza) nastaje sa oko 2.5 godina detetovog života.Detetov razvoj do tada teče uobičajeno,a zatim se uz neku stresnu situaciju (kao što je rođenje drugog deteta,naglo lišavanje majke i slično) detetovo ponašanje promenilo.Ono postaje infantilno (dete hoće cuclu,piški u pelene i slično).Karakteristike sekundarnog autizma su sledeće:

-dete gubi interesovanje za vršnjake-njegov pogled je prazan-dete se ne koristi mimikom-govor deteta prelazi u šapat i gubi se-javljaju se stereotipije-javljaju se stanja panično straha-dete zaostaje u kognitivnom razvoju (u 60% slučajeva)-doživljaj telesne šeme zaostaje-javlja sefascinacija različitim predmetima

~PROMENE IZAZVANE AUTIZMOM~

Promene izazvane autizmom mou biti kratkoročne i dugoročne.

KRATKOROČNE PROMENE:Pod kratkoročnim promenama podrazumevaju se sve one promene koje se odigravaju

u periodu od ranog detinjstva,kada je autistični poremećaj dijagnostifikovan,pa do adolescentnog perioda.Studije pokazuju da u adolescenciju dolazi do ublažavanja pojedinih simptoma,naročito onih koji su vezani za oblast komunikacije i recipročnih socijalnih interakcija.

DUGOROČNE PROMENE:Pod dugoročnim promenama podrazumevaju se one manifestacije autizma do kojih

dolazi u širem vremenskom periodu,od detinjstva,preko adolescencije do adultnog perioda.

5

#Promene u recipročnim socijalnim interakcijama:

Osnovni indikatori oštećenja recipročnih socijalnih interakcija su:-neadekvatno modulisanje neverbalno ponašanja u cilju raulacije socijalnih interakcija(Kada razgovaramo sa nekim koristimo se klimanjem glave i govorom tela,dok osobe

se autizmom to ne čine.)-poteškoće u zasnivanju prijateljskih odnosa sa drugim ljudima(Roditelji kažu da njihova deca imaju prijatelje,ali prijatelji nisu samo

roditelji,terapeut,odrasle osobe koje su dosta starije,rođaci...Prijatelji se viđaju van kuće)-nesposobnost da se lična zadovoljstva i interesovanja podele sa drugim ljudima-generalni nedostatak socijalno i emocionalno reciprociteta

Deca sa autistićnim poremečajem imaju tendenciju fizičkog udaljavanja iz socijalne sredine,dok adolescenti sa autističkim poremećajem to nemaju.To je zato što tokom vremena dolazi do postepenog napretka i poboljšanja.Neka istraživanja su pokazala da se kod odraslih i adolescenata osoba sa autizmom javljaju neki oblici prosocijalnog ponašanja koji se u periodu detinjstva nisu mogli uočiti.Poremećaji socijalnih interakcija u svim etapama životnog ciklusa ispoljavaju se u:-reakcijama na inicirani kontakt od strane drugih ljudi-adekvatnosti ponašanja u odnosu na socijalni kontekst-ponašanju zajedničke pažnje-ostvarivanju prijateljskih odnosa sa drugim ljudima

#Promene u komunikaciji:

Na osnovu istraživanja koje je obavljeno na velikom uzorku ispitanika,pokazalo se da od ukupnog broja ispitanika koji na uzrastu od 4 i 5 godina nisu umeli da izgovore rečenicu ili frazu sastavljanu od tri reči,60.2% ovladalo je tom sposobnošću u kasnijem razvojnom periodu.Poznato je da mnoga deca sa autizmom ne koriste govor u svrhu komunikacije.Takav govor odlikuju:-trenutna i odložena eholalija (automatsko i besmisleno ponavljanje onih reči ili fraza koje je osoba poslednje čula)-neologizmi (su reči i izrazi koji su nedavno nastali,odnosno novonastale reči)-idiosinkratičke reči (karakteristične samo za jednu osobu,samo ona to razume)-inverzna upotreba ličnih zamenica-stereotipno ponavljanje nekih reči i frazaNavedeni simptomi autizma postepeno se gube.Nasuprot tome,neki simptomi autizma u oblasti komunikacije perzistiraju tokom čitavog života:-nesposobnost odrečnog pokreta glavom-izostanak protodeklarativnog pokazivanja (ponašanje zajedničke pažnje)-upotreba stereotipnih fraza-nesposobnost korišćenja konvencionalnih gestova (naučenih gestova)-postavljanje neprikladnih pitanja

6

#Promene stereotipnih aktivnosti i interesovanja:

Ograničen,repetitivan i stereotipan repertoar ponašanja,interesovanja i aktivnosti predstavlja jednu od tri ključne manifestacije autističnog poremećaja.Nedostatak imaginacije manifestuje se u ponašanju (stereotipije),govoru (eholalije,metalalije,govorne repeticije) i mišljenju (opsesije).Socijalne i komunikativne sposobnosti,kao i čitav niz sredinskih činilaca (način stanovanja,radno angažovanje i slično),takođe utiču na dinamiku ispoljavanja stereotipija i rituala.Tokom starenja dolazi do postepenog ublažavanja manifestacija autizma u ovoj oblasti,tako da se pojedini rituali gube.Oni koji preostanu imaju tendenciju usložnjavanja,kako po sadržaju,tako i u trajanju.Stereotipi koji se ne gube:-neobične preokupacije -verbalni rituali-neobična senzorna interesovanja-kompulzije (prisilna, naizgled besmislena radnja koju osoba, usled neodoljivo snažne potrebe, čini, kako bi se oslobodila strepnje ili osećanja krivice. Tipične kompulzivne radnje su: prisilno pranje ruku, prisilno brojanje, kucanje u drvo, dodirivanje dugmeta, izgovaranje magijskih formula ili vršenje nekih ritualnih radnji.)-ograničeno interesovanje

#Promene u pamćenju:

Deficiti pamćenja kod osoba sa autizmom ne mogu se objasniti njihovim ograničenim intelektualnim potencijalima,buduči da se i kod visokofunkcionalnih osoba uočavaju poteškoće u nekim aspektima pamćenja.Istraživanja pokazuju da je sposobnost upamćivanja parova reči i verbalne radne memorije očuvana kod odraslih osoba sa visokofunkcionalnim autizmom.Nasuprot tome oni imaju izrazite poteškoće u upamčivanju i prizivanju lica i porodičnih scena,kao i značajna oštećenja specijalne radne memorije.

#Promene u imitaciji:

Sposobnost imitacije kod dece sa autizmom javlja se sa izvesnim zakasnjenjem,ali ipak prati normalan tok razvoja.

#Inteligencija i emocije deteta sa autizmom:

Deca sa autizmom čine jednu šarenoliku grupu, razlike medju tom decom su znatno vece nego li njihove sličnosti. 2/3 ove populacije ima pridruženu mentalnu retardaciju različitog stepena. Stalan rad sa njima omogćava da se razvije njihov maksimum sposobnosti.1/3 čine deca sa normalnom ili visokom inteligencijom. Ta deca mogu pohadjati redovnu školu ukoliko se vode nekim specifičnim metodama rada.

Roditelji dece sa autizmom treba da govore jasno, polako i kratko, da njihove poruke budu zasnovane na konkretnom podatku (metaforicki govor deca sa autizmom ne razumeju).

7

Kao i svako dete, i deca sa autizmom čeznu za blizinom svoje voljene osobe, to jest majke. Deca sa autizmom ne usmeravaju pogled ka majci ali je uvek perifernom pažnjom prate. Ova deca različito reaguju na različite osobe kada impridju, što pokazuje da imaju izdiferenciranu simpatiju i mogu njome da organizuju svoje ponašanje. Medjutim, deca sa autizmom imaju teškoće u prepoznavanju emocija kod drugih osoba (primer: ako mladja sestra plače,njih to može da zabavi. Jer oni taj plač ne prepoznaju kao tugu).

#Senzomotorne abnormalnosti:

Najčešći oblici senzomotornih abnormalnosti kod osoba sa autističnim poremećajem su:-hipersenzitivnost i hiposenzitivnost na pojedine senzorne stimuluse,uz izraženu tendenciju naglog prelaska iz stanja smanjene u stanje povišene osetljivosti,i obrnuto (preterana i snižena osetljivoat)-distorzije (ne primer,netačna percepcija visine ili percipiranja fiksiranih objekata kao pokretnih,odnosno izvrnuto percipiranje)-senzorni prekidi koji se ispoljavaju iznenadnim nestankom zvuka ili slike i njihovim ponovnim pojavljivanjem-prezasićenost senzornim stimulusima (ne mogu da istrpe senzorne signale,na primer sakriju se u ormar)-poteškoće u istovremenom procesiranju informacija različitih modaliteta (teško obrađuje više) -sinestezija (odnosi se na fenomen kojeg doživljavaju određene osobe, kod kojih dolazi do nečega sličnom povezivanju osecaja različitih modaliteta.Na primer nešto slušaš i zamišljaš,gledaš film i u filmu požar,a ti osetiš miris.)-poteškoće u identifikaciji izvora senzorne stimulacije (ne mogu da izbegnu spoljašnje stimulanse)

~Zašto se manifestacija autizma vremenom menja?~

Na osnovu dosadašnjih istraživanja,jasno je da se manifestacija autizma vremenom menja.

1.Prvo moguće objašnjennje je da maturacioni procesi utiču na ključne manifestacije autizma i postepeno ih menjaju.Zagovornici ovog stava obično smatraju da u autizmu,uopšteno posmatrano,postoje dve grupe simptoma:-prvu grupu čine oni oblici ponašanja koje ispoljavaju deca opšte populacije (kontakt pogledom),a koja se kod dece sa autizmom javljaju sa zakašnjenjem ili se uopšte ne javljaju-drugoj grupi pripadaju bihejvioralne manifestacije karakteristične za decu sa autizmom ,kao što su ritualne i stereotipne aktivnosti

2.Adolescenti sa autizmom imaju blaze ispoljene simptome od draslih,ne zbog stvarnih promena,već zbog činjenice da poduzorak adolescenata sa autizmom obuhvata čitav autistični spektar,a poduzorak odraslih osoba,samo ispitanike sa najtežim formama autizma.

3.Treće moguće tumačenje razvojnih promena zasniva se na stavu da sredinski uticaji menjaju manifestacije autističnog poremećaja u različitim etapama životnog ciklusa.Brojni sredinski

8

uticaji (rane intervencije,specijalizovani tretmani,službe za pružanje podrške,medikamentozno tretman) mogu da izmene razvojni tok osoba sa poremećajima autističnog spektra.

4.Roditelji vremenom navikavaju na simptome autističnog poremećaja,što dovodi do rekreativnog «ublažavanja» simptoma koji im više ne predstavljaju tako očigledan problem.

#Pogoršanje u adolescenciji i adultnom periodu:

One osobe,kod kojih dolazi do privremenog pogoršanja obično postaju agresivne,destruktivne i hiperaktivne.Pored toga ispoljavaju sklonost ka ritualnim aktivnostima i pružaju snažan otpor prema promenama.Neke od njih postepeno gube do tada stečene komunikativne i kognitivne sposobnosti.Neki imaju obrnutu šemu razvoja,odnosno kod njih se tokom starenja pojavljuju neki simptomi koje kao deca nisu imali.Povećanom riziku od pogoršanja izložene su osobe sa niskim veralnim koeficijentom inteligencije,kao i osobe ženskog pola.Samopovređivanje je jedan od najizrazitijih simptoma pogoršanja češće se javlja kod devojaka sa autizmom.Učestalost epileptičnih napada kod osoba sa autizmom (kod odraslih osoba) je značajno veća nego kod drugih ljudi.Osobe sa težim oblikom autizma imaju veću zastupljenost epileptičnih napada nego li osobe sa lakšim oblikom autizma.Ukoliko je mentalna retardacija dublja,utoliko su veće šanse za pojavu epileptičnih napada.

~Kategorijski pristup autizmu~

Pristupi autizmu su:-sindromski ili kategorijski-dimenzionalni-razvojni

#Kategorijski pristup autizmu:Ovakav pristup najčešće se viđa u ustanovama kliničkog tipa.Njime mi zapravo

utvrdjujemo da li neka osoba ispoljava ključne kriterijume za autizam ili neki drugi pervazivni poremećaj razvoja.Već dugi niz godina u svetu se koriste dva klasifikaciona sistema,sa jasno navedenim kriterijumima i dijagnostičkim upustvima kojih se treba pridržavata u cilju adekvatnog dijagnostifikovanja autizma i drugih pervazivnih poremećaja razvoja.Ti klasifikacioni sistemi su:1)DSM (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders)-Američke asocijacije psihijatra 2)ICD (International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems)-svetske zdravstvene organizacije.

Sintagma pervazivni poremećaji razvoja prvi put se pominja kao posebna kategorija razvoja u trećoj reviziji klasifikacionih sistema Američke psihijatrijske asocijacije iz 1980.godine.Infantilni autizam je tipičan predstavnik svih pervazivnih poremećaja razvoja.Termin pervazivan izabran je kako bi se naglasilo da psihopatološka ispoljavanja prožimaju i zahvataju sve sfere funkcionisanja deteta.

9

ICD (1992) DSM (2000)Dečji autizam Autistični poremećaj

Atipični autizam PDDNOSRetov sindrom Retov poremećaj

Drugi dezintegrativni poremećaj detinjstva Dezintegrativni poremećaj u detinjstvuHiperkinetički poremećaj udružen sa

mentalnom retardacijom i stereotipnim pokretima

Aspergerov sindrom Aspergerov poremećajDrugi pervazivni razvojni poremećaj PDDNOS

Pervazivni razvojni poremećaj,nespecifikovan

PDDNOS

PDDNOS (pervasive developmental disorder not specifed-nespecifikovani pervazivni poremećaj razvoja) se pominje tri puta u DSM zato sto obuhvata tri različite kategorije pervazivnih poremećaja razvoja koje opisuje ICD.Hiperkinetički poremećaj udružen sa mentalnom retardacijom i stereotipnim pokretima je izostavljen iz DSM zato što je loše definisan.

#Dijagnostički kriterijumi:

DIJAGNOSTIČKI KRITERIJUMI ZA AUTIZAM PO ICD (International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems)-svetskoj zdravstvenoj organizaciji

U KLINIČKOJ SLICI TREBA DA BUDE PRISUTNO NAJMANJE 8 OD 16 NAVEDENIH KARAKTERISTIKA

Kvalitativna oštećenja recipročnih socijalnih interakcija (3 od 5)

Kvalitativni poremećaji komunikacije

Oraničeni,repetitivni i stereotipni obrasci ponašanja,interesovanja i

aktivnosti (2 od 6)

10

1.Nesposobnost da se kontakt pogledom,facijalna ekspresija,položaj tela i gestovi na prikladan način iskoriste za regulisanje socijalnih interakcija2.Nesposobnost uspostavljanja odnosa sa vršnjacima koji bi uključivali uzajamnu razmenu interesovanja,aktivnosti i emocija.3.Retko ispoljava potrebu za utehom i nežnošću u stanjima stresa ili uznemirenosti ili retko pruža utehu i nežnost drugim ljudima kada se nađe u sličnoj situaciji4.Nesposobnost da učestvuje u tuđoj sreči i da vlastito zadovoljstvo i sreću podeli sa drugima5.Nedostatak socio-emocionalnog reciprociteta koji se ispoljava poremećenom ili devijantnom reakcijom na emocije drugih ljudi;pomanjkanjem sposobnosti da se ponašanje moduliše u skladu sa socijalnim kontekstom i lošom integracijom socijalnog,emocionalnog i komunikativnog ponašanja.

1.Usporen razvoj ili potpuno odsustvo govora koje nije praćeno pokušajima kompenzacije kroz upotrebu gesta ili mimike kao alternativnih oblika komunikacije2.Relativna neuspešnost u iniciranju i održavanju konverzacije (bez obzira na nivo govornih sposobnosti) uz odsustvo uzajamnosti i responzivnosti na komunikaciju drugih ljudi3.Stereotipan i repetitivan govor i (ili) idiosinkratička upotreba reči i fraza4.Abnormalnosti visine naglaska,brzine,ritma i intonacije govora5.Odsustvo raznovrsnih i spontanih «kobajagi» igara ili socijalne imitativne igre u mlađem uzrastu

1.Potpuna zaokupljenost stereotipnim i ograničenim obrascima interesovanja2.Specifična vezanost za neobične predmete3.Očevidno kompulzivna privrženost,specifičnim,nefunkcionalnim rutinama ili ritualima4.Stereotipni i repetativni motorni manirizmi koji mogu da uključuju samo ruke i prste (lepršanje,uvrtanje) ili pak složene pokrete celog tela5.Preokupacija delovima objekata ili nefunkcionalnim elementima igračaka kao što su miris,tekstura ili zvuk i vibracije koje proizvode6.Uznrmirenost zbog neznatnih i nefunkcionalnih elementa u okruženju

Pojava abnormalnog ili poremećenog razvoja u bar jednoj od navedenih oblasti mara da počne pre treće godine života.Obično i ne postoji period normalnog razvoja,ali ako se to desi potrebno je da se taj period završi do treće godine.

Klinička slika ne može da se pripiše drugim oblicima pervazivnih poremećaja razvoja (Aspergerov sindrom,Retov sindrom,dezintegrativni poremećaj detinjstva) niti specifičnim razvojnim poremećajima receptivnog govora sa izraženim socioemocionalnim problemima,reaktivnom poremećaju vezivanja,mentalnoj retardaciji koja se kombinuje sa emocionalnim (bihejvioralnim) poremećajima i šizofreniji sa neuobičajeno ranim početkom

DIJAGNOSTIČKI KRITERIJUMI ZA AUTIZAM PO DSM (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders)-Američkoj asocijaciji psihijatra

U KLINIČKOJ SLICI TREBA DA BUDE PRISUTNO NAJMANJE 6 OD 12 NAVEDENIH KARAKTERISTIKA

Kvalitativna oštećenja recipročnih socijalnih interakcija (2 od 4)

Kvalitativni poremećaji komunikacije (1 od 4)

Oraničeni,repetitivni i stereotipni obrasci ponašanja,interesovanja i

aktivnosti (1 od 4)

11

1.Izražene poteškoće u korišćenju brojnih oblika neverbalnog ponašanja (kontakt pogledom,facijalna ekspresija,položaj tela i gestovi) za regulisanje socijalnih interakcija2.Nesposobnost uspostavljanja odnosa sa vršnjacima u skladu sa razvojnim nivoom3.Nedostatak spontane potrebe da sa drugim ljudima podele zadovoljstvo,interesovanja ili postignuća (na primer dete ne pokazuje predmet svog interesovanja,ne donosi ga,niti na njega ukazuje prstom)4.Nedostatak socijalnog ili emocionalnog reciprociteta

1.Usporen razvoj ili potpuno odsustvo govora koje nije praćeno pokušajima kompenzacije putem alternativnih oblika komunikacije kao što su gest i mimika2.Kod pojedinaca koji su razvili govor javlja se zmačajno oštećenje sposobnosti iniciranja i održavanja komunikacije sa drugima3.Stereotipan i repetitivan govor ili indiosinkratičan govor4.Odsustvo raznovrsnih i spontanih «kobajagi» igara ili socijalne imitativne igre u mlađem uzrastu

1.Potpuna zaokupljenost jednim ili većim brojem stereotipnih i ograničenih obrazaca interesovanja,koja se smatra abnormalnom,bilo po intezitetu ili po fokusu2.Očevidno nefleksibilna privrženost specifičnim,nefunkcionalnim rutinama ili ritualima3. Stereotipni i repetativni motorni manirizmi (na primer lepršanje prstima i rukama,njihovo uvrtanje ili složeni pokreti celim telom)4.Perzistentna preokupiranost delovima objekata

Zastoj u razvoju ili abnormalno funkcionisanje sa početkom pre treće godine života treba da postoje bar u jednoj od sledećih oblasti: 1.socijalne interakcije 2.govor koji se koristi za socijalnu komunikaciju 3.simbolička ili imaginativna igra

Poremećaj ne bi trebalo da se dovodi u vezu sa Retovim sindromom i dezintegrativnim poremećajem detinjstva.

#Dimenzionalni pristup autizmu:

Zagovornici dimenzionalnog pristupa autizmu priznaju postojanje šire kategorije pervazivnih poremećaja koja se razlikuje od drugih emocionalnih i bihejvioralnih poremećaja.Otuda se više ne govori o posebnim dijagnostičkim kategorijama,već o autističnom spektru.Autizam se sagledava kao čitav spektar poremećaja koji variraju.Dimenzionalni pristup podrazumeva upotrebu brojnih instrumenata procene kojima se utvduju:-težina autističnog poremećaja-koeficijent inteligencije-adaptivne sposobnosti

#Razvojni pristup autizmu:

Razvojni pristup autizmu bazira se na shvatanju da osobe sa autizmom imaju različite razvojne trajektorije koje određuju težina autističnog poremećaja i nivo funkcionisanja

12

~Rani znaci autizma~

Većinom se autizam pojavljuje već u prvim mesecima života, a ređe između druge i treće godine. Takvo dete ne mari za okolinu, vidi, ali mu je pogled prazan, čuje, ali je ravnodušno prema zvukovima. Kad se uzme u naručje, ono ne reaguje, ostaje ukočeno ili pak mlohavo, poput krpene lutke. Ne smeši se, osim samome sebi, tepa, ali ne odgovara na majčine reči. Autističnom su detetu poremećeni i hranjenje i san. Katkad takvo dete uopšte ne spava. Pojedinačno ti poremećaji nisu karakteristični za autizam, ali nekoliko njih zajedno znak su za uzbunu.Autistično dete teško komunicira i ima govorne smetnje. Neka djeca uopšte ne govore. Da bi izrazilo što želi, takvo dete viče i ljuti se, postaje agresivno prema drugima, ali i prema sebi: grize samo sebe i tuče se po glavi. Govor kojim se takvo dete služi nije jezik komunikacije. Što mu je govor razvijeniji, to su veći izgledi za njegov napredak. Poremećeno komuniciranje prate i poremećaji karaktera. Takva su djeca razdražljiva, teško se usredsređuju, čini se kao da su gluva, ali ipak čuju, npr. šuštanje lišća ili papira, ptičija pesma…

Za prepoznavanje autizma postoje posebni dijagnostički instrumenti i protokoli, no ukoliko je kod deteta redovno i dugotrajno vidljiva većina navedenih problema u ponašanju postoje razlozi za zabrinutost. Nije svejedno koliko je dete staro i koliko su ta ponašanja primetna. Neka od ovih ponašanja su prirodna u određenom razvojnom dobu u primerenom intezitetu, no kada ona opstaju usprkos odgojnih intervencija i intenzitetom ograničavaju dalji razvoj deteta i svakodnevno funkcioniranje, a dete značajno odskače u ponašanju od svojih vršnjaka i to okolina primjećuje, bilo bi mudro potražiti stručno mišljenje i pomoć.

  Nije uobičajeno dijagnostifikovati autizam pre 3. godine života, budući da su rani simptomi samo pokazatelji mogućih razvojnih teškoća.No rani znakovi su posebno važni za rano otkrivanje dece s razvojnim teškoćama i za pravovremeno uključivanje u ranu intervenciju. Na temelju ranih znakova prepoznavaju se rizična deca, procjenjuje se i prati njihov razvoj. Na osnovu procena izrađuju se ciljani rehabilitacijski tretmani koje mobilne službe provode u kući i kojima podučavaju roditelje. Dokazano je da se ciljanom ranom intervencijom značajno može poboljšati životni ishod osobe s autizmom. U suvremenoj praksi naglašava se važnost prepoznavanja ranih znakova autizma i uključivanja deteta u ranu intervenciju čak i pre navršene 1. godine života deteta.

 

Neki rani znakovi su specifični za autizam i srodne razvojne poremećaje, a drugi se samo češće javljaju kod određenog broja djece s autizmom:

Kod rođenja uočen je manji opseg glave, unutar 25 procenata, a onda sliedi nagli rast glave koji se već vidi u 6. mesecu života, a u vremenu od godinu dana dosegne razmenu od oko 80 procenata.

Beba je vrlo mirna i nezahtevna. Vidljiv je povišen tonus mišića. Spava u neobičnom položaju.

Dete ne reaguje na glas majke / bliske osobe i ne uspostavlja direktan pogled u oči s majkom / bliskom osobom.

U utrastu od 6. meseci dete se ne smeje majci / bliskoj osobi koja ga redovno neguje.

13

Ne voli da se mazi i da sedi u krilu majke / bliske osobe. Dete je nezahtevno, gotovo ništa ne traži i uzima ponuđeno, samo se poslužuje onime

što želi. Izostaje gugutanje do 9. meseca i korišćenje bilo kog jednostavnog gesta u uzrastu od

12. meseci: pokazivanje željenog ili zanimljivog objekta, gesta pa-pa na odlasku. Često reaguje kao da je gluvo. Ne reaguje na svoje ime. Ne boji se nepoznatih osoba ni s navršenih godinu dana. U 16. mesecu života dete stereotipno ponavlja rieč koju čuje. Ne zna koristiti jednostavne igračke, samo ih ispituje, ređa ili vrti. Igra se samo sam, ne želi prisustvo bliske osobe u igri. S dve godine ne slaže fraze od 2 reči. Ne govori ili govori repetitivno ili koristi

neobične izraze. Ne obraća pažnju na odlazak majke / bliske osobe iz prostorije ni s navršene 2 godine. Ne deli interes za objekt ili akciju s bliskom osobom. Ne pokazuje interes za drugu decu i igru s njima. Ne igra se igara pretvaranja i ne koristi igračke kao zamene za predmete. Pokazuje izlive besa bez posebnog, jasnog razloga. Pokazuje opsesivne interese za pojedine objekte i draži. Pokazuje preterane reakcije na pojedine draži. Često je hiperaktivno i nemirno iako postoje situacije smirenosti i usmerenosti pažnje. Jako se veže za dnevne rutine i ne prihvataa promene. Repetitivno se kreće, vrti oko svoje ose, leprša rukama ili prstima, neprestano vrti

kosu, tapka po nekom mestu na sebi i sl.

•Nakon neupadljivog, relativno normalnog ranog razvoja, pre 2. ili između 2. i 3. godine života pokazuje nazadovanje u razvoju govora i ranije usvojenim socijalnim veštinama i toaletnim navikama. Kod Asperger sindroma jezični razvoj deluje relativno normalno, nazadovanje u socijalnim veštinama i opštem ponašanju vidi se između 3. i 4. godine života.

Često se ponaša kao da je gluvo, iako ste sigurni da reaguje na pojedine zvukove i nečije pozive. Na slabi intenzitet zvuka može pokazivati preteranu reakciju, čak razlikovati automobile po zvuku iz veće udaljenosti, a govor čini se kao da slabo čuje.

Kada se želi distancirati zatvara oči ili se osamljuje. Kada ga nešto posebno zanima može dugo nepomično gledati u neki predmet ili

svetlo ili osluškivati zvuk pomičnih vrata itd. Na neke draži će pokazivati burne reakcije iritacije ili će ih nastojati izbegavati, npr.

Novi izgled i ukus hrane, dodir nove odeće, preterano će biti svesno čarapa i cipela na sebi i stalno će ih izuvati, odbijaće šišanje aparatom koji zuji i vibrira, smetaće mu dodir s vodom putem tuša ili ulaskom u more i sl.

Na neke draži neće pokazivati očekivane reakcije, npr. kad oseti bol: kod zubobolje će biti neuobičajeno mirno, na slabi intenzitet boli reagova će preterano,a pri samopovređivanju neće pokazivati reakciju bola. Privlače ga vrlo jaki ili posve slabi, neobični ili neugodni mirisi i isto tako ukusi.

14

Ne voli se maziti ili prihvata maženje ali ne toleriše da se dodiruje po određenom delu tela, odbija lagani pokrivač, toleriše čvrst stisak i voli da oseti težinu na sebi i zavlači se u uske prostore. Preferira tvrđu i čvrstu podlogu.

• Moguća je i inverzija senzorne reakcije npr. da na vizualnu draž zatvara uši, a na auditivnu oči.

Izbegava direktan pogled u oči odvraćanjem pogleda ili vas gleda u usta ili samo rubom oka. Krajičkom oka prati događanja u okolini.

Primećuje neobične detalje i sitnice, primećuje neznatne razlike a ne primećuje sliku u celini ili ne povezuje delove u celinu, ne povezuje pojmove i ne kategoriše ih, ima neobične asocijacije na viđeno kao da ne povezuje pojmove s kontekstom. Veoma je sposobno u slaganju puzzla, ali čini se da sliku slaže prema razlikama u obliku delova, a ne prema slici. Na slikovnom prikazu kreveta, jastuk asocira s komadićem testenine. Imenovće različite vrste drveća koje vidi, ali ih neće povezati u pojam šume.

Čini se da ne uočava opasnosti i ne pokazuje strah pred opasnosti, penje se, prilazi nepoznatim osobama i životinjama, odluta ili pokazuje preteran strah od odvajanja od tla, kretanja po kosini, od nepoznatog prostora ili situacije, boji se plišanih životinja.

Neretko pokazuje otpor prema učenju novih vještina i navika, a istražuje i uči spontano te lako pamti samo ono što ga zanima. Teško uči iz primera pokazivanja druge osobe, nije u stanju imitirati pokret druge osobe. Čini se da ne razume ni jednostavne verbalne stvari koje mu se upućuju. Neka znanja i veštine odrađuje samo s određenim osobama, uz određenu pomoć ili za određenu nagradu.

Pruža snažan otpor promenama u svakodnevnim rutinama i ne tolerše promenu redoslieda aktivnosti ili načina izvođenja aktivnosti. Pojedinu aktivnost prihvata da obavi isključivo s određenom osobom ili u određeno vreme. Veoma teško se sprema za izlazak iz kuće, dugo se sprema, okleva, traži određene ritualne radnje pre polaska. Pokazuje snažnu prisilu da nešto mora uraditi vezano uz određeno mesto, predmet, osobu ili vreme, neke stvari mora prebrojati, papiriće usitniti, neki predmet zaljuljati i sl. Mora završiti akciju pre prelaska na drugi sadržaj. Pokazivaćei snažan nemir i neće prihvatiti odlazak na spavanje dok nešto nije obavljeno, čak i onda kada bi trebao shvatiti da je to nemoguće. Prvom prilikom, pa makar sutradan, učinitće ono što mu je bilo onemogućeno.

Ima značajne teškoće u doživljavanju vremena i vremenskoj orijentaciji, čak i kada nauči da koristi sat ili kalendar. Pokazuje značajne teškoće u čekanju ili odlaganju, uvođenju nove ili neočekivane akcije, ne prihvata promenu plana ili rasporeda bez pravovremene pripreme, no na neke sadržaje bolje reaguje ako se ne priprema već „gurne" u situaciju. Npr odbija ići kući iz vrtića u pratnji oca ukoliko je očekivalo baku, ne prihvata da ne može ići napolje dok ne stane kiša, ne prihvata da će gledati crtani nakon odlaska u prodavnicu i ako želi u prodavniicu, ukoliko mu se ranije kaže da ide zubaru neće otvoriti usta i sl.

Izvrsno se snalazi u prostoru, pamti tragove kretanja čak i kada se čini da ne obraća pažnju na okolinu te očekuje da se putuje uvek istim putem. Sklono je begu, lutanju ka nekom konkretnom cilju, istraživanju okoline. No, ima značajne teškoće u orijentaciji na vlastitom tijelu i u odnosima u prostoru naspram vlastitog tela.

15

Gubi, baca ili ostavlja putem stvari koje mu nisu važne, dok opsesivno skuplja određene stvari ili materijale, pazi na njih i često ih proverava, prebrojava, teško ih daje drugima. Stvari koje mu smetaju uništava, skida, uklanja.

• Ne obraća pažnju na prljavost tijela i stanje odeće ili panično odbija uprljati prste i ne toleriše malu mrljicu ili rupicu na odeći. Stalno traži istu odeću, ne toleriše da je treba oprati i promeniti. Ili se potpuno presvlači više puta tokom dana bez jasno vidljivog razloga. Ne obraća pažnju na stanje odeće ili je preterano fiksiran da se oblači na određen način, u određenu marku odeće i ima određenu frizuru. Oblači prekomerne količine odeće ili zimsku odeću traži čak i leti ali nije sviestan da je bos ili da je preslabo obučen za izlazak na hladnoću. Kada mu je vruće ne skida višak odeće bez upozorenja, a kada mu je hladno ne oblači dodatnu odeću koja mu je na raspolaganju.

Preferira jednoličnu hranu po boji, ukusu ili sastavu. Neumeren je u jelu s obzirom na količinu i vremenski raspored ili ga treba mnogo podsicati da pojede osnovne obroke. Odbija da jede dok sve nije usitnjeno ili jede isključivo hranu koju može jesti rukom ili neko vreme odbija koristiti svoje ruke pri jelu. Jede neobične i nejestive stvari i biljke. Trpa hranu u usta, ne žvače i guta velike komade ili jede vrlo sporo, žvače u nedogled jedan zalogaj, pljucka ili izvlači iz usta nedovoljno sažvakane sitnice hrane. Traži da hrana bude servirana na tanjiru posebnim rasporedom. Odbija da jede dok iz tanjira nije uklonjena i posljedna trunka nepoželjne namirnice. Preferira namirnice na koje je osjetljiv i na koje loše reaguje.

Pokazuje značajne teškoće u svladavanju higijenskih navika ili je preterano usmereno na iste. Obavlja nuždu isključivo u određenom položaju ili samo kod kuće, zadržava nuždu satima ili je obavlja nakon ustajanja s toaleta, dugo vremena provodi na toaletu, odbija ustati čekajući veliku nuždu iako je očigledno da nema potrebu, fascinirano je ispiranjem i nestajanjem fekalija ili ubacivanjem predmeta u toaletnu šolju, maže se fekalijama ili se u nedogled briše toaletnim papirom, traži kupanje i presvlačenje nakon velike nužde, itd.

Ima poremećen ritam spavanja, spava premalo ili previše u odnosu na vršnjake, kasno zaspi, „plitko" spava i neretko se budi ili trza iz sna, vrišti u snu, hoda u snu, ima po nekoliko besanih noći u nizu, tokom godine periodično spava više a nakon toga sledi period slabog sna, odbija da spava u krevetu, zaspi samo u određenom prostoru ili s određenom osobom, treba mu duži period za razbuđivanje, itd.

Igra se na neobičan način i stalno ponavlja iste radnje. Npr. vrti se u krug, maše rukama ili se igra prstima ili se ljulja u nedogled, fascinira ga npr. igra sunčevih zraka ili svetlost punog meseca. Često okreće predmete, pokreće pokretne delove i potrešeno je ako je u tome prekinuto ili mu se oduzme predmet kojim se bavi.

Neuobičajeno je vezano za objekte ili delove objekta koji su pokretni. Očekuje da se oni stalno pokreću, neprestano ih pali i gasi, otvara i zatvara ili traži da ih vi uključujete. Posebno je osetljivo na raspored predmeta u prostoru i ne toleriše da im se menja mjesto.

Ne obraća pažnju na vas dok je nečim zaokupljeno, nema potrebe da vam se pohvali što je učinio, da vam pokaže što radi ili o čemu razmišlja. Isto tako jasno ne pokazuje interes za ono što vi radite ukoliko to nije vezano uz njegove interes ili ne remeti njegovo viđenje reda.

16

Ne reaguje ili slabo reaguje na odlazak ili dolazak bliske osobe i ne pokazuje nepoverenje prema nepoznatim osobama. Prilazi nepoznatim osobama i obraća im se se konvencionalnim pozdravima ili ne podnosi poglede drugih osoba i na direktno obraćanje se povlači. Ponekad zamenjuje slučajne prolaznike za poznate čak i bliske osobe ili ga prisustvo neke osobe ometa kao da ga podseća na neku neugodnu situaciju.

• Pokazuje velike teškoće u druženju i igranju s drugom decom, ne zanima ga igra druge dece ili se ne zna priključiti igri vršnjaka. Kratkotrajno ga s drugom decom veže samo interes za neki predmet. Često se drži po strani i obraća pažnju samo na odrasle osobe. Ne oponaša radnje druge dece i ne svladava igre imitiranja. Odbija da se maskira ili se ne ponaša u skladu s ulogom. Iako voli muziku ne zna se kretati po ritmu bez vođenja, neprestano se ljulja ili vrti.

Željeno radije traži glasanjem, pokazuje vašom rukom ili vas samo vodi do željenog ili očekuje da to znate umesto da to kaže ili stalno u nedogled ponavlja ono što želi. Koristi neobične izvedenice, skraćenice ili izmišljene riječi za imenovanje predmeta. Kada želi vašu pažnju unosi vam se celim telom, unosi vam se u lice, neprimereno vas dodiruje, vrišti, verbalno ili fizički napada.

Ne toleriše da razgovarate s drugom osobom kada ste mu potrebni , stalno privlači vašu pažnju. Komunicira samo u direktnom odnosu 1:1, ne reaguje na jednostavan nalog usmeren svima prisutnima.

Ponavlja reči koje je čuo neposredno pre ili davno ranije, neretko nejasno vezano uz kontekst ali čini se s namerom da nešto izrazi ili privuče pažnju na nešto. Reproducira razgovor koji je čuo ili tekst koji je pročitao, obično prigodno, retko van konteksta, no s upitnim razumevanjem. Zabavlja se ili izražava zadovoljstvo glasovnom igrom nalik mumljanju, gugutanju, tekstu na izmišljenom jeziku. Ponekad reaguje krikovima bilo iz zadovoljstva ili nezadovoljstva Ne zna započeti razgovor, ali odgovara na pitanja. Postavlja stalno ista pitanja kako bi održao kontakt. Vremenski gledano izmenjuju se periodi komunikativnosti i nekomunikativnosti ili samo s nekim osobama i u nekim situacijama odbija komunicirati.

Na zahteve i upute nedosledno reaguje, ponekad vam se čini da ih razume, a ponekad da ih ignoriše ili ne razume. Npr. na zahtev ne donosi vam predmet koji mu nije u vidokrugu a sigurno zna gde stoji ili ispravno reaguje na zahtev kada je on dat na određen način i u određenoj situaciji, ali ne u nekoj drugoj situaciji ili kada je dan u nešto izmjenjenoj frazi.

Čini se da ne razume neverbalnu komunikaciju, ne reaguje na pojedine gestove, mimiku i izraze lica ukoliko nisu prenaglašeni i ukoliko mu nije pažnja jasno skrenuta na njih, no ni tada čini se da mu nije jasno što se od njega očekuje. Ne obraća pažnju na emocije drugih, čak i bliskih osoba. Smeje se bez vidljivog razloga ili u neprimerenim situacijama, npr. kad bi trebao biti tužan. Retko menja izraz lica, osim kad je nečim fasciniran ili izrazito ljut. Ponekad zauzima čudne pozicije, stavove tijela ili se neobično drži.

Često koristi vlastito ime ili zamjenicu „on" umjesto „ja". Na pitanje kako se zove ili kako mu se zovu bliske osobe čeka pomoć u vidu prvog slova ili sloga ili recituje sve naučene sopstvene podatke.

17

Ponekad se čini da nije svesno pojedinog dela tela, da ne uočava nešto u svom odrazu u ogledalu, zanemaruje deo tela koji ne vidi, npr. pri kupanju, brisanju i sl. Često namjerno trlja kožu do otvaranja ranice ili ne uviđa da će dobiti žulj od stalnog ponavljanja radnje, vrlo teško prihvata oštećivanje tela, vađenje krvi, pa čak i običan lekarski pregled.

Lik čoveka i crtež značajno su ispod razvojnog uzrasta, samo šara ili uništava crtež šaranjem do popunjavanja celog papira bojom, opsesivno crta uvek isti motiv, izvrsno precrtava viđeno ali nije u stanju nacrtati jednostavan lik bez posmatranja ili precrtavanja.

Ne reaguje na zabrane, kasnije i na kazne, a na frustracije neretko reaguje izlivima besa i plača, moguće i autoagresijom. Ne razume očite uzročno-posledične veze, pa tako i zašto je kažnjeno. Očekuje da znate što i kako doživljava i ne vidi potrebu da to izrazi i podeli s vama ili stalno proverava da li je dobar, da li je sve u redu oko njega, traži potvrdu da će problem nestati. Često se ponaša i radi impulsivno, bez razmišljanja i planiranja akcije pa biva iznenađen rezultatom usprkos vaših upozorenja na iste ili uporno pokušava popraviti nepopravljivo ili to traži od vas. Strah od neuspeha ga posve blokira ili izaziva bes i upornost u akciji do iscrpljenja.

• Nema smisla za šalu, ne razume šalu i doslovno shvata rečeno ili mu je smešno nešto što drugi ne razumeju kao šalu.

~ Po č emu se autizam razlikuje od drugih oblika poreme ć aja razvoja? ~

Jedna od najizrazitijih karakteristika autizma jeste odsustvo govora I komunikacije pa se zato kod roditelja javlja sumnja da li je dete gluvo. Razlika izmedju deteta sa autizmom I deteta sa oštećenim sluhom jeste u tome što dete sa oštećenjem sluha ima potrebe za komunikacijom. Dete sa oštećenjem sluha reaguje na izražavanje osećanja osoba iz okoline, promenom lica reaguje kada ga grde ili hvale, raduje se televiziji…Druga česta situacija jeste disfazija (poremećaj razvoja govora). Dete razume šta mu se govori, izvršava zadatke, a svoje potrebe iskazuje mimikom I gestovima. Komplikovanija situacija jeste senzorna afazija (problem razumevanja govora) tada je ponašanje deteta izmenjeno i podseća na autizam.Treća situacija je mentalna retardacija (nerazvijen govor u deci sa usporenim psihičkim razvojem u celini). Dete će brže ili sporije usvajati govor, brže ili sporije uspostavljati kontakt sa vršnjacima i odraslima, brže ili sporije savladati znanja i vestima ... sve to u zavisnosti od stepena zaostajanja u razvoju. Kod dece sa težom i dubokom mentalnom retardacijom (IQ ispod 35) pored razvoja govora prisutne su i druge karakteristike autizma.

18

U okviru grupe srodnih poremećaja, to jest pervazivnih razvojnih poremećaja, autizam treba razlikovati od: 1. Atipičnog autizma- smetnje nastaju posle 3. godine života. Od tri ključne karakteristike treba da budu prisutne bar dve, a stepen mentalne retardacije je na nivou umerene retardacije ili niži.2. Retodog sindroma- početak smetnji nastaje izmedju 6. i 24. meseca života. Ovaj poremećaj karakteriše se gubitkom govora, gubitkom interesa za igru, gubitek upotrebe ruku i nastanak stereotipnih pokreta rukama. Retodog sindrom se javlja samo kod devojčica.3. Dezintegrativnog sindroma- period normalnog razvoja traje bar dve godine, a zatim nastaje gubitak bar dve, do tada stečenih sposobnosti (sposobnost govora, igre, motornih sposobnosti...)4. Hiperkinetičkog poremecaja sa mentalnom retardacijom i stereotipnim pokretima- problem pažnje, steretipnih pokreta i problem hiperaktivnosti. Ovaj poremećaj podrazumeva usporen mentalni razvoj (IQ ispod 50)5. Aspergrovog sindroma- može biti nezapažen na ranom uzrastu jer su smetnje izraženije kod starije dece, čak i u pubertetu. Kod aspergrovog sindroma prisutne su tipične smetnje u socijalnim interakcijama, javljaju se i neurološke smetnje (loša motorika koordinacije), ali su razvoj govora i menralni razvoj očuvani. Kod ovog poremećaja je česta čak i nadprosečna inteligencija.

~ Šta je uzrok autizma? ~

Uzroci nastanka autizma još uvek nisu jasno i precizno utvrđeni. Smatra se da mogu biti psihološki, biološki i genetski. Kao mogući uzroci pojave autizma pominju se i teškoće u trudnoći i prilikom porođaja, razne infekcije, pa čak i pojedine vakcne. Kod osoba sa autizmom mogu biti prisutni razni poremećaji i oboljenja, a zajedničko im je što su svi udruženi sa oštećenjem ili poremećajem funkcije mozga.

Deca se rađaju sa autizmom ne postaju autisticna.Verovalo se da hladnoća majke ili neki stresa događaj “otera” dete u autizam i nakon terapije dete se “izvuče” iz tog stanja.Pokazalo se da se i u okviru familije rađaju deca sa autističnim spektrom što navodi na genetski kod.. Najznačajniji uzrok poremećaja iz spektra autizma je genetski činilac. Genetika autizma je izrazito složena. Za svaku osobu s autizmom moguća je mutacija više gena. 

Prvi stavovi o autizmu bili su zasnovani na emocionalnoj hladnoći majke, ali su danas oni u potpunosti odbačeni. Kada se kaže da psiholoski faktori utiču na ispoljavanje autizma ne znači da treba prihvatiti stav da su roditelji krivi za detetovu bolest.Najnovija istraživanja pokazuju da problemi dece sa autizmom prvenstveno imaju organsku osnovu.U nastajanju autizma učestvuju različiti faktori, a prvenstveno:- genetski faktori,- biohemijski faktori,- imunološki faktori,- rana oštećenja mozga,- faktori sredine.

19

Neuropsihološka istraživanja pokazuju da razvojne promene u malom mozgu ne mogu da se svrstaju u moguće uzroke autizma. Genetska istaživanja pokazuju da postoji nasledni faktor ali da on nije dominantan za nastajanje autizma.Bihemijska i imunološka istraživanja ukazuju na neke specifičnosti koje jos uvek nisu u potpunosti dokazane. Težak porodjaj, nedostatak kiseonika na porodjaju i spoljašnji sredinski činioci mogu doprineti pokretanje nekih genetski predvidjenih programa.

Autizam je nasledna bolest, nastala zbog složenih genetičkih poremećaja koji do danas nisu

dovoljno istraženi. Iako je autizam primarno genetički poremećaj nastanak Autizma je

povezan s nekoliko prenatalnih i perinatalnih faktora rizika. Studija iz 2007. godine za faktore

rizika nalazi povezanost s roditeljskim karakteristikama koje uključuju poodmaklu dob za

majku i oca, zatim mesto rođenja, i određena stanja kod porođaja koja uključuju malu težinu

deteta kod rođenja i trajanje trudnoće te pojavu hipoksije (je stanje smanjene

količine kiseonika u ćelijama i tkivima, što ima za posledicu poremećaj u

funkcionisanju organa, sistema i ćelija.) za vreme porođaja.

Po nekim autorima kao mogući uzroci njegovog nastanka navode se poremećaji u toku

rođenja kao i postvakcinalne reakcije nakon vakcina primljenih u ranom detinjstvu. Ove

teorije su neprihvatljive jer su bez pouzdanih dokaza

Danas u svetu postoji veliki broj timova stručnjaka, raznih profila, koji se bave proučavanjem uzroka autizma, međutim, još uvek se ne zna jedinstven uzročnik, već se govori o tome da kliničku sliku autizma može izazvati oko četrdesetak različitih faktora. Među njima su najbolje proučeni biološki faktori: virusi, bakterije i gljivice, otrovi iz neposredne prirodne okoline — benzinska isparenja, pesticidi, teški metali i dr.; uzročnici koji deluju pre, u toku i neposredno posle porođaju, vakcinacije i dr.

Jedna od pretpostavki je da je autizam pruzrokovan poremećajem u organima za varenje. Smatra se da osobe sa autizmom imaju takav poremećaj prometa materija u kome se određene vrste hrane ne vare u potpunosti. Gluten, belančevina iz žitarica i kazein, belančevina iz mleka, smatraju se najčešćim pruzrokovačima.

Tokom varenja, belančevine, koje se sastoje iz lanaca hiljada jednostavnijih spojeva — aminokiselina, razlažu se na svoje najsitnije sastojke. Tokom ovog razlaganja, privremeno se stvaraju kraći lanci aminokiselina, koji se nazivaju peptidi. Neki peptidi su biološku veoma aktivni. Tako, na primer, peptidi, kazeomorfin. nastao iz kazeina, belančevina mleka i gliadinomorfin, nastao iz belančevina pšeničnog brašna, glutena, imaju dejstvo slično opijumu ili morfinu, dakle slično poznatim teškim drogama, u situacijama kada, prelaskom iz creva u krv, stignu do ćelija centralnog nervnog sistema, odnosno mozga. Ove materije utiču na rad moždanih ćelija, menjaju njihove regulatorne mehanizme i, pretpostavlja se, da izazivaju simptome autizma.

Identifikacija ovih, biološki aktivnih, peptida, vrši se analizama mokraće. Specijalnom tehnikom se peptidi, prisutni u mokraći, izdvajaju i grafički beleže. Analizom mokraće osoba sa autizmom, utvrđeno je da kod njih postoje dva jasno izražena pokazatelja velike količine

20

određenih peptida, dva vrha, koja nisu prisutna u mokraći zdravih osoba, odnosno, ako jesu, nisu ni približno tako izraženi. Prvi vrh je označen kao beta-kazeomorfin, iz mleka, a drugi vrh predstavlja gluteomorfin, iz žitarica. Postoje grafički vrhovi i za peptide iz drugih namirnica, ali za sada nisu povezani sa određenim vrstama poremećaja.

Ove analize mokraće za sada se vrše u dobro opremljenim laboratorijama u Norveškoj, Holandiji, Engleskoj i SAD.

~Metode (tretmani) rada sa decom sa autizmom~

Danas ne postoji samo jedan tretman za decu sa autizmom, svaki od njih ima svoje dobre i loše strane. A odluku o tretmanu donose roditelji.Svaki tretman ima za cilj podsticanje normalnog razvoja deteta i njegove porodice.Govor, veštine samopomoći, igra... mora biti vodjeno u okviru stručnih aktivnosti, kao i rada sa roditeljima.Najbolji efekti postižu se:- ako je tretman započet na ranom uzrastu (pre 3-4 godine),- nivoa sposobnosti pojedinog deteta,- prisustva/ odsustva pridruženih bolesti,- stepena razvijenosti govora,- porodične atmosfere, u kojoj dete živi

#Vreme započinjanja tretmana:- Pravovremenim i dobro odabranim tretmanom moguće je uticati i promeniti tok nekih simptoma,npr:

- zaustaviti negativne procese,-donekle oblikovati nepoželjna ponašanja -poboljšati socijalizaciju

#Ciljevi tretmana:1.podsticanje normalnog razvoja (kognitivnog, jezičkog i socijalnog)2.podsticanje procesa učenja3.smanjenje rigidnosti i stereotipija u ponašanju4.eliminacija nepoželjnog ponašanja5.smanjenje porodičnog stresa

#Tretman bi trebalo da obuhvati sledeće elemente:1.odgovarajuću medicinsku brigu (tretman pridruženog medicinskog stanja, korekcija slušnog/vidnog deficita, stomatološka briga, genetsko savetovanje...)2.obrazovanje (odgovarajuća predškolska ustanova, škola, dodatni terapijski programi...)3.program koji se sprovodi u kućnim uslovima (korišćenje bihejvioralnih razvojnih metoda, savetovanje, praktična pomoć

#Neki od preduslova uspešnog tretmana su:• uspostavljanje čvrste emocionalne veze i poverenja između terapeuta i deteta,• pozitivan odgovor roditelja na terapijski postupak.• intelektualne sposobnosti, razvoj govora i težina kliničke slike autizma

21

Kao što su shavatanja o etiologiji autizma različita,tako je i tretman-metode rada sa decom sa autizmom šarolik:

1.PSIHOANALITIČKI PRISTUP2.BIHEJVIORALNI METOD3.TEACCH METOD4.HOLDING-METOD5.SENZORNA INTEGRACIJA6-DNEVNA ŽIVOTNA TERAPIJA7.BEOGRADSKI INTEGRATIVNI METOD (BIM)

1.PSIHOANALITIČKI PRISTUP:Psihoanalitičati gledaju na autizam kao na poremećaj u kome su urušeni odnosi deteta

sa drugim ljudima.Značajan doprinos lečenju u autizmu dali su B.Belhajm i F.Tastin.Autizam se razlikuje od drugih psihijatrijskih poremećaja detinjstva zato što postoje značajna isključenja iz spoljašnjeg sveta,a postoje dva glavna psihoanalitička objašnjenja za ovaj aspekt autizma.Jedan je da je poremećaj regresije na ranom stupnju razvitka,a drugi smatra da je autistično ponašanje odgovor na stresne situacije,nešto kao odbrambeni mehanizam.Psihoanalitički pristup je prvi pristup u lečenju psihičkih poremećaja dece.Njegova suština je usmeravanje na odnos deteta sa drugima i motivacija ka životu u socijalnom polju.

2.BIHEJVIORALNI METOD: Bihevioralni pristup ili pristup usmeren na ponašanje ima za cilj otkrivanje

zakonitosti ponašanja ljudi u određenim situacijama. Ovakav pristup se odnosi na ona ponašanja koja se mogu opažati i meriti. U okviru tog pristupa terapeuti analiziraju kako ljudi uče neka ponašanja i kako se to ponašanje može menjati .On se uglavnom fokusira na smanjenje specifičnih problema ponašanja i učenja veština.Bavi se neposrednom korekcijom ponašanja,podsticanjem razvoja govora i saznajnih funkcija. Sastoji se u nagrađivanju pozitivnog, a nenagrađivanju nepoželjog ponašanja. Ovom terapijom moguće je finije oblikovanje ponašanja, kao i izgrađivane jednostavnih veština, ali ne postiže se razvoj jezičkih sposobnosti.

• Ovo je jedan od najuspešnijih pristupa u ranoj intervenciji Dovodi do poboljšanja u sferi adaptivnog ponašanja, govora i jezika, imitacije, socijalno ponašanja, ...kao i određena ublažavanja agresivnog ponašanja, stereotipija, rituala, tantruma...

Postoje dve vrste učenja ponašanja:• a) u strukturiranoj okolini (za stolom) koji nazivamo podučavanje diskriminativnim

nalozima =učenje putem odvojenih pokušaja• b) podučavanja u prirodnoj okolini kada terapeut sledi inicijativu deteta i koristi je kao

priliku za učenje. Prilikom usvajanja svakog zadatka koristimo pojačanje tj. nagradu kako bi osigurali ponovno pojavljivanje tog ponašanja. Nagrade tj. potkrepljenja mogu biti bombona, keks, čokolada.. ili igračka koju voli, socijalna pohvala..

Karakteristike dobrog učenja diskriminativnim nalozima• raščlanjuje svaku veštinu / zadatak na najsitnije delove • podučava svaki deo intenzivno dok se ne svlada  

22

• omogućuje puno ponavljanja • nagrađuje tačan odgovor (ne dozvoljava se da dete pogreši) 

koristi različite tehnike za pomoć detetu kako bi ono postiglo tačan odgovor

3.TEACCH METOD:Razvijen je u Severnoj Karolini.On je baziran na vizuelno-kognitivnoj podršci I

prilagođen specifičnostima mišljenja i učenja kod osoba sa autizmom i naglašava detetove kapacitete i sposobnosti, umesto njegovih ograničenja i nedostataka ..

Karakteriše ga kontinuirani razvoj metoda učenja i strategija učenja kod autistične dece s obzirom na njihova specifična oštećenja, a uz primenu najnovijih saznanja o oblasti autizma.

Osnovni principi TEACCH-a su:1.saradnja sa roditeljima 2. individualizovana procena i intervencija3. strukturirano podučavanje 4. unapređivanje veština 5. situaciono učenje 6. alternativni oblici komunikacije

Ovaj metod je baziran na vizuelno-kognitivnoj podršci.On podrazumeva strogu strukturu, doslednost i univerzalnost primene.To znači da se ne može delimično koristiti, samo za nekoga, samo ponekad i dr.Tokom primene i trajanja tretmana insistira se na temeljnoj proceni potreba osoba sa autizmom i izradi psihoedukativnog profila deteta i odrasle osobe.

Tretman je prilagođen specifičnostima mišljenja i učenja kod osoba sa autizmom, omogućava im anticipaciju (predviđanje), kao i razumevanje redosleda događaja, poštuje potrebu za rutinom i osigurava uspešnost realizacije zadatka (nema greške i praznog hoda).TEACCH je zasnovan na uvere Suštinska ideja ovog metoda je omogućavanje osobi sa autizmom da dosegne maksimalni nivo samostalnosti u odraslom dobu. To podrazumeva razvijanje adaptivnih i veština komunikacije, pružanje pomoći osobama sa autizmom da shvate svet oko sebe i uspostave adekvatne interakcije u svom okruženju.nju da autizam ima organsku osnovu koja je još uvek nepoznata.

4.HOLDING-METOD:

Zasniva se na ideji da je već postojao poremećaj primarne efektivne veze majke i deteta.Cilj jeste da se čvrstim držanjem deteta uz majku probije barijera detetove povucenosti.

• roditelji drže decu u zagrljaju • insistiranje na kontaktu očima i razmeni emocija • trajanje tretmana varira od nekoliko minuta pa do nekoliko sati tokom dana • prevaziđena terapija

Holding terapija (terapija čvrstog držanja) vraća poremećenu telesnu vezu između majke i deteta. U početku postupak može biti vrlo odbojan za dete no kasnije se ono potpuno opušta i

23

majčin zagrljaj mu postaje ugodan. Majka tokom terapije mora vladati situacijom i pokazati detetu svoju nadmoć.Holding terapija teži obnovi kontakta «čula na blizinu»,kontakta dodirom i kinestezijom,koji su osnova složenijih afektivnih odnosa.

5.SENZORNA INTEGRACIJA:

Podrazumeva procese u mozgu koji obavljaju iskustva, koja su stečena iz čula dodira, vida, sluha...u jedinstvena saznanja, koja se koriste u učenju i reagovanju na okolni svet. Terapija se zasniva na principu podsticanja razvoja nervog sistema i postizanja kontrole nadražaja iz čula kroz razne aktivnosti.Vrši se stimulacija kože i vestibularnog sistema.Cilj ove metode je poboljšati senzornu obradu.Ova metoda obuhvata:

• - ljuljanje (lagano , zabavno i primenjeno kroz igru) - masažu tela i trljanje mekanom hirurškom četkicom

Pritisak treba da bude blag, praćen osećajem udobnosti.Ne postoje pouzdane informacije o tome da senzorna integraciona terapija doprinosi poboljšanju kliničke slike osobe sa autizmom.

6.DNEVNA ŽIVOTNA TERAPIJA (HIGAŠI SKOLA):

Njen glavni princip je uključivanje dece u ”ritam života”, stabilizacija njihovih ”slabih emocija” i kanalisanje neproduktivnog ponašanja u produktivne aktivnosti primenom intenzivnih fizičkih aktivnosti.

Cilj ove metoda je da pomogne deci I mladima sa autizmom da dostignu svoj puni potencijal kroz primenu svakodnevne životne terapije.Ova filozofija veruje da je svrha obrazovanja za svako dete da se nađe da je ono najdragocenije "Bud just precious identity".Ovakvo obrazovanje se postiže preko tro osnovna stuba:

1) snažno fizičke vežbe2) emocionalna stabilnost3) intelektualna stimulacija

Zajedno ovi stubovi predstavljaju temelj cije su jedinice pojedinačno usmerene na deficit.Upravljanje ponašanja kroz svakodnevi životni tretman oslanja se na stvaranje odnosa uzajamnog poverenja između nastavnika i učenika koji je stub ljubavi i razumevanja. Ona se oslanja na razvoj sposobnosti za samoregulaciju gde učenik uči postepeno kroz stukturu,grupnu dinamiku,emocionalnu stabilnost,vežbe,uživanje i učešće u aktivnostima koje čine život zabavnim i drugih učenja tokom programa.Socijalna stabilnost se postiže tako što se koncentriše na snagu deteta,a ne na nepoželjno ponašanje.

7.BEOGRADSKI INTEGRATIVNI METOD (BIM):

Smatraju da je autizam razvojni poremećaj koji je neurobiološki zasnovan i definisan "trijadom" oštećenja (oštećenja socijalne interakcije,verbalne i neverbalne komunikacije i imaginacije).Zasnovan je na obradi intersubjektivnog sveta deteta,uz ostvarivanje komunikacije dete-terapeut kroz komunikaciju prirodnim pokretom hodanja,razmene dodira,predmeta.Takođe,ovaj metod zagovara grupni rad sa porodicom autističnog deteta,radi

24

razumevanja egzistencjalnog problema obolelog deteta i njegove integracije u socijalno okruženje.Ovaj edukativni metod smatra se integralnim terapijskim i rehabilitacionim postupkom iz sledećih razloga:    * obuhvata dete i kao pojedinca i kao člana rehabilitacione grupe. Isto tako obuhvata i dete sa autizmom i njegove roditelje, braću , sestre    * zato što jedinstvenim neuropsihološkim teorijskim stavom obuhvata čitav niz metodskih postupaka koji rade neposrednu praksu BIM-a    * obuhvata rad sa autističnim osobama različitog uzrasta i nivoa sposobnosti

Ovaj metod čine:    * Program za stimulaciju intelektualnih sposobnosti sa posebnim kompjuterskim programom i ekranom osetljivim na dodir    * Program učenja socijalnih veština za osobe sa Aspergerovim sindromom,    * Ekskurzije za adolescente, uz pratnju terapeuta u cilju poboljšanja socijalizacije.

U Beogradu tretmanom autizma se bave sledece institucije:1. U institut za mentalno zdravlje, u okviru Dispanzera za decu i mladinu i hospitalnog odeljenja, sprovodi se psihoterapijski tretman, kao i reedukacija psihomotorike,2. U Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju, sprovodi se individualni program, i grupni tretman za kompletne porodice,3. Na Klinici za neurologiju i psihijatriju dece i omladine, Centar za dnevni boravak i smeštaj dece i omladine ometene u razvoju.

~KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?~

Smatralo se da dijagnoza autizma ne može postaviti pre kraja 3. godine života deteta, medjutim pažljivim ispitivanjem razvoja mogu se uočiti karakteristike koje mogu da upute na autizam i ranije (odsustvo smeha i radovanja majci u prvim mesecima zivota deteta, odsustvo reakcije predvidjanja- ne pruža ruke, odsustvo pažnje- ne reaguje na pokazivanje igračke...)Za postavljanje dijagnoze kod autizma ne postoje nikakve laboratorijske analize, snimanja ili bilo kakav dopunski pregled koji bi mogo dati neki siguran dokaz da li se radi o autizmu.Dijagnozu mogu postaviti isključivo stručnjaci, posmatranjem i prepoznavanje karakteristikau ponašanju deteta. Ponekad je potrebno i duže vreme posmatranja deteta, u različitim situacijama.Za lekare, od velikog su značaja podaci koje daju roditelji, o detetovom ponašanju i razvoju od samog rodjenja. Na autizam prvenstveno treba da posumnjapedijatar u savetovalistu a konačnu dijagnozu da da grupa stručnjaka- psiholog, dečji psihijatar i logoped.

25

~PRIMENA LEKOVA~Lek koji otklanja autizam ne postoji! U praksi se primenjuju nekoliko vrsta lekova koji u manjoj, ili većoj meri ublažavaju ovaj poremećaj. Lekovi koji se koriste utiču na trenutno smirenje deteta, ali autizam kao takav ostaje.Na osnovu saznanja o poremećajima u ponašanju (hiperaktivnost) mogu biti uvedene neke dijete, zbog alergija na odredjene namirnice (veštački šećer, konzervisana hrana...)Postoji i pokušaj lečenja velikim dozama nekih vitamina i minerala.Treba istaći da nijedan od lekova nije dao trajna poboljšanja, iako su naučno potvrdjeni.

~INKLUZIJA DECE SA AUTIZMOM~

#Kako pomoći detetu sa autizmom?

Poticanje normalnog razvoja, samostalnosti i socijalizacije, uz slabljenje negativnih oblika ponašanja (agresije, stereotipije, autoagresije) glavni su ciljevi lečenja, odgoja i obrazovanja, dakle, ukupne rehabilitacije osoba s autizmom. U lečenju autističnog poremećaja primjenjuju se različiti postupci. Stručnjaci se slažu s tim da je najbolji onaj tretman koji je prilagođen određenome djetetu. Većina ustanova za autizam u Europi i SAD-u primjenjuje posebne programe rehabilitacije dece i odraslih osoba s autizmom, koji uključuju edukativno-specijalno-pedagoške pristupe, uz povremenu primenu različitih oblika psihoterapije za decu i roditelje. Što se pre prepozna autistični poremećaj i dete se uključi u odgovarajuću stručnu rehabilitaciju, to su šanse veće. Roditeljima deteta s autizmom preko je potrebno mnogo snage i upornosti da spoznaju kako njihovo dete nije poput druge dece, da ono živi u svom svetu, da se ne razvija. Često se porodica izoluje od društvene okoline, koja ne prihvata autistično dete. Autistično dete traži brigu i pomoć gotovo 24 sata na dan, uz stalno otklanjanje kriznih stanja. Rešenje nije u zatvaranju u vlastitoj porodici. Bez stručnog rada u odgovarajućim slučajevima ne može se pomoći ni osobi s autizmom ni nenoj porodici.

#Prepoznavanje posebnih potreba:Vrlo je značajno da roditelji i vaspitači što ranije prepoznaju indikatoresmetnji kod dece kako bi na vreme mogli pozvati u pomoć stručni tim i uspostavitifunkcionalnu dijagnozu sposobnosti deteta. Rana dijagnoza je uslov zaefikasno sprečavanje hendikepa. Osimtoga, vrlo je opasno da vaspitači ili roditelji samostalno izvode dijagnozu, dasami daju ocene o onesposobljenju ili hendikepu. *Kako pomiriti ove dve krajnosti?Vrlo jednostavno: dobro je da laici prepoznaju simptome poremećaja, alivažno je da ne preuzmu ulogu lekara, specijalnog pedagoga, psihologa i čitavogtima koji je ovlašćen za ovakvu dijagnostiku.

26

#Značaj rane inkluzije:

Socijalna prihvaćenost je jedna od najbitnijih pretpostavki srećnog i uspešnogživota. Uobičajeno je da se kod nas roditelji nosesa problemima svoga deteta sve do polaska u školu, a nije redak slučaj daroditelji kriju onesposobljenje i hendikepiraju dete sve do trenutka kada onopolazi u školu. Pri polasku u školu vrši se testiranje sve dece da bi se procenilenjihove sposobnosti i predznanje. To je trenutak kada roditelji moraju da sesusretnu sa realnošću, da saslušaju mišljenje i preporuke stručnjaka, da prihvatepredlog za komisijski pregled tima za kategorizaciju. Neki od tih roditelja nisusvesni koliko je značajno da njihovo dete bude u društvu vršnjaka, da iskusivršnjačke kontakte ma koliko oni bili ugodni ili neugodni.Izolujući svoju decu od vršnjaka, roditelji im čine lošu uslugu obezbeđujućisocijalnu odbačenost i izolovanost za njih. Spontana vršnjačka igra često može razrešiti probleme deteta koji su izvan dometa odraslih. Osim toga, istraživanje je pokazalo da vršnjački kontakti vodeka spontanoj igri i uspostavljanju prijateljskih odnosa među decom. Ne treba zazirati od rizika vršnjačkih konflikata jer su oni sastavni deo igre ali i uslov zdravog odrastanja. Ono što detetu sa posebnim potrebama može pružiti vršnjačko okruženje ne može nadoknaditi ni najveća ljubav i pažnjaroditelja. Postoji bezbroj razloga koji stoje na strani potrebe da dete sa posebnimpotrebama uključimo u vršnjački kolektiv.Socijalna prihvaćenost ili odbačenost dece od strane vršnjaka zavisi od nivoai kvaliteta interakcije koju može ostvariti dete sa posebnim potrebama,pokazala su istraživanja. Nije lako pridobiti dečji kolektiv da prihvatinekomunikativnog vršnjaka sa posebnim potrebama. Socijalna prihvaćenost na predškolskom uzrastu ima ključnu važnost za razvoj deteta, a za dete sa posebnim potrebama ima izuzetan značaj jer se radi o periodu razvoja u kome dete stiče prve predstave o identitetu,kada prihvata sebe, svoje mane i vrline, kada intenzivno razvija svojekomunikacione sposobnosti. Socijalno prihvaćeno dete ne mora biti nominovano kaoprijatelj od strane ostalih ali je vrednovano kao prihvatljivo.

*Koje su pretpostavke socijalne prihvaćenosti za predškolce? To su u prvom redu četiri svojstva predškolaca:

1) svest o vršnjacima i zainteresovanost za njih,2) komunikacione sposobnosti,3) spremnost uključivanja u igru i4) uspostavljanje prijateljskih odnosa sa vršnjacimaSvako od ovih svojstava se uči i razvija – što ranije počnemo, to boljeza dete. Istraživanje je pokazalo da se preko uspostavljanja individualnihprijateljstava mogu razvijati i ostale pretpostavke za socijalnu prihvaćenostpredškolacaKako pomoći deci sa posebnim potrebama (individualizacija deteta):1) Programske sadržaje iz nastavnog plana i programa prilagoditi detetu saposebnim potrebama. Ukoliko proceni da dete ne može savladati dati sadržaj,vaspitač može predvideti individualizovanu ulogu u radu na gradivu.Individualizacija ne podrazumevaset "čarobnih" mera koje će dete sa posebnim potrebama osposobiti dasavlada isti nastavni plan i program kao ostala deca.2) Metode i postupke nastavnog rada prilagoditi detetu sa posebnim potrebama.Ovo je moguće uraditi bez štete za drugu decu jer se podrazumeva da ćeu grupi raditi i stručni saradnik pored vespitača. Postoji niz sadržaja i nastavnih situacija da se individualizacija za dete sa posebnim potrebama može rešiti i bez prisustva stručnog saradnika. Takav slučaj je kada se radi na sadržaju na kome ovo dete ima prednostili pokazuje dovoljan nivo sposobnosti da radi sa drugom decom.3) Predvideti niz uloga i zadataka koje dete sa posebnim potrebama može

27

savladati i na taj način biti član male grupe i grupnog kolektiva. Na primer, privrednovanju postignuća male grupe, vaspitač može predvideti da svako deteosvaja po jedan bod ako ispuni svoj zadatak a pri tome dati individualizovanzadatak sa posebnim potrebama, tako da se i ono oseća važnim u uspehu grupe.Ovdje će vešt vaspitač ili saradnik predvideti određenu dozu pomoći od straneostalih članova male grupe, kako bi se dete sa posebnim potrebama osećalouvaženim i punopravnim članom kolektiva. Vaspitač ne treba da brine to štoće ovi individualizovani zadaci biti ispod svih standarda – važna je socijalizacija,osećaj pripadanja i prihvaćenosti isto toliko koliko i napredak na određenim sadržajimama koliko on bio simboličan.4) Jedna od najvažnijih pretpostavki individualizacije za decu sa posebnimpotrebama sastoji se u pronalaženju funkcionalnih prednosti i sposobnosti kojeova deca često poseduju u manje ili više izraženoj formi.Na primer, ukolikoima izražene muzičke sposobnosti, vaspitač može prirediti muzičkeaktivnosti na kojima će ovo dete imati posebnu ulogu, biti zviezda i pokazatisvoju sposobnost.5) Individualizacija za djecu sa posebnim potrebama podrazumeva niztehničkih rešenja i uslova kao i materijalnu podršku, od pribora za rad, do kretanja,sedenja, posebnih uređaja i slično. Osim toga, prisustvo stručnog saradnikau grupi predstavlja najčešće ključ individualizacije za ovu decu.

Sposobnosti dece sa autističkim problemima najčešće su prosečne, tako daih nikako ne treba isključivati iz tedovnih vrtića i škola,ukoliko nemaju još neko onesposobljenje.Rani pedagoški tretman daje visoke rezultate, pa je rano otkrivanjeautizma izuzetno značajno.

*Kako pedagoški postupati sa decom koja imaju autističke simptome? Za ovu decu svaki socijalni zadatak može predstavljati traumu, jer oni se "genetski"

plaše drugih. Njihov strah od socijalnih kontakata je podsvestan i često jačiod socijalne promocije kao nagrade. To ne znači da njima nije stalo do socijalnepromocije. Oni žele socijalnu promociju, ali je strah od socijalnih kontakata jačiod ove želje. Dakle, ako vaspitač ukloni ovaj strah, ostaje socijalna promocijakao snažan motivator za ovu decu.

Treba poći od teze da ova deca nisu mentalno retardirana niti se radi o duševnom oboljenju, već da je u pitanju hormonalni poremećaj koji se dobrim pedagoškim delovanjem može ublažiti iliprevazići. Važno je da vaspitači ublaže ili uklone strah autističnog deteta odvršnjačkih kontakata.

Komunikacija sa detetom• Budi strpljiv.• Budi konkretan - izbegavaj nejasne i neodređene termine kao što su: kasnije, možda, zašto si to uradio?• Izbegavaj idiome, dvostruka značenja (dvosmislenost) i sarkazam.• Raščlani zahtev na manje korake (ako je to neophodno za razumevanje).• Gledaj i slušaj pažljivo i uvažavaj odgovore.• Odgovori pozitivno na pokušaj (potvrdi, ohrabri...).• Ohrabruj pitanja i dečiji izbor uvek kada je moguće.• Unapređuj komunikaciju sa detetom.• Koristi gestove, modelovanje i pokazivanje sa verbalizacijom.• Posebno privuci pažnju vizuelno, verbalno ili fizički.

28

Socijalna podrška• Zaštiti dete od zastrašivanja i zadirkivanja.• Razvijaj drugarski sistem, prijateljske odnose na svakom času.• Planiraj situacije saradnje (podeli uloge za grupni rad) kako bi svi mogli da učestvuju i situacije u kojima ćedete pokazati šta može i ume da uradi.• Vežbaj specifične veštine tokom prirodnih aktivnosti sa vršnjacima.• Struktuiraj aktivnosti sa definisanim ulogama.• Fokusiraj se na socijalni proces (dešavanja u grupi) radije nego na ishod ili proizvod.• Posebno poučavaj, probaj, treniraj, vežbaj i modeluj socijalne veštine u prirodnom okruženju: pregovaranje, odbijanje, odgovaranje, uključivanje, strpljenje, zahvaljivanje, davanje komplimenata, prihvatanje drugačijeg mišljenja, prihvatanje tuđeg uspeha, nadoknada štete, druženje, preuzimanje vođstva, sposobnost da se sledi tuđa ideja, tolerisanje monotonije...• Pomozi deci da pronađu zajednički interes.• Vaspitač odlučuje ko će rešavati problem ili voditi proces rešavanja problema.• Koncentriši se na promenu neprihvatljivog ponašanja i ignoriši ga.

Okruženje i dnevni raspored (rutina)• Obezbedi poznato i sigurno okruženje.• Obezbedi lični prostor u učionici, resursnoj sobi ili u nekoj drugoj sobi za relaksaciju.• Redukuj sve što može da ometa čula i nepotrebno skreće pažnju (buka, neprijatni mirisi, svetlo).• Ponudi čvrstu dnevnu strukturu (rutinu).• Izbegavaj iznenađenja, pažljivo pripremi prelazak iz jedne u drugu posebnu aktivnost, promenu rasporedaili bilo koju drugu promenu.• Minimalizuj promene.• Razgovaraj tokom stresne situacije ili izvedi dete iz stresne situacije.

Predstavljanje sadržaja• Predstavi sadržaje što očiglednije: pokaži, napiši, demonstriraj, koristi fotografije, slike, dijagrame, objekteiz okruženja, kalendare, mape, karte, audio i video materijale...• Raščlani instrukciju na male korake.30• Obezbedi mogućnost ponavljanja i vežbanja.• Koristi mogućnosti vršnjačkog poučavanja.• Primeni učenje u realnim situacijama.

Procena i pravila• Prilagodi težinu zadatka.• Prilagodi oblik pitanja.• Naglasi tekst (posvetli da bude uočljiviji).• Skrati.• Ponudi alternativnu aktivnost.• Budi dosledan u očekivanjima.

29

• Izvežbaj format pitanja pre testiranja - kroz probe (vežbe).• Obezbedi dovoljno vremena.

Vaspitač u inkluzivnoj grupi: • prihvata različitosti;• posmatra dete, a ne njegovu ometenost ili posebnu obrazovnu potrebu;• veruje da su sličnosti među decom mnogo važnije nego njihove individualne razlike;• koristi metode koje su prilagođene individualnim potrebama deteta;• pribegava modifikacijama koje su jednostavne i jeftine;• nastoji da uskladi prava deteta sa smetnjama u razvoju sa interesima, ciljevima i mogućnostima njihovihroditelja ili staratelja;• osigurava odgovarajuće mesto u prostoriji za dete sa smetnjama u razvoju i stvara uslove da ga sva deca čuju i vide;• održava mirnu i svrhovitu atmosferu u kojoj ni deca ni vaspitači nisu izloženi prevelikom stresu;• obezbeđuje da deca sa smetnjama budu sastavni deo grupe;• kreira atmosferu prihvatanja u kojoj sva deca nude i dobijaju pomoć;• ne poredi decu;• fleksibilan je;• ne prati rigidno nastavni plan i program i pažljivo odgovara na proces učenja u svojoj grupi;• nudi dodatnu pomoć, onda kada je potrebna pojedincu ili maloj grupi, ali je ova dodatna pomoć ograničena i nenametljiva i povlači se čim proceni da više nije potrebna;• nalazi kreativne načine da uključi svu decu u sve aktivnosti;• koristi brojna jeftina vizuelna pomagala kao i drugi materijal prilagođen potrebama dece;• pronalazi različite načine da proceni i zabeleži napredak deteta.

Vaspitač u inkluzivnom okruženju kreira individualni obrazovni plan zajedno sa drugim članovima tima i:• pruža pomoć drugome;• konsultuje se i pregovara;• postiže saglasnost;• menja uloge;• učestvuje u zajedničkom radu.

Prikaz različitih gledišta u uključivanju deteta sa posebnim potrebama u redovne vrtiće i škole:

Stereotipno gledišteo deci sa posebnim potrebama

Gledište oslobođeno stereotipao deci sa posebnim potrebama

Smetaju ostaloj deci u grupi/razredu. Treba da budu u grupi/razredu sa ostalom decom.

Vaspitači/nastavnici redovnih vrtića/škola ne mogu im pomoći.

Vaspitači/nastavnici redovnih vrtića/škola mogu pomoći ovojdeci posebno ako se usavršavaju

Aktivnosti/nastavu nije moguće držati kako treba ako u grupi/razredu imate dete sa

Uz humane pretpostavke inkluzije, u vrtićima/školama

30

posebnim potrebama. možemo imati i decu sa posebnim potrebama.

Specijalna škola je korisnija za decu saposebnim potrebama nego redovna.

Redovna škola je korisnija za decu sa posebnim potrebama i možemo kombinovati rad ovedve institucije.

Redovna škola je trauma za dete sa posebnim potrebama.

Redovna škola treba deci sa posebnimpotrebama da ih socijalizuje, uvede u život.

Inkluzija ukida specijalne škole. Specijalne škole se drugačije organizuju iuspostavljaju bolju vezu sa redovnim

#Zašto inkluzija?Postoji mnoštvo razloga za inkluzivno obrazovanje.Osnovni razlozi nalaze se u oblasti ljudskih prava kao i prava na obrazovanje na kojima počivaju međunarodni dokumenti, koje je i naša zemlja ratifikovala. Najvažniji od njih su:– Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima (1948.)– UN Konvencija o pravima deteta (UN 1989.)– Saopštenja iz Salamanke/Okvirni principi za delovanje (1994.)– Standardna pravila UN o izjednačavanju mogućnosti za ometene osobe (1993.)– Svetski forum o obrazovanju za sve i Okvir za delovanje, (Dakar 2000.)– Milenijumska deklaracija UN (2002.)– Konvencija UN o pravima ometenih osoba (april 2006.)Navedeni dokumenti promovišu uključivanje sve dece u sistem obrazovanja, ali i unapređivanje svih sistema obrazovanja kako bi se uključila sva deca, bez obzira na individualne razlike i teškoće.Domaći dokumenti koji promovišu inkluziju su:- Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2003.)- Strategija za smanjenje siromaštva – Vlada Republike Srbije (2003.)- Nacionalni plan akcije za decu - Savet za prava deteta RS (2004.)- Strategija MPS za period 2005 – 2010 (maj 2005.)- Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006.)Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predstavlja dobru osnovu za dalje uređivanje oblasti obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, jer već u članu 2. garantuje dostupnost i jednake mogućnosti za obrazovanje sve dece.Tu su i ekonomski i socijalni razlozi. Ekonomski razlozi leže u činjenici da su škole u kojima se obrazuju sva deca, finansijski isplativije od održavanja kompleksnog sistema specijalnih škola, dok se socijalni razloziuglavnom odnose na sledeće činjenice :- Zajedničko školovanje dovodi do promena stavova prema različitosti.- Stvara se osnova za društvo u kome svi ljudi žive zajedno u miru.- Razlike među ljudima su prirodne, doprinose bogatstvu svake zajednice i treba ih ispoljitii u školama.

~PORODICA DETETA SA AUTIZMOM~

31

Psihološki tretman dece i roditelja je veoma povezan, stresna priroda simptoma autizma utiče na porodične odnose, kao što i način na koji porodica reaguje utiče na dete. Roditelji pre svega imaju potrebu da razumeju prirodu problema svog deteta, postojeće tretmane, kao i njihovo uključivanje u tretman.Ovakav način rada može biti pojedinačno sa roditeljima jednog deteta sa autizmom, ili pak grupnim sastancima na kojima se razgovara o temama koje su izabrali roditelji:

problemi ishrane, problemi spavanja, učenje novih veštima...Ovi sastanci imaju za cilj da roditeljima pruže podršku u prihvatanju života u kome se nalaze, i angažovanju u održavanju životnih uslova svog deteta sa autizmom. Proces prihvatanja stanja svog deteta je dugotrajan. Roditelji, kao i stručni saradnici, mogu da pomognu detetu sa autizmom. Treba da prihvate svoj “zivotni zadatak”. Dete sa smetnjama zahteva ogromno vreme koje mu se posvećuje, ali ukoliko ima brata ili sestru roditelj treba obratiti pažnju i na njih. Jer toj zdravoj deci, brat ili sestra sa smetnjama mogu ugroziti samopoštovanje, pomislivši da ga okolina gleda kao obeleženog životnim neuspehom svog brata ili sestre. Što može dovesti do agresivnog ponašanja, povlačenja u sebe...

~ Povelja o pravima osoba s autizmom ~ Osobe s autizmom trebaju imati ista prava i povlastice kao i cela europska populacija, na primren način i u najboljem interesu osoba s autizmom.

Ta prava treba unaprijeđivati, zaštićivati i pratiti prikladnim zakonodavstvom svake države.

Prezentovano na 4. kongresu Međunarodnog udruženja Autism-Europe, Den Haag, 10. maja 1992.

1. PRAVO osoba s autizmom na slobodan i ispunjen život do granica njihovih mogućnosti.2. PRAVO osoba s autizmom na pristupačnu, nepristrasnu i tačnu dijagnozu i procenu.3. PRAVO osoba s autizmom na dostupno i primereno obrazovanje.4. PRAVO osoba s autizmom (i njihovih zastupnika) na uključivanje u donošenju svih odluka

koje utiču na njihovu budućnost; želje pojedinca se moraju, koliko je to moguće, utvrditi i poštivati.

5. PRAVO osoba s autizmom na pristupačno i dolično stanovanje.6. PRAVO osoba s autizmom na opremu, pomoć i usluge podrške neophodne za njihovo

puno produktivno življenje s dostojanstvom i nezavisnošću.7. PRAVO osoba s autizmom na prihod ili nadoknadu za nabavu odgovarajuće hrane, odeće,

smeštaja i zadovoljavanje drugih životnih potreba.8. PRAVO osoba s autizmom da učestvuju, koliko je to moguće, u razvijanju i upravljanju

službama koje pružaju usluge za njihovu dobrobit.9. PRAVO osoba s autizmom na primereno savetovanje o njihovom fizičkom, mentalnom i

duševnom zdravlju; što uključuje pružanje primerenog tretmana i lečenja vođenog najboljim interesom pojedinca uz primenu svih mera zaštite.

10.PRAVO osoba s autizmom na smisleno zaposlenje i stručno osposobljavanje bez diskriminacije ili stereotipa; osposobljavanje i zaposlenje treba biti u skladu sa sposobnosti i izborom pojedinca.

11.PRAVO osoba s autizmom na pristupačan prevoz i slobodu kretanja.12.PRAVO osoba s autizmom da učestvuju i koriste kulturu, zabavu, rekreaciju i sport.13.PRAVO osoba s autizmom na ravnopravan pristup i korišćenje svih mogućnosti, usluga i

aktivnosti u zajednici.14.PRAVO osoba s autizmom na seksualne i druge odnose, uključujući i brak, bez

iskorišćavanja i prisile.

32

15.PRAVO osoba s autizmom (i njihovih zastupnika) na pravno zastupanje i pomoć,na punu zaštitu svih građanskih prava.

16.PRAVO osoba s autizmom na slobodu od bojazni ili pretnji neopravdanim tamničenjem u psihijatrijske bolnice ili neke druge restriktivne ustanove.

17.PRAVO osoba s autizmom na slobodu od fizičkog zlostavljanja i zanemarivanja.18.PRAVO osoba s autizmom na slobodu od farmakološke zloupotrebe i pogrešne primene

lekova.19.PRAVO pristupa osobama s autizmom (i njihovim zastupnicima) svim informacijama

sadržanim u njihovim ličnim, medicinskim, psihološkim, psihijatrijskim i edukacijskim dosjeima.

LITERATURA:-Stanković Đorđevic Mirjana,(2002),″ Deca sa posebnim potrebama″,izdavač-Viša škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Pirotu-Glumbić Nenad,(2006), ″Odrasle osobe sa autizmom″,izdavačka agencija ″Grad″-Suzić Nenad,(2008), ″Uvod u inkluziju″,XBS Banja Luka-Lazor Mirjana,Marković Slavica,Nikolić Snežana,(2008), ″Priručnik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju″,novosadski humanitarni centar (NSHC)-www.autizam.info-sr.wikipedia.org-www.stetoskop.info-www.medicina.hr-www.autizam.org-www.autizambg.org.rs-www.charobnjak.net-www.centarbgd.org.rs-www.logoigrica.com-www.er.rs-www.doktor.rs-www.autizam.net-www.autism.com-www.autism-societe.org-www.drselakovic.rs

33