Vodič kroz programe Evropske unije 2014-2020

Vodič kroz programe Evropske unije2014-2020

Vodič kroz programe Evropske unije2014-2020

Dragana Bass Ivan Knežević Nataša Dragojlović

Beograd, 2014.

Sadržaj

UVOD ...................................................................................................................7PROGRAMI EU 2007–2013 .................................................................................9NOVI PROGRAMI EU 2014–2020 ......................................................................15I Istraživanje, razvoj i razvoj preduzetništva .........................................................15

Horizont 2020 ................................................................................................15Evropski program za podsticanje konkurentnost MSP-a ................................21

II Socijalna politika i obrazovanje ........................................................................29Program za zapošljavanje i socijalne inovacije ................................................29Erasmus+ ......................................................................................................36

III Transevropske energetske, transportne i telekomunikacione mreže ...............47Instrument za povezivanje Evrope ..................................................................26Kopernikus .....................................................................................................51Galileo ............................................................................................................54

5Vodič kroz programe Evropske unije 2014-2020

66

IV Carina, porezi i sprečavanje prevara ...............................................................57Carina 2020 ...................................................................................................57Fiskalis 2020 ..................................................................................................60Perikle 2020 ...................................................................................................63Herkul III .........................................................................................................65

V Kultura i mladi .................................................................................................67Kreativna Evropa ............................................................................................38

VI Informisanje i dijalog sa građanima .................................................................71Evropa za građane i građanke .......................................................................71

VII Zaštita potrošača i javno zdravlje ...................................................................75Program za zaštitu potrošača ........................................................................75Hrana .............................................................................................................79Zdravlje ..........................................................................................................82

VIII Pravda, unutrašnja politika i civilna zaštita .....................................................85Mehanizam za civilnu zaštitu ..........................................................................85Programi za osnaživanje pravosuđa i prava ...................................................88

IX Zaštita granica, azil i migraciona politika .........................................................93Fond za azil, migracije i integraciju .................................................................93Fond za unutrašnju bezbednost .....................................................................96

X Održivi rast: prirodni resursi ...........................................................................101Program za ZŽS i klimatske aktivnosti (LIFE) ................................................101

XI Globalna Evropa ...........................................................................................105Inicijativa Volonteri za humanitarnu pomoć EU .............................................105

UČEŠĆE REPUBLIKE SRBIJE U EU PROGRAMIMA 2014–2020 ...................108PREGLED EU PROGRAMA 2014–2020 ..........................................................111NAPOMENE .....................................................................................................115IZVORI INFORMACIJA .....................................................................................119VAŽNI DOKUMENTI .........................................................................................121

Sadržaj

Od naše poslednje brošure o evropskim programima izdate 2009. godine do danas, mnogo se toga promenilo u Evropi i svetu: fi nansijska kriza je uzdrmala svaki kutak planete Zemlje, a za rešavanje posledica te krize

mnoge države još uvek ne nalaze valjano rešenje; državne kase su prazne, biroi za zapošljavanje prepuni, a korupcija je i dalje kamen spoticanja u ionako klimavim sistemima vrednosti; klimatske promene su nam donele negde velike suše i glad, negde pak previše kiše i opet glad; izbila su nova ratna žarišta i pokrenula nove milionske kolone izbeglica; borba za smanjenje siromaštva se, posle perioda opti-mizma, suočava sada sa novim izazovima.

Evropska unija decenijama svojim strategijama i politikama prelazi granice Unije. Stupanjem na snagu Ugovora iz Lisabona decembra 2009. godine, otvorio se pro-stor za unutrašnju reformu, jačanje administrativne strukture i bolje pozicioniranje Unije u defi nisanju globalnih ciljeva sa partnerima kao što su SAD, Rusija i Kina. Upravo su globalni problemi i ojačana struktura doprineli da EU u instrumentalizaciji

Uvod


88

i sprovođenju politika primeni princip brzog reagovanja sa skraćenim administra-tivnim procedurama, usmeravajući se na potrebe krajnjih korisnika, ali ne gubeći pri tome fokus na svoje tradicionalne vrednosti, transparentnost procesa i efi kasno korišćenje sredstava.

I po treći put Evropski pokret u Srbiji daje pregled evropskih programa kao najko-nkretnijih instrumenata kojim Unija otvara prostor za direktan doprinos ne samo sprovođenju njenih politika i defi nisanih ciljeva, već i njihovom defi nisanju. Moguće je da, u nedostatku ove šire slike o ulozi EU i van njenih granica, dugo nismo mogli da spoznamo veličinu i vrednosti zajednice ka kojoj idemo, izbegavali smo stroga pra-vila u ovoj evropskoj utakmici i tako tek u ponekom sektoru dorasli jakoj evropskoj konkurenciji. Bitno je napomenuti i napore domaće administracije i ulogu Vlada RS, koje nam već deceniju uključenjem u svaki program širom otvaraju vrata i višestruko povećavaju mogućnosti za uspostavljanje evropskih partnerstava, razmenu isku-stva i, u bar ovom ograničenom domenu, preuzimanje odgovornosti za sopstveni prosperitet a tako i za boljitak naše države, i konačno, razvoj celog evropskog dru-štva. Iz tog smo razloga u ovom izdanju iskoračili iz grupe programa EU koji su za Srbiju kao potencijalnu učesnicu interesantni. Dali smo pregled i jednog broja pro-grama u kojima RS ne može punopravno da učestvuje, ali na čiju se saradnju u cilju sprečavanja i reagovanja na krizne situacije, računa. A one su, pokazalo se, izvesne.

Do kraja ovog budžetskog perioda, a u ulozi zemlje kandidata za članstvo u EU, Re-publici Srbiji i nama preostaje da učešćem u programima ukupne vrednosti preko 100 milijardi evra pokažemo svoje evropsko opredeljenje, budemo kreativni, jačamo svoje i kapacitete domaće administracije za ove i neke nove programe i fondove koji će nam sa članstvom postati dostupni. A mesta za učešće ima za svakog.

Dragana Bass

Uvod


Programi EU 2007–2013

Programi EU su jedan od instrumenata koji Evropska unija koristi u cilju po-drške i jačanja saradnje između zemalja članica EU s jedne strane, i po-te-ncijalnih i zemalja kandidata sa druge strane u raznim oblastima spro-

vođenja evropskih politika. Učešć e u EU programima za zemlje kandidate u EU pre-dstavlja priliku da se upoznaju sa politikama EU, evropskim institucijama, zako-nima i njihovoj primeni u praksi, kao i sa sistemima vrednosti i mehanizmima funk-cionisanja EU. Učešć e u ovim programima EU i naučene lekcije tokom impleme-ntacije značajne su za zemlje kandidate i potencijalne kandidate i kao priprema za korišć enje ostalih instrumenata EU u buduć nosti. Iskustva zemalja koje su postale članice EU pokazuju da je učešć e u programima EU izuzetno važna karakteristika uspešne strategije pristupanja EU. Osim toga, veoma je važno za građane i institu-


1010

cije jedne zemlje da imaju priliku da se upoznaju sa vrednostima EU, sa politikom EU u različitim oblastima, zakonskim propisima i načinima njihovog sprovođenja, uspešnim rešenjima i iskustvima iz drugih zemalja u okviru EU, kao i metodama i pravilima po kojima funkcioniše EU. Učešć e Srbije u programima Evropske unije doprinelo je produbljivanju znanja i jačanju kapaciteta različitih aktera kada se radi o evropskim pitanjima i projektima.

Republika Srbija je pristupila programima EU još u budžetskom periodu 2007–2013, kada je potpisala Okvirni sporazum o učešć u u programima Evropske unije 29. juna 2005. godine, koji je stupio na snagu 27. jula 2005. godine. Usposta-vljanje pravnog osnova za pristupanje pojedinačnim programima EU regulisano je potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, koji je Republika Srbija potpisala sa Evropskom komisijom. Memorandum o razumevanju utvrđuje opšte principe učešć a, uključujuć i i administrativne kapacitete, fi nansijska sredstva za učešć e, mehanizme učešć a u upravljanju programom i dr. U periodu 2007–2013, Srbija je potpisala Memorandum o razumevanju za pristupanje sledeć im programima EU: Okvirni program za istraživanje (FP7), PROGRES, Kultura, CIP, Fiscalis, Carina, Sigurniji internet, Program celoživotnog učenja i Evropa za građane. Pored nave-denih programa, Republika Srbija aktivno učestvuje u TEMPUS/Erasmus Mundus i Mladi u akciji, EU programima koji su se sprovodili kroz Višekorisničku IPA i kao takvi nisu zahtevali potpisivanje odgovarajuć eg Memoranduma o razumevanju, niti plać anje fi nansijske kontribucije za učešće u fi nansijskoj perspektivi 2007–2013.

Evaluacija rađena za potrebe Kancelarije za evropske integracije 2013. godine o učešću Republike Srbije u EU programima 2007–20121 pokazala je da su institu-cije i organizacije iz Srbije učestvovale kao nosilac projekta ili partner u 700 nagra-

1 Evaluation of Participation of The Republic of Serbia in the EU Programmes in the period from 2007-2012, dostupno na: http://www.evropa.gov.rs/Documents/Home/DACU/5/194/Evaluacija%20EU%20programa%202007_2012_Final.pdf


http://www.evropa.gov.rs/Documents/Home/DACU/5/194/Evaluacija%20EU%20programa%202007_2012_Final.pdf


đenih predloga projekata u različitim programima EU. Prema dostupnim podacima najveć i broj odobrenih projekata sa učesnicima iz Srbije je zabeležen u FP7 (215 odobrenih projekata/1635 podnetih projekata), i Tempus (66 odobrenih projeka-ta/328 prijavljenih projekata ), Mladi u akciji (242 odobrenih projekata) i Kultura (65 odobrenih projekata/382 prijavljenih projekata). Pored toga, ovi programi takođe čine već inu apsorbovanih sredstava iz programa EU u Srbiji.

Ukupna vrednost dodeljenih projekata kroz različite programe Evropske unije u ko-joj su korisnici iz Srbije bili nosioci projekata je 84,5 miliona evra. Imajući u vidu da je Republika Srbija uplatila fi nansijsku kontribuciju za učešće u navedenim programi-ma, ukupna neto fi nansijska korist od učešć a Srbije u programima EU iznosi 65,2 miliona evra. Međutim, ovaj iznos je svakako već i za iznos fi nansijskih sredstava za organizacije/institucije iz Srbije koje su učestvovale u odobrenim projektima kao partneri u programima EU (Tempus, Program za celoživotno učenje i Evropa za građane) koji ne daju podatke koji se odnose na iznos dodeljenih sredstava za pa-rtnerske organizacije u okviru odobrenih projekata. Zbog toga nije moguć e proce-niti stvarni ukupan iznos apsorbovanih sredstava EU programa u Srbiji.

Analiza podataka je pokazala da su korisnici programa EU u Srbiji bili mladi, stu-denti, naučnici, omladinski centri, pozorišta, univerziteti, fakulteti, škole, istraži-vački instituti, bolnice, biblioteke, regionalne razvojne agencije, lokalne samo-uprave, NVO, mala i srednja preduzeć a, privatne kompanije, javna preduzeć a, ministarstva, zaposleni u Poreskoj upravi i Uprava carina. Uzimajuć i u obzir da je za već inu korisnika učešć e u programima EU bila novost, njihovi kapaciteti za efi kasno učešć e su uglavnom bili nedovoljno razvijeni. Rezultati pomenute eva-luacije pokazuju da su korisnici programa iz Srbije bili aktivni u svim programima Evropske unije u kojoj je Republika Srbija učestvovala. Ono što je jasno vidljivo u ovoj fazi implementacije programa EU jeste da je učešće u ovim EU programi-ma u Srbiji doprinelo intenzivnijem umrežavanju domaćih institucija i organizacija sa EU partnerima, moguć nostima internacionalizacije poslovanja malih i srednjih

1212

preduzeć a, poboljšanje znanja i jačanje kapaciteta poreske administracije i Uprave carina, stvaranje novih obrazovnih programa na univerzitetima i visokoškolskim institucijama u Srbiji, poveć anu mobilnost mladih i naučnika. To je veoma znača-jan efekat na ukupne kapacitete korisnika programa u narednim fazama procesa pridruživanja Srbije.

Strukture za upravljanje i sprovođenje programa EU u Srbiji su uspostavljene u prethodnom periodu, ali u pogledu efi kasnosti uspostavljenih struktura postoje ne-ujednačena iskustva i kapaciteti za realizaciju konkretnih programa. U pojedinim programima osnovane strukture pružaju adekvatne usluge korisnicima EU progra-ma, a u nekim slučajevima kapaciteti za sprovođenje moraju biti značajno pobo-ljšani. Pored toga, uloge i odgovornosti struktura uključenih u upravljanje pojedi-načnim programima ili između uspostavljenih struktura nisu uvek jasno defi nisane. Osim u slučaju jednog programa EU, nacionalne kontakt osobe su imenovane za sve EU programe u kojima Srbija učestvuje. U slučaju nekih programa EU, nacio-nalne kontakt osobe se nalaze u resornom ministarstvu, a neko drugo telo izvan Ministarstva obavlja ulogu agencija za implementaciju. Zajednička karakteristika za sve programe jeste da većina imenovanih nacionalnih kontakt osoba nisu obu-čene za realizaciju programa EU, a takođe imenovane kontakt osobe su u većini slučajeva obavljale i dodatne poslove u resornim ministarstvima koje nisu u vezi sa implementacijom programa EU, što je bitno uticalo na njihovu efi kasnost u sprovo-đenju aktivnosti u vezi sa programom EU koji su pratili.

Ukoliko bi Srbija želela da poboljša svoj učinak u programima Evropske unije u novom budžetskom periodu, najvažnije je da preduzme hitne mere u cilju jača-nja koordinacije između uspostavljenih struktura za sprovođenje programa EU u zemlji. Pre svega, na nivou ministarstava postoji očigledna potreba da se ojača položaj nacionalnih kontakt osoba koji zahteva institucionalnu stabilnost, politički značaj i izdvajanje dovoljnih resursa za koordinaciju aktivnosti programa u zemlji. Osim toga, u slučajevima u kojima su dodeljena tela van ministarstava za realizaciju



programa, potrebna je jasna defi nicija uloga i odgovornosti struktura uključenih u upravljanje pojedinačnih programa. Konačno, već e uključivanje Kancelarije za evropske integracije u podsticanje i koordinaciju svih programa EU u zemlji, od izuzetnog je značaja za poboljšanje koordinacije programa EU kod nas.

U cilju unapređenja uspešnosti učešća Republike Srbije i kapaciteta za učešće u programima EU, u novom budžetskom ciklusu 2014–2020. već pominjana evalu-acija navodi sledeće preporuke:• Poveć ati političku podršku nacionalne kontakt tačke;• Poveć ati vidljivost programima EU u zemlji;• Unaprediti sistem za kreiranje predloga projekata i obuku potencijalnih aplika-

nata;• Poveć ati učešć e Kancelarije za evropske integracije u koordinaciji svih progra-

ma EU u zemlji;• Unaprediti mehanizme za plać anje fi nansijske kontribucije za učešće u progra-

mima EU;• Obezbediti efi kasan postupak za oslobađanje od PDV-a za sve korisnike pro-

grama EU u zemlji;• Uvesti cost benefi t analizu pre nego što su potpisani Memorandumi o razume-

vanju za novu generaciju programa EU za period 2014–2020;• Ograničiti broj EU programa i agencija (EU) za koji deo fi nansijskog učešća treba

fi nansirati iz IPA II programa.


Novi programi EU 2014–2020

I Istraživanje, razvoj i razvoj preduzetništva

Horizont 2020 / Horizon 2020

Horizont 2020 je novi program Evropske unije za istra-živanje i inovacije. Ovaj program predstavlja instrument za ostvarivanje glavnih ciljeva strategije Evropa 2020, a

pre svega njene inicijative Inovativna unija. Ova inicijativa zagovara prirodno okruženje koje omogućava da se velike ideje pretoče u proizvode i usluge razvoja ekonomije i radnih mesta. Cilj je da se osigura stvaranje evropske na-uke svetske klase i omogući jednostavnija saradnja između privatnog i javnog sektora na polju inovativnog rada. Svojim ciljevima Horizont 2020 je usmeren i na dalji razvoj Evropskog istraživačkog prostora kao jedinstvenog tržišta znanja, istraživanja i inovativnosti.


1616

Horizont svoje ciljeve sprovodi u nekoliko programa i njihovih celina:

Izvrsnost u nauci (Excellent Science)• Evropski istraživački savet (European Research Council) daje mogućnost tale-

ntovanim i kreativnim istraživačima, naučnicima i njihovim timovima da u velikoj evropskoj utakmici postanu vrhunski naučnici;

• Buduće tehnologije i tehnologije u nastajanju (Future and Emerging Technologies – FET) pružaju podršku naučnoj saradnji na radikalno novim, visokorizičnim ideja-ma i ubrzanom razvoju najperspektivnijih polja nauke i obećavajućih tehnologija;

• Marija Sklodovska Kiri (Marie Skłodowska-Curie) aktivnosti podstiču obuku u izvrsnom i inovativnom istraživanju, atraktivan razvoj karijere, mobilnost i među-sektorsku i internacionalnu razmenu znanja;

Novi programi EU 2014–2020I Istraživanje, razvoj i razvoj preduzetništva

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

77,028milijardievra

Programi iz prethodnog budžetskog ciklusa:

- Sedmi okvirni program (FP7),

- Program za konkurentnost i inovacije CIP (ICT-PSP & IEE) i

- Evropski institut za inovacije i tehnologije (EIT) iz perioda 2007–2013.

Opšti cilj:

Doprinos izgradnji društva i ekonomije zasnovanoj na znanju i inovacijama kroz usklađivanje dodatnih istraživanja, razvoj i podršku inovacijama i kroz doprinos postizanju razvojnih ciljeva, uključujući i odvajanja zemalja Unije od 3% bruto društvenog proizvoda za istraživanje i razvoj.


• Evropska istraživačka infrastruktura, uključujući i elektronsku infrastrukturu (European Research Infrastructures, including e-Infrastructures) ima za cilj podršku razvoja Evropske istraživačke infrastrukture do 2020. i nakon toga, njenog inovativnog i ljudskog potencijala i doprinosi ostvarenju vezanih politika Unije i međunarodne saradnje.

Vođstvo u industriji (Industrial Leadership) ima za cilj podršku onim tehnologija-ma koje omogućavaju razvoj budućeg poslovanja, razvoj evropskih preduzeća u globalne lidere i stvaranje novih radnih mesta.• Vođstvo u omogućavajućim i industrijskim tehnologijama (Leadership in

Enabling and Industrial Technologies) daje naglasak na međuuslovljenost i konvergenciju između različitih tehnologija i odnos prema društvenim izazovima. U svim navedenim oblastima pre svega se uzimaju u obzir potrebe korisnika;

• Informaciono-komunikacione tehnologije (Information and Communication Technologies);

• Nanotehnologije, napredni materijali, napredna proizvodnja i obrada, i biotehno-logija (Nanotechnologies, Advanced Materials, Advanced Manufacturing and Processing, and Biotechnology);

• Svemir (Space);• Pristup rizičnim fi nansijskim sredstvima (Access to risk finance) ima za cilj pre-

vazilaženje problema korišćenja kredita, zajmova, garancija i podršku aktivno-stima pri fi nansiranju istraživanja i razvoja, za preduzeća sa prevashodno ino-vativnim delatnostima, kao i za projekte u različitim fazama razvoja. Zajedno sa Programom za konkurentnost preduzeća i MSP-a (COSME), ovaj potprogram radi na razvoju rizičnog kapitala na nivou Unije;

• Inovativnost MSP (Innovation in SMEs) – mikro, mala i srednja preduzeća pre-dstavljaju 99% svih preduzeća EU, odnosno oko 21 milion preduzeća sa oko 133 miliona zaposlenih i ključni su izvor preduzetničkoga duha i inovacija, koji su presudni za konkurentnost preduzeća u EU. Cilj politike EU na području MSP-a je da se politike i mere prilagode malim preduzećima i tako doprinesu

1818

atraktivnosti Europe za osnivanje preduzeća i poslova. Horizont 2020 zajedno sa Programom za konkurentnost preduzeća i MSP-a (COSME) predstavlja gla-vni instrument koji pruža direktnu podršku i kreira povoljno okruženje za razvoj MSP-a. Ova podrška podrazumeva pružanje fi nansijske pomoći za inovati-vne projekta MSP-a i omogućava učešće u velikim projektima sa istraživačkim institucijama, a tako i pristup određenim fi nansijskim instrumentima namenje-nim tehnološko-inovativnim preduzećima.

Društveni izazovi (Societal Challenges) označavaju podršku istraživanju u obla-stima kao što su zdravstvo, klima, hrana, sigurnost, saobraćaj i energetika.• Zdravlje, demografske promene i kvalitet života (Health, Demographic Change

and Wellbeing);• Sigurnost hrane, održiva poljoprivreda i šumarstvo, istraživanje mora, pomorstva

i kopnenih voda i bioekonomija (Food Security, Sustainable Agriculture and Fore-stry, Marine, Maritime and Inland Water Research and the Bioeconomy);

• Sigurna, čista i efi kasna energija (Secure, Clean and Efficient Energy);• Pametan, ekološki i integrisan transport (Smart, Green and Integrated Tran-

sport);• Klimatska aktivnost, zaštita životne sredine, efi kasno iskorišćenje resursa i sirovi

materijali (Climate Action, Environment, Resource Efficiency and Raw Materi-als);

• Evropa u svetu promena – inkluzivna, inovativna i promišljena društva (Europe in a changing world - Inclusive, innovative and reflective societies);

• Sigurna društva – zaštita slobode i sigurnosti Evrope i njenih građana (Secure societies – Protecting freedom and security of Europe and its citizens).

Širenje izvrsnosti i učešća (Spreading Excellence and Widening Participation) jedna je od horizontalnih aktivnosti Horizonta 2020 usmerena na ublažavanje re-gionalnih nejednakosti na polju istraživanja i inovacija, koja za cilj ima da zemlje i regije Evropske unije koje su manje uspešne u iskorišćavanju istraživačkih rezultata



unaprede svoje istraživačke i inovativne sisteme i politike, postanu uspešni partneri u programima EU i time doprinesu homogenizaciji razvoja i funkcionisanja Evro-pskog istraživačkog prostora. Horizont 2020 kroz mere Širenja izvrsnosti i učešća (Teaming aktivnost, Twinning

aktivnosti i ERA Chairs aktivnost) stimuliše interakciju s kohezionim politikom, tj. strukturnim fondovima i Strategijom pametne specijalizacije.

Nauka sa društvom i za društvo (Science with and for Society) još je jedna horizontalna aktivnost programa Horizont 2020, koja ima za cilj izgradnju efi kasne saradnje između nauke i društva, razvijanje aktivnog interesa mladih generacija za nauku, regrutovanje mladih naučnih talenata i njihovo zapošljavanje, kao i udruži-vanje naučne izvrsnosti sa društvenom svešću i odgovornošću.

Evropski institut za inovacije i tehnologije (European Institute of Innovation and Technology – EIT) donosi realne i stalne promene u inovativnom okruženju Evropske unije kroz kreiranje novog okruženja u kojem visoko obrazovanje, istra-živanje, javna administracija i biznis rade udruženo na produkovanju prekretnih inovacija. Osnovan je 2008. godine na inicijativu Evropske komisije kao samosta-lno telo EU, u cilju promocije inovativne svetske klase, održivog rasta i povećanja konkurentnosti EU.Institut deluje operativno kroz zajednice znanja i inovacija (Knowlege and Innovation Comunity – KIC) koje se temelje na obrazovanju, istraživanju i inovati-vnom preduzetništvu (knowledge triangle), okupljajući izvrsne visokoškolske insti-tucije, istraživačke centre i fi rme s ciljem razvijanja pionirskog koncepta prekogra-ničnog javno-privatnog partnerstva.

Do sada su osnovana tri KIC-a usmerena na:• klimatske promene – Climate KIC; • održivu energiju – KIC InnoEnergy; • informacijsko i komunikacijsko društvo – EIT ICT Labs.

2020

• Euratom izlazi u susret najvećim problemima i izazovima u području nuklearnih istraživanja i doprinosi daljem jačanju Evropskog istraživačkog prostora (Euro-pean Research Area – ERA) u sektoru nuklearne energije. Euratom je pravno odvojen od Evropske unije, tj. ima svoj Okvirni istraživački program, ali se upr-kos tome, sprovodi u okviru zajedničkih institucija. Euratom delimično reguliše upravljanje nuklearnim resursima i istraživačkim aktivnostima.

Program Euratom se sastoji od:• Indirektnih akcija koje su vezane za istraživanja u području energije fuzije, kao i

nuklearne fi sije i zaštite od zračenja. Nadzor nad indirektnim akcijama Euratoma ima Generalni direktorat za istraživanja i inovacije Evropske komisije (EC Direc-torate-General for Research and Innovation).

• Direktnih akcija na polju nuklearnih istraživanja koje sprovodi Zajednički istraži-vački centar Evropske komisije (Joint Research Centre – JRC). Osnovan je u sklopu sporazuma o Euratomu i u međuvremenu je postao vodeća evropska institucija na polju nuklearnih istraživanja.

Zajednički istraživački centar (Joint Research Centre – JRC) predstavlja nau-čno-stručnu komponentu Evropske komisije koji ima ulogu da osigura naučno-stručnu podršku politikama Evropske unije. Zajednički istraživački centar obuhvata:• Institut za referentne materijale i merenja, IRMM, Gel (Belgija)• Institut za energiju i transport, IET, Peten (Holandija), Ispra (Italija)• Institut za transuranske elemente, ITU, Karlsrue (Nemačka)• Institut za zaštitu i sigurnost građana, IPS, Ispra (Italija)• Institut za zdravlje i zaštitu potrošača, IHCP, Ispra (Italija)• Institut za životnu sredinu i održivost, IES, Ispra (Italija)• Institut za perspektivne tehničke studije, IPTS, Sevilja (Španija)



Aktivnosti:• Aktivnosti istraživanja i inovativnosti (RIA-Research and Innovation Actions)

predstavljaju srž projekta sa ciljem da uspostave nova naučna i tehnička zna-nja i/ili podrže ostvarljivost novih ili potvrđenih tehnologija, proizvoda, procesa, usluga ili rešenja; uključuju osnovna i primenjena istraživanja, razvoj i integraci-ju tehnologija, testiranja i potvrde prototipa manjih razmera u laboratorijama ili simuliranim okruženjima; mogu uključiti blisko povezane ali ograničene demo-nstrativne ili pilot aktivnosti koje za cilj imaju predstavljanje tehničkih mogućnosti.

• Čisto inovativne aktivnosti (IA-“Pure” Innovation Actions) – aktivnosti koje za cilj imaju izradu planova i rešenja ili dizajn novih, alternativnih ili unapređenih proizvoda, procesa ili usluga. U tu svrhu ove aktivnosti mogu uključivati i izradu prototipa, testiranja, demonstracije, potvrde proizvoda velikih razmera;

• Aktivnosti koordinacije i podrške (CSA-Coordination and Support Action) – pra-teće mere kao što su standardizacija, diseminacija, medijske kampanje, umre-žavanje, koordinacija usluga podrške, politički dijalozi i zajedničke naučne vež-be i studije, uključujući i dizajniranje studija i novih infrastruktura; mogu uključiti i komplementarne aktivnosti strateškog planiranja, umrežavanja i koordinacije između programa u različitim državama.

• Grantovi Evropskog istraživačkog saveta (ERC Grants)• Aktivnosti Marija Sklodovska Kiri (MSCA)• Instrument MSP (SME) – sprovodi ga zasebna centralizovana upravna struktu-

ra; definisan na bottom- up principu. Pozivi, koji su inače namenjeni samo MSP, konstantno su otvoreni.

• Nagrade (PRI-Prices) – tri glavna cilja dodeljivanja nagrada su: podsticaj potpu-no novim tehnologijama; mobilizacija privatnog istraživanja i investiranja u inova-tivnost i generisanje entuzijazma javnosti za nove tehnologije. Teme takmičenja mogu biti definisane Radnim programom ili organizovane od strane korisnika aktivnosti CSA.

• Brz pristup inovacijama (FTI-Fast Track to Innovation) - biće operativan od 2015. godine a neke od karateristika su: najviše 5 partnera, najviše 3 miliona

2222

evra po projektu; bottom-up pristup; stalno otvoreni pozivi sa tri datuma za presek poziva godišnje; vreme finansiranja najduže 6 meseci; pokriva sva polja definisana programima Vođstvo u omogućavajućim i industrijskim tehnologija-ma i Društveni izazovi.

Sufi nansiranje (od ukupno propisanih troškova):Istraživačke i inovativne aktivnosti do 100%;Inovativne aktivnosti do 70%;Koordinacija i podrška do 100%;ERC Grant do 100%;Instrument MSP zavisi od faze (I max 50 000 evra, II max 70%, III bez podrške);Brz pristup inovacijama 70%.

Potencijalni učesnici:U zavisnosti od potprograma i godišnjeg programa rada: nadležne institucije, istra-živački i obrazovni centri, univerziteti, instituti, naučnici, preduzeća...

Implementacija:Za sprovođenje programa je nadležna Evropska komisija, odnosno Generalni direktorat za istraživanja i inovacije (EC Directorate-General for Research and Innovation).

Učešće Srbije: Srbija je bila učesnik prethodnih programa FP5, FP6 i FP7. Republika Srbija se 1. jula 2014. priključila programu Horizont 2020.

Za sprovođenje programa je nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.



Kontakti nadležnih za pojedinačne programe Horizonta 2020 u Republici Srbiji:

http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/support/national_contact_points.html#c,contact=country/sbg/Serbia/1/1/0&function_details..function_abbr/sbg//1/1/0&+country/desc

Više informacija:

Participation portal:http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/home.html

Online manual:http://ec.europa.eu/research/participants/docs/h2020-funding-guide/grants/applying-for-funding/fi nd-partners_en.htm

Relevantna regulativa:http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:347:0104:0173:EN:PDF

http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/support/national_contact_points.html#c,contact=country/sbg/Serbia/1/1/0&function_details..function_abbr/sbg//1/1/0&+country/desc

http://ec.europa.eu/research/participants/docs/h2020-funding-guide/grants/applying-for-funding/fi nd-partners_en.htm

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:347:0104:0173:EN:PDF

2424

Evropski program za podsticanje konkurentnosti MSP-a / COSME - Programme for the Competitiveness of enterprises and SMEs

KOSME program pruža podršku konkurentnosti, razvoju i održivosti evropskog preduzetništva, a posebno malih i sre-dnjih preduzeća.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

2,298milijardievra

(275 miliona evra u 2014, progresivno do 430 miliona evra u 2020)


Zajedno sa programom Horizont 2020, COSME predstavlja nastavak aktivnosti koje su se u periodu 2007–2013 sprovodile kroz Program za preduzetništvo i inovacije (CIP EIP).



Opšti cilj:COSME ima za cilj podsticanje konkurentnosti i održivosti preduzetništva u Evro-pskoj uniji, posebno malih i srednjih preduzeća, kao i podršku preduzetničkoj ku-lturi i promociji kreativnosti i razvoja MSP-a, i to:

Kroz Horizont 2020 podržaće se sve aktivnosti vezane za inovacije, kao i inovativna mala i srednja preduzeća (MSP). Cilj je napraviti integrisani sistem fi nansiranja koji će pokriti sve aktivnosti vezane za inovacije i istraživanje, a koje su do sada bile fi nansirane kroz više programa, uključujući i CIP program. Horizont 2020 obuhvata tako kompletan inovativni ciklus – od istraživanja do izlaska inovativnih proizvoda/proizvodnih usluga na tržište, odnosno njihove komercijalizacije.

Kroz COSME program se fi nansiraju aktivnosti koje za cilj imaju podizanje konku-rentnosti i osnivanje i rast malih i srednjih preduzeća.

Oba ova programa malim i srednjim preduzećima omogućavaju pristup fi nansi-jskim instrumentima i to kroz Horizont 2020 i investiranje u start-up i ranu fazu MSP, koja su orijentisana na istraživanje i inovacije, a kroz COSME za MSP u fazi rasta.

Specifi čne ciljeve COSME ostvaruje kroz četiri programa:1. Bolji pristup fi nansijskim sredstvima za MSP

Olakšice pri obezbeđivanju kreditnih garancija; Jednake olakšice za razvoj.

2. Pristup tržištuPristup informacijama o EU zakonodavstu i učešću u EU programima;Pomoć u pronalaženju partnera u inostranstvu;Savetovanj e o dostupnim fi nansijskim sredstvima u EU;Podrška inovativnosti;Obezbeđivanje stavova MSP-a o zakonodavstvu EU.

2626

3. Podrška preduzetnicimaObrazovanje preduzetnika;Poboljšanje poslovnog okruženja za rast preduzetništva;Uzori i pristup specifi čnim grupama.*Primeri već podržanih aktivnosti: Evropska mreža mentorki ženskog preduzetništva i Erazmus za mlade preduzetnike

4. Povoljniji uslovi za poslovnu kreativnost i razvojOtklanjanje administrativnih i regulatornih barijera;Identifi kovanje i razmena najboljih primera među nacionalnim administracijama;Analitične alatke za stvaranje bolje politike;Sektorske aktivnosti i turizam.

Aktivnosti:• Kreditne garancije za MSP koji imaju teškoće pri dobijanju kredita od banka-

rskog sektora;• Kapital za fondove rizičnog kapitala pri obezbeđivanju sredstava za MSP u fazi

proširenja i rasta;• Besplatno pružanje informacija i direktne usluge kompanijama pri traženju pa-

rtnera, fondova, informacija o novim tržištima, EU programima i zakonima;• Aktivnosti umrežavanja i razmene za donosioce odluka sa ciljem da se umanje

administrativne prepreke za MSP i poboljšaju okvirni uslovi za poslovanje;• Benchmarking i studije za unapređenje znanja i nadgledanje industrijskog se-

ktora na evropskom i globalnom nivou ili na nivou politika relevantnih za MSP u Evropi.

Potencijalni učesnici:COSME program prvenstveno je namenjen malim i srednjim preduzetnicima, ali i nacionalnim, regionalnim i lokalnim organizacijama, odnosno institucijama koje deluju na podsticanju, promociji i podršci preduzetnicima.



Sufi nansiranje: Najviše do 95% od ukupno propisanih troškova, a u zavisnosti od tipa aktivnosti.

Implementacija:Evropska komisija je nadležna za defi nisanje godišnjih prioriteta programa COSME. Sprovođenje je delimično povereno izvršnoj agenciji, Evropskoj agenciji za MSP (European Agency for SMEs – EASME).

Učešće Srbije:Vlada RS je izrazila interesovanje za učešće u programu, uključenje se očekuje od 2015. godine.

Više informacija:

DG Enterprice and Industry:http://ec.europa.eu/enterprise/initiatives/cosme/

Participation portal:http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/opportunities/cosme/index.html


http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/opportunities/cosme/index.html


29Vodič kroz programe Evropske unije 2014-2020 29Vodič kroz programe Evropske unije 2014-2020

II Socijalna politika i obrazovanje

Program za zapošljavanje i socijalne inovacije / Employment and Social innovation Programme EaSI

Zajedno sa sredstvima iz Evropskog socijalnog fonda (ESF) i Evropskog fonda za prilagođavanje globalizaciji (EGF), ovaj program oblikuje koherentan skup EU programa za promociju zapošljavanja, socijalne zaštite i socijalne inkluzi-je, kao i radnih uslova u periodu 2014–2020.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

919,47miliona evra


Program za zapošljavanje i socijalnu solidarnost (PROGRESS),

Evropska mreža javnih službi za zapošljavanje (EURES),

Evropski program mikrofi nansiranja (European Progress Microfinance Facility).

Opšti cilj:

Program ima za cilj podršku socijalnoj politici i politici zapošljavanja u Evropskoj uniji. Program podržava napore zemalja članica u kreiranju i sprovođenju socijalnih reformi i reformi na polju zapošljavanja na evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou kroz identifi kaciju, koordinaciju, analizu i razmenu najboljih primera iz prakse.

3030

Specifi čni ciljevi: • Jačanje ciljeva EU i koordinacija aktivnosti EU na nacionalnom polju zapošljava-

nja, socijalnih pitanja i inkluzije;• Podrška razvoju adekvatnog sistema socijalne zaštite i politike tržišta rada;• Modernizovanje evropskog zakonodavstva i obezbeđivanje njegovog efi kasnog

sprovođenja;• Promovisanje mobilnosti i poboljšanje zapošljivosti kroz dalja otvaranja tržišta

rada;• Poboljšanje raspoloživosti i dostupnosti mogućnosti za mikrofi nansiranjem ra-

njivih grupa i malih preduzeća, kao i poboljšanje uslova za fi nansiranje socijalnih preduzeća.

Za ostvarivanje ovih ciljeva program:• Poklanja posebnu pažnju ranjivim grupama; • Promoviše jednakost među polovima;• Radi na suzbijanju diskriminacije;• Promoviše visoki kvalitet i održivost zapošljavanja;• Garantuje adekvatnu i pristojnu socijalnu zaštitu;• Radi na suzbijanju dugotrajne nezaposlenosti;• Radi na borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti.

Program EaSi ima tri ose koje odgovaraju ciljevima nasleđenih programa:• Progres osa – modernizacija zapošljavana i socijalne politike (61% EaSi budže-

ta);• EURES osa – radna mobilnost (18% EaSi budžeta );• Osa mikrofi nansiranje i socijalno preduzetništvo (21% EaSi budžeta).

Novi programi EU 2014–2020II Socijalna politika i obrazovanje


I Modernizacija zapošljavanja i socijalne politikeOvu programsku osu čine tri tematske celine i horizontalne aktivnosti:• Zapošljavanje, posebno borba protiv nezaposlenosti mladih (20%);• Socijalna zaštita, socijalna inkluzija i smanjenje i prevencija siromaštva (50%);• Uslovi na radnom mestu (10%);• Horizontalne aktivnosti (15–20%) će biti usmerene na tzv. model socijalnog

eksperimentisanja, model koji služi za testiranje i evaluaciju inovativnih rešenja.

Ciljevi:• Razvijanje i širenje visokokvalitetnog uporednog analitičkog znanja;• Pružanje mogućnosti za efi kasnom i inkluzivnom razmenom informacija, zaje-

dničko učenje i debatovanje;• Pružanje fi nansijske pomoći za testiranje inovativnih socijalnih politika i politika

tržišta rada;• Obezbeđivanje fi nansijske podrške organizacijama za jačanje kapaciteta za ra-

zvoj, promociju i podršku sprovođenju instrumenata i politika EU.

Aktivnosti:• Analize – prikupljanje podataka i statistika, razvijanje zajedničkih metodologija,

klasifi kacija; izrada studija i izveštaja; kvalitativne i kvantitativne evaluacije, pri-prema i sprovođenje eksperimentalnih socijalnih politika...

• Zajedničko učenje, podizanje svesti i širenje informacija – razmena i širenje pri-mera dobre prakse, inovativnih rešenja i iskustava, organizovanje konferencija i seminara, kreiranje i publikovanje vodiča, izveštaja i edukativnog materijala i ostale mere u cilju širenja informacija;

• Podrška – pokrivanje operativnih troškova ključnih evropskih mreža za aktivno-sti koje doprinose postizanju ciljeva Progres ose, jačanje kapaciteta nacionalnih administracija i posebnih službi odgovornih za promociju mobilnosti, umrežava-nje i saradnju specijalnih tela i ostalih zainteresovanih strana, razmena osoblja između nacionalnih administracija.

3232

Potencijalni učesnici:Članice EU, Evropskog ekonomskog prostora EEA (u skladu sa EEA sporazumom) i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu EFTA; zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU, uz zaključivanje okvirnog sporazuma za učešće u pro-gramu.

Pozivi za EaSI PROGRES osu su otvoreni za sve javne i privatne institucije i učesni-ke i to: nacionalne, regionalne i lokalne nadležne institucije; službe za zapošljavanje; za ova pitanja specijalno osnovana tela po zakonu EU; socijalni partneri;nevladine organizacije; visokoobrazovne ustanove i istraživački centri; stručnjaci za evaluaciju i procenu uticaja; nacionalne agencije za statistiku; mediji.

Program pruža podršku u saradnji sa međunarodnim organizacijama, a posebno sa Savetom Evrope, OECD-om, Međunarodnom organizacijom rada i brojnim teli-ma Ujedinjenih nacija i Svetske banke.

Sufi nansiranje: najviše do 90% ukupno propisanih troškova, a zavisnosti od aktivnosti.

II Radna mobilnostOvu programsku osu čine tri tematske celine i horizontalne aktivnosti:• Transparentnost u oglašavanju poslova, prijava za radno mesto i svih informaci-

ja u vezi sa kandidatima i poslodavcima (33%);• Razvoj usluga za regrutovanje i raspored radnika pri zapošljavanju (46%);• Prekogranična partnerstva (18%);• Horizontalne aktivnosti (3%).

Ciljevi:• Da obezbedi da se oglasi za radna mesta, prijave i ostale važne informacije

objavljuju transparentno;



• Da pruži podršku kroz EURES usluge za regrutovanje i raspodelu radnika na kva-litetno i održivo zaposlenje kroz pojašnjenje opisa posla i prijavne dokumentacije; Ova podrška se pruža u svim fazama zaposlenja, od pripreme za regrutovanje do pomoći po zapošljavanju.

Aktivnosti:• Razvoj i aktivnosti EURES prekograničnog partnerstva;• Usluge pružanja informacija, savetovanja, raspoređivanja i regrutovanja preko-

graničnih radnika;• Razvijanje višejezičke digitalne platforme za jasno oglašavanje radnih mesta;• Razvoj ciljanih šema mobilnosti (defi nisano pozivima za predlog projekata) za

popunjavanje radnih mesta; • Zajedničko učenje između EURES učesnika i trening EURES savetnika;• Informisanje i podizanje svesti o dobrobiti geografske i profesionalne mobilnosti.• Potencijalni učesnici:• Iz zemalja članica EU i Evropskog ekonomskog prostora EEA (u skladu sa EEA

sporazumom): nacionalne, regionalne i lokalne nadležne institucije; službe za zapošljavanje; partnerske socijalne organizacije i ostali zainteresovani partneri.

Sufi nansiranje: Najviše 95% od ukupno propisanih troškova, a u zavisnosti od aktivnosti.

III Mikrofi nansiranje i socijalno preduzetništvoOvu programsku osu čine dve tematske celine i horizontalne aktivnosti:• Mikrokrediti i mikrozajmovi za ranjive grupe i mikropreduzeća (45%);• Socijalno preduzetništvo (45%);• Horizontalne aktivnosti (10%).

Do 2016. će ovom osom upravljati Evropski program mikrofi nansiranja (European Progress Microfinance Facility).

3434Novi programi EU 2014–2020II Socijalna politika i obrazovanje

Ciljevi:• Olakšan pristup i bolja raspoloživost mikrofi nansija za osetljive grupe koje žele

da osnuju ili razviju svoj biznis ili mikropreduzeće;• Izgradnja institucionalnih kapaciteta pružaoca mikrokreditnih usluga;• Podrška razvoju socijalnih preduzeća, kao i lakšem pristupu fi nansijama.

Aktivnosti:Podrška mikrofi nansiranju i socijalnim preduzećima, uključujući institucionalno ja-čanje kapaciteta.

Sufi nansiranje: I do 100% ukupno propisanih troškova, a zavisno od tipa aktivnosti.

Evropska komisija ne fi nansira direktno preduzetnike ili socijalna preduzeća, već omogućava odabranim pružaocima mikrokredita i socijalnim preduzećima da uve-ćaju kreditiranja. Za ovu uslugu se mogu prijaviti javna i privatna tela osnovana na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou i pružaoci mikrokredita za lica ili mikro-preduzeća i/ili fi nansija za socijalna preduzeća iz zemalja učesnica u programskoj osi.

Potencijalni učesnici:Članice EU, Evropskog ekonomskog prostora EEA i Evropske asocijacije za slo-bodnu trgovinu EFTA; zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU uz zaključivanje okvirnog sporazuma za učešće u programu.

Implementacija:Za sprovođenje programa EaSI je zadužena Evropska komisija, Generalni direkto-rat za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju.


Učešće Srbije: Srbija je učestvovala u Programu PROGRES od 2007. godine. Republika Srbija za sada ne učestvuje u programu EaSI.

Više informacija:

DG Employment, Social Affairs and Inclusion (EMPL):http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=1081



3636

Erasmus+

Erasmus+ program ima za cilj isticanje veština i zapo-šljivosti, kao i modernizaciju obrazovanja, obuka i po-slova za mlade. Erasmus+ obezbeđuje mogućnost da

preko 4 miliona Evropljana studira, obučava se, stekne profesionalno iskustvo i volontira u inostranstvu. Easmus+ pruža podršku transnacionalnim partner-stvima između obrazovnih, trening institucija i institucija i organizacija mladih u uspostavljanju saradnje u svetu obrazovanja i rada kako bi se premostio jaz u kvalifi kacijama sa kojima se Evropa suočava. Na polju sporta su podržani bazični projekti kao i prekogranični izazovi, kao što su borba protiv namešta-nja rezultata utakmica, dopinga, nasilja i rasizma.



Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

14,7milijardi evra


Program Erasmus + objedinjuje iz budžetskog perioda 2007–2013

- Integrisani program za celoživotno učenje (sa svim njegovim aktivnostima: Comenius – predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, Erasmus – univerzitetsko obrazovanje, Leonardo da Vinči – stručno obrazovanje, Grundtvig - obrazovanje odraslih),

- Mladi u akciji i

- Pet međunarodnih programa saradnje (Program za master i doktorske studije Erasmus Mundus, Tempus, Alfa, Edulink i deo Programa saradnje sa industrijskim zemljama – ICI)

Ciljevi programa Erasmus su doprinos postizanju:

- Ciljeva strategije Evropa 2020, pre svega njenih obrazovnih ciljeva;

- Ciljeva strateškog okvira Evropska saradnja u obrazovanju i obuci (ET 2020);

- Održivog razvoja partnerskih zemalja na polju visokog obrazovanja;

- Opštih ciljeva obnovljenog okvira Evropska saradnja na polju mladih (2010–2018);

- Ciljeva razvoja Evropskih dimenzija u sportu, posebno bazičnih sportova u skladu sa radnim planom Unije za sport;

- Promociji evropskih vrednosti.

3838

Potprogrami:

I OBRAZOVANJE I TRENINZI obezbeđuju studiranje i obuke u inostra-nstvu, a obrazovnom kadru dalje usavršavanje.

Obrazovanje na ovom nivou je defi nisano kroz pet osnovnih edukativnih i obrazo-vnih programa:1. Školsko obrazovanje za obrazovni kadar i institucije;2. Univerzitetsko obrazovanje za studente, obrazovni kadar, institucije i preduze-

tnike;3. Stručno obrazovanje i obuke za studente, polaznike, praktikante, obrazovni

kadar, institucije i preduzetnike; 4. Obrazovanje odraslih za obrazovni kadar, institucije i preduzetnike; 5. Evropske integracije za osoblje iz akademskih i istraživačkih institucija.

1. Predškolsko, osnovno i srednjoškolsko obrazovanje Ima za cilj poboljšanje kvaliteta nastave i učenja na nivou predškolskog, osno-vnog i srednjoškolskog obrazovanja u Evropi. Program pruža mogućnosti za-poslenima u školskim institucijama da razviju svoje profesionalne veštine i da sarađuju sa partnerima u Evropi.

Aktivnosti:• Mogućnosti za nastavno osoblje: kursevi i treninzi; držanje nastave; praktično

usavršavanje (Job shadowing) ili posmatranje. • Saradnja između škola ili drugih organizacije – uspostavljanje međunarodnih

strateških partnerstava na osnovu obostranih interesa.• Saradnja između škola (eTwinning) – nastavnicima se pruža mogućnost da

umrežuju i vode zajedničke učeničke projekte sa školama širom Evrope, sa



zajedničkim nastavnim sredstva i uzimaju učešće u profesionalnim razvojnim mogućnostima.

Potencijalni učesnici:• Škole, od predškolskih do srednjoškolskih; • Lokalne i regionalne institucije nadležne za ovaj nivo obrazovanja;• Svako aktivan na polju predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja (izu-

zev onih aktivnosti namenjenih pre svega školama i nadležnim institucijama).

2. Visoko obrazovanjeIma za cilj modernizaciju i poboljšanje sistema visokog obrazovanja širom Evrope i sveta; pruža mogućnost studentima i nastavnom osoblju razvoj veština i mo-gućnost za njihovo zaposlenje.

Aktivnosti:• Mogućnosti za studiranje u inostranstvu uključuju: studiranje, uključujući i ma-

ster studije; praksu u poslovnom sektoru i Erasmus+ master kredit. • Mogućnosti za nastavno osoblje uključuje obuke ili držanje nastave i pohađa-

nje radionica koje organizuje poslovni sektor. • Saradnja između institucija ima za cilj kreiranje zajedničkih master progra-

ma.• Saradnja sa poslovim sektorom ima za cilj da kompanije i visokoškolske insti-

tucije blisko sarađuju na razmeni znanja. • Saradnja van Evropske unije sa susedskim zemljama, Afrikom, Azijom, La-

tinskom Amerikom inicira projekte koje jačaju organizacionu sposobnost i stručnost kroz zajedničke projekte sa ciljem modernizacije tehničkih metoda, materijala i kurikuluma i strukturne projekte, uključujući učešće nadležnih na-cionalnih institucija.

4040

Potencijalni učesnici:• Studenti u visokoškolskom sistemu obrazovanja;• Osoblje iz visokoškolskih institucija;• Privatne fi rme.

3. Stručno obrazovanje i obukeIma za cilj da omogući stručno usavršavanje i obuke širom Evrope; pomaže institucijama stručnog obrazovanja i trening institucijama da izgrade strateška partnerstva sa drugim organizacijama i poslovnim sektorom u cilju uspostavljanja bližih veza između obrazovnog i poslovnog sveta. Pored toga, pomaže jačanju zapošljivosti i razvoju veština pojedinaca i tako doprinosi konkurentnosti evro-pske ekonomije.

Aktivnosti:• Mogućnosti za stručno obrazovanje studenata, praktikanata, početnika da

obrazovanje steknu u inostranstvu u nekom fi rmi, javnoj instituciji ili NGO-u ili u nekoj stručnoj školi u kombinaciji sa sticanjem iskustva u praksi.

• Mogućnosti za zaposlene da učestvuju u evropskim razvojnim aktivnostima kao što su: obuke, praktično usavršavanje (Job shadowing) ili posmatranje i držanje nastave.

• Saradnja između institucija kroz razmenu najboljih praksi i inovativnih ideja, sprovođenje Evropskog kreditnog sistema za stručno obrazovanje i obuke (European Credit Ssystem for Vocational Education and Training – ECVET) i Evropske garancije kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke (European Quality Assurance in Vocational Education and Training – EQAVET); razvoj i pode-la novog stručnog obrazovnog i trening materijala; saradnja između nosioca stručnog obrazovanja i poslovne zajednice; saradnja između različitih sektora u cilju podele znanja.



• Saradnja sa poslovim sektorom kroz defi nisanje kurikuluma koji idu u susret potrebama tržišta zapošljavanja i ciljana razmena rezultata donosiocima odluka na polju stručnog obrazovanja, poslovnom sektoru i referentnim savetnicima.

Potencijalni učesnici:• Stručne škole i stručni obrazovni i edukativni centri (VET); • Firme, socijalni partneri i ostali predstavnici u oblasti rada, uključujući komore

i poslovne organizacije; • Svaka organizacija aktivna na polju stručnog obrazovanja;• Institucije nadležne za politiku stručnog obrazovanja.

4. Obrazovanje odraslihObezbeđuje mogućnosti nastavnom osoblju iz oblasti obrazovanja odraslih da uče jedni od drugih i razvijaju strateška partnerstva. Erasmus+ ima za cilj da obrazovanje odraslih učini dostupnijim i da razvija veštine građana širom Evrope.

Aktivnosti:• Razmena osoblja iz organizacija za obrazovanje odraslih kroz strukturirane

kurseve i treninge i praktično usavršavanje (Job shadowing) ili posmatranje.• Saradnja između institucija i organizacija u cilju razmene iskustva i najbolje

prakse; razvoj regionalnih strategija; razvoj, testiranje i potvrda novih obra-zovnih programa (kurikuluma); sprovođenje Evropske politike obrazovanja odraslih.

• Saradnja sa poslovim sektorom kroz praktično usavršavanje, saradnja na ra-zvoju kurikuluma i na kursevima i seminarima.

• Platforma za učenje odraslih u Evropi (Platform for Adult Learning in Europe – EPALE) pruža mogućnost da stručnjaci iz ovog polja uče jedni od drugih i elektronski razmenjuju dobre primere.

4242

Potencijalni učesnici:• Organizacije za obrazovanje odraslih; • Lokalne i regionalne institucije aktivne na polju obrazovanja odraslih.

5. Evropske integracije (Žan Mone – Jean Monnet) Ima za cilj promociju izvrsnosti u podučavanju i istraživanju na polju studija EU širom sveta; podstiče dijalog između akademskog sveta i donosioca odluka.

Aktivnosti:• Akademski moduli, katedre i centri izvrsnosti u svrhu razvijanja obrazovnih

sadržaja, osnaživanje podučavanja, nastave i istraživanja vezanih za evropske integracije;

• Rasprave o evropskim politikama s akademskom zajednicom, a koje će biti podržane putem mreža i projekata;

• Podrške ustanovama i udruženjima za aktivnosti vezane za EU studije i EU pitanja;

• Studije i konferencije koje nosiocima javnih politika mogu omogućiti nove uvi-de i konkretne savete od strane akademske zajednice, a u vezi sa aktuelnim pitanjima Unije.

Aktivnosti Žan Mone programa ostvaruju pozitivne i dugotrajne efekte na učesni-ke, organizacije, kao i na politički sistem u čijem se okviru sprovode.

Rezultat bi trebalo da bude:• Poboljšana zapošljivost i uslovi za razvoj karijere mladih akademskih građana,

uključujući jačanje evropske dimenzije u njihovim studijima;• Povećano interesovanje za razumevanjem i učestvovanjem u EU koje vodi ka

ulozi aktivnih građana;



• Jaču podršku mladim istraživačima i profesorima koji žele da istražuju i podu-čavaju o evropskim temama;

• Bolje mogućnosti za akademsko osoblje u smislu razvoja profesionalne ka-rijere;

• Povećane kapacitete institucija za podučavanje i istraživanje EU pitanja; po-boljšane ili nove kurikulume; povećane kapacitete u cilju privlačenja odličnih studenata; poboljšanu saradnju sa partnerima iz drugih država; više oprede-ljenih fi nansijskih sredstava za podučavanje i istraživanje o EU temama unutar institucije;

• Modernije, dinamičnije posvećeno i profesionalno okruženje unutar organi-zacije; promociju profesionalnog razvoja mladih istraživača i profesora; spre-mnost da se primeri dobre prakse i nove EU teme uvedu u didaktičke progra-me i inicijative; otvorenost za sinergiju sa drugim organizacijama.

• Aktivnosti programa Žan Mone ohrabruju promociju i diverzifi kaciju evropskih studija širom sveta, kao i podršku i širenje učešća osoblja sa više fakulteta iz EU u podučavanju i istraživanju.

Potencijalni učesnici:• Visokoškolske ustanove širom sveta; određene aktivnosti su otvorene za in-

stitucije čija je tema EU, kao i za udruženja profesora i istraživača na polju EU studija.

4444

II MLADIFinansiranje aktivnosti mladih ima za cilj unapređenje stručnosti, veština i zapošljivosti mladih ljudi, promociju socijalne inkluzije mladih i njihovo blagostanje, podstrek zapo-šljavanju mladih i politici za mlade na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.


Aktivnosti:• Ključna aktivnost 1: Mobilnost u svrhu učenja za pojedince

Ova aktivnost pruža mladima mogućnost da učestvuju u razmeni mladih ili da volontiraju na godinu dana u nekoj drugoj državi. U tu svrhu je uspostavljen i Evropski volonterski servis. Mladi radnici mogu učestvovati u obuci i umre-ženim aktivnostima u inostranstvu ili da provedu određeno vreme u nekoj omladinskoj organizaciji u svrhu praktičnog usavršavanja (job shadowing).

• Ključna aktivnost 2: Saradnja za inovacije i razmenu dobre prakseOrganizacije imaju mogućnost da dobiju podršku u cilju partnerskog rada sa organizacijama iz drugih zemalja. Ovi projekti se fokusiraju na razmenu, razvoj i transfer inovativnih primera u obrazovanju, obuci i razmeni mladih između zemalja učesnica.

• Ključna aktivnost 3: Podrška reformi politikaPodrška strateškim aktivnostima u podršci reformi politika širom EU. Neke od formi mogu biti organizovanje mladih i donosioca odluka.

Potencijalni učesnici:• Mladi između 13 i 30 godina, omladinske organizacije i ostali zainteresovani

aktivni na polju politike mladih.


III SPORTIma za cilj podršku jačanje kapaciteta i profesionalizma, jačanje menadžerskih sposobnosti i kvaliteta sprovođenja EU projekta, kao i uspostavljanje veza između organizacija u oblasti sporta.

Ciljevi:• Rešavanje problema u prekograničnim oblastima koje prete integritetu sporta; • Promocija i podrška dobroj upravi u sportu, kao i dvostrukoj karijeri sportista; • Promocija volonterizma, socijalne uključenosti i jednakih šansi u sportu;• Jačanje svesti o pozitivnom uticaju fi zičkih aktivnosti;• Veće učešće u sportu.

Aktivnosti:• Uspostavljanje zajedničkih partnerstava; • Organizacija neprofi tnih evropskih sportskih događaja; • Dijalog s relevantnim evropskim akterima;• Podrška sportskim događanjima u okviru pojedinog programa predsedava-

nja EU.

Potencijalni učesnici:Svaka javna institucija ili neprofi tna organizacija aktivna na polju sporta, a defi ni-sano Programom date zemlje učesnice. To mogu biti: javne ustanove nadležne za sport na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou, sportske organizacije na lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili evropskom nivou; organizatori nacio-nalnih sportskih događaja u okviru evropskih događaja u oblasti sporta.

4646

Implementacija:• Za sprovođenje programa na evropskom nivou zadužena je Evropska komisi-

ja, a za sprovođenje nacionalnih programa nadležne su nacionalne agencije.• Izvršna agencija za obrazovanje, audio-vizualizaciju i kulturu pruža pomoć u

implementaciji programa.


Učešće Srbije:Ministar za obrazovanje Srđan Verbić prihvatio je 19. 6. 2014. u Briselu sporazum o ulasku Srbije u obrazovni program Erasmus +.Srbija ima mogućnost da učestvuje u svim ključnim delovima Programa, ali se mo-dalitet učešća razlikuje u različitim vrstama projekata.Za projekat je nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a po-moć u implementaciji pruža Fondacija Tempus – Erazmus+ kancelarija za Srbijuhttp://www.tempus.ac.rs/sr/Erazmus/Srbija-u-Erazmus-Plus-programu/

Više informacija:Erasmus+:http://ec.europa.eu/programmes/erasmus-plus/index_en.htm

Relevantna regulativa:http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1399999133449&uri=CELEX:32013R1288

European Youth Portal:http://europa.eu/youth/evs_database

European Voluntary Service:http://europeanvoluntaryservice.org/

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1399999133449&uri=CELEX:32013R1288


III Transevropske energetske, trans-portne i telekomunikacione mreže

Instrument za povezivanje Evrope / Connecting Europe Facility CEF

Instrument za povezivanje Evrope uspostavlja nepo-stojeće veze u evropskoj energetskoj, transportnoj i telekomunikacionoj mreži. Takođe čini evropsku

ekonomiju zelenijom kroz promociju čistih modela transporta, brzih veza i ob-novljive energije u skladi sa strategijom Evropa 2020.

Opšti cilj:

Instrument za povezivanje Evrope podržava razvoj održivih, efektivno povezanih transevropskih mreža (TEN) u oblasti energije, telekomunikacija i transporta izuzetnih karakteristika. CEF omogućava izgradnju onih projekata koje bez CEF kontribucije ne bi bilo moguće implementirati. Cilj je takođe da se maksimalno smanje administrativne barijere i maksimizira učešće sredstva iz EU budžeta u cilju promocije sinergije.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

21,937milijardi evra

Transport: 14.945.082 miliona evra (i 11.305.500 miliona evra iz Ko-hezionog fonda);

Energija: 5.850.075 miliona evra

Telekomunikacije: 1.141.602 miliona evra

Programi iz pret-hodnog budžet-skog ciklusa:

Jednim svo-jim delom nasleđuje program Marco Polo II i TEN-T Pro-gram (2007–2013).

4848

Program CEF ima za cilj da doprinese:• Pametnom, održivom i inkluzivnom razvoju kroz razvoj modernih transevropskih

mreža i tako doprinese daljem razvoju EU u smislu povećanja konkurentnosti i ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije unutar jedinstvenog tržišta i stvori povoljnije okruženje za privatne i javne investicije udružene sa fi nansijskim instrumentima Unije i razvoj međusektorske sinergije.

• Omogući ostvarenje ciljeva Unije: smanjenje emisije štetnih gasova za 20%, po-većanje energetske efi kasnosti za 20% i povećanje učešća obnovljive energije za 20% do 2020. godine i pri tome obezbedi veću solidarnost među zemljama članicama.

Aktivnosti se odnose na sprovođenje prioritetnih projekata od zajedničkog interesa:

CEF Transport:• Izgradnja nepostojećih i obnova prekograničnih veza i otklanjanje uskih grla na

glavnim transportnim koridorima u Evropi;• Obezbeđivanje održivog i efektivnog transporta na duži period;• Optimizacija integrisanih i kompatibilnih modela transporta i unapređenje njima

relevantnih usluga.

CEF Energija:• Promovisanje dalje integracije unutrašnjeg tržišta energije i uspostavljanje po-

tpune kompatibilnosti prekograničnih mreža električne energije i plina, pri čemu se garantuje da nijedna država članica ne bude izolovana iz evropske mreže;

• Povećanje sigurnosti snabdevanja EU praćenjem razvoja opterećenosti i bez-bednosti sistema, kao i projekata koji diverzifi kuju izvore nabavke, obezbeđiva-nje alternativnih („back-up“) ruta;

• Doprinos održivom razvoju i zaštiti životne sredine kroz olakšano integrisanje energije iz obnovljivih izvora na prenosnu mrežu i razvijanjem mreže CO2 u cilju merenja prenosa energije u centre velike potrošnje i emisije CO2.

Novi programi EU 2014–2020III Transevropske energetske, transportne i telekomunikacione mreže


CEF Telekomunikacije:• Stvaranje ili poboljšanje međusobno operativnih i kompatibilnih platformi za pru-

žanje usluga praćenih razvijanjem infrastrukture digitalnih usluga;• Kreiranje efi kasnih investicionih modela za širokopojasne mreže, privlačenje no-

vih kategorija investitora i ohrabrenje inovativnim projektima i novim poslovnim modelima.

Potencijalni učesnici:Jedna ili više država članica Evropske unije, međunarodne organizacije, istraživački centri, javni i privatni preduzetnici ili tela osnovana u nekoj od zemalja članica.

Implementacija:Evropska komisija je nadležna za usvajanje višegodišnjih i godišnjih programa za svaki sektor. Izvršna agencija za inovativnost i povezivanje (The Innovation and Network Executive Agency – INEA) pruža podršku Komisiji u sprovođenju, evalu-aciji i selekciji projekata.

Učešće Srbije:Program ne predviđa punopravno učešće trećih zemalja. Ipak, u cilju realizacije prioritetnih projekata, biće uključene i nečlanice EU, posebno one na granici sa EU (kao, na primer, pri izradi studija u cilju provere kompatibilnosti mreža).

Više informacija:Innovation and Networks Executive Agency (INEA): http://inea.ec.europa.eu/en/cef/cef.htm

DG Mobility and Transport:http://ec.europa.eu/transport/themes/infrastructure/index_en.htm

DG Energy: http://ec.europa.eu/energy/mff/facility/connecting_europe_en.htm

5050

Digital Agenda for Europe:http://ec.europa.eu/digital-agenda/en/connecting-europe-facility

Relevantna regulativa:http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1406727887130&uri=CELEX:32013R1316




Kopernikus / Copernicus

Kopernikus je evropski sistem za posmatranje Zemlje. To je civilni program usmeren na potrebe korisnika, izgrađen na postojećim nacionalnim i evropskim kapacitetima. On

obezbeđuje redovno osmatranje i praćenje Zemljinih podsistema – atmosfe-re, okeana, kontinentalnih površina i pruža pouzdane i proverene informacije u svrhu zaštite životne sredine i civilne bezbednosti.

Ciljevi:1. Osmatranje Zemlje u cilju pružanja informacija korisnicima iz oblasti životne

sredine, civilne zaštite i bezbednosti i dalje dostavljanje informacija u cilju široke primene.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

4.291,48miliona evra


Naslednik je Global Monitoring for Environment and Security (GMES), odnosno 5 projekata implementiranih u okviru 7. okvirnog projekta za istraživanje i razvoj:

geoland2 (posmatranje kopna), 2008;

MyOcean (posmatranje mora), 2009;

SAFER (upravljanje katastrofama), 2009;

MACC (posmatranje atmosfere) 2009;

G-MOSAIC (sigurnost), 2009.

5252

2. Maksimiziranje socio-ekonomskih koristi i na taj način pružanje podrške imple-mentaciji strategije Evropa 2020.

3. Podrška razvoju konkurentnog evropskog prostora i servisa i maksimiziranje šansi za razvoj evropskih preduzeća, čime bi se doprinelo inovativnosti usluga i sistema osmatranja Zemlje.

4. Obezbeđivanje autonomnog pristupa znanju o životnoj sredini i ključnim tehno-logijama za osmatranje Zemlje i geoinformatičkih usluga, obezbeđujući time Evropi nezavisno donošenje odluka i reagovanje, podršku i doprinos evro-pskim politikama i podsticanje globalnih inicijativa, kao što je GEOSS (Global Earth Observation System of Systems).

Servisne informacije iz geografskog prostora koje obezbeđuje Kopernikus grupi-sane su u šest oblasti: kopno, mora, atmosfera, upravljanje vanrednim situacijama, bezbednost i klimatske promene. Ove informacije imaju širok opseg primene, od zaštite životne sredine, upravljanja naseljenim područjima, regionalnog i lokalnog planiranja, poljoprivrede, šumarstva, ribolova, zdravlja, transporta, klimatskih pro-mena, održivog razvoja, zaštite stanovništva i turizma.Projekat je posle inicijalne i preoperativne faze od 2014. godine potpuno operati-van. Ipak, treba napomenuti da nisu sve usluge podjednako razvijene. Neke su već potpuno operativne (posmatranje kopna i upravljanje vanrednim situcijama), dok su ostale ili u predoperativnoj fazi (osmatranje atmosfere i mora) ili u razvojnoj fazi (klimatske promene i usluge za oblast bezbednosti).

Aktivnosti:Kopernikus program je podeljen na tri celine:1. Usluge za korisnike u cilju obezbeđivanja informacija iz šest prioritetnih oblasti;2. Kosmička komponenta – satelitska posmatranja i njima povezani kopneni se-

gmenti sa ciljem prikupljanja informacija iz šest defi nisanih oblasti;3. Merenja na mestu (in situ) – mreža kopnenih i vazdušnih sakupljača podataka o vo-

dama, kopnenoj površini i atmosferi u cilju pružanja adekvatnih usluga korisnicima.



Potencijalni učesnici: Pored zemalja članica EU, u programu mogu učestvovati, između ostalih, i zemlje kandidati i potencijalni kandidati uz potpisivanje Okvirnog sporazuma:nacionalne, regionalne i lokalne institucije nadležne za šest oblasti, univerziteti, istraživački i razvojni centri, centri za izradu studija koje doprinose razvoju tehnike i politika.

Implementacija:Programom Kopernikus koordinira i upravlja Evropska komisija, odnosno Gene-ralni direktorat za preduzetništvo i industriju. Razvoj posmatračke infrastrukture obavlja Evropska svemirska agencija za kosmičku komponentu, a države članice merenja na mestu.

Učešće Srbije:Vlada Republike Srbije je izrazila interesovanje za učešće u programu.

Više informacija:DG Enterprice and Industry:http://ec.europa.eu/enterprise/policies/space/copernicus/

Copernicus:http://www.copernicus.eu/

Relevantna regulativa:http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32014R0377&from=EN

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32014R0377&from=EN

5454

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:



Galileo je u prethodnom budžetskom periodu bio jedan od nekoliko vodećih (flagship) projekata u okviru Sedmog okvirnog programa.

Opšti cilj:

Galileo (zajedno sa European Geostationary Navigation Overlay Service – EGNOS) ima za cilj da obezbedi evropsku nezavisnost u sektoru koji je postao kritičan za poslovanje i blagostanje njegovih građana.

Galileo

Program Galileo je evropska inicijativa za stvaranje nezavisnog sistema globalne satelitske navigacije (GNSS) koji obezbeđuje vi-sokoprecizne usluge svetskog pozicioniranja pod civilnom kontro-lom i namenjen je isključivo za civilne potrebe. Potpuno razvijen si-

stem će se sastojati od 30 satelita i njima priključene infrastrukture na Zemlji (30-40 senzornih stanica, 3 kontrolna centra, 9 veznih stanica, 5 telemetrijskih, pratećih i komandnih stanica (TT&C)). Galilieo će biti potpuno kompatibilan sa dva ostala globalna navigaciona satelitska sistema, GPS (SAD) i GLONASS (RUSIJA).



Specifi čni ciljevi Galileo programa:• Pružanje korisnicima uvek dostupne i besplatne usluge (open service) i obe-

zbeđivanje pozicionih i sinhronizovanih informacija namenjenih navigacionim satelitima velikog obima;

• Ponuda javnog regulatornog servisa (PRS) za korisnike koje autorizuju vlade, za osetljive aplikacije koje zahtevaju visoki nivo kontinuiranih usluga, odnosno jak, neprekidan signal;

• Učestvovanje u traganju i spasavanju (SAR) u sistemu COSPAS-SARSAT pu-tem detektovanja signala za pomoć.

Primenljivost:Evropska komisija je identifi kovala 6 prioritetnih oblasti u kojima želi da se ostvari puna primena GNSS aplikacije: • Aplikacije za individualne i mobilne telefone (LBS);• Autotransport;• Avionski saobraćaj;• Pomorski saobraćaj; • Precizna poljoprivreda i zaštita životne sredine; • Civilna zaštita i nadzor.

Aktivnosti: Faza potvrđivanja u orbiti (IOV)IOV faza se sastoji od osposobljavanja sistema kroz: testiranja, dva eksperimenta-lna satelita lansirana 2005. i 2008. i smanjene konstelacije četiri operativna sateli-ta i njima povezane infrastrukture. Uloga dva eksperimentalna satelita je da pruži informacije o srednjoj orbiti Zemlje (MEO) kao što su radijacija, magnetno polje i sl. i da testira osobine kritičnih tehnologija (atomske satove i digitalne tehnologije sa radijacionim pojačanjima) u tom okruženju.Faza potpune operativnosti (FOC) se sastoji u razvoju preostale infrastrukture na zemlji i u svemiru.

5656Novi programi EU 2014–2020III Transevropske energetske, transportne i telekomunikacione mreže

Potencijalni učesnici:Galileo je otvoren za članice EU I ESA (Evropska svemirska agencija).

Implementacija:Fazu IOV sprovodi Evropska svemirska agencija ESA, a fi nansiraju je ESA i EU.Fazu FOC u potpunosti fi nansira i njom upravlja Evropska komisija. Ugovorom iz-među EU I ESA, ESA je dobila ulogu da dizajnira projekat i vrši nabavke u ime Evropske komisije.

Učešće Srbije:Republika Srbija ne učestvuje programu.

Više informacija:GALILEO:http://ec.europa.eu/enterprise/policies/satnav/galileo/index_en.htm

ESA:http://www.esa.int/Our_Activities/Navigation/The_future_-_Galileo/What_is_Galileo

Relevatna regulativa:http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:347:0001:0024:en:PDF

http://www.esa.int/Our_Activities/Navigation/The_future_-_Galileo/What_is_Galileo

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:347:0001:0024:en:PDF


IV Carina, porezi i sprečavanje prevara

Carina 2020 / CUSTOMS 2020

Evropski carinski sistemi značajno doprinose uvećanju prihoda budžeta EU i zemalja članica i time značajno poboljšavaju poslovanje u EU i to kroz spre-čavanje nesigurnog ili ilegalnog prometa ili falsifi kovanje proizvoda. U tom cilju program Carina 2020 izlazi u susret izgradnji kapaciteta carinskih admi-nistracija Evrope.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

547,3miliona evra


Customs 2013

Opšti cilj:

Carina 2020 pruža podrš ku funkcionisanju i modernizaciji carinske unije u cilju jačanja unutrašnjeg tržišta i to kroz saradnju zemalja učesnica i njihovih nadležnih institucija.

5858

Specifi čni ciljevi:• Da pruži podršku nadležnim carinskim organima u zaštiti fi nansijskih i ekono-

mskih interesa Unije i zemalja članica, uključujući borbu protiv prevara i zaštitu intelektualne svojine;

• Da poveća sigurnost i bezbednost; • Da zaštiti stanovništvo i životnu sredinu;• Da pojača administrativne kapacitete nadležnih organa;• Da poveća konkurentnost evropskog poslovanja.

Aktivnosti: • Zajedničke aktivnosti

Program podržava saradnju između nadležnih carinskih institucija u cilju jačanja njihovih kapaciteta i efi kasnosti i izbegavanja neusklađenosti u njihovom radu kroz radionice i seminare, grupne projekte, radne posete, kontrolne aktivnosti, saradnju ekspertskih timova, jačanje kapaciteta carinske administracije, izradu studija, zajedničke aktivnosti na razvoju komunikacije;

• Jačanje IT kapacitetaRazvijanje, jačanje, rukovođenje i kontrola kvaliteta komponenti Evropskoginformacionog sistema;

• Jačanje stručnosti osobljaProgramom su podržana umrežavanja, zajedničke aktivnosti između carinskog osoblja u cilju borbe protiv krijumčarenja i zaštite intelektualne svojine i to kroz razvijanje profesionalnih veština i znanja na polju carinskih poslova.

Potencijalni učesnici:• Nadležne carinske institucije zemalja članica EU, kao i, između ostalih, nadležne

carinske institucije zemalja kandidata ili potencijalnih kandidata, uz sklapanje Okvirnog sporazuma.

Novi programi EU 2014–2020IV Carina, porezi i sprečavanje prevara / Carina 2020.


• U programu je moguće učestvovati ad hoc, na osnovu poziva za učešće u odre-đenim aktivnostima ili kroz pružanje aktivnog doprinosa ciljevima projekta, ili kroz uzimanje punog učešća putem sklapanja Okvirnog sporazuma.

Sufi nansiranje: I do 100% za pokrivanje propisanih troškova putovanja i smeštaja i organizovanje događaja; procenat sufi nansiranja konkretnih aktivnosti je defi nisan za svaku plani-ranu aktivnost u godišnjem programu rada.

Implementacija:Za program je nadležna Evropska komisija, odnosno Generalni direktorat TAXUD.

Učešće Srbije: Republika Srbija je 2009. godine pristupila programu Carina 2013 zaključivanjem Memoranduma o razumevanju. Izražen je interes za učestvovanje u programu u periodu 2014–2020. Učešće moguće od 2015.godine.

Više informacija: DG Taxation and Customs Union:http://ec.europa.eu/taxation_customs/index_en.htm

Customs 2020:http://ec.europa.eu/taxation_customs/customs/cooperation_programmes/customs2020/index_en.htm


http://ec.europa.eu/taxation_customs/customs/cooperation_programmes/customs2020/index_en.htm


6060

Fiskalis 2020 / FISCALIS 2020

Evropska poreska politika značajno doprinosi borbi protiv utaje poreza i time uvećava prihode budžeta EU i zemalja čla-nica. Program Fiskalis predstavlja instrument za sprovođenje politike kojim se ulažu napori za jačanje jedinstvenog evrop-

skog tržišta u kojem koegzistira 28 nacionalnih poreskih sistema i rešava pi-tanja dvostrukog oporezivanja i narušavanja konkurencije.

Specifi čni ciljevi:• Da pruži podršku borbi protiv utaje poreza;• Da pruži podršku sprovođenju zakona Unije na polju poreske politike; • Da pruži podršku jačanju administrativnih kapaciteta zemalja učesnica;

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

223,37miliona evra


Fiscalis 2013

Opšti cilj:

Unapređenje adekvatnog funkcionisanja poreskog sistema u unutrašnjem tržištu Unije kroz podršku saradnji zemalja učesnica u programu i njihovih nadležnih organa.



• Da pruži podršku efi kasnosti i izbegavanju neusklađenosti u njihovom radu; • Da pruži podršku smanjenju opterećenja za nadležne poreske organe i usklađi-

vanje poreskih troškova.

Aktivnosti:• Zajedničke aktivnosti

Program podržava saradnju između nadležnih poreskih institucija u cilju jačanja njihovih kapaciteta i efi kasnosti kroz radionice i seminare, grupne projekte, rad-ne posete, kontrolne aktivnosti, saradnju ekspertskih timova, jačanje kapaciteta poreske administracije, izradu studija, zajedničke aktivnosti na razvoju komuni-kacije;

• Jačanje IT kapacitetaRazvijanje, jačanje, rukovođenje i kontrola kvaliteta komponenti Evropskog informacionog sistema;

• Zajedničke trening aktivnosti u cilju razvijanja profesionalnih veština i znanja na polju sprovođenja poreske politike.

Potencijalni učesnici:• Nadležne poreske institucije zemalja članica EU, kao i zemalja kandidata ili

potencijalnih kandidata uz zaključivanje Okvirnog sporazuma.

Sufi nansiranje: I do 100% za pokrivanje propisanih troškova putovanja i smeštaja i organizovanje događaja; procenat sufi nansiranja ostalih aktivnosti je defi nisan za svaku planiranu aktivnost u godišnjem programu rada.

Implementacija:Za program je nadležna Evropska komisija, odnosno Generalni direktorat TAXUD.

6262

Učešće Srbije: Republika Srbija je 2009. godine pristupila programu Fiskalis 2013 zaključivanjem Memoranduma o razumevanju. Izražen je interes za učestvovanje u programu u periodu 2014–2020.

Više informacija: DG Taxation and Customs Union:http://ec.europa.eu/taxation_customs/index_en.htm

http://ec.europa.eu/taxation_customs/taxation/tax_cooperation/fi scalis_programme/fi scalis_2020/index_de.htm

Fiscalis 2020:http://ec.europa.eu/taxation_customs/taxation/tax_cooperation/fi scalis_programme/fi scalis_2020/index_en.htm

Relevanta regulativa:http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:347:0025:0032:EN:PDF


http://ec.europa.eu/taxation_customs/taxation/tax_cooperation/fi scalis_programme/fiscalis_2020/index_de.htm

http://ec.europa.eu/taxation_customs/taxation/tax_cooperation/fi scalis_programme/fiscalis_2020/index_en.htm



Perikle 2020 / Pericles 2020

Programom Perikle 2020 EU želi da obezbedi sredstva nadležnim nacionalnim telima da deluju preventivno, blagovremeno otkriju i onemoguće dalje falsifi -kovanje evropske monete, kao i da im omogući saradnju punu poverenja uz redovnu razmenu informacija.

Specifi čni ciljevi:Da zaštiti papirne i metalne evro novčanice od falsifi kovanja i sličnih prevara kroz podršku i dopunu preduzetim merama zemalja članica EU pružanjem pomoći kompetentnim nacionalnim i EU telima u njihovim naporima da se razviju i da sa Komisijom blisko i redovno sarađuju i razmenjuju iskustva i primere dobre prakse, uključujući i treće zemlje i međunarodne organizacije kada je potrebno.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

7,344miliona evra


Pericles

Opšti cilj:

Sprečavanje i borba protiv falsifi kovanja evra i sličnih prevara u cilju jačanja konkurentnosti ekonomije Unije i obezbeđenja održivosti javnih fi nansija.

6464

Aktivnosti:

• Razmena i širenje informacija kroz organizovanje seminara, sastanaka i radi-onica, uključujući treninge, ciljano postavljanje ili razmenu osoblja iz nadležnih institucija;

• Tehničku, naučnu i operativnu pomoć neophodnu za sprovođenje programa (priprema priručnika o zakonodavstvu Unije, informativnih biltena, praktičnih pri-ručnika, rečnika i leksikona, baze podataka...).

• Bespovratna sredstva za fi nansiranje specifi čne opreme koje koriste nadležni organi u borbi protiv falsifi kovanja.

Potencijalni učesnici:

Pravo učešća u programu imaju zemlje članice EU, odnosno njihove nadležne institucije, koje su prihvatile evro kao jedinstvenu nacionalnu valutu. Te zemlje mogu u svojim nacionalnim programima da predvide učešće i trećih zemalja ukoliko to doprinosi ostvarivanju ciljeva programa.

Sufi nansiranje:

Programom je predviđeno sufi nansiranje projekata do najviše 75%, a u izuzetnim slučajevima i do 90% ukupno propisanih troškova.

Implementacija:

Program sprovodi Evropska komisija u stalnim konsultacijama sa zemljama uče-snicama.

Učešće Srbije:

Institucije iz Republike Srbije nisu kvalifi kovane za punopravno učešće u programu.

Više informacija:OLAF-European Anti-Fraud Offi ce:

http://ec.europa.eu/anti_fraud/index_en.htm

Relevatna regulativa:

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A32014R033

1&qid=1399998253448


http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A32014R0331&qid=1399998253448


Herkul III / Hercule III

Program Herkul III je namenjen borbi protiv prevara, ko-rupcije i ostalih vidova ilegalnih aktivnosti koje nanose

štetu EU, kao što su borba protiv šverca i falsifi kovanja cigareta. Program pomaže nadležnim organima za sprovođenje zakona u njihovoj borbi protiv ilegalnih prekograničnih aktivnosti kroz fi nansiranje tehničkih, operativnih i edukativnih aktivnosti.

Specifi čni ciljevi:Prevencija i borba protiv prevara, korupcije i drugih oblika ilegalnih poslovanja koje štete fi nansijskim interesima Unije.

Aktivnosti:• Pružanje specijalne tehničke pomoći nadležnim telima zemalja učesnica;

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

104,918miliona evra


Hercule II

Opšti cilj:

Zaštita fi nansijskih interesa Unije u cilju jačanja konkurentnosti ekonomije Unije i zaštite novca poreskih obveznika.

6666

• Organizacija specifi čnih treninga, radionica za analizu rizika, konferencija u ci-lju boljeg razumevanja nacionalnih mehanizama i mehanizama Unije, razmena iskustava, koordinisanje aktivnosti, širenje znanja, razvoj visokoprofi lisanih istra-živačkih aktivnosti, unapređenje saradnje između operativaca i akademskog sektora;

• Sve ostale aktivnosti koje doprinose postizanju ciljeva programa.


Nacionalne i regionalne nadležne institucije koje jačaju aktivnosti Unije na polju za-štite fi nansijskih interesa; istraživačke i obrazovne institucije i neprofi tne institucije koje posluju najkraće jednu godinu i koje isto tako jačaju aktivnosti Unije na polju zaštite fi nansijskih interesa.

Sufi nansiranje:

Programom je predviđeno sufi nansiranje projekata do najviše 80%, a u izuzetnim slučajevima i do 90% ukupno propisanih troškova.

Implementacija:

Za sprovođene programa je zadužena Evropska komisija.

Učešće Srbije:

Program je između ostalih otvoren i za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU uz sklapanje Okvirnog sporazuma o saradnji. Republika Srbija za sada ne učestvuje u programu.

Više informacija:OLAF-European Anti-Fraud Offi ce:

http://ec.europa.eu/anti_fraud/about-us/funding/hercule-iii/index_en.htm

Relevantna regulativa:

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2014:084:0006

:0013:EN:PDF




V Kultura i mladi

Kreativna Evropa / Creative Europe

Evropa je svetski lider u izvozu proizvoda kreativne industrije. U cilju očuvanja ove pozicije, Evropska unija investira u sposobnost sektora da deluje preko granica.

Programom Kreativna Evropa Evropska komisija pruža podršku sektoru kulture i medija.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:



Program Kultura 2007, program Medija 2007 i program MEDIA Mundus

Glavni ciljevi:

Očuvanje, razvoj i promocija evropskih kultura i jezika i evropskog kulturnog nasleđa;

Jačanje i konkurentnost evropskog kulturnog i kreativnog sektora, posebno audio-vizuelnog sektora, u cilju promovisanja pametnog, održivog i inkluzivnog razvoja.

6868Novi programi EU 2014–2020V Kultura i mladi

Specifi čni ciljevi:• Da pruži podršku kulturnom i kreativnom sektoru da deluju transnacionalno i

internacionalno;• Da promoviše transnacionalnu mobilnost umetnika, kao i da dopre do nove

publike i poboljša rad umetnika u Uniji i šire, sa posebnim fokusom na najmlađe, osobe sa posebnim potrebama i manje predstavljene grupe;

• Da održivo osnaži fi nansijske kapacitete MSP-a i mikro, malih i srednjih orga-nizacija u kreativnom i kulturnom sektoru i osigura geografsku pokrivenost i prisutnost;

• Da unapredi razvoj politika, inovacija, kreativnost i razvoj publike i nove vidove poslovanja i upravljanja kroz podršku transnacionalnoj saradnji.

Program se sastoji od dva potprograma i jedne dodatne horizontalne aktivnosti:• Potprogram Kultura (31% budžeta),• Potprogram Medija (56% budžeta),• Horizontalna aktivnost (13% budžeta).

Potprogram Kultura podržava:• Saradnju između kulturnih i kreativnih organizacija iz različitih zemalja;• Prevodilačke inicijative i promociju literarnog stvaralaštva širom Evropske unije;• Umrežavanja koja pomažu sektorima kulture i kreativnosti da stvaraju konku-

rentno i transnacionalno:• Stvaranje platformi za uspostavljanje saradnje između umetnika i programiranje

kulturnog stvaralaštva u Evropi.

Potprogram Medija podržava:• Inicijative u cilju distribucije dela i pristup tržištu;• Inicijative za razvoj projekata ili niza projekata;• Produkciju televizijskih programa ili video-igara;• Aktivnosti koje jačaju pristup i interesovanje za audio-vizuelni rad;


• Aktivnosti koje jačaju interesovanje za fi lm, npr. umrežavanje bioskopa, fi lmske festivale, i sl.;

• Mere usmerena na međunarodnu saradnju i bolji promet i distribuciju dela;• Aktivnosti usmerene na razvoj veština i jačanje profesionalnih kapaciteta u au-

dio-vizuelnom sektoru.

Horizontalna aktivnost podrazumeva:• Osnivanje Garancijske olakšice usmerene na kulturni i kreativni sektor

Pokretanje Garancijske olakšice je planirano za 2016. godinu, a ova pomoć će se sastojati od olakšavanja pristupa fi nansijskim sredstvima za mikro, male i srednje organizacije u sektoru, kao i u asistiranju u proceni rizika za učestvova-nje fi nansijskih posrednika.

• Promociju transnacionalne saradnje na kreiranju politikaAktivnosti u okviru transnacionalne saradnje su kreirane sa ciljem pružanja po-drške u razmeni iskustava i znanja vezanih za nove modele poslovanja i upra-vljanja; prikupljanje podataka o tržištima, studijama, analizama potreba tržišta rada, politika, sprovođenja istraživanja; provere novih i prekograničnih vidova fi nansiranja, distribucije dela; organizovanja konferencija, seminara, političkih debata...

• Podršku mreži nacionalnih deskova Kulturne Evrope Nacionalni deskovi programa Kreativna Evropa se formiraju sa ciljem pružanja informacija i promocije programa u tim zemljama; pružanja pomoći kulturnim i kreativnim sektorima u vezi sa programom i osnovnim informacijama o mogu-ćnostima za podršku; stimulisanja prekogranične saradnje u kulturnom i kreati-vnom sektoru; pružanja pomoći Evropskoj komisiji u komuniciranju i diseminaciji rezultata i uticaja programa; obezbeđivanja pružanja i diseminacije informacija o osvojenim fondovima i postignutim rezultatima zemlje učesnice.

7070

Potencijalni učesnici:Javna i privatna tela, organizacije i preduzeća iz kulturnog i kreativnog sektora u zavisnosti od poziva iz zemalja EU, EFTA i IPA... Za učešće zemalja koje nisu člani-ce EU važe određena ograničenja, kao, na primer, nemogućnost korišćenja usluga Garancijskih olakšica. Za učešće u potprogramu Mediji važi posebna direktiva.

Implementacija:Za Program je nadležna Evropska komisija, a pomoć u implementaciji pruža Izvršna agencija za edukaciju, audio-vizualizaciju i kulturu (EACEA).

Učešće Srbije: Republika Srbija je 19. juna 2014. godine u Briselu potpisala sporazum za učešće u programu Kreativna Evropa.

Više informacija:Program Kreativna Evropa:

http://ec.europa.eu/programmes/creative-europe/index_en.htm

Izvršna agencija za edukaciju, audio-vizualizaciju i kulturu (Education,

Audiovisual, and Culture Executive Agency – EACEA):

http://eacea.ec.europa.eu/creative-europe_en

Desk Kreativna Evropa Srbija:

http://www.kreativnaevropa.rs/lat/kreativna-evropa/o-programu/


http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1399998474984&uri=C

ELEX:32013R1295

Direktiva o audiovizualnim medijskim uslugama:

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ

.L_.2010.095.01.0001.01.ENG

Novi programi EU 2014–2020V Kultura i mladi


http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ.L_.2010.095.01.0001.01.ENG


VI Informisanje i dijalog sa građanima

Evropa za građane i građanke / Europe for Citizens

Program Evropa za građane i građanke kreiran je u cilju boljeg razumevanja Evropske unije, njenih vrednosti i istorije. Program pomaže angažovanje

građana kroz diskusije i promišljanja o evropskim temama.

Specifi čni ciljevi:• Podizanje svesti o sećanju, zajedničkoj istoriji, vrednostima i ciljevima Unije, od-

nosno promovisanje mira, vrednosti EU i blagostanja njenih naroda podstica-njem rasprava, promišljanja i razvoja mreža;

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

185,47miliona evra


Evropa za građane i građanke 2007–2013 (Europe for Citizens 2007-2013)

Opšti cilj:

Da doprinese razumevanju Unije, njene istorije i različitosti;

Da promoviše evropsko građanstvo i poboljša uslove za građansko i demokratsko učešće na nivou EU.

7272

• Podsticanje demokratskog i građanskog učestvovanja na nivou Unije razvojem građanskog razumevanja procesa kreiranja politika i promovisanje mogućnosti za društveno i međukulturno angažovanje i volontiranje na nivou Unije.

Program se sastoji iz dve tematske celine:Evropsko sećanje (20% budžeta) – pruža podršku inicijativama koje se odnose na uzroke totalitarnih režima, razornih za modernu evropsku istoriju;Demokratski angažman i građansko učešće (80% budžeta), projekti civilnog dru-štva, bratimljenje gradova i mreža zbratimljenih gradova.

Aktivnosti:• Zajedničko učenje i saradnja, kao što su projekti civilnog društva, bratimljenje

gradova i mreže zbratimljenih gradova;• Strukturna podrška organizacijama – telima koja zastupaju interese Unije,a ve-

zano za ciljeve programa i kontakt tačkama za program Evropa za građane i građanke;

• Analitičke aktivnosti na nivou Unije podrazumevaju sprovođenje studija koje se fokusiraju na, za program, relevantne teme.

• Aktivnosti sa ciljem podizanja svesti i širenja informacija o rezultatima inicijativa i primera dobre prakse.

Potencijalni učesnici:• Svi zainteresovani, aktivni na promociji evropskog građanstva i integracije,

posebno lokalne i regionalne nadležne institucije i organizacije, tvining odbo-ri, think-tanks, organizacije civilnog društva, kulturne, omladinske, obrazovne i istraživačke organizacije.

Sufi nansiranje:Za projekte u okviru teme Evropsko sećanje:

Novi programi EU 2014–2020VI Informisanje i dijalog sa građanima


• Do 100.000 evra najduže 18 meseci;Za projekte u okviru teme Demokratski angažman i građansko učešće;• Projekti civilnog društva do 150.000 evra najduže 18 meseci;• Bratimljenje gradova do 25.000 evra najduže 21dan;• Mreže zbratimljenih gradova od 10.000 evra do 150.000 evra najduže 24 me-

seca po projektu ili najduže 21 dan po događaju.

Implementacija:

Za sprovođenje programa je nadležna Evropska komisija uz podršku Izvršne age-ncije za edukaciju, audio-vizualizaciju i kulturu.

Učešće Srbije:

Republike Srbija učestvuje u programu od novembra 2012.godine. Učešće u no-vom programu koji se očekuje od 2015. godine.

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike deluje u svojstvu kontakt tačke za program Evropa za građane i građanke.

Više informacija:Program Evropa za građane i građanke:

http://ec.europa.eu/citizenship/europe-for-citizens-programme/index_

en.htm

Izvršna agencija za edukaciju, audio-vizualizaciju i kulturu (Education,

Audiovisual, and Culture Executive Agency – EACEA)

http://eacea.ec.europa.eu/europe-for-citizens_en

Kancelarija za saradnju sa civinim društvom Vlade Republike Srbije:

http://civilnodrustvo.gov.rs/evropa-za-gradjane-i-gradjanke/


http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32014R03

90&from=EN

http://ec.europa.eu/citizenship/europe-for-citizens-programme/index_en.htm



VII Zaštita potrošača i javno zdravlje

Program za zaštitu potrošača / Consumer Programme

Program za zaštitu potrošača doprinosi zaštiti zdravlja, sigurnosti, pravnim i ekonomskim interesima potrošača, kao i promociji njihovih prava na informi-sanje, edukaciju i organizovanje u cilju zaštite interesa.

Specifi čni ciljevi (SC): 1. Sigurnost: da konsoliduje i obezbedi sigurnost prozvoda kroz efi kasnu

kontrolu tržišta Unije;2. Informisanje i edukacija potrošača i podrška organizacijama za zaštitu po-

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

188,83miliona evra


Program za zaštitu potrošača 2007–2013 (Consumer Programme 2007-2013)

Opšti cilj:

Da obezbedi visok nivo zaštite potrošača, da ojača potrošača i dâ mu centralnu ulogu na tržištu u okviru sveobuhvatne strategije za pametan, održiv i inkluzivan razvoj.

7676Novi programi EU 2014–2020VII Zaštita potrošača i javno zdravlje

trošača: da poboljša edukaciju potrošača, informiše ih o njihovim pravima, razvija baze podataka za kreiranje politika i da obezbedi podršku organiza-cijama, uzimajući u obzir specifi čne potrebe posebno osetljivih potrošača;

3. Prava i naknade: da razvije i ojača prava potrošača kroz regulativu i po-boljša pristup jednostavnom, ekspeditivnom naknadom uz male troškove, uključujući alternativno rešavanje sporova;

4. Primena: da pruži podršku primeni zakona za zaštitu potrošača kroz jača-nje saradnje državnih organa u sprovođenju zakona i kroz pružanje save-todavne pomoći potrošačima.

Aktivnosti: SC 1

1. Naučno savetovanje i analiza rizika relevantnih za zdravlje potrošača i si-gurnost neprehrambenih proizvoda i usluga;

2. Koordinacija kontrole tržišta i pomoć aktivnostima za zaštitu proizvoda i poboljšanje usluga zaštite potrošača;

3. Održavanje i dalje unapređenje baze podataka kozmetičkih proizvoda.SC 2

1. Izgradnja i poboljšanje pristupa bazi podataka, evidencija za donosioce odluka u oblastima koja se tiču potrošača;

2. Podrška kroz fi nansiranje organizacija za zaštitu potrošača evropskog ra-nga i jačanje kapaciteta takvih organizacija na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou;

3. Jačanje transparentnosti tržišta potrošača i informisanja potrošača obe-zbeđivanjem uporednih, pouzdanih, lako dostupnih podataka, uključujući i prekogranične slučajeve;

4. Poboljšanje edukacije potrošača kao dugotrajnog procesa, sa posebnim fokusom na osetljive grupe.

SC 31. Priprema zakonodavne regulative za zaštitu potrošača od strane Komisije


i ostalih regulatornih tela, praćenje usklađivanja zemalja članica i evaluaci-ja efekata, promocija regulatornih inicijativa i njihov realan uticaj na tržište potrošača;

2. Olakšati pristup mehanizmu rešavanja sporova za potrošače, posebno al-ternativne metode rešavanja.

SC 41. Koordinacija nadgledanja i primene aktivnosti Regulative 2006/2004; 2. Finansijska kontribucija za zajedničke aktivnosti javnih ili neprofi tnih tela iz

evropskih mreža koje pružaju informacije i pomoć potrošačima da izraze svoja prava i obezbede adekvatnu naknadu, uključujući i šemu sud on line (the European Consumer Centres Network).

Potencijalni učesnici:U zavisnosti od aktivnosti, za pozive se mogu prijaviti vladine institucije, javne organizacije, evropske i nacionalne organizacije za zaštitu potrošača, nevladine i neprofi tne organizacije koje su, u cilju sprečavanja konfl ikta interesa, nezavisne od industrijskog i komercijalnog sektora.

Program je otvoren za članice EU i, između ostalih, zemlje kandidate i potencijalne kandidate uz sklapanje Okvirnog sporazuma.

Sufi nansiranje:U zavisnosti od tipa učesnika i aktivnosti, program pokriva od 50-95% propisanih troškova.

Implementacija: Za program je nadležna Evropska komisija, GD za zdravlje i potrošače, a imple-mentacija je poverena Izvršnoj agenciji za potrošače, zdravlje i hranu (Consumers, Health and Food Executive Agency – Chafea).

7878

Učešće Srbije: Republike Srbija za sada ne učestvuje u programu.

Više informacija:DG Health and Consumers (SANCO):

http://ec.europa.eu/consumers/eu_consumer_policy/fi nancial-programme/

index_en.htm

Consumers, Health and Food Executive Agency – Chafea:

http://ec.europa.eu/chafea/



:0056:EN:PDF

Novi programi EU 2014–2020VII Zaštita potrošača i javno zdravlje

http://ec.europa.eu/consumers/eu_consumer_policy/fi nancial-programme/index_en.htm



Hrana / Food and feed

Novi program za zdravlje životinja i planete ima za cilj poboljšanje zdravstve-nih i bezbednosnih standarda čitavog lanca poljoprivrednih prehrambenih proizvoda. Merama se obezbeđuje modernizacija i lakši pristup zaštiti zdra-vlja i bolje kontrolne mere u cilju efi kasnijeg sprovođenja regulativa u lancu poljoprivredne proizvodnje u EU.

Ciljevi: • Doprinos visokom nivou sigurnosti sistema proizvodnje hrane i ostalih proizvo-

da koji mogu da ugroze sigurnost hrane uz istovremeno poboljšanje održivosti proizvodnje hrane;

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:



Food and Feed 2007-2013

Opšti cilj:

Da doprinese visokom nivou zdravlja ljudi, životinja i planete u lancu ishrane i ostalim relevatnim oblastima putem prevencije i iskorenjivanjem bolesti i zaraza, obezbeđivanjem visokog nivoa zaštite potrošača i životne sredine uz istovremeno jačanje konkurentnosti industrije hrane i ishrane EU i stvaranje novih radnih mesta.

8080

• Doprinos postizanju višeg statusa zdravlja životinja u Uniji i podrška poboljšanju dobrobiti za životinje;

• Doprinos pravovremenom otkrivanju zaraza i njihovom uništenju na mestima njihovog ulaska u EU;

• Doprinos efektivnoj, efi kasnoj i pouzdanoj javnoj kontroli i ostalim aktivnostima u cilju sprovođenja zakona EU u ovoj oblasti.

Aktivnosti: • Zdravlje životinja – aktivnosti u cilju prepoznavanja bolesti životinja, saradnje iz-

među zemalja članica na suzbijanju bolesti, posebno sa zemljom izvora bolesti, saradnja sa međunarodnim organizacijama na suzbijanju širenja zaraze, kontro-le poljoprivrednih proizvoda i zaštitne mere (vakcinacija i sl.)

• Zdravlje planete – brojne mere u cilju sprečavanja nastanka epidemija bolesti;• Finansijska podrška javnoj kontroli i ostalim aktivnostima – aktivnosti na jačanju

kapaciteta referentnih evropskih laboratorija, edukacije, razmene stručnjaka, koordinisanog planiranje kontrole i prikupljanja podataka;

• Ostale mere koje se odnose na informacioni sistem i implementaciju i usvajanje pravila.

Bolja obuka za sigurnost hrane je inicijativa Evropske komisije koja ima za cilj ostva-rivanje trening strategije EU na sprovođenju zakona u oblastima hrane i ishrane, zdravlja životinja i planete. Obuke su kreirane za osoblje nadležnih institucija zema-lja članica uključenih u kontrolne aktivnosti u cilju njihovog pravovremenog informi-sanja o svim zakonodavnim aspektima EU.

Sufi nansiranje:Finansijska kontribucija EU za sprovođenje aktivnosti zavisi od vrste pomoći i iznosi 50% od ukupno propisanih troškova. U posebnim slučajevima sufi nansiranje može dostići i 75% ili 100%.



Potencijalni učesnici:Program na nacionalnom nivou sprovode nadležne kompetentne nacionalne institucije na osnovu usvojenih i od Evropska komisije odobrenih godišnjih planova rada. Moguće je da se bespovratna pomoć obezbedi i bez objavljivanja poziva za predlog projekata.

Program ne predviđa direktno učešće neevropskih zemalja. Ipak, zemlje članice EU mogu u svojim nacionalnim programima prevideti neke aktivnosti na teritoriji ili u saradnji sa nekom trećom državom. Otvoreno je učešće za učesnike iz trećih zemalja na treninzima, dok su neke vrste treninga dizajnirane specijalno za treće zemlje u kojima se treninzi i sprovode. Takođe se predviđa bliska saradnja u slučaju pojave bolesti ili zaraza u nekoj trećoj zemlji.

Implementacija:Za program je nadležna Evropska komisija, Generalni direktorat za zdravlje i potro-šače, a implementacija je poverena Agenciji za potrošače, zdravlje i hranu.

Učešće Srbije:Republika Srbija ne učestvuje direktno u programu.

Više informacija: Generalni direktorat za potrošače i zdravlje:

http://ec.europa.eu/food/food/index_en.htm

Inicijativa Bolja obuka za sigurnost hrane:

http://ec.europa.eu/chafea/food/about.html


http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ

.L_.2014.189.01.0001.01.ENG

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ.L_.2014.189.01.0001.01.ENG

8282

Zdravlje / Health Programm III

Evropski program Zdravlje usmeren je na unapređenje zdravlja u Evropi kroz pružanje podrške saradnji između zemalja članica sa ciljem poboljšanja poli-tika u zdravstvenom sektoru.

Tematski prioriteti:• Promocija zdravlja, prevencija bolesti i negovanje okruženja koje pruža podršku

zdravom stilu života, imajući u vidu princip „zdravlje u svim politikama“;• Zaštita građana Unije od ozbiljnih prekograničnih pretnji po zdravlje; • Podrška inovativnim, efi kasnim i održivim zdravstvenim sistemima;• Olakšan pristup boljem i sigurnijem sistemu zaštite zdravlja za građane Unije.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

449,39miliona evra


Program Zajednice za javno zdravlje I (2003–2008) i Program Zajednice za zdravlje II (2008–2013).

Opšti cilj:

Da upotpuni, podrži i naglasi vrednost politika zemalja članica za poboljšanje zdravlja stanovnika Unije i da umanji nejednakosti na polju zdravlja kroz promociju zdravlja, ohrabrivanje inovacija u zdravstvu, jačanje održivosti zdravstvenih sistema i zaštitu građana Unije od ozbiljnih prekograničnih pretnji po zdravlje.



Potencijalni učesnici:Pored članica EU i EFTA, i zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU, između ostalih, mogu učestvovati u programu uz sklapanje Okvirnog sporazuma.U programu mogu učestvovati nadležne ustanove, tela iz javnog sektora, istraži-vačke i zdravstvene institucije, univerziteti i institucije visokog obrazovanja, i ostale institucije koje su:• Nevladine i neprofi tne i u radu nezavisne od komercijalnog i industrijskog

sektora; • Aktivne na polju javnog zdravlja, imaju aktivnu ulogu u civilnom dijalogu na nivou

Unije i svojim radom doprinose bar jednom od specifi čnih ciljeva Programa;• Aktivne na nivou Unije i u bar polovini zemalja članica uz izbalansiranu geogra-

fsku pokrivenost.

Implementacija: Programom upravlja Evropska komisija uz pomoć Izvršne agencije za potrošače, zdravlje i hranu (Consumers, Health and Food Executive Agency – Chafea).

Učešće Srbije: Republika Srbija je izrazila interesovanje za učešće u programu.

Više informacija:DG Health and Consumers (SANCO):

http://ec.europa.eu/health/programme/policy/index_en.htm

Consumers, Health and Food Executive Agency – Chafea:

http://ec.europa.eu/chafea/health/index.html


http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32014R02

82&from=EN



VIII Pravda, unutrašnja politika i civilna zaštita

Mehanizam za civilnu zaštitu / (Union) Civil Protection Mechanism

Evropska unija kroz Mehanizam za civilnu zaštitu pruža odgovore na prirodne i izazvane katastrofe unutar Unije i van njenih granica. Ovaj Mehanizam je izraz evropske solidarnosti, podrške, komplementarne i olakšane koordinaci-je aktivnosti zemalja članica na polju civilne zaštite. Od svog lansiranja 2001. godine ovaj Mehanizam je vršio monitoring preko 300 katastrofa i primio pre-ko 180 poziva za pomoć.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

223,78miliona evra


Mehanizam zajednice za civilnu zaštitu (Community Civil Protection Mechanism 2001)

Opšti cilj:

Mehanizam predstavlja novi pravni instrument koji za cilj ima da ojača saradnju između Unije i zemalja članica i olakša koordinaciju na polju civilne zaštite kako bi se poboljšala efi kasnost sistema prevencije, pripreme za prirodne i izazvane globalne katastrofe svih vrsta i odgovora na njih.

8686

Ciljevi:• Jak fokus na prevenciji od katastrofa sa procenama rizika i planiranjem

neophodne pomoći i upravljanja;• Poboljšanje planiranja pomoći kroz formiranje Evropskih kapaciteta odgovora

na hitne slučajeve (European Emergency Response Capacity – EERC), odno-sno okupljanja volontera u cilju organizovanja preventivnih aktivnosti, jačanja kapaciteta i efi kasnosti pomoći;

• Jačanje i transformacija posmatračkog i informativnog centra u Centar za ko-ordinaciju hitne pomoći (Emergency Response Coordination Centre – ERCC), obezbeđivanje njegove konstantne operativnosti i dostupnosti (24 časa nedelj-no) i servisiranje zemalja članica i Evropske komisije u olakšanom intervenisanju i koordinaciji civilne pomoći.

Specifi čni ciljevi:Mehanizam ima za cilj da podrži, dopuni i olakša kooridnaciju aktivnosti zemalja učesnica u:• Postizanju visokog nivoa zaštite protiv nesreća kroz prevenciju ili smanjenje po-

tencijalnih posledica, kroz podršku kulturi prevencije i kroz unapređenje sara-dnje između civilne zaštite i ostalih relevantnih usluga;

• Povećanju spremnosti zemalja članica i Unije da odgovore na nesreće;• Olakšavanje brzog i efi kasnog odgovora na nesreće;• Jačanje svesti i pripremljenosti na nesreće.

Aktivnosti:• Asistencija u civilnoj zaštiti podrazumeva pružanje pomoći neposredno posle

katastrofe. To može biti pomoć u robi, angažovanje specijalno opremljenih timo-va, ili pomoć i koordinacija stručnjaka poslatih na teren.

• Mehanizam pomaže i u hitnim slučajevima zagađenja mora, gde blisko sarađuje sa Evropskom agencijom za zaštitu mora. Ukoliko kriza nastane u zemljama u razvoju, civilna pomoć uobičajeno biva udružena sa humanitarnom pomoću EU.

Novi programi EU 2014–2020VIII Pravda, unutrašnja politika i civilna zaštita


• Mehanizam pruža zemljama članicama mogućnost da obučavaju svoje timove za civilnu zaštitu, razmenjuju primere dobre prakse, razmenjuju stručnjake, zajednič-ki sprovode akcije, poboljšavaju kvalitet i dostupnost informacija o kriznim situa-cijama, sprovode preventivne mere, jačaju svest o kriznom menadžmentu, razviju vodič za hitne situacije, urade mape rizičnih područja, ohrabruju istraživanja u cilju promovisanja pokretljivosti u slučaju krize, razviju sistem ranog upozoravanja...


Svaka država na svetu može da pozove EU Mehanizam civilne zaštite u pomoć!Članice Mehanizma mogu biti države članice EU, EFTA, članice EEA, i zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo uz sklapanje Okvirnog sporazuma.Mehanizam u svom članstvu trenutno ima 33 države i to: 28 država članica EU, Island, Lihtenštajn, Norveška, BJR Makedonija i od septembra 2014. Crna Gora.

Implementacija:

Evropska komisija sprovodi fi nansijsku pomoć Unije u skladu sa regulativom 966/2012. Centar za koordinaciju hitne pomoći (Emergency Response Coordi-nation Centre – ERCC) operativno je telo Mehanizma koje neprekidno prati hitne slučajeve širom planete i koordinira reagovanjem zemalja članica u slučaju krize.

Učešće Srbije:

Republika Srbija je izrazila interesovanje za članstvo u Mehanizmu za civilnu zaštitu. Korisnik pomoći je bila tokom velikih poplava maja 2014.

Više informacija: EU Civil Protection Mechanism

http://ec.europa.eu/echo/node/524

Relevantna odluka:


ELEX:32013D1313

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1415005918555&uri=CELEX:32013D1313

8888

Programi za osnaživanje pravosuđa i prava

Program Pravosuđe i program Prava, jednakost i državljanstvo novi su pro-grami EU koji podržavaju aktivnosti na unapređenju evropske saradnje na sprovođenju civilnih i krivičnih zakona, aktivnosti koje omogućavaju građani-ma EU bolje razumevanje i korišćenje njihovih građanskih prava i promociju jednakosti. Programi podržanim aktivnostima jačaju napore EU u borbi protiv kriminala, trgovine narkoticima i štite prava optuženih ili žrtava krivičnih dela.

Program Pravosuđe i program Prava, jednakost i državljanstvo konsoliduju šest programa iz budžetskog perioda 2007–2013:

• Krivično pravosuđe (Criminal Justice Programme)• Građansko pravosuđe (Civil Justice Programme)• Suzbijanje narkotika i informisanje (Drug Prevention and Information Pro-

gramme)• Borba protiv nasilja (Daphne III Programme)• Osnovna prava i državljanstvo (Fundamental Rights and Citizenship Pro-

gramme)• „Borba protiv diskriminacije“ i „Rodna ravnopravnost“, potprogrami PROGRES-a



Pravosuđe / Justice Programme

Specifi čni ciljevi:• Da olakša i podrži saradnju u pravosuđu i na civilnim i krivičnim pitanjima;• Da podrži i promoviše trening u pravosuđu, uključujući i kurseve jezika i pravne

terminologije;• Da olakša svima pristup pravosuđu, uključujući promociju i podršku zaštiti pra-

va žrtava krivičnih dela, istovremeno poštujući prava na odbranu;• Da podrži inicijative na polju politike borbe protiv narkotika, kao što su saradnja

pravosuđa i prevencija kriminala koji su blisko povezani sa ciljevima Programa.

Aktivnosti: • Analize, razvoj zajedničkih metodologija, izrada studija, istraživanje i anketa,

evaluacije;• Organizovanje treninga: razmena stručnjaka, organizacija treninga za trenere,

kurseva jezika i pravne terminologije;• Zajednička učenja, saradnja, aktivnosti u cilju podizanja svesti, razmena iskusta-

va i primeri dobre prakse, inovativni pristupi i iskustva, organizacija konferencija;• pružanje podrške glavnim učesnicima čije aktivnosti doprinose ostvarivanju ci-

ljeva Programa.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

377,60miliona evra

Opšti cilj:

Da doprinese daljem razvoju evropskog pravosuđa zasnovanog na međusobnom priznavanju i poverenju, posebno promociji saradnje u pravosuđu i na civilnim i krivičnim pitanjima.

9090

Prava, jednakost i državljanstvo / Rights, Equality and Citizenship

Specifi čni ciljevi: • Da promoviše efi kasno sprovođenje i poštovanje principa nediskriminacije; • Da spreči i bori se protiv rasizma, ksenofobije, homofobije i ostalih vidova ne-

tolerancije;• Da promoviše i štiti prava osoba sa invaliditetom;• Da promoviše jednakost polova;• Da spreči i bori se protiv svih oblika nasilja prema deci, mladima i ženama, kao

i nasilja nad ostalim grupama;• Da promoviše i štiti prava deteta;• Da doprinese zaštiti privatnih i ličnih podataka;• Da promoviše i poboljša ostvarivanje prava koja proističu iz državljanstva;• Da omogući potrošačima i preduzetnicima da na unutrašnjem tržištu ostvare

svoja prava koja proističu iz evropskog zakonodavstva.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

439,47miliona evra

Opšti cilj:

Da doprinese daljem razvoju na polju gde su jednakost i prava promovisana, zaštićena i efi kasno implementirana, a u skladu sa Ugovorom o EU i Ugovorom o funkcionisanju EU, Poveljom i Međunarodnom konvencijom o ljudskim pravima kojima je EU pristupila.



Aktivnosti:

• Analize, razvoj zajedničkih metodologia, izrada studija, istraživanja i anketa, eva-luacije;

• Organizovanje treninga: razmena stručnjaka, organizacija treninga za trenere, kurseva jezika i pravne terminologije;

• Zajednička učenja, saradnja, aktivnosti u cilju podizanja svesti, razmena iskustava i primera dobre prakse, inovativnih pristupa i iskustava, organizacija konferencija;

• Pružanje podrške glavnim učesnicima čije aktivnosti doprinose ostvarivanju ciljeva Programa.

Implementacija:

Za implementaciju Programa je nadležna Evropska komisija.


Institucije i tela osnovana u zemljama EU, pod određenim uslovima u članicama EFTA i zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima, pod uslovom da sklope Okvirni sporazum sa Evropskom komisijom.

Učešće Srbije:

Republike Srbija za sada ne učestvuje u programima.

Više informacija: DG Justice:

http://ec.europa.eu/justice/newsroom/news/20111115_en.htm

Relevantna regulativa programa Pravosuđe:


:0083:EN:PDF

Relevantna regulativa programa Prava, jednakost i državljanstvo:

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:354:0062:00

72:EN:PDF




IX Zaštita granica, azil i migraciona politika

Fond za azil, migracije i integraciju / Asylum, Migration and Integration Fund AMIF

Fond za azil, migracije i integracije se fokusira na kretanja ljudi i integrisano upravljanje migracijama. Fond podržava aktivnosti koje su usmerene na sve aspekte migracija, azilante, legalne migracije, integraciju i povratak onih koji u EU borave ilegalno.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:



Fond za izbeglice (2008–2013), Fond za integracije (2007–2013) i Fond za povratak (2008–2013).

Opšti cilj:

Cilj programa je da pomogne uspostavljanje efi kasnog upravljanja tokovima migracija, i sprovođenje, jačanje i razvoj zajedničkog stava Unije o pitanjima azila i imigracija.

9494

Fond doprinosi ostvarenju četiri specifi čna cilja:• Azil – jačanje i razvoj Zajedničkog evropskog sistema azila (Common European

Asylum System – CEAS) kroz efi kasno i jedinstveno sprovođenje referentnih zakona EU;

• Legalne migracije i integracije – podrška legalnim migracijama u zemlje EU u skladu sa potrebama tržišta rada i efektivnoj integraciji migranata iz zemalja koje nisu članice EU;

• Povratak – pojačati strategije fer i efi kasnog povratka kao doprinos borbi protiv ilegalnih migracija, sa naglaskom na održiv i efi kasan proces povratka;

• Solidarnost – osigurati da članice EU koje su najviše pogođene tokovima mi-gracija i azilantima mogu da računaju na solidarnost drugih država članica EU.

Fond takođe obezbeđuje sredstva za aktivnosti Evropske mreže za migracije (European Migration Network – EMN) koja opslužuje evropske institucije i nadle-žne institucije zemalja članica aktuelnim informacijama o migracijama i azilantima, objektivnim, pouzdanim i uporednim podacima u cilju daljeg kreiranja politika.

Aktivnosti:• Zajednička uprava (2.752 miliona, tj. 88% budžeta AMIF-a) se odnosi na

sprovođenje višegodišnjih nacionalnih programa. Ovi programi su priprema-ni u partnerstvu nadležnih institucija sa brojnim zainteresovanim stranama, uključujući i civilni sektor zemalja EU. Oko 11% tih sredstava se relocira na Specifi čne aktivnosti, koje se takođe sprovode kroz nacionalne programe, ali odgovaraju pre svega na prioritete EU i pružaju podršku Evropskom programu za relokaciju.

• Direktna uprava (385 miliona, tj. 12% budžeta AMIF-a) odnosi se na aktivnosti Unije i Pomoć u hitnim slučajevima (Emergency assistance) u okviru godišnjih radnih programa.

Neke od konkretnih aktivnosti koje se fi nansiraju kroz ovaj instrument mogu biti:

Novi programi EU 2014–2020IX Zaštita granica, azil i migraciona politikaNovi programi EU 2014–2020IX Zaštita granica, azil i migraciona politika


Poboljšanje prijema i smeštaja azilanata; mere informisanja i kampanje u zemljama van EU o uslovima za legalne migracije; edukacija i učenje jezika za neevropske državljane, pomoć ugroženim osobama iz AMIF ciljnih grupa; razmena informacija i saradnja među zemljama EU i obuka osoblja o relevantnim AMIF temama.

Potencijalni učesnici:• Članice EU (izuzev Danske), i to državne ili federalne nadležne institucije, javna

tela na lokalnom nivou, nevladine organizacije, humanitarne organizacije, priva-tne i javne pravne fi rme, edukativne i istraživačke organizacije.

• Program na osnovu Globalog prilaza migracijama i mobilnosti Unije podržava nacionalne programe koji uključuju i treće zemlje, a posebno u pogledu spro-vođenja sporazuma o readmisiji, mobilnih partnerstava i programa regionalne zaštite.

Implementacija:Evropska komisija je nadležna za sprovođenje programa, odnosno Generalni di-rektorat za unutrašnje poslove (DG Home Affairs).

Učešće Srbije:Republika Srbija ne učestvuje u AMIF.

Više informacija:DG Home Affairs:

http://ec.europa.eu/dgs/home-affairs/fi nancing/fundings/migration-

asylum-borders/asylum-migration-integration-fund/index_en.htm



ELEX:32014R0516

http://ec.europa.eu/dgs/home-affairs/fi nancing/fundings/migrationasylum-borders/asylum-migration-integration-fund/index_en.htm


9696

Fond za unutrašnju bezbednost/Internal Security Fund ISF

Fond za unutrašnju bezbednost obezbeđuje državama članicama adekvatnu fi nansijsku podršku Uniije u cilju daljeg postizanja ciljeva politika i odgovor na izazove na polju unutrašnje bezbednosti.

Fond čine dva instrumenta:I Granice i vize (ISF-Borders)Glavni cilj instrumenta Fonda za granice i vize je da osigura visok nivo bezbednosti u Uniji, obezbeđujući istovremeno olakšana legalna kretanja.


Fond podržava sprovođenje aktivnosti koje su u periodu 2007–2013 bile podržane Fondom za spoljne granice (External Borders Fund – EBF) i programima Prevencija i borba protiv kriminala (Prevention of and Fight against Crime – ISEC) i Upravljanje sprečavanjem, spremnošću i posledicama terorizma i ostalih po bezbednost relevantnih rizika (Prevention, Preparedness and Consequence Management of Terrorism and other Security-related Risks – CIPS).

Opšti cilj:

Fond za unutrašnju bezbednost EU predstavlja instrument za sprovođenje Strategije unutrašnje bezbednosti i evropsku saradnju na primeni zakona, uključujući upravljanje evropskim granicama.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:


Novi programi EU 2014–2020IX Zaštita granica, azil i migraciona politika


Specifi čni ciljevi ovog instrumenta su:• Granice: postizanje jedinstvene kontrole spoljnih granica kroz podršku integri-

sanom upravljanju granica, harmonizaciji mera granične uprave unutar Unije i razmenom informacija između zemalja članica i između EU i Frontex-a u cilju zaustavljanja ilegalnih migracija i obezbeđivanjem nesmetanih prelaza preko spoljnih granica.

• Vize: efi kasna obrada Šengen viza kroz podršku zajedničke vizne politike koja za cilj ima olakšana legalna kretanja unutar EU, obezbeđivanjem visokog nivoa usluga podnosiocima molba za vize, osiguravajući pri tome jednak tretman za neevropske državljane i borbu protiv ilegalnih migracija.

ISF-Borders: 2,76 milijardi evra • Zajednička uprava 1,55 milijardi evra;• Direktna uprava 1,06 milijardi evra; • Posebna tranzit šema (Litvanija) 154 miliona evra.

II Saradnja policije i prevencija kriminala (ISF-Police)Glavni cilj instrumenta Fonda za saradnju policije i prevenciju kriminala je da osigura visok nivo bezbednosti u EU.

Specifi čni ciljevi ovog instrumenta su:• Borba protiv kriminala: borba protiv prekograničnog i organizovanog krimina-

la, uključujući terorizam, i saradnja nadležnih institucija na sprovođenju zakona, uključujući EUROPOL i ostala relevantna tela EU, sa relevantnim neevropskim i međunarodnim organizacijama;

• Upravljanje rizicima i krizama: jačanje kapaciteta zemalja članica i Unije da efi kasno upravljaju za bezbednost relevantnim rizicima i krizama, i priprema za zaštitu ljudi i kritičnih infrastruktura od terorističkih napada i ostalih po bezbe-dnost relevantnih incidenata.

9898

ISF-Police: 1,04 milijarda evra,• Zajednička uprava 662 miliona evra,• Direktna uprava 342 miliona evra.

Aktivnosti: Fond pruža podršku širokom opsegu inicijativa – uspostavljanje i upravljanje IT sistemima, nabavka opreme, promocija i razvoj obuka i obezbeđivanje administra-tivne i operativne koordinacije saradnje.

Potencijalni učesnici: • Sve zemlje članice EU, izuzev Irske i Velike Britanije, kao i pridružene Šengen

države (Island, Norveška, Lihtenštajn i Švajcarska) učestvuju u implementaciji instrumenta Granice i vize.

• Sve zemlje članice EU, izuzev Irske i Velike Britanije, učestvuju u implementaciji instrumenta Saradnja policije i prevencija kriminala.

• Korisnici mogu biti nadležne nacionalne ili federalne institucije, javne institucije na lokalnom nivou, nevladine i humanitarne organizacije, privatna i javna predu-zeća, edukativne i istraživačke organizacije.

• Treće zemlje učestvuju kroz nacionalne programe zemalja članica.

Implementacija:Evropska komisija, odnosno Generalni direktorat za unutrašnje poslove DG Home Affairs je nadležna za sprovođenje programa.

Učešće Srbije: Republika Srbija nije kvalifi kovana da učestvuje u programu, ali učestvuje u ostva-rivanju ciljeva Strategije unutrašnje sigurnosti pripremama za članstvo i jačanjem kapaciteta fi nansiranih iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA.

Novi programi EU 2014–2020IX Zaštita granica, azil i migraciona politika


Više informacija:DG Home Affairs:

http://ec.europa.eu/dgs/home-affairs/what-we-do/policies/borders-and-

visas/index_en.htm

Regulativa, ISF Granice i vize:

http://register.consilium.europa.eu/doc/srv?l=EN&f=PE%20141%20

2013%20REV%201

Regulativa, ISF policija:

http://register.consilium.europa.eu/doc/srv?l=EN&f=PE%20135%20

2013%20REV%201

http://ec.europa.eu/dgs/home-affairs/what-we-do/policies/borders-andvisas/index_en.htm

http://register.consilium.europa.eu/doc/srv?l=EN&f=PE%20141%202013%20REV%201

http://register.consilium.europa.eu/doc/srv?l=EN&f=PE%20135%202013%20REV%201


X Održivi rast: prirodni resursi

Program za ZŽS i klimatske aktivnosti (LIFE) / Programme for the Environment and Climate Action (LIFE)

Program Life ima za cilj poboljšanje i sprovođenje politika i zakonodavstva na polju zaštite životne sredine i klimatskih promena u EU. Ostvarenjem svojih ciljeva program Life doprinosi održivom razvoju i ciljevima strategije Evropa 2020, kao i relevantnim strategijama i planovima Unije na polju zaštite životne sredine i klime.

Ciljevi: • Da doprinese efi kasnom korišćenju resursa, smanjenju ugljenika i elastičnosti

ekonomije sa aspekta zaštite i poboljšanja kvaliteta životne sredine i spreča-vanja gubitka biodiverziteta, uključujući pružanje podrške mreži Natura 2000 i borbi protiv degradacije ekosistema;

• Da unapredi razvoj, sprovođenje i primenu relevantnih zakona i politika Unije, pro-moviše, integriše i odredi prioritetne ciljeve politika zaštite životne sredine i klime;

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:



Life+

102102

• Da podrži bolju upravu zaštite životne sredine i klime na svim nivoima, bolju uključenost organizacija civilnog društva, nevladinih organizacija i lokalnih akte-ra, podrži implementaciju Akcionog programa za ZŽS.

Program je podeljen u dva potprograma:

Potprogram za životnu sredinu (2.592.5 miliona evra)Prioritetne oblasti:• Efi kasno korišćenje resursa i životne sredine;• Priroda i biodiverzitet;• Upravljanje i informisanje o životnoj sredini.

Potprogram za klimatske aktivnosti (864,2 miliona evra)Prioritetne oblasti:• Migracije uslovljene klimatskim promenama; • Prilagođavanje klimatskim promenama;• Upravljanje i informisanje o klimatskim promenama.

Aktivnosti: • Bespovratnom pomoću (81% budžeta programa) su fi nansirani:• Pilot projekti;• Demonstrativni projekti;• Primeri najbolje prakse;• Integrisani projekti;• Projekti tehničke podrške;• Projekti za izgradnju kapaciteta;• Pripremni projekti;• Projekti u cilju informisanja i podizanja svesti;• Svi ostali projekti neophodni za postizanje ciljeva programa.

Novi programi EU 2014–2020X Održivi rast: prirodni resursi


Programiranje programa je podeljeno u dve faze:

• I Višegodišnji programa rada za period 2014–2017;• II Višegodišnji program rada 2018–2020.

Sufi nansiranje:

U zavisnosti od faze programiranja, tipa projekta i potprograma, projekti se fi nansi-raju u iznosu od: 55% (na primer, ostali projekti u II fazi), 60% (ostali projekti u I fazi; integrisani projekti, pripremni projekti i projekti tehničke pomoći), 60%-75% tradici-onalni projekti u oblasti Priroda i biodiverzitet, 100% projekti za izgradnju kapaciteta.


• Program sufi nansira javne i privatne institucije i tela čiji rad doprinosi postizanju ciljeva programa.

• Institucije i tela osnovana u zemljama EU, pod određenim uslovima EFTA čla-nice i zemlje kandidati i potencijalni kandidati, pod uslovom sklapanja Okvirnog sporazuma o učešću u programu.

Implementacija:

Programom upravlja Evropska komisija (DG Environment i DG Climate Action).

U nekim komponentama Komisija je za sprovođenje ovlastila Izvršnu agenciju za mala i srednja preduzeća (EASME).

Učešće Srbije:

Očekuje se da Republika Srbija izrazi interesovanje za učešće u programu u 2015.godini.

Više informacija:DG Enviroment:

http://ec.europa.eu/environment/life/index.htm



:0208:EN:PDF



XI Globalna Evropa

Inicijativa Volonteri za humanitarnu pomoć EU / EU Aid Volunteers

Evropska unija je najveći svetski donator humanitarne pomoći koja obe-zbeđuje gotovo 50% ukupne svetske humanitarne pomoći. Ugovorom o fu-nkcionisanju Evropske unije, u članu 214 je postavljen temelj za formiranje evropskog tela za volontersko pružanje humanitarne pomoći, koje kroz ovu Inicijativu postaje od 2015. i operativno. Inicijativa Volonteri za humanitarnu pomoć EU jeste komplementarna sa odgovarajućim politikama i instrumenti-ma Unije, posebno s politikom humanitarne pomoći Unije, politikom razvojne saradnje i Mehanizmom Evropske unije za civilnu zaštitu.

Vreme trajanja:

2014–2020

Budžet:

147,9miliona evra


Evropska komisija je, u cilju defi nisanja najbolje prakse, kako za volontere tako i za organizacije, od 2011. do 2013. podržala 12 pilot projekata kao pripremu za defi nisanje inicijative.

Opšti cilj:

Doprinos jačanju kapaciteta Unije u pružanju humanitarne pomoći utemeljene na potrebama i usmerene na očuvanje života, sprečavanje ili olakšavanje ljudske patnje i očuvanje ljudskog dostojanstva, te na jačanje kapaciteta i otpornosti izloženih zajednica u trećim zemljama, ili onih koje su pogođene katastrofama, posebno pripravnošću na katastrofe, smanjenjem rizika od katastrofa i jačanjem veza između pomoći, obnove i razvoja.

106106

Specifi čni ciljevi:• Doprinos jačanju poboljšanja kapaciteta Unije za pružanje humanitarne pomoći;• Unapređivanje veština, znanja i kompetencija volontera na području humanita-

rne pomoći i uslova za njihovo učestvovanje;• Izgradnja kapaciteta organizacija primaoca pomoći i jačanje volonterizma u tre-

ćim zemljama;• Komuniciranje načela Unije za humanitarnu pomoć dogovorenih u Evropskom

konsenzusu o humanitarnoj pomoći;• Jačanje usklađenosti i doslednosti volontiranja u državama članicama u cilju

povećanja mogućnosti za građane Unije da učestvuju u aktivnostima i operaci-jama humanitarne pomoći.

Aktivnosti:• Razvoj i održavanje standarda i postupaka u pogledu kandidata i volontera za

humanitarnu pomoć EU;• Razvoj i održavanje mehanizma sertifi kovanja organizacija pošiljaoca i primao-

ca;• Utvrđivanje i odabir kandidata za volontere;• Uspostavljanje programa obuke i podrška obuci i stažiranju;• Uspostavljanje, održavanje i ažuriranje baze podataka volontera za humanitarnu

pomoć EU;• Upućivanje volontera za humanitarnu pomoć EU u cilju pružanja podrške i na-

dopunjavanja humanitarne pomoći u trećim zemljama;• Izgradnja kapaciteta organizacija primaoca;• Uspostavljanje i upravljanje mrežom za inicijativu Volonteri za humanitarnu po-

moć EU-a;• Komunikacija i podizanje svesti;• Dodatne aktivnosti koje jačaju odgovornost, transparentnost i efi kasnost inicija-

tive Volonteri za humanitarnu pomoć EU.

Novi programi EU 2014–2020XI Globalna Evropa


Potencijalni učesnici:• Građani i organizacije pošiljaoci iz EU i između ostalih zemalja kandidata i po-

tencijalnih kandidata uz sklapanje odgovarajućeg Okvirnog sporazuma sa EU o učešću u programu. Program će za prijavu kandidata (volontera) biti otvoren od 2015. godine.

Implementacija:Za implementaciju programa je nadležna Evropska komisija, a tehničku podršku pruža Izvršna agencija za obrazovanje, audio-vizualizaciju i kulturu.

Učešće Srbije:Republika Srbija za sada nema sklopljen Okvirni sporazum o učešću u programu.

Više informacija:DG Humanitarian Aid and Civil Protection (ECHO)

http://ec.europa.eu/echo/en/what/humanitarian-aid/eu-aid-volunteers

EACEA Education, Audiovisual and Culture Executive Agency:

http://eacea.ec.europa.eu/eu-aid-volunteers_en



ELEX:32014R0375


108108

Učešće Republike Srbije u EU programima 2014–2020

Programi iz perioda

2007–2013

Novi programi EU

2014–2020

Budžet 2014–2020

Učešće RS (novembar 2014)

FP7, CIP (ICT-PSP & IEE), EIT

Horizont 2020 77.028.300.000Okvirni sporazum potpisan jula

2014.

CIP-EIP COSME 2.298.243.000

Izraženo interesovanje;

Okvirni sporazum u proceduri;

Uključenje u novi program od 2015. godine.

PROGRESS, EURES, European

Progress Microfinance Facility

Employment and Social

Innovation EaSI919.469.000

Učešće u Programu otvoreno i za Republiku Srbiju; nije iskazano interesovanje za

učešće.

Lifelong Learning, Youth in Action,

Erasmus Mundus, ALFA III, Tempus,

Edulink, ICI

Erasums+ 14.700.000.000Okvirni sporazum potpisan

juna 2014.

Marco Polo II

TEN-T 2007-2013

Conecting Europe Facility

CEF21.936.760.000

Program ne predviđa punopravno učešće RS.

GEMS Copernicus 4.291.480.000 Izraženo interesovanje.

FP7 Flagship Project

Galileo 7.071.730.000Program ne predviđa

punopravno učešće RS.

Customs 2013 Customs 2020 547.300.000

Izraženo interesovanje;

Okvirni sporazum u proceduri;

Uključenje u novi program od 2015.

Fiscalis 2013 Fiskalis 2020 223.366.000 Izraženo interesovanje



Programi iz perioda

2007–2013

Novi programi EU

2014–2020

Budžet 2014–2020


Pericle Pericle 2020 7.344.000Program ne predviđa

punopravno učešće RS

Hercule II Hercule III 104.918.000

Učešće u Programu otvoreno i za Republiku Srbiju; nije iskazano interesovanje za

učešće.

Culture,

MEDIA, MEDIA Mundus

Creative Europe 1.462.720.000Okvirni sporazum potpisan

juna 2014.

Europe for Citizens programme

(2007-2013)

Europe for Citizens

185.468.000

Potpisan Okvirni sporazum;

Uključenje u novi program od 2015.

Consumer Programme

(2007-2013)

Consumer Programme

188.830.000

Učešće u Programu otvoreno i za Republiku Srbiju;

Nije iskazano interesovanje za učešće.

Food and Feed

(2007-2013)Food and Feed 1.891.936.000

Program ne predviđa punopravno učešće RS

Community action:

public health (2003-2008)

health (2008-2013)

Health Programme III

449.394.000 Izraženo interesovanje

Community Civil Protection

Mechanism 2001

Civil Protection Mechanism

223.776.000 Izraženo interesovanje

Civil Justice Programme

Criminal Justice Programme

Drug Prevention and Information

Programme

Justice Programme

377.604.000


Nije iskazano interesovanje za učešće.

110110

Programi iz perioda

2007–2013

Novi programi EU

2014–2020

Budžet 2014–2020


Daphne III, Fun-damental Rights and Citizenship

Programme, PRO-GRESS: (Anti-discri-mination & Gender

equality)

Rights, Equality and Citizenship

439.473.000


Nije iskazano interesovanje za učešće

European Refugee Fund (ERF)

European Integrati-on Fund (EIF)

European Return Fund (RF)

Asylum, Migration and

Integration Fund AMIF

3.137.420.000Program ne predviđa

punopravno učešće RS

External Borders Fund (EBF)

Prevention of and Fight against Crime

(ISEC)

CIPS

Internal Security Fund

ISF3.764.230.000

Program ne predviđa punopravno učešće RS

Life+ LIFE 3.456.655.000


Nije iskazano interesovanje za učešće;

Očekuje se pokretanje procedure u 2015.godini.

ECHO’s 12 Pilot Projects

EU Aid Volunteers

147.936.000


Nije iskazano interesovanje za učešće;



Pre

gled

EU

pro

gram

a 20

14–2

020

(za

koje

je R

S k

valifi

kova

na)

Naz

iv p

rogra

ma

Cilj pro

gra

ma

Pote

nci

jaln

i uče

snic

i

Hori

zont

2020

Hor

izon

202

0

Pod

rška

in

ovac

ijam

a i

istra

živa

nju,

ra

zvoj

teh

nolo

gija

, pr

omoc

ija n

auke

, m

obiln

ost i

pov

eziv

anje

u s

ekto

ru n

au-

ke,

jača

nje

nauč

ne in

frast

rukt

ure,

ino-

vativ

nost

MS

P-a

Nad

ležn

e in

stitu

cije

, is

traži

vačk

i i o

braz

ovni

cen

tri,

univ

er-

zite

ti, in

stitu

ti, n

aučn

ici,

pred

uzeć

a, in

stitu

cije

koj

e da

ju p

o-dr

šku

razv

oju

i pro

moc

iji na

uke.

Evr

opsk

i pro

gra

m

za p

odst

ican

je k

on-

kure

ntn

ost

i M

SP

-a

CO

SM

E -P

rogr

amm

e fo

r th

e C

ompe

titiv

enes

s of

en

terp

rises

and

SM

Es

Pod

rška

kon

kure

ntno

sti,

razv

oju

i odr

-ži

vost

i evr

opsk

og p

redu

zetn

ištv

a, p

o-se

bno

MS

P-a

.

Mal

a i s

redn

ja p

redu

zeća

, ins

tituc

ije k

oje

delu

ju n

a po

dsti-

canj

u, p

rom

ociji

i pod

ršci

pre

duze

tniš

tva.

Pro

gra

m z

a za

po-

šlja

vanje

i s

oci

jaln

e

inova

cije

Em

ploy

men

t an

d S

ocia

l Inn

ovat

ion

EaS

I

Pro

moc

ija z

apoš

ljava

nja,

soc

ijaln

e za

-št

ite, s

ocija

lne

inkl

uzije

i ra

dnih

usl

ova.

Nac

iona

lne,

regi

onal

ne i

loka

lne

nadl

ežne

inst

ituci

je; s

lužb

e za

zap

ošlja

vanj

e; s

ocija

lni p

artn

eri;

nevl

adin

e or

gani

zaci

je;

viso

koob

razo

vne

usta

nove

i is

traži

vačk

i cen

tri;

naci

onal

ne

agen

cije

za

stat

istik

u; m

ediji.

Era

smus+

Istic

anje

veš

tina

i zap

ošljiv

osti,

mod

er-

niza

cija

obr

azov

anja

, ob

uka

i pos

lova

za

mla

de; j

ačan

je k

apac

iteta

i pr

ofes

i-on

aliz

ma

u ob

last

i spo

rta.

Stru

čne

škol

e i s

tručn

i obr

azov

ni i

eduk

atin

i cen

tri (

VET)

; fi r

me,

soc

ijaln

i par

tner

i i o

stal

i pre

dsta

vnic

i u o

blas

ti ra

da,

kom

ore,

pos

lovn

e or

gani

zaci

je.

Org

aniz

acije

akt

ivne

na

polju

stru

čnog

obr

azov

anja

, nad

ležn

e in

stitu

cije

za

polit

iku

stru

čnog

obr

azov

anja

, vi

soko

škol

ske

usta

nove

, ud

ruže

nja

prof

esor

a, o

rgan

izac

ije z

a ob

razo

vanj

e od

rasl

ih, j

avne

ust

a-no

ve n

adle

žne

za s

port,

spo

rtske

org

aniz

acije

, org

aniz

ator

i na

cion

alni

h sp

orts

kih

doga

đaja

u o

kviru

evr

opsk

ih d

ogađ

a-ja

u o

blas

ti sp

orta

; mla

di iz

međ

u 13

i 30

god

ina,

om

ladi

n-sk

e or

gani

zaci

je i

one

aktiv

ne n

a po

lju p

oliti

ke m

ladi

h.

112112

Naz

iv p

rogra

ma

Cilj pro

gra

ma

Pote

nci

jaln

i uče

snic

i

Kopern

ikus

Cop

erni

cus

Osm

atra

nje

Zem

lje u

cilju

pru

žanj

a in

-fo

rmac

ija k

oris

nici

ma

iz o

blas

ti ži

votn

e sr

edin

e, c

iviln

e za

štite

i be

zbed

nost

i i

dalje

dos

tavl

janj

e in

form

acija

u c

ilju š

i-ro

ke p

rimen

e.

Nac

iona

lne,

regi

onal

ne i

loka

lne

inst

ituci

je n

adle

žne

za š

est

obla

sti

(kop

no,

mor

a, a

tmos

fera

, up

ravl

janj

e va

nred

nim

si

tuac

ijam

a, b

ezbe

dnos

t i k

limat

ske

prom

ene)

, un

iver

zite

-ti,

istra

živa

čki i

raz

vojn

i cen

tri,

cent

ri za

izra

du s

tudi

ja k

oje

dopr

inos

e ra

zvoj

u te

hnik

e i p

oliti

ka.

Car

ina

2020

CU

STO

MS

202

0

Pod

rška

funk

cion

isan

ju i

mod

erni

zaci

ji ca

rinsk

e un

ije u

cilju

jača

nja

unut

raš-

njeg

trži

šta.

N

adle

žne

carin

ske

inst

ituci

je

Fis

kalis

2020

FIS

CA

LIS

202

0

Una

pređ

enje

ade

kvat

nog

funk

cion

isa-

nja

pore

skog

sis

tem

a u

unut

rašn

jem

trž

ištu

Uni

je.

Nad

ležn

e po

resk

e in

stitu

cije

Herk

ul III

Her

cule

III

Zašt

ita fi

nans

ijski

h in

tere

sa U

nije

, bo

r-ba

pro

tiv p

reva

ra,

koru

pcije

i o

stal

ih

vido

va il

egal

nih

aktiv

nost

i.

Nac

iona

lne

i re

gion

alne

nad

ležn

e in

stitu

cije

, is

traži

vačk

e i

obra

zovn

e in

stitu

cije

i ne

profi

tne

inst

ituci

je k

oje

jača

ju a

ktiv

-no

sti U

nije

na

polju

zaš

tite

fi nan

sijs

kih

inte

resa

.

Kre

ativ

na

Evr

opa

C

reat

ive

Euro

pe

Oču

vanj

e, r

azvo

j i p

rom

ocija

evr

opsk

ih

kultu

ra i

jez

ika

i ev

rops

kog

kultu

rnog

na

sleđ

a, ja

čanj

e i k

onku

rent

nost

evr

op-

skog

kul

turn

og i

krea

tivno

g se

ktor

a.

Javn

a i p

rivat

na te

la, o

rgan

izac

ije i

pred

uzeć

a iz

kul

turn

og i

krea

tivno

g se

ktor

a.

Evr

opa

za g

rađan

e i

gra

đan

ke E

urop

e fo

r C

itize

ns

Dop

rinos

ra

zum

evan

ju

Uni

je,

njen

e is

torij

e i

razl

ičito

sti;

prom

ocija

evr

op-

skog

gra

đans

tva

i po

boljš

anje

usl

ova

za g

rađa

nsko

i d

emok

rats

ko u

češć

e na

niv

ou E

U.

Svi

zai

nter

esov

ani a

ktiv

ni n

a pr

omoc

iji ev

rops

kog

građ

an-

stva

i in

terg

raci

je, l

okal

ne i

regi

onal

ne n

adle

žne

inst

ituci

je i

orga

niza

cije

, tv

inin

g od

bori,

thi

nk-t

anks

, or

gani

zaci

je c

ivil-

nog

druš

tva,

kul

turn

e, o

mla

dins

ke, o

braz

ovne

i is

traži

vačk

e or

gani

zaci

je.

Pro

gra

m z

a za

štit

u

potr

oša

ča C

onsu

mer

P

rogr

amm

eVi

sok

nivo

zaš

tite

potro

šača

Vlad

ine

inst

ituci

je,

javn

e or

gani

zaci

je,

evro

pske

i na

cion

al-

ne o

rgan

izac

ije z

a za

štitu

pot

roša

ča,

nevl

adin

e i n

epro

fi t-

ne o

rgan

izac

ije n

ezav

isne

od

indu

strij

skog

i ko

mer

cija

lnog

se

ktor

a.



Naz

iv p

rogra

ma

Cilj pro

gra

ma

Pote

nci

jaln

i uče

snic

i

Zdra

vlje

Hea

lth

Pro

gram

m II

IP

odrš

ka p

oliti

kam

a ze

mal

ja č

lani

ca z

a po

-bo

ljšan

je z

drav

lja s

tano

vnik

a U

nije

.

Nad

ležn

e us

tano

ve, t

ela

iz ja

vnog

sek

tora

, ist

raži

vačk

e i z

drav

stve

ne in

stitu

cije

, uni

verz

iteti

i ins

tituc

ije v

isok

og

obra

zova

nja,

i os

tale

inst

ituci

je p

od ja

sno

defi n

isan

im

uslo

vim

a.

Mehan

izam

za

civi

lnu z

ašti

tuC

ivil

Pro

tect

ion

Mec

hani

sm

Jača

nje

sara

dnje

zem

alja

čla

nica

i l

akša

ko

ordi

naci

ja n

a po

lju c

iviln

e za

štite

u c

ilju

pobo

ljšan

ja e

fi kas

nost

i sis

tem

a pr

even

cije

, pr

ipre

me

za p

rirod

ne i

iza

zvan

e gl

obal

ne

kata

stro

fe s

vih

vrst

a i o

dgov

ora

na n

jih.

Nad

ležn

e in

stitu

cije

zem

alja

čla

nica

, a

besp

ovra

tna

sred

stva

mog

u se

dod

eliti

pra

vnim

oso

bam

a ko

je

podl

ežu

priv

atno

m il

i jav

nom

pra

vu.

Pra

vosu

đe

Just

ice

Pro

gram

me

Dop

rinos

dal

jem

raz

voju

evr

opsk

og p

ravo

-su

đa, p

rom

ocija

sar

adnj

e u

prav

osuđ

u i n

a ci

viln

im i

kriv

ični

m p

itanj

ima.

Nad

ležn

e in

stitu

cije

, ja

vne

i ne

profi

tne

orga

niza

cije

, st

ruko

vne

orga

niza

cije

, ist

raži

vačk

i i o

braz

ovni

cen

tri.

Pra

va, je

dnak

ost

i

drž

avljan

stvo

Rig

hts,

Equ

ality

and

C

itize

nshi

p

Dal

ji ra

zvoj

na

polju

jedn

akos

ti i p

rava

.N

adle

žne

inst

ituci

je,

javn

e i

nepr

ofi tn

e or

gani

zaci

je,

istra

živa

čki i

obr

azov

ni c

entri

.

LIF

EP

rogr

amm

e fo

r the

En

viro

nmen

t and

C

limat

e A

ctio

n (L

IFE)

Pob

oljš

anje

i s

prov

ođen

je p

oliti

ka i

zak

o-no

davs

tva

na p

olju

zaš

tite

živo

tne

sred

ine

i klim

atsk

ih p

rom

ena.

Javn

e i p

rivat

ne in

stitu

cije

i or

gani

zaci

je č

iji ra

d do

pri-

nosi

pos

tizan

ju c

iljeva

pro

gram

a.

Volo

nte

ri z

a

hum

anit

arnu p

om

oć

EU

EU A

id V

olun

teer

s

Jača

nje

kapa

cite

ta U

nije

u p

ruža

nju

hum

ani-

tarn

e po

moć

i, oč

uvan

je ž

ivot

a, s

preč

avan

je

i ola

kšav

anje

ljud

ske

patn

je,

očuv

anje

ljud

-sk

og d

osto

jans

tva,

jača

nje

kapa

cite

ta i

ot-

porn

osti

izlo

ženi

h za

jedn

ica

u tre

ćim

zem

lja-

ma

ili on

ih k

oje

su p

ogođ

ene

kata

stro

fam

a,

sman

jenj

em r

izik

a od

kat

astro

fa i

jača

njem

ve

za iz

međ

u po

moć

i, ob

nove

i ra

zvoj

a.

Gra

đani

i or

gani

zaci

je p

ošilja

oci p

omoć

i


Napomene

Korisni saveti za pripremu projekata

Poznavanje šireg konteksta:Priprema predloga projekta podrazumeva sagledavanje šireg konteksta postavlja-nja ciljeva, pa samim tim i rezultata koje projektom želite da postignete. Ukoliko ne-mate iskustva u pripremi i sprovođenju evropskog projekta, poklonite više vremena upoznavanju evropskih strategija, a za period 2014–2020. najvažnija je strategija Evropa 2020, i naglasite na koji način se ciljevi vašeg projekta uklapaju u ciljeve ove Strategije.

Poznavanje tematskih strategija:Evropa 2020 kao skup širih ciljeva je samo okvir u koji je potrebno uklopiti tematske ciljeve iz oblasti za koju pripremate projekat. Iako ova strategija sadrži niz inicijati-va, odnosno detaljnije defi nisane (horizontalne) ciljeve, potrebno je poznavati i one strategije koje defi nišu evropske ciljeve u datoj oblasti. Ukoliko niste sigurni sa po-

116116

znajete sve relevatne evropske strategije iz oblasti vašeg delokruga rada, pođite od relevatnih regulativa koje su u brošuri navedene za svaki program i fond posebno. Ove regulative će vam pomoći da se upoznate sa istorijom programiranja, relevan-tnim strategijama, na primer Svetske zdravstvene organizacije ili Ujedinjenih nacija sa čijim ciljevima su usklađeni i evropski ciljevi, kao i svim evropskim startegijama od kojih se pri defi nisanju ciljeva programa pošlo. Tu ćete naći i dodatne informa-cije o željenoj strukturi projekata, uloge učesnika i uslova koje je za jedan uspešan predlog potrebno zadovoljiti. Tako ćete, sa jedne strane, bolje upoznati pravnu evropsku terminologiju, a sa druge, bolje upoznati vrednosti i principe na kojima funkcioniše EU. Vaša stručnost, dobra informisanost udružena sa evropskim se-nzibilitetom vas čine poželjnim partnerom u svim oblicima saradnje sa EU.

Priprema predloga projekta:

Radni programi:U cilju blagovremene pripreme i planiranja projekta predlažemo vam da pratite go-dišnje radne programe u kojima su date informacije, između ostalog i o svim plani-ranim pozivima za dostavljanje predloga projekta za naredni period.

Struktura projekta:Pažljivo čitajte dokumentaciju vezanu za poziv za dostavljanje predloga projekta kao što su: priručnici sa detaljnim informacijama i uputstvima, uslovima ko može da učestvuje, koliko partnera je potrebno, kako ih pronaći, formulari, uputstva kako popuniti formular, kako dostaviti predlog projekta, rokovi, kako se vrši ocenjivanje, i sl. Ukoliko postoji domaća agencija ili kontakt punkt za određeni program, svakako kontaktirati i konsultovati se.

Partneri:Evaluatorima vašeg predloga mora biti jasno kakva je uloga svakog partnera u pro-gramu kao i struktura vaše saradnje. Zato pažljivo odaberite partnere u skladu sa

Novi programi EU 2014–2020Napomene


defi nisanim uslovima programa. Neki programi podrazumevaju sklapanje ugovora između partnera kojima se ova saradnja defi niše.

Dodatna sredstva:Imati u vidu da EU uglavnom ne fi nansira u potpunosti projekat, potrebno je obe-zbediti sredstva i iz drugih izvora.

Planiranje projekta:Za pripremu jednog projekta je potrebno uvek više vremena nego što vam se to u početku čini. Redovna komunikacija sa projektnim partnerima je ključni faktor.

Inovativni karakter: Arhiva već realizovanih projekta može da bude od velike koristi, no treba imati u vidu da vaš projekat mora da bude inovativan, tj. da jedna ideja neće biti ponovo podržana.

Dodatne informacije i pojašnjenja

Okvirni sporazumU tekstu često pominjan Okvirni sporazum (negde se on naziva i Međunarodni sporazum) sa EU podrazumeva, u cilju njegovog sklapanja, niz aktivnosti zaintere-sovane zemlje za uključivanje u program. Konkretno, potrebno je da država koja ima pravo da učestvuje prvo izrazi interesovanje za učešće u programu, potom Evropska komisija ocenjuje kapacitete za učešće, pokreće se proces pregovora gde se usklađuju dimenzije učešća sa ocenjenim kapacitetima, defi niše se Okvirni sporazum o učešću i konačno uplaćuje „ulaznica“. Cena ulaznice se razlikuje od programa do programa, a iznosi od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada evra godišnje. Iako programiranje pomoći IPA za Srbiju već uključuje veći deo ovih sredstava, Vlada Republike Srbije kroz budžet obezbeđuje neophodna dodatna sredstva. U tom cilju, a na osnovu iskustava i rezultata iz učešća u programima

118118

EU u periodu 2007–2013, Vlada izražava interesovanje za učešće u određenom programu onda kada oceni da su kapaciteti potencijalnih nacionalnih institucija za uspešno učešće dovoljno jaki, tj. da se plaćanje „ulaznice“ isplati. Organizovano pokretanje inicijative potencijalnih nacionalnih učesnika u programu može biti do-bar predznak za iskazivanje interesa, no pri tome treba imati u vidu da je potre-bno dosta vremena od pokretanje inicijative do potpisivanja Okvirnog sporazuma. Primer: od pokretanja inicijative civilnog sektora za učešće u programu Evropa za građane i građanke i zagovaranja učešća do konačnog uključenja u program bilo je potrebno tri godine.

Tipovi intervencijaNajčešći model za učešće u programima EU je kroz implementaciju projekata, odnosno dodeljivanjem bespovratne pomoći, „granta“. Oni mogu, ali i ne moraju biti oglašavani. Nekim programima su, uz dug proces pripreme, podržani nacio-nalni programi u datoj oblasti, odnosno njima defi nisani projekti. Usvajanjem naci-onalnih programa, Evropska komisija praktično podržava ciljeve i aktivnosti zemlje učesnice, što kao konačni rezultat ne mora dati objavljivanje javnih poziva za do-stavljanje predloga projekta.

Uz projekte planiranim sredstvima se vrše i javne nabavke, koje su takođe predvi-đene godišnjim radnim programima. One pokrivaju širok aspekt nabavki: od na-ručenih istraživanja i studija, do nabavki opreme i materijala. Učešće na tenderima je možda posebno interesantna tema za preduzeća, posebno MSP u Srbiji, u cilju jačanja konkurentnosti i izlaska na evropsko tržište.

Novi programi EU 2014–2020Napomene


Izvori informacija

Evropska komisijahttp://ec.europa.eu/index_en.htm

EUR-Lex:http://eur-lex.europa.eu/homepage.html?locale=en

Vlada Republike Srbijehttp://www.srbija.gov.rs/

Kancelarija za evropske integracije Republike Srbijehttp://www.seio.gov.rs/pocetna.102.html

Fondacija Tempus - Erazmus+ kancelarija za Srbijuhttp://www.tempus.ac.rs/sr/Erazmus/Srbija-u-Erazmus-Plus-programu/

Desk Kreativna Evropa Srbija http://www.kreativnaevropa.rs/lat/kreativna-evropa/o-programu/

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbijehttp://civilnodrustvo.gov.rs/evropa-za-gradjane-i-gradjanke/


Važni dokumenti

Strategija Evropa 2020 http://ec.europa.eu/europe2020/index_en.htm

I Prioriteti i 7 vodećih inicijativa

Pametan rast

http://ec.europa.eu/europe2020/europe-2020-in-a-nutshell/priorities/smart-growth/index_en.htm

1. Digitalna agenda http://ec.europa.eu/digital-agenda/ 2. Inovativna Unija http://ec.europa.eu/research/innovation-union/index_

en.cfm 3. Mladi u pokretu http://europa.eu/youthonthemove/index_en.htm

Održiv rast

http://ec.europa.eu/europe2020/europe-2020-in-a-nutshell/priorities/sustainable-growth/index_en.htm

http://ec.europa.eu/research/innovation-union/index_en.cfm

122122

4. Efi kasno korišćene resursahttp://ec.europa.eu/resource-effi cient-europe/index_en.htm

5. Industrija u eri globalizacije: An industrial policy for the globalisation erahttp://ec.europa.eu/enterprise/policies/industrial-competitiveness/industrial-policy/index_en.htm

Inkluzivan rast

6. Agenda za nove veštine i radna mestahttp://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=958

7. Evropska platforma za borbu protiv siromaštva http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=961&langId=en

II Ciljevi Evrope 2020

http://ec.europa.eu/europe2020/europe-2020-in-a-nutshell/targets/index_en.htm

III Eurostat - praćenje indikatora Evrope 2020

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/europe_2020_indicators/headline_indicators

Novi programi EU 2014–2020Važni dokumenti

http://ec.europa.eu/enterprise/policies/industrial-competitiveness/industrial-policy/index_en.htm

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/europe_2020_indicators/headline_indicators


Beleške

124124


Vodič kroz programe Evropske unije 2014-2020

IzdavačEvropski pokret u SrbijiKralja Milana 31Beograd www.emins.org

Za izdavačaMaja Bobić

Autori:Dragana BassIvan KneževićNataša Dragojlović

Lektura i korekturaVesna Pravdić

Grafi čki dizajnISSstudioDESIGN, [email protected]

ISBN 978-86-80046-01-3

Tiraž 1.000

Štampa Mobid d.o.o Loznica2014. godina

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

061.1(4-672EU)"2014/2020"(036)

БАС, Драгана, 1970-Vodič kroz programe Evropske unije 2014-2020 / [Dragana Bass, IvanKnežević, Nataša Dragojlović]. - Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 2014(Loznica : Mobid). - 125 str. : ilustr. ; 25 cm

Tiraž 1.000.

ISBN 978-86-80046-01-3

a) Европска унија - Програми - 2014-2020 - ВодичиCOBISS.SR-ID 211339532