Vladimir Ćorović, ISN

8/12/2019 Vladimir orovi, ISN

1/660

SADRAJ:

PREDGOVOR

PRVI PERIOD

I. Prodiranje Slovena na BalkanII. Sloveni sa AvarimaIII. Sloveni naseljavaju BalkanIV. Balkanska kultura u doba seobe SlovenaV. Slovenska plemena i njihova kulturaVI. Orani!a"ija slovenskih plemena na Balkanu

DRUGI PERIOD

I. Buari i balkanski SloveniII. Prvi !ajedni#ki pokret Srba$ %rvata i Slovena"aIII. Prva srpska dr&avaIV. Pokr'tavanje (u&nih SlovenaV. Srbi i!me)u Vi!antije$ %rvatske i BuarskeVI. Dr&ava ma*edonskih SlovenaVII. +etska dr&avaVIII. Srbija !a vreme borbi Vi!antije i ,arske

TREI PERIOD

I. Stevan -emanjaII. atinsko /arstvo i stvaranje Srpske 0raljevineIII. Srpske me)usobi"eIV. +apadnja#ka orijenta"ija u SrbijiV. Srbija kao lavna balkanska dr&avaVI. Potiskivanje Buara kao srpskih takma"aVII. Stvaranje srpsko "arstvaVIII. Delo "ara Du'anaI1. Raspad Srpske /arevine1. 2ari#ka poibija

1I. Bosna kao kraljevina1II. Bosna kao sto&er nove srpskohrvatske dr&ave1III. Boj na 0osovu

ETVRTI PERIOD

I. Srbi i!me)u 3uraka i 2a)araII. 2a)arska prevlast u Bosni i SrbijiIII. Bosanski ra!doriIV. Oporavljena Srbija

V. Despot 4ura) Brankovi*VI. Prvi pad Srbije

5
http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/predgovor_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/predgovor_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_4_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_5_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_6_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_4_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_5_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_6_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_6_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_7_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_8_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_4_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_5_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_6_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_7_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_7_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_8_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_9_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_10_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_11_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_12_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_13_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_4_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_5_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_6_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/predgovor_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_4_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_5_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_6_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_4_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_5_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_6_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_7_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_8_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_4_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_5_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_6_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_7_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_8_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_9_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_10_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_11_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_12_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_13_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_4_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_5_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_6_l.html


2/660

VII. Ra!la! i!me)u despota i 2a)araVIII. Pad SrbijeI1. Pad Bosne1. Stvaranje nove srpske despotovine1I. Pad %er"eovine

1II. Pad /rne Gore

PETI PERIOD

I. 3urski !amahII. Srpska despotovina u SremuIII. Dubrova#ka Republika

ESTI PERIOD

I. Srbi pod tu)om vla'*uII. 3urska osvajanjaIII. -ove srpske seobeIV. Obnova pe*ke patrijar'ijeV. Preokret u dr&anju SrbaVI. Verski pokretiVII. Dalje borbe s 3ur"imaVIII. Velika seoba Srba u AustrijuI1. Srbi u ,arskoj1. Oslobo)enje /rne Gore1I. -ovi save!ni#ki rat protiv 3uraka

1II. Ruski uti"aj me)u Srbima1III. Austriski pora!i1IV. Ruski uti"aj u /rnoj Gori i susedstvu1V. 0o#ina krajina1VI. Duhovno oslobo)enje Srba1VII. Ra!mah /rnoora"a

NOVO DOBA

I.+a#e"i ustanka u SrbijiII.Po#etak ustanka u Srbiji

III.Ra!voj ustankaIV.6ran"uska politika prema SrbimaV.Rusko7srpski save!VI.Slom SrbijeVII.Drui ,stanakVIII.Srbija kao samoupravna dr&avaI1.,stan"i bosanskih muslimana1.0ri!e u Srbiji1I.Srpski pokret 5898. odine1II./rna Gora kao svetovna dr&ava1III.-a"ionalni i knji&evni romanti!am kod Srba1IV.Politi#ke i duhovne kri!e u Srbiji1V.Put na Berlinski 0onres

:
http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_7_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_8_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_9_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_10_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_11_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_12_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/5_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/5_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/5_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_4_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_5_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_6_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_7_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_8_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_9_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_10_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_11_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_12_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_13_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_14_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_15_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_16_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_17_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_4_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_4_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_5_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_6_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_7_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_8_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_9_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_10_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_11_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_12_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_13_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_14_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_14_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_15_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_15_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_7_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_8_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_9_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_10_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_11_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_12_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/5_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/5_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/5_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_4_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_5_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_6_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_7_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_8_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_9_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_10_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_11_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_12_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_13_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_14_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_15_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_16_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_17_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_1_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_2_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_3_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_4_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_5_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_6_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_7_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_8_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_9_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_10_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_11_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_12_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_13_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_14_l.htmlhttp://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_15_l.html


3/660

1VI.Austro7uarska prevlast1VII.Srpsko7buarski rat i njeove posledi"e1VIII.Poslednji Obrenovi*1I1.Polet Srbije11.Balkanski ratovi

11I.-ova omladina11II.Sarajevski atentat11III.Svetski rat11IV.,jedinjenje11V.Vlada kralja Aleksandra11VI.I!me)u dva svetska rataVladimir ;orovi* i njeovo delo


4/660

Predgovor

Predgovor je napisao V. orovi pripre!aj"i de#o $a %&a!p".

Istorija srpskog narodadr Vladimira ;orovi*a obuhvati*e "elokupan prika! pro'losti srpskonaroda od najstarijih vremena pa sve do danas. , knji!i se i!la&e najpre politi#ka sudbinaSrba kro! sve mene$ toliko mnoobrojne i tako ra!novrsne$ i dodir i ve!e Srba sa ostalimdr&avama i narodima na Balkanu. Sudbina triju velikih sila$ u tri perioda srpske pro'losti$ve!ana je !a Srbe i srpski narod= Vi!antije$ 3urske i Austrije> 2le"i$ 2a)arska$ Buarska$Albanija imaju #itave vekove svoje istorije u dodiru sa nama. , knji!i su svi ti momenti

prika!ani eneti#ki$ da se od po#etka dobije ta#na slika o karakteru tih odnosa i o njihovomu!ajamnom uti"aju. Shva*ena tako$ knjia je$ prirodno$ obuhvatila i kulturnu istoriju$ hote*ida prika&e i kulturne ve!e i uti"aje pojedinih naroda. ?itave lave ovore o na'oj knji&evnostii umetnosti.

3enden"ija je knjie$ da se istakne u dovoljnoj meri ula!ak srpsko naroda u evropsku!ajedni"u$ da se obele&e te'ko*e s kojima se borio i napori koje je ulo&io$ i da se$ uka!uju*iuvek na ini"iative i uti"aje koji su dola!ili sa strane$ na)e ono 'to je bitno i trajno srpsko$ i 'to

je bilo po!itivno i konstruktivno.Istorijatreba da poka&e$ koje su to unutra'nje vrednosti ikakve vrste bile$ 'to su uspele da nas odr&e kro! tolike vekove i kro! neverovatno te'ke kri!e., knji!i nema na"ionalno samohvalisanja$ ali ima na"ionalne vere. -arod$ koji je preturiotolike nevolje$ u najte&im prilikama$ nema ra!loa da se sada$ ma u kom #asu$ predajemalodu'nosti. 0njia je ra)ena sa svom nau#ni#kom opre!no'*u$ i uvek je imala pred o#imasamo istinu. 3a istina je ponekad neprijatna !a pojedin"e ili pojedine skupine$ ali ona semorala re*i= be! istine nema prave istorije$ a sem toa !a one$ kojima istorija treba da bude@u#itelji"a &ivota@$ ona ubi svoj pravi !na#aj #im ho*e da i!vesne #injeni"e bilo prikrije$ biloi!vrne. , na'oj pro'losti ima toliko svetlo$ lepo i veliko$ da nas slabo i r)avo nema 'ta dau!bu)uje i ono #ak dola!i kao dopuna velikom$ da a ja#e istakne.

, na'oj knji&evnosti ova *eIstorijabiti novina. 0njie 0. (ire#eka prika!uju samo starusrpsku dr&avu$ aIstorija. St. Stanojevi*a i!la&e samo politi#ku sudbinu srpsko naroda. OvanovaIstorija. ;orovi*a bi*e kulturno7politi#ka. , njoj je istorija svih srpskih oblasti idr&ava$ ra)ena sinhronisti#ki i sa te&njom$ da se 'to bolje vide i obrade njihove etni#ke osnovei ra!voj !ajedni"a. , dovoljnoj su meri istaknute i na'e ve!e sa %rvatima i Sloven"ima odnajstarijih vremena$ kad smo nesumnjivo utvr)eni kao jedna velika plemenska !ajedni"a$ pa

sve do na'e toliko duo o#ekivano ,jedinjenja. Poku'alo se nalasiti$ koliko su koje na'eoblasti uti"ale na duh i stvaranje narodne "eline i kakav im je !na#aj u !ajedni#koj dr&avi. 3o*e poka!ati dovoljno jasno$ da nema dela u na'em dr&avnom orani!mu$ koji nema !aslua !anj i koji ne predstavlja jednu nei!lu#ivu po!itivnu komponentu.

Ova knjia$ sem ovo svo na"ionalno interesa$ poka!uje jo' i to$ kako se u nas u poslednjevreme lepo ra!vija istoriska nauka. Vide*e se$ koliko je novih ispitivanja i re!ultata do'lo

posle 555. od.$ kad je objavljena prva (ire#ekova knjia$ i koliko se u i!vesnim pitanjimaoti'lo dalje. Postavila su se nova pitanja i probudili stari problemi. Ovaj veliki Svetski Rat$ sasvojim promenama svih vrsta$ uneo je u istoriska shvatanja i!vesnu o#ilednost$ kakva seranije te'ko dala !amisliti. Pred na'im o#ima ru'ile su se stare vi'evekovne dr&ave i obarali se

prestoli> i!bijale revolu"ije> pomerale se eoraske karte i! osnove> pred svet se postavljalanebrojena$ slo&ena i dotle neslu*ena pitanja i!ukr'tanih interesa svih kontinenata. 3o

9


5/660

omou*ava dublje ula&enje u shvatanja dr&avnih problema i rela"ija i sud s ne'to vi'epreleda. Srpska istorija u ve!i je sa op'tom$ i ne mo&e se ni shvatiti ni raditi be! nje. Srpskopitanje u mnoom poledu i nama samim postaje jasnije$ kad je u reljeu velike svetskepolitike. Isto tako$ postup"i na'ih protivnika i veliki istoriski sukobi mou biti pravilno"enjeni samo kad ih posmatramo u tom velikom okviru i sa "elom po!adinom.

C


6/660

Prodiranje S#ovena na Ba#'an

Seoba ili veliko pomeranje naroda$ koje je po#elo u!imati sve ve*e maha od druo vekaposle %rista$ be'e jedan od naj!na#ajnijih pokreta u historiji Evrope. On je$ kako je to lepoprime*eno$ !na#io u isto vreme i raspadanje i obnovu. Stari svet$ kome je politi#ki bila lavni

predstavnik mo*na Rimska Imperija$ u!mi"ao je i padao pod neodoljivom navalom sve&ih iaktivnih plemena$ koja su$ najpre sa severa a posle i sa istoka$ stremila prema njeovimsredi'tima. @0ako !a na'u dr&avu nastaju ve* poslednja vremena@$ pisao je jo' 3a"it u svojojGermaniji$ @najbolje 'to nam jo' sre*a mo&e da pokloni$ jeste nesloa me)u neprijateljima.@,!ro"i i motivi !a ta velika pomeranja #itavih plemena i naroda ra!novrsni su i veomaslo&eni$ ali je njihov pro"es otovo i! pravila morao dovoditi do sukoba sa Rimljanima. Ovisu daleko istakli svoje dr&avne rani"e= i!a!ivali su na dosta strana svojim osvaja#kim

prohtevima reak"ije uro&enih> i dr&ali su pod svojom vla'*u sve lavne prila!e !a srednju iju&nu Evropu i njena najplodnija i najpitomija podru#ja. Ve* krajem druo veka vode seborbe na dunavskoj liniji i!me)u Rimljana i ermanskih plemena$ koja su u pokretu> aekspan!ivni i mnoobrojni Goti dopiru sve do obala /rnoa 2ora$ da se u narednom veku$ s

pojedinim odredima$ preba"e pusto'e*i u 2alu A!iju i podno&je 0avka!a. Od sredine tre*eveka po#inje otska oan!iva na Balkansko ostrvo$ i!vo)ena prete&no i! stare Dakije adana'nje Rumunije. Ose*aju*i te'ko*e odr&avanja suvi'e dalekih i rastenutih rani"a$Rimljani se re'avaju$ pred kraj tre*e veka$ da napuste i!vesne oblasti$ kao na primeristaknutu Dakiju$ pa da na prirodno povoljnijim rani"ama$ sa vi'e kon"entra"ije snaa$ i!vr'e

bolju orani!a"iju odbrane. Ali /arevini nije bilo pomo*i. Iako je opasnost od nasrtljivihvarvara bila o#iledna$ u Imperiji se ipak$ u nekoliko mahova i na nekoliko strana$ vodeoor#ene borbe ra!nih pretendenata !a "arski presto. -ekoliko takvih obra#una svr'eno je i na

balkanskom podru#ju$ neki otovo pred o#ima spolja'njih neprijatelja. , mnoo prilika tra&ise saradnja tu)ina"a$ i !a tu saradnju &rtvuju se krupni dr&avni interesi.

, #etvrtom veku jedan #itav ni! @ilirskih@ "areva$ #iju seriju malo ranije po#inje Diokle"ijan$koji su poti"ali i! ra!nih mesta Ilirikuma i koji su dola!ili na vlast !ahvaljuju*i u lavnomsvojim vojni#kim sposobnostima$ uspeo je$ donekle$ da i!vede i!vesne reorme i ra!vijuvojni#ko samopou!danje$ ali ni on nije moao da spre#i pro"es raspadanja. /arevina je

postala prete'ka$ da bi se mola u "elini odr&ati. Svestan toa$ a rukovo)en i druimra!lo!ima$ podiao je 0onstantin Veliki /arirad


7/660

u lavnom od severa prema juu i juoisto#no$ a mnoo manje prema !apadu> s pojavom%una po#inje veliko kretanje masa od istoka prema !apadu i juo!apadu. Doline dunavske

postaju popri'ta duih borbi> panonska kotlina je krajnji "ilj mnoih seoba$ a Vla'ka slu&i !anekoliko stole*a kao neka vrsta podru#ja !a prela!. Ve* ermanskim nadiranjem poreme*eni

poredak na dunavskoj liniji pretvara se sad u potpun etni#ki i dr&avni haos. 3u se sru#uju i

me'aju starin"i i do'lja"i$ onjeni i onio"i$ pobe)eni i pobedio"i$ rase Evrope i A!ije$najra!novrsniji tipovi i je!i"i. +a vremena hunsko ospodara Atile 9 @stara Buarska@$ kako se u VII veku !ovenjihova postojbina$ bila je prete&no u kubanskoj oblasti. Ve* 98:. od. !vao ih je "ar +enon u

pomo* protiv Gota. , borbi s Gotima Buari nisu imali sre*e> ali su !ato sad$ posle njihovaodlaska$ &eleli da se boato okoriste.

Prodiranju varvara u to doba pomaale su u Isto#nom /arstvu i drue prilike. , Vi!antiji jei!a smrti "ara +enona$ 95. nastala borba !a presto. /ari"a njeova$ Arijadna$ uspela je da

proturi !a "ara jedno od svojih ni&ih dvorskih #inovnika$ silen"ijara Anastasija$ koji se#etrdeset dana posle smrti mu&evljeve ven#ao s njom i postavio je ponovno !a "ari"u. Protiv

njih se$ sa i!vesnom sumnjom !a bratovu smrt i sa mnoo oor#enja$ di&e brat +enonovonin sa svojim !emlja"ima I!aurima. onin ubr!o bi uhva*en u /ariradu$ pronan uEipat i tamo rukopolo&en !a popa$ ali se ustanak$ koji je on potaknuo$ ra!buktao po I!auriji iu!o opasne ra!mere. 3ri odine trebalo je vi!antiskoj vojs"i$ dok je uu'ila ustanak i dok joj

je uspelo$ da dobije lave !adnjih i najopasnijih protivnika. Da bi u nekoliko postao siuranod eventualnih novih pobuna "ar Anastasije naredi$ te se velik deo I!aura raseli s njihovihonji'ta i naseli po 3rakiji. Osim toa$ bilo je tada velikih verskih borbi radi o'trinevaseljensko halkedonsko sabora od 9C5.F i radi intria$ koje su a pratile kao i ve*inuvaseljenskih sabora. (ereti#ki na!ori -estora i Eutahija nisu bili be! svojih pristali"a> sam je/ar na u&as opo!i"ije simpatisao sa u#enjem ovo druo i dopu'tao u /ariradu njeovoslobodno propovedanje. /ariradska patrijar'ija$ &ele*i da poja#a svoj uled kao patrijar'ija

prestoni"e i da i!vede "rkveno jedinstvo na istoku$ be'e re'ila da se "ariradskom patrijarhupri!naju iste povlasti"e kakve je imao papa u Rimu !a !apad i da "ariradski patrijarh bude


8/660

polo&ajem najstariji od svih isto#nih. -e!adovoljstvo je usled toa bilo po#elo da dobijaantir#ko obele&je. ?itave pokrajine 2ale A!ije i Arike ustado'e protiv "ariradskih odluka i

postojala je ne mala opasnost$ da pokret sa versko pre)e i na #isto politi#ko polje. I!me)uRima i /arirada do)e usled toa #ak do stvarno raskida. -aj!ad$ C:. od.$ Vi!antija se be!

potrebe !aplela u rat sa per!iskim vladarom 0abadom. Rat taj$ koji je trajao tri odine$ be!

mnoo sre*e !a obe strane$ istro'io je !natno dr&avu i oslabio njenu vojnu snau$ a nije jojdoneo nikakvih stvarnih uspeha.

Sve su te stvari be! sumnje pratili i varvarski narodi oko Dunava. -ije slu#ajno$ da one isteodine$ 9 rasteramnoe episkope i sve'tenike i i!a!va pometenost u "rkvenim odno'ajima svo doba. 3ajmete& u dr&avi upotrebi vojvoda Vitilijan$ i! +aldape s Dunava$ latinsko porekla koji di&e

ustanak u 3rakiji. Da bi skupio 'to vi'e vojske$ on po!va u pomo* i varvare. 2e)u njima jebilo mnoo %una i Buara. S velikom masom on ra!bi nekolike "areve vojske i plja#kaju*i

8


9/660

prodre do samo /arirada. Odba#en odatle$ posle jedne neuspele pomorske bitke$ on sepovukao u unutra'njost kao stvarni ospodar 3rakije$ ne ustru#avaju*i se od ak"ije ususednim oblastima. ,speh njeov dola!io je dobrim delom od to$ 'to se on nije istakao kao

prost buntovnik$ neo i kao verski protivnik "arev. Protiv "ara i eutihijana"a i!javi'e se nasvojim sastan"ima episkopi Ilirika i Gr#ke$ i posle episkopi Epira pomaani i od trupa toa

kraja. Pod utis"ima ra!nih borba i !avera$ do#ekav'i C5. jedan oor#en upad varvara do3ermopila$F stalno u tr!avi"ama$ uporni Anastasije$ presvisnuo je jedne olujne no*i C58.odine.

Posle Anastasijeve smrti prolasi se !a "ara neo#ekivano polavar njeove telesne arde(ustin. -epismen i prili#no prost$ ali podu!etan$ taj je #ovek ostavio svoje rodno selo i krenuou svet !a boljom sre*om$ pa je$ !ahvaljuju*i svojoj upornoj eneriji$ hrabrosti u i!auriskomratu stekao je poverenje "arevoF i seoskoj lukavosti$ do'ao do najve*e mesta u dr&avi. 0aoispravan pravoslava" on bi od protivnika eutihijanskih i pro'lo "ara po!dravljen kaoi!bavila" i pomaan svim autoritetom "rkve. On se i!miri i sa Vitilijanom$ domami a u dvori imenova maistrom vojnika i kon!ulom$ da a malo posle smakne i tako kao jedino

opasno takma"a !a uvek skloni s puta.

Pred kraj &ivota "ar se sve vi'e oslanjao na svo sestri*a (ustinijana i u#ini a naj!ad u apriluC:. svojim savladarom$ da mu i!a smrti$ u avustu te odine$ preda obe!be)en i nepreporan

presto. -ovi "ar$ jedna od najkrupnijih li#nosti vi!antiske historije$ be'e !animljivakombina"ija nesumnjive bistrine i 'ire duha sa uporno'*u tvrde pameti i neodmereno'*usurovih instikata. Obra!ovan pa&ljivo on je imao obimno en"iklopedisko !nanja starihilo!oa i &iv interes !a mnoa pitanja savremeno &ivota. Bavio se pesni'tvom i

booslovijom njemu se pripisuje po!nata "rkvena pesma @(edinorodni sine@F> bio vrlo upu*enpravnik i njeova kodiika"ija rimsko prava i danas je na "eni Corpus iuris civilisF> a kaosjajan spomenik njeovih visokih ideja stoji slavna Aja Soija$ najveli#anstvenija ra)evinaimperatorsko /arirada. 0ao vladar on je$ me)utim dr&avi doneo samo relativne koristi.Pre"enjuju*i i svoje snae i sredstva on je podu!imao poslove$ koji su se i!vodili sa mnoonapora i &rtava$ a !avr'avali #esto sa vrlo problemati#nim vrednostima. ,vukav'i Vi!antiju usukobe otovo sa svim svetom$ da bi obnovio stari sjaj i !na#aj "arstva$ on je is"rpao svenjene i!vore i sokove i doveo je do potpune i!nurenosti i inansiske nemo*i$ 'to je bilo

pora!no ne samo !a njeove naslednike$ neo i !a kraj same njeove vladavine.

I! ne'to suvi'e op'tih vesti !nademo$ da je ve* delimi#no tokom (ustinove$ a s po#etka(ustinijanove vladavine nastalo opet &ivo kretanje u punoj meri varvarskih plemena u

predelima oko Dunava. Svake odine$ ka!uje jedan savremeni r#ki pisa"$ provaljuju %uni$

Anti i Sloveni$ TMULWJQ$ u vi!antiske pokrajine i to kro! Ilirik i #itavu 3rakiju$ od (onsko2ora do predra)a /arirada. Prve prela!e poku'ali su Anti$ i nisu dobro pro'li> ali njihovprvi neuspeh nije obeshrabrio drue. /ar je$ !bo tih upada$ bio ponekad u osetnoj neprili"i.,'av'i u rat sa Per!ijom$ koji je i!bio pred smrt (ustinovu$ (ustinijan nije imao dovoljnovojske$ da je ba"i prema dunavskim napada#ima i da ih obu!dava u prohtevima.

Sloveni$ koji su &iveli$ i ako mnoobrojni$ nepo!nati bli&e Evropi i nje!inim pis"ima$ sve i!akarpatskih ora i od Visle do A!ovsko 2ora$ javljaju se u historiji sa svojim imenom tek uovo doba$ kad su do'li na domak r#kih rani"a$ potisnuti i! svoje postojbine od tih ra!nihnaroda u op'tem pomeranju tih vremena. Ime SlovXninY dola!i od korena Zleu 7 MU[\] 7"luere$ i o!na#ava ljude$ koji &ive oko reka> #itav ni! imena i!vora i potoka o#uvan je sve

dosad s tim imenom= Slova"$ Slovinje$ Slovin$ Slavni"a i dr. Prvi put se spominje to ime uteolo'kim pitanjima i odovorima Pseudo7/e!ara -a!ijansko$ JQ TMUL[WJQ MLQ S ornje


10/660

strane Dunava spominje JQ MLQ LJ[QJQ _\J`LJ\[JKJQ.[`]QJQ$ ih u prvoj poloviniVI veka savremeni vi!antiski pisa" Prokopije$ koji navodi$ da Sloveni !ajedno sa jednokrvnimAntilima !au!imaju najve*i deo prostora na druoj obali reke. I svi drui pis"i VI veka

po!naju Slovene u tim krajevima , Sedmoradskoj oni su ostavili mnoo toponomasti#kotraa$ a dana'nja se Vla'ka jedno vreme tada !vala slovenskom !emljom. +na#i$ dakle$ da su

tu oni stili tokom drue polovine V i na po#etku VI stole*a$ !ajedno sa hunskim i buarskim#etama$ koje su nadirale i! isto#nijih krajeva Evrope i potiskivale Slovene imaju*i ih vi'e kao

podlo&nike neo kao save!nike. -aro#ito behu na udar"u slovenska plemena i!a karpatskihklana"a$ od Dnjestra do mora$ ona koja spominje savremeni (ordanes S"laveni$ S"lavaniF$kuda su najvi'e i najlak'e prola!ili nadira#i$ da bi se spustili u obe dunavske kotline. Radiovisnosti od tih !avojeva#kih naroda slovensko je narodno ime kod mnoih !apadnih pisa"a i

plemena dovedeno u etimolo'ku ve!u sa latinskim na!ivom robova= SlovXninY7 S"lavanus7S"lavus.

Protiv tih novih dunavskih neprijatelja (ustinijan$ u oskudi"i dovoljne vojske$ postavi dobre!apovednike= najpre svo sinov"a Germana$ ve'ta i sre*na u borbama$ pa posle %ilvuda C a slabost romejska$ koja jetrebala njihove pomo*i$ davala im je uverenje$ da nemaju odvi'e opasna protivnika.

3o sa!nanje molo je da se poja#ava svaki dan. Duotrajni rat u Italiji sa svakovrsnimobrtima o#evidno je "rpao snae "arstva i i!a!ivao svojim ekonomskim posledi"ama ne samone!adovoljstvo$ neo i nove neprijatelje. , skoro pokorenoj Ari"i i!bijali su nemiri i !avere$radi kojih se morala tamo dr&ati i stalno !anavljati ja#a posada. Oko C9. po#e i per!iski

vladar %o!roje nove napadaje na vi!antiske oblasti 2ale A!ije$ na ekonomski najra!vijenije ipo "arstvo najva&nije. Iskori'*avaju*i tu !aposlenost Vi!antije na druim stranama i Sloveni

5


11/660

su$ kao i drui narodi njihova susedstva$ prela!ili Dunav i i'li u plja#ku. %roni#ari bele&ejedan stra'an upad Buara c %una u to vreme. , Iliriku su bila u!eta ali protiv nenadnih

55


12/660

upada i prepada i protiv plavljenja severnih rani"a tu)im elementima$ nije molo biti druoleka neo da se tamo obra!uje jaka i neprobojna obrana.

(edan strahovit pohod Slovena u unutra'njost "arstva !abele&en je C98. odine. (edna njihova#eta$ ne ve*a od naro#ito su a se pribojavaliAnti i Sloveni$ protiv kojih je ranije s uspehom ratovao na Dunavu. Dok je on u Iliriku$ uSardi"i$ opremao vojsku$ pre)o'e Sloveni$ u broju kao nikad dotle$ u Vi!antiju i utabori'e se

pred -i'em. -eke od njih$ koji su se rasuli po !emlji$ da bi plja#kali$ uhvate Vi!antin"i iispitaju$ pa #uv'i da nameravaju napasti #ak Solun i okolne radove obaveste odmah o tome"ara. Ovaj se !abrinu i naredi Germanu$ da odustane od pohoda na Italiju$ neo da svakakoleda su!biti Slovene. Ovi$ do!nav'i !a to$ i ra#unaju*i sa Germanovom vojskom$ ne usudi'ese da prime borbu$ neo pre'av'i ilirske ore spusti'e se u Dalma"iju. 0ad je minula taopasnost German naredi da se vojska sprema !a Italiju$ ali mu$ usled nale smrti$ ne bi su)enoda naum i!vede. -jeovi !ameni"i do)o'e u Solunu i odlu#e da tu pre!ime nala!e*i$ da bi!bo odmakla vremena bilo te'ko predu!eti suvim put !a Italiju CCF. , to vreme pre)e

preko Dunava nova rupa Slovena i spoji se sa onima$ 'to su ve* bili na druoj strani. Ve* jeonda upadalo u o#i to prela&enje i navaljivanje Slovena na Vi!antiju$ kadod ova podu!imaja#e ak"ije protiv 3otile i Gota. -ije #udo s toa$ 'to se kod Grka javljalo podo!renje$ da to nebiva slu#ajno i da i!me)u 3otile i Slovena postoje neke ve!e. Oni su ih tuma#ilipodmi*ivanjem od strane 3otiline$ u lavnom onim sredstvom$ kojim su se Vi!antin"i slu&ilii!iravaju*i susedne narode u svoje svrhe. 0arakteristi#no je$ doista$ da je 3otilino ime ostalo!apam*eno kod (u&nih Slovena i da najstarija na'a hronika$Dukljanska$ stavlja 3otilu uslovenske vladare. to su Sloveni upadali u vi!antiske pokrajine obi#no onda$ kad je romejskavojska prela!ila u Italiju nije te'ko ra!umeti. Oni su imali prilike da se obave'tavaju o timkretanjima od svojih ljudi$ i ina#e$ i !naju*i da im se$ u oskudi"i vojske$ ne*e mo*i stavitio!biljan otpor i'li su preko Save i Dunava vi'e u plja#ku neo u borbu. Protiv tih novih

slovenskih #eta "ar je ovo puta opremio !natnu vojsku. Sukobili su se #ak kod Adrijanopolja.Pretovareni plenom$ kad su uledali Grke$ Sloveni se povuko'e na jednu lavi"u #ekaju*i

5:


13/660

napad> dok je "areva vojska s po#etka oklevala$ a kasnije$ naterana neraspolo&enjem vojnika!bo oskudi"e u hrani$ po#ela je borbu sa pome'anim ose*anjima. Vi!antiski pora! bio je

potpun> prvi put tom prilikom Sloveni su oteli i njihovu !astavu. -esmetani$ oni su i!a tonastavili plenjenje i opusto'ili su oblast Astiku$ !a koju se dotle nije pamtilo da je bila haranai koja je$ prema tom$ bila retko boat plen. Ovako plja#kaju*i slovenske su #ete stile do

samo Veliko +ida$ ne'to malo vi'e neo dan hoda od samo /arirada. -ova romejskavojska$ u poteri$ stila je jednu slovensku #etu tih plja#ka'a i povratila jedan deo plena i!arobljenika$ ali su drui uspeli da se jo' uvek s boatom plja#kom vrate ku*ama.

Pou#eni iskustvom posle tih upada i &eljni da nesmetano priberu nove #ete !a deinitivannapad protiv Gota$ Vi!antin"i su postavili vrlo pa&ljive i dovoljne stra&e na dunavskoj liniji$da spre#avaju prepade s te strane. S toa novi slovenski napadaji$ CC:.$ ne idu vi'e u 3rakiju$neo !natno !apadnije$ preko epidsko podru#ja$ u Ilirik$ u !apadnu Srbiju ili isto#nu Bosnu.3ako su pro'li otovo nesmetano$ plja#kaju*i i ubijaju*i. Vi!antiska vojska$ nesumnjivo

brojem slabija$ nije smela uop'te da se upusti u borbu s njima$ neo je samo napadalapo!adinu i hvatala pojedin"e. -ije #ak mola ni da !ada te&e udar"e Slovenima pri povratku

preko samo Dunava. 0oliki je bio slovenski plen to puta vidi se najbolje po tom$ 'to suGepidima$ !a prevo! preko Dunava$ pla*ali po dukat na lavu i uspeli$ naravno$ da odvuku i#itav plen. Da bi u budu*nosti spre#ili ve!e Slovena sa Gepidima$ u /ariradu se ve* mislilo otom$ 'ta da se ponudi ovim druima$ pa da Slovene ostave osamljene i tim lak'e dostupa#neosveti. Ali borba$ koja uskoro nasta i!me)u krvnih neprijatelja$ Gepida i anobarda$ dade"aru prilike$ da jevtinije do)e do re'enja. Da bi ka!nio slovenske pomaa#e on se stavi nastranu anobarda i pomo&e im$ be! posebno vojni#ko u#e'*a$ da dobiju pobedu. , tim

borbama Gepide su pomaali Buari$ a !a svoje uslue napla*ivali su se sem od njih jo' i odVi!antije$ haranjem njenih pokrajina.

Posle 3otilina pora!a kod 3aina i njeove poibije CC:.F i posle tim prou!rokovane propastiotske dr&ave$ prestaju !a neko vreme i upadi Slovena i druih naroda s Dunava. ,pla'ila ih

je tom prilikom poka!ana upornost i enerija /arevine i mou*nost$ da se ta vojska pobedni"aobrati sad protiv njih. Prestale su$ mo&da$ u isto vreme i sve ve!e$ koje su imali sa Gotima i3otilom. Po svoj prili"i$ posle pada Italije$ moao je (ustinijan u prvi mah da odvoji i ne'tovi'e vojske !a posade u radovima unutra'njosti i da poja#a stra&e oko Dunava$ ako nikimdruim a ono 3ra#anima i Ilirima$ koje je u velikom broju bio pokupio !a !adnji napad protiv3otile.

0raj (ustinijanove vladavine bio je ina#e vrlo sumoran. On je ostao pobednik na nekolikostrana$ skr'io je opasne dr&ave i Vandala i Gota$ uspeo #ak$ da !akora#i i u paniju$ mu#enu

unutra'njim borbama$ ali je to sve donelo vrlo male ili otovo nikakve koristi sna&enju mati"e"arstva. -eprestano ratovanje tra&ilo je silne ljudske &rtve$ varvarisalo naravi i ru'ilo op'tadobra i materijalne i duhovne kulture. /vetna Italija postala je omila !ari'ta i popri'te

podivljalih ljudskih #opora. Severna Arika$ od rata i kue$ opustela je otovo sasvim i stalasve nalije da propada. 6inansije dr&avne i'le su sve vi'e na ore$ i kao posledi"a do'ao je s

jedne strane pritisak na narod$ da se stvore novi i!vori prihoda$ a s drue op'te padanjevrednosti i poskupljivanje &ivota. +loupotreba kod nedovoljno pla*ene vojske i #inovnika

postaju javna sabla!an. Prve "arske uredbe$ da se do)e do inansiske ravnote&e$ ti#u sesmanjivanja vojske. 2esto H9C. ljudi$ koliko je trebalo biti u loorima$ ostaje jedva5C. i to rasutih po svima pokrajinama prostrano "arstva$ od 2ale A!ije do panije. Pa ita tako svedena vojska bila je bedno i!dr&avana$ neuredno pla*ana i slabo hranjena> dola!ilo

je #ak dotle$ da su vojni"i ponekad morali i prositi ili be&ati i! leija. Oko CC8. napu'taju semnoa utvr)enja u 2e!iji i oko Dunava> kod a!a u A!iji vi!antiski !apovedni"i ru'ili su

5


14/660

svojim rukama !idove utvr)enih mesta koja su napu'tali$ da ne bi poslu&ila posle neprijatelju.+amoren i ostareo$ "ar se bavi vi'e "rkvenim neo vojni#kim poslovima i njeova klonulostose*ala se i odra&avala i u svim druim dr&avnim oranima.

Pred kraj njeove vladavine opasnost od @varvara@ !apretila je neposredno samom /ariradu i

o#evidno poka!ivala !lo$ koje$ pored svih dalekih uspeha na !apadu$ nije molo da se spre#ina ku*njem prau. Godina CC8. bila je vrlo te'ka. Silan !emljotres u /ariradu o'tetio jemnoe !rade u varo'i$ a Anastasijev !id$ !anemaren i ina#e$ ra!valio se na nekoliko mesta.,sled o'tre !ime Dunav se bio toliko sledio$ da su preko njea moli prela!iti ne samo ljudi$neo i te'ka kola. Ovu priliku iskoristio je vo)a kutriurskih Buara +averan +aver7hanF$ da

provali u Vi!antiju. -a put mu nije stao niko. ?ak se i!ri#no navodi da je na'ao pusteporani#ne krajeve i da je be! muke dopro do 3rakije. S jednom #etom on je$ kro! provaljeniAnastasijev !id$ do'ao otovo do pred samu prestoni"u #ine*i nasilja svake vrste. , /ariradunasta velik mete& dobeli"a i neopisan strah. (ustinijan dade neke drao"enosti preneti u 2aluA!iju$ 'to jo' vi'e poja#a op'te !aprepa'*enje. to je najore$ u samoj prestoni"i ne be'edovoljno prave vojske !a borbu. /arska arda$ sholariji$ behu vi'e !a paradu i nimalo svikli

boju$ a i oni su jedva dosti!ali da !aposednu najva&nije ta#ke na samim radskim !idinama. ,nevolji bi po!van stari Veli!ar$ da spasava rad. S ne'to veterana i slobodnih trupa$ s mnooseljaka$ koji su imali da u !odan #as !ahala#u sa svih strana$ iskusni Veli!ar je uspeo daodbije neprijatelja$ iskoristiv'i rabljivost Buara$ koji$ ra'trkani radi plja#ke$ behu i!ubilisposobnost kon"entrisane ak"ije. 0lonulost "areva ispoljila se$ me)utim$ i tom prilikom.+averan$ koji se posle u!maka ispod /arirada bio pribrao$ jer nije bilo niko da a oni$tra&io je od (ustinijana nov#ane naknade i dobio ih je$ po'to se "ar ustru#avao da ote&e

preovore.

, to vreme dola!i na vi!antiske rani"e jo' jedno novo a!isko pleme$ koje *e nekoliko vekovabiti jedno od najva&nijih u historiji srednje Evrope. 3o su Avari ili Obri. 3ursko7tatarskoporekla oni su ranije stanovali nede i!a 0aspisko 2ora. Oblikom$ bojom li"a i obi#ajimaoni su toliko bliski %unima$ da ih mnoi od starijih pisa"a ili potpuno me'aju ili svesnoidentiikuju s njima. (edan vi!antiski pisa"$ 3eoilakt Simokata$ koji ima najbolja obave'tenjao njima$ tvrdi$ da oni i jesu u stvari %uni$ a da su avarsko ime u!eli od slavno i #uveno

plemena Avara$ da bi tim imenom stvorili sebi ve*i uled. -omadsko pleme$ oni su menjalisvoja sedi'ta$ #esto od volje$ a #esto i prisiljeni. , turskom avaruop'te o!na#ava beun"a iskita#a. Ovo puta CC:.F njih su bili potisli 3ur"i i u beu pred njima Avari su$ ina#e kao i svi%uni dobri konjani"i$ doprli na !apadne obale /rno 2ora. Odatle$ njih oko :.$ be&e*i idalje ostavi'e i "rnomorske narode$ koji su &iveli onuda. 3aj njihov be !apam*en je dobro iVi!antin"i su im a do"nije #e'*e preba"ivali$ dok su 3ur"i svakom prilikom nala'avali$ da

su Avari jo' uvek njihovi podani"i$ i da$ ma de bili$ ne mou i!be*i ma#u njihova sultana.3o be&anje Avara i borbe$ koje su nastale usled njihova nadiranja prema !apadu$ kao ime)usobna klanja hunskih plemena i!nad Dunava$ i!a!va'e op'tu pometenost. +apla'ena

plemena tih podru#ja nisu !nala 'ta sve mo&e i!i*i i! to op'te neprijateljstva i stoa se$ unevolji$ obra*aju /ariradu i nude*i tobo&e svoje uslue u stvari tra&e$ da otud budu podr&ani./ar ih sve$ usvojiv'i jednom taktiku mi*enja$ prima usrdno i otpu'ta s poklonima. 0ao ostalivarvari postupaju i Avari. God. CC8. oni preko Alana ula!e u ve!e s Gr"ima i to na ovaj na#in., !emlji a!a bavio se tada (ustin$ sin Germanov$ koa obavesti'e Alani o varvarskim&eljama$ a taj to saop'ti dalje "aru. -a (ustinijanov !ahtev do)e u prestoni"u posebno avarsko

poslanstvo. Ono se tu ra!metalo snaom svoa plemena i njeovom nepobedivo'*u i kori'*u$

koju bi molo imati /arstvo od njihova save!ni'tva$ a tra&ilo je kao "enu !a to dostojnedarove$ stalnu platu i rodnu !emlju !a stanovanje. Dosledan svojoj politi"i (ustinijan je pristao

59


15/660

na to. Save! je bio sklopljen i naila!io je na odobravanje$ jer se Vi!antinima #inilo$ da jelavno da drui !a njih svr'avaju poslove$ pa svejedno$ da li *e Avari pobediti ili biti

pobe)eni. I odista$ oni naskoro po#inju napadaje !a ra#un Vi!antije i bore se sa ,tiurima$+alima i Sabirima i ljuto nar)uju Ante. Ali lukavi$ oni se u br!o snala!e na novom podru#ju$ra!abiru odnose u susedstvu i ve* uskoro 'ire svoj opse. Oko od. CH:. 'alju poslanika u

/arirad i tra&e$ da im se odredi !emlja !a naselja. Prema predlou stratia (ustina "ar imponudi biv'u postojbinu %erula$ tako!vanu druu Panoniju$ ali Avari ne primi'e te ponude.(ustin be'e$ me)utim$ poverljivo sa!nao$ da je &elja Avara u stvari bila sasvim drua= oni nisutra&ili !emlju kao !a stalno naselje$ neo kao poodan teren !a plja#ku i s toa su hteli da

pre)u na desnu obalu Dunava$ i to$ radi lak'e uspeha$ sa do!volom /arevine. Sa!nav'i !a toVi!antija s podo!renjem prati rad avarskih ljudi$ odu!ima im oru&je$ koje su kupovali nanjenom podru#ju$ sprema odbranu reke i odbija da ispuni postavljene !ahteve. 3o i!a!va

proteste od avarske strane i ubr!o po#nu spremanja !a otvorena neprijateljstva. to se nijemolo dobiti lukavstvom trebalo je osvojiti na sablji.

Sukob se !ao'trio jo' i tim$ 'to je posle smrti (ustinijanove CHC.F njeov naslednik (ustin II i!

osnova promenio ujakovu politiku prema varvarima. Poreme*ene inansije dr&avne i suvi'napopustljivost doveli su vladu u vrlo te&ak polo&aj i u !emlji se javljala jaka struja protiv 'irokeruke (ustinijanove. (ustin smatra da je mi*enje varvara bilo lo'e sredstvo !a njihovosmirivanje> oni su to smatrali vi'e !nakom slabosti neo nekom dr&avnom mudro'*u i usledtoa je osetno stradao sam uled /arevine. 0ad su Avari uputili svoje poslanstvo novom "arutra&e*i ne samo dotada'nje darove$ neo i njihovo pove*avanje$ uka!uju*i pored svoje velikesnae i na !aslue$ koje su u#inili /arevini prekrativ'i dotle uobi#ajena varvarska plja#kanja

po 3rakiji$ (ustin im dade odovor koji je bio pun imperatorske samosvesti i nimalo sklon !apa!ar. -isu oni ni potreba ni strah imperije i ovo sve$ 'to se #ini !a njih vi'e je milost neoobave!a. Odbiv'i$ da im da ono$ 'to su tra&ili on im je u jednoj re#eni"i i!neo proram svoje

politike= mesto nov"a i otkupa$ varvare *e odbijati od Vi!antije strah pred njenom snaom.

Avari$ koji su me)utim okupili oko sebe ostatke srodnih hunskih plemena$ i u isto#noj Evropii na desnoj obali Dunava$ neke milom$ a neke silom$ kao u me)usobnim borbama iskrvavljena

buarska plemena$ po#eli su bili da se 'ire prema !apadu i be! pristanka (ustinijanova.0onjani"i$ u 'irokim poljanama ovih predela oni$ kao i %uni Atilina vremena$ imaju prostrano

popri'te !a svoje ispade. Ratni"i su po !anatu i od potrebe. Dosta br!o po!navaju Panoniju$prela!e u nju i u !aletima iskrsavaju #ak na rana#kim rani"ama. ,pla'eni donekleodlu#no'*u novo "ara oni ostavljaju na miru vi!antijske rani"e$ bar !a jedno i!vesno vreme$i sve se vi'e obr*u prema !apadu. Prva njihova nadiranja su u severo!apadnom prav"u prema3iriniji$ de prisiljavaju rana#ke vladare na odustajanje od ratova protiv njih. Avarsko

probijanje prema juo!apadu do'lo je ne'to do"nije i bilo je i!a!vano borbama i!me)u Gepidai anobarda. Pomu*eni odavno i!me)u sebe i krvno !ava)eni$ i jedno i druo od tih plemenatra&ilo je save!nike !a stra'an i kona#an obra#un. anobardi se obra*aju Avarima$ nala!e*ida su im Vi!anti"i$ save!ni"i Gepida$ !ajedni#ki neprijatelji. Bajan$ polavi"a avarski$

pristade na save!$ ali u! "enu$ da njemu pripane osvojena epidska !emlja$ u! drue nekedelove. , borbi i!a toa Gepidi su bili potu#eni i u njihovu !emlju$ u dolinu u'*a Drave$ svedo 6ru'ke Gore$ prodre'e Avari. Vi!antin"i su jedva uspeli da !a sebe spasu tvrdi rad Sirmij$kao krajnju ta#ku i kulu na savskoj rani"i. ,'av'i u epidsko podru#je Avari se jo' vi'e

pomeraju prema juu i naro#ito prema !apadu$ a kao anobardi$ osetiv'i neposrednone!ode avarsko susedstva$ iskoristi'e promenu uprave u Italiji i krenu'e tamo CH8. @sa&enama i de"om i svim poku*stvom@$ !au!e'e Avari i njihove !emlje. +apadni i!vori ka!uju$

da su ih anobardi sami ustupili Avarima s poodbom$ da ih opet u!mu$ ako im bude nu&deda se vra*aju. +animljivo je$ doista$ da ve!e i!me)u ta dva plemena i i!a toa ostaju dosta

5C


16/660

srda#ne i ako je ovde tako lako pretpostaviti$ da su anobardi na svom terenu vi'e u!mi"ali$neo 'to su a darivali. 3ako su se krajem 'e!desetih odina VI veka Avari ra'irili po svojPanoniji i postali na tom podru#ju lavni #inila". Dola!e*i kao pobedni"i oni su tu!aospodarili i svim rasutim slovenskim naseljima$ koja su se ovde !atekla od ranijih pohoda$ili su ih dovodili sa sobom$ kad su prola!e*i njihovim !emljama pomerali slovenska stani'ta

sve od doline Dnjestra i Dnjepra$ pa do dunavsko u'*a.

5H


17/660

S#oveni sa Avari!a

Avari su tako$ i!beav'i direktne ve*e sukobe s Vi!antijom$ postili ipak donekle ono$ 'to sutra&ili= ali su obuhvatili #itavu dunavsku dolinu i stali sad prema /arevini sa i!vesnim pravomna dalju ekspan!iju i sa i!vesnom airma"ijom svoje snae. Sad se samo nije vi'e radilo o

tom$ da pre)u na desnu obalu Dunava u ornjem toku$ neo da pre)u sa severne strane naju&nu u njeovom donjem toku$ odnosno da i! osnova pomere stabili!ovanu severnu rani"u/arevine. 3a se &elja kod njih javlja vrlo br!o i vrlo jasno. Oni lasno tra&e i ho*e stari Sirmij$ne samo kao najva&niji emporij toa kraja$ neo vi'e kao opasno upori'te vi!antiske vojske na

podru#ju$ koje njima ima da bude ishodi'te. Ali ve'ti$ i u strahu od jo' neoku'ane snae"areve vojske$ oni &ele da se naode i da to dobiju mirnim putem. /ar ih uporno odbija u tom!ahtevu$ no ve!an na druoj strani$ ipak poku'ava preovore$ ali !a ve*u siurnost 'alje tamokao lavno preovara#a vo)u dvorske stra&e i svo do"nije suvladara 3iberija. Ovaj dola!ido i!vesno spora!uma s njima$ ali se "aru taj #ini suvi'e popustljiv i on stoa oni na rat kaona najbolje sredstvo da se smire i upamte ti svi u!besneli do'lja"i. Ali rat nije ispunio nade"areve. Vi!antiska vojska$ ose*aju*i protivni#ku nadmo*$ u!mi"ala je pred Avarima i dr&ala

se jedino u sirmiskoj tvr)avi. I!leda #ak$ da su avarske #ete prodrle do 3rakije i da su tek$ tusu!bijene$ pristale na mir. 3aj mir$ #iji sadr&aj nije potpuno po!nat$ morao je$ me)utim$svakako voditi ra#una o tom$ da su Avari postali stvarni ospodari #itava podru#ja od 6ru'keGore do bli!u u'*a Dunava$ i!u!imaju*i jedino dve "arske tvr)ave$ Sirmij i Sinidunum.

+a #itavo to vreme o Slovenima nema bli&ih vesti. Vi!antija je vi'e !abavljena Avarima neonjima i ne obra*a im pune pa&nje. Sloveni$ verovatno$ sudeluju s Avarima !ajedno$ kaonjihovi podani"i na podru#ju dana'nje Vojvodine i s toa ih r#ki pis"i ne navode naro#ito.3ek oko C8. od. !abele&en je jedan opasan slovenski pohod protiv /arevine$ ali ni taj ne

be'e i!veden od Slovena s avarsko panonsko podru#ja$ neo sa donje Dunava. ,oromnom broju$ sa nekih 5. ljudi$ provalili su oni u 3rakiju da je plene. Vi!antiski "ar

be'e na nevolji. +apleten od ranije u du i vrlo promenljiv rat sa 3er!ijom$ on sad nije imaodovoljno raspolo&ivih #eta$ da ih ba"i protiv Slovena. S toa 'alje poslanstvo avarskom

polavaru Bajanu$ da mu ovaj pomone tim$ 'to *e napasti Slovene u njihovoj !emlji i tako ihodvu*i od Vi!antije. Avari pristado'e i to$ u lavnom$ s toa$ 'to su &eleli da i nad tim delomslovenskih plemena utvrde svoju vlast. (o' pre ovo po!iva bio je Bajan po!vao slovenske

polavi"e i vo)u im Davrentija$ da a pri!naju kao vrhovno ospodara i da mu pla*ajudanak. Sloveni su dali kratak odovor. @0akav je to #ovek 'to se reje sun#anim !ra"ima$ koji*e u#initi da se pokorimo 3a mi smo se nau#ili da vladamo tu)om$ a ne drui na'om!emljom. A to druk#ije ne mo&e biti dok traje ratova i ma#eva.@ -a to je do'lo do sva)e$ ukojoj !alavi avarsko poslanstvo. Bajan je sad na'ao poodan #as$ da kao mandatar Vi!antije

osveti uvredu$ a i$ prema re#ima savremeno 2enandra Protektora$ 'to se nadao @da *e na*i!emlju punu boatstva$ po'to su pre Sloveni oplja#kali romejsko podru#je$ a njihovo nije nikodrui od ostalih naroda.@ Avari$ s r#kim i!aslanikom$ i s vojskom od H. oklopnika$

pre)o'e na romejsko podru#je i preko dana'nje severne Srbije i Buarske$ !aobila!nim putem$stio'e na donji Dunav. Pre'av'i reku u la)ama sa po dve krme napado'e odmah slovensko

podru#je i ra!rabi'e sve$ @a da se nide niko od tamo'njih varvara nije usudio da se s njimaupusti u borbu$ neo se behu ra!beli po 'ipra&ju i u uste& 'ume.@ Velik broj vi!antiskih!arobljenika$ koji se !atekao me)u Slovenima$ bi oslobo)en i vra*en ku*ama. Same Slovene

potera'e Avari na obave!u pla*anja danka. Ali #im su se Avari odatle povukli u svojepodru#je$ Sloveni br!o dio'e lavu$ pa nastavi'e prema Gr"ima dalje upade u 3rakiju$ aprema Avarima prkosni stav nepokornosti.

5


18/660

Osetiv'i Bajan sa Avarima$ da Vi!antija treba njea i da je$ prema tom$ njena snaa druk#ijaneo 'to je on !ami'ljao$ odlu#i se br!o$ da sam$ be! imalo ob!ira$ u!me utvr)eni Sirmij.Poslao je$ istina$ svo #oveka u /arirad da primi od "ara uovoreni odi'nji poklon od8. nomi!mata$ 'to je bila posledi"a !adnje mira$ i sa#ekao njeov povratak$ pa je onda$obave'ten da rat s Per!ijom jo' traje$ diao svu vojsku i pao i!me)u Sirmija i Sinidunuma.

3u se spremao da po#ne di!ati most na Savi$ ne samo da bi lak'e delovao prema Sirmiju$ neoi da bi imao povoljniji prela! u vi!antisko podru#je. -a r#ke proteste odovarao je$ da topodi!anje nije upereno protiv njih$ neo protiv Slovena$ koji ne ispunjavaju prema njemuu!etih obave!a> c ali da *e svako$ ko bi poku'ao da a ometa u tom poslu$ smatrati kaoneprijatelja. -e mou*i mu se odupreti Gr"i su pasivno posmatrali rad. 0ad je most bio otovAvari su i!a'li s pravim !ahtevom tra&e*i predaju rada. Svesni da je Sirmij vanredno va&nostrate'ko mesto !a romejsku vojsku$ koja se u njemu mo&e pribrati i i! njea po#injati ak"ije

be! opasnosti prela!a preko reke$ oni &ele$ da to mesto dobiju u svoje ruke i s tim i stvarnojemstvo !a svoju siurnost. Oni !naju vi!antisku nepou!danost prema ranijim narodima naovom podru#ju i$ pou#eni iskustvom$ ne*e da do&ive njihovu sudbinu. , /ariradu se$ poredsve ne!ode op'te polo&aja$ nije molo na to pristati. Pad Sirmija !na#io bi mnoo vi'e neo

pad ma ko druo rada u unutra'njosti. -e samo da se ru'i jedna jaka brana "arevine$ neo$'to je jo' ore$ njene slabosti postaju o#evidne$ ubi se strah od njene snae i severna plemenana rani"i po#e*e da idu !a avarskim primerom. @Voleo bih mu dati@$ ka&u da je rekao "ar3iberije$ @jednu od dve moje k*eri$ neo rad Sirmij.@ -emaju*i vojske$ a &eljan da spaserad$ posla nekoliko vi'ih i manjih !apovednika$ da i! Ilirika i Dalma"ije s tamo'njim

posadama poku'aju pomo*. Obratio se i anobardima. Avari su$ me)utim$ podili jo' jedanmost s drue strane$ i varo' tako potpuno otsekli. 3aj drui most bio je vrlo verovatno

podinut na kanalu "ara Proba$ koji je bio sproveden od (arka do 0upinova i koji je od Sremapravio neku vrstu ostrva. Grad se hrabro dr&ao$ sve dok mu nije po#elo nedostajati hrane> aonda$ ostavljen be! pomo*i$ te'ko namu#en la)u$ morade da se preda$ C8:. odine. SaSirmijem$ @preslavnim radom@$ kako vele savremeni Vi!antin"i$ pala je prednja romejskakula na severnoj rani"i$ najva&niji mostovni branik !a prela! Save$ i tim padom stvorena je

prva rupa na bedemu "arevine.

Slovenska plemena$ krenuv'i u onako velikom broju u Vi!antiju$ nisu bila mnoo pometenaavarskom ak"ijom protiv njih. -jihovi lavni odredi #ak se ne htedo'e ni vra*ati dok ne svr'eono$ 'to behu naumili. Ovo puta$ u unutra'njosti ni od ko nesmetani$ oni plja#kaju 'irokavi!antiska podru#ja$ i to$ kako veli savremeni (ovan Eeski$ jedan jermenski pisa"$ @#itavu%eladu$ tesalske i tra#ke pokrajine@ i @!au!e'e mnoe varo'i i radove@. Va&no je$ me)utim$da oni ne napu'taju odmah !emlju$ u koju provale$ neo da tu po#inju pre!imljavati i ostajati@kao u svojoj !emlji@. Isti pisa" i!ri#no ka!uje$ kako Sloveni u Vi!antiji @stanuju sasvim

slobodno i be! straha$ kao na svom vlastitom podru#ju>@ dalje$ da @do dana'nje dana to jeodina C89.F stanuju$ sede i po#ivaju u romejskim pokrajinama$ be! brie i straha$ plene*i$ubijaju*i i pale*i> oboatili su se> imaju !lata i srebra$ erele konja i mnoo oru&ja i nau#ili suratovati bolje od Romeja.@ I ako te re#i ne treba u!eti doslovno$ jer sam ka!uje$ da su Sloveni

bili i isterivani i da$ jo' uvek priprosti$ ne i!la!e van 'umskih predela i da ne !naju !a oru&jeosim kopalja$ ipak one ka!uju toliko$ da se Sloveni po#inju privikavati na vi!antiske !emlje ida i!a plja#ka'kih upada ostaju i poneki$ koji se tu !adr&avaju i delomi#no nastanjuju. Da je tonastanjivanja bilo u primetnoj meri krajem VI ili po#etkom VII veka vidi se i! jedno detaljavojni#ko strate'ko spisa$ koji se pripisivao "aru 2avrikiju. , opisu Slovena i Anta tamo seka&e$ kako su ta plemena slobodoljubiva i nikako voljna da robuju ili da neko njima vlada$ @anaro#ito u vlastitoj !emlji.@ , Taktici "ara ava to se mesto pre"i!ira= da je njihova !emlja s

one strane Dunava. +na#i$ dakle$ da je s njima bilo iskustva i na druoj strani reke$ de su#uvali svoje osobine$ i ako na tu)em tlu.

58


19/660

0ad je umro "ar 3iberije C8:.F i nasledio a njeov !et i uspe'ni vojskovo)a u A!iji2avrikije$ severna je rani"a "arevine bila veoma rovita. Sva bolja vojska bila je jo' uvek!au!eta u boatim i !a "arstvo vrlo va&nim pokrajinama 2ale A!ije. Ose*aju*i to$ varvari

postaju sve nasrtljiviji. -e po!navaju*i jo' novo "ara haan be'e poslao svoje ljude u/arirad$ da !a svaki slu#aj sklopi mir. 0od 2avrikija to poslanstvo s po#etka naila!i na lep

prijem i on pristaje da pri!na stvoreno stanje$ ne &ele*i novih !apleta. 3u predusretljivostAvari shvati'e kao slabost i uvi)aju*i da je mir pre#i "arevini neo njima$ haan a je naskoropo#eo u"enjivati i spremao se$ da svoj ste#eni posed jo' bolje !aokru&i. Pokloni$ koji mu se'alju i! prestoni"e$ nisu mu dovoljno lepi i on ih vra*a natra> tra&i povi'enje odi'nje darasa 8. na 5. !latnika. 0ad mu 2avrikije to odbija$ Bajan C89. prekida uovor iodmah po#inje rat. -jeov napadaj na porani#ni Sinidunum bio je toliko nenadan$ da je!atekao ra)ane van rada$ pri poljskom radu. Po napred smi'ljenom planu Avari su napalisve romejske tvr)ave na velikoj dunavskoj arteriji$ Sinidunum$ Auuste i Vimina"ij. , tojnavali oni prodre*e sve do Anhijala$ nai'av'i na otpor samo kod sinidumskih radskih vrata.I!nena)eni i donekle upla'eni tim nalim prodiranjem varvara$ Vi!antin"i im posla'e dvoji"ui!aslanika$ biv'e polavara Si"ilije$ Elpidija i "areva dvorjanika i! telesne stra&e 0omentiola$

da preovaraju o miru. Ose*aju*i svoju snau haan je bio ohol i u!imao je prete*i stav$ i kadse jedan od vi!antiskih poslanika$ 0omentiol$ usudio da odovori ravnom merom$ bio jetoliko besan$ da ih umalo nije oba poubio. Posle i!vesno vremena preovori su ipak ponovonastavljeni i C8C. do'lo je do mira popu'tanjem Vi!antije i primanjem po!natih avarskih!ahteva.

Ali stvarno mira nije bilo. Vide*i nemo* "arevine ni Sloveni ne htedo'e da ostanu be! udelau dobiti. 3e iste odine$ kad Avari sklapaju mir s Vi!antijom$ po svoj prili"i samo !a to da se

pripreme !a nove pohode$ javljaju se i Sloveni sa svojim napadajima. Vi!antiski ljudi sudr&ali$ da su te napadaje neposredno potakli Avari. Stvar nije nemou*a$ i ako je maloneobi#na i!a onih upada avarskih na njihovo podru#je !a ra#un Vi!antije. Objasniti se mo&eili tako$ da su i Avari i Sloveni uvideli$ da im je mnoo i!da'nije !ajedni#ki napadati naoslabelo "arstvo$ neo se tro'iti u u!ajamnoj borbi> ili da su Sloveni$ prite'njeni i !apla'eni odavarske sile$ primili na se du&nost njihovih prethodni"a. ,pad Slovena$ posle mira saAvarima$ do'ao je neo#ekivano i imao je$ usled toa$ s po#etka uspeha. Prodrli su duboko #akdo Duo +ida$ i u opasnosti !a prestoni"u sam je "ar orani!ovao obranu. Po!nati 0omentiol

je$ me)utim$ s tra#ke strane pripremao #ete i onda$ jedno dana kod reke Erinije i!nenadai!vr'io napad i !natno potukao neke plja#ka'ke odrede. Sloveni su ipak ostali u !emlji i0omentiol ih je morao napasti po drui put kod Adrijanopolja$ bli!u tvr)ave Ansina$ de su

bili pod vo)stvom neko Radoosta. 3ek tom druom pobedom bila je Astika oslobo)ena odSlovena.

, jesen iste odine$ C8C.$ krenu se protiv Vi!antije i haan Bajan sa Avarima$ mo&da u pomo*Slovenima. I!ovor ili mo&da neposredan povod !a napadaj bio je u povre)enom ponosuBajanovom. (edan skitski sve'tenik @bokolabra@F u#inio je preljubu s jednom od haanovih&ena i na beu u 3ursku bio je uhva*en od Vi!antina"a i$ mesto Avarima$ poslat je u /arirad.Ra!dra&en tom nepa&njom prema njeovoj #asti i li#nosti Bajan je odmah otpo#eoneprijateljstva$ toliko nalo$ da njeov poslanik u prestoni"i$ koji be'e do'ao da primiodi'nje poklone$ nije imao kad da se vrati. %aan je opusto'io svu dunavsku okolinu i!au!eo s ne'to otpora ve*i deo rani#nih tvr)ava. /ar poveri vrhovno !apovedni'tvo vojske0omentiolu. +a te'ke prilike Vi!antije na Balkanu nema mo&da re#itije svedo#anstva odtoa$ da je "ela ta vojska$ pribrana u Anhijalu$ i!nosila tek H. pravih bora"a i da se sa tom

'akom ljudi imala braniti #itava dunavska linija i svi balkanski klan"if Pa ipak$ i!vesnivi!antiski odredi dr&ahu se vrlo dobro i kod 3omija umalo ne !arobi'e samo haana. Samo$

5


20/660

kad je ra!mer snaa bio i suvi'e o#evidan i u vo)e u'ao strah$ da pri borbi ne pro)u vrlor)avo$ nastala je pometnja i !are)ali pora!i. Avari prodre'e u 3rakiju$ u!e'e mnoe radove i!austavi'e se pred Adrijanopoljem. ,!bu)ena prestoni"a bila je veoma ne!adovoljna #itavomorani!a"ijom obrane i u svojim prekorima i posprdnim pesmama nije 'tedela ni vojnovodstvo$ ni samo "ara. Pod utiskom neposredne opasnosti br!o je spremljena nova vojska$

koja sa uspehom prima borbu i posle pora!a Avara #isti 3rakiju od provalnika.

-ede u to vreme pada i prvi slovenski pohod protiv Soluna$ duo !apam*en i u narodnoj i u"rkvenoj tradi"iji onoa kraja. , leendi o sv. Dimitriju pri#a se$ da su jedne nedelje$ ::.septembra C8H.$ osvanuli pred solunskim radom mnoobrojni Sloveni i tu se ponavlja brojod 5.F$ upu*eni tamo od haana. +adr&ali su se najpre oko tvr)avi"e sv. 2atrone$ a ondasu svom snaom jurnuli na rad nose*i ve* spremljene lestvi"e$ da bi moli usko#iti na!idove. Gradska posada$ i ako i!nena)ena$ hrabro se opirala pomaana od ra)ana. Sloveni suve* bili ve'ti ratnoj ve'tini pri opsadi radova> imali su sve opsadne sprave$ oromne baliste i#ak tako!vane kornja#e$ koje su radi !a'tite bile prekrivene najpre suhim ko&ama$ a posle$ dase ne bi !apalile$ prevu#ene ponovo sve&im ko&ama volovskim i kamilskim. Ba"ali su

kamenje na rad$ ka!uje jedan o#evida"$ koji su bili kao #itavi mali hum#i*i. Ipak nisu uspeli.%rabrost branila"a bila je velika$ a otpor #vrst i sa mnoo dovitljivosti. Posle jedno ispada$#iju su sre*u pripisivali !a'titniku rada sv. Dimitriju$ Solunjani prili#no potiskuju slovenskenapada#e. -e nadaju*i se takvom otporu Sloveni br!o malaksavaju i sedmi dan napu'tajuopsadu$ da se od Soluna upute prema Gr#koj$ de su plja#kaju*i prodrli vrlo duboko i de se!adr&avaju sve do C8. odine.

0ad je C5.$ usled unutra'njih kri!a u Per!iji$ Vi!antija mola da uspe'no !avr'i poslove natoj strani !a jedan du&i period odina$ "ar 2avrikije odmah preba"uje svoju vojsku u Evropu$

jedva do#ekav'i$ da sa dovoljnom snaom obe!bedi severne rani"e i sa sredstvima dostojnim/arevine istupi pred varvare. i#no$ kao nijedan vladala" pre njea$ krenuo se 2avrikije nadunavsku liniju$ da preleda stanje !emlje i porani#nih radova i da osmotri vojsku$ koja se

pribirala oko Anhijala. I! to vremena !abele&en je jedan vrlo !animljiv podatak. Vi!antiskivojni"i behu uhvatili i doveli pred "ara troji"u Slovena$ koji u!a se nisu imali ni'ta od oru&ja$neo samo svoje mu!i#ke instrumente$ neku vrstu kitara. -a "arevo pitanje= ko su i 'ta rade unjeovoj !emlji$ oni su odovorili vrlo uop'teno i nimalo verovatno. Oni su ka!ivali$ da su

poreklom Sloveni sa neko !apadno okeana. -jima je haan poslao ljude$ s boatimpoklonima !a polavi"e$ da bi i me)u njima moli kupiti narod !a vojsku. Oni su$ vele$primili poklone$ ali odbili ponudu$ i!ovaraju*i se na teobe puta. -jih troji"a su bili poslani$da to saop'te haanu$ a on ih je$ ljut radi odovora$ silom !adr&avao$ ne mare*i !a utvr)eno

pravilo me)unarodnih odnosa$ da su poslani"i nepovredivi. Radi toa su oni$ #uv'i !a

romejsku !emlju$ dobeli u 3rakiju. -ose kitare$ jer su se u njihovoj !emlji ne !na !a oru&je>pevaju samo u! lire$ a ne u! bojne trube. /aru su se svidele njihove pesme$ a divio sera!vijenosti njihovih telesa> pa ih lepo uosti i uputi u unutra'njost. 3o naivno ka!ivanje s

pravom je ve* odavno tuma#eno kao neka vrsta 'eretluka> pre *e biti$ da su ova tri Slovenavr'ila slu&bu uhoda i unapred bila spremna$ da dadu$ na o#i be!opasni$ takav odovor. I!saop'tenja politi#ki va&no bilo bi samo to$ da su Avari$ spremaju*i se !a borbe$ tra&ili da

poja#aju svoju vojsku i da se$ u isto vreme$ smire sa ostalim protivni"ima. Sa anobardimasu se$ doista$ i naodili C5. odine. Rat se$ prema tome$ tokom te odine$ spremao na obestrane i molo se misliti$ da *e biti i vrlo te&ak i vrlo krvav.

-eprijateljstva su po#ela C:. od. /ar 2avrikije je odbio haanu povi'enje odi'njih

pla*anja$ 'to je ovaj$ verovatno namerno$ udesio kao povod !a rat. Sa Avarima ratuju iSloveni$ i to$ kako po svemu i!leda$ kao njihovi podlo&ni"i. , leendi sv. Dimitrija i!ri#no

:


21/660

se ka&e$ da je haanu podlo&an @"eo narod@ Slovena L_JF. Drui jedan r#ki pisa"$ 3eoilaktSimokata$ ka!uje$ da jeJ QJ\ haan @naredio@ Slovenima$ da mu priprave mnoo la)a$kako bi na njima pre'ao Dunav. Ovi su po#eli svoj posao bli!u u'*a Save u Dunav. , tomradu ih je$ me)utim$ mnoo ometala sinidumska posada$ koja je #esto ispadala i! rada i

palila donesenu i pripravljenu ra)u. Radi toa avarske i slovenske #ete opsednu rad. Opsada

je trajala kratko vreme> i!nenada$ sedmi dan$ po!vao je haan svoje ljude da napusteSinidunum. Ovi su naravno$ to u#inili odmah$ ali su naplatili od rada kao "enu !a odla!ak=:. !latnika$ i jedan !latom oki*en sto i jednu skupo"enu haljinu. Pripreme !a prela!%aanove vojske po#ele su onda na druom mestu$ bli!u rada Sirmija$ odnosno ispod2itrovi"e. %aan veli$ Simokata$ @pripremi mno'tvo Slovena da te'u drvo@. 0ad su la)e bileotove$ on posla jedno odelenje vojske da ide napred i !adaje strah$ a sam krenu dalje naistok$ prema Bononiji. Vrhovnu komandu vi!antiske vojske imao je vojvoda Prisk. -jeovese #ete dobro dr&e$ ali slabije brojem moraju ipak$ da u!mi#u. %aan osvaja rad po rad$ doknajposle ne sti&e i pod Dri!iperu. Posle opsade od nekoliko dana$ usled jedno nenadnoispada radske posade$ njeova vojska nalo u!ma#e i umalo ne prsnu u be. akoverni svetSrednjea Veka pripisivao je to nekom #udnom privi)enju. 0ad su se$ pri#alo se$ otvorila

radska vrata$ u#inilo se Avarima da be!brojne r#ke alane sila!e i! rada i upla'eni timvarvarski vojni"i nalo ustuknu'e. (aka volja haanova povratila je ubr!o potrebnu dis"iplinui obe!bedila mu nove pobede. %aan potiskuje Priska sa #itave dunavske linije i prooni a iu unutra'njost> sve do dobro utvr)eno rada /urula. Da pomone svom te'ko prite'njenomvojvodi "ar 2avrikije 'alje jedno pismo$ upu*eno tobo&e Prisku$ ali ude'eno da pane u rukeAvarima. /ar je kao sokolio Priska da i!dr&i$ dok vi!antiska lota$ koja je tobo&e ve* poslata$ne svr'i svoj napadaj na avarsko podru#je$ i!a le)a haanove vojske. Dobiv'i to pismo$avarski vo)a poveruje u nj$ primi mali otkup od Priska$ di&e opsadu i krenu odmah natra$ da'titi uro&eni doma*i kraj.

S prole*a idu*e odine C


22/660

koji su bili do'li u dosta te&ak polo&aj$ pomo&e i!daja jedno Gepida. On je doveo Vi!antin"edo polo&aja jedne slovenske #ete i u#inio$ da su i!nena)eni Sloveni morali primiti i i!ubiti

borbu. Gr#ki vo)a Aleksandar be'e udario na te'ke muke tom prilikom !arobljene Slovene$ dabi mu dali potrebne podatke i o ostalim slovenskim odelenjima$ ali su mu#eni"i upornoostajali nemi i nesavitljivi. Gepid$ vrlo dobro obave'ten o Slovenima$ ponudi ponovo svoje

uslue. On ode jednom od slovenskih polavi"a$ nekom 2u&oku$ obavesti a o pora!uRadoostovom i !amoli a$ da mu dade ljudi i la)a da ih spase. 2u&ok mu dade 5C #ama"a i a i!dade naredbu i Slovenima da prela!e Dunav. Prisk$ obave'ten o tom$'alje jedno svo pou!dana #oveka haanu$ da a na svaki na#in odvrati od te ak"ije. %aan

je$ kao ospodar ovo @"elo naroda@$ i!javljivao$ da je Prisk @stupio na moju !emlju i napaona moje podanike@$ pa je c mesto da brani svoje podanike$ !atra&io udeo u plenu. Prisk je smukom naovorio svoje vojnike$ da pristanu na to. %aanu je vra*eno C. !arobljenihSlovena$ a on je !adovoljan tim pristao$ da vi!antiska vojska pre)e preko njeova podru#ja.(asno je$ prema ovome$ ma koliko ina#e vesti bile nejasne$ da su slovenska naselja$ i to nesamo ona na !apadu$ oko Save$ neo i ona u Dakiji$ bila u ovisnosti od Avara> samo su ovaisto#na$ !bo udaljenosti$ bila u mnoom slobodnija. Primetili smo$ u ostalom$ ve* ranije$ da

je haan ba' tim da#kim Slovenima slao poslanstva sa !ahtevom da mu pla*aju danak i da ihje$ kad su oni odbijali$ prisiljavao na to. Da su oni$ kad od su moli$ i!beavali da mu #inepo volji i da je haan$ sa svoje strane njih upotrebljavao kao monetu u svojim ra#unima$ nijenimalo neobi#na pojava ni u odnosima savremenih$ a kamo li onovremenih naroda. /ar jeo'tro prekorio Priska radi to postupka. On je dobro video$ da *e ovo haanovo posredovanjesamo poja#ati avarski presti& kod Slovena. , koliko su se Sloveni ranije i opirali Avarima$ oni*e sad da se dr&e s njima ne'to i! straha od Vi!antije$ a ne'to s toa$ 'to neposredno ose*ajustvarnu i respektovanu snau %aanovu.

-ovo ratovanje na dunavskoj liniji nastavljeno je s prole*a CH. od. Vi!antiska vojska be'eprili#no pokolebana u dis"iplini i ne!adovoljna s nekim "arevim reormama. Sloveni$oporavljeni od pro'lih udara"a$ postaju ponovo aresivni i njihove plja#ke po 3rakiji bivaju iopet #esta pojava. +animljiv je i! to vremena opis jedno sukoba i!me)u njih i vi!antiskevojske. (edna #eta od H Slovena$ oplja#kav'i neke radove$ onila je boat plen i vodilamnoo !arobljenika. Vi!antiski !apovednik$ onaj po!nati Aleksandar$ po&uri sa 5konjanika$ da ih stine i otme plen. 0ad opa!i'e vi!antisku vojsku Sloveni po#e'e ubijati!arobljenike$ ostavljaju*i samo &ene i de"u. , isti mah$ br!o$ od kola sa plenom napravi'esvoje bedeme. Vi!antin"i su se ustru#avali da ih napanu$ jer su slovenske strele dobro a)aleu njihove konje. Aleksandar s toa naredi$ da vojni"i sja'u i da li#nim juna'tvom ra!biju

neprijatelja. Sloveni su$ u jarosti$ stali se*i i ostale !arobljenike$ 'to je veoma u!budilonapada#e i donelo im najposle pobedu. 2e)utim$ ostala romejska vojska ostade duo

::


23/660

neaktivna. , jednom lovu$ be&e*i od vepra$ vojvoda Petar be'e se udario o jedno drvo ipovredio nou$ pa je du&e bolestan potpuno napustio vojne opera"ije. , prestoni"i severovalo$ da on namerno i!beava borbu i da njeova li#nost ne daje dovoljnih aran"ija !asiurnu obranu "arevine. 0ad je$ direktno prekoren od "ara$ poku'ao ne'to &ivlju ak"iju i

prela! preko Dunava imao je velikih ubitaka i vi'e je 'tetio uledu "arske vojske tim neo

svojom pasivno'*u.

(edna njeova i!vidni"a od dvaestak ljudi be'e upu*ena preko Dunava$ da pre Petrova prela!areke uhodi slovenske polo&aje i kretanja. I!morena i nedovoljno opre!na ta je i!vidni"a!aspala u jednoj 'umi i pala u ruke Slovenima. Da bi spasli lave ti ljudi odado'e Slovenimasve 'to su !nali o Petrovim namerama. 3ad vo)a Slovena$ Piriost$ do)e sa svojim #etama

bli!u reke i spremi !asede u 'umama. 0ad je vojvoda Petar naredio svojoj vojs"i prela! prekoDunava do#ekali su Sloveni prvi odred od 5 ljudi i potpuno a uni'tili. Videv'i to vojvodaPetar i!dade naredbu$ da sva vojska pre)e odjednom i da$ u punoj sna!i$ primi napadaj.Sloveni i!i)o'e da spre#avaju prela! i iskr"avanje. Ali ki'a vi!antiskih strela obasu njihovtabor i kad pade Piroost oni ostavi'e bojno polje. -emaju*i konja Vi!antin"i ih nisu

proonili$ neo se !adovolji'e tim$ 'to su tom pobedom postali ospodari nad obe obaleDunava. 0ad su$ pribrav'i se$ po'li napred u tu)u i nepo!natu !emlju$ romejski vojni"inai)o'e na te'ke neprilike. -aro#ito ih je mu#ila &e) u nekom kraju Dobru#e$ de na dalekonije bilo teku*e vode ili ja#e i!vora. (edan #ovek$ koa su na'li da ih povede do kakve reke$sprovede ih do neke bli&e nepo!nate %elivakije. 0ad je vojska polela da se halapljivo napijevode osu'e na njih svoje strele Sloveni$ sakriveni u 'umama protivne obale$ verovatno ve*unapred spremljeni !a taj slu#aj. Vi!antin"i poku'a'e da ih potisnu$ ali vide*i se prema upornuneprijatelju u nepo!natom kraju$ nesiurni !a le)a$ a u strahu od kakve nove i!daje$ oni

po#e'e br!o da se povla#e i nisu se dali !austaviti sve dok nisu preradili Dunav. ?itavoPetrovo ratovanje !avr'ilo je$ prema tom$ neuspehom i "ar je s toa bio prisiljen$ da muodu!me vrhovno vo)stvo.

S prole*a C8. pribrao je novi vrhovni !apovednik$ po!nati Prisk i! ranijih ratovanja$i!morenu vojsku u Asti"i i !a#udio se kad je video koliko je prore)ena. Obnoviv'i je i

podiav'i joj duh$ on pre)e s njom Dunav i do)e do -ova. %aan je i opet !atra&ioobja'njenje radi to sukoba$ a Prisk mu je odovorio sa starim pretvaranjem$ da je do'ao stoa$ 'to je tu lov dobar i 'to je mesto s dobrim vodama i !odno !a jahanje. %aan je

prime*ivao$ da je to avarska !emlja i da Romeji kr'e mir prela!e*i u nju> Prisk je$ opet$odovarao$ da je !emlja vi!antiska i da on s pravom dola!i tu. Avari su$ prema ovom$ smatralisebe kao ospodare podru#ja na kom su stanovali Sloveni i pona'ali su se$ u ovaj mah$ kao

po!vani da u!mu na se du&nost njihovih !a'titnika. Radi toa na taj vi!antiski upad

odovori'e osvajanjem Sinidunuma$ #ije stanovni'tvo preseli'e na svoje podru#je. Prisk nato po&uri da vojsku pribli&i osvojenom radu i sti&e s njom na dunavski oto#i* Siu$ oko


24/660

Avarska vojska ovo puta nije upala ni u 3rakiju ni u Ilirik$ neo mnoo !apadnije$ u Istru iDalma"iju. Ovamo je haan imao vi'e i!leda na plen$ jer su krajevi bili ranije neis"rpeni> amo&da se ustru#avao i da primi borbu s Priskom oko te'kih balkanskih klana"a$ de su se Gr"i

bili dobro pripremili. -e!a'ti*ena Dalma"ija stradala je mnoo> spominje se$ da su Avari iSloveni tom prilikom ra!orili na 9 radova i mesta. Prisk nije moao sa svojom malom

vojskom da spre#i tu provalu> poslao je samo oprobano Guduja sa :. vojnika$ da i!vi)a iu!nemirava avarske #ete. I!beavaju*i vojni#ki put$ na kom bi se morao sukobiti sa lavnomvojskom neprijatelja$ opre!an Guduj se sa svojim vojni"ima verao kro! klan"e i s uspehomi!nena)ivao i robio avarske stra&e i komoru. (edna takva pobeda nad ove*im jednimodelenjem Slovena i Avara silno je obeselila papu Grura Veliko$ kad a je$ !abrinuta$obavestio o njoj ek!arh Italije.

Pri borbama na !apadu haan je hteo da ima i save!nika. -a'ao ih je u svojim starimprijateljima anobardima$ radi kojih je uputio jedno poslanstvo rana#kom kraljuupo!oravaju*i a$ da bude u miru koliko sa njim li#no$ toliko i sa njima. Sa anobardima!ajedno slovenske i avarske #ete prodiru u Istru$ pale*i i pusto'e*i sve. , julu H. od. papa

Grur Veliki pi'u*i solunskom episkopu 2aksimu ka&e mu$ da se mnoo brine i &alostipovodom toa$ 'to mu ovaj javlja o opasnostima od slovensko plemena i to tim vi'e$ @jerkro! prola! Istre po#e'e ve* ula!iti i u Italiju.@ A te'e*i a veli mu sa re!ina"ijom i sa

prori"anjem r)ave budu*nosti$ da se ipak ne smu*uje sasvim radi toa$ @jer oni$ koji *e &ivetiposle nas$ vide*e jo' ora vremenaf@

Pred !imu C.$ po#eo je haan ak"iju i na istok. Po'ao je na rad 3omi$ a Prisk se po&urioodmah !a njim da rad brani. Ali do ve*e borbe nije do'lo "ele te !ime. Slabo opskrbljena$romejska je vojska po#ela da pati od ladi i s prole*a$ u! #asni post$ ta njihova nevolja je bilaop'tepo!nata. I!nena)uje$ u tom #asu$ jedan retko #ovekoljubiv postupak avarsko ospodara.Obave'ten o toj juna#koj mu"i$ %aan je preko Vaskrsa ponudio Vi!antin"ima primirje od petdana i poslao je ladnoj vojs"i dovoljno hrane$ da se potkrepi. 3o je$ naravno$ !natno delovalona slabljenje ratni#ko raspolo&enja. , to vreme poveo je 0omentiol druu vojsku protivAvara idu*i prema -ikopolju. 0od rada (atra do)e do borbe$ nenadne po Vi!antin"e i s toakatastroalne. 0omentiol je$ i!ubiv'i potpuno lavu u i!nena)enju$ davao smetene naredbe i!natno je doprineo$ da se okrene u be i ono #eta$ 'to je bilo spremno da vodi borbu. , vojs"is toa nasta op'te uverenje$ da je on u#inio i!daju i namerno upropastio vojsku. , Dri!iperimu ne dado'e u*i u rad$ neo a do#eka'e pordama i kamenjem$ i on posramljen pobe&e u/arirad. -jeove usplahirene vesti$ i i!led beuna"a$ i!a!va'e tamo op'te !aprepa'*enje.2noi$ u pani"i$ pomisli'e da se spasavaju u A!iju. /ar hitno opremi svoju ardu s ne'todrue vojske i ra)ana$ da #uva Dui +id i prestoni"u misle*i$ da *e Avari$ po staroj navi"i$

dopreti dotle. Oni su doista i bili poterali 0omentiola i proone*i a !au!eli Dri!iperu$ kadodjednom me)u njima nasta stra'an pomor. Samom haanu !a jedan dan umre sedmoro de"e.3o omete i potpuno !austavi njeovu vojsku.

/ariradski senat odlu#i da tra&i mir. /arevo poslanstvo na'lo je haana u Dri!iperi jo' te'ko&alosna$ ali sklona !a preovore. Postinut spora!um lasio je da Dunav postane me)ai!me)u Vi!antije i Avara. %aan je &rtvovao isto#ne$ da#ke$ Slovene do!voljavaju*iRomejima$ da u borbi protiv njih mou prela!iti Dunav. Radi #ea je on tako postupio nijedanas po!nato> ali je vrlo verovatno s toa$ 'to ti Sloveni nisu poka!ivali nimalo sklonosti davr'e prema njemu podani#ke obave!e. Oni se$ o#evidno$ nisu borili sa Vi!antijom !a to$ da bi

primili avarsko ospodstvo> njihova &elja bila je uvek da ostanu$ koliko mou$ slobodni na

sve strane.

:9


25/660

Pored svea njeova neuspeha u pro'loj borbi i pored svea oor#enja$ koje je vladalo protivnjea i u vojs"i i u ra)anstvu$ "ar i opet imenova 0omentiola !a vo)u na Dunavu. ,#inio jeto na svoju 'tetu$ jer je sad mr&nja sa pobe)eno vojskovo)e preno'ena i na sama "ara. /ar je$me)utim$ u#inio to s nadom$ da *e 0omentiol$ pou#en skupim iskustvom$ biti u novim

borbama mnoo oba!riviji i da *e upeti sve svoje sile$ da spere ljau s imena. 2ir$ koji be'e

sklopljen sa haanom$ "ar nije hteo da po'tuje. -jeova namera be'e nepokolebiva$ dasna&nom oan!ivom odbije varvare 'to dalje od /arstva i da$ osetno ka&njeni$ ti narodi i!ruskih stepa !aduo ne pomisle pribli&iti se me)ama mo*ne /arevine. , Sinidunumusjedinila se u leto H. od. 0omentiolova vojska sa Priskovom i i! tvrdo Vimina"ija po#ela$s o!biljnim borbama$ prela! preko Dunava. Pod ve'tim vodstvom Priskovim oni u tri velike

bitke osta'e pobedio"i> u tre*oj i deinitivnoj !alavilo je oko 5C. varvara !ajedno sanekim od sinova haanovih. Avari u!mako'e u banatske doline prikupljaju*i nove snae.Prisk po)e i tamo !a njima i ra!bi ih ponovo. Da ih dotu#e 'to ja#e on posla jedno odelenje od9. ljudi$ da pre)e #ak i reku 3isu i da ih i tamo oni. 3aj vi!antiski odred nai'ao je nadruoj obali 3ise tri epidska naselja$ u kojima je sve okrenuo pod no&. ,poran$ haan jeskupio nove #ete ne samo avarske$ neo i od druih podlo&nih i !astra'enih naroda i plemena$

me)u kojima je bilo mnoo Slovena. I ta nova$ na br!u ruku prikupljena$ vojska bi ra!jurena$ostaviv'i velik broj ljudi kao !arobljenika u napada#evim rukama. , ropstvo pade 8.Slovena$


26/660

vojska be!uvetno mora pre!imiti na neprijateljskom podru#ju i da tim potvrdi uspehe i budelak'e spremna na kona#ne borbe s prole*a. Ali$ pokolebana u dis"iplini$ vojska odbi$ da se

pokori toj naredbi. -a tu upornost vojsku je naonilo jo' i to$ 'to !bo ladi nije mola da se'alje #etama hrana i! prestoni"e$ neo im je poru#ivano$ da se snabdevaju plenom odneprijatelja. -a "areve ponovne i o!biljne po!ive vojska odovori tim$ 'to po#e otvorenu

bunu. +a novo "ara me)u #etama bi i!vikan jedan od buntovni#kih vo)a$ prosti i surovi6okas. Pobunu vojske po!dravi ne!adovoljna prestoni"a i odmah se pridru&i "arevimprotivni"ima. : sila!e upojedina mesta$ !ajedno sa &enama i de"om> i nede vr'e plja#ke i pale&$ a nede se i!adr&avaju. Avari$ !a to vreme$ 'ire svoju mo* prema !apadu i od H


27/660

S#oveni nase#javaj" Ba#'an

Glavna dr&avna bria "ara %iraklija$ !a #itavo vreme njeove vladavine be'e usredsre)ena ubitnosti na a!iska pitanja. -a to su a naonile$ s jedne strane$ te'ke prilike /arevine u tomkraju$ a s drue i li#ni interesi. On je bio poreklom s istoka$ i! 0apadokije> svu je mladost

proveo u 2aloj A!iji$ de je !a vlade 2avrikijeve vojevao s Per!ijan"ima> svoj uspeh protiv6okasa imao je u lavnom da !ahvali ari#kim #etama i a!iskim prijateljima. Sem toa$ !aVi!antisku Imperiju posed boatih oblasti 2ale A!ije i Eipta be'e jedno od &ivotnih pitanja$naro#ito radi snabdevanja s hranom pasivnih evropskih oblasti. -ajposle$ pritisak Per!ijana"ai njihovo be!ob!irno nadiranje$ kao i osvajanje lavnih mesta 2ale A!ije i #ak eipatskeAleksandrije H5.F$ tra&ili su neodoljivo$ da /arevina predu!me eneri#na sredstva !a svojuobranu. Radi svea toa "ar %iraklije je svoj lavni interes obratio na istok i odmah$ od prveodine svoje vlade$ po#eo tamo vojni#ke ak"ije. +apadni deo /arevine prepustio je$ me)utim$ako ne njeovoj sudbini$ a ono svakako daleko sporednijoj svojoj bri!i.

Sloveni su vrlo dobro ose*ali$ da Vi!antiska Imperija nema dovoljno vojske$ koja bi mola da

spre#i njihovo nadiranje na Balkan. Vide*i$ da su rani"e nedovoljno 'ti*ene$ Sloveni saAvarima !ajedno prela!e tamo pra*eni porodi"ama> a kako je sve manje bilo vojni#kihvi!antiskih poku'aja$ da se oni silom odbiju$ to je tip ovih prela!a postepeno ubio karaktervojni#ke borbe. S po#etka$ Sloveni idu da plja#kaju> a kasnije$ kad je posle #estih plja#kanja

plena ostajalo sve manje$ oni se po#inju !adovoljavati tim$ da prosto otimaju i !au!imaju tu)anapu'tena polja i njive i da mesto pokretnih u!imaju nepokretna imanja. 0od Slovena bilo jeverovatno prebeavanja i prela&enja na vi!antisko podru#je jo' i s toa$ da bi se i!belosurovostima avarske vlasti$ koja je bila vrlo te'ka. -esumnjivo stoji$ da su prvih odina VIIveka njihovi pohodi neobi#no #esti> da najve*i deo starih radova propada tih odina i da seotad o njima ube traovi. Vesti i! sredine VII veka ve* jasno ovore o jakim i ve* stalnimslovenskim kolonijama na Balkanu. Pro"es preotimanja i koloni!a"ija i!vr'en je$ dakle$ u tomvremenu$ kad je Vi!antija bila sva !au!eta svojim te'kim i napornim kri!ama i borbama naistoku.

Sloveni su bili vrlo ekspan!ivni. -jihova naselja hvataju u VII veku od /rno 2ora pa sve dobavarske rani"e$ a sude*i po ja#ini njihovih #eta ne i!leda da su bila retka. God. H55.Sloveni provaljuju u Istru i silno je plja#kaju$ a u isto vreme tuku se i po Bavarskoj. Drueslovenske #ete haraju po Vi!antiji. , Solun se !belo mno'tvo porodi"a i! dunavskih$

panonskih i da#kih oblasti$ a poimen"e se spominje stanovni'tvo i! -i'a i Soije. Solunskaleenda sv. Dimitrija ka!uje$ kako se diao oroman slovenski narod ra!nih plemena$Druovi*a$ Saudata$ Velee!ita$ Vajunita$ Br!ita i druih od kojih mnoa$ sude*i po na!ivu$

nisu bila slovenskaF i kako je oplja#kao ne samo unutra'njost$ neo kako je$ na #unovima$stiao i oplenio i svu 3esaliju$ okolna ostrva$ r#ke otoke !ajedno sa /ikladima$ svu Ahaju$Epir$ velik deo Ilirika i #ak jedan deo A!ije$ opusto'io mnoe radove i pokrajine i napaonaj!ad i sam Solun. -apad je bio i sa mora i sa suva. Da to nije imao biti prost plja#ka'kinapad !aklju#ivalo se u Solunu po tom$ 'to su s napada#ima bile i njihove &ene sa prtljaom$spremne da se nastane tu odmah posle pada rada. +na#i$ o#evidno$ da je naseljavanjeSlovena ve* vr'eno na taj na#in i da su$ pre te opsade Soluna$ sasvim dole na juu /arevine$drui neki radovi$ severniji i bli&i neprijatelju$ ve* tako pre'li u slovenske ruke. Slovenskinapadaj na Solun i ovo puta nije uspeo. Slovenski brodari$ suvi'e !bijeni na #unovima$ takosu lo'e manevrisali prilikom op'te juri'a na rad$ da se velik deo la)a sopstvenom krivi"omi!vrtao i i!a!vao op'tu !abunu kod lote. Sam slovenski vo)a$ %a"on$ bio je !arobljen i posle

kamenovan. Sloveni ipak ne napu'taju plana da se nekako do#epaju Soluna i po!ivaju hoana$da im do)e u pomo*. %oan se oda!vao po!ivu$ ali tek posle dve odine. On je$ pri#a leenda$

:


28/660

pokupio @sva plemena varvarska@ sa Slovenima i Buarima i onda poslao konji"u$ daposvr'ava prethodne poslove i i!vr'i prepad. Sam je do'ao pod rad malo kasnije$ saoromnom vojskom i sa potrebnim spravama !a opsadu. Ali je rad i ovo puta uspeo da sespase uporno branjen od svih slojeva stanovni'tva$ a pomonut i od "ariradskih vlasti.

, ovo vreme pada i osvajanje Dalma"ije. -esiurnost u njoj ve* i ranije poka!uje ponajboljesakrivanje i !akopavanje nov"a i nakita doma*e stanovni'tva. , -aroni na)en je !akopan!latni nakit jedne hri'*anke s nov"ima "areva od (ustina I do 3iberija II$ sklonjenim siurno ustrahu od neprijatelja> a u Grabovniku$ kod jubu'ko$ bio je u jednoj omili sakrivenvo!deni lona" sa !latnim nov"em "ara (ustinijana i (ustina II. Dalmatinski radovi$ s punostaro boastva$ bili su od varvara otovo po pravilu osvajani$ pa ru'eni. Stara i ulednaSalona bila je u!eta$ po pri#anju 0onstantina Poriroenita$ prevarom Sloveni i Avari

presvukli su se u odela romejskih vojnikaF$ a po radskoj tradi"iji$ !abele&enoj kod 3omeArhi)akona$ posle du&e opsade oko H59. od.F. Gradsko stanovni'tvo spasavalo se nasusedne otoke kako tu$ tako i pri !au!e*u Epidaura. Sem Salone i Epidaura stradali su tom

prilikom i mnoi drui radovi kao Duklja$ -arona i Damavijum u BosniF$ a neo'te*eni

ostado'e jedino +adar i 3roir. 2esto stare Salone podinut je posle u bli!ini Spljet> mestoEpidaura Dubrovnik> a mesto Duklje Bar. ?uvena dunavska tvr)ava Sinidunum stradala jevrlo mnoo tih vremena i potpuno je !a uvek i!ubila svoje ime. Isto tako i va&niVimina"ijum i /ibale u Slavoniji i drua mesta. Ovo stradanje radova upada u o#i. Ono je$istina$ obi#na pojava kod svih varvarskih naje!da$ ali je na na'em podru#ju bilo i suvi'eveliko. Siurno je$ da je radsko stanovni'tvo poku'avalo samo da brani svoj imetak i da je!bo toa$ i radi plja#ke$ kod napada#a poja#an bes ra!aranja.

Vi!antija je upravo u to doba bila najte&a prite'njena od Per!ijana"a. God. H59. be'e pao unjihove ruke (erusalim$ a H5. i daleka Aleksandrija. Posed Eipta$ &itni"e "arevine$ be'eo!biljno uro&en. /ar %iraklija odlu#i s toa$ da naprene svu snau protiv toliko oja#anoneprijatelja i da li#no vodi vojsku. Da bi se koliko7toliko obe!bedio s le)a on nudi Avarimavrlo povoljne uvete$ ako pristanu na to$ da budu lojalni susedi. Preko poslanika bi uovoreno$da se %iraklije i hoan li#no sastanu u %irakleji$ na domak same prestoni"e. , svoj svojoj"arskoj slavi$ s boatim darovima$ sa ble'te*om spremom$ "ar je stiao na !aka!ani sastanak.%oan$ me)utim$ be'e pripravio !asedu da a uhvati i %irakliju je jedva uspelo$ da se$

preru'en$ spase u poslednji #as. Sav njeov boati "arski prtlja urabi'e Avari. , isti mahhaanovi ljudi$ iskori'*avaju op'tu !abunu$ pojuri'e prema /ariradu$ da a u!mu prepadom.Sama varo' obranila se be! mnoo &rtava$ ali su !a to stradala predra)a sve do tako!vanih+latnih Vrata. Pusto'e*i 3rakiju vratili su se Avari ku*ama vode*i mno'tvo roblja H5. od.F.Pored svea toa$ %iraklije nije moao da prekine ve!e s njima. Opasnost na istoku bila je jo'

ve*a> a da vodi rat na dve strane Vi!antija niti je smela$ niti bi mola. -a mu"i$ %iraklijeobnavlja preovore s haanom i prima uvete mira$ kao da je te'ko pobe)en. /ar je imao dapla*a podvostru#en prva'nji danak$ po :. !latnika$ i jo' da dade tao"e kao jemstvo !amir. 0oliko je "aru bilo stalo do to da do)e do spora!uma vidi se jo' vrlo dobro i po tom$ 'to

je me)u tao"ima bio i jedan njeov vanbra#ni sin i jedan sestri*.

Sklopiv'i mir s haanom %iraklije se svom snaom ba"a na Per!iju. Osetiv'i njeovu novusnau u borbama per!iski vladar 0o!roje po#e da tra&i save!nike. -a'ao ih je$ prirodno$ uAvarima$ koji su bili lako otovi na poodbu$ !naju*i da Per!ijan"i nemaju 'ta tra&iti uEvropi. , leto H:H. od. imao je biti i!veden !ajedni#ki napadaj na /arirad. Per!ijan"i sutrebali napasti prestoni"u sa a!iske strane$ a Avari sa evropske. Sa Avarima su i'li i Sloveni

sa#injavaju*i najve*i deo njihove lote. -a Petrov7dan te odine stio'e prve avarske #etepred Dui +id. %aan je krenuo sva sebi podlo&na plemena$ Buare$ Gepide i Slovene i sa

:8


29/660

oromnom vojskom opsede /arirad. Sloveni$ koji su dola!ili /rnim 2orem$ behu povelisobom i &ene$ koje su bile ve'ti brodari. (edan deo Slovena pridru&io se Avarima$ po po!ivu$kao neka vrsta save!nika$ lakome na boat "ariradski plen. @I !emlja i more napuni se divljihnaroda@$ ka&e jedan savremenik> a drui veli da sti&e @besni vihor neprijatelja$ bljuju*i$ kaonei!merna pu#ina$ varvarski mulj.@


30/660

i!me)u Avara i Buara$ i ona je novo save!nika !erdno pomaala$ da bi moao istrajati i bitipo nju od koristi.

Iako je %iraklije$ malo posle avarsko7slovensko pora!a pred /ariradom$ uspeo dastrahovito potu#e i Per!ijan"e u bi"i kod -inive H:.F i da i!a!ove ra)anski rat kod njih$ on

ipak nije moao da na istoku dobije &eljeni mir. Per!ija je bila skr'ena$ i nikad vi'e nijepostala o!biljan protivnik Vi!antije. Ali mesto nje javlja se novi i isto tako opasan protivnik>#ak$ po svom sve&em !amahu i velikom verskom odu'evljenju$ otovo i opasniji. 3o su Arapi$!vani Sara"eni$ sa novim prorokom 2uhamedom. Od H on je umro H95.od.$ ostavljaju*i dr&avu pred krupnim !apletima.

Ovo vreme$ od 2avrikija do %iraklija$ predstavlja period slovensko u#vr'*ivanja naBalkanu. Isto#na pitanja behu postavljena s vi'e snae$ neo !apadna. -a istoku su prema/arevini bile orani!ovane snae jedne dr&ave i jedno pokreta s vo)stvom retkihsposobnosti> na !apadu i severu Balkana javljale su se$ me)utim$ #ete$ koje nisu bile novost ikoje s toa ne i!ledahu neposredno opasne$ i koje svoje ula&enje u !emlje Vi!antije nei!vo)ahu pod jednim vo)stvom$ s jasnim planom. Borbe i!me)u Avara i Slovena #injahu se u/ariradu kao poodan !nak$ da ni jedna ni drua strana ne*e biti posle njih sposobna !a ve*eak"ije$ i s toa ih pu'tahu da se krve #ak i na svom podru#ju poma&u*i jedn

Documents

Vladimir Ćorović, ISN