VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

POSLOVANJE HOTELSKIH PREDUZE ĆA

II POSLOVNA OREIJENTACIJAHOTELSKIH PREDUZEĆA

dr Georgi GENOV

PROMENE U POSLOVNOJ OREIJENTACIJI HOTELSKIH PREDUZE ĆA

Razvoj turizma u proteklih šest decenija doveo je do velikih promena u poslovnoj orijentacijihotelskih preduzeća

,, Globalizacija predstavlja savremenu tendenciju na svetskom tržištu, koja je u osnovi generator rasta trgovine proizvoda i usluga, porasta prekograničnih investicija i kretanja ljudi ”

Dva područja su posebno značajna za promenu orjentacije hotelijerska preduzeća:

• orjentacija na međunarodno poslovanje i

• prilagođavanje svih aktivnostima tražnje domaćem i međunarodnom tržištu.

1. Promene u poslovnoj orijentaciji hotelskih preduzeća

1. Orijentacija na međunarodno poslovanje

- je svojstvena svim preduzećima- 50ih – 2011 putovanja povećana 40puta- 50ih – 2011 putovanja povećana 40puta- prihod 450 puta- zbirno10 - 11 hilljada USD u međunarodnom i domaćem turizmu- 67% ukupnog ugostiteljskog prometa ostvari grupa sedam (G7)

2. Prilagođavanje svih aktivnosti preduzeća zahtevima

tražnje i upšte tržišnim tendencijama:

- proširivanje asortimana usluga- unapređenje tehnologije u funkciji poboljšanja kvaliteta usluga

- uvođenje kompjuterske tehnologije- uvođenje kompjuterske tehnologije- organizacione promene-horizontalno i vertikalno- znaćajno poboljšanje u domenu prodaje

Dva različita koncepta poslovne orjentacije: - samostalni / nezavisni hoteli- hotelski lanci

Samostalni / Nezavisni hoteli :

• hoteli nisu vezani uz neki hotelski sistem,

• samostalno i nezavisno vode svoju poslovnu i marketinšku politiku,

• politiku prodaje i cene i

• zauzimaju svoju specifičnu nišu na turističkom tržištu.• zauzimaju svoju specifičnu nišu na turističkom tržištu.

• primenjuju opšte poznate standarde,

• poštuju nacionalne pravilnike o kategorizaciji,

• nemaju neke međunarodne priznate standarde (brand).

• nastup na tržištu je samostalan,

• osnov tržišnog nastupa jesu stalni gosti.

- Hotelski lanci – sistem povezanih hotela s prepoznatljivim imenom i zagarantovanim standardom, iza kog stoji tržišno poznato ime (brand).

Karakteristike samostalnog hotelijerstva su :

- Postoji jedinstvo između vlasništva/kapitala iupravljanja firmom ili jedinstvo zakupca i poslovnogrukovodstva.

- Vlasnik ima apsolutnu odgovornost, rizik i jemstvo za- Vlasnik ima apsolutnu odgovornost, rizik i jemstvo zauspeh ili neuspeh firme.

- Oni dominiraju u donjem i srednjem nivou kvaliteta i cena.

- Uglavnom su to mala i srednja preduzeća.

SAMOSTALNO HOTELIJERSTVO

• Kada se govori o SAMOSTALNOM HOTELIJERSTVU, pod tim podrazumevamo zbir subjekata koji su u vlasništvu pojedinaca i kojima upravlja ili vlasnik ili neko iz familije.(porodična firma).To su pre svega VLASNIČKI I ZAKUPNI SUBJEKTI.

Samostalno hotelijerstvo je najkarakterističnije za zapadni deo • Samostalno hotelijerstvo je najkarakterističnije za zapadni deo Evrope

Prednosti samostalnog hotelijerstva :

• Celokupna dobit pripada vlasniku.

• Samostalnost donošenja odluka, mogućnost da znanje dođe do izražaja.

• Preduzeće je pod jakim uticajem vlasnika , vlada familijarna atmosfera.familijarna atmosfera.

• Hotel se odlikuje malom hijerarhijom i velikom fleksibilnošću.

• Direktni kontakt sa gostom omogućava brzu reakciju na gostinjske želje i visok nivo individualnosti.

• Lično prisustvo i zalaganje hotelijera u hotelu je za gosta često znak kvaliteta.

Mane samostalnog hotelijerstva :

• Neograničena povezanost i moć.• Neograničena povezanost i moć.• Vlada situacija "sam protiv svih" podela zadataka nije

moguća.• Hotelijer je preopterećen dnevnim obavezama, ne

ostaje vremena za strategijske ciljeve.• Opterećenost porodice sobzirom da faktički ne postoji • Opterećenost porodice sobzirom da faktički ne postoji

radno vreme.• Slabosti sopstvenog kapitala, poteškoće da se aktivira

kapital ili ograničene mogućnosti kreditiranja, problemi za davanje kreditnih garancija kao i opasnost od dugova .

• Često nedostaje znanje prilikom rukovođenja.• Problemi prilikom nasleđivanja.

2. MEĐUNARODNI HOTELSKI LANCI

• To su hoteli nacionalnih ili internacionalnihhotelskih društava odnosno konpanija,njihove pravne forme su različite kao injihove pravne forme su različite kao iforme upravljanja ali zato imaju jednujedinstvenu koncepciju sve u smislusleđenja jedne marke (brenda).

Hotelski lanaci se pridržavaju nekih globalnih

strategija u poslovanju karakterističnih za sve

lance, od kojih su najvaznije:

• sva trzista su vazna za plasman hotelskih usluga

• hotelske usluge trebaju biti standardizovane

• lokacija hotelskog objekta najznačajniji je element poslovnogprocesalokacija hotelskog objekta najznačajniji je element poslovnogprocesa

• poslovni su nastupi jedinstveni

• dobavljaci nisu lokacijski limitirani

• kanali prodaje su sinkronizirani i

• organizaciona struktura hotelsog lanca je integrisanamreža koja osigurava minimalne troškove komunikacijeizmeđu organizacionih jedinica s obzirom na dislociranost.

Karakteristi čne osobenosti hotelskih lanaca- su:

� Hoteli su povezani kapitalom, organizaciono i pravno.

� Ekonomska nezavisnost hotela je skroz ili delom ograničena

� Hoteli u lancu mogu egzistirati kao Vlasnički subjekti, zakupni, franšize ili po menadžmentskom ugovoru.zakupni, franšize ili po menadžmentskom ugovoru.

� Hotelom rukovodi menadžer ili generalni menadžer , koji račune polaže vlasniku.

� Dolazi do razdvajanja kapitala/vlasništva i upravljanje na jednoj strani i menadžment na drugoj strani.

Iz priloženog dolazimo do zaključka da u lanac-hotelijerstvu postoji tipično povezivanje funkcija.

Faktori formiranja hotelski lanaca

1.) Eksterni faktori

a.) ekspanzija tražnje za hotelskim uslugama u svetu

b.) potreba da se ubrza razvoj u pojedinim regionima.

- Inter-Continental Hotels Corporation osnovan1946 godine osnivač aviokompanija Pan Amosnivač aviokompanija Pan Am

- Hilton Hotels Corporation OBEZBEDIO UGOVOR O MENADŽMENTU prvim velikim hotelom u Portoriku

2.) Interni faktori

- svako hotelsko preduzeće potencijalno preferira za međunarodnim poslovanjem

INTERNI FAKTORI

• Opredeljeni su interesima konkretnog preduzeća

• Interni faktori koji opredeljuju početak međunarodnog poslovanja i uveka su rezultat strategijskog pristupa koji mora da obuhvate tržišne (marketing / potrošač) i organizacione aspekte(marketing / potrošač) i organizacione aspekte

• Kvalitet usluga

• Efikasnost

Ciljevi i faktori poslovanja u međunarodnomhotelskomlancu

• Početni ciljevi eksterni i interni faktori

• Dalji razvoj svakog lanca donosi promene i u ciljevima i u faktotorima koji bitno opredeljuju poslovanje i sam razvoj:

- STRATEGIJSKI I FAZNI KARAKTER

- VIŠESTRUKI

MEĐUNARODNI HOTELSKI LANCI

• Korporativni lanci

• Dobrovoljni lanci/udruženja

• Upravljačke kompanije( kompanije za menadžment)

DOBROVOLJNI HOTELSKI LANCI/ udruženja-koperacije-konzorcijum/

• Zasnivaju svoju aktivnost na pružanju usluga

globalnog marketinga i rezervacija nezavisnim

hotelima i korporativnim lancima naročito

onima nacionalnog karakteraonima nacionalnog karaktera

Dve vrste dobrovoljnih lanaca:

• Oni koji okupljaju male familijarna hotele i

• One u kojima su okupljeni luksuzni hoteli

Osnovne aktivnosti dobrovoljnih lanaca

1. Prodaja i rezervacioni sistem

2. Oglašavanje i ostale promotivne aktivnosti

3. Saradnja sa aviokompanijama i turoperatorima3. Saradnja sa aviokompanijama i turoperatorima

4. Ostale usluge dobrovoljnih lanaca

(savetodavne, poboljšanje standarda, pomoć u

podizanju kategorije hotela, pomoć u obuci…)

Funkcionisanje dobrovoljnih lanaca-konzorcijuma se obezbeđuje kroz

• Uslove kojima se stiče svojstvo člana

- Uslov prihvatanja kontrole kvaliteta kroz inspekcijski

nadzor sprovodi jednom ili dva puta godišnjenadzor sprovodi jednom ili dva puta godišnje

- Finansijske uslove

- pravi izbor članova kooperacije,- ime kooperacije,- uspostavljanje USP jedinstvenog prodajnog sistema,

PRILIKOM PRAVLJENJA KOOPERACIJOM potrebno je

obratiti pažnju na:

- uspostavljanje USP jedinstvenog prodajnog sistema,- jedan profesionalni mendžment sa POSLOVNIM FORMAMAorganizovanja kooperacije,

- dovoljan budžet za marketing kooperacije,- izbegavanje "društvenog" mentaliteta.

5. KORPORATIVNI HOTELSKI LANCI

• Korporativni lanci se idetifikuju po jakoj marki (markama) hotela.-kvalitet, cena,način pružanja usluga)

• Markom ili markama mogu da upravljaju sami ili angažuju kompanije za menadžment

• Najveći korporativni lanci razvijaju više marki• Najveći korporativni lanci razvijaju više marki

HOTELSKI BREND

• Pod HOTELIJERSKIM BRENDOM , podrazumevaju se hotelska društva i grupe hotela koji :

- imaju više od četiri hotela- od kojih je najmanje jedan u domicilnoj zemlji- od kojih je najmanje jedan u domicilnoj zemlji- koji ima svoju sopstvenu strategiju Brenda sa kojom deluju na domaćem i međunarodnom tržištu i koje je prikazano i putem imena hotela.

Značaj marke

• Potrošači lakše identifikuju proizvod ili uslugu

• Marka jasno ukazuje na kvalitet

• Marka ne stvara samo predstavu imidž o proizvodu ili usluzi već o celom preduzećuusluzi već o celom preduzeću

• Posedovanje marke stvara prestiž određenom proizvodu ili usluzi

• Jedna marka se može koristiti za prodaju čitave linijeusluga npr Holiday Inn

• Marka pospešuje ulazak na nova tržišta

Brendiranje omogućava hotelskoj kompaniji da napravi koncept u umu potrošača

• INTERCONTENTALS HOTELS GROUP

• Inter Continental Hotels & Resorts• Crowne Plaza Hotels & Resorts• Hotel Indigo

• HILTON• Conrad Hotels

• Doubletree

• Embassy Suites Hotels

• HamptonInn• Hotel Indigo• Holiday Inn Hotels & Resorts• Holiday Inn Express• StaybridgeSuites• Candlewood Suites

• HamptonInn

• Hamtpon Inn & Suites

• Hilton Garden Inn

• Hilton Hotels

• Homewood Suites by Hilton

RAZVOJ TRENDOVA KOD TRAŽNJE

• Porast fleksibilnosti i kratkoro čnosti• Rastući nivo očekivanja• Trend za jeftinijim putovanjem• Smanjena želja za rizikom tokom putovanja• Smanjena želja za rizikom tokom putovanja• Povećana potreba za doživljajima tokom putovanja• Promene se dešavaju u poslovnom turizmu, posebno u

oblasti dnevnog i kongresnog turizma • Sve veća diferencijacija i individualizacija zahteva• Veliko turisti čko iskustvo i pojava zasićenja utiču na

tražnju

Razvoj trendova na strani ponude

• PRETICANJE PONUDE, ponuda se razvije i spremi pre nego tražnja.To se vidi, smanjenim opterećenjem i agresivnijom politikom cena.

• Sa takozvanom ,,naprednom ,, koncentracijom sa većim • Sa takozvanom ,,naprednom ,, koncentracijom sa većim firmama,

• Ekspanzijom hotelskih lanaca i kooperacija,stvaranjem saveza,Joint Ventures,Co-Brendranja a sve to povezano sa procesima na tržištu.

• Težnja ,,biznis” - hotelijera ka "odmor"- hotelijerstvugde se pokušava napraviti "druga stajaća noga“

• Aktivnosti hotelskih kompanija u oblasti TAJM ŠERINGA.

• Sve veće razdvajanje kapitala i menadžmenta.

• TAJM ŠERING- DEFINICIJA

HOLLOWAY: TIMESHARING je šema po kome jedan HOLLOWAY: TIMESHARING je šema po kome jedan apartman ili kuća se prodaje se pravo na vremenski period korišćenja u toku godine od jedne nedelje dve ili više nedelja.

Segmentacija tržišta i politika marke

(brenda)

• Segmentisanje tržišta znači da se hotelsko tržište naosnovu tražnje diferencira na jasno definisanesegmente tržišta.segmente tržišta.

• Za svaki segment pojedinačno, razvijaju se različitihotelski produkti i to kao Marka (Brend), posebnouspostavljeni koncepti za tačno definisanu ciljnu grupu– gostiju. Tu je reč o hotelijerstvu marki (brendova).

Prednosti hotelskih lanaca:

• Razmišljanje da je ekonomski interes ima primarnu prednost.• Poslovni rizik može se raspodeliti u lancu.• Zbog veličine preduzeća postoje mnogobrojne prednosti

racionalizacije. Standardizacija kvaliteta usluga je lakše izvodljivanego kod individualnih hotela.Samimtim je i produktivnost boljaštonaravnodovodifinansijskuprednost. štonaravnodovodifinansijskuprednost.

• HOTELI iz lanca imaju na raspolaganju stepenovani menadžment(Top – Middle - Lower management), koji je u stanju dapreraspodelomrešava menadžmentske zadatke.

• Centralizacijom važnih poslovnih funkcija (npr. kupovina, marketing, ispitivanje tržišta, računovodstvo /kontrola i budžet) moguće je stvoriti uslove koji dovode do racionalizacije i uštede.

• Problemi sa personalom se mogu bolje i efikasnije rešavati (npr.rotacija-, odmor-, motivacija ljudstva i ruk. struktura)

• Mogućnost prodaje, zahvaljujući veličini lanca i posedovanju sopstvenog sistema rezervacije mnogo je veća i povoljnija (jeftinija), nego kod individualnih - hotela

• Hoteli koji su u lancu profitiraju na imidžu koji ima dotičnilanac

Negativne pojave u hotelskim lancima :

• kruta hijerarhija može izazvati poteškoće,

• gubitak na individualnosti povezan sa

nedostatkom lične atmosfere u hotelu,nedostatkom lične atmosfere u hotelu,

• opasnost negativnog transfera imidža

između hotela jednog lanca.

HVALA NA PAŽNJIHVALA NA PAŽNJI