Voja Antonic - Da li postoje stvari koje ne postoje

NLO ZABLUDE ALTERNATIVNA MEDICINA ASTROLOGIJA PROROANSTVA UDA TEHNIKE OBMANJIVANJA PARAPSIHOLOGIJA NAUKA I PSEUDONAUKA

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Voja Antoni

DA LI POSTOJE STVARI KOJE NE POSTOJE?Vodi za kritiko razmiljanje

Beograd, 2000.

Prvo izdanje oktobar 2000. ISBN 86-902159-1-3 Recenzenti: profesor dr Duan Ristanovi profesor dr Dragan Popadi Redaktor: Marijana Anastasijevi DTP: Voja Antoni Dizajn i obrada naslovne strane: Voja Antoni Metropolis - Beograd Foto: Slavomir Mateji Izdava: Voja Antoni, e-mail: [email protected] [email protected] Elektronski slog: Kua tampe - Zemun tampa: Publikum - Beograd

Molimo da sva pitanja, primedbe i komentare koji se odnose na ovu knjigu uputite autoru i izdavau putem elektronske pote na adresu [email protected] Na sajtu http://www.paralax.co.yu/ data je prezentacija knjige i otvorena javna diskusija po svim pitanjima koja se u knjizi obrauju.

SADRAJ

Re autora ....................................................................................................... 1 Koje je objanjenje za ovaj udan dogaaj? ............................................. 2 Ima li smisla iveti bez verovanja? ........................................................... 3 emu visak uz knjigu? ................................................................................ 4 Sistem verovanja i sistem vrednosti ......................................................... 4 Predgovor ........................................................................................................ 6 Uz malu pomo mojih prijatelja ................................................................ 8

1. NEIDENTIFIKOVANI LETEI OBJEKTI ..................................... 11Utakmica koja jo uvek traje .................................................................... 14 injenice koje idu u prilog UFOlozima ................................................. 15 Logika radi za skeptike ............................................................................. 16 Zamke u koje UFOlozi najee padaju ................................................. 17 Postupak analize fotografija NLO-a ....................................................... 20 Hajde da se naalimo ................................................................................. 22 Rozvel - najvea NLO misterija ............................................................... 24 Probijanje zida utanja ili poetak obmane? .......................................... 25 Otkud se pojavio film? .............................................................................. 27 ta je projekat Mogul? ............................................................................... 29 Epilog ........................................................................................................... 30 Oblast koja ne postoji ................................................................................ 32 ivi prenos sa Marsa .................................................................................. 35 ta ima novo u gradu? .............................................................................. 39 Dokaz meren milionitim delovima milimetra ....................................... 40 Mit o dolasku stranaca .............................................................................. 42 ta dalje? ...................................................................................................... 44

2. ZABLUDE ................................................................................................... 47Perpetuum mobile ....................................................................................... 48 Reenja sa mnogo prednosti i samo jednom manom ........................... 48 1. Besplatna energija iz esme .................................................................. 49 2. Podvodni ringipil: US patent 3918827 od 11.11.1978 ...................... 50 3. ta je ovo (a uz to i ne radi): US patent 5146798 od 15.09.1992 ...... 50 4. to vie, to bolje: US patent 4698516 od 16.10.1987 ........................... 51 5. Motor budunosti: US patent 4151431 od 24.04.1979 ....................... 52 Perpetuum mobile u ekonomiji ............................................................... 54 Lanac razapet izmeu upljeg i praznog ............................................... 54 Opasnosti geometrijske progresije .......................................................... 55 avo mora da doe po svoje ................................................................... 57 Ko ui - znae, ko tedi - nastradae ....................................................... 58 Kockarske zablude ....................................................................................... 60 7 od 39? Nita lake! .................................................................................. 62 Igra protiv osvedoenog prevaranta ....................................................... 63 Da li je mobilni telefon tihi ubica? .......................................................... 65 Nije svako zraenje opasno ...................................................................... 65 Vodovi za napajanje elektrinom energijom ......................................... 67 Televizor i kompjuterski monitor ............................................................ 68 Mobilni telefon ........................................................................................... 69 Zakljuak ..................................................................................................... 70 Ko koristi 10% mozga? ............................................................................... 71 Pun Mesec i lunarni efekat ........................................................................ 73 Stoti majmun ................................................................................................. 75 Jo neke zablude .......................................................................................... 78 Da li su alfa talasi generator kreativnosti? ............................................. 78 Je li mogue hodati po vatri? .................................................................... 79 Moe li muva da leti? ................................................................................ 80 Da li je Mocart genijalni terapeut? ........................................................... 80 ta se dokazuje patentom? ....................................................................... 81 Da li je bermudski trougao ukleto mesto? ............................................. 81 Ima li zombi duu? .................................................................................... 83 Kakva je veza izmeu crne make i nesree? ....................................... 84

3. ALTERNATIVNA MEDICINA ........................................................... 85Zato lekari ne ele saradnju? ................................................................. 92 Razlika izmeu naunog i arlatanskog postupka ............................... 92 Funkcija stvara organ ................................................................................ 94 udesni placebo ........................................................................................ 94 Kako prepoznati alternativni pristup? .................................................... 96 Pare i ivot umesto Pare ili ivot .................................................... 102 Da li ajkule obolevaju od raka? ............................................................. 103 Pljakai zdravlja ..................................................................................... 105 Fraze koje pobeuju ................................................................................. 108 Neke od grana alternativne medicine ................................................ 110 Bioenergija ................................................................................................ 110 Car je go ................................................................................................. 112 Kirilijanova fotografija ............................................................................ 114 Homeopatija .............................................................................................. 117 Akupunktura ........................................................................................... 122 Dijagnostike obmane ............................................................................. 129 Hipnoza ..................................................................................................... 133 Urinoterapija ............................................................................................ 136 Aromaterapija .......................................................................................... 139 Magnetoterapija ...................................................................................... 140 Terapija kristalima ................................................................................... 142 Alternativna psihoterapija ...................................................................... 147

4. ASTROLOGIJA ...................................................................................... 149Astronomija i astrologija ......................................................................... 151 Tipovi astrologije ...................................................................................... 152 Principi delovanja astrolokih sila ........................................................ 153 Kad dobijemo duu, dobili smo i sudbinu .......................................... 153 Svemir iz ablje perspektive .................................................................. 155 ta su sazvea? ...................................................................................... 156 Precesija ..................................................................................................... 158 Tropska i sideralna astrologija .............................................................. 161 ta je to Novo doba? ........................................................................... 162 ta bi o astrologiji rekla nauka ............................................................. 164 Dobra vest se iri svemirom .................................................................. 165 Blizanci nam otkrivaju tajne .................................................................. 166

Vreme i mesto roenja ............................................................................ 167 Sportski ampioni i efekat Marsa ......................................................... 170 Astrologija u eliji smrti .......................................................................... 173 Prognoze u osvit rata ............................................................................... 175 Prosto pitanje: kako? ............................................................................... 177 Epilog ........................................................................................................ 178

5. PROROANSTVA ............................................................................... 181Biblijska proroanstva .............................................................................. 183 Neproroanstva ....................................................................................... 184 Neispunjena proroanstva .................................................................... 185 Ko je govorio kroz proroke? .................................................................. 190 Smak sveta .................................................................................................. 192 Nostradamusova proroanstva ............................................................. 198 Kremansko proroanstvo ........................................................................ 202 Autorska sloboda ili ignorisanje injenica ........................................... 202 Milo Tarabi ............................................................................................ 205 Mitar Tarabi ............................................................................................ 207 Na licu mesta ........................................................................................... 211 Savremeni proroci ..................................................................................... 214 Lav German ........................................................................................... 214 Efekat Dikson ........................................................................................ 216 Nije teko postati prorok ....................................................................... 217

6. UDA ........................................................................................................ 219Jesu li maioniari udotvorci? ............................................................. 220 Crna i bela magija .................................................................................... 223 Mistika logika ......................................................................................... 224 Simpatetika magija ................................................................................. 225 Uri Geler ....................................................................................................... 227 Sai Baba ....................................................................................................... 231 1. Svemo i sveznanje ............................................................................. 231 2. Sposobnost vaskrsenja ........................................................................ 232 3. Telepatsko znanje ................................................................................. 233 4. Materijalizacija ..................................................................................... 235

5. Spontano izvedena uda .................................................................... 236 6. Neobjanjiva izleenja ......................................................................... 238 7. Ispunjenje proroanstva ..................................................................... 240 Da li se uda deavaju? ........................................................................... 242

7. TEHNIKE OBMANJIVANJA .......................................................... 243Vidovnjaci .................................................................................................... 246 lag na torti: kako uloviti detalje .......................................................... 248 Barnumov (ili Forerov) efekat ............................................................... 250 Postanite i vi vidovnjak .......................................................................... 253 Raljari .......................................................................................................... 255 Nauka sa najvie teorija .......................................................................... 258 Da li raljarstvo radi? .......................................................................... 259 Interpretacija rezultata ............................................................................ 261 Ralje za 21. vek ....................................................................................... 265 Ideomotorni efekat ................................................................................... 268 Zato ne bismo pokuali sami? ............................................................. 268 Ouija tabla .................................................................................................. 271 Kako zaraditi milion dolara ................................................................... 273

8. PARAPSIHOLOGIJA .......................................................................... 277Paranauka u svetu i kod nas .................................................................. 279 Telepatija i vidovitost ................................................................................ 283 Kako proveriti sposobnost telepatije ..................................................... 283 Eksperiment Ganzfeld ......................................................................... 286 Oseam da me neko posmatra .............................................................. 288 ta bi bilo kad bi bilo .............................................................................. 289 Telekineza i psihokineza ......................................................................... 290 Snovi .............................................................................................................. 293 etnja izvan tela ........................................................................................ 297 ta kau kritiari parapsihologije ......................................................... 300

9. NAUKA I PSEUDONAUKA ........................................................... 301Znaaj dokaza .......................................................................................... 303 Gde je Istina? ........................................................................................... 304 Nauni metod .......................................................................................... 305 Ko je ko ..................................................................................................... 306 Pseudonauka .............................................................................................. 310 Pseudonauka odozdo i odozgo ...................................................... 312 Prevarant protiv prevaranta ................................................................. 314 Vetina kritikog razmiljanja ................................................................ 317 1. Oborivost .............................................................................................. 318 2. Logika .................................................................................................... 320 3. Sveobuhvatnost .................................................................................... 322 4. Potenje ................................................................................................. 323 5. Ponovljivost .......................................................................................... 324 6. Dovoljnost ............................................................................................ 325 Mehanizmi verovanja ............................................................................... 327 Ignorisanje matematike .......................................................................... 327 Ignorisanje psihologije ........................................................................... 328 Naivnost .................................................................................................... 330 Zatvorenost uma ..................................................................................... 331 Lino iskustvo .......................................................................................... 332 Pomeranje prioriteta ............................................................................... 333 Informaciono zagaenje ......................................................................... 334 Lakovernost .............................................................................................. 334 Okamova otrica ........................................................................................ 335 Ko je pojeo trenje? .................................................................................. 336 Malo matematike ....................................................................................... 337 Od pogrene procene do verovanja ...................................................... 338 Gausova kriva ............................................................................................. 340 Kako lagati uz pomo statistike ............................................................ 342 Kvantna mehanika .................................................................................... 344 Talas, estica ili i jedno i drugo? ............................................................ 345 Ajntajnova propala ideja ....................................................................... 345 Maka je, hvala na pitanju, iva i zdrava... i mrtva ........................... 346 Teorija Mnogo svetova ....................................................................... 348 Koji je odgovor na sve ove paradokse? ................................................ 349 Dva fronta traganja za istinom .............................................................. 350 Umesto epiloga .......................................................................................... 353

- Kaem ti da je uzaludno traiti ivot na put koji nema srca... - Ali kako zna kad neki put nema srca, don Huane? - Svako bi to znao. Nevolja je u tome to niko ne postavlja to pitanje, a kad ovek najzad uvidi da je poao putem bez srca, tad je taj put spreman da ga ubije. U to vreme veoma mali broj ljudi moe da zastane i razmisli, pa da nastavi put. - Na koji nain treba da postavim to pitanje, don Huane? - Samo ga postavi.

Karlos Kastaneda, Uenje Don Huana

RE AUTORA

s ove strane onostranog

Imao sam nepunih est godina kad sam se teko razboleo. Dugo sam bio u kritinom stanju, a jedina moja seanja na to vezana su za dugi oporavak u bolnici. Postoji ipak neto ega se dobro seam: na bolniki prozor esto mi je dolazio beli golub kome je oko noge bilo vezano pare crvenog konca. Tokom jedne posete, rekao sam majci i baki za goluba i tada mi je baka, inae pobona ena, rekla da je ona vezala koni za njegovu nogu i da me sada taj golub uva. Ja sam joj verovao i oseao se sigurnijim kad je on bio na prozoru. Ubrzo sam poeo da ustajem i da ga hranim mrvicama hleba. Mnogo kasnije, majka mi je priala da je baka do kraja verovala da je taj golub bio moj uvar i da njemu dugujem ivot. Niko nije ni pokuao da je razuveri, jer je ljubav izmeu starijih osoba i unuia svetinja u koju se ne dira. Od tada je prolo mnogo godina. U jesen 1994, graanski rat besneo je u Bosni. Mada u njemu nisam direktno uestvovao, sticajem okolnosti naao sam se u jednoj vojnoj jedinici gde mi je posao bio da osposobim i pustim u pogon neke zaplenjene radio - ureaje. Stigao sam vojnim dipom kasno nou i, poto su ureaji bili u kui, na oko pola kilometra od garnizona, tu sam se i smestio. Bio sam jedini stanar pored jednog vojnika i oficira koji su trebali da mi pomognu u poslu. U vojsci se rano ustaje. Kad su moji domaini videli sa koliko napora sam se probudio, obeali su mi jaku kafu. Izaao sam u dvorite, seo za batenski sto i ekajui kafu pokuao da shvatim gde sam se zatekao. Bili smo u podnoju planine, daleko od grada. Jutro je bilo svee i ponegde je jo bilo magle. U ratno vreme, kad uas postane deo svakodnevnice, oveka moe da utei pomisao da postoji neto to je jae od ljudske gluposti: sunce koje nekim udom jo uvek greje, nebo koje je ipak plavo i drvee koje i dalje lista i donosi plodove. Iza niske ograde bila je njiva sa nekoliko stabala ljive. Rodile su i prerodile; metani su, verovatno, bili u izbeglitvu pa nikoga nije bilo da ih bere. Ne pamtim kad sam poslednji put jeo ljive, ali tada sam osetio elju da ih naberem i podelim sa svojim domainima. 1

Napravio sam nekoliko koraka i stao kao ukopan. Iznad moje glave preleteo je beli golub i sleteo na ogradu ispred mene. Nisam mogao da verujem oima: oko noge bio mu je vezan crveni konac! Bio sam zbunjen kao nikada. Hteo sam nekome da ga pokaem, upro sam prstom u njega i okrenuo se, ali u dvoritu sam bio sam. Dugo sam ga gledao, neodluan ta da uradim. On je izvijao glavu i gledao me jednim pa drugim okom, kao da je hteo neto da mi kae. Pribliavao sam mu se korak po korak, da ga ne bih uplaio. Kad sam stigao dovoljno blizu da mogu da ga dodirnem, vrata iza mojih lea su se otvorila i oficir je viknuo: Ne idi iza ograde, tu je minsko polje!

Koje je objanjenje za ovaj udan dogaaj?Prosto da prostije ne moe biti: sve sam izmislio. Koliko puta je svako od nas uo slinu priu? A priznanje da je izmiljena? I ta nas navodi na to da rado verujemo da je ceo svet poeo da funkcionie po nemoguim pravilima, a odbijamo da sasluamo glas razuma koji za svaku pojavu nudi i racionalno objanjenje? Prvi razlog verovatno je taj to svi vie volimo da budemo uspeno zavedeni nego da se suoimo sa povrnou svakodnevnog ivota. Ako smo nekome ve poklonili poverenje, rado emo uiniti sve da mu pomognemo da ga odri, ak i kad pone da ga zloupotrebljava. U suprotnom, morali bismo da priznamo da smo prevareni. Ova naa saradnja sa osobom koja prodaje maglu vaan je inilac na koji raunaju imaoci natprirodnih moi. Drugo, svi smo mi emotivna bia i ukljuivanje intimnih inilaca u radnju (deca, voljene osobe, roditelji) smatra se nespojivim sa obmanjivanjem. Pominjanje tako svetih stvari garancija je da se celoj stvari pristupa iskreno i bez elje za zloupotrebom. Ovo naroito dobro znaju nadrilekari koji e nam lako izvui i poslednju paru kad je neko od naih dragih teko bolestan. Celog ivota neko nas zasipa neistinama da bi nas naveo da dobrovoljno radimo za njega. Svi smo pravili prve korake u ivotu uz prie da u podrumima ive strana bia, kako bismo bili posluniji i laki za uvanje. U vojsci postajemo rtve psihoze straha i uverenja da su svi oko nas neprijatelji, jer emo tako manje razmiljati i biemo oprezniji. Kasnije sluamo patriotske prie iz kojih proizilazi da je najvea ast dati ivot za domovinu i da je to vanije nego sauvati ga za sebe i svoju porodicu. Zato nije nikakvo udo to postajemo rtve ljudi koji su eksploataciju usavrili do te mere da se svi utrkujemo i strpljivo ekamo u redu kako bismo platili za to to emo od njih dobiti. Alatka kojom oni ovo rade je verovanje u onostrane sile, u nepostojee pojave i u mitska bia. Oni e nas, 2

naravno za pristojnu novanu naknadu, osloboditi od uroka, rei nam neke tajne koje nama nisu ali njima jesu dostupne, ili e nas ak uveriti da treba da upravljaju naim ivotima i da umesto nas donose vane odluke. Onoga trenutka kad na to pristanemo, mi se ve nalazimo u njihovoj vlasti. Da bih bolje odslikao ta pod ovom vlau podrazumevam, posluiu se jednim dogaajem. Ovoga puta istinitim, a ne izmiljenim. Sedeo sam na terasi restorana na morskoj obali i pio kafu. Jutarnji morski ambijent bio je savren, jedino to ga je remetilo bila je grupa cigania koji su neumorno obilazili stolove i proknjiavali goste (da ne kaem prosili). ak i kad bi im neko dao novac, time ne bi otkupio mir i slobodu nego bi oni tek tada navaljivali, traei jo. ekalo se samo da najnervozniji gost eksplodira, to se uskoro i dogodilo; svoj bes iskalio je na kelneru, grubo mu zamerivi to ne udalji grupu koja prosi. Odgovor kelnera bio je kratak i indikativan: Ne smem, jer kunu. Tako je grupa nejake dece potinila sebi kelnera, upotrebivi njegovo verovanje u kletvu. Mada toga moda nije bio ni svestan, on se nalazio pod njihovom nevidljivom vlau. Ovaj primer je bezazlen, ali ima i mnogo ozbiljnijih, ak i stranih primera u kojima su ljudi ostali bez imovine, slobode, zdravlja, pa i ivota samo zato to nisu umeli da razmiljaju kritiki i to su dozvolili nekome da zloupotrebi njihovo verovanje u nepostojee sile.

Ima li smisla iveti bez verovanja?U narodu (ne samo naem) uvreeno je miljenje da onaj ko ne veruje u natprirodne stvari ne veruje ni u ta. Duha imaju samo oni koji ive duhovnim ivotom, a oni koji ne prihvataju takva verovanja dobijaju pogrdan epitet nevernici. Zaista, ta ostaje ljudima koji radije veruju svojim oima nego vraarama, astrolozima, nadrilekarima, raljarima? Da li je njihov ivot siromaan, lien duha, jesu li ti ljudi uskraeni za neto? Jesu li oni emocionalno hladni, previe racionalni, neinteresantni? Ima li uopte smisla iveti bez ovakvih verovanja? ovek koji ini smislene stvari, provee ivot koji ima smisla. ivot je neinteresantan samo ljudima koji su i sami neinteresantni; verovanje u besmislene i nepostojee stvari moe da im oduzme vreme i da im suzi prostor za neto to bi moda moglo da ih duhovno obogati. Samo slobodan ovek moe da uiva u jednostavnom zadovoljstvu kao to je etnja obalom reke, itanje dobre knjige, podizanje dece ili stvaralaki rad. Njemu nije potrebna magija da bi pokrenuo svoje duhovno bie. 3

emu visak uz knjigu?Uz ovu knjigu, kao poklon dobili ste i raljarski visak. Nije li to neobino, da najpre iznosimo argumentaciju koja obara sve teorije po kojima visak radi i da onda uzmemo u ruku isti taj visak i igramo se s njim? Ovo bi zaista bio udan potez kad bi taj visak pripadao samo raljarima, ali u poglavlju Tehnike obmanjivanja / Ideomotorni efekat opisujemo psiholoki mehanizam koji pokree visak ne samo u rukama raljara, nego i u rukama svakog od nas. I to pod uticajem sila koje nemaju nikakve veze sa podzemnim vodama ili nepostojeim tetnim zracima nego psihikih sila u naem nesvesnom biu, a njihovo objanjenje je jo izazovnije i uzbudljivije. Tako emo simbolino potvrditi tezu o kojoj smo upravo govorili, da ako ne prihvatimo jedno verovanje, neemo biti duhovno siromaniji nego emo osloboditi polje za drugo verovanje, u delatnosti i stvari koje zaista mogu da nas duhovno obogate. Isti taj visak, ako se upotrebi bez predrasuda i mistifikacija, pomoi e nam da zavirimo u nau podsvest i da doznamo nae tajne elje ili da rasvetlimo sebi odnos prema nekim osobama i predmetima.

Sistem verovanja i sistem vrednostiivot posle smrti, Tajne vaeg dlana, Ezoterina astrologija, Ruke koje lee, Poruke zagrobnog ivota, Tajne stepena zodijaka... ovo je samo mali broj naslova od nekoliko stotina knjiga koje se nude poklonicima savremenog sujeverja. Stie se utisak da itaocu nije ostavljena mogunost da ne veruje u paranormalne pojave, jer ne postoji ni jedna knjiga koja bi, kao protivtea navedenim naslovima, pruila pogled iz suprotnog ugla. Kao da su se svi borci za racionalan pogled na svet predali i priznali poraz od raznih mistika i strunjaka za lov na ljude u nevolji. ta je razlog ovome? Da li to to u ovim dramatinim godinama teke ekonomske i politike krize dolazi do pojave koju zovemo pomeranje sistema vrednosti, kad se priznati ljudski kvaliteti (znanje, kreativnost, plemenitost, potenje) zanemaruju na raun osobina zasnovanih na sebinosti? Ili to to su mnoge unesreene porodice prinuene da napuste mesta u kojima su ivele i da promene sredinu, ne uspevajui da ouvaju svoje navike i folklorne obiaje, a ni da prihvate kulturu sredine u kojoj su se zatekli? Ovu prazninu kod njih popunjavaju prepredeni ljudi koji tuu nesreu koriste da bi bez mnogo truda ostvarili materijalnu korist. Nimalo sluajno, isto krizno vreme praeno je i porastom verovanja u natprirodne sile. U nemogunosti da pronau spas u ovozemaljskom svetu i u racionalnom nainu razmiljanja, nesreni ljudi trae izlaz u ezoterinom 4

pogledu na ivot i u okultnim delatnostima. I ne samo da tu ne nalaze spas, nego upadaju u zamke raznih mistika koji im skupo naplauju svoje obmane. U ovome im pomau i mediji, koji su takoe na udaru krize pa ustupaju prostor svakome ko je u stanju da to plati. Tako se stvara kolo u kome izvorni ljudski kvaliteti tonu sve dublje, a na povrinu isplivava zlo. Cilj ove knjige nije da menja neto u ta neko veruje. To je lino pravo svakog od nas i niko ne moe da nam ga oduzme. Mnogo je vanije da razvijemo oseaj koji e nam rei gde prestaje verovanje a gde poinje zloupotreba verovanja. Korak je samo jedan, najee neprimetan; da bismo mogli da ga izbegnemo, moramo da razmiljamo kritiki, a to znai da razmiljamo jasno, precizno, bez predrasuda i da napravimo razliku izmeu verovanja za svoje zadovoljstvo i verovanja na koje nas je naveo neko drugi da bi zadovoljio svoje interese. Ako ova knjiga moe da pomogne u tome, onda je opravdala trud uloen u njeno stvaranje.

5

PREDGOVORSve to nije oduvek postojalo nee zauvek ni opstajati, uveravaju nas filozofi. Tako i sopstvenu smrtnost, kao neto to je neminovno, prihvatamo gotovo ravnoduno. Naunici tvrde da e i Sunce vremenom ostareti i umreti, a sa njim i naa planeta. Razumno je pretpostaviti da i naa vrsta, ako je ve nekada nastala, takoe ima svoj ivot pa time i smrt. Ima li onda i detinjstvo, deatvo, mladost, zrelost i starost? Ako ima, na kom smo sada uzrastu? Kakvom bismo se odgovoru najvie obradovali? Verovatno bi mnogi, po analogiji iz sopstvenog ivota, odabrali neki od ranijih perioda, moda tinejdersko doba? Da li smo, po svom kolektivnom biu, najsliniji ovom uzrastu? Mladim ljudima prilii da pomalo ive u budunosti, da veruju kako je srea mogua im se otklone smetnje koje stvarnost iznova namee. Samo u mladosti svaki novi dan bolji je od prethodnog. Mladog oveka, i pored fascinantnih stvari koje postoje, uglavnom vie zanimaju stvari koje se mogu jedino zamisliti. Mi, zapravo, vie volimo da sluamo bajke nego to smo spremni da prihvatimo ivot kao nizbrdicu. Ne bismo se odrekli deakog poimanja pravde ili naivnog verovanja u istinu. Ne brinemo o stvarima o kojima treba brinuti, ve o onima o kojima ne bi trebalo. Ovakav optimistiki pomak svesti ini nam ivot podnoljivijim. Svako od nas i dalje je, makar koliko, sujeveran, lakomislen, povodljiv, naivan... oveanstvo je mlado i po drugim osnovama. Prosena starost svih ivih ljudi, zbog visokog nataliteta na nivou planete, takoe odraava ovaj uzrast. Mladi smo i zbog toga to su nam jo uvek neophodni politiari, rukovodioci, idoli, pa i pripadnost raznim kolektivima; od plemena i nacija, pa sve do navijaa sportskih klubova. Kad oveanstvo dovoljno odraste, postae nemogua i sama vlast, ma koje vrste. Zrelom oveanstvu nisu neophodni roditelji, a jo manje su potrebni tutori. Nesposobni za istinsko potovanje, skloniji smo strahopotovanju, pa stvaramo i takve religiozne autoritete. Gluposti koje smo kao vrsta uinili ratovima i nasiljem, jedino se mogu objasniti kao nepromiljenost. Ponaanje svake malo vee grupe ljudi, redovno je ispod ponaanja gotovo bilo kog njenog pojedinca. Kada smo deo gomile, oslobaaju se neke od konica koje smo sopstvenim obrazovanjem, vaspitanjem i odrastanjem ve stekli i tako prerasli uzrast kome, kao vrsta, pripadamo.

6

Ono to je oveanstvo stvorilo, stvorili su najpre oni najstariji medu nama. Uz nau pomo, naravno. Ali nam je veina ugodnih dostignua data onako kako to roditelji omoguavaju svojoj deci. Otuda i toliki raskorak izmeu onoga to smo postigli i onoga to uistinu jesmo. Tako je mogue objasniti kanjenje tzv. duhovnog ivota kao posledice odrastanja, i materijalnih dostignua, koje su posledica nataloene marljivosti. Mi smo poput dece koja su otkrila gde njihovi roditelji dre novac i koje su najbolje knjige u tatinoj dosadnoj biblioteci. Ali, nau nezrelu kolektivnu linost jo uvek privlae stvari koje ne postoje.

Dejan Balinda

7

Uz malu pomo mojih prijateljaNekoliko ljudi zasluuje moju zahvalnost za nesebinu pomo koju su mi pruali dok sam radio na ovoj knjizi. Osim to su me podrali u ideji da otvorim front za borbu koju tek zapoinjem ovom knjigom, svako je pronaao jo po neki nain da mi pomogne. To su: Profesor dr Duan Ristanovi, s kojim sam neprekidno vodio ivu i konstruktivnu raspravu. Mada sam od njega, kao profesora biofizike, zatraio samo struni stav povodom jednog univerzitetskog udbenika, neoekivano sam dobio dragocenog saradnika i konsultanta za mnoge teme, poev od medicine pa do teorije kvanta. Dr Ristanovi je jedan od retkih profesora koji dozvoljavaju i miljenje koje se razlikuje od njihovog pa mi je, umesto da mi namee svoj stav, pomogao da sam pronaem meru u najosetljivijem pitanju - odreivanju granice izmeu religije i savremenog sujeverja. Tako mi je u poglavlju o Biblijskim proroanstvima samo naznaio da on kao pravoslavni hrianin ne prihvata takav pristup kritikoj analizi Biblije, ali mi ni tu nije uskratio svoju pomo oko stilske korekture teksta. Profesor dr Dragan Popadi, jedini aktivista na polju borbe protiv savremenog sujeverja koga sam do sada imao prilike da upoznam. Uz to strpljiv i dragocen sagovornik za struna pitanja koja objanjavaju psiholoki mehanizam i ljudsku potrebu da se veruje u paranormalno. Kad se utire put po neutabanoj stazi, kao to je kod nas borba protiv zloupotrebe verovanja u natprirodno, od velikog znaaja je pomo i podrka ovako uvaenog i strunog istomiljenika. Profesor dr arko Kora, iva enciklopedija za teme koje izuava parapsihologija i za dela svetskih autora koji su je obraivali. Profesor Kora mi je pruio na raspolaganje vrednu kolekciju knjiga iz ove oblasti. Profesor Aleksandar Mandi, koji je nesebino podelio sa mnom svoje veliko iskustvo i vetinu komunikacije sa italakim auditorijumom. Dejan Balinda, iji analitiki duh i odmerenost u diskusiji mogu da budu dobar primer svakome ko eli da izgradi svoj stil obraanja publici. Osim to je svaki put bio od pomoi kad sam eleo da prodiskutujem neki stav ili gledite izneto u ovoj knjizi, od njega sam nauio i neka zlatna pravila, mada esto nije bio ni svestan toga da ih je izgovorio. Recimo, da kod sagovornika (ili itaoca) ne treba ostaviti utisak da neto zna, nego da ima ta da kae. Marijana Anastasijevi, koja nije alila vremena i truda da mi pomogne oko finalne gramatike i stilske korekture teksta. 8

Nenad Veljkovi, ovek za koga nema tajni kad treba pronai neki podatak, knjigu ili kad treba sklopiti kontakt sa ljudima. Bez tog njegovog dara, mnoga gvozdena vrata ostala bi zatvorena i posao oko pripreme rukopisa bio bi mnogo tei. Korisnici kompjuterske mree Sezam Pro s kojima sam, u konferenciji Civilizacija, preko monitora i kompjuterske tastature esto lomio koplja po pitanjima koja obrauje ova knjiga. Mada sam ovde imao malo istomiljenika i mnogo oponenata, vatrena diskusija sa nevidljivim sagovornicima pomogla mi je da izotrim svoje stavove i da svaki pojedinano podvrgnem proveri uivo.

9

1NLONekad mislim da smo sami u svemiru, a nekad da nismo. Obe ideje izgledaju mi podjednako zastraujue (Arthur Clarke)

1

Dana 30. oktobra 1938. godine u 20 asova na radio programu CBS-a bila je novela H. G. Velsa (H.G.Wells) Rat svetova. Mada je u originalnom delu radnja smetena u viktorijansku Englesku, Hauard Koh (Howard Koch) je u radio adaptaciji celu priu premestio u savremenu Ameriku, u pitomi Nju Dersi. Loi momci u ovoj prii su Marsovci: stigli su u monstruoznim ratnim mainama iz kojih toplotnim zracima i otrovnim gasom polako ali temeljito unitavaju ne samo na hiljade ljudi, nego i sav ivi svet na Zemlji. Napetost i panika rastu dok se neprijatelj pribliava Njujorku. Svi su izgledi da e kraj za ljudsku rasu biti tragian, ali su u raspletu prie Marsovci ipak pobeeni i uniteni, i to ne zaslugom ljudi nego bakterija i virusa, za koje nisu imali razvijen imunoloki sistem odbrane. Pria je za to doba bila originalna kao malo ta dotad vieno, ali to nije bilo dovoljno nemirnom duhu 23-godinjeg Orsona Velsa (George Orson Welles). On se potrudio da emisija ne lii na priu, nego je predstavio u obliku radio vesti. Efekat je prevaziao sva oekivanja. Po celoj zemlji ljudi su u panici istravali na ulice i padali u oajanje uplaeni za svoj ivot i za sudbinu sveta. U studiji Invazija sa Marsa: psihologija panike, koju je na Prinstonskom univerzitetu vodio Hedli Kentril (Hadley Cantril), utvreno je da je od est miliona ljudi, koliko je pratilo ovu radio-dramu, svaki esti mislio da slua prenos stvarnog dogaaja. To znai da je rezultat ove ale bio milion na smrt preplaenih ljudi! Neki od njih izlazili su sa orujem u rukama i pucali u ulinu rasvetu i u vodotornjeve. Policija je registrovala ak i pokuaje samoubis11

tava, jer bilo je i nesrenika koji bi radije umrli od svoje ruke nego od oruja zlih Marsovaca. Pomenuta psiholoka studija pokazala je da je koren ovog dogaaja bio znatno sloeniji nego to se tada pretpostavljalo. Po nekim zakljucima, moglo bi se rei da je strah od Marsovaca dobrim delom bio strah od nemakih nacista, jer su samo nekoliko meseci pre emitovanja prie Hitler i embrlen na sastanku u Minhenu za dlaku izbegli rat iji se poetak oekivao jo u martu. Situaciju je zaotrila i slubena nota kojom je nedugo pre emitovanja prie ameriki predsednik Ruzvelt poslao upozorenje Hitleru da se odrekne teritorijalnih pretenzija prema svojim susedima. Tako su neki Amerikanci, koji su uli samo deo radio-drame, pomislili da uju informaciju o nemakom napadu na njihovu zemlju. Evo izjave jednog graanina: Bio sam siguran da su Nemci doli da nas otruju gasom. Kad je spiker rekao da su to Marsovci, pomislio sam da on zapravo i ne zna da je njih poslao Hitler. Amerika je u to vreme bila u strahu od rata, ali ne od napadaa sa Marsa nego od mnogo blieg neprijatelja: Treeg rajha. Nepunu deceniju kasnije, kada je nacizam pobeen, politika karta sveta poela je da se menja a s njom i prie i filmovi o vanzemaljcima. Sve manje je bilo Marsovaca naoruanih izvorima smrtonosnih zraka i otrovnog gasa, a sve vie su dolazili kao posrednici koji e pomoi ljudima da okonaju svoje sukobe i da lepe ive. Ipak, zamena teza iz prvog fiktivnog napada vanzemaljaca ostae model po kome emo esto moi da objasnimo razloge naih strahova i otkrijemo neispunjene elje. Posle ove studije i psiholozi sa mnogih drugih svetskih univerziteta vrili su veliki broj analiza ove masovne histerije. Evo kratkih rezimea i zakljuaka najpoznatijih studija: - Okvir znanja i iskustvo svake osobe ima snaan uticaj na to kako e spoljna zapaanja biti interpretirana i prihvaena kao realnost (Buckhout 1974).

12

- Opaanje je vrlo nepouzdano i sklono grekama (Loftus 1979; Wells i Turle 1986; Ross, Read i Toglia 1994). - Ovaj efekat je ve bio poznat kao rezultat stresnih, dvoznanih i nedefinisanih dogaaja (Sherif i Harvey 1952; Asch 1956; Krech, Crutchfield i Ballschey 1962). - Ljudski mozak ni po emu ne funkcionie kao video - kamera i ne moe da memorie svaki podatak koji su ula registrovala. Ljudi interpretiraju informacije ne onako kako su viene, nego onako kako ih je njihov mozak obradio. Seanja na dogaaje nisu statina i nepromenljiva, nego se povremeno obnavljaju i rekonstruiu. (Loftus i Ketcham, 1991). Zakljuak ove poslednje studije potkrepljen je primerom svedoenja gospoe Dejn Din (Jane Dean), koje je citirao Kentril u prvoj studiji. Ona je rekla da je najrealistiniji deo radio - drame bio onaj u kome se govorilo o mlazevima plamena koji su se prolamali kroz celu zemlju. Istina je, zapravo, da se u celoj drami ne pominje nikakav plamen a jo manje mlazevi. Prolo je vie od ezdeset godina od ovog dogaaja. Jesmo li izvukli neku pouku? I, to je jo vanije, moe li sve to ponovo da se dogodi? Na ovo pitanje lake emo odgovoriti ako se pre toga zapitamo da li je slinih paninih reakcija bilo i u prolosti. Tada nije postojao radio kojim bi bilo mogue izazvati munjevitu reakciju kao 1938. godine, ali treba se setiti masovnog straha tokom Srednjeg veka, izazivanog verovanjem u ljude koji se pretvaraju u razne ivotinje, naroito u vukove (takozvani vukodlaci). Takoe, u 17. i 18. veku postojao je masovni strah od vetica i avola, to je imalo za posledicu lov na vetice i inkviziciju. Ovu paniku desetine hiljada nedunih ljudi platilo je umiranjem u najteim mukama. Da, takva panika moe da se ponovi i danas, moda i u veim razmerama. Tema ovoga puta ne mora da bude opasnost iz svemira - na svetu toliko ljudi veruje u natprirodne pojave da su mogunosti zapravo jo ire. Teko je prognozirati kakve sve oblike ova panika sada, na ulasku u 21. vek, moe da poprimi. Ali uz tako raireno verovanje u onostrano, gorivo za ovu paniku itekako postoji i eka samo da jo jedan genije, kao to je bio Orson Vels, zapali fitilj.NLO

13

Utakmica koja jo uvek trajeMalo koja tema moe tako da rasplamsa diskusiju kao pitanje da li nas povremeno poseuju inteligentna bia sa drugih svetova. Javnost se podelila na dva tabora: na one koji ne sumnjaju u to da smo esto bili domaini vanzemaljcima i na skeptike koji tvrde da e poverovati u to tek kad vide nedvosmislene dokaze. I jedni i drugi poeli su da se udruuju u grupe u kojima razmenjuju iskustva i utvruju strategiju zajednikog napada na suprotni tabor: prvi su takozvani UFOlozi (od Unidentified Flying Object, neidentifikovani letei objekat), a drugi su prihvatili jednostavan naziv Skeptici. Ve u startu borba je bila neravnopravna, iz prostog razloga to je mogue dokazati da neto postoji, ali ne i da ne postoji. Ako ja, recimo, pretpostavim da u ovom trenutku na vaem ramenu sedi nevidljivi Marsovac i zajedno sa vama ita knjigu koju upravo drite u ruci, a vi tvrdite da je to glupost, onda bih ja eventualno mogao da dokaem svoju hipotezu ako, recimo, uhvatim jednog ili ga nekako snimim tako da ipak bude vidljiv. Vi ste u nepovoljnijem poloaju - nikad neete imati dokaz da on ne postoji i vaa tvrdnja je osuena na to da zauvek ostane nedokazana. ak i ako ja nikada ne dokaem svoju tvrdnju, ona e ipak biti manje ili vie uverljiva hipoteza koja e uvek imati svoje sledbenike. Teko da e rasprava neto pomoi; ako sam ja uveren u svoju tvrdnju, naravno da neu dozvoliti da me razuverite. Treba se setiti ovoga kad u poglavlju Nauka i pseudonauka / Vetina kritikog rasuivanja stignemo do diskusije o tome ija je obaveza da u raspravi dokae tvrdnju i da li je nepostojanje dokaza isto to i dokaz o nepostojanju neega. Formalno gledano, dosad nije iznet nijedan neoboriv dokaz o poseti bia sa druge planete koji bi uverio i skeptike (UFOlozima dokazi nisu neophodni jer oni veruju i bez njih). Postoje izjave svedoka ali one ne mogu da budu dokaz, postoje atraktivne fotografije i filmovi ali oni su bez izuzetka dvosmisleni i nedovoljno uverljivi. Bilo je vesti u tampi da su pribavljeni i navodni materijalni dokazi (u vidu fragmenata svemirskih brodova pa ak i tela bia sa drugih planeta), ali nikada nita od toga nije ponueno javnosti. 14

Svako od nas ve ima svoj stav o ovome, ali kod mnogih on je nedovoljno iskristalisan. U nedostatku injenica lake se okreemo svojoj intuiciji, ali to nije dovoljno za nepristrasan stav. Ovde su izneti argumenti kojima se slue dva suprotna tabora - UFOlozi i skeptici. Suprotno onome to svako u prvom trenutku pomisli kad uje skraenicu NLO (Neidentifikovani Letei Objekat), ovaj naziv nigde ne sugerie da je re o vanzemaljskim tvorevinama. Kad je neto neidentifikovano, to prosto znai da mu se ne zna priroda, poreklo i funkcija. Ljudi koji se ovim bave ak su predloili da se ovaj naziv zameni jo uoptenijim, Neidentifikovane Letee Pojave. Razlog za ovakav predlog lei u tome to se ne prijavljuju samo pojave objekata. Pojava svetlosti na nebu mogla bi da bude uzrokovana i nekim od poznatih ili nepoznatih prirodnih zakona, recimo oslobaanjem neke energije, pa tu nema osnova da se govori o objektima.

injenice koje idu u prilog UFOlozimaPrema istraivanju koje je 1981. godine obavio Galupov institut, 95% Amerikanaca je ulo za NLO, 57% veruje da oni postoje kao vanzemaljska tvorevina, a 9% ak misle da su ih bar jednom u ivotu videli. Osnovna prednost UFOloga je njihova brojnost; teko je sumnjati u neto u ta veruje tako veliki broj ljudi. Sledea pogodnost koja im ide na ruku je oigledna naklonost medija, i to ne toliko televizije i radija koliko tampe. Izgleda da je senzacionalizam, koji je prisutan u svim svedoenjima ili dokazima koje iznose UFOlozi, veoma potreban tampi u konkurentskoj borbi protiv elektronskih medija. Osim toga, postoje dve specifinosti koje nudi tampa, a koje idu u prilog UFOlozima. Prva je prenoenje (esto romansiranih i doteranih) izjava oevidaca u pisanoj formi, tako da italac ne moe intuitivno da ih proceni i da donese sud o stepenu njihove objektivnosti (jer nedostaje vizuelni kontakt, koji je svojstven televiziji a ne tampi), a druga novinska fotografija koja je nesavrena, pa je dobro dola za prezentovanje uvek pomalo mutnih i nedefinisanih snimaka NLO-a. A ta sami UFOlozi koriste kao dokaze da su u pravu? Prvo, to su izjave svedoka, esto praene podacima o njihovom drutvenom statusu. Zatim fotografije i filmoviNLO

15

koji su, dodue, esto neotri, ali su u saglasnosti sa svedoenjem. Takoe, kao argument koristi se i nedostatak injenica koje bi skeptici trebalo da iznesu u cilju obaranja dokaza. Teko da e se ova debata, koja ponekad ak prelazi granice pristojnosti, ikad zavriti - osim ako se jednog dana na Zemlju spusti vanzemaljska letilica sa inteligentnom posadom, kontaktira sa ljudima i to bude praeno snimcima i fotografijama koji su jasni i nedvosmisleni. Jo ako nam ostave i poklone i ako nauka doe do istorijskih i tehnikih saznanja o civilizaciji koja nas je posetila, svi e biti zadovoljni. Ostae samo eho rasprave - UFOlozi e ponavljati mi smo oduvek govorili..., a (bivim) skepticima ostae samo da gunaju sad nas jesu posetili, a onda je to bila samo mata...

Logika radi za skeptikeMa koliko nae emocionalno bie elelo da negde u svemiru pronae (po mogustvu inteligentan) ivot, neke injenice govore u prilog tome da e to jo dugo ostati samo pusta elja. Ovde ne govorimo o tome da li u svemiru, osim nae, ima ili nema inteligentnih civilizacija, nego kakve su nae anse da s njima stupimo u kontakt. Najvei problem su nezamislivo velika prostranstva koja treba da se prevale da bi do takvog kontakta dolo. ak i ako bi bilo mogue putovati brzinom bliskoj brzini svetlosti (sudei po Ajntajnovoj Teoriji relativiteta, vie od toga ni pod kakvim okolnostima nee biti mogue), putovanje do najblie zvezde trajalo bi nekoliko zemaljskih decenija, a malo je verovatno da emo i tamo, kao i u izvesnom broju oblinjih galaksija, nai ono to traimo. Otkud ovakva tvrdnja? Odgovor je jednostavan: komunikacija elektromagnetnim talasima. Teko je zamisliti da jedna inteligentna civilizacija ne bi koristila pogodnosti koje nudi radio-komunikacija. Ako na nekoj planeti ima inteligentnog ivota, onda na njoj vrvi od radio-talasa razliitih frekvencija. Zato je na Zemlji postavljeno mnogo radio - teleskopa 16

koji istrauju ogromna svemirska prostranstva, oslukuju razne galaksije u irokim opsezima elektromagnetskog zraenja, pa ipak dosad nita osim prirodnog kosmikog uma nije registrovano. Nita to bi liilo na poruku, komunikaciju ili poziv. ak se periodino alju poruke i oslukuju eventualni odgovori, ali bez ikakvog uspeha. Postoji jo jedna injenica koja ide u prilog skepticima. Mnogo je svedoka koji tvrde da su videli vanzemaljske letilice; logino bi bilo pretpostaviti da su to preteno ljudi koji po prirodi svog posla dre pogled uprt u nebo, dakle profesionalni astronomi. Ali njih meu svedocima skoro da nema, ak ni astronoma - amatera! Zato se vanzemaljci ne pokazuju strunjacima, nego ljudima koji gledaju u nebo samo zato to nemaju druga posla? Moda zato to astronomi imaju dovoljno iskustva i mogu da prepoznaju i objasne pojave u kojima mi smrtnici vidimo ono to nam sugerie mata. Za sve ovo, naravno, mogue je izneti i kontraargumente. Ko moe da garantuje da je Ajntajnovo shvatanje sveta teoretski maksimum do koga jedna civilizacija moe da stigne i da ne postoje preice kojima bi se skratilo putovanje? Zatim, zato bismo oekivali da neko koristi radio-komunikaciju ako je upoznao i udobnije naine prenosa informacija? I na kraju, niko od UFOloga nije tvrdio da su ba sva svedoenja o poseti vanzemaljaca tana; neka je ispravno i 1% od svih, pa i samo jedno jedino svedoenje i - teza je dokazana! Zato bi onda taj svedok morao da bude ba astronom?

Zamke u koje UFOlozi najee padajuPrelistavajui veliki broj pria oevidaca, od kojih su neke beskrajno naivne, neke duhovite i matovite a neke ak prilino uverljive, stie se utisak da su ovde u veini ljudi koji jedino ele da lansiraju priu i da na njoj neto zarade, najee od prodaje tampi. Pored zarade, u isto vreme e preicom, bez mnogo muke, doi i do publiciteta. Zanimljivo je da im u tome redovno pomau zavedeni ljudi, tako to ire priu svima koji su gladni senzacija. Osim njih, sasvim sigurno ima i ljudi koji su najiskrenije preneli sva svoja zapaanja u vezi neidentifikovanih leteih objekata - tagod da je to bilo. Obe ove grupe, bez obzira na motive, pravi su zlatni rudnik zaNLO

17

UFOloge koji ove informacije klasifikuju i bez ikakvog kritikog stava predstavljaju kao dokaze. Pravei previde, UFOlozi ine lou uslugu sebi, jer daju argumente skepticima da ih pobijaju na svakom koraku. Ako sebe smatrate UFOlogom, znajte da iz sledeih primera neete nauiti nita, osim da bi se trebalo kloniti insistiranja da letei tanjir vidite na svakom mestu i po svaku cenu. Evo najeih greaka: - Prihvatanje fotografija za neoboriv dokaz (kompjuterom se slike tako uverljivo montiraju, da uvek treba ostaviti neku dozu sumnje u njihovu autentinost). - Proglaavanje podataka iz dnevne tampe za relevantne. - Miljenje da se naunofantastini filmovi zasnivaju na moguim stvarima. - Proglaavanje svega nepoznatog za vanzemaljski letei tanjir. Ovo je podjednako neosnovano kao, recimo, tvrdnja da je svako javno i nauno saoptenje ustvari pokuaj vlade da sakrije istinu. - Ako nema dovoljno dokaza za potvrdu da je re o leteem tanjiru, onda je najlake zastupati tezu da su vanzemaljci uklonili dokaze o poseti. - Korienje metode eliminacije da bi se dokazalo da je to to je vieno bio letei tanjir. Uz istu logiku moglo bi da se dokae da se radi o vetici na metli ili o disku bacaa sa prologodinje olimpijade. - Proglaavanje kontraargumenata za neosnovane. Ako se neka injenica ne uklapa u teoriju, onda je nju najlake odbaciti. - Ignorisanje efekta adrenalina na svedoke koji tvrde da su videli NLO. Veliki stres kod ljudi stvara uslove za pogreno opaanje i ini ih sugestibilnim. - Miljenje da radarska slika, slino televizijskoj, pokazuje samo ono to postoji i na onom mestu na kome postoji. U stvarnosti, radar ponekad po18

kazuje i predmete koji ne postoje ili na svom ekranu iscrtava isti predmet na vie mesta; radarski signal je esto pun raznih refleksija, koje stvaraju fantomske odraze. To je razlog to svi avioni imaju transpondere (primopredajne ureaje koji pojaavaju signal i alju kodove za identifikaciju), jer jedino tako moe da se sa sigurnou locira letilica. - Povezivanje pojave NLO sa paranormalnim pojavama i raznim okultnim delatnostima. - Miljenje da je letei tanjir sa druge planete verovatniji nego ala tehniki obrazovanih tinejdera. - Uzimanje izjava uniformisanih ljudi ili javnih linosti za dokazanu istinu. Ima policajaca koji kradu i lau, vojnih oficira sa psihikim poremeajima koji izazivaju gubljenje kontakta sa realnou, kao i ljudi od autoriteta kojima logiko rasuivanje nije jaka strana i koji olako donose pogrene zakljuke. - Uplitanje emocija i linih elja u svedoenje ili u presuivanje o tome to je vieno. esto je stil nastupa ovakvih svedoka takav da je njihov osnovni cilj postizanje efekta kod publike. - Miljenje da je u stanju hipnoze mogue napraviti od oveka video-kameru koja moe sa sigurnou da reprodukuje svaki dogaaj. - Oekivanje da vanzemaljci mogu i ele da ree nae zemaljske probleme. - Izjava u stilu ena mi je zatrudnela sa vanzemaljcem. Razmislite na asak o ovom mudrom izgovoru. - udan crte sa nerazumljivim znacima nacrtan na zemlji ili pesku. Aha! Vanzemaljci su bili ovde! - Ako ne verujemo pacijentu duevne bolnice koji tvrdi (pri emu i sam veruje) da je Napoleon, zato onda bez rezerve verujemo oveku koji tvrdi da je proveo dve nedelje na vanzemaljskom brodu gde su mu ispirali mozak?

NLO

19

Postupak analize fotografija NLO-aSvako od nas, kad vidi fotografiju, odmah pomisli da pred sobom ima objektivno predstavljen prizor i uglavnom ne sumnja u to to vidi. Stvarnost ipak ume da bude sasvim drugaija; ak i ako zanemarimo mogunost fotomontae (koja spada u domen tehnikih obmana i trikova), ostaje nam jo mnogo zamki u koje emo nenamerno upasti kada dobijemo snimke vanzemaljskih letilica. Treba, recimo, biti iskusan meteorolog pa na slici 1 umesto dinovskih svemirskih brodova videti lentikularne oblake, kakvi se javljaju u nekim delovima sveta (snimak je iz Brazila). Ako elimo da prilikom analize fotografija izbegnemo sline zamke, evo na ta treba da obratimo panju: - Gde se tano NLO nalazi na fotografiji? Da li je u sredini, lepo uotren i centriran? Ako nije, upitati autora zato nije? - Zato je snimak napravljen? Da li je autor primetio NLO? Ako jeste, onda bi verovatno trebalo da bude vie snimaka (onoliko koliko je imao filma), a ako nije, korisno je proveriti da li su to obine refleksije (koje esto nastaju u samim objektivima) ili, moda, jato ptica ili insekata u letu.

Slika 1: oblaci iznad Brazila

- Da li je otrina NLO-a razliita od otrine pozadine? Ako jeste (bez obzira da li je neotar NLO ili pozadina), NLO je bio u blizini fotoaparata - recimo ispod 5 metara, mada to zavisi od ine daljine objektiva i otvora blende. Pomo eksperta za fotografiju ovde je dobrodola. - Da li na svim snimcima NLO dodiruje ivicu fotografije? Ako je to sluaj, treba posumnjati da je time sakriveno neto to ga pridrava. - Da li je negativ dostupan? Ako nije, zato? Ovo pitanje ne treba postavljati samo ako je to Polaroid ili digitalna fotografija jer one rade bez negativa, ali ako je re o klasinoj fotografiji, svaki izgovor za nedostatak negativa moe da bude osnov za sumnju da se neto krije. Logino bi bilo oekivati da je autor napravio vie snimaka (ako objekat nije bio prebrz, onda sve do kraja filma), jer je malo verovatno da e neko tedeti film kad pred sobom ima objekat kao to je NLO. 20

- Sudei po zasenenjima na NLO-u, da li smer iz koga je on osvetljen odgovara smeru iz koga su osvetljeni ostali objekti? Ako ne odgovara, treba posumnjati na fotomontau. Pogledajte sliku 2 (koja je snimljena u Splitu i pre tri decenije obila svet): sa koje strane je osvetljen zvonik crkve, a sa koje letei tanjir? - Ako ima vie snimaka na filmu, svakako treba da se naprave fotografije od svih i analizira svaka ponaosob. Ako jedna od njih padne na testu - padaju sve. Ako je jedna oigledna prevara, nema sumnje da su i ostale. - Fotografije treba da se prave pri razliitim ekspozicijama tokom osvetljavanju fotopapira i posmatraju kroz filtere razliitih boja. Kad se, recimo, preeksponirana fotoSlika 2: sa koje strane je Sunce? grafija (uraena tako da bude tamna) posmatra kroz plavi filter, esto moe da se otkrije neto to je bez filtera nevidljivo - karakteristian oblik grejnog vlakna obine sijalice. - Ako je ponuen samo uvean detalj (to lako moe da se vidi po otrini, teksturi i zrnu filma), treba insistirati da se priloi i fotografija celog snimka. - Da li je fotografija crno-bela ili u boji? Naravno da je kolor snimak laki za identifikaciju. Kod starijih snimaka mogla bi da se uzme cena kao opravdanje zato su raeni u crno-beloj tehnici jer tada je kolor postupak bio skuplji, ali danas je on jeftiniji od crno-belog. - Ako ima vie snimaka, da li je na njima NLO na istom mestu? Ako jeste, treba posumnjati u to da je jednostavno negde okaen i snimljen. Istu sumnju trebalo bi da izazove i vie atraktivnih snimaka sa razliitih strana, naroito ako ima neobinih uglova; fotografi mogu slobodno da obilaze oko modela samo u studiju ili ako snimaju neto to su sami pripremili i osmislili. - Da li autor snimaka trai novac od medija za pravo na objavljivanje snimaka? Ako trai, to ne moemo da proglasimo za dokaz o prevari (mada moe da bude razlog za sumnju), ali ako mu se to dogodilo dva ili vie puta sa razliitim NLO-ima, onda treba biti posebno sumnjiav i uporno traiti skrivene detalje koji e razjasniti prevaru.

NLO

21

Hajde da se naalimoZa neke od slika objavljenih na prethodnim stranama teko je utvrditi izvor i dobiti objanjenje, ali moe se pretpostaviti da su objavljene uz tvrdnju da su to autentini snimci vanzemaljskih svemirskih brodova. Autor ove knjige dao je sebi slobodu da snimi (da ne kaemo docrta) nekoliko vanzemaljskih letilica, a ovo su rezultati te ale. Cilj je, naravno, da se pokae da ni u amaterskim uslovima nije teko lairati ovakve snimke. Montau fotografija mogue je napraviti i obinim makazama, ali rezultati su mnogo bolji kad se obrada uradi kompjuterski. Tako su stvorene i ove slike: pozadina je snimljena obinim fotoaparatom, a svemirski brodovi modelovani su u programu koji se zove 3D Studio, pa u Photoshop-u nalepljeni na skenirane slike, ime se lake ujednaava osvetljenost i kontrast ubaenih detalja. Na isti nain je i mesec na jednom od snimaka ukraden (skeniran) iz asopisa i ubaen da bi obogatio zlatiborski zimski pejsa, dodate su uline lampe, na nekim prozorima je radi idiline atmosfere svetlo naknadno upaljeno i tako dalje. Sve je u funkciji efekta; posmatrau je i tako svejedno kako je izgledala originalna scena. Mada su letei tanjiri na mnogim autentinim snimcima neotri, ovde su uglavnom uraeni tako da budu jasni i otri. Naravno da nije teko naknadno ih zamutiti prema potrebi, ali je ovde pre svega bio cilj da se demonstriraju mogunosti kompjuterske montae slike. 22

Izuzetak je poslednja fotografija, koja je nainjena duplom ekspozicijom (tanije, poklapanjem filmova pri osvetljavanju fotopapira) kua pod snegom i rasvete, omakom snimljene u restoranu. Neotrinom i sluajnim pokretom fotoaparata stvoren je utisak velike brzine kretanja svetleih letilica na nebu.

NLO

23

Rozvel - najvea NLO misterijaRozvel je grad u Americi, u dravi Novi Meksiko. Nalazi se u oblasti koja se smatra veoma osetljivom kada je u pitanju vojna diskrecija. Pored Rozvela nalazi se Alamogordo, oblast u kojoj je eksplodirala prva nuklearna bomba, kao i Los Alamos u kome je tim strunjaka radio na njenom razvoju. Tamo se nalazi i vojna baza koja je ula u istoriju kao prva koja je raspolagala nuklearnim orujem. ta je uinilo Rozvel tako zanimljivim? Mnogo toga se dogodilo, a posebno je udan podatak da prvih 30 godina nita od svega toga nije pobuivalo panju javnosti. Tek 1978. godine poelo je klupko da se odmotava. Ili, bolje rei, da se namotava, jer je vremenom interesovanje nadraslo sve ostale sluajeve kojima se UFOlozi bave. Da krenemo redom, jer pria je bogata dogaajima. Mada je i ranije bilo sporadinih sluajeva, masovno zanimanje ljudi za neidentifikovane letee objekte zapoelo je 1947. godine. Samo u okolini Rozvela je izmeu 17. maja i 12. jula registrovano 16 izjava svedoka (toliko je sauvano, mada neki istraivai tvrde da ih je bilo preko 800) koji su tvrdili da su videli NLO. Da bi stvar bila jo zamrenija, nijedna od tih 16 prijava, koje postoje u arhivi, ne odnosi se na dogaaj koji danas pobuuje tako veliku panju, ali zato ima drugih pisanih tragova - pre svega u tampi. Lokalni list Roswell Daily Record 8. jula 1947. godine objavio je lanak pod naslovom RAAF pronaao letei tanjir na ranu u oblasti Rozvel, u kome se navodi da je Major Des A. Marsel (Jesse A. Marcel), iz Rozvela, inae oficir 509-te bombarderske grupacije, otkrio letei tanjir i da je stvar prosledio viem tabu. U istom lanku kae se da je 2. jula nekolicina graana Rozvela videla veliki NLO kako prelee iznad njihovih kua. U sutranjem broju pojavio se lanak pod naslovom Rejmi demantuje letei tanjir, u kome brigadni general Roder Rejmi (Rodger Ramey), komandir Osme vazdune jedinice iz Teksasa izjavljuje da to nije bio letei tanjir nego ostaci meteorolokog balona, koji se sastoje od metalnih folija, polomljenih drvenih gredica i gumenih delova. U istom broju pod naslovom Uznemireni raner koji je pronaao letei tanjir ali to je priao o tome mogla je da se proita i pria Meka Brejzela (Mac Brazel) iz Linkoln Kauntija. On je izjavio da je jo 14. juna, kad je prolazio zajedno sa svojim sinom Vemonom, pronaao veliku koliinu pocepanih gumenih traka, metalnih folija, neobino vrstog papira i kopi. Tada to nije smatrao znaajnim i nikome nije prijavio, nego je samo pokupio delove 24

za koje je pomislio da bi mu mogli zatrebati i odneo ih kui. Tek kad je uo da je pronaen letei tanjir, odmah je erifu ispriao ta je video i dve prie ubrzo su povezane u jednu. Upitan koju koliinu materijala je video, rekao je sledee: Balon koji je sve nosio, ako to tako radi, mogao je da ima oko etiri metra u preniku. Delovi sive gume bili su razbacani na krunoj povrini prenika oko 180 metara... Nije bilo nikakve elise niti vrstih metalnih delova koji bi ukazivali na motor. Bilo je nekih instrumenata ali bez oznaka, mada je na nekim drugim delovima bilo slova. Postojala je i lepljiva traka na kojoj su bili natampani nekakvi cvetovi. Brejzel je jo rekao da je i ranije pronaao dva meteoroloka balona na svom ranu, ali da nisu bili nalik ovome. Posle ovoga se Brejzel nije ba najbolje proveo: vojska ga je bukvalno zarobila i drala osam dana, bez pristupa telefonu i bez prava na razgovor sa civilima. Za to vreme bio je podvrgnut detaljnom ispitivanju, pa ak i psihijatrijskom pregledu. Vojska je preduzela dotad neviene mere obezbeenja: naoruani vojnici opkolili su celu oblast, a kasnije je jo jedan prsten vojnika postavljen radi spreavanja pristupa na iru teritoriju. Snajperisti su zauzeli mesta na svim oblinjim brdima, a vojna policija zaposela je sve puteve u okolini. Senator Novog Meksika Denis ejvs (Denis Chaves) telefonirao je u Radio Rozvel i zabranio da se emituje, presluava ili kopira tonski snimak intervjua sa Mekom Brejzelom, koji je ve bio pripremljen za emitovanje. Samo nekoliko minuta kasnije, snimak je konfiskovala vojska. Ubrzo su pozvani svi svedoci da daju izjave, i odmah im je zabranjeno da isto to priaju bilo kome. Umesto nje nareeno im je da naue novu izjavu koju smeju da ire, a koja ni po emu ne lii na njihovu prvobitnu priu. Hoe li neko poverovati da je sve to uraeno samo radi meteorolokog balona? Zaudo, hoe. Posle svega, general Rejmi odrao je konferenciju za tampu, kojom je umirio duhove i rasprio sve sumnje. Tako je sluaj mirovao preko trideset godina.

Probijanje zida utanja ili poetak obmane?Godine 1978. tabloid Nacionalni istraiva (National Inquirer) ponovo je pisao o celom dogaaju. UFOlog Stenton Fridmen (Stanton Friedman) sastao se sa majorom Desom Marselom, koji je 1947. godine pronaao ostatke i identifikovao ih kao delove leteeg tanjira, i objavio intervju kojim je podgrejaoNLO

25

sumnje UFOloga. Odmah potom dva autora, Viljem Mur (Viliam L. Moore) i arls Berlic (Charles Berlitz), angaovala su se na prikupljanju podataka i napisala knjigu Rozvelski incident objavljenu 1980. godine. U knjizi se navode izjave velikog broja svedoka koji su boravili u Rozvelu 1947. godine ili su razgovarali sa osobama preminulim u meuvremenu, a koje su imale ta da kau o dogaaju. U isto vreme, od 1978. do 1980. godine dva UFOloga, Donald mit (Donald Schmitt) i Kevin Rendl (Kevin Randle), izjavila su da su pronali i intervjuisali svedoke ovog incidenta. Tada su, osim civila, progovorila i biva vojna lica. Da bi orba bila jo jae zainjena, u veoma popularnoj televizijskoj emisiji Nereene misterije preprian je ceo dogaaj sa pozicije UFOloga i objavljeno nekoliko intervjua. Istog leta napravljeno je jo nekoliko TV emisija na istu temu i jedan televizijski film. To je bio samo poetak lavine. Ubrzo su svi priali ili pisali o tome da rozvelski incident krije katastrofu koju je doiveo svemirski brod sa druge planete i da je amerika vlada to zatakavala dezinformacijama i laima. Svoje izjave dalo je blizu 1000 svedoka, a taj broj i dalje raste. Neke od tih izjava meusobno se ne slau, neke su providne i oigledno same sebi slue kao cilj, a za nekoliko navodnih svedoka, ije su izjave citirane u knjigama, utvreno je da su davno umrli. Ali, ako se odbace sve kontradiktorne prie, ostaje solidan broj svedoenja od kojih moe da se sastavi logian i celovit mozaik. Evo kako izgleda rekonstruisan dogaaj: Jedne noi u leto 1947. godine stanovnike je probudila snana eksplozija. U prvi mah izgledalo je kao da se veliki avion sruio u oblinjem mestu koje se zove Korona. Veliki broj ostataka letilice leao je razbacan na ogromnoj povrini, par stotina metara irokoj i oko 1200 metara dugoj. Ubrzo je data izjava za tampu da je to bio letei tanjir. Zainteresovani ljudi pourili su da to vide svojim oima, ali je vojska iroko opkolila oblast i nikoga nije putala da se priblii. Odmah je u tampi objavljen lanak kojim se demantuje prva vest. Zapoeta je detaljna pretraga, koncentrisana samo na povrinu na kojoj su prvobitno pronaeni ostaci. To je bila greka, jer zbog toga nije pretraena okolina. A na svega 4 kilometra odatle nalazilo se neto mnogo zanimljivije, to je otkriveno tek posle nedelju dana.Telo vanzemaljca spremno za autopsiju

26

Bila je to glavna kabina NLO-a, u kojoj su bila 3 (neki kau 4) tela. Slinost sa ljudima bila je iznenaujua. Barbara Dager, erka tadanjeg erifa, tvrdi da joj je otac rekao da je jedan od njih pokazivao znake ivota. U najveoj tajnosti odneta su tela i delovi letilice koji su leali razbacani. Ovde bi pria mogla da se zavri kao to se zavrio i veliki broj drugih, da se 1995. godine nije pojavio argument Profil Rozvelskog vanzemaljca koji je izdvaja od svega to je dotad vieno: filmski snimak za koji se tvrdi da predstavlja autentinu autopsiju nad jednim od vanzemaljaca pronaenih pored Rozvela.

Otkud se pojavio film?Londonski biznismen Rej Santili (Ray Santilli) vodio je firmu koja se bavila distribucijom muziko-zabavnih snimaka. Evo njegove izjave: Dok sam traio materijal za muziki dokumentarni film, naao sam se u Klivlendu u leto 1993. godine. Pritom sam identifikovao stare kadrove iz 1955, na kome Elvis Prisli peva na nekoj kolskoj priredbi. Taj materijal snimio je honorarni kamerman koga je Universal News angaovao zbog trajka filmskih radnika. Poto mi je pomogao oko utvrivanja podataka za oko tri minuta filma koji su me interesovali, kamerman je upitao da li me interesuje film koji se odnosi na Rozvelski incident iz 1947. godine, a koji je on snimio dok je radio za ameriku vojsku. Rekao je da su na filmu snimljeni ostaci leteeg tanjira, rekonstrukcija letilice i, to je najzanimljivije, autopsija vanzemaljaca. Mojim privatnim avionom otili smo do njegove kue, jer je stanovao daleko od mesta na kome smo se nali, i on mi je pokazao materijal koji sada moete da vidite. Upitan koliko je platio pravo na objavljivanje filma, rekao je da je kamerman najpre traio 100 000 dolara, pa su se onda malo cenkali i nali se na 92 000. Ovde se namee logino pitanje: ako je kamerman radio za vojsku, otkud kod njega film? I jo jedno: ko mu je dao pravo da prikazuje film, pa da ga uz to i slobodno prodaje? Autopsija vanzemaljca je dogaaj milenijuma, ispitivanje ostataka letilice bilo je obezbeeno kao malo ta dotad, kamerman je bio angaovan u najveoj diskreciji - a onda je, navodno, film ostao kod njeNLO

27

ga i on ga sad slobodno prodaje kao stari automobil! Izgleda da smo doli do najslabije take u celoj prii: otkud snimatelju film? Krenimo od identiteta kamermana. Santini je rekao da se on zove Dek Barnet (Jack Barnett). U istoriji kinematografije postoji samo jedan kamerman sa ovim imenom - koji je odavno umro, prema tome to nikako nije mogao biti on. Doveden u neugodnu situaciju, Santini je izjavio da je to samo pseudonim kamermana, a da pravo ime ne moe da saopti zbog njegove line sigurnosti. Na prvim privatnim projekcijama ovog filma u Americi, prikazivana je kopija koja je nosila oznaku Restricted access. A01 classification (ogranien pristup, klasifikacija A01). Kad su se pojavile sumnje u autentinost filma, ova oznaka je volebno nestala. Razlog je verovatno izjava nekih autoriteta da se termin Restricted access nikad nije koristio u amerikoj vojsci, kao ni oznaka klasifikacije A01, i da ti termini pripadaju isto holivudskom argonu.

Detalj iz Santinijevog filma

Jo jedan nizak udarac stigao je od Dona Inglia (John English), koji je dugo radio kao direktor Internacionalne Vazduhoplovne Kue Slave u San Dijegu i Svemirskog Istorijskog Centra. S obzirom da mu je to bio posao, postao je specijalista za analizu i proveru autentinosti fotografija i dokumentacije koja se odnosi na aeronautiku i svemirska istraivanja. Njegovom oku nije promakao jedan na izgled nevaan detalj: nalepnica na zidu prostorije u kojoj je vrena autopsija. Ova nalepnica, koja je obavezna u svim prostorijama za patoloku analizu tkiva, opominje prisutne osobe na opasnost od mogue infekcije. Ukratko, ta oznaka je redizajnirana i prihvaena od amerikog Instituta za standarde (ANSI) pod brojem Z53.1-1967 i verzija koja se na filmu vidi u upotrebi je tek od 1967. godine. A film je navodno snimljen dvadeset godina ranije!

28

ta je Projekat Mogul?Najloginije objanjenje cele Rozvelske zavrzlame pojavilo se u javnosti tek septembra 1994. Tada su prvi put objavljeni detalji o projektu koji je otpoeo u junu 1947. godine i izvodio se pod ifrom Mogul. O tome je opirno govorio arls Mur (Charles Moore), jedan od strunjaka koji su uestvovali u ovom projektu, sada profesor u penziji. On je odrao konferenciju za tampu, napravio prezentaciju, odgovarao na pitanja publike i ak pripremio monografiju o celom projektu. Projekat je, inae, bio toliko poverljiv da je njegovo ime (Mogul) i sam Mur doznao tek pre nekoliko godina. Predmet projekta bili su specijalni baloni opremljenim mikrofonima koji su snimali infra-zvuke nastale kao posledica sovjetskih nuklearnih eksperimenata. Ovi zvuci se na poseban nain prostiru izmeu stratosfere i troposfere i, poto tamo nema prepreka koje bi uticale na njihovo prostiranje, lako mogu da se detektuju. Na ovaj nain, recimo, tokom II svetskog rata (posle 6 decenija kruenja oko Zemlje) snimljeni su zvuci koji su nastali 1883. prilikom erupcije vulkana Krakatoa. S obzirom da tada nije bilo satelita kojima bi se locirale probne nuklearne eksplozije u Sovjetskom Savezu, ovom projektu je dat visok prioritet i poseban tretman. S nekoliko ovakvih balona bilo je mogue precizno locirati mesto i odrediti vreme svake nuklearne eksplozije na bilo kom mestu na Zemlji. Balon nije bio tako jednostavan kao to su inae bili meteoroloki baloni; bio je to, zapravo, vertikalni voz sastavljen od veeg broja balona, dugaak preko 200 metara. Na dnu su bili elektronski ureaji i baterije, a iznad njih heksagonalni katadiopterski reflekBalon iz pro- tori koji su pomagali da se uz jekta Mogul pomo radara precizno lociraNLO

arls Mur pokazuje deo balona

29

pozicija svakog balona, jer je to bilo od kljune vanosti za izraunavanje mesta eventualne nuklearne eksplozije. Mur je na skici predstavio kako je ovaj voz izgledao. Po svoj prilici, veliki broj detalja ovog voza odgovara opisima ostataka koji su naeni na ranu kraj Rozvela 1947, ak i cvetni simboli odtampani na lepljivim trakama kojima su neki delovi spajani. Jedan od pomenutih heksagonalnih katadioptera pronaen 1997. godine, sauvan je do danas i Mur ga je pokazao na konferenciji za tampu. Sve je tu, nedostaju samo vanzemaljci. Prva lansiranja balona obavljena su jo u aprilu 1947. godine, ali je, zbog nepovoljnih vetrova na velikim visinama, projekat premeten u Novi Meksiko. Svi letovi bili su uspeni osim leta balona broj 4, koji je zavrio neslavno na ranu pored Rozvela. Vojska se uplaila da e Rusi naslutiti neto o ovom projektu i zato je pokuala da zataka stvar priom o meteorolokim balonima. A ta na ovo kau UFOlozi? Oni za svakog od ljudi koji iznose kontraargumente imaju po neku runu re. arls Mur, recimo, proglaen je za nedoslednog i nepouzdanog jer je prezentacijom projekta Mogul zapravo negirao neke svoje ranije tvrdnje iznete u intervjuima objavljenim u tampi, kao to je sledea: Na osnovu poznatih podataka, mislim da to nije bio na balon. Nije mu bila uvaena olakavajua okolnost da je miljenje promenio nakon datih intervjua, kad je prvi put u ivotu video fotografije transparentnih polietilenskih balona korienih u projektu Mogul. Oni su zaista tako izgledali da nisu mogli da lie ni na ta dotad vieno.

EpilogCeo incident dobio je do sada najvei publicitet u poreenju sa svim ostalim priama o neidentifikovanim leteim objektima. UFOlozi ga jo uvek iznose kao nesumnjivi dokaz da nas je posetila inteligentna vanzemaljska civilizacija, a sve kontraargumente proglaavaju za istu glupost. Zanimljivo je da su najmanje kritikog duha i najvie elje da zdravo za gotovo prihvate priu pokazali ba UFOlozi - koji za sebe tvrde da prouavaju sluajeve i da se bave naukom koja ima jedini cilj da utvrdi istinu. Danas se jo uvek govori o sluaju Rozvel. UFOlozi i dalje prikupljaju dokaze i izjave svedoka (koji se umnoavaju geometrijskom progresijom), svetske TV stanice emituju intervjue sa svedocima iz prve, druge ili tree ruke (uo sam od prijatelja kome je priao oevidac) i otkupljuju prava na prikazivanje filma o autopsiji, a na Internetu postoje na desetine sajtova na kojima svako iznosi po neki novi detalj koji podrava verodostojnost prie. Javljaju se nove ideje i teorije; po jednoj od njih, upravo letilici pronaenoj u 30

Rozvelu treba da zahvalimo za pronalazak tranzistora u decembru 1947. godine, a samim tim i za pronalazak integrisanog kola (mikroipa), kompjutera, satelita, CD-a i tako dalje. Video - traka sa snimkom autopsije ve je pomalo zastarela, ali se i dalje solidno prodaje: do sada je dostigla tira od nekoliko stotina hiljada primeraka. Pronaen je ak i pravi kamerman - koji se pojavljuje na televiziji, radiju i u novinama i ponavlja priu da ga je vojska pozvala da snimi autopsiju, posle ega je on odneo filmove kui (?) i od tada mu ih niko nije zatraio (!?). U jednoj od analiza masovnog interesovanja za sluaj Rozvel, D. H. Roklif upotrebio je termin retrospektivno falsifikovanje. Ovaj termin je od tada uao u upotrebu uvek kad je trebalo da se naznai da je neobina pria iz prolosti kasnije preoblikovana sa namernim preterivanjem u atraktivnim detaljima, uz istovremeno preutkivanje i odbacivanje svega to je nepoeljno za dobru prou prie. Ovakva etikecija nije ba pristojno odmerena, jer se isti termin koristi i u psihijatriji za proces koji nesvesno koristi bolesnik od paranoidne izofrenije kada iz seanja poziva odreene incidente i pri tom ih prerauje i prilagoava svojim trenutnim potrebama, ubeen da su mu seanja tana. Jedino su se skeptici umorili. CSICOP (Comitee for the Scientific Investigation of Claims of the Paranormal, Komitet za nauno izuavanje tvrdnji o paranormalnim pojavama) odavno se ne oglaava u vezi sa sluajem Rozvel. Poslednju izjavu dao je Pol Kurc (Paul Kurtz), koji predsedava ovim komitetom: Mit o Rozvelu morao bi konano da umre. Na pitanje jesmo li sami u svemiru treba da odgovorimo na osnovu dokaza boljih od onih koje nudi rozvelska obmana. Televizijske kue morale bi da budu odgovornije da se ne bi ponovo dogodilo da pomeaju zabavne sa dokumentarnim programima.

NLO

31

Oblast koja ne postoji150 kilometara severno od Las Vegasa, u Nevadi, nalazi se suvo jezero Grum, pored koga je vojna oblast o kojoj nikakve informacije ne izlaze u javnost, pa ak ni naziv; zato se, prosto, koristi ime Oblast 51. Ako pokuate da nepozvani priete, moe ak da vam se dogodi da to platite glavom jer okolo postoje mrtve strae (slika 1). Ipak sa pristojne udaljenosti imate pravo da parite oi, poto ete u centru oblasti videti vazduhoplovnu bazu u kojoj je jo sredinom 50-tih godina testiran pijunski avion U2. Ova baza, ija je mapa na slici 2, na satelitskom snimku (slika 3) je zaokruena. Dobra infrastruktura vojnih objekata, udaljenost od oiju javnosti i povoljna konfiguracija okolnog terena, sa dosta isuenih jezera koja sad slue kao prirodni aerodromi, uinili su da ovo postane matina oblast za vojnu proizvodnju i istraivanja koja zahtevaju visok stepen tajnosti. Tako je i javnost prihvatala Oblast 51, sve dok se 1989. godine Bob Lazar (Bob Lazar) nije pojavio na Televiziji Las Vegasa i izjavio da je neko vreme radio na ispitivanju vanzemaljske letilice na jezeru Papuz, koje je juno od ove oblasti. Ako mu je namera bila da pokrene lavinu, uspeo je: od tog trenutka Oblast 51 vai za specijalnu lokaciju na koju se, kao u hotel, dovoze Slika 1: upozorenja na prilazu svi posetioci iz svemira, dok ranije ubeenje da se tu rade ovozemaljski (mada tajni) vojni projekti vai samo kao izgovor kojim se pokriva prava namena. Javnost je pokazala visok stepen budnosti jer je ak dola do podatka da je amerika vlada potpisala ugovor sa vanzemaljskom civilizacijom, po kome posetioci imaju pravo da do mile volje koriste aerodrome koji se nalaze u Oblasti 51, kao i svu udobnost prateih objekata, a u zamenu za to dozvoljavaju Zemljanima da ispituju njihove brodove, pa i da ih kopiraju. Tako su se 24. septembra 1989. u amerikom asopisu Nedeljne svetske novosti (Weekly World News) pojavila dva lanka koja se odnose na Oblast 51. U jednom se, pod naslovom Amerike vazdune snage sagradile NLO, 32

govori o tome kako je jedan od est zemaljskih leteih tanjira, sa oznakom Made in USA a napravljenim po ugledu na originale koji se se ve odomaili na Oblasti 51, napravio svoj prvi let ak do Marsa i natrag, letei brzinom od 22 000 milja u sekundi! U intervjuu kosmonauti govore o manjim tehnikim problemima koje su imali usput (zbog ega su malo skrenuli sa kursa) ali zato oduevljeno opisuju nuklearni raketni pogon i mogunost da ovi brodovi uz svojih 12 lanova posade ponesu i specijalno Slika 2: mapa baze u Oblasti 51 nuklearno oruje. Izgleda da sa ovim orujem nema ale, jer brodovi mogu da lete potpuno nevidljivi za oko i za radare, neprimetni kao podmornice, ali za razliku od njih u stanju su da ispale oruje i da sravne sa zemljom bilo koji objekat za tren oka. Druga vest odnosi se na jo jedan domen korienja Oblasti 51. Naslov je: Nacistiki ratni zloinci u Oblasti 51 rade kao naunici-robovi u izgradnji oruja. Posle rata je, navodno, 67 nacistikih naunika radije prihvatilo ropski status nego smrt u gasnoj komori. Sada ima jo 11 ivih i oni i dalje vredno rade. Oba lanka nalaze se u istom broju asopisa. Nedostaje, naalost, trei koji bi objasnio emu slue ovi ostareli strunjaci iz drugog svetskog rata i kakva je korist od njihove pameti kad su isto tako na raspolaganju i pripad33

Slika 3: satelitski snimak Oblasti 51NLO

nici vanzemaljske superinteligentne civilizacije. Zanimljivo je da amerika vojska uopte ne reaguje na ovakve napise u tampi. Naprotiv, stie se utisak da su ak i poeljni, to moe da navede na zakljuak da oni samo skreu panju javnosti sa prave namene postrojenja koja se nalaze u ovoj oblasti. Niko ne spori da se tamo zaista neto dogaa. Samo, ta? Moda neto jo zlokobnije od pravljenja tajnih svemirskih brodova i oruja. Lesli tal (Leslie Stahl) je u televizijskoj emisiji 60 minuta izneo pretpostavku da se u Oblasti 51 nalazi tajno skladite toksinih supstanci, mada od toga nije daleko ni pretpostavka da se tamo i proizvode bojni otrovi ija je upotreba zabranjena meunarodnim zakonom. Prvi potez vojske bio je da ovo demantuje, a karikatura (slika 4) koju prenosimo iz tampe pokazuje kakva je bila reakcija javnosti na ovaj demanti. U vrhu table, po kojoj je nesrenik sa crtea pisao, nalazi se simbol amerikih vazdunih snaga, pored koga pie priznanje nije naa profesija, a ispod toga nae hemikalije su tajne, ali moete verovati Sjedinjenim Dravama. Jezero Grum je sigurno mesto za rad.Slika 4: karikatura kao stav javnosti

Pretpostavka da se tamo radi sa otrovnim supstancama nije bez osnova, jer je grupa bivih radnika tuila vladu za ozbiljna oteenja zdravlja koja su neobjanjivo nastupila dok su radili u ovoj oblasti. Njima su se pridruile i udovice nekoliko radnika umrlih na naine koji nikada nisu rasvetljeni. Sve je ostalo bez uspeha. Vlada je jednostavno zaklonila iza odgovora da se radi o nacionalnoj bezbednosti. U stvari, vlada na neki nain preutno porie postojanje Oblasti 51, jer neodreenim odgovorima odbija svaku diskusiju na bilo koju temu povezanu sa ovim mestom. Naravno da ovakav stav doliva ulje na vatru koju razbuktavaju oni koji neprestano tvrde da se tamo odvijaju neke naopake stvari. A ako govorimo o neidentifikovanim leteim objektima, masovna histerija verovanja u to da je nauna fantastika stvarnost, koja je zapoela posle samo jedne izjave izgovorene u zabavnoj TV emisiji, moe da poslui kao dobar indikator za to kolika je mo masovnih medija u diktiranju naina na koji e javnost razmiljati.

34

ivi prenos sa MarsaGodine 1976. svemirski orbiter Viking poslao je na Zemlju snimke povrine Marsa (slika 1), od kojih su neki poprilino uznemirili javnost: jedna od planina duine oko 2500 metara iz oblasti Cydonia, osvetljena suncem nisko na horizontu, pokazivala je zauujuu slinost sa ljudskim licem (to je lako pronai u gornjem desnom delu slike 1). Godine 1998. orbiter Mars Global Surveyor nainio je precizniju sliku ove oblasti. Pokazalo se da to brdo, kada se snimi savremenim kamerama koje nude vie detalja i kad se osvetli iz nekog drugog ugla (mala slika dole desno), pokazuje manje slinosti sa ljudskim licem, ali to ipak nije uticalo na prvobitno interesovanje javnosti. Za utehu, na istom snimku ima dosta drugih zanimljivih detalja - recimo, zauujue pravilne piramide (na slici 1 levo dole). Zvaninih objanjenja za ove oblike jo uvek nema, pa je to dobro posluilo da javnost iznese svoja tumaenja. Stvar je jo vie pogoralo to to je u pokuaju da NASA nastavi snimanje poto se orbiter vie priblii povrini Marsa, veza s njim prekinuta iz neutvrenih razloga. Tako su roene mnoge pretpostavke - recimo, da su nalazi toliko zanimljivi da ih vlada namerno skriva od oiju javnosti ili

Slika 1: snimak sa Vikinga (dole desno: detalj snimka sa Mars Global Surveyora)NLO

35

da su orbiter unitili Marsovci u nameri da svoje postojanje sakriju od nas (mada je onda pitanje zato bi gradili dinovsko lice i time obelodanjivali isto to to kriju). Ipak, pria o licu sa Marsa ovde se ne zavrava. Snimak ove oblasti objavljen je u mnogim asopisima, pa su ljudi uzeli lupe i poeli da je detaljno pretrauju. Da li je presudna bila pronicljivost ili bujna mata udruena sa eljom da se Slika 2: jo jedan portret pronau jo neki zanimljivi detalji, tek zapaanja su poela da se gomilaju. Najpre je u desnom delu slike 5 (iznad take D), odmah pored velikog kratera, pronaena planina koja bi, uz malo dobre volje, mogla da se proglasi za jo jedno lice, dodue veoma izdueno (uvean snimak je na slici 2). A onda su pored samih piramida (iznad take A) pronaena etiri kamena koja su formirala krst, kao na nianskim spraSlika 3: krst kao koordinatni poetak vama. Taka preseka, (uvean detalj na slici 3) koja je lako uoljiva, odmah je proglaena za koordinatni poetak od koga treba zapoeti pretraivanje. U blizini te take (obeleeno strelicom, iznad take B na istoj slici) nalazi se graevina klinastog oblika nazvana Fort (tvrava), s desne strane ograena lunim zidom (slika 4). Centar ovog luka se, gle uda, nalazi skoro u centru krstia o kome je upravo bilo rei. Uoeno je da se osnove oba lica nalaze na liniji koja kree od krsta. Kad se povue jo jedna linija iz iste take, ona e uokviriti

Slika 4: tvrava

Slika 5: proporcije objekata na Marsu i pozicije njegovih prirodnih satelita

36

drugo lice i proi tano kroz oi prvog - kao to bi svaki slikar uradio, primeuju sledbenici ideje da ovde ima neega. Da li je to dovoljno da ubedi nevernike? Ako nije, postoji jo jedna znaajna koincidencija, ali je za nju potrebno navesti jo nekoliko podataka. Oko Marsa krue dva prirodna satelita, kao dva Meseca: zovu se Slika 6 Fobos i Dejmos - to su, uzgred, latinski izrazi za strah i uas. Prvi se kree po orbiti sa srednjim poluprenikom 9380, a drugi 23500 kilometara. Dakle, kad postavimo matematiku proporciju u kojoj su, s jedne strane, poluprenik Marsa i udaljenost Fobosa i Dejmosa od njegovog centra, a s druge udaljenosti svih navedenih taaka od krsta, dobiemo impresivno podudaranje. Dodue, nekih odstupanja ima, ali cela stvar je ipak prilino zanimljiva. Naravno da je to odmah uzeto kao jak argument svih pristalica teorije da na Marsu ima inteligentnog ivota. Matematiari-amateri seli su za svoje kompjutere i izraunali da verovatnoa da sve ovo bude puka koincidencija iznosi jedan prema 1,4 Slika 7 milijarde. Neemo ponavljati celu raunicu kojom je dobijena ova cifra, ali lako se vidi da je ona prepuna nedostataka. Recimo, izraunato je kolika je mogunost da se ba ti oblici dobiju na ba tim mestima. To je zateeno stanje, i postavka da se rauna verovatnoa njegove pojave logiki je neispravna; bilo bi to kao kad bismo promeali pil od 52 karte i onda sebe proglasili za udotvorce jer se pojavio ba taj redosled karata koji smo dobili, a verovatnoa da emo ga dobiti bila je izuzetno mala (broj moguih kombinacijaNLO

Slika 8

37

pisao bi se sa 58 cifara). Ipak, to ne umanjuje zanimljivost svih ovih zapaanja. Videvi sve ovo, vernici su se dosetili ta je rekao Luka u svom Jevanelju: I bie znaci na suncu i u mjesecu i zvjezdama (21.25). ak su neki to proglasili i za siguran znak da nam dolazi sudnji dan, jer ve sledea glava Jevanelja (21.26) kae: Umirae ljudi od straha i od oekivanja onoga to nailazi na svijet; jer e se sile nebeske pokrenuti. A ta kau naunici? Odgovor je lakonski imamo mi tih lica i raznih podudarnosti koliko hoete! Zaista, osim ljudskih lica (slike 6, 7 i 8) ima i drugih zanimljivih oblika, kao to su

Slika 9: terasasta polja

terasasta polja (slika 9) nalik onima koja su gradile Inke (ali i na narod u primorju), ili zidovi (slika 10) i ine (slika 11) od kojih je neke snimio Pathfinder, robot na tokovima, dok je etao po povrini Marsa. Ni za ove oblike nema zvaniSlika 10: zidovi na Marsu

nog objanjenja; nauni svet izjavljuje samo da sve to nije ni malo neobino za topologiju Marsa. Ipak, neke istraivae-amatere (ali i naunike) zainteresovala je grupa objekata koja se vidi u donjem levom uglu slike 1. Ta formacija dobila je naziv Grad (City) i u njoj je pronaeno mnogo koincidencija, pre svega matematikih, za koje neki smatraju da sama priroda nije mogla da ih stvori i da su delo inteligentnih bia.Slika 11: marsovske ine

38

ta ima novo u gradu?Grad se sastoji od grupe planina visokih po nekoliko stotina metara, od kojih neke imaju zauujuih slinosti sa egipatskim piramidama. Meutim, jedan isprva neprimetan detalj pobudio je znatno vie panje. Mala

Documents

Voja Antonic - Da li postoje stvari koje ne postoje