Filozofski fakultet, Beograd

Vizuelizacija lika kraljice Drage MainDraga Lunjevica Main je roena 11. Ili 23. Septembra 1861. Ili 1864. godine, U gornjem Milanovcu. Draga je roena u u porodici koja je vaila za porodicu vieg stalea. Pantelija Lunjevica, Dragin otac je bio naelnik okruga Gornjeg Milanovca a majka domaica.Pored Drage, iz braka Pantelije i Ane Lunjevica roeni su i sinovi Nikola i Nikodije, kao i keri Hristina, urina i Vojka Ana. Smrt Draginog oca, Pantelije, dosta je uzdrmala celu porodicu, jer je penzija Ane Lunjevice, od 19 dukata bila nedovoljna da namiri svakodnevne potrebe mnoglane porodice. Posto verovanje da ot tog vremena datira Anina sklonost ka piu, koju je kasnije Draga esto isticala kao lini nedostatak i majin propust. Ana Lunjevica je umrla i sahranjena je u Beogradu, 1893. godine.1U svojoj devetoj godini, Draga je poslata na kolovanje u Beograd. Osnovnu kolu je zavrila u Beogradu, a kasnije je pohaala i zavrila Cermankin zavod odnosno enski zavod, u kojem je nauila strane jezike.Poznavanje stranih jezika, omoguilo joj je da se bavi prevoenjem i pisanjem, pogotovu u vreme siromatva porodice, zarad staranja o brai i sestrama, a ak je i objavila nekoliko pria. Kae se da je Draga oboavala da ita, naroito Stendala, kao i da je vaila za vrlo naitanu. Ponekad ak i preitanu osobu. Fotografija i portreti lanova kneevske porodice Obrenovi, oduvek je imala veliki znaaj. Pojedini lanovi porodice se ak nisu ni fotografisali, ve su se uz pomo litografije umnoavale fotografije u vidu vizitkarte, dostupne irem graanstvu, a to se tie teatralnosti i raskonosti, govori se da je u fotografija prednjaila kraljica Draga Main.2to se tie fotografija iz kolekcije lanova porodice Obrenovi, Milanka Todi, takoe ukazuje na mogunost poistoveivanja porodice Obrenovi sa dinastijom Nemanjia. Naime, ako ta tehnoloki modernizovana vladarska genealogija ima svoj prauzor u onim vladarskim portretima, izvedenim u tradiciji fresko slikarstva, onda se u tom kontekstu reproduktivnosti moe proitati i nastojanje novonastale dinastije Obrenovia da uspostavi kontinuitet sa kulturnim nasleem srednjevekovne porodice, matricom srpskog naroda, dinastijom Nemanjia.3

__________________________1 A. Stoli, Kraljica Draga, Beograd, 2000.2 M. Todic, Istorija srpske fotografije (1839. 1940.), Muzej primenjene umetnosti, Beograd, 1993.3 M. Todic, Istorija srpske fotografije (1839. 1940.), Muzej primenjene umetnosti, Beograd, 1993.

Draga Main je bila srpska kraljica, supruga kralja Aleksandra Obrenovia, poslednjeg kralja iz dinastije Obrenovia. Pre nego to je postal kraljica, Draga je ve imala brak iza sebe i bila udovica ininjera Svetozara Maina i dvorska dama kraljice Natalije. Pored toga, to je u Beogradu zavrila kolu, radila kao prevodilac i pisac, Draga se takoe po prvi put zaljubila u Beogradu u studentaBogdana Popovia, kasnije profesora i teoretiara knjievnosti, koji je od Drage bio stariji tri godine. esto su se sastajali u klubu knjievnika, gde je Draga esto navraala. Meutim, elje i ambicije Draginih roditelja odvee je daleko od Popovia.Kao mlada, dok je ivela u predgrau Zemuna, dogodila joj se nesrea, okliznula se o led i pala, posle ega je od doktora saznala da ne moe da raa. To je bila mrana tajna Drage, koju je veto skrivala. Za tu tajnu je saznala jedino kraljica Natalija, koja je kada je dolo vreme za to, savetovala sina Aleksandra Obrenovia da je nipoto ne uzme za enu.Sa 16 godina, roditelji su je ve spremali za udaju, za ininjera Svetozara Maina koji je bio poznanik Pantelije, Draginog oca. Draga se zbog prinude roditelja, rastala u Beogradu sa Bogdanom Popoviem i udala se za Maina koji je bio 15 godina stariji od nje. Venanje je obavljeno, avgusta1883. godine u Sabornoj crkvi uBeogradu. Draga je esto je odlazila na dvor kralja Milana Obrenovia, koji je bio odlian prijatelj Svetozara Maina. U braku sa Svetozarom Mainom ivela je tri godine, a zatim je postala udovica. Nasledila je njegovu penziju i ime. Aleksandar Main se toliko protivio ovome, da je kasnije optuio lino Dragu da je ubila njegovog brata.Za vreme dok je bila udovica, Draga je nastavila da pie romane i pripovetke. Prevela je roman "Maije oko". Stanovala je u Svetozarevom dravnom stanu uSmederevu, sve dok nije bila primorana da se iseli, kada se vratila u Beograd. Za vreme svog boravka u Beogradu, umrli su joj roditelji i Draga je morala da se sada stara i o sebi i o svojim najbliima. U Beogradu je bila urednica u asopisu "Domaica", i lan srpskog novinarskog drutva.4Zbog tekog materijalnog stanja, Draga Main je pokuala da se uda za jednog francuskog inenjera, ali bezuspeno.Po razvodu kralja Milana sa kraljicom Natalijom Obrenovi1888. godine, kraljica je kupila dvorac "Saino" u banjskom leilituBijaricuFrancuskoj, koji je dobio ime po njenom jedinom sinu Aleksandru Obrenoviu. Kraljica Natalija je na put pozvala i Dragu Main, da joj bude pratnja i dvorska gospoica. Putovale su zajedno vozom uRusiju, u posetu carskoj porodiciRomanovi najzad stigle u banjsko leilite, na Atlantiku. U Bijaricu je Draga odlazila sa Natalijom na sveanosti, na prijeme i starala se za njenu garderobu, minku i kozmetiku.U martu 1895. odvija se prvi susret Drage i mladog princa u Bijaricu. Kae se da je ljubav izmeu njih dvoje nastala, tako to je Draga, spasila mladog princa od davljenja.5 _____________________________4 A. Stoli, Kraljica Draga, Beograd, 2000.5 Ljubia Joci, Draga Main, Novi Sad, 1961.

U poetku se kraljica Natalija i kralj Milan nisu protivili vezi princa sa Dragom, smatrajui da je to dobra priprema za kasniju enidbu sa nekom stranom princezom kao i da je ovo samo prolazna avantura. Uprkos nagovaranju princa da prekine sa slubom kraljici, Draga je ostala na dvoru kraljice Natalije sve do 1897. Godine kada se vratila u Beograd.

Venana fotografija Drage Main i Aleksandra Obrenoviaitavu Srbiju je uzbunila vest koju je saoptiokralj Aleksandar8. jula1900. da je isprosio ruku Drage Lunjevice-Main. Patrijarhalni Beograd tada nije bio spreman da prihvati za novu kraljicu enu koja je dvanaest godina starija od kralja, uz to i udovica. Naroito su se ovome otro suprostavili ministar policijeore Geni, koji je odmah iz policijskih arhiva izvadio dvanaest dokumenata o Draginim navodnim ljubavnicima, a iz Rusije se javila kraljica Natalija Obrenovi, otro govorei protiv Drage da je bila bludnica i da je nerotkinja.6 enidbi se naroito protivio kralj Milan, koji je u, moe se rei znak protesta napustio Beograd, otputovao za Bukuret, pa za Be, gde je naredne godine i preminuo. Kralj Aleksandar je zakazao venanje sa Dragom Main za23. jul1900. i pozvao sve dobronamerne graana da vide za kraljicu pravu Srpkinju, oznaivi novu politike da se srpski vladari ene Srpkinjama, a ne vie inostranim princezama. I u venanoj fotografiji, kod portreta kraljice Drage se naglaavala jedinstvenost, posebnost i njen znaaj, samo zbog njenog srpskog porekla. Biti kraljica srpskog roda, ena iz naroda, bila injenica koja je olaksala prihvatanja nje kao kraljice kasnije.___________________________6 A. Stoli, Kraljica Draga, Beograd, 2000.Naravno, na dan venanja ispred Saborne crkve i u toku povorke koja je vodila ka istoj, ulice su bile prepuna graana Srbije, koji su u rukama drali Dragine fotografije i uzvikivali njeno ime, elei joj dug ivot i priznavajui je za kraljicu.7 Iako su se roditelji Aleksandra Obrenovia bukvalno odrekli njega preko raznih pisama, posle venanja je odran bal, na kome je odigrano kolo u ast kraljice, koje je nazvano po njenom imenu. To ukazuje na veliku ljubav kralja prema Dragi, kao in a uticaju koji je on irio stvarajui na neki nain kult nove srpske kraljice, srpskog porekla.

Nije prolo ni godinu dana od venanja kraljevskog para, a ve8. maja1901.Kralj Aleksandarje saoptio da je kraljica Draga trudna i da e Srbija da dobije potomka Obrenovia. Pre samog objavljivanja, Draga se nalazila u kraljevskom letnjikovcu u Smederevu, kada je stigao doktor Kole izParizai saoptio joj da je u blagoslovenom stanju. Kao prvu akciju za ovu radosnu vest, kralj Aleksandar je pomilovao sve politike zatvorenike, naroito radikale i one koji su se protivili njegovoj enidbi. Tako su tada na slobodu puteniNikola Pai, ore Geni i mnogi drugi. Kralj je u ast kraljiine trudnoe priredio besplatni bal gde su se sakupili 800 gostiju. Kraljica Draga se pojavila u sveanoj ampir haljini i pozdravila sve prisutne i dobronamerne ljude koji su doli i rekla je da se radi odravanja trudnoe nalazi u kraljevskom letnjikovcu u Smederevu, da malo jede, da se malo kree i da po ceo dan ita i pie. Draga je ba tada zapoela da pie svoje autobiografsko delo Ja Draga, koju su posle njene smrti odneli zaverenici sa sobom.______________________________7 A. Stoli, Kraljica Draga, Beograd, 2000.8 Ljubia Joci, Draga Main, Novi Sad, 1961.Meutim, sve snove o nasledniku je rasprio ugledni ruski lekar Snjegirev, koga je zajedno sa profesorom Gubarevom, po nagovoru kraljice Natalije, u Srbiju poslao Nikolaj Romanov da potvrdi nalaze doktora Kolea. Konzilijum lekara je doao u maju1901. u Smederevo i pregledao Dragu. Nalaz je bio da trudnoe nema, niti je ikada i bilo. Ovakva vest je zaprepastila Aleksandra, koji je od autanta zatraio pitolj da ubije ginekologe, jer je verovao da su oni prekinuli trudnou.9Kao znak panje prema svojoj eni, on je izdao zapovest da se 4. konjiki puk kralja Milana od23. majazove "Konjiki puk kraljice Drage." Kralj se morao pomiriti sa odlukom da trudnoe nije bilo i zajedno sa Dragom se vratio uBeograd. Otada je linost kraljice Drage bila srozana u narodu.Kraljica se sa Aleksandrom nastanila u Starom Kraljevskom Dvoru, gde je jednu sobu uredila po svome ukusu i naruila mnotvo stvari izFrancuskeivajcarske. Imala je svoju pratnju, spremaicu, krojaicu i dizajnerku i esto je odlazila na sveane balove i prijeme. Odlazila je u klub knjievnika, iji je bila nekadanji lan, stipendirala mlade knjievnike, pomagala deijem sirotitu i uvela je veliku tednju na dvoru. Uz to, veoma je cenilaBranislava Nuiai postavila ga za upravnikaNarodnog pozorita, aJovanu Skerliuje plaala studiranje uenevi. Pored toga, kraljica Draga je finansiralaZmajevNeveni spomenikVojislavu Iliu.10

_____________________________9 A. Stoli, Kraljica Draga, Beograd, 2000.10 Ljubia Joci, Draga Main, Novi Sad 1961.

Ve smo spominjali, da je Draga moda imala najraskonije i nareprezentativnije portrete. Zasluan za to je bio tadanji dvorski fotograf, Milan Jovanovi. On je radio sliku kraljice Drage u prirodnoj veliini, kao i njen najreprezentativniji portret, kraljica Draga u srpskom kostimu.Kostim je raen po uticaju na vizantijski dvorski ornate, a pretpostavlja se da je autor nacrta za kostim, Mihajlo Valtrovi. Raskona odora, ukraena bogatim zlatnim i srebrnim vezom, sa dijademom na glavi, nastao je izmeu 1900. I 1903. godine. Njen pokuaj da napravi nov, poseban vladarski kostim za prvu kraljicu Srpkinju u obnovljenoj Srbiji, komentarisan je od strane mnogih savremenika. Najotriji je svakako bio Slobodan Jovanovi, koji govori da u veanim prilikama nije znala nista bolje od pojavljivanja u nekom naroitom ruvu, nalik na svetenike odede, napravljene poebno za nju, po obrascu ruva srednjevekovnih vlastelinki. On takoe kae, da je kraljica Draga imala nameru poistoveivanja sa caricom Milicom i odatle taj kostim, naaost se kae da je podseala na tadanju glumicu Vele Nigrinovu.11Izradi ovog kostima, koji je kasnije posta obavezan tokom dravnih praznika i ostalih vanih dogaaja12, prethodilo je stalno isticanje vanosti njenog srpskog porekla, koje je Aleksandar dokle je mogao, veto koristio, pozivajui se na jedinstvo naroda, dobio njihovu potpunu podrku, koja prestaje, kada dolazi do saznanja da kraljica Draga, nikada nije bila u drugom stanju.Odea po ugledu na srednjevekovne vladarske kostime, bila je popularna na dvorovima Evrope u drugoj polovini 19. Veka, pa je to zasigurno i uticalo na srpski dvor. Ne samo da je kraljica nosila takve kostime, ve se to kasnije razvilo i proirilo, da dvorske dame, supruge kraljevih autanata i oficira. Srpski kostimi su uglavnom noeni na balovima.13edomir Vasi, kae da je u stvaranju posebnog bladarskog kostima najdalje otila kraljica Draga, u pogledu raskoi, nakienosti i vrednosti.14Svaka fotografija u porodinom foto - albumu, nas navodi na razmiljanje o prolaznosti ivota i mogunosti ouvanja uspomena odnosno produetka ivota. Sposobnost fotografije, da pamti odreeni trenutak je neverovatna i omoguava veni ivot, dugo seanje i stvaranje i ouvanje tog porodinog identiteta. Fotografije kao kolekcija suvenira, predstavljaju magine predmete, koji mogu preneti sliku u prolost, al ii u budunost. Na primer, fotografije kraljice Drage, nastale u razliito vreme, omoguavaju nam uvid u razvoj njenog kulta, njenog linog i porodinog identiteta. Vizuelni sadraj kolekcije albuma, dozvoljava alternativnu percepciju posveenog, maloj familijarnoj mitologiji kao i seanju. 15______________________________11 S. Jovanovi, Vlada Aleksandra Obrenovia, II, Beograd, 1931, 164-165,M. Vitkovi iki, N. D., 102.12 A. Milievi Lunjevica, Moja sestra kraljica Draga, Beograd, 1995., 141.13 . Radmanovi, Dinastija Obrenovi, zbirka fotografija istorijskog muzeja u Beogradu.14 . Vasi, Odelo u graanskih slubi, Slubeno odelo u Srbiji u 19. I 20. veku, 195.15 M. Todi, Konstruisanje privatnog identiteta u porodinom fotoalbumu, U: Privatni ivot kod Srba u XIX veku od kraja XVIII do poetka I sv. rata, priredili: A. Stoli, N. Makuljevi, Clio, Beograd.Naalost ivot kraljice Drage i kralja Aleksandra Obrenovia je tragino zavren, izvrenim atentatom od strane opozicije na njih. Za taj atentat je izabrana no izmeu 29. i 30. maja1903, jer se tada u Dvoru nalazila zaverenika grupa na dunostima. Te veeri, kralj i kraljica su se vratili sa veere kod kraljiine rodbine i otli na spavanje. Zaverenika akcija je poela tano deset minuta posle ponoi. Zahvaljujui zaverenicima u Dvoru, oficiri su brzo uleteli u sobu kralja Aleksandra i kraljice Drage, ali u krevetu nije bilo nikog.Oficiri su pretraili celu sobu, otvarali ormane i prevrtali stvari, ali nisu uspeli da pronai kralja i kraljicu. Pre samog ina pronalaenja skrivenog kraljevskog para, oficiri su zarobili Draginu brau, potporunike Nikolu i Nikodija Lunjevicu i odveli ih u mesnu komandu grada, gde ih je po nareenju pukovnika Maina, izveo u jedno dvorite potporunikVoja Tankosii streljao. Dragine sestre Vojka - Ana i Hristina su otpremljene na elezniku stanicu i poslate zaMinhen.Konano su se pojavili iza skrivenih vrata kralj i kraljica u belim pidamama, vidno uplaeni i pripijeni jedno uz drugo. Sahrana je obavljena odue noi u Markovoj crkvi. Tela kralja i kraljice su stavljena u limene kovege i pod najveom tajnou prevezena koijama ka starom beogradskom groblju. Koije su stigle iza ponoi u crkvi Svetog Marka, opkoljena vojnicima. inu sahranjivanja su prisustvovala dvojica zaverenika. Kovezi su sputeni, jedan pored drugog, u grobnicu kraljeve babe Anke Obrenovi, koja je zajedno sa knezom Mihailom poginula uKoutnjaku29. maja1868. Nakon nemakog zauzea Beograda uPrvom svetskom ratu, u oktobru 1915,Makenzenovivojnici su podigli spomenik nad njihovom grobnicom, obeleili ga, ali je on posle rata bio uklonjen.16 _______________________________16 Ljubia Joci, Draga Main, Novi Sad, 1961.

Predmet: Dojinovi AnicaTeorije umetnosti i vizuelne culture novog veka IU 11/87