Vodi za unapreenje interkulturalnog obrazovanja koji je pred vama nastao je u okviru projekta Interkulturalno/multikulturalno obrazovanje - od prakse ka politici (Grupa MOST, 2006-07), kojeg je finansirao Fond za otvoreno drutvo - Beograd. Projekat je deo ireg fondovog programa demokratizacije obrazovanja i obrazovanja za demokratiju u okviru kojeg su nastali: Vodi za unapreenje rada nastavnika i kola (FOD i ROK, 2005), Vodi za unapreenje uenike participacije (FOD i ROK, 2006) i Vodi za unapreivanje inkluzivnog obrazovanja (FOD i ROK, 2007). Projekat Interkulturalno/multikulturalno obrazovanje - od prakse ka politici kao svoj dugoroan cilj ima unapreivanje i razvijanje kvalitetnog multikulturalnog suivota u multietnikim zajednicama kroz obrazovnu praksu i kolsku politiku. U projektu je aktivno uestvovalo preko 50 nastavnika, strunih saradnika i direktora osnovnih i srednjih kola, kao i strunjaka lokalnih institucija kulture i NVO-a iz vie multietnikih sredina (Beograd, Ni, Dimitrovgrad, Novi Pazar, Preevo, Bujanovac i Vranje). Nastavnici i ostali strunjaci delovali su kroz mreu interkulturalnog obrazovanja, uestvovali u razvijanju kriterijuma i indikatora i prikupljanju primera dobre prakse. Vodi se oslanja na inovativnu praksu interkulturalnog obrazovanja iz razliitih zemalja i na postojee primere iz naih kola. Iako su malobrojni, primeri iz nae kolske prakse predstavljaju veoma dragocen oslonac za razvoj obrazovanja. Oni svedoe o mogunostima i spremnosti kola da doprinesu razvoju uenika za odgovoran ivot i kompetentno delovanje u multikulturnoj sredini i u uslovima kada opta obrazovna politika nije dovoljno podravajua. Vodi je pisan s namerom da bude doprinos razvoju naeg drutva u zajednicu u kojoj se kulturna, etnika, jezika i svaka druga razliitost smatraju vrednostima, i iji graani kroz obrazovanje stiu i razvijaju interkulturalne kompetencije. On je namenjen svima koji su ukljueni i zainteresovani za obrazovanje na nivou osnovne i srednje kole: nastavnicima i njihovim uenicima, upravi kole, onima koji su odgovorni za obrazovanje u lokalnoj zajednici, roditeljima, autorima udbenika, radnog materijala i programa strunog usavravanja nastavnika i kreatorima obrazovne politike na nivou lokalne i ire zajednice. Ipak, dok smo pisale vodi, mislile smo pre svega na inovativne nastavnike koji su spremni da poveaju svoju osetljivost i kompetencije u oblasti interkulturalnosti i da unaprede svoju praksu. Verujemo da e vodi biti koristan ne samo kolama u multietnikim zajednicama ve i kolama u sredinama u kojima dominira veinska zajednica, budui da su sve zajednice i kulture deo dinaminog savremenog sveta u kome izolacija ne samo to nije mogua nego je i nepoeljna.VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 4

Vodi moe da poslui kao jedan od oslonaca razvoja obrazovne politike i kolskog razvojnog planiranja koji kolu ine osetljivom na razliite nacionalnosti, etnicitete, religije, jezike, tradicije, uzraste, rodove i marginalizovane grupe i sposobnom da obezbedi kvalitetno obrazovanje za sve. ta vodi sadri Materijal u vodiu podeljen je na dva poglavlja: Prvo poglavlje razmatra znaenja kljunih pojmova vezanih za oblast interkulturalnog obrazovanja (kultura, multikulturalizam i interkulturalizam, multikulturalno i interkulturalno obrazovanje). Zatim se prelazi na temu razvoja interkulturalne osetljivosti u kojoj se prikazuje Benetov razvojni model, ukazuje na barijere u interkulturalnoj komunikaciji i opisuje interkulturalna kompetentnost. U okviru teme interkulturalno obrazovanje ukazano je na kljune elemente ovog kompleksnog pojma, razmotrene su njegove uloge i ciljevi, kao i meunarodni instrumenti, principi i smernice na kojima se ono zasniva.

U odeljku koji je posveen stranim iskustvima dat je pregled nekih iskustava steenih u SAD-u, a zatim je ukazano na specifinost razumevanja intekulturalnog obrazovanja u Evropi. Strana iskustva su ilustrovana primerima dobre prakse. Na kraju prvog poglavlja otvoreno je pitanje izazova i oslonaca interkulturalnog obrazovanja u Srbiji. Drugo poglavlje sadri kriterijume i indikatore kvaliteta/dobre prakse od kojih su neki praeni ilustracijama. Svi kriterijumi i indikatori organizovani su u pet oblasti: politika kole, nastava i uenje, kolska klima (etos), struno usavravanje nastavnika i povezanost sa lokalnom i irom zajednicom - koje oznaavaju kljuna podruja uvoenja i razvoja interkulturalnosti na nivou kole. Razmatranje kriterijuma i indikatora praeno je poetnom, malom zbirkom primera dobre prakse, tj. idejama za unapreenje obrazovne prakse. Na kraju drugog poglavlja navedeni su literatura i internet adrese koji mogu da budu dodatni izvori nastavnicima za istraivanje i unapreivanje sopstvene prakse u ovoj oblasti.VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 5

I DEO Interkulturalno obrazovanjeAutorke Radmila Goovi Snjeana Mre Milena Jerotijevi Danijela Petrovi Vojislava Tomi

KLJUNI POJMOVI / KulturaPojam kultura se definie na razliite naine. Tako npr. nailazimo na odreenje kulture kao ukupnog skupa znakova kojima lanovi datog drutva prepoznaju ... jedni druge, i koji ih razlikuju od ljudi koji ne pripadaju tom drutvu1. Kultura se takoe odreuje kao skup distinktivnih duhovnih, materijalnih, intelektualnih i emocionalnih obrazaca nekog drutva ili grupe ljudi zajedno sa njihovom umetnou, knjievnou, ivotnim stilovima, nainima zajednikog ivota, sistemima vrednosti, tradicijom i verovanjem2. Ako se posmatra iz ugla socijalne kohezije, moe se sa sigurnou rei da je kultura u sreditu individualnog i drutvenog identiteta i da je glavna komponenta u razumevanju grupnih identiteta. Kada se razmatra kultura, uzimaju se u obzir svi faktori koji oblikuju individualne naine miljenja, uverenja, oseanja i delovanja lanova nekog drutva. Razmiljanje o kulturi uvek vodi razmiljanju o odnosu meu kulturama, tj. njihovoj interakciji. Kulturne razlike koje opaamo meu ljudima omoguuju nam da postanemo svesni postojanja kulture. Kulturu je nemogue razumeti kao pojam u jednini - uvek je re o kulturama.3

// Multikulturalno i interkulturalnoTermin multikulturalno opisuje kulturnu razliitost ljudskog drutva. On se ne odnosi samo na elemente etnike ili nacionalne kulture nego ukljuuje jeziku, religioznu i socioekonomsku razliitost. Multikulturalizam ukazuje na injenicu da ljudi razliitih kultura ive jedni pored drugih. Interkulturalno je dinamiki pojam i odnosi se na uspostavljanje i razvijanje odnosa izmeu grupa ljudi koje pripadaju razliitim kulturama. Interkulturalizam oznaava daVODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 6

razliite kulture ive u interakciji. Ta interakcija podrazumeva prisustvo uzajamne

zainteresovanosti, prihvatanja i potovanja. Interkulturalizam pretpostavlja multikulturalizam i ukazuje na razmenu meu kulturama i dijalog na razliitim nivoima: lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili meunarodnom. Oba termina (interkulturalno i multikulturalno) opisuju situaciju u kojoj ima vie od jedne kulture u nekoj zemlji ili zajednici. Dok se termin multikulturalno esto koristi da opie drutvo u kojem razliite kulture ive jedna pored druge bez mnogo interakcije, izraz interkulturalizam izraava verovanje da svaki ovek postaje bogatiji kroz kontakte i iskustvo sa drugim kulturama. Interkulturalizam je, takoe, izraz uverenja da ljudi razliitih kultura mogu i treba da budu u stanju da se poveu i da ue jedni od drugih.

/// Multikulturalno i interkulturalno obrazovanjeKako je u svakom demokratskom drutvu jedan od kljunih ciljeva obrazovanja unapreivanje demokratije u zajednici, obrazovni sistem mora da uzme u obzir multikulturni karakter drutva i da tei da aktivno doprinese miroljubivom suivotu i pozitivnoj interakciji meu razliitim kulturnim grupama. U tradicionalnom pristupu postoje dva koncepta: multikulturalno i interkulturalno obrazovanje. Multikulturalno obrazovanje kroz uenje o drugim kulturama nastoji da omogui prihvatanje ili bar toleranciju na druge kulture. Interkulturalno obrazovanje tei da prevazie pasivnu koegzistenciju i ostvari razvijen i odriv nain zajednikog ivota u multikulturnom drutvu. To se ini kroz: izgradnju razumevanja, uzajamnog potovanja i dijaloga meu grupama razliitih kultura; obezbeivanje jednakih mogunosti i borbu protiv diskriminacije. Interkulturalno obrazovanje prema Ueleu4 tei da promovie i razvije: bolje razumevanje kultura u modernom drutvu sposobnost komunikacije izmeu ljudi koji pripadaju razliitim kulturama fleksibilniji stav prema kulturnim razliitostima u drutvu veu spremnost ljudi da se aktivno ukljue u socijalnu interakciju sa ljudima drugog kulturnog porekla i prepoznavanje osnovnih odlika ljudske prirode kao neega to im je zajedniko. Interkulturalno obrazovanje je proces koji od svakog od nas zahteva da poznajemo sebe i sopstvenu kulturu da bismo bili sposobni da razumemo kulture drugih. Ovaj proces je veoma izazovan i obuhvata rad na duboko ukorenjenim uverenjima o tome ta je dobro a ta loe, na preispitivanju sopstvenog pogleda na svet i sopstvenog ivota. Sve ono to uzimamo zdravo za gotovo u interkulturalnom uenju dovodi se u pitanje i kritiki promilja. Interkulturalno uenje je izazov kako za lini tako i za grupni identitet, ali moe da postane i nain na koji obogaujemo identitet. Budui da je interkulturalno uenje proces u kojem uimo kako da ivimo zajedno u svetu razliitosti, ono je time i polazna taka izgradnje zajednikog ivota u miru.5Ouellet, F. (1991) L Education interculturelle - essays sur contenu de la formation des maitres. Paris: Editions LHarmattan 5 Benett, Milton J. (1993) O etnocentrizmu: razvoj modela interkulturalne osetljivosti4

VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 7

RAZVOJ INTERKULTURALNE OSETLJIVOSTI 6 Benetov razvojni model interkulturalne osetljivostiLjudi se razlikuju po svojoj sposobnosti da uoe i prihvate kulturne razlike. To se moe rei i za drutva kao celine. Benetov razvojni model interkulturalne osetljivosti opisuje stadijume kroz koje ljudi prolaze kada se suoe s tekoama u susretu sa drugim kulturama (Bennett, 1993). Istananost u tretiranju kulturnih razlika razvija se od stadijuma poricanja postojanja razlika, tj. krajnjeg etnocentrizma, ka stadijumima uoavanja i prihvatanja kulturnih razlika koje Benet naziva etnorelativizam. Benet razlikuje tri osnovna stadijuma etnocentrizma i tri stadijuma etnorelativizma, a

unutar svakog od njih jo nekoliko razvojnih meustadijuma (pogledati tabelu). Tabela: Stadijumi razvoja interkulturalne osetljivosti (Benetov model)E TNOC EN TRI ZAM E T NORE L AT I V I ZAM

123456 poricanje odbrana minimiziranje prihvatanje adaptacija integracija izolacija separacija omalovaavanje superiornost obrtanje u suprotnost fiziki univerzalizam transcendentalni univerzalizam bihejvioralni relativizam vrednosni relativizam empatija pluralizam kontekstualna evaluacija konstruktivna marginalnost

Stadijumi etnocentrizma 1. Poricanje razlika je poetni stadijum etnocentrizma. Osobe koje se nalaze na ovom stadijumu sopstveni pogled na svet tretiraju kao jedino mogue shvatanje realnosti, te otud poriu da postoje i drugi, razliiti pogledi na svet. Tipino ponaanje za ovaj stadijum je zanemarivanje, ignorisanje ili indiferentnost prema kulturnim razlikama. Ovakvo ponaanje se najee javlja kod osoba koje su odrasle u kulturno homogenim sredinama i nisu imale mnogo kontakata sa ljudima izvan svoje kulturne grupe. Postoje i dva meustadijuma poricanja razlika: Izolacija oznaava nenamerno odvajanje od pripadnika drugih kultura. Ona se deava usled sticaja ivotnih okolnosti u kojima osoba zapravo i nema priliku da bude izloena kulturnim razlikama - da ih doivi i iskusi. Separacija predstavlja namerno odvajanje od pripadnika druge kulture kako bi se zadralo stanje izolacije. Osobe na ovom stupnju smatraju da je za jedno drutvo bolje ukoliko se pripadnici razliitih kultura dre odvojeno, pa zato izmeu sebe i ljudi iz drugih kulturnih grupa postavljaju razliite vrste barijera. Ekstremni primer separacije je sistem aparthejda koji je postojao u Junoj Africi, kao i razliiti vidovi rasne segregacije.prema Petrovi, D. (2006). Interkulturalno (ne)razumevanje u Popadi, D. (ed.) Uvod u mirovne studije, II tom. Beograd: Grupa MOST, str. 67-876 Raeno

VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 8

2. Odbrana od razlika je drugi stadijum etnocentrizma. Osoba na ovom2. Odbrana od razlika je drugi stadijum etnocentrizma. Osoba na ovom stadijumu uoene razlike opaa kao pretnju. Ona nastoji da se odbrani od razlika jer one predstavljaju alternativu njenom pogledu na svet i doivljaju identiteta. Kratko reeno, osoba uoava kulturne razlike ali ih ne prihvata, nego se bori protiv njih. Za ovaj stadijum karakteristino je postojanje stereotipa o pripadnicima drugih kultura i pojednostavljeno (dihotomno, esto crno-belo) razmiljanje u kategorijama "mi-oni". Kao ekstremni vid odbranatva mogu se pojaviti rasizam i svi drugi vidovi rasno (ili etniki) zasnovanih "izama".

Postoje tri forme ili tri meustadijuma odbrane: Superiornost oznaava tendenciju da se u poreenju sa drugim kulturama istiu i preuveliavaju pozitivne karakteristike sopstvene kulture. Na primer: osoba na ovom stupnju smatra da nain ivota u njenoj kulturi treba da bude model za ostatak sveta7. U isto vreme, svaka kritika upuena kulturi kojoj se pripada doivljava se kao napad. Valja imati na umu da velianje sopstvene kulture ne mora nuno da ukljui i omalovaavanje drugih kultura. Omalovaavanje je forma odbrane u kojoj osoba tretira druge kulture kao inferiorne, koristi uvredljive izraze za njihovo opisivanje i primenjuje negativne stereotipe na druge kulturne grupe. Ekstremne verzije ove forme odbrane su nacizam i Kju kluks klan. Obrtanje u suprotnost je forma odbrane u kojoj se druga kultura opaa kao superiorna, a u isto vreme osoba osea otuenost od sopstvene kulturne grupe ili sa omalovaavanjem gleda na sopstveno kulturno poreklo. To je kombinacija pozitivnog vrednovanja drugih grupa i negativnog vrednovanja sopstvene grupe. 3. Minimiziranje razlika je trei stadijum etnocentrizma. Na ovom stadijumu razvoja osoba uoava da postoje kulturne razlike ali nastoji da ih umanji i minimizira, zastupajui stanovite da su svi ljudi u sutini isti. I na ovom stadijumu postoje dva meustadijuma: Fiziki univerzalizam insistira na fiziolokim slinostima, tj. istie se da svi ljudi imaju iste bazine potrebe (npr.: potrebu za vodom, hranom, sklonitem itd.). Kulturno se tretira kao produetak biolokog i time se minimalizuje njegov znaaj. Transcendentalni univerzalizam je verovanje da su svi ljudi isti zahvaljujui duhovnim, politikim i drugim slinostima. Stadijumi etnorelativizma 4. Prihvatanje razlika je prvi stadijum etnorelativizma. Osoba na ovom stadijumu razvoja uoava i prihvata kulturne razlike. Kulturne razlike se vie ne procenjuju na osnovu standarda sopstvene kulturne grupe, ve se prouavaju u kulturnom kontekstu. Vodei princip je kulturni relativizam - nijedna kultura sama po sebi nije ni bolja ni loija od drugih. Postoje dve forme ispoljavanja prihvatanja razlika: Bihejvioralni relativizam oznaava da osoba prihvata postojanje razlika u ponaanju, tj. svesna je toga da obrasci ponaanja variraju od jedne do druge kulture i da se ponaanje menja zavisno od kulturnog konteksta. Vrednosni relativizam u ovom modelu oznaava prihvatanje injenice da vrednosti i uverenja takoe postoje u kulturnom kontekstu, odnosno da variraju od jedne do druge kulturne zajednice. Osobi, koja je na ovom meustadijumu,Benet navodi primer modernizacije u kojima se istie superiornost zapadnih zemalja i pretpostavlja da je cilj zemalja u razvoju da slede zapadni model.7

VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 9

prihvatljivo je da ljudi iz razliitih kultura ne moraju da imaju iste kulturne vrednosti i ciljeve. Ona, na primer, razume da pojmovi dobra i zla imaju vrednosnu orijentaciju i da se mogu razlikovati od jedne do druge kulture. 5. Adaptacija na razlike je drugi stadijum etnorelativizma. Osoba na ovom stadijumu svesno nastoji da zamisli kako pripadnici drugih kultura razmiljaju o odreenim stvarima. Osoba je svesna sopstvene perspektive gledanja na svet i sposobna je da se sa te unutranje take gledita pomeri na spoljanju taku, sa koje moe da sagleda razliite perspektive (poglede na svet). Ona na taj nain, po potrebi, razvija i menja lini pogled na svet, tj. referenti okvir. Sa promenom referentnog okvira dolazi i do promene ponaanja, i to bez nekog velikog svesnog napora.

Ako je asimilacija proces usvajanja razliitih vrednosti, pogleda na svet i ponaanja na utrb sopstvenog kulturnog identiteta, onda je adaptacija proces dodavanja. Kroz adaptaciju se naueni novi obrasci ponaanja, pogodni za funkcionisanje u razliitim kulturnim kontekstima, pridodaju postojeem repertoaru ponaanja. Osobe koje su dostigle stadijum adaptacije umeju da koriste alternativne naine razmiljanja prilikom reavanja problema i donoenja odluka. One mogu efikasno da komuniciraju i stupaju u interakciju s ljudima iz razliitih kultura i da menjaju svoje ponaanje kako bi se prilagodile novim uslovima. Postoje dva meustadijuma adaptacije: Empatija je sposobnost da se razumeju drugi tako to e se "stati u njihove cipele", tj. zauzeti njihov ugao gledanja. Pluralizam oznaava da je osoba usvojila (internalizovala) vie razliitih pogleda na svet, da poseduje viestruki kulturni okvir. Da bi se takav okvir razvio, potrebno je due ivljenje u razliitim kulturnim kontekstima. 6. Integracija razlika je poslednji stadijum etnorelativizma. Dok se na stadijumu adaptacije osoba rukovodi veim brojem referentnih okvira (koji paralelno postoje), na ovom stadijumu osoba je te razliite kulturne poglede na svet integrisala u jedinstveni, sopstveni pogled na svet. Njen identitet ukljuuje i, to je jo znaajnije, nadmauje kulturne grupe kojima pripada. Integracija se moe javiti u dve varijante: Kontekstualna evaluacija je sposobnost da se u proceni date situacije koriste razliiti kulturni referentni okviri. Konstruktivna marginalnost se odnosi upravo na prihvatanje identiteta koji nije prvenstveno baziran na jednoj od kultura. Pripadnost odreenim kulturnim grupama za osobu vie nema tolikog znaaja, jer ona sebe doivljava kao osobu u stalnom razvoju (struni termin za ovaj vid oseanja nepripadanja je osoba na kulturnoj margini). Osoba poseduje sposobnost da inicira i olaka konstruktivan kontakt izmeu razliitih kultura i bude istinski interkulturalni posrednik. Benet upozorava da mnoge institucije i organizacije minimiziranje tretiraju kao finalni stadijum razvoja interkulturalne osetljivosti i nastoje da izgrade svet u kojem e ljudi deliti iste vrednosti i imati zajedniku polaznu osnovu. Problem je u tome to se ideja o univerzalnim vrednostima obino zasniva na sopstvenom vrednosnom sistemu - "svi smo mi deca jednog boga, ali mog boga".VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 10

Barijere u interkulturalnoj komunikacijiU inerkulturalnoj komunikaciji esto se sudaramo s nevidljivim zidovima barijerama koje oteavaju, a esto i onemoguavaju, razumevanje. Prouavajui uzroke nerazumevanja prilikom interkuturalnog susreta, Barna je izdvojio est takvih prepreka - "kamena spoticanja" u interkulturalnoj komunikaciji (Barna, 1998). 1. Pretpostavka o slinostima je prvi kamen spoticanja. Kad ne posedujemo dovoljno informacija o drugoj kulturi, prirodno je da pretpostavimo slinosti a ne razlike. Meutim, ukoliko se u komunikaciji s ljudima koji potiu iz druge kulture iskljuivo ponaamo u skladu s pretpostavkom o slinostima, suoiemo se s potekoama ili doiveti niz iznenaenja i neprijatnosti. Opasnost je u tome to, zbog pretpostavljene slinosti, nismo u stanju da uvidimo znaajne razlike. Zato je najbolje da u susretu s novom kulturom nita ne pretpostavljamo, ve da pitamo i da se informiemo o tome kakvi obiaji i norme postoje u datoj kulturi. Poznat je sluaj jedne Dankinje koja je u Americi uhapena zbog zanemarivanja deteta. Ona je provela dve noi u zatvoru jer je ispred restorana na Menhetnu

ostavila svoju bebu u kolicima. Naime, u Danskoj je sasvim normalno da roditelji dok ruaju ostave svoju decu da spavaju u kolicima ispred restorana, ali to nije sluaj i u Americi gde su zabrinuti graani, videvi to, odmah pozvali policiju. 2. Korienje razliitih jezika i stilova komunikacije je drugi kamen spoticanja. Pogreno prevoenje/razumevanje rei, izraza i fraza u situaciji viejezine komunikacije moe da dovede ne samo do pogrene procene namera drugih osoba ve i do sasvim netane procene druge strane kao neiskrene, nepotene, arogantne, agresivne ili zlonamerne. Tipina tekoa je tendencija da reima i izrazima iz stranog jezika pripiemo samo jedno znaenje, tj. esto doslovno upotrebljavamo rei i izraze, to moe biti izvor nerazumevanja. Drugi tip potekoa je upotreba razliitih stilova govora (direktni naspram indirektnog, ekspanzivni nasuprot jezgrovitom, augmentativni nasuprot pomirljivom i sl.). 3. Pogrene interpretacije neverbalnih poruka su trei kamen spoticanja. Neverbalni znaci (poruke) mogu da nose razliito znaenje u razliitim kulturama. Pored toga, u pojedinim kulturama neverbalnim znacima se pridaje vie panje i oni imaju vei znaaj u komunikaciji nego to je to sluaj u drugim kulturama. Pogrene interpretacije neverbalnih poruka u interkulturalnoj komunikaciju mogu da stvore vee probleme i od samog jezika. Pojedine neverbalne znake i simbole (gestovi ili pokreti tela) je lake uoiti, dok je druge (prostorna distanca ili tretiranje vremena) mnogo tee identifikovati. Postoje brojni primeri kako neverbalne poruke mogu biti pogreno interpretirane. Ovo su samo neki od njih:o Gestovi imaju vanu ulogu u komunikaciji, ali njihovo znaenje moe biti vrlo razliito. Recimo, spojeni palac i kaiprst u vidu kruga je gest koji se u Francuskoj koristi da oznai nulu ili neto to nema vrednost, u SAD-u se isti gest korsti kao oznaka da je neto prihvatljivo i u redu, u Brazilu ovaj gest ima uvredljivo pa ak i opsceno znaenje, dok je isti gest u Japanu oznaka za novac. Podignuti prsti u obliku slovanekim zemljama su simbol za pobedu, dok u Velikoj Britaniji ovaj gest ima uvredljivo znaenje. o Kontakt oima se razliito koristi u komunikaciji. Sagovornik se prilikom komunikacije gleda direktno u oi u arapskim zemljama8, Latinskoj Americi i Junoj Evropi, dok ljudi iz Azije i Severne Evrope u komunikaciji uglavnom koriste samo povran pogled ili ga u 8 Misli se na sagovornika istog pola. VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 11 potpunosti izbegavaju. Dok Englezi retko odravaju kontakt oima tokom razgovora, u Francuskoj je kontakt oima est i veoma intenzivan. o Tiina u komunikaciji se takoe razliito interpretira. U nekim kulturama, kao to je Kina, ona je znak potovanja i poeljna je, dok se u Australiji utanje tretira kao znak

stidljivosti ili nezainteresovanosti. o Odnos prema vremenu se razlikuje od kulture do kulture. Vreme se razliito i shvata (cirkularno ili linearno) i koristi; na pimer: injenica da je poslovni sastanak zakazan za 10 sati i 30 minuta moe da ima razliito znaenje. U Nemakoj, Engleskoj i Japanu se oekuje da doete i pre zakazanog vremena. U Francuskoj i paniji e vam tolerisati kanjenje. U Rusiji i Saudijskoj Arabiji e testirati vae strpljenja pa je mogue da sastanak pone i sa velikim zakanjenjem. o Odnos prema prostoru se takoe razlikuje. Distanca koja se zauzima prilikom razgovora sa nepoznatom osobom razlikuje se od kulture do kulture. U arapskim zemljama je distanca izmeu pripadnika istog pola mnogo manja nego u evropskim zemljama ili Severnoj Americi. Na primer, prostorna distanca u Francuskoj je manja nego u Nemakoj ili Velikoj Britaniji. Ukoliko neko prekri ovo nepisano pravilo, izazvae - u najmanju - ruku nelagodnost u komunikaciji. Korisno je i informisati se o specifinim verovanjima, navikama i obiajima koji su na snazi u pojedinim kulturama a koji se iskazuju i na neverbalan nain. Zato na primer, nije na odmet znati: -U Japanu je vano zaviti poklon, ali nikako u beli papir jer se bela boja vezuje za smrt; -Na Tajlandu ne treba pomilovati dete po kosi jer se time ugroava dua deteta koje se nastanjuje u glavi; -Broj 17 je nesrean u Italiji a broj 14 u Japanu; -U arapskim zemljama se jede iskljuivo desnom rukom (leva ruka se smatra neistom jer se koristi za odravanje higijene) a za domaina je uvredljivo ukoliko pojedete svu hranu iz tanjira jer ostaci hrane simboliu obilje. 4. Pretpostavke (prekoncepcije) i stereotipi su etvrti kamen spoticanja. Stereotipi su pojednostavljena, preterana i veoma uoptena miljenja o

pripadnicima pojedinih grupa. Stereotipi postoje jer ljudima pomau da smanje pretnju od neizvesnog inei svet predvidljivim. Na taj nain stereotipi poveavaju oseaj sigurnosti, naroito kada se osoba nae u stranoj i nepoznatoj sredini (Barna, 1989). Vano je da imamo na umu da stereotipi esto nisu u skladu sa objektivnim stanjem stvari i da zbog toga mogu biti ogroman kamen spoticanja u komunikaciji. Drugaije reeno, kada imamo izvesne stereotipne pretpostavke o osobi iz druge kulture, mi emo njeno ponaanje interpretirati u skladu sa tom pretpostavkom bez obzira ta je stvarni razlog njenog ponaanja, a to svakako ne dovodi do razumevanja. 5. Tendencija da vrednujemo je peti kamen spoticanja. Ljudi su skloni da svoju kulturu i svoj nain ivota tretiraju kao prirodno stanje stvari i da o drugima prosuuju polazei od sopstvenih kulturnih standarda. Kada ne posedujemo dovoljno informacija o drugoj kulturi, mi obino odobravamo (ili ne odobravamo) postupke i izjave ljudi iz drugih kultura poredei ih iskljuivo sa standardima koji potiu iz nae kulture i naeg naina ivota.9 (Ne kae se bez razloga da "stvari ne vidimo onakvim kakve jesu, ve onakvim kakvi smo mi.") Da bi se uspostavila uspena interkulturalna komunikacija i razumevanje, potrebno je da budemo otvorenog uma i da stavove i ponaanja ljudi iz drugih kultura istraimo gledajui ih upravo s njihove take gledita. 6. Anksioznost ili tenzija10 je esti kamen spoticanja. Svaka interkulturalna komunikacija sadri izvesnu dozu neizvesnosti i zbog toga su anksioznost i tenzija este pojave. Recimo, kada se nalazimo u inostranstvu izloeni 9 to zapravo predstavalja vid etnocentrizma 10 Sve ostale barijere u komunikaciju su esto praene visokom anksioznou i tenzijom. VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA

MOST 12 smo velikom broju verbalnih, neverbalnih, fizikih i psiholokih drai koje se razlikuju od onih na koje smo navikli. To moe da bude veoma stresno po nas. Visok nivo anksioznosti gotovo uvek zahteva neku vrstu oduka ili pranjenja i to nam oteava da iskaemo ono to elimo, oteava da se izrazimo. Pravi problem nastaje kada, kao nain osloboenja od tenzije, izaberemo neki vid nekonstruktivnog ponaanja ili neku formu odbrane, kao to je iskrivljena percepcija ili izbegavanje i neprijateljstvo. Svest o tome da se pri interkulturalnoj komunikaciji moemo spotaknuti o brojne barijere, upuuje nas na vanost sticanja znanja o razliitim kulturama i vetina prepoznavanja i prevazilaenja vidljivih i nevidljivih barijera u komunikaciji. Jo je vanije da tekoe i zastoje u komunikaciji tretiramo kao prilike za novo uenje. Ukoliko nerazumevanje i konflikte pri interkulturnom susretu tretiramo kao probleme koje treba izbegavati, uskratiemo sebi ansu za lini rast i razvoj. Interkulturalna kompetentnost Interkulturalna kompetentnost je sposobnost da se prepoznaju i koriste kulturne razlike kao jedan od resursa za uenje (Berthoin-Atal and Friedman, 2003). Polazna pretpostavka je da ljudi mogu vie da naue jedni od drugih kad se meusobno dosta razlikuju. Za to je potrebno da postoji uzajamno potovanje i dovoljna doza radoznalosti kako bi se prevladala tenzija koja obino prati jedan interkulturalni susret. Neki od kljunih elemenata intekulturalne kompetentnosti su: svest o sebi kao o kompleksnom kulturnom biu svest o uticaju koji kultura kojoj pripadamo vri na nae miljenje i ponaanje sposobnost da se zajedno sa drugima angaujemo u istraivanju preutnih pretpostavki koje utiu na nae ponaanje

otvorenost da se testiraju razliiti pogledi na svet, naini miljenja i reavanja problema. Znanje o dimenzijama kulturnih razlika moe nam biti dragocen oslonac i polazni okvir u interkulturalnoj komunikaciji. Manje emo greaka napraviti i oseaemo se sigurnije ukoliko znamo: kako se u odreenoj kulturi tretiraju informacije, kontekst, vreme i prostor; kakva je raspodela moi; da li je data kultura individualistiki ili kolektivistiki orjentisana; da li je maskulina ili feminina i slino. Bitno je uzeti u obzir da se pojedini segmenti drutva unutar jedne kulture mogu razlikovati, kao i da uvek postoje individualne razlike koje nisu zanemarljive. Etnocentrizam u velikoj meri oteava (a nekad i onemoguava) interkulturalnu komunikaciju i razumevanje. Zato je potrebno da se na razliitim poljima radi na njegovom prevazilaenju, a posebno kroz reformu obrazovanja i integrisanje interkulturalne komponente u kolske kurikulume. To ne znai da istovremeno ne treba da razvijamo privrenost sopstvenom kulturnom poreklu i nasleu, ili da treba da damo prvenstvo drugim kulturama nad sopstvenom. VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVAN V uINTERKULTURALNO OBRAZOVANJE Sposobnost da se produktivno deluje u multikulturnom kontekstu ne razvija se intuitivno. Ona mora biti nauena. Budui da obrazovanje nije samo izraz okruenja i drutva u kojem se razvija ve i samo utie na razvoj tog okruenja, kola ima znaajnu ulogu u razvoju harmonine multikulturalne zajednice. Istina, ne moe se od obrazovanja oekivati da samo snosi odgovornost za suprotstavljanje predrasudama, diskriminaciji i netoleranciji i da obezbedi uspenu promociju i razvoj interkulturalnih kompetencija graana jedne zajednice. Ipak, obrazovanje moe i treba da ima veoma znaajanu ulogu u stvaranju i podrci razvoju interkulturalnih vetina, sposobnosti, vrednosti i znanja potrebnih za ivot u

multikulturnoj zajednici kakva je naa. Da bi to bilo mogue neophodno je u kolski program uneti elemente koji bi otklonili etnocentriku i/ili hijerarhizovanu sliku kultura i, objektivno i s potovanjem, uvaili osobenosti razliitih kultura koje kohabitiraju unutar pojedinih specifinih oblasti. Osim toga, neophodno je obezbediti povezanost intekulturalnog obrazovanja i obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo. Ukoliko se realizuju aktivnosti interkulturalnog obrazovanja a ne vodi se rauna o demokratskom ueu u ivotu zajednice i o realnim potrebama razliitih kulturnih grupa, postoji opasnost da se interkulturalno obrazovanje svede na folklor, tradiciju, spomenike kulture i slino. Ovakvim uproavanjem zanemaruje se injenica i imperativ realnosti da su uenici/e zainteresovani za sadanjost i budunost, a ne samo za prolost. Ukoliko se pak realizuju aktivnosti obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo, a ne uzme se u obzir interkulturalni kontekst, ignorie se sutinska dimenzija drutvene realnosti i ugroava sposobnost uenika da odgovorno deluju u multikulturnom kontekstu. Izvesno je da kola neprestano treba da promilja i preispituje svoju ulogu. Dogaa se da ona prenosi i uvruje postojee stereotipe i predrasude o drugim grupama i kulturama. Kada se obezbedi ukljuenost i konstruktivna komunikacija izmeu svih aktera obrazovnog procesa, suava se podruje za nerazumevanje i netoleranciju prema razliitostima i tako kola postaje znaajan inilac razvoja harmonine multikulturne zajednice. / Definicija U novijoj literaturi o interkulturalnosti veoma esto se susreemo s pojmom interkulturalno obrazovanje koji sadri dve kljune dimenzije: Interkulturalnim obrazovanjem se smatra obrazovanje koje uvaava i podrava razliitost u svim oblastima ljudskog ivota. Ono ini uenike/ce osetljivim na

ideju da su ljudi prirodno razvili niz razliitih naina ivota, obiaja i pogleda na svet i da ta raznolikost ljudskog ivota sve nas obogauje. Istovremeno, re je o obrazovanju koje promovie ravnopravnost i ljudska prava, suprotstavlja se nepravednoj diskriminaciji i promovie vrednosti na kojima se izgrauje ravnopravnost. VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 14 Dakle, interkulturalno obrazovanje je sinteza uenja iz oblasti multikulturalnog i antidiskriminatornog obrazovanja.11 // Uloga i ciljevi interkulturalnog obrazovanja Zbog svoje multidimenzionalne prirode, interkulturalno obrazovanje ne moe da bude puki dodatak kolskom planu i programu iako je to jedan od naina zapoinjanja interkulturalne reforme u raznim zemljama. Ono se odnosi na sve dimenzije obrazovnog procesa: ivot kole, donoenje odluka, obrazovanje i struno usavravanje nastavnika, kolski program, jezik poduavanja, jezik kojim nastavnici daju instrukcije (zadatke), metode poduavanja, interakciju meu uenicima, udbenike i radne materijale. Interkulturalno obrazovanje treba da obuhvati i ukupno okruenje u kojem se odigrava uenje. Ovako shvaeno, interkulturalno obrazovanje zahteva ukljuivanje (inkluziju) razliitih perspektiva i pogleda (multiperspektivnost). Dobar primer da se to ostvari je razvoj inkluzivnog kurikuluma koji sadri uenje o jezicima, istoriji i kulturama manjinskih grupa u drutvu. Potrebno je omoguiti uenicima da pojmove, teme i probleme sagledavaju iz razliitih uglova i kulturnih perspektiva. Zato je cilj interkulturalnog obrazovanja da: promovie uslove koji vode pluralizmu u drutvu kroz poveanje osetljivosti za

sopstvenu kulturu i podsea decu na injenicu da postoje drugi naini postupanja i drugi vrednosni sistemi kod dece razvija potovanje za ivotne stilove koji se razlikuju od njihovog da bi mogli da razumeju i cene jedni druge kultivie posveenost ravnopravnosti osposobljavajui decu da odgovorno (na osnovu poznavanja injenica) prave izbore i preduzimaju akcije usmerene protiv diskriminacije i predrasuda uvaava slinosti i razliitosti u pogledu vrednosti i osposobljava svu decu da govore u svoje ime i da artikuliu svoju kulturu i istoriju. Multidimenzionalni i multiperspektivni karakter interkulturalnog obrazovanja istaknut je u specifinim ciljevima u etiri stuba obrazovanja koje je identifikovala Meunarodna komisija za obrazovanje za 21. vek.12 Prema zakljuku ove komisije, obrazovanje bi trebalo iroko da se oslanja na sledee ciljeve/stubove: Uiti da znam zahteva kombinovanje irokog opteg obrazovanja sa mogunou praktinog rada na nekoliko projekata. Opte obrazovanje nam omoguuje kontakt i komunikaciju sa drugim jezicima i oblastima znanja. Ono nam prua neke od osnovnih vetina koje bi trebalo da budu prenete kroz interkulturalno obrazovanje. Uiti da uradim znai stei profesionalne vetine, ali i mogo vie od toga. To znai stei kompetencije za snalaenje u razliitim situacijama, kao i kompetencije za rad u timu. Imajui u vidu nacionalni i meunarodni kontekst, uiti da uradim ukljuuje i sticanje neophodnih kompetencija koje osposobljavaju pojedinca da nae svoje mesto u drutvu. 11 Intercultural Education I Primary School, NCCA, Dablin, 2005. 12 Delors, Jacques: Learning: The Treasure Within - Report to UNESCO of the International Commission on Education for the Twenty-first Century, UNESCO, 1996.

VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 15 Uiti da ivim zajedno sa drugima znai razvijati razumevanje za druge i uvaavanje uzajamne zavisnosti u duhu potovanja vrednosti pluralizma, meusobnog razumevanja, mira i kulturne razliitosti. To se ostvaruje kroz realizaciju zajednikih projekata i uenje kako da se upravlja konfliktima. Ukratko, uenici/e treba da steknu znanja, vetine i vrednosti koje doprinose duhu solidarnosti i saradnje meu razliitim pojedincima i grupama u drutvu. Uiti da budem razvijenija linost znai da budem u stanju da delujem s najveim stepenom autonomije, prosuivanja i line odgovornosti. Ove vrednosti kod uenika/ca osnauju oseaj identiteta i pomau u otkrivanju smisla, a istovremeno koriste razvoju kognitivnih sposobnosti. Zbog toga obrazovanje ne sme da zanemari nijedan aspekt sveukupnog potencijala uenika/ca, ukljuujui i kulturni potencijal, i mora biti zasnovano na pravu na razliitost. /// Meunarodni instrumenti, principi i smernice za interkulturalno obrazovanje Postoji niz meunarodnih instrumenata i drugih dokumenata na kojima se temelji interkulturalni pristup u obrazovanju. U ovom odeljku emo samo navesti neke od meunarodnih instrumenata, a vie panje bie posveeno Uneskovim Smernicama za interkulturalno obrazovanje i projektima Saveta Evrope kojima se promovie interkultaralno obrazovanje. Meunarodni instrumenti na kojima se temelji interkulturalno/multikulturalno obrazovanje su: Povelja o graanskim i politikim pravima UN-a (1946) Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948)

Konvencija o pravima deteta (1989) Konvencija i preporuke protiv diskriminacije u obrazovanju, Unesko (1960) Meunarodni pakt o ekonomskim, drutvenim i kulturnim pravima (1966) Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965) Deklaracija o eliminaciji svih formi netolerancije i diskriminacije na osnovu verske pripadnosti (1981) Dakarski okvir za akciju (2000) Uneskova Konvencija o zatiti i promociji razliitosti kulturnog izraavanja (2005) uneskova Univerzalna deklaracija o kulturnoj razliitosti (2001) Okvirna konvencija o zatiti nacionalnih manjina; Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima (1992) Borba protiv rasizma i netolerancije prema Romima (1998) Milenijumski ciljevi razvoja, UN (2002) Svet po meri deteta, UN (2002) Kvalitetno obrazovanje za sve, Unesko, Dakar (2002) Meunarodna konvencija o uklanjanju svih formi rasne diskriminacije (ICERD) Konvencija o uklanjanju svih formi diskriminacije ena (1982) Uneskova Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 16 U Uneskovim Smernicama za interkulturalno obrazovanje13 istaknuta su tri osnovna principa interkulturalnog obrazovanja:

I princip Interkulturalno obrazovanje potuje kulturni identitet uenika kroz pruanje kulturalno odgovarajueg i responzivnog kvalitetnog obrazovanja za sve. II princip Interkulturalno obrazovanje prua svim uenicima kulturalna znanja, vetine i stavove koji su im neophodni da budu aktivni i odgovorni graani drutva. III princip Interkulturalno obrazovanje prua svim uenicima kulturalna znanja, vetine i stavove koji ih osposobljavaju da doprinose potovanju, razumevanju i solidarnosti meu pojedincima, etnikim, socijalnim i kulturnim grupama i nacijama. Ovi principi mogu se realizovati na razliite naine.

I princip - Interkulturalno obrazovanje potuje kulturni identitet uenika kroz pruanje kulturalno odgovarajueg i otvorenog kvalitetnog obrazovanja za sve - moe da bude ostvaren kroz: korienje kurikuluma i materijala za poduavanje razvijanje i primenu iskustvenih i participativnih metoda poduavanja koji odgovaraju datim kulturama razvoj i primenu metoda ocenjivanja koje su u skladu sa specifinostima razliitih kultura izbor jezika instrukcija, to ukljuuje maternji jezik uenika (gde je to mogue) odgovarajuu obuku nastavnika koja ima cilj da o upozna nastavnike sa kulturnom tradicijom njihove zemlje o upozna nastavnike sa iskustvenim, participativnim i kontekstualnim metodama poduavanja o razvije osetljivost za obrazovne i kulturne potrebe manjinskih grupa o podri sposobnost nastavnika da obrazovni sadraj, metod rada i materijal koji koristi adaptira potrebama grupa ije su kulture drugaije od veinske o im olaka korienje razliitosti kao sredstva za uenje promociju okruenja za uenje koje uvaava kulturne razlike interakciju izmeu kole i zajednice i ukljuivanje roditelja i lokalnih zajednica u obrazovni proces II princip - Interkulturalno obrazovanje prua svim uenicima kulturalna znanja, vetine i stavove koji su im neophodni da budu aktivni i odgovorni graani drutva moe da bude ostvaren: garantovanjem ravnopravnih i pravednih uslova u obrazovanju (npr. jednaka dostupnost kvalitetnom obrazovanju, eliminacija diskriminacije i sl.)

korienjem kurikuluma, udbenika i radnog materijala tako da o prui znanje veinskoj kulturi/zajednici o manjinskim kulturama o omogui manjinskim grupama znanje o drutvu kao celini o ukljui razliite kulturne sisteme kroz predstavljanje znanja iz razliitih kulturnih perspektiva i sl. 13 UNESCO Guidelines on Intercultural Education, Education Sector,UNESCO, (ED-2006/WS/59) - CLD 29366, Paris, 2006 VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 17 korienjem odgovarajuih metoda poduavanja (aktivno, participativno, kooperativno uenje i sl.) jasno definisanim i preciznim ocenjivanjem uenikog postignua (znanja, vetina, stavova i vrednosti) korienjem odgovarajueg jezika poduavanja koji prua priliku svakom ueniku da komunicira (da se izrazi) na maternjem i na zvaninom jeziku zemlje, kao i na jednom ili vie stranih jezika odgovarajuim nastavnikim obrazovanjem i strunim usavravanjem. III princip - Interkulturalno obrazovanje prua svim uenicima kulturalna znanja, vetine i stavove koji ih osposobljavaju da doprinose potovanju, razumevanju i solidarnosti meu pojedincima, etnikim, socijalnim i kulturnim grupama i nacijama moe da bude ostvaren kroz: razvoj kurikuluma koji doprinosi razumevanju i uvaavanju kulturalne razliitosti ali i globalne zavisnosti meu ljudima, razvoju svesti o pravima i obavezama, razumevanju neophodnosti meunarodne solidarnosti i saradnje primenu odgovarajuih metoda poduavanja i uenja

razvoj vetina komunikacije i saradnje preko kulturnih granica poduavanje i uenje stranih jezika i unapreivanje kulturne komponente uenja jezika odgovarajue obrazovanje nastavnika i permanentno struno usavravanje. *** Poeci formalnog interkulturanog obrazovanja u Evropi vezani su za projekat Saveta Evrope Demokratija, ljudska prava, manjine: obrazovni i kulturni aspekti, kojim su na evropskom nivou zvanino predstavljeni principi interkulturalnog obrazovanja. Obuhvatanjem pitanja emigracije u Zapadnoj i pitanja poloaja nacionalnih manjina u Istonoj Evropi, ovi principi su proireni panevropski nivo. Smernice Saveta Evrope na polju intekulturalnog obrazovanja integrisane su u prve projekte zapoete 70-ih godina prolog veka, posle ega su dalje razvijane. Projekti Saveta Evrope su u poetku bili usmereni na integraciju manjina i pokuaj da se obezbedi jednakost u obrazovanju. Kasnija istraivanja i primeri iz prakse istakli su vanost religije koja je tada bila marginalizovana u okviru obrazovanja. Nakon toga usledili su poduhvati koji su usmerili panju na razliitosti u kontekstu jezika, istorije, geografije i religije, pravei tako temelje za integraciju interkulturalnog obrazovanja sa projektima graansko obrazovanje i obrazovanje za demokratsko graanstvo. U Atini je 2003. doneta Deklaracija evropskih ministarstava obrazovanja o intekulturalnom obrazovanju u novom evropskom kontekstu. Ovom deklaracijom je podrana odluka da se na nivou zemalja lanica naprave neophodni dogovori da se interkulturalno obrazovanje postavi kao vana komponenta obrazovne politike, to ukljuuje i donoenje odgovarajuih mera na nivou kolskog programa, upravljanja kolom i strunog usavravanja nastavnika. U deklaraciji su identifikovana dva pravca

u intekulturalnom obrazovanju: tolerancija na razliitosti i uenje da ivimo zajedno.14 14 Postoji niz preporuka koje se odnose na nastavni plan, upravljanje i obuku nastavnika. http://www.coe.int/t/e/cultural_co%2Doperation/education/intercultural_education/EMED21_5.pdf VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 18 Specifinost razumevanja intekulturalnog obrazovanja u okviru Saveta Evrope i Evropske komisije ogleda se i u jednoj od najnovijih smernica njegovog razvoja. Kao glavna kompetencija koja stoji u osnovi interkulturalnog uenja istie se sposobnost za toleranciju na neizvesnost (tolerance to ambigiuty). Ovim se izlazi iz okvira razumevanja kulture koja je definisana nacionalnou, etnicitetom, religijom, jezikom, tradicijom i istie se ire shvatanje kulture u kontekstu savremenih trendova globalizacije, gde neki novi vidovi kulture imaju vie znaaja od tzv. tradicionalnih. (Na primer: esto u socijalnim interakcijama postaje relevantnija kulturna pripadnost koja je odreena neijim zanimanjem od pripadnosti koja je odreena mestom roenja i sl.) U Evropi, koja se iri i razvija, mobilnost je jo jedan termin koji se namee u razumevanju interkulturalnosti. Poveanje mobilnosti, ili pak njen nedostatak, vidi se kao jedan od faktora koji su doveli do toga da interkulturalno obrazovanje dobija rastui znaaj u drutvu. Stvaranje tzv. Evrope ljudi (Europe of people), kao zajednice ljudi koji dele sline vrednosti, namee pitanje razumevanja pojma evropskog graanstva. Onaj pojam nije vezan za politike i pravne okvire, ve za lini identitet i vrednosti svakog pojedinca. Da bi uspeno odgovorile na te izazove, mnoge zemlje i kole su identifikovale razvoj graanskih vetina kao jedan od obrazovnih prioriteta. Potvrivanje koherentnog sistema vrednosti i drutvene prakse sa uvaavanjem slinosti i razlika vidi se kao osnovna komponenta evropskog graanstva. U skladu sa tim identifikovano je osam kljunih kompetencija (European key competencies) koje su

neophodne za uspean ivot u drutvu koje se bazira na znanju. Preporuka je da se mladima da prilika da tokom obrazovanja razviju svih osam kompetencija, dok je interpersonalna, interkulturalna i socijalna kompetencija identifikovana kao jedna od glavnih15. U Evropi su izraena dva pravca i vida interkulturalnog obrazovanja - formalno i neformalno. Trenutno se velika panja pridaje povezivanju i usaglaavanju ova dva prisitupa. Kod tzv. formalnog interkulturalnog obrazovanja istie se neophodnost strukturalnih promena unutar kole zato to kole odraavaju prisustvo (ili odsustvo) stereotipa i diskiriminacije u drutvu. Dve glavne preporuke u vezi s tim su: da interkulturalno obrazovanje treba da bude jedan od kljunih faktora u obrazovanju svih prosvetnih radnika i u tom smislu istaknuta je vanost linog iskustva ivota u drugoj kulturi da udbenici treba da budu revidirani tako da u tumaenju i razumevanju istoriskih fenomena uzimaju i druge kao polaznu osnovu, tako da deca u koli mogu da naue da je normalno imati razliite perspektive i stanovita. (Npr. uenici se upoznaju sa tim kako udbenici istorije iz razliitih zemalja opisuju bitku kod Vaterloa ili na asu geografije kako se na razliitim mapama sveta u sreditu nalaze razliite zemlje i delovi sveta.) Ogromne su tekoe koje se u okviru kolskih sistema javljaju tokom uvoenja ovih promena, ali su ogromni i uspesi do kojih dolazi kada se promene uvedu16. 15 vie o evropskim kljunim kompetencijama saznajte na veb-sajtu http://europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do?reference=MEMO/05/416&format=HTML&aged=1&language= EN&guiLanguage=en a NCCA vodi potraite na veb sajtu http://www.ncca.ie/uploadedfiles/publications/Interc%20Guide_Eng.pdf 16 Antonio Perotti u knjizi The Case for Intercultural Education daje briljantan pregled iskustava Saveta

Evrope u saradnji sa ljudima iz obrazovanja . VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 19 SVETSKA ISKUSTVA Treba imati u vidu da je pisanje o praksi interkulturalnog obrazovanja u svetu interkulturalno iskustvo samo po sebi. Postoje razliiti pristupi ovom obrazovanju (prioriteti, forme i fokusi, razliita terminologija i sl.), pa je nemogue govoriti o multikulturalnom ili interkulturalnom obrazovanju a ne posmatrati ga sa kulturalno razliitih perspektiva i stanovita. U okviru ovog odeljka nalazi se pregled nekih iskustava u SAD-u, gde je tokom poslednjih 25 godina interkulturalno obrazovanje postalo dominantan trend reforme obrazovanja, a zatim je pojanjena specifinost razumevanja intekulturalnog obrazovanja u Evropi (Savet Evrope i Evropska komisija). Na kraju je priloena mala zbirka primera dobre prakse. / ISKUSTVA ZEMALJA SEVERNE AMERIKE Opseg delovanja interkulturalnog obrazovanja17 U poslednjih 25 godina uvoenje interkultualnog obrazovanja kao nove dimenzije kolskog kurikuluma postalo je dominantan trend reforme obrazovanja u SAD-u i dovelo je do velikih promena u gledanju na obrazovanje uopte. Savremeni strunjaci danas esto govore o interkulturalnom nivou obrazovanja kao o dimenziji koja otvara nove horizonte uenja (multicultural floor of new horizonts for learning). U svojoj osnovi, interkulturalno obrazovanje predstavlja socijalnu promenu kroz obrazovanje. Zbog toga ono zahteva duboko i kritiko promiljanje, matu i posveenost viziji boljeg sutra, te ukljuivanje (inkluziju) bogatstva svih ljudskih zajednica i njihovih pria. Ono je jedan vid ljudske tenje i traganja za pravinijim i istinski demokratskim drutvom.

Opseg interkulturnog obrazovanja moe se, po Banksu (1999), odrediti kroz opis pet dimenzija ili meusobno prepletenih oblasti delovanja: 1. Intregracija sadraja - odnosi se na uvoenje i uvezivanje materijala, sadraja, koncepata i vrednosti iz razliitih kultura u redovni proces nastave i uenja. 2. Konstrukcija znanja - odnosi se na prihvatanje postavke da su sva znanja socijalno konstruisana i kreirana u mislima ljudi da bi objasnila njihovo iskustvo i zato su podlona preispitivanju. Ideje koje oblikuju drutvo se menjaju. Interkulturalno obrazovanje podrazumeva (re)konstrukciju znanja. Da bi bio u stanju da poduava interkulturalno, nastavnik mora da bude u stanju da prvo rekonstruie sopstveni pogled na svet. 3. Pedagogija jednakosti i pravednosti (Equity pedagogy) - odnosi se na uvoenje razliitih metoda poduavanja radi prilagoavanja kulturnim razlikama u stilovima uenja koje postoje meu uenicima i stimulisanja njihovih kolskih postignua. 17 The Scope of Multicultural Education by Mary Stone Hanley VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 20 4. Smanjenje predrasuda odnosi se na menjanje stavova uenika prema rasnim i etnikim razlikama. Ono moe ukljuiti i uenje tolerancije prema razlikama u verskim i seksualnim opredeljenjima, fizikim i mentalnim sposobnostima itd. 5. Osnaujua kolska kultura (etos) odnosi se na stvaranje kolskog ambijenta i ukupne atmosfere koja omoguava i podstie potpuni razvoj svakog uenika/ce, tj. podjednako osnauje pripadnike (uenike i njihove porodice)

razliitih etnikih grupa. Vano je imati na umu da ova oblast/dimenzija interkulturalnog obrazovanja omoguava realizaciju ostale etiri dimenzije. Pristupi interkulturalnoj reformi kurikuluma18 Ukoliko u fokus razmiljanja o interkulturalnom obrazovanju stavimo kolski program (kurikulum), onda je, po Banksu (1999), mogue razlikovati 4 osnovna pristupa reformi kurikuluma: Doprinos je pristup minimalnog ukljuivanja interkulturalnog obrazovanja u kurikulum, kada se povremeno obrauju odabrane knjige i slave znaajni datumi, heroji ili dogaaji iz razliitih kultura. Ovaj pristup ne podrazumeva sistematsko ukljuivanje knjiga i tema iz razliitih kultura u kurikulum. Tipian primer je planiranje posebnog vremena u januaru kada se u SAD-u ita i govori o Martinu Luteru Kingu. Dodavanje je pristup u kome su sadraji, koncepti, teme i perspektive razliitih kultura dodate kurikulumu, ali tako da se ne menja njegova postojea struktura. Iako se ovim pristupom knjige i teme iz razliitih kultura ukljuuju u ve postojei kurikulum, dodavanje ne obezbeuje i promenu naina miljenja kod uenika. Tipian primer je istraivanje vienja Dana zahvalnosti iz ugla amerikih Indijanaca kao dodatak tradicionalnom (veinskom) vienju tog praznika u SAD-u. Transformacija je pristup kojim se menja struktura kurikuluma tako da su uenici ohrabreni da iz razliitih uglova i kulturnih perspektiva sagledavaju koncepte, teme i probleme. Tako na primer: tema Dana zahvalnosti postaje itava nastavna celina koja istrauje sukob kultura. Ovaj pristup nastavi i uenju podrazumeva razvoj kritikog miljenja kod uenika i prihvatanje razliitosti kao polazne pretpostavke. Socijalna akcija je pristup koji kombinuje transformaciju i aktivnosti koje tee socijalnoj promeni. Uenici se ne poduavaju samo da razumeju i preispituju aktuelna

socijalna pitanja ve i da po tom pitanju urade neto znaajno. Tipian primer je da uenici, nakon uvedene teme o statusu emigranata u SAD, piu pismo senatorima, kongresu i novinama u kome izraavaju svoje miljenje o politici drave prema emigrantima. 18 Banks, J.A. (1999). An Introduction to Multicultural Education (2nd ed.). Boston: Allyn & Bacon. VODI ZA UNAPREENJE INTERKULTURALNOG OBRAZOVANJA MOST 21 Kljune kompetencije nastavnika Uspenost realizacije interkulturalnog obrazovanja u kolama u velikoj meri e zavisiti od znanja i umenosti nastavnika i nastavnica. Banks razlikuje etiri kljune vrste kompetencija nastavnika/ca: 1. Poznavanje karakteristika uenika/ca Nastavnik/ca treba da poznaje specifian stil uenja svakog uenika/ce i da svoj stil poduavanja prilagodi svakome od njih. Istraivanja pokazuju da je ueniko postignue vie to je vea slinost izmeu stila poduavanja i uenikovog stila uenja. Uenici/e treba da budu u mogunosti da ue na nain koji njima odgovara19 (koristei komplementarne resurse kao to su auditivna, vizuelna i manipulativna sreds