Vladimir Lenjin: emigrant

Vladimir Lenjin: emigrant Prvi put Lenjin je zaradio progonstvo samo zato to je uestvovao na zboru studenata, na kome se raspravljalo o studentskoj samoupravi. Jedino zbog toga. I ta je okolnost vredna pomena. Ja sam se mnogo puta sretao sa Lenjinom. Seam se, 1992. godine, za vreme jednog od mojih kratkotrajnih boravaka u Parizu, kako mi se ini, pozvao me je telefonom fotoreporter Paris Match-a, prijatelj pisca Patrika Besona, i predloio da, po Besonovljevoj ideji, napravi seriju mojih snimaka u Lenjinovom stanu-muzeju na Rue Marie Rose. Stan je pripadao francuskoj Komunistikoj partiji i na istom spratu je iveo ovek koji se starao o muzeju. Fotograf se sa njim dogovorio i odreenog dana mi smo se sreli ispred zgrade, popeli se, pozvali nastojnika - komunistu i poeli sa radom. Najpre smo zamolili za dozvolu da pomerimo stvari koje su se nalazile na Lenjinovom radnom stolu pa sam ja seo tamo, leima okrenut kaminu. Klik-klik-klik, sevao je blic reportera. Fotografisao sam se i u kuhinji. Zaudila su me dva uska metalna kreveta u spavaoj sobi, sterilni nekako, sasvim vojniki. Fotograf me je postavio izmeu ta dva vojnika kreveta i naterao da se rukama uhvatim za njihove ramove. Ne znam gde su danas te fotografije jer se 1993. godine, preko svog lana Politbiroa, Gija Ermjea, KP Francuske mene odrekla. Zbog mog nacionalboljevizma. U to vreme, od juna 1993. godine francuska tampa se lavinom obruila na zaveru nacionalboljevika, zaveru koju je sama izmislila. Nacionalboljevicima su nazvali nas, redakciju lista L Idiot International, koju je sainjavalo 30-40 intelektualaca. Tako da su i KP Francuske, i fotoreporter Paris Match-a oigledno smatrali nesvojevremenim objavljivanje mojih fotografija napravljenih prilikom posete ulici Mari Roz. Vratio sam se u Rusiju 16. septembra 1993. Jednog od onih dana, izmeu 16. i 20. septembra, kad je Jeljcin objavio svoj Ukaz br. 1400, Taras Robko i ja smo posetili Lenjinov muzej. U to vreme Taras je bio radoznali mladi - holerik, student Pravnog fakulteta. On me je i odvukao u Muzej. Ve pri kraju posete prepoznali su me slubenici Muzeja i radosno poeli da me vode po prostorijama koje su zatvorene za obine posetioce. (Uostalom, moda su te prostorije iz nekog razloga bile zatvorene samo tih dana.) Najvie sam se zaudio Lenjinovim odelima: arhiburujski trodelni sakoi, tufnaste leptir-mane, masivne cipele sa visokim tiklama. ene su mi sa ljubaznim osmehom rekle kako je Lenjin bio visok 163 santimetra, a Staljin 164. Tada sam pomislio kako je udno izgledao Lenjin u tim prslucima i manama meu revolucionarnim vojnicima i mornarima u injelima i meu seljacima u kousima. Lenjin je morao da odudara svojim emigrantskim izgledom, on, stranac, vajcarac nekakav koji je zalutao u zemlju mrazeva. Sreom za njega, on nije morao da uestvuje na optim izborima: s takvim izgledom i rastom, i u takvom odelcu, on nikad ne bi mogao da pobedi. Ko bi glasao za stranca? Muzej su zatvorili odmah posle oktobarskih deavanja. Moja knjiga Ubistvo straara, u koju je bio ukljuen i Disciplinski bataljon, izala je iz tampe 18. septembra 1993. godine. Izdava je bila Mlada garda. Uzgred reeno, direktor izdavake kue i moj redaktor su me ubeivali da napiem knjigu o Lenjinu za ediciju ivot znaajnih ljudi. Moda bi od toga ispala zanimljiva knjiga, ali su mene tad privlaile druge stvari. Kad sam krajem oktobra 2000. godine stigao u Krasnojarsk, zamolio sam prijatelje da za mene iznajme stan, jer sam nameravao da piem knjigu o Anatoliju Bikovu. Stan su mi nali u centru grada, u petospratnici na uglu ulica Lenjina i Gorkog, iza nekakve drvene kuice ograene tarabama. Kuica i ograda bili su zatrpani do uiju snegom. Tek posle nekoliko nedelja, kad se zbog talasa toplog vremena otopio sneg i pokazala se tabla na ulazu, otkrio sam da je ta kuica u stvari muzej; muzej zbog toga to je u toj kui iveo Vladimir Lenjin dok je ekao da se otopi led na Jeniseju, kako bi mogao da produi za uensko. Bilo je to 1897. godine, 103 godine pre nego to u se ja tamo pojaviti. Svakog jutra, pre nego to bih poinjao da piem, ja sam najpre gledao na Lenjinove prozore i zdravio se sa njim. Kratkovidi idioti, svakojaki novinari i novinarke stalno kukaju kako je Lenjin sruio staru Rusiju. A pravednosti radi, treba opet napomenuti da je Rusiju sruila Februarska revolucija. Lenjin je u to vreme iveo u vajcarskoj, u Cirihu. Za vreme rata, u tom se gradu sjatila svakojaka osemija i politiki emigranti, okupljali su se u kafeu Volter, gde je esto svraao i Lenjin, ruski politiki emigrant. U tom kafeu je itao svoje stihove i Rumun Tristan Cara, predvodnik dadaistikog pokreta, tamo je bivao i ovek koji e tek postati znamenitost, a tih godina je jedino bio poznat kao jedan od krupnijih italijanskih slikara-dadaista, grof Julijus Evola. Posle e Evola da se od dadaiste premetne u ezoterika, da bi najzad postao filozof tradicionalizma. Njegove knjige Paganski imperijalizam, Jahanje tigra i Borba protiv savremenog sveta imale su posle Drugog svetskog rata onakav uticaj na desno orijentisanu omladinu, kakav su knjige Markuzea imale na levu. Lenjin se verovatno sretao sa Carom, moda je izmenjivao naklone i razgovarao sa grofom Evolom. Odlazei nekoliko puta da peva u Cirihu i drugim vajcarskim turistikim centrima, moja ena Natalija Medvedeva je napisala lager o kafeu Volter, Lenjinu, Inesi i kajzerovskim milionima. Tu pesmu posle je stavila na album Tribunal Natalije Medvedove. U pesmi se pominje i ludi Rumun Cara. Istoriju o kafeu Volter ona je ula od mene. U to vreme u vajcarskoj ve vie nije bila jedna zanimljiva linost, Benito Musolini. Musolini je priznao bliskim ljudima kako se sretao sa Lenjinom u vajcarskoj. Ipak, to se deavalo ranije, najmanje nekoliko godina pre poetka rata. A oni su imali o emu da popriaju, jer su pripadali istoj politikoj porodici. Vie od deset godina Musolini je bio socijalista. Kad je on poinjao da stie prvu politiku popularnost, italijanski novinari su pravili kalambure i zvali ga Musolenjin, i njemu se verovatno tih godina sviao taj nadimak. Musolini je paljivo prouavao Lenjinovo iskustvo, jer Lenjin je prvi od svih socijalistikih voa osvojio vlast. Njemu je za to trebalo samo sedam meseci, a Musoliniju, ako se rauna od marta 1919. godine, kad je bila formirana faistika partija, tri godine (1922), dok je ve Hitleru trebalo itavih 15 godina. U emu je Lenjinova genijalnost? Prvo, im je stigao u Rusiju nekoliko meseci posle Februarske revolucije (kako je samo on eleo u Rusiju! Pravio je sumanute planove da do Rusije doleti u vazdunom balonu ili da putuje sa lanim vedskim pasoem predstavljajui se kao gluvonemi veanin), odmah je lanovima svoje partije izneo ludu ideju: da se pripremaju za novu revoluciju. Moete zamisliti, mali, smean, elavi emigrant sa vajcarskom tufnastom leptir-manom doao je i tvrdi kako nikakve revolucije nije ni bilo. U petrogradskom Sovjetu RSDRP je imala dva oveka, Staljina i Kamenjeva, a bila srena to ima i tu dvojicu meu ostalih est stotina delegata Sovjeta! A doao neki emigrant i zove na novu revoluciju. Starac je previe proveo u inostranstvu i prestao da shvata Rusiju, govorili su u partiji. Ali, Lenjin je neprekidno govorio, ubeivao, utuvljivao svima u glavu svoje uvene Aprilske (u stvari, martovske) teze i do leta uspeo u namerama. Nerado, s grimasama i pljuvanjem, partija je pola za njim. Po broju mesta u Sovjetu, partija je bila na 42. mestu. uvena je epizoda kad je na savetovanju svih voa tadanjih opozicionih partija neko (ini mi se, Gruzin heidze) predloio savez svih partija, jer, oigledno je da nijedna nema snage da samostalno povede mase za sobom. Postoji takva partija - rekao je iz zadnjih redova Vladimir Lenjin. I njegovu izjavu su svi propratili smehom! Toga se sea Suhanov, Lenjinov politiki protivnik i pristalica Privremene vlade. Lenjina nije zbunio njihov smeh. Neka ih, nek se smeju. On je terao svojim putem. On je uspeo da ubedi lanove partije i poeo je da se sprema za novu revoluciju. I to je oigledan primer koliko je vana uloga linosti u istoriji. Bez Lenjina, boljevici bi se zadovoljili svojim bednim 42. mestom. Boljevici su imali sree s Lenjinom i zbog toga to je on bio, kako kau Amerikanci, njorkaholic (od alkohola) - opijen radom. On je napisao nekoliko vagona uputstava, zapisa, pravila, objanjenja, tumaenja, sve do instrukcije za straare Smoljnog kako da dre puku i ta da pitaju kad zaustavljaju neoekivanog posetioca. A kakve je ivce on imao! Kad su dva idiota, Zinovjev i Kamenjev, otkrili novinarima datum oruanog ustanka koji su pripremali boljevici, Lenjin je mrtav hladan odloio ustanak za dve nedelje. Onda su se u novinama pojavila svedoenja kako je Lenjin dobio od nemake vlade izvesnu koliinu miliona zlatnika da njima destabilizuje situaciju u Rusiji. O kajzerovskim milionima s Vilhelmtrase drala se uglas kompletna uta tampa. Lenjin je nemaki pijun! Sadanji voa bilo koje partije trenutno bi podneo ostavku ili bi ga isterala sopstvena partija. Ali, to se nije moglo desiti Lenjinu! Taj siuni inteligent je snagom svog uma uspeo da sve smota i vee u vor! I kakva je on suprotnost sadanjim balvanima koji vode partije! Boljevici su opet sastavili Rusiju koja se rasula pod udarom Februarske revolucije. Deo po deo, u toku pet godina, od 1918. pa do 1922, oni su je iznova sastavljali. I tim je pravednim procesom neumorno rukovodio Lenjin. Partija se nije ustruavala da se koristi uslugama bandita, generala, atamana i ostalog ljama, stvarajui od njih komandire Crvene armije, da bi u odreenom trenutku okrenula protiv njih mitraljeze i unitila ih. Neruska tanost gvozdene discipline, neruska trezvenost i ludaka radna sposobnost - to je Lenjin. Surov, trezan i fanatian radnik. Elastina misao liena sujete i pozerstva. A kako je on samo osvetio brata! U aulama zaputenog Kazanjskog univerziteta ja sam bio dvaput. Na drugom spratu postoji sala sa tablom na vratima, na kojoj pie kako je tu studirao V.I. Lenjin. Da uem u salu nisam mogao ni prvi ni drugi put, tamo su odravana predavanja. Ali, sam Univerzitet je na mene ostavio utisak zaputenosti. Ispod stepenita, izmeu starih, belih stubova, u improvizovanom kiosku su prodavali uobiajene govnarije: utu slatku vodu u plastinim flaicama i okoladice tviks i snikers. Utisak potpune zaputenosti i zaostalosti. Jo jedna primedba. Lenjin je sa svojim momcima uspeo da nametne Rusiji novomodnu marksistiku ideologiju, robu sasvim zapadnu i neprimerenu tadanjoj Rusiji, a oni su u tome postigli takve rezultate. Iz iskustva boljevike revolucije (to bi bilo tanije nazvati coup d Etat - dravni udar) namee se cinian zakljuak: bilo kakva ideologija moe se nametnuti bilo kom narodu ako se za to zna metodologija. I ako se tome pristupi energino i hadnokrvno. Pada mi na pamet situacija kad je Lenjin, posle ubistva nemakog ambasadora Mirbaha, poao sa erinskim u nemaku ambasadu da se izvinjava. Tad je oblaei kaput, rekao: ta e, Felikse Edmundoviu, oblai injel, idemo da se izvinjavamo stoci. Lenjinov renik je pun energije. Kakva matora ljudina - rekao je o Lavu Tolstoju. Njegova omiljena fraza je bila arhivano. A njegova izjava o inteligenciji je bila: To, da ste vi proliv, retka govna, ja nikad u to nisam sumnjao. (NASTAVIE SE)