Kroz simboliku nakita može se sagledati presek jednog odredjenog staleža ili čitsvog društva kao nosioci političke moći a korz skupocenost njegova ekonomska snaga.

Počelice I VenciSlužili su za ukrašavanje glave. Brojan je nakit od plemenitih metala, dragog kamenja I prave se krune, soje, kape, počelice, venci, igle. Simboliku vlasto I dostojanstva čine krune I venci. Uglavnom su sastavni deo ženske mode. Razliku izmedju počelice I venca tj dijademe čini način na koji su nošeni. Počelica je ukras na čelu a venac oko glave pri čemu ova imaju podlogu od kože ili neke tkanine. Nekad se venac vezivao na potiljku.U istorijskim izvorima imamo pomen zbirke gospođe Jelene, ćerka kenza Lazara koja je sadržala dva venca od kojih je jedan na crvenom bračinu sa 10 crvenih I 6 plavih dragih kamenja okovanih zlatom I 230 zrna bisera na njemu I svilenu maramu sa prišivenim biserima. Ilustracija skupocenih primera je portret Marije u crkvu sv.Bogorodice u Malom gradu u persi.Ova vrsta nakita je dosta jednostavne gradje jer je sačinjena od malog broja pločica izmedju 2 I 10 za koje se predpostavlja da su bile ukrašene na sredini trake I tako ukrašavale čelo. Počelice uglavnom potiču iz ženskih grobova. Sačinjene su od tankih I sitnih pločica koje su pričvršćene za traku od tkanine ili kože.Sve pločice su radjene od srebrnog ili brnozanog lima tehnikom otiskivanja preko matrice I često su pozlaćene. Postoje dve glavne grupe

1- sitne pločice sa kalotastim ispupčenjem2- kompozitni oblik sa dekorativinim motivima

oblici su kvadratni, pravougaoni I trouglasti.Različita je počelica iz donje Kamenice kod Knjaževca koja je sastavljena od od 8 pravougaonih pločica sa otisnutim rozetama. U pogledu stila se razlikuje I pripada peridu 14 veka I uticaju Bugarske.Kod kompozitnih pločica osnova 4ugaona sa okruglim ili listilokim gornjim delom, sa znastim delovima koji uobličuju sve. Broj pločica u počelici je uglavnom paran od dva do 10.Najraniji nalazi počelica u Srbiji se datuju u 12-13 vek. Primerci iz Vinče, Brestovika I Ljubičeva. Većina ostalih potiće iz 13-14 veka. A pločice is sibeničke ostave su delo jednog zlatara I datuju se u kraj 14 I početak 15 veka. Poznato je 16 primera većina iz grobova. Većina potiče sa prostora podunavlja. Verovatno su činile deo devojačke spreme.

IgleFunkcija im je bila da pridrže ukras na glavi, veo-korpenu I da prikopčaju odelo tj ogrtač. Radjene su od metala, bronze i srebra i često su bile pozlaćene. Poznati primerski su sa lokalitete Novo Brdo i datuju se u 15 vek. I jedan primerak iz trgovišta u Rasu. Zastupljen je samo jedan oblik to je igla sa malom loptastom glavom i sa kupom od granula na vrhu. Ukras je radjen Vizantijski od filigrandske žice od kojig u radjene latice i spirale.

NaušnicePredstavljaju najbrojniji i najraznovrsniji nakit u srednjem veku. Razlikuju se i po poblicima i po veličini.

GrozodlikeJavljaju se prvi put u etrurskoj umetnosti 3-5 veka p.n.e. osnovni oblik je jednostavan i čini ga mala karika na čijem donjem delu su aplicirane granule u vidu piramide ili grozda. Kao sasvim jasno definisan tip javljaju se Trilju u 9 veku. Imaju široku tipologiju. Prvi tip je jednostavan sa grozdićem na donjem delu karike i najviše nalaza je iz perioda 9-10 veka. Radjene su os srebra i zlata u tehnici granulacije ili filigrana ili su livene u bronzi. Zanatski centar je bio Veliki preslav zbog otkrivenih kalupa. Naušnicde su otkrivene kod Beogradske tvrdjave i u ravni kod Knjaževca.Drugi složeniji tip je karika koja ima privezak valjkastog oblika, sačinjen od granule i drugi koji ima privezak kupšastog oblika koji je kombinacija granula sa filigrantskom žicom. Ono sto povezuje ove dve skupine je glatka karika. Najraniji model kupastog primera nalazimo kod avarsko-slovenskog nakita u 7i 8 veku i naziva se volinski ili volinsko-kijevski tip. Smatra se da su radionice bile u kijevskoj oblasti. Javljaju se i neki unikatni primerci. Najzanimljivija je sa lokaliteta Popovica kod paraćina kod koje je privezak zatvoren pločom a gornji deo ima jagodu. Datuju se sve u 11-12 vek na prostoru južno od Save i Dunava. Naušnice iz nekoropole oko crkve sv.Pantelejmona u Nišu donji deo naušnice je u vidu kalote sa krupnom granulom na završetku

Naušnice sa 4 jagodeJagode su uvek u istom rasporedu na elipsastoj ponekad okrugloj karici od kojih dvfe jagode čine privezak a dve su postavljene bočno u odnosnu na središnje. Poreklo minjduša nije tačno utvrdjeno ali je naverovatnije nastalo u kasnorimskom ili 6. veku kao orijantalni prototip grozdolikih naušnica. Najbrojnije su u dalmatisnko-hrvatskoj oblasti. Postoje I nalazi iz nekropola kod Velike Moravske. Možda se 4 jagode razvijaju iz grozdolikih. Izdvojena su 3 tipa:

1- sa elementima grozdolikih2- sa jagodama iste ili približne veličine3- jagode gde je deo priveska ispod karike izdužen, dodavanjem polovine na celu

jagodu.Većina je radjena od srebra ili posrebrnjena, slične grozdolikim su ponekad radjene u brnozi. One koje su slične grozodlikim radjene su u tehnici livenja. Ovaj prvi tip nije tipološki odredjen. Nadjene su u M.Mitrovici.2 tip postoje granularni venčići koji spajaju jagode. Aplociranje jagode iznad i ispod karike postoji u Ravni gde je nadjeno 16 primeraka. Stil i tehnika su dosta ujeneačeni, sapecifična je mindjuša sa Karaburme gde su jagode prekrivene sitnim granulama. Ovaj tip se datujue u 9-10 vek u prostoru Velike Moravske a na području celog Balkana se datuju u 10-11 vek. Primerci iz Dalamcije su iz 9. veka.3 ti sa izduženi priveskom nastaju dodavanjem polovine jagode na jednu celu. Primerci su iz Beogradske tvrdjave i Vinče. Najsloženiji primerak je izdužen dodavanjem 4 kalote sa granulama i završava se sa jagodom. Nazivaju se još i jaogde u obliku košarice. Vezuje se za kasnorimsko zlatarstvo pod orijentalnim uticajem. Ovakve naušnice su najpopularnije u vreme dinastije Fatimida(909- 1171). Najviše ih ima u 11 veku. One nadjene u Velikom Gradištu sa novem i grozdolikim mindjušama datuju se u 10 i početak 11 veka.

Naušnice iz sela Koštunića nadjeni u ostavi iz 14 veka. Utvrdjeno je da nisu nošene isključivo kao naušnice

Lunaste naušniceU obliku su polumeseca. Imaju veoma staro poreklo, od istočnih civilizacija. Stil im se menjao, one iz 6 I 7 veka površine su bile bogato dekorisane floralnim motivima u 10-11 veku se javljaju religijske predstave a u 13, veku vraćanje na floralne elemente. I ima nekoliko izmena od osnovnog oblika, pojava sitnih jagoda na vrhu lunule, šiljati dodatak na gornjoj liniji lunule. I u 9-11 veka javljaju se jagode lil krst na donjem delu.Naušnice iz ostave u Boljetinu iz 10 veka. Od kraja 10 i tokom 11 veka javlja se nekoliko privezaka koji su valjkasti, šišarkasti ili u vidu jagode. Naušnica sa oštrim vrhom talasa i kupastim proveskom potiče iz M.Mitrovice I datuje se u 11-12 vek.Postoje i one koje su radjene od trakaste alke savijene u vidu polumeseca. Takva su 2 primerka iz Popovca od srebrnog lima koja je uradjena tehnikom presovanja, i jedna iz Smedereva od zlata ukrašena biserima, safirom i rubinom. Linaste naušnice u vidu pločica sa apliciranim granulama javljaju se u 13-14 veku. I postoje 2 tipa okrugli i zrakasti tip. Najčešće nalažene u depozitima srpske vlastele u Dubrovniku. Ovaj tip se prapoznaje i na freskama potretima vladarki: kraljica Simonida u Starom Nagorčinu, carica Jelena u Dečanima. Najpoznatije su naušnice iz ostave Markove Varoši od Prilepa, i dragiževo u blizini Trnova.Šuplje lunulaste naušnice su najmladje. Uzor je zlatna naušnica iz Đurišta. Ovaj oblik verovatno potiče sa Kipra iz perioda 11-12 veka. U kijevskoj Rusiji se javljaju u istom periodu i na aversu je stilizovana predstava Hrista pri čemu je i bojeno radi većih efekata. U srbiji ovaj tip predstavlja poslednji vid uspona zlatarstva pred pad despotovske države. Lolaliteti gde su one pronadjene su Trgovište, Novo Brdo, Manasija i datuju se u 14 i 15 vek.

Naušnice sa žičanim ukrasimaTo su karike dekorisane tankom filigrantskom žicom. Javljaju se još u grčko-italsko nakitu. One prestavljaju Heraklov čvor. Postoje varijante gde gde je žica obmotana labavo I podceća na spojene osmice gde imamo primerke iz Brestovika I Dobrače. Pojavljuje se u nakitu kartaško-keltskog kulta, a u 10 veku prisutno je u Dalmaciji. U vizantijskom nakitu apiralno uvijena žica na nakitu se javlja u 11-12 veku. U Srbiji se javljaju u 12-13 veku I to najviše u Podunavlju.Specifične su one naušnice sa ukrasom od žice koja je javijena I rastegnuta I potom obavijena oko karike u vidu malog ukrasa. Postoji I jedan primerak gde je žica namotana na kariku u vidu jagode sa lokaliteta Lanci kod Braničeva. Karike mogu biti I otvorene I zatvorene obe verzije su nalažene u Podunavlju.

Naušnice sa venčićimaPravljene su sa 1, 2 ili 3 venčića koji su napravljeni od granula i i fiksirani namotom filigrantske žice i nastaju na mediteranu 7-5 veka p.n.e. u Vizantiji se javlja u 7 veku. Najbronjije su u periodu 11- 13 veka. Postoje 3 skupine mada im je tipologija veoma razudjena.

1- naušnice sa jednim venčićem blizu kraja karike. Izradjivanih i od brnoze i od srebra, dobre su izrade. Polazni tip je karika sa masivnijom karikom I velikim grozdom na njenom kraju. A se ostale su dosta tanje.