Vladan Virijevic Kraljevo Grad u Srbiji 1918 1941

7/14/2019 Vladan Virijevic Kraljevo Grad u Srbiji 1918 1941

1/393

Vladan Virijevi}KRAQEVO, GRAD U SRBIJI 19181941


2/393

Vladan Virijevi}KRAQEVO, GRAD U SRBIJI 19181941

Izdava~i:Narodni muzej KraqevoIstorijski arhiv Kraqevo

Za izdava~e:Dragan Dra{kovi}Radomir Risti}

Recenzenti:Prof. dr Veqko \uri}, Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica

Prof. dr Zdravko Deleti}, Filozofski fakultet Kosovska MitrovicaProf. dr Qubodrag Dimi}, Filozofski fakultet Beograd

Lektura i korektura:Ana Avi}

Slog i prelom:Milojko Mili}evi}

Dizajn korica:

Dragan Pe{i}

[tampa:INTERKLIMA-GRAFIKAVrwa~ka Bawa

ISBN 86-85179-09-2

Tira`: 500

Kwiga Kraqevo, grad u Srbiji 19181941{tampana je uz podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije,op{tine Kraqevo i Centra za kulturu Gradac Ra{ka


3/393

Vladan Virijevi}

KRAQEVOGRAD U SRBIJI

19181941

Kraqevo2006


4/393


5/393

supruzi Tatjanii sinovima Aleksandru i Jovanu


6/393


7/393

SADR@AJ

Predgovor (9)

Uvod (29)

Urbane osnove (51)Ulice, vodosnabdevawe, kanalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Elektrika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

Privredne prilike (67)Saobra}aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Zanatstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94Ugostiteqstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107Nov~ani zavodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116Industrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Fabrika aviona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Fabrika vagona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

Izborne borbe (139)

Prosvetne prilike (169)Osnovna {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171Gimnazija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182Poqoprivredna {kola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

@enska zanatska {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202Trgova~ka {kola Kraqevske trgova~ke omladine . . . . . . . . . . . . . 208Zanatsko-trgova~ka {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212Dr`avna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog pravca . . 215

Kulturne prilike (221)[tampa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223

Kraqevski glasnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223Narodna samouprava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228Pregled crkve eparhije @i~ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231

Bioskopi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233Sportska kultura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238Sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238Sokolstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

7


8/393

Kulturno-prosvetna i humanitarna dru{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257Kraqevska ènska podruìna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257Pododbor Dru{tva Knegiwa Qubica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260Humano dru{tvo ubogih i sirotih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262

@enski hri{}anski pokret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263Crkvene prilike (271)

Srpska pravoslavna crkva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273Rimokatoli~ka crkva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280

Ustanove (285)Bolnica i apoteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287Pravosu|e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

Stranci u gradu (305)Rusi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307Francuzi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313

Svakodnevica i novotarije (319)Moda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321Plaè . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325Vatrogasno dru{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328Kriminalna i crna hronika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333

Portreti znamenitih Kraqev~ana (339)Savatije Boì} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341Jovica Stojkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346Stamenko Joksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348Vladislav Marìk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351Miqko Petrovi} Rià . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356

Kraljevo, a Town in Serbia, 19181941 (abstract) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361

Izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367

Registar li~nih imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379

8


9/393

PREDGOVOR


10/393


11/393

Istraìva~ki usmerena na podru~ja globalnih doga|aja ipreokupirana takozvanim vi{im temama, doma}a istoriografijase, do unazad nekoliko godina, retko bavila temama koje obuhvata-ju i sagledavaju istorijske procese i pojave na mikroplanu. Ipak,lokalna istorija je najzad po~ela lagano da zauzima one pozicijekoje joj, u {irokom korpusu istorijskih tema, s punim pravom pri-padaju. Naime, iako dugo smatrana za bezna~ajna i neva`na,prou~avawa na mikroplanu koja, usled {iroke, vrlo razu|ene istoga te{ko savladive heuristi~ke osnove i relevantne litera-ture, ~esto mogu biti daleko sloènija i dugotrajnija nego {to jeto slu~aj sa nekim temama op{tijeg karaktera, sve vi{e postajunezaobilazna karika u lancu krupnijih istorijskih sinteza. Upra-

vo tu, na primeru lokalnih dru{tvenih zajednica, malih qudi iobi~ne istorije, li{ene velikih istorijskih lomova i doga|ajakoji su svojom spektakularno{}u ~esto preokretali tokove isto-rije, mogu}e je dopuwavati op{ta saznawa.

Jedna od skrajnutih tema dru{tvene istorije koja svojom slo-èno{}u, ~e{}e nego ranije, pleni pa`wu na{ih istori~ara, je-ste grad kao svojevrsni rukavac istorije. Grad kao sredi{te dru-{tvenog ìvota, indikator civilizacijskog hoda i pokazateq na-~ina ìvqewa, javqa se kao tema koja ima svoju nau~nu teìnu i

opravdawe, a koja kompleksno{}u i obimnim metodolo{kim za-hvatom nadma{uje mnoge uskoproblemske teme, naro~ito iz poli-ti~ke istorije, koje su zbog svojih ideolo{kih premisa dugo vre-mena bile dominantne u istoriografiji u vremenu socijalisti~keJugoslavije. Ova mawkavost doma}e istoriografske literaturejo{ vi{e dobija na teìni ako se u vidu ima ~iwenica da gradpredstavqa veliku temu i izazov za brojne nau~ne discipline so-ciologiju, geografiju, psihologiju, ekologiju... Grad je ~esto bio iscena radwi romana.

Do po~etka pro{le decenije svega nekoliko istori~ara bavi-lo se istorijom grada, dok je, pogotovu 70-ih i 80-ih godina XX vekau trendu bilo pisawe monografija o gradovima u redakciji grupeautora me|u kojima su istori~ari bili prava retkost. Hronolo{ki

11


12/393

raspon wihovog istraìva~kog zahvata protezao se naj~e{}e od ka-menog doba do NOB-a. Karakteristika ovih monografija bila je izaokupqenost pisaca izlagawem o radni~kom pokretu i aktivnosti-ma Komunisti~ke partije Jugoslavije i Saveza komunisti~ke omla-dine Jugoslavije, dok su drugi dru{tveni tokovi mawe-vi{e zanema-rivani, odnosno, kako isti~e uvaèni istori~ar, profesor BrankoPetranovi}, postojala je ideolo{ka selekcija u literaturi, nes-razmera tzv. gra|anske i komunisti~ke materije, gotovo totalnanegacija monarhisti~ko-gra|anskog dru{tva. Ipak, ako se ima naumu vreme wihovog nastanka, razumqivo je {to se autori, po{tuju}iideolo{ku matricu, nisu opredeqivali za druga~iji metodolo{kipristup i izbor istraìva~kih uzoraka. Iluzorno je o~ekivati da jevi{e prostora bilo posve}eno gra|anstvu i wegovom kulturnom na-

sle|u, privatnoj privrednoj inicijativi ili pak ulozi verskih or-ganizacija u dru{tvenom ìvotu i formirawu kolektivne svesti,ako se zna za odnos nosilaca dru{tvenog sistema koji je nakon Dru-gog svetskog rata zaìveo na prostoru Srbije i Jugoslavije prematruloj kapitalisti~koj Kraqevini i wenim vrednostima, koja jepredstavqana kao dràva u kojoj su xandari jeli qude, iako seradilo o velikoj integraciji, okrenutosti Jugoslavije Evropi,~iwenici da je u Kraqevini prvih deset godina postojala parlamen-tarna vladavina, da se radilo o pravnoj dràvi, o dràvi kako veli

Q. Dimi} koja uop{te nije bila duhovna provincija Evrope.Pravo osveèwe izraèno kroz uvo|ewe zna~ajnih novina uistraìva~kom zahvatu i samom pristupu tematskoj problemati-ci, kada je re~ o istoriji grada na na{im prostorima i zna~ajaniskorak iz osredwosti literature koja se bavi lokalnom istori-jom, predstavqa kwiga Miroslava Peri{i}a Vaqevo, grad u Sr-biji krajem 19. i po~etkom 20. veka, koja otvara niz novih horizo-nata i deluje jako inspirativno na onog ko se poduhvatio zadatkada izgradi celovitu istorijsku predstavu o jednom gradu, tj. poku-

{a da stvori sliku wegove pro{le stvarnosti u totalitetu, re-konstrui{u}i i obra|uju}i sve oblasti ìvota privredu, poli-tiku, demografiju, kulturu, obrazovawe, navike i mentalitet, sta-we duha itd. Ona u sebi nosi i mnogo elemenata pionirskog, jer de-fini{e zna~aj grada kao parametra dostignutog stepena razvitkajedne dràve i dru{tva (lice i nali~je) i, prvi put, poseè zaopservacijom kategorije pojedinca gra|anina kao posebne podte-me u okviru {ireg istorijskog razmatrawa. Kako u doma}oj isto-riografskoj produkciji nismo prona{li prikladniji metodolo-{ki model, odlu~ili smo se da je koristimo kao putokaz koji bidavao neophodne istraìva~ke smernice i u neku ruku utemeqivaoosnovne obrise sinteze o pro{losti grada u Srbiji izme|u dvasvetska rata, naravno ne kao kruti kroja~ki {nit.

12


13/393

Otkuda opredeqewe da istraìva~ki uzorak bude ba{ Kra-qevo? Odre|enu ulogu odigrala je ~iwenica zvana zavi~ajna sen-timentalnost, ali ona primarna bila je ta da se radi o gradu kojije u hronolo{kom periodu izme|u dva svetska rata bio po mnogo~emu specifi~an i na neki na~in prepoznatqiv i osoben u odnosuna ve}inu gradova Srbije. U ovom razdobqu, koje predstavqa pe-riod kada se jugoslovensko dru{tvo na{lo na vododelnici tradi-cionalnog i modernog sveta, ono je pro{lo civilizacijski evolu-tivni hod od tipi~ne trgova~ko-zanatlijske varo{ice, sa te{kimbremenom nasle|enim tokom balkanskih ratova i austrougarskeokupacije, do industrijskog grada ~iji dinami~ni uspon je preki-nut novim ratnim vihorom u kome se srpsko dru{tvo na{lo nakonsvega ne{to vi{e od dve mirnodopske decenije. Malo je gradova

koji su poput Kraqeva u ovako, relativno kratkom vremenskom do-bu, doìveli tako sna`nu demografsku promenu da je broj wihovogstanovni{tva za dve decenije uve}an za oko 200%, mewaju}i pritom svoju fizionomiju, mentalitet, moralne nazore i jo{ mnogotoga {to daje kolorit jednom gradu. Ono je postalo steci{te broj-nih ekonomskih imigranata iz drugih delova jugoslovenske drà-ve i inostranstva koji su ga pretvorili u konglomerat razli~itihnacija, konfesija, jezika, kulturnih afiniteta, tradicija i sl.Upravo zato, pomalo zbuwuje zapostavqenost Kraqeva u srpskoj

istoriografiji, naro~ito kada je re~ o periodu izme|u dva svet-ska rata, jednom od najplodnijih segmenata wegove znamenite pro-{losti. Drugog racionalnog obja{wewa, osim ve} pomenutog ide-olo{kog uticaja i ~iwenice da su se wegovim istorijatom baviliponajvi{e pojedinci koji po profesiji i vokaciji nisu bili isto-ri~ari, ali ih je izvesna podobnost ili prosto èqa za li~nomafirmacijom, kvalifikovala i motivisala za bavqewe zavi~aj-nom istorijom, nema. Otuda je istoriografski opus sa odrednicomKraqevo prili~no oskudan. Osim desetak ~lanaka i priloga ob-

javqenih 60-ih godina XX veka u lokalnoj periodici (Oktobar,Na{a pro{lost), 1966. godine objavqena je, iz pera grupe auto-ra, monografija Kraqevo i okolina. Ambiciozno koncipirana,sa kvalitetnim stru~nim prilozima iz pera dr Milutina Gara{a-nina (Praistorija i antika), dr Sime ]irkovi}a (Sredwivek), dr Hazima [abanovi}a (Period turske vladavine), dr Re-qe Novakovi}a (Prilog istorijskoj geografiji), dr Petra Vla-hovi}a (Etni~ki pregled stanovni{tva u Kraqevu i okolini) idrugih koji u nau~noj oblasti kojom se bave uìvaju autoritet, ovamonografija je prvi put u sintetizovanom obliku ponudila javno-sti saznawa o geomorfologiji, istoriji, etnologiji, urbanizmu,prosvetno-kulturnom razvoju Kraqeva i wegove okoline kroz ve-kove. Poglavqe koje se periodizacijski poklapa sa odrednicama

13


14/393

na{eg rada napisao je dr Nikola Jon~i} Ko~a i naslovqeno jeDru{tveno-politi~ke prilike i razvoj radni~kog pokreta doDrugog svetskog rata. Od 52 stranice ovog poglavqa, autor je na47 izlagawe posvetio razvoju Radni~kog pokreta, stvarawu mesneorganizacije Komunisti~ke partije Jugoslavije, borbi zanatlij-skih radnika za boqe radne uslove, delatnosti sindikata, stvara-wu Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije i wegovom uticajuna omladinu, uspe{noj delatnosti protiv reakcije za pro{iriva-we politi~kih sloboda i ja~awa uticaja u naj{irim radnim masa-ma i sli~nom, dok je o ostalim dru{tvenim pojavama i kretawi-ma pisao na, vi{e nego skromnih, pet stranica.

Nekoliko istoriografskih belina o pro{losti Kraqevapoku{ao je da popuni svojim radovima dr Milan Matijevi}, eko-

nomista po obrazovawu. Pored nekoliko ~lanaka objavqenih ustru~noj periodici, koristili smo i wegove kwige: Kraqeva~kekafane i Nov~ani zavodi u Kraqevu, koje su nam, iako pripada-ju korpusu publicisti~ke literature, zna~ajno koristile, naro~i-to u prou~avawu ugostiteqstva. Od koristi je bila i monografi-ja Kraqevski avioni, autora Miroslava Filipovi}a, u kojoj jena dopadqiv na~in i uz bogatu ilustrativnu komponentu, prikazannajzna~ajniji industrijski objekat Kraqeva Fabrika aviona, ko-ja je svojom, kao i delatno{}u zaposlenih, udarila sna`an pe~at

gradu i wegovim dru{tvenim tokovima. Obiluje ~iwenicama cr-penim iz arhivske gra|e i onovremene {tampe, pa je stoga bila za-hvalna za upotrebu.

Za upoznavawe sa istorijatom {kolstva upotrebqavali smomonografije: 100 godina Poqoprivredne {kole u Kraqevu i pravibiser u literaturi o prosvetnim institucijama, Gimnazija u Kraqe-vu 19091999. ^vrsto izvorno utemeqena, bogata riznica podataka,sa modernim ekspozicionim pristupom i rafiniranim stilom izla-gawa, ova monografija predstavqala nam je ogromnu pomo} kod pisa-

wa poglavqa o najzna~ajnijoj {kolskoj instituciji grada na Ibru.Zna~ajne naznake i faktografske podatke dali su i stru~ni~lanci i prilozi kraqeva~kih istori~ara: Dragana Dra{kovi}a,Radomira Risti}a i Blagomira Bi{evca.

[to se ti~e memoarske literature, puno nam je zna~ilo deloMihaila M. Simi}a Kraqevo 1941. svedo~ewa i se}awa, te ro-man Miodraga B. Proti}a Nojeva barka i rukopisna se}awa poje-dinih komunisti~kih revolucionara i predratnih radnika koja senalaze u Istorijskom arhivu u Kraqevu. Posebno dragocen izvorpredstavqalo je Proti}evo delo, draguq u memoarskom opusu oKraqevu. Sa stanovi{ta slojevitosti analize i nepristrasnosti ipreciznosti iskaza, ono predstavqa nezamenqivo {tivo, {tivokoje, kako prime}uje napred pomenuti profesor Petranovi}, pri-

14


15/393

pada odli~noj istoriografskoj (memoarskoj) literaturi koja za-nosi magijom re~i, ose}awa i misli.

Mno{tvo detaqa i ~iwenica preuzeto je od preminulog kra-qeva~kog novinara i hroni~ara, Dobrivoja Obradovi}a Kondisa,koji nam je svojim feqtonom Istrgnuto iz pro{losti starogKraqeva, objavqenom u lokalnim Ibarskim novostima, zna~aj-no olak{ao polazi{ta za istraìvawe mnogih tematskih celinaovoga rada, pruàju}i ujedno i dragocene podatke.

S obzirom na oskudnu istoriografsku literaturu bili smoprinu|eni da akcenat stavimo na arhivsku gra|u, onda{wu perio-diku i {tampu i objavqene izvore i literaturu nastalu do 1941.godine. Najobimnija istraìvawa arhivske gra|e obavqena su uArhivu Jugoslavije ~iji su fondovi, a pregledali smo ih deset, iz-

nedrili pregr{t va`nih dokumenata bez kojih ne bi bilo mogu}esastaviti ni elementarne konture ove kwige. Upravo ona predsta-vqa wenu izvornu osnovu i umnogome je odredila postignute dome-te. Posebno iscrpni bili su fondovi Ministarstva prosvete, Mi-nistarstva unutra{wih poslova i Milana Stojadinovi}a. Ovagra|a je sadràjna, a ~ini je, uglavnom, zvani~na prepiska cen-tralnih upravnih organa iz Beograda sa lokalnim organima iustanovama u Kraqevu i â~ku (sudovima, prosvetnim instituci-jama, op{tinskom upravom, slu`bama Na~elstva sreza Studeni~-

kog i sl.) i zvani~na i privatna pisma pojedinaca iz Kraqeva upu-}ivana Milanu Stojadinovi}u, predsedniku vlade Kraqevine Ju-goslavije u periodu od juna 1935. do februara 1939. godine. Od po-sebne va`nosti bili su statisti~ki izve{taji (o kretawu brojau~enika u kraqeva~kim {kolama itd.), izve{taji {kolskih nad-zornika i izaslanika Ministarstva prosvete, izve{taji policij-sko-upravnih organa o kriminalitetu, dopisi i referati o stawuprivrede i pojedinih privrednih ustanova i odgovori lokalnihsubjekata na raspise upu}ivane sa vi{ih instanci (o zdravstvenim

prilikama, kulturno-prosvetnim aktivnostima i sli~no).Veliki zna~aj pripada i arhivskoj gra|i pohrawenoj u Isto-rijskom arhivu u Kraqevu, u kojem smo koristili ~etiri fonda,dve zbirke i dva li~na fonda. Radi se o prili~no {turoj dokumen-taciji op{tinske uprave za period od 1918. do 1941. godine, mate-rijalima udruèwa zanatlija i trgovaca (prepiska sa ~lanstvom,zapisnici sa sednica uprava, izve{taji nadle`nim organima, re-zolucije o pojedinim problemima koji su optere}ivali rad ovihprivrednih grana, statisti~ki pregledi i sl.), upisnicama i zapi-snicima sa sednica Nastavni~kog ve}a Poqoprivredne {kole,li~noj dokumentaciji nekada{weg predsednika op{tinske upraveJovice Stojkovi}a i ruskog emigranta Dimitrija Nesterenka, ko-ji se u Kraqevu bavio trgovinom, dok su pojedina~na dokumenta ve-

15


16/393

zana za ovu temu pronalaèna u zbirci VARIA i Zbirci o Radni~-kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi.

U depoima Arhiva grada Beograda, u fondu Trgova~ka komo-ra Beograd prona{li smo godi{we izve{taje Upravnog odboraUdruèwa trgovaca za srez ì~ki upu}ivane nadle`noj Trgo-va~koj komori, koji su pruìli dosta podataka o stawu, problemi-ma i perspektivama razvoja trgovine kao privredne delatnosti.

U Narodnom muzeju u Kraqevu koristili smo dva arhivskafonda i jednu zbirku. U fondovima @enske zanatske {kole i@enske podruìne u Kraqevu nalaze se zapisnici sa sednica wi-hovih upravnih organa, razna obave{tewa, obrasci i prepiska saraznim dru{tvenim ustanovama i administrativno-upravnim or-ganima. Zbirka fotografija obiluje snimcima onda{wih kraqe-

va~kih ulica, zgrada, li~nosti, sportskih i drugih manifestacijai posluìla nam je za ilustraciju pojedinih delova teksta. Kori-ste}i ove fotografije poku{ali smo da savremenom ~itaocu do~a-ramo deli}e atmosfere koja je vladala u Kraqevu u periodu izme-|u dva svetska rata.

Naàlost, arhivska gra|a Kraqevske banske uprave Morav-ske banovine, ~ije sedi{te se nalazilo u Ni{u, uni{tena je tokomi nakon Drugog svetskog rata, tako da su istraìvawa u ni{komistorijskom arhivu ostala bez rezultata. Prema o~ekivawima,

trebalo je da upravo ona iznedri mno{tvo saznawa o najva`nijimdru{tvenim i privrednim segmentima Kraqeva u periodu od 1929.do 1941. godine, tj. razdobqu u kojem se ono, u administrativno--upravnom smislu, nalazilo u sklopu ove banovine. Dodu{e, ne{topodataka iz ovog perioda moglo se prona}i u izve{tajima slu`biove banske uprave resornim ministarstvima u Beogradu, ali do-datni problem u wihovom kori{}ewu predstavqa ~iwenica daoni ~esto prezentiraju podatke na nivou Banovine, pa smo biliprinu|eni da iz celine izvla~imo ono {to nam je bilo potrebno,

a ponekad i izvodimo zakqu~ke na osnovu indirektnih podataka.Tako|e, arhiva Op{tinske uprave Kraqeva, nastala u peri-odu od tridesetih godina XIX veka do ulaska okupacionih trupa ugrad 1915. godine, tokom austrougarske okupacije bila je zakopanau jednoj ba{ti i tom prilikom potpuno istrulila, {to predsta-vqa nenadoknadiv gubitak. Zasigurno je da bi na osnovu we bilomogu}e pouzdano rekonstruisati stawe grada do 1915. godine.

Imaju}i na umu zna~aj {tampe kao nezamenqivog i ~esto jedi-nog izvora informacija, naro~ito vrednog za izu~avawe sloèneprirode ~ovekovog doìvqaja epohe u kojoj ìvi, u Narodnoj bi-blioteci u Beogradu i{~itavali smo onovremenu dnevnu {tampu,strana~ka glasila i druge periodi~ne publikacije. Ova faza is-traìvawa oduzela nam je znatno vi{e vremena od rada u arhivima,

16


17/393

jer prona}i u moru ~lanaka, dopisa i reportaà neku vest iz Kra-qeva, predstavqa vi{e nego mukotrpan posao. Oteàvaju}u okol-nost predstavqa ~iwenica da su prve lokalne nedeqne novine uKraqevu po~ele da izlaze septembra 1933. godine, a ve} nakon iz-laska devetnaestog broja su uga{ene, da bi se novi kraqeva~kilist, tj. lokalno strana~ko glasilo, Narodna samouprava, poja-vio tek dve godine docnije. Ipak, wihovo kori{}ewe bacilo je vi-{e svetla na dru{tveni ìvot grada i wegovih stanovnika i upot-punilo nam mnoga saznawa. Od prestoni~kih dnevnih listova,najvi{e podataka za ovu temu daju Politika, Pravda i, u mawojmeri, Vreme, koji su imali dopisnike iz Kraqeva. Od koristi zapra}ewe dru{tvene i ekonomske problematike, naro~ito za pe-riod po~etkom 20-ih godina XX veka, bile su i Radni~ke novine.

Nedovoqnost arhivske gra|e za pojedine teme poku{avalismo da nadomestimo kori{}ewem objavqenih izvora. Tako smo ko-ristili brojne statisti~ke preglede, almanahe, dràvne kalenda-re, godi{wake i {tampane izve{taje pojedinih institucija iustanova, re~nike, pravilnike, {ematizme, telefonske imenike,stenografske bele{ke sa zasedawa parlamenta Kraqevine Srba,Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraqevine Jugoslavije i sli~no.

Hronolo{ke granice ovog rada odre|uju oslobo|ewe Kraqe-va od austrougarske vlasti 23. oktobra 1918. godine i formirawe

prve zajedni~ke dràve Ju`nih Slovena, s jedne, i slom Kraqevi-ne Jugoslavije u kratkotrajnom Aprilskom ratu 1941. godine, od-nosno ulazak nema~kih trupa u Kraqevo 14. aprila, s druge strane.Pri usvajawu koncepta wegove strukture odlu~ili smo se, za te-matsko-hronolo{ki pristup, smatraju}i ga za, iako mo`da u meto-dolo{kom smislu, pomalo zastareo, pouzdan na~in ekspozicije ra-dova ovakvog tipa, mada, s obzirom na kompleksnost teme i ispre-pletanost razli~itih faktora, postoji mogu}nost i druga~ijeg po-stavqawa problematike i rasporeda gra|e.

*Ono {to je u prvi mah po otpo~iwawu istraìvawa o

pro{losti Kraqeva u periodu od 1918. do 1941. godine izazivalonedoumice, bila je wegova, u sociolo{ko-pravnom smislu, termi-nolo{ka odrednica. Da li se ono moè i mora kvalifikovati kaovaro{ica, varo{ ili grad, kako se moglo pro~itati u literaturii pojedinim arhivskim dokumentima? U formalno-pravnom smisluKraqevo je Zakonom o mestima od 16. juna 1866. godine imalo sta-tus varo{ice, pod kojom se u to vreme podrazumevala jedna sredi-na izme|u sela i varo{i. To je ili mala varo{ koja postoji od ra-nije ili selo koje je na putu da postane varo{. (...) Nezgoda je samou tome {to je re~ varo{, od koje je, kao deminutiv, postala re~ va-

17


18/393

ro{ica, maxarskog porekla. Srpski bi bilo grad. Me|utim po poj-movima u Srbiji, grad predstavqa samo utvr|eno ili zidovima op-koqeno mesto. (...) Ipak se kod nas, u zakonodavstvu i u pravnimaktima uop{te, ponekad javqa re~ grad mesto re~i varo{ pisaoje 1927. godine dobar poznavalac ove materije dr Lazo M. Kosti}.1

Otuda je jasno da upotreba bilo kog od pomenutih termina nije po-gre{na, ve} je va`no da se po{tuje terminolo{ka jednoobraznost.

Mi smo se odlu~ili za upotrebu termina grad, kao sinoni-ma za moderno, urbano naseqe sa raznovrsnim funkcijama i sadr-àjima, {to je Kraqevo u me|uratnom periodu uistinu i postajalo,s jedne, i kao na{em jezi~kom podru~ju prikladniji termin, s obzi-rom na to da je re~ o panslovenskoj i staroslovenskoj re~i, s drugestrane. Za pravo nam daje i savremena nauka o sociologiji naseqa

koja grad defini{e na vi{e na~ina od kojih bismo izdvojili dva kao naseqeno mesto, dakle naseqe s ku}ama koje su tesno zbijene ipredstavqaju tako obimnu povezanu naseobinu da se stanovnici me-|usobno li~no ne poznaju, kao {to je to karakteristi~no za orga-nizovanu grupu suseda (Maks Veber), i kao relativno veliku, gu-stu i stalnu naseobinu socijalno heterogenih individua ~iji kon-stitutivni elementi kao ekonomske jedinice su: karakter delatno-sti (prete`ni deo stanovni{tva obavqa nepoqoprivredne poslo-ve), stalnost naseqa, wegova trì{na funkcija i wen zna~aj ne sa-

mo za gradsko stanovni{tvo ve} i za wegovu okolinu, a zna~ajan jei politi~ki aspekt u smislu upravqawa (Luis Virt). Ispravnostovakve terminolo{ke odrednice za Kraqevo potvr|uje i primenakriterijuma koji, po na{em uvaènom urbanisti, Branislavu Koji-}u, opredequju}e uti~u na kategorizaciju jednog gradskog naseqa, ato su: funkcija naseqa u sistemu, broj stanovnika, vrste zaposlewastanovni{tva, gustina izgra|enosti, gustina naseqenosti, pravneprivilegije i na~in ìvota stanovni{tva.

Da bi se na pravi na~in razumela sva sloènost grada kaodru{tvenog fenomena, mi{qewa smo da je neophodno ukazati naneke va`nije sociolo{ke uvide o wemu, sa posebnim osvrtom na ge-nezu i posebnosti grada u Srbiji. Interesovawe za temu grada kaonajve}eg dostignu}a ~ove~anstva, tj. kako nagla{ava na{ uglednisociolog Sreten Vujovi}, mesta iz kojeg zra~i civilizacija, me-sta istorijske inicijative, revolucije, proizvodwe znawa, slobo-de, razli~itosti, multikulturne i multietni~ke koegzistencije,mesta civilizovanosti, gra|anstva i urbaniteta, tj. dijaloga, tole-rancije, empatije i tome sli~no, staro je, pribli`no, skoro koli-

18

_________________________

1

Primera radi, 1892. godine donet je Zakon o ure|ewu uprave grada Ni{a, a uFinansiskom zakonu za 1928/29. godinu govori se o gradovima Prokupqu iKwaèvcu. Dr Laza M. Kosti}, Zakon o mestima sa spiskovima svih varo{i ivaro{ica i komentarom, Beograd, 1928, 14.


19/393

ko i sam grad. Jo{ je Aristotel u svojoj Politici zapisao da sequdi okupqaju u gradu da bi ìveli, oni tamo ostaju da bi ìvelidobrim ìvotom, a gradom, odnosno anti~kim polisom, bavio se iPlaton u svom ~uvenom delu Republika. Ipak, o za~ecima ozbiq-nijih nau~nih istraìvawa vezanih za ovu problematiku ne moèse govoriti pre kraja XIX veka, tj. pre pojave edinbur{ke i lon-donske {kole u Engleskoj, {kole Le Pleja u Francuskoj i stu-pawa na nau~nu pozornicu Ferdinanda Teniesa, Georga Zimela iMaksa Vebera u Nema~koj. Istine radi, i tokom nekoliko prethod-nih vekova pojedinci, poput Tomasa Mora, Tomaza Kampanele,[arla Furijea i Roberta Ovena, razmi{qali su o izgradwi i ure-|ewu gradova, gradskom ìvotu, odnosu prostora i dru{tva i sl.Savremena sociolo{ka nauka wihovu delatnost tretira kao meta-

fizi~ke utopije o gradu.2

Porast gradova i ubrzani razvoj urbanizacije tokom XIX ve-ka iznedrio je niz negativnih stavova o gradu izraènih u u~ewutzv. urbanih pesimista kojima pripadaju G. de Lapu`, O. Amon iOsvald [pengler. Oni su u razvoju gradova videli neposrednuopasnost za qudsku li~nost, a sam grad karakterisali kao sredi-nu dehumanizacije i alijenacije.3

Do pravog uspona sociolo{ke misli o gradu do{lo je po~et-kom XX veka u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Ubrzani porasti industrijalizacija tamo{wih gradova potakli su niz sociologada pristupe studioznom prou~avawu pojave i zna~aja urbanizacijei osobenosti pona{awa li~nosti i grupa u velikom gradu, gradukoji predstavqa svojevrsnu sociolo{ku laboratoriju. Pojavastudije The city 1925. godine, zajedni~kog dela trojice autora Ro-berta Ezre Parka, Ernesta Berxisa i Roderika D. Mak Kenzija ozna~ava se kao pravi po~etak îka{ke sociolo{ke {kole, kojavaì za za~etnicu moderne sociologije grada. Ovaj, i wihovi doc-niji radovi, potakli su brojne autore {irom sveta da pri|u zama-{nim istraìvawima grada, otvaraju}i niz novih tema. Pod utica-

jima îka{ke {kole, sfera wihovih interesovawa i istraì-va~kih napora usmerava se na nova poqa. Grad se doìvqava kao ne-{to vi{e od me{avine qudi i kolektivnih oprema (ulica, zgrada,elektri~nog osvetqewa, tramvaja, telefone itd.) i obi~nog skupaustanova i administrativnih tela ({kola, sudova, bolnica, organabezbednosti, raznih dràvnih slu`bi i sli~no). Naime, grad pred-stavqa stawe duha, zbir obi~aja i tradicije, utvr|enih stavova iose}awa koja su u neraskidivoj vezi sa ovim obi~ajima i prenose setradicijom. Kako je to definisao Robert Ezra Park, grad nije sa-

mo fizi~ki mehanizam i neka ve{ta~ka konstrukcija. On je ukqu-

19

_________________________

2 Dr Cvetko Kosti}, Grad i vreme osnovi sociologije grada, Beograd, 1982, 6061.3 Isto, 66.


20/393

~en u bitna zbivawa koja se de{avaju qudima koji u wemu ìve, onje proizvod prirode i to ponajvi{e qudske prirode.4

Na prostorima Srbije i Crne Gore za~eci istraìvawa ogradu i gradskom ìvotu vezuju se za ime Jovana Cviji}a i wegoveantropogeografsko-etnolo{ke {kole, utemeqene 1893. godineosnivawem Geografskog zavoda na Velikoj {koli u Beogradu. Iakou teorijskom pogledu oblikovana pod uticajima nema~ke antropo-geografije (F. Racel) i narodne psihologije, s jedne, i francuskequdske geografije (@. Bri`), s druge strane, Cviji}eva {kola jeimala dovoqno originalnih elemenata teorijsko-metodolo{keprirode, {to joj je omogu}ilo sticawe evropskog i svetskog ugle-da.5 Osim Balkanskog poluostrva, Cviji}evog najboqeg i najpo-znatijeg dela, objavqenog 1918. godine u Francuskoj, u kome je sin-

tetizovao sopstvena brojna istraìvawa i stvorio svojevrsnu so-ciologiju Balkana, od ogromnog zna~aja za razvoj sociologije na-seqa kod nas je i wegova studija Antropogeografski problemiBalkanskog poluostrva, objavqena 1902. godine kao teorijsko-me-todolo{ki uvod u prvu kwigu Naseqa srpskih zemaqa, koja sadr-ì najranije istraìva~ke radove wegovih saradnika J. Erdeqano-vi}a, P. Mrkowi}a i S. Tomi}a. Iz pera Cviji}a i ovih istraì-va~a nastao je obiman antropogeografski opus koji ~ine 24 kwigeu ediciji Naseqa srpskih zemaqa. One su nezaobilazno {tivo za

prou~avawe naseqa na prostorima Balkanskog poluostrva.6

Pojava prvih gradova ozna~ila je novi poredak u qudskomdru{tvu i taj doga|aj nauka je kvalifikovala kao urbanu revolu-ciju.7 Oni su se razlikovali od seoskih naseqa i po organizaci-ji prostora i po svojoj dru{tvenoj strukturi. îwenica da su pr-vobitni gradovi predstavqali neku vrstu utvr|ewa, pribeì{tau ratnim vremenima, odnosno prostor koji je bio ograni~en ne-kom vrstom zida ili palisade, sna`no je uticala na izmenu odno-

20

_________________________

4 Robert Ezra Park, Grad: Predlozi za istraìvanje ljudskog pona{anja u gradskoj sredini, u: Sreten Vu-jovi}, Sociologija grada sociolo{ka hrestomatija, Beograd, 1988, 115.5 S. Vujovi}, Sociologija grada..., 58.6 Isto.7 Prema dosada{wim saznawima, najstariji grad na planeti je Jerihon, osnovan jo{ u neo-litu, oko 7.800 godina pre nove ere. Na osnovu ostataka ku}a i drugih delova materijal-ne kulture procewuje se da je ovo naseqe imalo oko 3.000 stanovnika, koji su imali iz-vesnu organizaciju u pogledu navodwavawa zemqe. Arheolo{ka istraìvawa potvr|ujupostojawe hrama i verskog kulta iz vremena oko 6.000 godina pre nove ere. Samo naseqeima vi{e slojeva kroz koje se vidi wegova promena, sve ve}e urbanizovawe, podela radai klasna podela stanovni{tva. Ku}e u Jerihonu bile su dosta ste{wene, posu|e je biloveoma jednostavno (kamene ~a{e), a prona|eni su i `rvwevi za mlevewe ìtarica i dru-

ge primitivne sprave.Ne{to kasnije gradovi su se po~eli razvijati u Sumeru, oko toka Nila u Egiptu i u Indi-ji, dok su se prvi zna~ajniji gradovi u oblasti Mediterana pojavili na Kritu oko 2.400 go-dina pre nove ere. C. Kosti}, Grad i vreme osnovi..., 3335.


21/393

sa izme|u qudi i wihovih institucija. Na tom ograni~enom pro-storu zao{trili su se odnosi kompetencije i dominacije, a po~e-li su da slabe odnosi kooperacije i rodovske krvne veze. Ujedno,u tom prostoru poja~ana je podela rada. Mada se najve}i broj sta-novnika bavio agrarnim zanimawima, neki su se po~eli bavitizanatima i trgovinom. Sve to dovelo je do promene stavova i shva-tawa, kao i oblika svojine. Tradicionalni oblici kolektivnogvlasni{tva nad zemqom sve vi{e i{~ezavaju, a novo merilo vred-nosti i usluga postajao je novac, ~iji zna~aj se stalno pove}avao.To je za sobom povla~ilo diferencijaciju kolektiva, izdvajawepojedinca i uticalo na formirawe wegove vlastite svesti. Vre-menom socijalna struktura dru{tva se uslo`wavala i ~inili suje seqa{tvo, ìteqi grada, dvor, administracija, vojska, sve-

{tenstvo i robovi.8Ve}ina sociologa kao doga|aj koji je umnogome usmerio raz-

voj dru{tva po gradovima isti~u po~etak primene parne ma{inesa dvostrukim delovawem u proizvodwi, 1784. godine, tj. periodindustrijske revolucije u XVIII veku. Otuda i podela gradova nadve osnovne kategorije, preindustrijske i industrijske, mada seoni mogu preciznije podeliti, po vremenu postanka i drugim soci-olo{kim karakteristikama, na rane i industrijske. Kategorijaranih gradova obuhvata nekoliko vrsta koje su razli~ite, kako po

vremenu nastanka i organizaciji prostora, tako i po kulturi idru{tvenim odnosima. Te vrste su: prvi gradovi, anti~ki i feu-dalni gradovi.9

Sve do kraja XVIII veka manufakture, koje su se do tada is-kqu~ivo morale podizati na vodotocima, bile su vi{e deo seoskognego gradskog sistema. Primena parne ma{ine omogu}ila je wiho-vo grupisawe u gradovima, tako da se ona smatra za mati indu-strijskih gradova.10 Za~eta u Engleskoj, industrijska revolucijase {irila velikom brzinom, najpre po zemqama Zapadne Evrope, adocnije po ~itavom svetu, mewaju}i svuda dotada{we dru{tvene

odnose. Prava ekspanzija raznovrsnih fabrika prouzrokovala jeneprestano gomilawe stanovni{tva u wihovoj okolini, {to je do-velo do formirawa novih naseqa raznovrsne socijalne strukture.Osim fabri~kih radnika, u wima se nastawuju i qudi drugih pro-fesija, poput zidara, kroja~a, pekara, stolara, obu}ara, trgovaca,ugostiteqa itd. Sve ovo rezultiralo je {irewem urbanizacije ko-ja je nejednako zahvatala razne delove sveta i, u skladu sa lokal-nim uslovima, razli~ito se izraàvala. Postoje}i gradovi feu-dalnog tipa doìvqavali su preobraàj u skladu sa zahtevima no-

21

_________________________

8 Isto, 3132.9 Isto, 32.10 Isto, 42.


22/393

vog vremena, {to je dovelo do stvarawa novih urbanih aglomeraci-ja u wima i oko wih, a novoformirani su izgra|ivani na princi-pima savremenog urbanisti~kog koncepta.

Pod uticajem novih kapitalisti~kih snaga, vremenom su uovim gradovima izvr{ene duboke promene i u socijalnom i u pro-stornom okviru. One su obuhvatale prvenstveno porodicu i sused-stvo, tako da su ove primarne grupe doìvele u wima pravi preo-braàj. Po{to se gradsko stanovni{tvo ne stvara samo po sebi, ugrad su morali da se doseqavaju qudi iz drugih gradova, sa selaili pak iz drugih zemaqa. Ubrzani rast gradske populacije uslo-vio je slabqewe kohezionih odnosa u dru{tvu, tako da se ono svevi{e atomiziralo i mehaniziralo. Na ovo je pa`wu nau~ne javno-sti skrenuo nema~ki nau~nik Ferdinand Tenies u svom poznatom

delu Gemeinschaft und Gesellschaft, objavqenom 1887. godine. Po-smatraju}i dru{tvo Nema~ke krajem XIX veka, zahva}eno sna`nimtalasom industrijalizacije i uve}awem gradova, on je ukazao nadva osnovna na~ina ìvota zapadnoevropske civilizacije izra-div{i tipologiju koja je, u analiti~kom smislu, i danas aktuelna.Uvode}i pojmove gemeinschaft (zajednica) i gesellschaft (dru-{tvo), Tenies ukazuje na posledice ovakvog civilizacijskog hodapo qudski ìvot, odnose, moral i sli~no, isti~u}i da ge-sellschaft predstavqa dru{tveni odnos egoisti~nih pojedinaca,zainteresovanih za li~ni prosperitet, bez svesti o drugim qudi-ma. (...) Gesellschaft odnosi su ~esto prolazni, inpersonalni i po-vr{ni. Qudi ispoqavaju samo segmente svojih li~nosti u svako-dnevnim odnosima. Zbog toga {to qudi u urbanim dru{tvima do-laze u kontakt sa razli~itim kulturnim obrascima, razvijaju seizvesni oblici tolerancije, koji se ispoqavaju u manifestacija-ma zasi}enosti urbanog stanovnika.11 Prema Teniesu, urbanu za-jednicu, gesellschaft, odlikuju velika i heterogena populacija,orijentacija ka progresu, konflikti i sukobi, konkurencija, po-tro{a~ka ekonomija, sekularizacija, legalni pisani zakoni pod-

lo`ni promenama, dominacija postignutog statusa, formalno ispecijalizirano obrazovawe, dinamizam, asocijativni odnosi, se-kundarni odnosi u grupi, ~ovek kao funkcija za drugog, pseudo-gemeinschaft, mnogobrojnost kontakata, kosmopolitizam, alijena-cija, legalni ugovori i birokratska organizacija i individuali-zam, dok tradicionalnu zajednicu gemeinschaft karakteri{u:mala i homogena populacija, bezna~ajan koncept progresa, dubokiose}aj zajedni{tva, kooperacija i uzajamna pomo}, egzistencijal-na ekonomija, sakralizacija, nepisani zakoni, dominacija tradi-

cionalnog statusa, znawa koja se sti~u imitacijom i praksom,

22

_________________________

11 \okica Jovanovi}, Sunovrat u zajednicu Politi~ka stvarnost jugoslovenskog dru{tva i stil ìvota,Ni{Beograd, 1995, 30.


23/393

tradicionalizam, odnosi zajedni{tva, primarni odnosi u grupi,~ove~nost u odnosima, istinita briga za druge, ograni~eni brojkontakata, velika koncentrisanost, spontanost, neformalni do-govori i solidarnost i zajedni{tvo.12

Pove}awe broja stanovnika zajednice iznad nekoliko stoti-na ograni~ava mogu}nost da se svi oni me|usobno li~no poznaju.Kako isti~e Maks Veber, sa sociolo{kog stanovi{ta velikibroj stanovnika i gustina naseqa zna~e nestanak uobi~ajenih li~-nih me|usobnih poznanstava stanovnika i u susedstvu. Pove}awebroja stanovnika na taj na~in mewa i karakter dru{tvenih odno-sa.13 Razvoj kapitalizma odvijao se u uzajamnoj vezi sa razvojemgradova koji je, osim niza ekonomskih i politi~kih preobraàja,zna~io i promenu stawa duha. Naime, kako je Veber pokazao, u gra-

dovima je do{lo do rastakawa dru{tvenih grupa nastalih na krv-nom srodstvu i zajedni~kom lokalnom poreklu, tako da je grad po-stao konfederacija pojedina~nih gra|ana ~iji je dru{tveni po-loàj zavisio od strukturalnih ~inilaca i li~nih osobina. Takosu stvoreni uslovi da se gradsko stanovni{tvo preobrazi u grupugra|ana zasnovanu na prete`no interesnoj osnovi.14

Porast gradskog stanovni{tva svojim kvantitetom uti~e ka-ko na oblike dru{tvenih grupa, tako i na odnose u wima, pa takoneke dru{tvene organizacije sa ve}im uspehom ostvaruju svoje ci-

qeve sa mawe ~lanova, a neke grupe sa porastom broja ~lanova pot-puno mewaju i svoje oblike i odnose u wima. Grad je stvorio qud-ske mase, a one su radikalnije nego male grupe.15

Rast broja stanovnika grada ima i veoma zna~ajne socijalneposledice. Jedan od oblika ove pojave je ne samo gubqewe veza sasredinom, ve} i dominacija grada nad okolinom, tzv. rural-urban con-tinuum-om, pod kojim sociolo{ka nauka podrazumeva prostor okogradova u kome se me{aju uticaji sela i grada.16 Posmatrano krozistorijsko-sociolo{ku prizmu, uporedo sa {irewem modernih

dru{tvenih procesa, posebno urbanizacije i industrijalizacije,sela u gradskoj okolini su se sve vi{e i vi{e proìmala oblici-ma ìvota grada. Sem toga, ogromne seqa~ke mase napu{tale susvoju vekovnu izolovanost i na razne na~ine se ukqu~ivale u ì-vot gradova jedan deo wih se potpuno preselio u gradove, a drugije na{ao izvore svoje egzistencije u delimi~nom ukqu~ivawu u

23

_________________________

12 Isto, 31.13 Luis Virt, Urbanizam kao na~in ìvota, u: Sreten Vujovi}, Sociologija grada sociolo{ka hrestoma-tija, Beograd, 1988, 166.14

Sreten Vujovi}, Grad u senci rata ogledi o gradu, siroma{tvu i sukobima, Novi Sad Beograd,1997, 100.15 Isto, 72.16 Dr Cvetko Kosti}, Grad i vreme osnovi,111.


24/393

razne gradske delatnosti, ostav{i nastawen i daqe na selu. Oviprocesi izmenili su lik mnogih gradova koji se mewaju iznutra,gube}i tradicionalni gradski identitet, pa je zato nastala novanau~na kovanica ruralizacija ili poseqa~ewe gradova. Onane obuhvata samo pojavu me{awa stanovni{tva grada i sela, ve}ima i sociolo{ku primesu, jer ukazuje na pojavu me{awa i zame-wivawa raznih dru{tvenih i kulturnih obrazaca jednog drugim,pa tako grad postaje lonac za topqewe.17 Pre se moè govoritio specifi~nom spoju gradske kulture, u nastajawu, i pod uticajemgradskog na~ina ìvota, na specifi~an na~in deriviranih tradi-cionalno seqa~kih kulturnih obrazaca koje seqak ispoqava ugradu, a za koje pretpostavqa da su primereni gradskom ìvotu.18

Iako se odvijala pod sna`nim uticajem zapadno i sredwo-

evropskih iskustava, geneza grada na prostorima Srbije imala jedonekle druga~iji tok, prvenstveno usled razli~itih istorijskihokolnosti koje su joj prethodile i u kojima se odvijala. Naime, svedo nacionalne revolucije s po~etka XIX veka srpski gradovi bilisu nastaweni uglavnom islamskim ìvqem i, u mawoj meri, Cin-carima, Jevrejima i Grcima, dok se procenat srpskog ìvqa iska-zivao jednocifrenim brojem. Tek sa oslobo|ewem od vi{evekovneotomanske vlasti stekli su se uslovi za formirawe srpskog gra-da, tj. za demografski i kulturni preobraàj gradova na tlu Sr-

bije severno od zapadnomoravske doline.19 Oni su postepeno mewa-li svoj identitet sve vi{e gube}i balkansko-orijentalne, a usva-jaju}i zapadnoevropske karakteristike. Prvobitna dvojnost kul-tura koja se o~itovala u urbanoj strukturi, arhitekturi, kulturistanovawa, odevawu, na~inu pona{awa i sli~no, po~ev od 60-ih go-dina XIX veka, tj. od vremena kada su i posledwi otomanski vojni-ci napustili utvr|ene gradove tada{we Kneèvine Srbije, gubi-la se u korist zapadnoevropskog kulturnog obrasca. U skladu satipologijom gradskih naseqa Balkanskog poluostrva koju je

ustrojio Jovan Cviji}, ve}inu ovih gradova, me|u koje se svrstava

24

_________________________

17 Isto, 99.18 \. Jovanovi}, Sunovrat u zajednicu Politi~ka stvarnost, 147.19 Do 1830. godine, kada je odlu~eno da muslimani moraju da se isele iz Srbije, postojaloje u Kneèvini Srbiji sedam vrsta naseqa, od kojih pet gradskih: gradovi, varo{i, varo-{ice, palanke i kasabe. Postojalo je {est gradova (Beograd, Vaqevo, Poàrevac, Smede-revo, Uìce i [abac), jedanaest varo{i (Aleksinac, Gurgusovac, Jagodina, Kragujevac,Kru{evac, Negotin, Para}in, Pore~, Soko Bawa, ]uprija i â~ak), dvadeset i tri varo-{ice (Bagrdan, Brusnica, Veliko Gradi{te, Golubac, Grocka, Derven, Zaje~ar, Kaona, Ka-ranovac, Kladovo, Krupaw, Loznica, Novi Han, Ostru`nica, Poèga, Prahovo, Raàw,

Ra~a, Rudnik, Soko, Topola, Trstenik i Ub), dvanaest palanki (Bato~ina, Ba~evci, Bole~,Brza Palanka, Vraògrnci, Zabre`je, Jasika, Kolari, Lipnica, Ram, Tekija i Hasan-pa-{ina Palanka) i tri kasabe (Le{nica, Mitrovica i Pale`). Bojana Miqkovi}-Kati},Struktura gradskog stanovni{tva Srbije sredinomXIXveka, Beograd, 2002, 1920.


25/393

i Kraqevo, mogu}e je podvesti pod odrednicu varo{i patrijar-halnog reìma, kakvih je mestimi~no bilo i na tlu Crne Gore,Bosne i Hercegovine i Bugarske. Kako Cviji} navodi to su uglavnom male varo{i sa pravim i vrlo {irokim ulicama; ka{tosu ulice {iroke kao bulevari velikih varo{i. Ku}e su mahom ma-le, na jedan sprat, oko wih su ka{to vrlo prostrane ba{te u koji-ma se seje i kukuruz. Svaka ku}a ima vrt. Gotovo svaki varo{aninhrani dve ili tri sviwe za svoju ku}u, zatim ìvinu i ima kravuzbog belog smoka. [iroke ulice dopiru do pijace, koja je tako|eprostranija u nego u varo{ima starog balkanskog i mediteranskogtipa. Tu je centar trgovine; za vreme pija~nih dana, jedanput ne-deqno, dogoni se mnogo stoke, zemqoradni~kih, ba{tovanskih isto~arskih proizvoda. Na pijacama je promet mnogo ja~i nego oko

wih u du}anima, u kojima se prodaju strani espapi. Male du}anxi-je se ne mogu znatnije obogatiti i ne cene ih mnogo, ako ne proda-ju i zemaqske proizvode. Ovi trgovci izvoznici, sa pismenim se-qacima, obi~no su najboqi pioniri napretka. @ive komotnim,{irokim ivotom, u lepim ku}ama sa velikim sobama, u kojima ka-{to ima dosta ugodnosti. Posledwih decenija su po~eli da podi-ù industrijska preduze}a koja su u vezi sa produktima zemqe; okoovih varo{i ima, dakle, mlinova, fabrika {e}era, pivara, predi-onica i tka~nica, strugara (ve}inom izvan varo{i) itd.20

Iseqavawe islamskog stanovni{tva stvorilo je u gradovimaSrbije svojevrsne demografske bre{e, koje su popuwavane, u ne-znatnoj meri, prirodnim prira{tajem, intenzivnim naseqavawemsrpskog ìvqa sa seoskog podru~ja i useqavawem srpskog, ali istanovni{tva drugih nacionalnosti sa prostora Habzbur{kemonarhije. Ovakav proces rasta stanovni{tva urbanih naseqa varo{ica i varo{i, koja su bila vi{e sela nego gradovi, a nazi-ve su sticale samo po nekom od gradskih svojstava: kao sedi{te ne-ke dràvne ili vojne ustanove, kao upravno sredi{te, trgova~ki

centar ili sli~no, bio je skop~an sa brojnim dru{tvenim posle-dicama.21 Demografski i privredni uspon, u ~ijem miqeu su preo-vladavali trgovina i zanatstvo, izazivali su ubrzano dru{tveno iimovinsko raslojavawe gradske populacije, {to se manifestova-lo kroz oteàno privikavawe ve}ine novoprido{lih na gradskenorme ìvqewa, pona{awa, privre|ivawa i formirawe razli~i-tih stilova ìvota i potkultura koje nove stanovnike gradova

25

_________________________

20 Jovan Cviji}, Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe osnove antropogeogra-fije, kwiga prva, Beograd, 1922, 316317.21

Krajem XIX veka svega pet gradova (Beograd, Ni{, Leskovac, Poàrevac i Kragujevac)imalo je vi{e od 10.000 stanovnika, dok je najve}i broj gradova Srbije naseqavalo izme|upet i deset hiqada ìteqa. êdomir Popov, Privreda, dru{tvo i politika, Istori-ja srpskog naroda, kw.VI1, Beograd, 1994, 8.


26/393

udaqavaju od urbaniteta. Mali broj doseqenika prihvatao je upotpunosti vrednosti novog okruèwa, dok je ve}ina ostajala pri-vrèna kulturnoj tradiciji seoske sredine iz koje su poticali,usvajaju}i tek delimi~no urbane vrednosti. To je neminovno dovo-dilo do sukoba i kompromisa, otpora i diskriminacije, socijalnedezorganizacije i permanentnog otu|ewa u kojem je ponegde preva-gu odnosio jedan, a ponegde drugi kulturni obrazac.22

Nosioci urbanisti~kih preobraàja gradova Srbije tokomdruge polovine XIX veka bili su prvenstveno pre~ani, tj. dose-qenici iz ju`noslovenskih prostora zapadno od Drine i severnood Save i Dunava, stranci, doma}i trgovci, elitni sloj srpskoggra|anstva ovoga doba, koji su zbog svog posla ~esto putovali u dr-àve Sredwe i Zapadne Evrope i dràvni ~inovnici koji su me|u

prvima prihvatali evropske uticaje, daju}i na taj na~in primerostalom stanovni{tvu.23

Razvoj gradova Srbije u drugoj polovini XIX i prvoj deceniji XXveka odvijao se neuravnoteèno. Na to je uticalo vi{e ~inioca poputbroja stanovnika, blizine dràvne granice, saobra}ajne povezanostisa ostalim delovima zemqe, klimatskih uslova, geografsko-istorij-skog nasle|a, udaqenosti od prestonice, izgra|enosti dràvnih ikulturno-prosvetnih institucija i sli~no. Neujedna~enost wihovograsta bila je i posledica regionalnih razlika, tako da su brì razvoj

beleìli oni gradovi koji su izrastali u bogatom poqoprivrednomokruèwu, ~iji su ekonomski potencijali omogu}avali intenzivnijiuspon gradske privrede, zanatstva i trgovine pre svega. Oni su takoubrzano pove}avali broj stanovnika, fizi~ki se {irili i prilago|a-vali savremenim evropskim obrascima ìvqewa, mewaju}i svoj uspo-reni dru{tveni ritam i mentalni sklop tradicionalnog srpskog pa-trijarhalnog dru{tva. Grad u Srbiji se pojavquje kao glavni kori-snik modernizacije u kojoj su se pored ekonomske proìmale politi~-ka i dru{tvena snaga zemqe.24

Nastanak dràvne zajednice ju`noslovenskih naroda krajem1918. godine ozna~io je novu fazu u razvoju gradova na tlu Srbije.Shodno nacionalno-konfesionalnom {arenilu nove dràve, u raz-dobqu izme|u dva svetska rata izmewena je u velikoj meri i demo-grafska razglednica velikog broja gradova Srbije, posebno onihkoji su izrastali u zna~ajne industrijske centre (Beograd, Ni{,â~ak, Kragujevac, Kraqevo), ili su se u wima nalazile ve}e vojnejedinice. Naime, u wih se vremenom useqavao prili~an broj Hrva-ta, Slovenaca i pripadnika neslovenskih naroda podanika nove dr-

26

_________________________

22

Qubodrag Dimi}, Srbi i Jugoslavija prostor, dru{tvo, politika, Beograd, 1998, 74.23Aleksandra Vuleti}, Porodica u Srbiji sredinom 19. veka, Beograd, 2002, 109.

24 Dimitrije \or|evi}, U senci Austro-Ugarske, Istorija srpskog naroda, kw. VI1, Beo-grad, 1994, 97.


27/393

àve, bilo u potrazi za zaposlewem u nekom od industrijskih obje-kata bilo po slu`benoj du`nosti (oficiri, àndarmi, dràvni~inovnici, prosvetni radnici). Iako procenat ovih do{qakanije bio preveliki i varirao je od grada do grada, ipak se za wih ve-zuje niz promena, pre svega na kulturnom planu, naro~ito poja~ava-we evropskog kulturnog modela ìvqewa. Prema rezultatima po-pisa stanovni{tva iz 1921. godine, u gradovima Srbije, ukqu~uju}ii Kosovo i Metohiju i Vojvodinu, ìvelo je ne{to vi{e od 13% po-pulacije, da bi se u narednih deset godina na prostorima tzv. uèSrbije broj gradskog stanovni{tva uve}ao za 3,5%.25

Na pove}awe broja gradske populacije u Srbiji u me|uratnomperiodu uticali su i ekonomski momenti koji su delovali podsticaj-no na stanovnike ruralnih podru~ja da mogu}nosti za obezbe|ivawe

sopstvene egzistencije potraè u nekom od gradova, naro~ito u onimu kojima je proces industrijalizacije uhvatio dubqe korene. Nerod-ne godine, nedovoqne koli~ine namirnica za ishranu mnogobrojnihseoskih porodica koje je obezbe|ivao mali zemqoposed, re|e i potre-ba za napu{tawem ustaqenog na~ina ìvota i odre|ena doza avantu-risti~kog duha, pokretali su seqa{tvo ka gradovima.26 Gradovi su naovaj na~in postali svojevrsni ventili za vi{ak stanovni{tva sazaostalih seoskih podru~ja, igraju}i zna~ajnu ulogu u modernizacijii kulturnom preobraàju srpskog dru{tva u prvoj polovini XX veka.

*Kwiga koju stavqamo ~itala~koj javnosti na uvid, za osnovu

ima doktorsku disertaciju Kraqevo, grad u Srbiji 19181941,odbrawenu 10. juna 2004. godine, na Odseku za istoriju Filozof-skog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, pred komisijom u sastavu:prof. dr Veqko \. \uri}, prof. dr Zdravko Deleti}, prof. drQubodrag Dimi} i prof. dr \okica Jovanovi}. Wihove ideje, sug-estije i kritike izre~ene tom prilikom, a i ranije tokom izradedisertacije, posluìle su nam kao putokazi na poboq{awu teks-ta. Tako, ne moèmo a da ne pomenemo korisne trenutke provedeneu konsultacijama sa profesorom Jovanovi}em, koji su nam otk-lonili brojne nedoumice i pote{ko}e na koje smo nailazilikoriste}i sociolo{ku literaturu, kao i povremene susrete i raz-govore sa profesorom Dimi}em, kod koga smo uvek nailazili napodr{ku i razumevawe, ali i na nadasve konstruktivnu i dobro-namernu kritiku. Puno vremena proteklo je i u kolegijalnim raz-govorima sa profesorom Deleti}em, ~ije nam je zavidno metodo-

27

_________________________

25

Proizvodne snage NR Srbije, Beograd, 1953, 75, 82.26 Ilustracije radi, dohodak obi~nog gradskog radnika je 1938. godine bio ve}i nego doho-dak koji je ostvarivalo seosko doma}instvo sa posedom od dvadeset hektara. I. Vinski,Kla-sna podela stanovni{tva i nacionalnog dohotka Jugoslavije u 1938. godini, Zagreb, 1970, 149.


28/393

lo{ko iskustvo pomoglo da otklonimo pojedine dileme i rad nataj na~in u~inimo celovitijim.

Posebnu zahvalnost dugujemo svom mentoru profesoru Veq-ku \. \uri}u koji nas je nesebi~nom spremno{}u da pomogne, tesugestijama, savetima i iskrenom podr{kom, strpqivo pratio to-kom ~etvorogodi{weg perioda izrade disertacije.

Imamo obavezu da ukaèmo i na to da smo tokom istraì-vawa, tj. vremena provedenog u arhivskim i muzejskim institucija-ma i bibliotekama, bili okruèni qudsko{}u i razumevawem,posebno u kraqeva~kom arhivu i muzeju i Arhivu Jugoslavije.Stoga koristimo ovu priliku da se svim zaposlenim u ovimustanovama kulture najsrda~nije zahvalimo. Ipak, posebno bismoizdvojili dvojicu kolega i prijateqa Radomira Risti}a i Draga-

na Dra{kovi}a ~ija podr{ka nam je bila dragocena i bez kojihova kwiga jo{ uvek ne bi dospela u ruke ~italaca. Veliki trud zaweno grafi~ko uobli~avawe uloìo je Milojko Mili}evi} izra{~anskog Centra za kulturu Gradac, kome tako|e upu}ujemoizraze zahvalnosti.

Na kraju, du`ni smo ista}i da ovim radom nisu u potpunostiiscrpqene mogu}nosti za posebna istraìvawa o Kraqevu u peri-odu od 1918. do 1941. godine. Zasigurno da svako od poglavqa ovogarada zasluùje da bude samostalna istraìva~ka tema, a mogu}e jepostavqawe i novih pitawa koja nismo uspeli da dotaknemo (okonkretnijoj ulozi vojske i àndarmerije, pozori{nom ìvotu isl.). Ipak, fragmentarnost arhivske gra|e postavqa niz ograni-~ewa i to je ne{to sa ~ime }e budu}i istraìva~i ovog razdobqau pro{losti Kraqeva morati da ra~unaju.

Januara 2006.

28


29/393

UVOD


30/393

Panorama Kraqeva, 30-ih godinaXXveka


31/393

Kraqevo je sme{teno na spoju Ibarske klisure sa zapadnomo-ravskom dolinom, u isto~nom delu kraqeva~ke kotline, na levojobali Ibra, ispred wegovog uvira u Zapadnu Moravu. U wemu seukr{taju dva pravca kojima vode va`ne komunikacije: zapadnomo-ravska (pravcem severozapad-jugoistok) i ibarsko-gruànska (prav-cem jugozapad-jugoistok), i upravo ovakva komunikacijska otvore-nost prema drugim delovima zemqe predstavqala je opredequju}ifaktor wegovog razvoja privrednog, demografskog, urbanog itd.Sredi{wi deo grada nastao je na temenu ibarske terase visoke 10-15 metara, na nadmorskoj visini od 203 do 208 metara, dok su ivi~-ni krajevi na razli~itim elementima reqefa.1 Wegovu panoramupo~etkom druge decenije XX veka mogu}e je sagledati o~ima onda-

{weg savremenika: Kad iz negda{weg Karanovca, a dana{weg Kra-qeva, po|emo drumom, {to prolazi pored crkve, skre}u}i odmah vi-{e we na levo, onda }emo posle male ravnine imati da idemo uz br-do. A kad se na ovo uspemo, onda ne treba da propustimo priliku, dajo{ jednom pogledamo niz drum. Pogled }e nam i nehotice pre}i sdruma na grad, koji se ponosno nadneo nad Ibrom oslawaju}i se dru-gom nogom na Moravu, ponosit svojim divotnim poloàjem. Mi smotada na Grdi~kom brdu, a pred nama je lepo Kraqevo.

Kraqevo je ve{ta~ki ukras zemqi{ta, koje su tako divno is-

krivudali Ibar i Morava, a nad kojim se veli~anstveno uzdiùStolovi s jedne, a Crni Vrh s rudni~kim ograncima s druge stra-ne. Ozbiqni, ovi ve~ni straàri propu{taju izme|u sebe ove dvereke, kao dva niza bisera, da se na sat hoda ispod Kraqeva, maloniè Kamixore, sastanu, pa da odatle idu u ve~nom zagrqaju sve da-qe i daqe, ve~nome grobu Crnome Moru. (...) Pod gorostasnimplaninama, i sa leve i sa desne nam strane, i preko Morave i pre-ko Ibra, vide se hramovi Bo`ji, svete crkve, a pod najlep{im de-lom Stolova, u krilu wihovom, blistaju se torwevi sedmovratne

@i~e. (...) Sa Grdi~kog brda, na kome smo se zaustavili, pogledaj-

31

_________________________

1 Dr Dragoqub Milanovi}, Kraqevo i wegovo uè gravitaciono podru~je, Beo-grad, 1973, 9.


32/393

mo jo{ jednom na grad pod sobom. Uza samu crkvu pada nam u o~i ve-liko i krasno zdawe, u kome je sme{tena Ratarska [kola. Malovi{e iznad we podiè se na studeni~kom drumu sreska ku}a s po-{tom i telegrafom, a sasvim pri dnu Kraqeva, na samim ogranci-ma prema Ibru i Pitomom Poqu, vidi se vojni~ka kasarna. Isto~-no je od grada prostrano i ravno Divqe Poqe.2

Locirano pod Grdi~kom kosom, ispred u{}a Ibra u Zapad-nu Moravu, a severno od u{}a Ribnice u Ibar, Kraqevo odlikujeumerenokontinentalna klima sa godi{wom temperaturnom am-plitudom od 22,6 stepena Celzijusa i velikim brojem vetrovitihdana, posebno u jesen, zimu i prole}e, kada wegove ulice bri{eko{ava koja duva iz pravca istoka.3

Uè gravitaciono podru~je Kraqeva karakteri{u kotlin-

ske ravni i niski dolinski delovi pogodni za ratarsku, livadar-sko-sto~arsku i povrtarsku proizvodwu, dok su okolna pobr|a, pa-dine kosa i re~nih dolina bili dobar prirodni potencijal za raz-voj sto~arstva. Bogati listopadni i ~etinarski {umski pokriva~okolnih planinskih masiva Go~a, Stolova, @eqina, Rado~ela, e-merna, Kotlenika i Gledi}kih planina, predstavqao je zna~ajnoprivredno bogatstvo, umnogome usmeravaju}i razvoj industrije, sa-obra}aja i trgovine.

Prema dosada{wim nau~nim saznawima, prvi pomen organi-zovane naseobine na terenu na kome se razvilo Kraqevo seè u1476. godinu, kada se u turskom katastarskom popisu Smederevskogsanxaka navodi naziv sela Rudo Poqe.4 U to vreme ono je bilonaseqeno stanovni{tvom koje je uìvalo tzv. vla{ke povlasticei bilo je deo kneìne [obata, Karanovog sina, koji je wime nepo-sredno upravqao. Pedantni turski popisiva~i evidentirali supri tom 26 doma}instava, 26 pridodatih ~lanova doma}instava ijednog tekli~a (kurira), {to je Rudo Poqe svrstavalo na prvo me-sto po veli~ini u kneìni koja je bila sastavni deo nahije Ostro-vica Brveni~kog kadiluka. Osim naziva Rudo Poqe, prilikom po-

pisa iz 1540. godine prvi put se navodi i ime Karanovac, u kome jeubeleèno 17 ku}a, 10 ba{tina, ~etiri neoèwena mu{karca i je-dan za rad nesposoban stare{ina doma}instva koji je, uz primi}u-ra popa Radosava, bio oslobo|en pla}awa ispenxe, dok su ostalestare{ine doma}instva pla}ale 25 ak~i po glavi.5

32

_________________________

2 Milenko R. Vesni}, Pogled s Grdi~kog Brda,Jugoslavija u slici i re~i Sr-bija, Beograd, 1927, 291293.3 Isto, 22.4 O tragovima qudskog bitisawa u bliòj i daqoj okolini Rudog Poqa u starijim istorij-

skim periodima vidi vi{e: Vera Bogosavqevi}-Petrovi}, Starija naseqa na podru~judana{weg Kraqeva, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, BeogradKraqevo, 2000, 933.5 Ema Miqkovi}-Bojani}, Naseqe Rudo Poqe u Smederevskom sanxaku od 1476.do 1540. godine, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, BeogradKraqevo, 2000, 58.


33/393

Naseqe Karanovac ucrtano je 1718. godine na geografskoj kar-ti austrijskog kapetana Eb{elvica izra|enoj nakon austrijsko-tur-skog rata, kao pribeì{te Turaka izbeglih iz â~ka, Kragujevca idrugih naseqa koja su pomenutim ugovorom pripala Austriji. U ti-pi~noj orijentalnoj palanci, sa kolibama od drveta, opasanoj drve-nom ogradom, koja je postala pograni~no mesto na tursko-austrijskojgranici, ìvelo je muslimansko stanovni{tvo, Turci, Arbanasi imawi broj pravoslavnih Srba i Cincara. Karanovac, u kome se u todoba nalazio |umruk (carinarnica), sa~iwavao je sa jo{ nekolikosusednih naseqa posebnu mukadu (podru~je podre|eno sultanu koje jeon davao u zakup), koja se ubrajala me|u najunosnije sultanove posedeu Srbiji. Stanovni{tvo se bavilo uglavnom zemqoradwom, a umawoj meri bili su zastupqeni i trgovina i zanatstvo. Nekoliko

godina docnije on je postao najva`nije tursko upori{te na potezuizme|u Kru{evca (Alaxa Hisara), Uìca i Novog Pazara, u kome senalazio i karavan-saraj, koji je izgoreo prilikom borbi u austrij-sko-turskom ratu 1737. godine. Kao takav bio je ubeleèn u svimonda{wim zna~ajnijim austrijskim, mleta~kim i ruskim geograf-skim kartama. Krajem juna 1737. godine kragujeva~ki kapetan Stani-{a Markovi} Mlati{uma sa svojim jedinicama srpske milicije ko-ja se borila na strani Austrijanaca, u{ao je u Karanovac, ~ijiislamski ìvaq je prethodno pobegao u Uìce. Ve} po~etkom no-

vembra iste godine austrijska vojska se, usled sna`nog turskog pro-dora dolinom Ni{ave, povukla iz Karanovca i on je ponovo pao podtursku vlast.6 Nakon austrijskog poraza kod Grocke, 27. jula 1739. go-dine, sklopqen je Beogradski mirovni sporazum, po ~ijim odred-bama se granica izme|u Austrije i Turske ponovo ustalila na Savii Dunavu. Sve ovo za posledicu je imalo nova demografska pomerawasrpskog ìvqa ka severu, tj. ka austrijskim teritorijama, poznatakao Druga seoba Srba. Na mawe-vi{e opustela podru~ja ZapadnogPomoravqa i [umadije naseqavao se muslimanski i arbana{kiìvaq, posebno u varo{i i palanke, me|u wima i u Karanovac, i srp-

sko stanovni{tvo sa Kosova i Metohije.Prema navodima austrijskog obave{tajnog oficira Jozefa

Paula Mitesera, koji je od avgusta do novembra 1784. godine, pre-ru{en u slugu kalu|era manastira Ravanice, prokrstario cen-tralnom Srbijom, u Karanovcu se nalazilo 11 hri{}anskih i 89muhamedanskih ku}a, dva hana, dve pekare i tri mehane. Karakteri-{u}i ga odrednicom trgovi{te, on je zapisao da u wemu postojijo{ i jedna xamija sagra|ena od kamena, dok su sve ostale gra|evi-ne od drveta.7 Tada{we ìteqe Karanovca on je okarakterisao

33

_________________________

6 Miroqub Spasojevi}, Novi vek, Kraqevo i okolina, Beograd, 1966, 214.7 \or|e S. Kosti}, Karanovac, slika jednog grada (17841878), Rudo Poqe Ka-

ranovac Kraqevo, BeogradKraqevo, 2000, 157.


34/393

kao drumske razbojnike navode}i da oduzimaju sve ne daruju}i nijednom ~oveku ìvot. To su tzv. Arnauti koji su oterani iz Ska-dra, Prizrena i Vu~itrna, a ovde su se svojevoqno nastanili ote-rav{i domoroce s wihovih ogwi{ta. Nijedan nov~ani transport,koji je unazad nekog vremena iz Carigrada krenuo za Novi Pazarnisu po{tedeli. Rastera{e i opqa~ka{e po{iqku. Ne{to boqeodeveni putnici u ovim krajevima treba da se dobro ~uvaju.8

Turci su iz Karanovca bili ponovo proterani krajem novem-bra 1789. godine, u doba tzv. Ko~ine krajine, ali sklapawem Svi-{tovskog mira izme|u Austrije i Turske, po~etkom avgusta 1791.godine, Karanovac je opet dospeo pod wihovu vlast. Uprkos epide-miji kuge, koja je u intervalu od 1792. do 1798. godine harala Beo-gradskim pa{alukom, Karanovac se po broju svojih ìteqa ubrza-

no razvijao, tako da je poznati istori~ar Milenko Vuki}evi} owegovom rastu u godinama neposredno pred Prvi srpski ustanak1804. godine zapisao: Ovaj je grad imao oko 700 ku}a s lepim i pro-stranim gradinama punim raznog vo}a i cve}a. Na jednoj straniimao je veliko zemqano utvr|ewe opto~eno {irokim i dubokimrovom. Povrh rova udarene su bile palisade, kroz koje su bile ude-{ene pu{karnice (mazgale). Utvr|ewe je bilo tako ude{eno da semoglo protiviti i najja~im napadima, samo ako se brani uporno iako napada~ nema topove ve}eg kalibra.9

U Prvom srpskom ustanku ovako utvr|eni Karanovac, koji jeu administrativno-upravnom smislu pripadao Poè{koj nahijiBeogradskog pa{aluka, postao je èstoko popri{te sukoba usta-nika i Turaka. Uprkos ìlavoj odbrani, ustanici su ga na Petrov-dan 29. juna 1805. godine zauzeli: Naseqe je bilo pusto, nigdeìve du{e, ostalo je samo nekoliko Cigana i dve hoxe. Oni su sta-jali pored velike karanova~ke kamene xamije i kada je Kara|or|etuda pro{ao, molili su ga da wihovu xamiju ne upali. Karanova~-ki Turci godinama su bili strah i trepet za sav kraj, pa nije nima-lo slu~ajno {to je me|u ustanicima postojala jednodu{nost da taj

turski Karanovac treba spaliti, do temeqa uni{titi. Poznato jeda je Karanovac bio sav sagra|en od drvene gra|e. Za nekoliko ~a-sova od wega je ostalo samo zgari{te.10 Nakon toga, kako navodiJoakim Vuji}, nedaleko od staroga, malo vi{e, na~ini se druginovi Karanovac, u formi velikog vojnog utvr|ewa koje je mogloda primi posadu od 600 vojnika. Sve do sloma ustanka Karanovac jebio sedi{te Poè{ke nahije i vojno sedi{te za nekoliko okol-nih nahija. Samim tim su{tinski je promewena i wegova funkci-ja. On vi{e nije bio naseqe koje se razvijalo kao trgovi{te, ve}

34

_________________________

8 M. Spasojevi}, Novi vek..., 222.9 M. Spasojevi}, Novi vek..., 228.10 Isto, 235.


35/393

je, s obzirom na to da se nalazio na jednoj od najva`nijih saobra-}ajnica centralne Srbije, imao dominantnu strate{ku i vojnuulogu. U wega se poja~ano useqavao srpski ìvaq iz bliè i daqeokoline, kao i sa prostora Starog Vlaha, Kosova i Metohije i Cr-ne Gore.11 U jesen 1813. godine i Karanovac je zadesila sudbinaostalih krajeva ustani~ke Srbije. Povratak Turaka pratili su te-ror i zulumi nad wegovim stanovni{tvom, a naseqe je i ovom pri-likom bilo sve u plamen pretvoreno.

Nepune dve godine docnije Karanovac je pred naletima rat-nika Drugog srpskog ustanka definitivno oslobo|en od turskevlasti. Opkoqena turska vojna posada, ja~ine oko 300 qudi, polo-vinom jula 1815. godine predala se knezu Milo{u Teodorovi}uObrenovi}u.12 Od tada po~iwe novo poglavqe u razvoju Karanovca.

Demografski i privredni oporavak i prostorno {irewe naseqatekli su ubrzano, tako da je 1826. godine ono imalo oko 116 domovaizme`du koje ponajvi{e jesu du}ani, zbog ~ega ga je pruski ofi-cir Oto Dubislav fon Pirh svrstao me|u 10 najzna~ajnijih nase-qa Milo{eve Srbije.13 Prema jednom aktu iz 1836. godine Karano-vac je imao tri glavna sokaka, ~ar{iju, tj. kru`ni trg i {anackoji je poticao iz ustani~kog vremena. O wemu je ~etiri godinekasnije francuski minerolog, geograf, poliglota i putopisacAmi Bue zabeleìo: Varo{ica od 300 ku}a sa 1.200 do 1.500 sta-

novnika, od kojih 260 pla}a porez.14

Prerastawe Karanovca iz malene, tipi~no orijentalne ka-sabe u varo{icu po evropskim uzusim, tokom ~itavog XIX veka do-nelo mu je niz novih administrativno-upravnih, privrednih, urba-nisti~kih, prosvetno-kulturnih, verskih i zdravstvenih sadràja.U vreme ustavobraniteqskog reìma u Srbiji u Karanovac su izâ~ka preme{tena okru`na nadle{tva na~elstvo i sud, a 1854.godine i sedi{te @i~ke eparhije. U privrednom miqeu dominira-li su trgovina i zanatstvo, a karanova~ki pana|ur odràvan svakegodine o letwem Svetom Jovanu, na kome su prodavani stoka iote~estveni proizvodi, bio je poznat i van granica onda{we Sr-bije.15 Napredak Karanovca ostavio je povoqne impresije na puto-pisca Gustava Ra{a koji je po~etkom 70-ih godina XIX veka zapi-sao: Onaj ko je pre pet godina putovao po Srbiji danas ne bi pre-poznao poneko mesto. Od bombardovawa Beograda gradovi su izme-nili svoje ruho u potpunosti. To se tako|e desilo i sa Karanov-cem. U to vreme on je imao 2.000 stanovnika, od kojih su 440 po-

35

_________________________

11 Isto, 236.12 Isto, 258.13 Isto, 261, 264.14 \. S. Kosti}, Karanovac, slika jednog grada (17841878)..., 160.15 M. Spasojevi}, Novi vek..., 275.


36/393

reske glave i dve {kole, jednu osnovnu sa 120 u~enika, zatim jed-nu ènsku koja ima 40 pitomica.16

Progla{ewe Srbije za kraqevinu 22. februara (6. marta)1882. godine na simboli~an na~in odrazilo se i na Karanovac. Na-ime, krunisawe kneza Milana Obrenovi}a za prvog srpskog kraqau novijoj istoriji i wegova poseta @i~i i Karanovcu 15/27. apri-la iste godine, bili su povod da mu delegacija ovda{we mesneuprave izrazi molbu da se, kao uspomena na taj doga|aj, varo{icapreimenuje (da Karanovac, zato {to mu je ime tursko, druga~ijenazove).17 Ukazom kraqa Milana od 19. aprila (1. maja) 1882. godi-ne Karanovac je dobio novo ime Kraqevo, {to je bio tre}i nazivza ovo naseqe u wegovoj istoriji.18

Privredne prilike Kraqeva na prelazu iz XIX u XX vek, presvega trgovina, znatno su unapre|ene prosecawem novog puta Kra-qevoRa{ka (18831886) i pu{tawem u saobra}aj pruge uzanog ko-loseka Stala}â~ak 1910. godine.19 Iz tog vremena datiraju i za-~eci industrije: parni mlin Jovana Savi}a (osnovan 1881. godine),parni mlin Mihajla êbinca (osnovan 1890. godine), parni mlinKneèvi}Radovanovi} podignut 1897. godine u susednoj Ribni-ci, koji je tada bio najve}i i najmoderniji na Balkanu, parnastrugara Kneèvi}Radovanovi} i Fabrika poqoprivrednihsprava Sre}ka Vasi}a i Aksentija Bogdanovi}a.20 Krajem XIX ve-

ka Kraqevo je predstavqalo razvijeni trgova~ki centar jugoza-padne Srbije u kome su poslovale 81 trgova~ka radwa i 17 {peku-lativnih firmi za promet poqoprivrednih proizvoda, a radi po-spe{ivawa eksportne trgovine formiran je i Esnaf trgovaca iz-voznika sreza ì~kog.21 Snaàn privredni polet uticao je na br-

36

_________________________

16 \. S. Kosti}, Karanovac, slika jednog grada (17841878)..., 163.17 Qubodrag P. Risti}, Kraqevi u Kraqevu (188218891904), Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, BeogradKraqevo, 2000, 237.18 M. Spasojevi}, Novi vek..., 281.19 Trasirawe pruge izvr{eno je u leto 1903. godine i to za {irinu koloseka 0,75 m.Me|utim, na insistirawe vojnih organa da se od Stala}a do Obili}eva kod Kru-{evca izgradi pruga normalnog koloseka, moralo je do}i do promene planova, ta-ko da je ova deonica od Stala}a do Kru{evca pu{tena u saobra}aj 15. juna 1909. go-dine. Gra|ewe ostatka pruge ka Uìcu povereno je doma}em preduze}u Zadruzi zapodizawe zgrada iz Beograda i ono je taj posao obavqalo etapno: deonica Kru{e-vac Vrwa~ka Bawa predata je na upotrebu 21. maja 1910, Vrwa~ka Bawa Kraqevo21. novembra 1910, a Kraqevoâ~ak 20. marta 1911. godine. Kompletna trasa doUìca stavqena je u funkciju 20. avgusta 1912. godine. Jezdimir S. Nikoli},Istorija èleznica Srbije, Vojvodine, Crne Gore i Kosova, Beograd, 1980, 155.20 Privredni ìvot u Kraqevu znatno je oìveo, Politika, 5. IX 1937, 10; Trgo-

vinsko-zanatlijski {ematizam Kraqevine Srbije (po zvani~nim i slu`benim po-dacima), Beograd, 19001901, 20, 64; Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo uè, 66.

21 Milan M. Matijevi}, Blagomir Bi{evac, Karanovac zna~ajan trgova~ki centarSrbije u XIX veku, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, BeogradKraqevo, 2000, 116.


37/393

è dru{tveno raslojavawe i izdvajawe bogatijeg sloja trgovaca,zanatlija i zemqoposednika, koji su raspolagali, za to vreme, zna-~ajnom nov~anom akumulacijom, {to je stvorilo preduslove zaformirawe prvih nov~anih zavoda: Kraqevske akcionarske {te-dionice (jula 1885. godine), Kraqevskog akcionarskog zavoda(1902. godine) i Kraqevske privredne banke (1912. godine).22

Razglednicu Kraqeva u ovom wegovom ekspanzionisti~komrazdobqu do~arava bele{ka novosadskog kwiàra Arse Pajevi}aiz 1889. godine: Spu{taju}i se preksino} sa puta trsteni~kog nalepi drveni most, koji preko Ibra vodi u Kraqevo, prijatno me jeiznenadio pogled na tu varo{, koja se na jednom uzvi{enom i pro-stranom visoravwu ovde uzdiè. Kraqevo (pre|e Karanovac) u ~a-~anskom okrugu, vrlo je lepa i ìva varo{ica sa preko 3000 sta-

novnika, sa dosta razvijenom trgovinom i vrlo lepim, pravilnimulicama, da je sa svakoga kraja pregledati moèm.23

Period dinami~nog dru{tveno-ekonomskog uspona Kraqevaobustavili su otpo~iwawe Prvog i Drugog balkanskog, a pogotovuPrvog svetskog rata. Austrougarska ofanziva na Srbiju s jeseni1915. godine i odstupawe srpskih trupa ka jugu, odredili su Kra-qevu sudbinu da nakratko bude neformalna srpska ratna presto-nica, u kojoj su sme{teni vlada, vrhovna komanda i diplomatskikor savezni~kih zemaqa.24 Istovremeno, u wega se slila i prava

reka izbeglica, tako da se, uz oko 5.000 doma}eg stanovni{tva, pojavnim objektima, trgovinskim, zanatlijskim i ugostiteqskimradwama i na ulicama smestilo wih vi{e od 100.000. Deli} atmos-fere koja je tih dana vladala u Kraqevu prenosi nam i jedan o~e-vidac: U tom vremenu u Kraqevu je bila sru~ena cela Srbija. Po-slanstva su palila arhive i poverqiva dokumenta. Sanduci i ku-feri, puni va`nih hartija, {ifara, stvari sve je ogaw u pepeopretvarao. Qudi su se uz viku i psovku tiskali i s mukom provla-~ili kroz gomile sveta i vojnika, da se {to pre dograbe mosta i

ispadnu na put {to vodi klisuri (Ibarskoj prim. V. Virijevi}).Kraqevo, mala i skladna i ~ista varo{, uàsno je izgledala: voj-nici sviju rodova oru`ja, rawenici, izbeglice, varo{ani iseqaci, mu{ko i ènsko, staro i mlado, zdravo i bolesno, iz svijukrajeva zemqe; porodice sa decom i poku}anstvom, ~inovnici, za-natlije, strane misije sve to u haoti~nom vrtlogu i neredu, za-

37

_________________________

22 Milovan Sekuli}, Akcionarske {tedionice i banke u Kraqevu do 1915. godi-ne, Rudo PoqeKaranovacKraqevo, BeogradKraqevo, 2000, 120, 137, 141.23 Navedeno prema: Radmilo Stefanovi}, Prilike od 1875. do 1918. godine,

Kraqevo i okolina, Beograd, 1966, 293.24 O ovom periodu istorije Kraqeva vidi vi{e: Borislava Lili}, Kraqevo iokolina 1915. godine u bele{kama stranaca, Rudo PoqeKaranovacKraqevo,BeogradKraqevo, 2000, 247264.


38/393

hva}eno strahom, grabi napred, da ne bi palo neprijatequ u ruke.Kroz ulice zakr~ene komorama, stokom, automobilima i raznovr-snim svetom, zaga|ene i prqave jedva se moglo kretati. U vazdu-hu je lebdio strah i on se ocrtavao na licu svakog ìvog bi}a. (...)Stawe u Kraqevu o~ito je nagla{avalo slom politi~ki, kome mo-ra neminovno sledovati i vojni~ki slom. Haoti~nost u vojsci po-ja~avale su izbeglice, na stotine hiqada iskupqeno u ovom malommestu. Svet je s o~ajawem pogledao prema Kru{evcu: o~ekivali suvladu i Vrhovnu Komandu. Vladu su svi prokliwali {to je dovelazemqu do ovakvog rasula; {to se nije za ranije pripremila i {tonije uspela da izbegne ovaj slom; isto tako Vrh.(ovnu) Komanduzapquskivali su pogrdama i gra|ani i vojska.25

Uprkos sna`nom otporu branilaca na prilazima Kraqevu sa

severa i zapada, neprijateqska vojska je 24. oktobra u{la u grad.26Bili su to pripadnici 85. brigade 43. divizije XXII austrougar-skog rezervnog korpusa.27 Radi za{tite stanovni{tva od eventual-nih represalija tada{wi predsednik op{tine Jovica Stojkovi}je, zajedno sa delegacijom op{tinskog odbora i dr \or|em Radi-}em, direktorom Poqoprivredne {kole, kao prevodiocem, sa~e-kao okupatorske trupe ispred grada, na pravcu od â~ka, i izvr-{io wegovu predaju.28

Austrougarska okupacija predstavqala je jedan od najmu~ni-

jih perioda u dotada{woj istoriji Kraqeva. Neposredno po ula-sku u grad, okupatorska soldateska je sve opqa~kala i raznela,zavev{i kontribuciju u iznosu od 50.100 dinara. U nedostatku ar-hivske gra|e te{ko je opisati okolnosti u kojima su Kraqev~aniproìveli dane okupacije. Najve}i deo wih nije raspolagao neop-hodnim sredstvima za ìvot, dovoqnim koli~inama hrane, presvega. Celokupan dru{tveni ìvot i privredni tokovi nalazilisu se pod rigoroznom kontrolom okupacionih organa, a psiholo-

38

_________________________

25 M. Pavlovi}, Vojvoda Mi{i} od Suvobora do Maribora, Beograd, 1922, 60.26 Datum je naveden prema starom kalendaru. Istorijski arhiv Kraqevo (u daqemtekstu IAK), Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Zabele{ke o vremenu, dugovi-ma, imenima odbornika i datumu kada su Nemci 1915. g. u{li u Kraqevo i sl.27 Okupatorske jedinice su u Kraqevu zarobile 481 srpskog vojnika i zaplenile130 topova starijih modela, dosta municije i ostalog ratnog materijala, kao i ve-liki broj èlezni~kih vagona. Bogumil Hrabak, Kraqevo u danima povla~ewavojske pred Austro-Nema~kim osvaja~ima oktobranovembra 1915. godine, u: Na-{a pro{lost, 6, Kraqevo, 2005, 82.28 Tom prilikom Stojkovi} je odrào kra}i govor u kome je istakao: Kao pred-sednik op{tine ovoga grada ~ast mi je u ime gra|anstva predati vam grad Kraqe-vo. Predaju}i vlast u va{e ruke uveravam vas da }emo se va{im naredbama i pro-

pisima strogo pokoravati a i sam sam ~vrsto uveren da }ete vi {tedeti ìvote iimawa na{ih gra|ana kako bi se oni mogli na miru odati svome redovnom ìvo-tu i radu. IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Govor Jovice Stojkovi-}a prilikom predaje Kraqeva 1915. godine, 24. X 1915.


39/393

{ko stawe obi~nog, malog ~oveka karakterisali su og-romnipatriotizam, vera i nada u pobedu, ali i strah od hap{ewa, inter-nacije, gladi i bolesti, tako da je ìvot svakog pojedinca za vre-me okupacije predstavqao mawu ili ve}u dramu.29

Trogodi{wa agonija grada i wegovih ìteqa okon~ana je 23.oktobra 1918. godine kada su, nakon uspe{nog proboja Solunskogfronta i nezadrìvog naleta ka severu, jedinice srpske vojskeoslobodile Kraqevo, nastavqaju}i gowewe neprijateqa ka â~kui Kragujevcu.30 Posledice okupacije bile su tokom nekoliko po-ratnih godina uo~qive na svakom koraku, i grad i wegovi ìteqiod wih su se mukotrpno oporavqali.31

Prvog decembra 1918. godine, progla{ewem Kraqevstva Srba,Hrvata i Slovenaca, Kraqevo se na{lo u novom dràvnom okviru,odnosno dràvi koja je bila plod vi{e me|usobno isprepletanih ~i-nilaca.32 Bila je to balkanska, ali i sredwoevropska, podunavska,panonska, mediteranska i alpska zemqa i jedna od teritorijalnoprostranijih evropskih dràva povr{ine od 248.666 km2 (!!!) na kojojje ìvelo oko dvanaest miliona stanovnika.33

U demografskom pogledu ona je predstavqala nacionalnosloènu dràvu, konglomerat naroda i etni~kih grupa od kojih jeSrba bilo 39%, Hrvata 23,9%, Slovenaca 8,5%, stanovni{tva mu-slimanske vere sa izraènim ose}awem posebnosti ali bez kona~-

39

_________________________

29 Dr Boìca Mladenovi}, Srpsko selo u Prvom svetskom ratu, Srpsko selo mogu}nosti i daqi pravci istraìvawa, Beograd, 2003, 112113.

30 Andrej Mitrovi}, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd, 1984, 547.31 O ukupnom obimu ratne {tete ne postoje precizni podaci, ali se sa sigurno{}umoè re}i da je ona bila velikih razmera. U jednom dokumentu se navodi: Kakoje Kraqevo za svo vreme okupacije bilo vojni~ko mesto, gde su stalno otimaliili rekvirirali {to god na|u, to je gra|anstvo mnogo osiroma{ilo, tako da senakon oslobo|ewa po stepenu razarawa svrstalo odmah iza [apca i Smedereva. Arhiv Jugoslavije (u daqem tekstu AJ), 66, 16822742, Izve{taj Uprave Kraqev-ske ènske podruìne Odeqewu za zanatstvo Ministarstva trgovine i indu-

strije, 3. III 1920.32 Ona je bila obrazovana uz saglasnost legitimnih predstavnika me|unarodnopriznate Kraqevine Srbije, ujediwene odlukama Velike narodne skup{tine Voj-vodine (25. novembar 1918.) i Velike narodne skup{tine Crne Gore (26. novem-bar 1918.) sa Vojvodinom i Crnom Gorom i me|unarodno nepriznate dràveSlovenaca, Hrvata i Srba, koja je bila rezultat prevrata u uslovima raspada Au-stro-Ugarske monarhije. U okvire granica nove dràve u{le su administrativ-ne teritorije Kraqevine Srbije, Kraqevine Crne Gore, Dalmacije i Slovenije,koje su bili austrijski carski posedi, Hrvatske, Slavonije, Vojvodine i Srema,koji su se vekovima nalazili pod ugarskom krunom i Bosne i Hercegovine, koja jenakon aneksije imala ststus austrougarskog dràvnog poseda. Branko Petranovi},

Istorija Jugoslavije 19181978, Beograd, 1981, 26.33 O karakteristikama prostornog ambijenta novostvorene dràve vidi vi{e:Qubodrag Dimi}, Srbi i Jugoslavija prostor, dru{tvo, politika, Beograd,1998, 3962.


40/393

no izgra|enog nacionalnog identiteta 6,3%, stanovni{tva Make-donije sa {arenolikim nacionalnim ose}awem (makedonski, srp-ski, bugarski), Nemaca 4,3%, Arbanasa 4%, Ma|ara 3,9%, Rumuna1,6%, slovenskih mawina 1,6%, Turaka 1,2% i Italijana 0,1%.34

Nova dràva izmenila je i dotada{we okvire razvojaKraqeva. [irewem dràvnih granica, gradu sme{tenom na ju`nojperiferiji [umadije, ukazale su se nove razvojne mogu}nosti. Izpredela s onu stranu Save, Dunava i Drine stizali su novi kul-turni i ekonomski obrasci, a pre~anski krajevi postali su novatrì{ta za proizvode iz Kraqeva i wegovog ruralnog okruèwa(seoskog okeana).

U administrativno-teritorijalnom pogledu Kraqevo se, naosnovu Uredbe o podeli zemqe na oblasti od 26. aprila 1922. go-

dine, kojom je dràvna teritorija podeqena na 33 oblasti, na{lou sklopu Ra{ke oblasti, ~ije sredi{te se nalazilo u â~ku. 35 Uovom administrativno-upravnom okviru ono je ostalo sve do krajatre}e decenije XX veka, ta~nije do obznawivawa Zakona o nazivui podeli Kraqevine na upravna podru~ja 3. oktobra 1929. godine.Podelom dràvne teritorije na devet banovina, kojom su prese-~ene granice ranijih pokrajina, Kraqevo je u{lo u sastav Morav-ske banovine, ~iji upravni centar se nalazio u Ni{u, i u kojoj jeostalo do Aprilskog rata 1941. godine.36

Stanovni{tvo

Vi{egodi{we ratovawe (19121918), ratovi za oslobo|ewei ujediwewe (19121918) izazvali su demografski kolaps Srbi-je. Oko 1.250.000 poginulih (402.435 vojnika i 845.000 civila),500.000 invalida sa trajno smawenim radnim sposobnostima, demo-grafski gubitak (poginuli, nero|eni i radno onesposobqeni) is-cedili su srpski narod, porodili ratni umor, onemo}alost i

40

_________________________

34 Qubodrag Dimi}, Istorija srpske dràvnosti, kw. II, Novi Sad, 2001, 44.35 Teritorija Srbije, Vojvodine, Kosova i Metohije i Sanxaka izdeqena je na 15oblasti (Ba~ka oblast sa sredi{tem u Novom Sadu, Beogradska oblast Beograd,Podunavska oblast Smederevo, Podriwska oblast [abac, Vaqevska oblast Vaqevo, [umadijska oblast Kragujevac, Moravska oblast ]uprija, Poàre-va~ka oblast Poàrevac, Timo~ka oblast Zaje~ar, Ni{ka oblast Ni{,Vrawska oblast Vrawe, Kosovska oblast Pri{tina, Ra{ka oblast â~ak,Kru{eva~ka oblast Kru{evac i Uì~ka oblast Uìce. Ostali delovi zemqesu, sa malim izmenama, ostali u okviru svojih ranijih istorijsko-administra-tivnih delova. Q. Dimi}, Srbi i Jugoslavija..., 116.36 Administrativna podela na devet banovina bila je poku{aj da se brisawem gra-

nica istorijskih oblasti spre~e daqi dezintegracioni procesi u jugoslovenskojdràvi, zaustavi inercija istorije, definitivno razbiju i razobli~e istorijskei nacionalne oblasti koje su pothrawivale separatizme, stvore politi~ki, eko-nomski i saobra}ajno stabilne i jake celine sposobne za ìvot. Isto, 124.


41/393

stagnaciju.37 Osim pogibije u borbama i stradawima usled pogor-{anih ìvotnih uslova, do{lo je do smawewa broja sklopqenihbrakova i nataliteta.38 Posebno veliki bio je gubitak mla|ih, re-produktivno najsposobnijih a i sredove~nih mu{karaca, {to jeuslovilo smawewe broja novoro|en~adi, a ~esto je dovodilo i dosmawewa broja ~lanova porodica i ~ak do potpunog izumirawa po-jedinih porodica.39 Gubitak ~itavih generacija ostavio je neiz-brisiv oìqak na srpski biolo{ki korpus. U ovako sumornu sli-ku srpskog poratnog dru{tva krajem 1918. godine uklapalo se iKraqevo. Ono je bilo grad crnih marama i barjaka, grad praznihgrobova, siro~adi i udovica, neudatih devojaka i neobra|enih wi-va u okolini.40

Obim qudskih gubitaka Kraqeva, naàlost, nije mogu}e pre-

cizno izraziti brojkama, jer je posledwi predratni popis stanov-ni{tva izvr{en 31. decembra 1910. godine, a prvi popis nakon ra-ta obavqen je posledweg dana januara 1921. godine. Prema rezulta-tima popisa s kraja 1910. godine, Kraqevo je imalo 835 doma}in-stava i 3.647 ìteqa (prisutno stanovni{tvo), dok je jedanaestgodina kasnije u wemu ìvelo 3.570 stanovnika, odnosno 2,12% ma-we.41 Prema zvani~nim podacima austrougarskih okupacionih vla-

41

_________________________

37 Isto, 62.38

Prema oceni jednog savremenika rat je jedno zlo koje spre~ava prirodni po-rast populacije; rat smawuje broj ven~awa i broj ro|enih, jer veliki deo onih,koji bi se ven~avali i parili, odvojeni su od ku}a i izvedeni na klanicu. Ne sa-mo duìnom svojom i pogibijom za plo|ewe najboqih snaga ve} i vrlo dugom od-vojeno{}u muèva od ena, osobito za vreme okupacije, on je pokazao potpuno pu-sto{no dejstvo. Dragi{a Lap~evi}, Okupacija, Beograd, 1919, 6364.39 Kako navodi na{ poznati istori~ar Andrej Mitrovi}, srpsko dru{tvo podokupacijom je predstavqalo u demografskom pogledu jedan te{ko rawen, upravoosaka}en organizam. I wegove vitalne funkcije i wegovo kolektivno-psiholo-{ko stawe bili su plod nedavnog i prebrzog is~ezavawa svakog petog, {tavi{emo`da i svakog ~etvrtog pripadnika zajednice. Bilo je to umnogome neprirodnodru{tvo. U wemu su tek malu grupu ~inili pripadnici generacija u najboqem sta-

rosnom dobu, broj mu{karaca je bio veoma mali, dok su mu{karci u punoj snazipredstavqali maltene retkost. Svoje dru{tvene grupe i ustanove, po~ev od poro-dice, bile su osetno ili te{ko o{te}ene, pojedine razbijene ili uni{tene. Od-nosi izme|u mu{karaca i èna, bez kojih u mnogostrukom smislu i nema dru{tva,bili su i izvitopereni i krajwe ugroèni jer je neprirodno nastala velika broj-~ana nesrazmera u korist èna. Za privre|ivawe, makar i ograni~eno u okolno-stima okupacije i rata, nije bilo ni dovoqno radne snage ni dovoqno obrazovanihi umnih. Kolektivnu psihologiju je optere}ivalo i ono {to je nedavno preìvqe-no i ono {to je pod okupacijom doìvqavano, raspiwali su je tuga i briga. An-drej Mitrovi}, Ustani~ke borbe u Srbiji 19161918, Beograd, 1987, 60.40 Miroslav Filipovi}, Kraljevski avioni Fabrika aviona u Kraljevu 19271942, Kraljevo,

1995, 25.41 Prethodni rezultati popisa stanovni{tva i doma}e stoke u Kraqevini Sr-biji 31. dekembra 1910. godine, kwiga peta, Beograd, 1911, 70;Definitivni rezul-tati popisa stanovni{tva od 31. januara 1921. godine, Sarajevo 1932, 8283.


42/393

sti iz 1916. godine, u Kraqevu je ìvelo oko 3.100 du{a, s tim{to se ne moè pouzdano tvrditi koliko je od ovog broja bilopredratnih ìteqa, a koliko je novoprido{lih stanovnika.42

O tome sa koliko stanovnika je Kraqevo do~ekalo slobodupostoje procene koje se kre}u od jedva oko 2.000 do oko 3.000.43

Nije poznato koliko je Kraqev~ana ostalo na mnogim boji{tima,u vrletima Albanije i Plavoj grobnici, koliko ih je okon~alou austrougarskim logorima a koliko ih je ubijeno ili umrlo u gra-du tokom okupacije, iznureno oskudicom i bolestima.44

Po konfesionalnom sastavu svojih ìteqa, Kraqevo je, po-~etkom 1921. godine, bilo grad sa ubedqivom ve}inom pravoslav-nih Srba, {to s

Documents

Vladan Virijevic Kraljevo Grad u Srbiji 1918 1941