P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 4 3 M A R T 2 0 0 7 . G O D I N A X V C E N A 5 0 D I N A R A

VREM

E

FESTIV

ALA

BROD LJUBAVI

DOPLOVIO U JAGODINUNA DNU

JUGOSLOVENSKODRAMSKOPOZORI[TE

OTVARA STERIJINO POZORJE

2LUDUS 143Lu

Svetski dani de~ijih pozori{ta

21. mart je datum u kome se obele-`ava svetski dan lutkarstva, dan poezije,a kod nas je toga dana po~elo i prole}e.Povodom ovog datuma, UNIMA (UnionInternationale de la Marionnette) je svo-jim ~lanovima prosledila me|unarodnu

poruku uglednog japanskog lutkarskogumetnika, Senosukea Takede.

UNIMA je me|unarodna nevladinaorganizacija koja okuplja ljude {iromsveta koji doprinose razvoju lutkarskeumetnosti, sa ciljem da se ova umetnostkoristi u traganju za ljudskim vrednosti-

21. MART, DAN LUTKARSTVA, POEZIJE I PRVI DAN PROLE]Ama kao {to su mir i razumevanje me|unarodima, u skladu sa po{tovanjem os-novnih ljudskih prava koja su definisanau Deklaraciji ljudskih prava Ujedinjenihnacija od 10. decembra 1948.

Me|unarodnaporuka:Nostalgi~no i novo

Volim da verujem da je grad Ida, kojije preneo dugu tradiciju potonjim ge-neracijama i uveo ih u moderno doba,ve} postao poznat {irom sveta. Novescenske umetnosti, posebno iz Evrope iAmerike, zaposele su Japan i jedinstvenakultura koju je ova ostrvska nacija godi-nama gajila pretvorila se u mali brod kojise ljulja u ogromnoj oluji i na krajunestaje.

U to vreme, na ostrvu Ava|i pojavilase porodica sa izvanrednim lutkarskimve{tinama, i putovala po zemlji izvode}ipredstave. Lokalni zemljoposednici obez-be|ivali su lutkarima sme{taj a oni su

zauzvrat podu~avali lokalno stanovni-{tvo svojim ve{tinama, {to je vodilo osni-vanju lutkarskog pozori{ta koje je opsta-lo do danas.

Ubrzo potom, mnogi gradovi i selaoko Ide postali su deo ovog utvr|enoggrada. Pozori{ta za lutkarske trupe Ku-roda i Imada, gde bi mogli da izvodepredstave nezavisno od vremenskih uslo-va, izgra|ena su koriste}i japanskearhitektonske tehnike, uz pomo} grada.U edo stilu, novo Kuroda pozori{te imaloje natkrivenu lutkarsku scenu, a tradici-ju je zadr`alo gledali{tem koje je bilo naotvorenom. Specifi~nost Kuroda lutaka jenjihova kosa, koja je bila iznova uplitanapred svaku predstavu. Li~no, verujem daje kosa Kuroda lutaka najlep{a me|usvim varijantama lutaka za tri lutkara,uklju~uju}i i bunraku i ava|i i svaki putsam zadivljen kada ih vidim. Iskreno senadam, {ta god dalje da se desi, da }e takosa ostati o~uvana zauvek.

Pre petnaest godina sam bio pozvanu Idu, gde je otvoren Me|unarodni muzejmarioneta i lutaka Senosuke Takeda uZako|iju, me|u Ju`nim i Sredi{njim

Alpima, na mestu prirodnih lepota kakvesu danas retke u Japanu.

Pre ~etrdeset godina, dete koje pret-postavljam da je i{lo u osnovnu {kolu,gledalo me je zabrinuto dok sam posma-trao predstavu u Komedi Fransez u Pa-rizu. Iako sam se smejao samo gledaju}ipokrete izvo|a~a, dete je `elelo da u`i-vam i u dijalozima i bio sam dirnut nje-govom ljubazno{}u. Radije nego da ~e-kamo da odrastu, trebalo bi ve} u naj-ranijim godinama da ih izlo`imo lepoti ikulturi.

Nastavljam svoj rad u muzeju inadam se da }e jednog dana biti takvihde~aka i devoj~ica u svakom lutkarskompozori{tu u svetu.

Sennosuke Takeda***

Sennosuke Takeda je ro|en 1930. uIdi. Intenzivno se bavio lutkarstvom nateleviziji, filmu i na sceni. Nekada{nji~lan izvr{nog odbora UNIMA-e, po~asnipredsednik UNIMA-e Japan, direktorMemorijalnog Takeda me|unarodnogmuzeja marioneta.

M.J.

Na konferenciji za {tampu odr`anoju sve~anoj sali za ven~anja Op{ti-ne Zvezdara 22.marta neta~no upodne predstavljen je festival Pozori{teZvezdari{te, koji }e se od 22. do 29. apri-la odr`ati po peti put, u centru za kultu-ru Vuk Karad`i}. Festival je osnovan nainicijativu glumice Olivere Viktorovi}, aosniva~ i pokrovitelj je Op{tina Zvezdara.

Selektor @eljko Huba~ naduga~ko jeobrazlo`io svoju selekciju od 10 predsta-va, rekav{i da se odlu~io za 10, a ne za12 koliko je mogao odabrati, da bi selek-cija imala najvi{i mogu}i umetni~kinivo. Igra}e se po dve predstave dnevno,od 12 i od 17 sati, za uzraste od 3do 16godina (zavisno od naslova). Uz svaku

predstavu pi{e za koji je uzrast pred-vi|ena, verovatno po oceni autora iliuprave pozori{ta koje igra.

Kod teatara za decu pitanje uzrastapublike je vrlo bitno i - prili~no nedefi-nisano. Ta~nije - vrlo je te{ko za defi-nisanje, ali ako pitate ~etrnaestogodi-{njake, pa i one od trinaest godina, oni }evam kategori~ki re}i da nipo{to vi{e nisuza de~ije pozori{te! Po{to deca rastu isazrevaju neujedna~eno, neko pre, nekoposle, neko prvo fizi~ki, a drugo prvopsihi~ki ili socijalno ili emotivno, kaoprelomna ta~ka za prelazak dece u nekodrugo pozori{te mo`e se uzeti pubertetkao biolo{ki momenat (koji pak po~injesve ranije, kod devoj~ica ponekad ve} sa

PETO POZORI[TE ZVEZDARI[TE9 godina, a ne kao pre sa 12 ili vi{e). Ilise mo`e, {to je mo`da za teatre prak-ti~nije, uzeti obrazovni nivo dece, odnos-no 4. razred osnovne {kole, kao prelomnitrenutak kada treba da prepuste svojupubliku drugim pozori{tima ili - dru-ga~ijim predstavama. Jer se u preostala4. razreda osnovne {kole deca razvijajuskokovito i skoro nepredvidljivo i imajuneodoljivu potrebu da pobegnu iz de-tinjstva, a samim tim i iz pozori{ta zadecu. Zahtevaju da ih vi{e ne smatramo“klincima”. Poslednji trenutak kadamoramo prestati da ih smatramo decomje ulazak u “teenage”, dakle zavr{etak12. godine. Ne zato {to oni stvarno vi{enisu deca, nego {to se vi{e ne ose}ajudecom i odbijaju to da budu. [to bismomorali po{tovati, ako ne `elimo da namse u pozori{tu pojave mlade, neprilago-|ene osobe koje ~esto progla{avamonevaspitanima, mada su oni samo - hor-monalni, i to bez ikakve svoje ili rodi-teljske krivice. Stoga je odmah nejasnokome je na primer namenjena predstavakraj ~ijeg naslova pi{e da je “za uzrast od5 do15 godina” kakav god da ona umet-ni~ki domet ima. Jer, te{ko da postoji,umetni~ki domet sposoban da istovre-meno komunicira sa decom od pet godinai sa “ljutim tinejd`erima”! Odrastanje jete`ak, stresan i komplikovan proces, nateatrima je, kao i na svima odraslima, dau tom procesu pomognu, a ne da pro-gla{avaju nevaspitanom ili nepriprem-ljenom svoju publiku koja se vrpolji napredstavama. Po{to je ona takva “uzvr-poljena” dovedena u teatar. Uzrastpublike kojoj namenjujemo predstavu bi,dakle, mogao biti tema nekog od okruglihstolova, na nekom od na{ih festivalapozori{ta za decu. Mo`da bismo ne{tosaznali ili nau~ili...

U pres materijalu Zvezdari{ta pi{e,izme|u ostalog, da su ciljna grupa festi-vala i pozori{ni stvaraoci kojima sepru`a prilika za susret, razmenu iskus-tava, upoznavanje i takmi~enje. Ovo jejedan od osnovnih problema svakogpozori{nog festivala. Festival bi, naime,morao biti posledica dobre produkcije, ane cilj produkcije. Danas mnoga po-zori{ta prave namenske predstave “zafestivale” umesto za publiku, {to se jo{ imo`e podneti kod teatara za odrasle, alikod de~ijih pozori{ta mo`e postati pot-puno kontraproduktivno. Ma koliko ~ud-no zvu~alo, lak{e je zadovoljiti kolege,nego publiku. Jer }e kolege slagati iz

kurtoazije, {to publika ne}e, pogotovo nedeca.

Izme|u 13 i 17 ~asova, svakog festi-valskog dana je predvi|en prate}i pro-gram, a planiran je i okrugli sto, ~iji }emoderator biti Ana Tasi}, pozori{nakriti~arka ‘Politike’. Tema okruglog stolaje “Uloga pozori{ta u procesu odrasta-nja”. Svoj mali prilog ovoj temi iznelismo u prethodnom pasusu.

Dvadeset drugog aprila u 19 sati natrgu ispred Op{tine Zvezdara i CZK VukKarad`i} festival }e sve~ano otvoriti Maxmetalik atraktivini mega- lutak pozo-ri{ta ‘Pinokio’ iz Beograda, koji je ve}obi{ao pola sveta, a rado je vi|en i naBeogradskim trgovima.

U me{ovitu selekciju, lutkarskih itakozvanih “igranih” ili “dramskih” (nijedan od ova dva termina nije dovoljnoprecizan!) predstava uvr{teni su: Ru`nopa~e Pan teatra, Tri praseta Pozori{taBo{ko Buha, Svako mo`e da padne, osim~aplje Malog Pozori{ta Du{ko Rradovi},Pera Pan i potraga za blagom, Pozo-ri{tanca Pu`, Ru`no pa~e Pozori{taPinokio... Dakle, pet predstava iz Beogra-da. Zatim Korak po korak lutkarskescene Pozori{ta To{a Jovanovi} iz Zre-njanina, I mi trku za konja imamo, Kru-{eva~kog pozori{ta, Amadeus Ni{koglutkarskog pozori{ta, Mala sirena Pozo-ri{ta mladih iz Novog sada, CrvenkapaCentra za kulturu iz Pan~eva i ^asnamusketarska Bugarskog teatra NikolajVinev, koja ovaj festival ~ini ~ak i me|u-narodnim.

O nagradama }e odlu~iti tro~lani `iri,a one }e biti sve~ano dodeljene 29. aprila.

Predsednik Op{tine Zvezdara, `ele}ida izbegne politi~ku obojenost, napome-

nuo je, da je festival odr`an ~ak i kada suna vlasti u Zvezdari bili radikali, ali dado danas jo{ nije uspeo da “u|e nakulturnu mapu Beograda”. Odnosno, daje Grad Beograd do sada odbijao da gasufinansira makar jednim jedinimdinarom. Ove godine su, ka`e, ipak dobilineka obe}anja... {to bi moglo zna~iti da jei Zvezdara Beograd...

M.O.

Pismo Predsednika ASSITEJ Internationalpovodom 20. marta

Svetskog dana pozori{ta za decu i mlade

Bu|enje interesovanja i obu~avanje ljudi da vide

Ma kako da je filozofija nastala, sasvim je zamislivo da je osoba koja sesmatra prvim filozofom udarila nogom o kamen i da je ova nezgoda pokrenulaslede}a pitanja: otkud kamen ba{ tu i za{to se uop{te tu i{ta na{lo, a ne ni{ta?Za{to je kamen toliko tvrd i kakva je su{tina kamena? Za{to sam ja nai{ao nanjega ili kako bi trebalo da se pona{am? Mo`da ne{to nije u redu s mojim o~ima,i {ta uop{te zna~i videti?

Ne znamo kakvi su bili prvobitni odgovori na ova pitanja u filozofskom smis-lu, ali znamo da ne zna~i da svi koji gledaju zaista i vide. Jer gledanje verovatnouvek podrazumeva i previ|anje, i zanemarivanje i okretanje glave na drugustranu. Moglo bi se re}i da je gledanje poku{aj da se percipira tako da transpar-entno vidno polje omogu}i da netransparentni do`ivljaj postane jasan. [to,naravno, name}e pitanje kako moramo da gledamo da bismo stvarno videli ? Uvreme kada nas signali neprekidno zasipaju sasvim je opravdano obu~avati ljudeda vide. A najbolja metoda da se to postigne bila bi, ~ini se, probuditi intereso-vanje za ono {to treba da vide.

Pozori{te omogu}uje da se vi|enje integri{e u proces komunikacije kojim sesignali izme|u glumaca i publike kodiraju i dekodiraju. Preduslov za to je,me|utim, da pozori{te bude dovoljno zanimljivo, mo`da ~ak da probudiznati`elju, a {to je najva`nije da nudi ne{to smisleno. Pozori{tu je potrebna temakoja }e da privu~e pa`nju, a ne samo da zagrebe po povr{ini, ve} da pokre}egledaoce, goni ih i izaziva. Pozori{tu je potrebna motivisanost, “me|usobnoanga`ovanje” kako se ono defini{e u psihologiji. Potreban mu je sadr`aj, va`nosti relevantnost da bi omogu}ilo gledaocima da ose}aju da se ba{ njima obra}a, dabi im omogu}ilo da vide, da bi im omogu}ilo da razmi{ljaju.

Filozofija Teatra za decu i mlade jeste da probudi interesovanje i da ihpodu~ava da vide. Ovog Svetskog dana pozori{ta za decu i mlade 2007. godineponovo `elimo da privu~emo pa`nju u 82. zemlje {irom sveta, na svim kontinen-tima, u hiljadama pozori{ta. Svima zainteresovanima `elim da ovo bude ~udesandan, `elim mnogo toga {to }e vas zainteresovati i mnogo toga za videti.

Prof. Dr. Wolfgang SchneiderPredsednik ASSITEJ International

CCaarr `̀aabbaacc

AAuuttoommoobbiill

TRNOVA RU@ICAU [APCU

Dramska asocijacija ”Veselomajmun~e” obele`ila je pet godinapostojanja i rada premijerom Tr-nove ru`ice u [aba~kom pozori{tu.Predstavu je pripremio Ljubi{aBarovi}, {aba~ki glumac i osniva~ove asocijacije, koji zajedno sa Slo-bodanom Petrovi}em [arcem vodi{kolu glume. Tim povodom je Lju-bi{a Barovi} izjavio: “Bitno je daobrazujemo budu}u pozori{nu pu-bliku koja }e gasiti mobilne napredstavi, ne}e lepiti `vake i sli~no,a neki od njih }e se oku{ati i upravom pozori{tu.” Osnovni cilj oveasocijacije je osnivanje pravog de-~ijeg pozori{ta u gradu sa bogatomkulturnom tradicijom, a u komesada, na primer, nema lutkarskogpozori{ta koje je radilo {ezdesetihgodina pro{log veka.

M.J.

PREMIJERE

LUDUS 1433

Svetski dan pozori{ta

Na ovogodi{njem programu FEST-ana{la se prava poslastica za ljubiteljepozori{ta. Re~ je o dokumentarnom fil-mu ”Apsolutni Vilson”, koji je posve}enpozori{nom magu Robertu Bobu Vil-sonu.

Bezuslovna minimalisti~ka estetikaRoberta Vilsona stavlja svoj pe~at name|unarodno pozori{te i operu skoro~etrdeset godina. Pod uticajem kore-ografa kao {to su Georg Balan{in, MersiKaningam i Marta Grejem, i slikaraapstraktnog realizma iz pedesetih, Vil-son je stvorio sopstveni, nepogre{ivivizuelni jezik. Rediteljka Katarina Oto-

Bern{tajn je pratila Vilsona kamerom petgodina kako bi snimila ovaj film.Sredi{te njenog interesovanja nisu samonjegove ~uvene predstave. Po prvi putpred kamerama, Robert Vilson razgova-ra i o svojoj biografiji. Govori o svomdetinjstvu i porodici, o odrastanju u ma-lom mestu Vako u rasisti~kom Teksasu, ote{ko}ama sa govorom i problemima sau~enjem, o tome kako je zbog toga biopovu~en u {koli, kako se nije ose}ao de-lom svoje porodice te je ve} tada praviosopstveni svet. Ve} od ovih dana impresi-je koje je upijao, postaju delovi njegovihpredstava. Autorka filma }e tokom celog

filma nalaziti paralele stvarnihde{avanja i scena u predstavama. SlikuVilsonove majke koja sedi vide}emo upredstavi ”Madam Baterflaj”. Vidni suuticaji atmosfere crna~kih crkava (po-se}ivao ih sa sinom slu`avke, prijateljemLirojem) u kojima je video nadu, pozi-tivizam, iskrenost (”Isku{enje svetogAntonija”)...

Vrlo uticajna za njegov umetni~kipe~at je bila upravo usporenost sa kojomse borio u detinjstvu. Kako sam ka`e,usporavanjem mu se percepcija prome-nila. Presudno za njegovo formiranje jeodlazak u Njujork. Odlasku su prethodilinapu{tanje studija prava i otkrivanjemda je gej - ”Najve}e iskustvo je `ivot uNjujorku”, ka`e Vilson. Po~inje da gazanima ples, svoj rad ~esto ocenjuje vi{ekoreografskim no rediteljskim.

Vilsonu je prvo me|unarodno pri-znanje donela ”nema opera”, u kojoj jeprikazao mi{ljenja u slikama, a ne re-~ima, ”Pogled gluvog”, u kojoj je glavnuulogu igrao njegov usvojeni sin Rej-mond, mali gluvonemi crnac kojeg jespasio iz tu~e na demonstracijama. Utom trenutku, Vilsona fascinira {ta bibilo da predstava stalno traje, pa po~injena radu sedmodnevne predstave u Ira-nu. Me|utim, na atinskom aerodromubiva uhap{en zbog posedovanja ha{i{a...No, dobra strana boravka u zatvoru(zbog vojnog re`ima, postojala je mo-gu}nost da bude osu|en na 7 godina) jeda je imao dovoljno vremena da osmislipredstavu kojom }e do~arati stanje sna.Zanimljivo je da je tokom sedam dana

Me|unarodni pozori{ni institut (ITI) Me|unarodna poruka za Svetski dan pozori{ta 2007.

Jo{ za vreme ranih {kolskih dana rodila se moja fascinacija teatrom, tim magi~nim svetom koji me je jo{tada o~arao. Sve je po~elo spontano. Neobavezni susreti koje sam do`ivljavao tek kao vannastavne aktivno-sti koje oboga}uju um i duh. Ali, desilo se da je postalo i vi{e od toga kada sam se oprobao kao pisac, glumaci reditelj jedne pozori{ne predstave. Se}am se da je to bila jedna politi~ka predstava koja je razbesnelatada{nju vlast. Sve je konfiskovano, a pozori{te je zatvoreno na moje ro|ene o~i. No, duh pozori{ta se nije daouru{iti te{kim ~izmama naoru`anih vojnika. Taj duh je potra`io uto~i{te i nastanio se duboko u meni,u~iniv{i me potpuno svesnim nepojmljive mo}i koju ima teatar. Upravo tada me je, na najdublji mogu}ina~in, obuzela prava su{tina pozori{ta. Postao sam apsolutno siguran u to {ta pozori{te mo`e da u~ini za`ivot jednog naroda, naro~ito u odnosu na one koji nisu u stanju da toleri{u razli~itost mi{ljenja.

Mo} i duh pozori{ta su se tokom mojih univerzitetskih dana u Kairu jo{ dublje i ~vr{}e usadili u mojusvest. Strastveno sam ~itao skoro sve {to je napisano o pozori{tu i uvideo koliko je {irok dijapazon onoga {tose izvodilo na sceni. Ova svest se jo{ vi{e produbila tokom narednih godina kroz moja nastojanja da ispratimnajnovija de{avanja u svetu teatra.

Tokom ~itanja o pozori{tu u vreme anti~ke Gr~ke pa sve do danas, postao sam ekstremno svestan dubokeunutarnje magije koja se mo`e ispoljavati kroz mnogobrojne pozori{ne svetove. Na ovaj na~in pozori{tedose`e najskrivenije dubine ljudske du{e i osloba|a skrivena blaga koja se nalaze duboko u ljudskom duhu.Ovo je jo{ vi{e u~vrstilo moju ve} nepokolebljivu veru u mo} teatra, u pozori{te kao instrument ujedinjenjakroz koji ~ovek mo`e {iriti ljubav i mir. Mo} teatra tako|e otvara nove puteve dijaloga me|u razli~itimrasama, etni~kim pripadnostima, boji ko`e i veroispovesti. Li~no ovo me je nau~ilo da prihvatim drugetakvim kakvi jesu, i u meni je usadilo verovanje da samo dobrota mo`e ujediniti ljude, a da ih zlo samo raz-dvaja. Istini za volju, borba izme|u dobra i zla je su{tinski deo pozori{nog koda. Na kraju, ipak, preovlada-va zdrav razum i ljudska priroda se uglavnom udru`uje sa svim {to je dobro, ~isto i moralno.

Ratovi koji su ljudskom rodu zadavali bol jo{ od vajkada, uvek su bili motivisani zlim instinktima kojinaprosto ne priznaju lepotu. Pozori{te i te kako razume lepotu, ~ak bi se moglo ustvrditi da nijedan drugi vidumetnosti nije u stanju da uhvati lepotu vernije od pozori{ta. Pozori{te je sveobuhvatni zajedni~ki imeniteljza sve oblike lepote, a oni koji ne cene lepotu, ne mogu ceniti ni `ivot.

Pozori{te je `ivot. Kao nikad do sad, ono nam name}e obavezu da osudimo uzaludne ratove i razli~itostiu doktrinama koje su ~esto uzrok sukoba i nastupaju bez straha pred sve{}u koja pulsira od odgovornosti.Moramo da stavimo ta~ku na scene nasilja i nasumi~nog ubijanja. Ovakve scene postale su uobi~ajena poja-va u dana{njem svetu i samo se jo{ vi{e pogor{avaju nepremostivim razlikama izme|u ekstremnog bogat-stva i najbednijeg siroma{tva, kao i bolestima poput side koje su ojadile mnoge delove sveta i porazile svenapore da ih iskorenimo. Ova zla su, pored ostalih oblika patnje usled pusto{enja i su{e, nesre}e koje su jo{vi{e raspirene odsustvom bilo kakvog istinskog dijaloga kao jedinog sigurnog na~ina da svet pretvorimo ubolje i sre}nije mesto.

O, pozori{ni ljudi, izgleda skoro kao da nas je zahvatila oluja i preplavila talogom sumnje i podozrivostikoja nam se pribli`ava. Vidljivost je postala gotovo pomra~ena, na{i glasovi ne~ujni u mete`u koji se uzdi`eoko nas i preti da nas razdvoji. U stvari, da nije na{e duboko ukorenjene vere u dijalog koji se tako jedin-stveno manifestuje kroz umetni~ke forme kao {to je pozori{te, zbrisala bi nas oluja koja ne bi ostavila nikamen na kamenu. Zato se moramo suprotstaviti i izazvati sve one koji se nikad ne umore od izazivanjaoluje. Moramo im se suprotstaviti ne da bismo ih uni{tili, ve} da bismo se uzdigli iznad zaga|ene atmosferekoja ostaje nakon njihovih oluja. Moramo ujediniti napore i usmeriti ih na preno{enje na{e poruke iuspostavljanje prijateljskih veza sa onima koji `ele bratstvo me|u nacijama i narodima.

Mi jesmo obi~ni smrtnici, ali pozori{te je ve~no kao i sam `ivot. Sultan bin Mohamed Al Kasimi

Njegova visost [eik dr. Sultan bin Mohamed Al Kasimi,^lan Vrhovnog saveta Ujedinjenih Arapskih Emirata,vladar [ard`e

Biografija

Obrazovanje: Diplomirao poljoprivrednumehanizaciju 1971. na Univerzitetu u Kairu,Egipat • Doktor filozofije Univerziteta uEgziteru, 1985. Ujedinjeno Kraljevstvo •Doktor filozofije u oblasti politi~ke geografijeGolfskog zaliva, 1999. Univerzitet u Daramu,Ujedinjeno Kraljevstvo.

Njegova visost je 1977. postala po~asni~lan Afri~kog nau~nog instituta, a Univerzitetu Kartumu (Sudan), dodelio mu je po~asnudiplomu u oblasti prava (1986.). Mnogobrojniuniverziteti dodelili su mu po~asne doktorsketitule: Univerzitet u Egziteru, Ujedinjeno Kraljevstvo (iz knji`evnosti, 1985.),Univerzitet u Faisalabadu - Pund`ab, Pakistan; Isto~ni nau~ni institut, Ruskaakademija nauka (iz istorije, 1995.); Univerzitet u Danbaru; Islamski univerzitetu Maleziji; Univerzitet u Saut Banku, Ujedinjeno Kraljevstvo; Mak Master izKanade (2005.).

Profesionalno iskustvo: Ministar obrazovanja, Ujedinjeni Arapski Emirati(1971- 1972) • Vladar [ard`e, Ujedinjeni Arapski Emirati (od 1972.) • ^lanVrhovnog saveta Ujedinjenih Arapskih Emirata (od 1972.) • Po~asni ~lan Centraza srednjoisto~ne i islamske studije, Univerzitet u Daramu, Ujedinjeno Kraljevst-vo (od 1992.) • Predsednik Univerziteta u [ard`i (od 1997.), predsednikAmeri~kog univerziteta u [ard`i (od 1997.) • Po~asni predsednik Grada [ard`eza humanitarnu slu`bu (od 1998.) • Gostuju}i profesor na Univerzitetu uEgziteru (od 1998.) • Predsednik, Po~asni savet, Svetska univerzitetska slu`ba(WUS) (od 1998.) • Profesor Moderne istorije Golfskog zaliva na Univerzitetu u[ard`i (od 1999.) • Po~asni predsednik Egipatske asocijacije za studije istorije(od 2001.).

Odlikovanja i po~asti: Nagrada Instituta za istra`ivanje istorije islama,umetnosti i kulture (Istanbul) u saradnji sa organizacijom Islamskog seminaraza o~uvanje kulturnog nasle|a i podsticanje obrazovanja; odlikovanje Islamskeobrazovne, nau~ne i kulturne organizacije (ISESCO); odlikovanje kralja Faisalaza Islam i Muslimane 2002; zlatna medalja za arapsku kulturu (Arapska asoci-jacija za obrazovanje, kulturu i nauku).

Njegova visost odlikovana je francuskom titulom Commandeur des Arts etdes Lettres za umetnost i knji`evnost, kao i Ordenom Legije ~asti 2003. Iste godineprimio je medalju za Ljudska prava (UNESCO) za zasluge u oblasti obrazovanja.Bio je po~asni gost na 10. Al Karin kulturnom festivalu u Kuvajtu, januara 2004.Njegova visost je 2004. postala ~lan Dru{tva Nacionalne geografije, kao znakpriznavanja zasluga za {irenje znanja iz geografije i promovisanja istra`ivanjau okviru ove institucije koja je priznata poveljom 1888.

Radovi: Omansko-francuski odnosi (1715-1905) (arapski/francuski/engles-ki) • Povratak Holaka (arapski, engleski, nema~ki, ruski) • Dnevnik DejvidaSetona u Golfskom zalivu (1800-1809) (arapski/engleski) • Beli {eik (arapski,engleski, ruski, nema~ki, francuski, danski, {panski) • D`on Malkolm i britans-ka trgovinska baza u Golfskom zalivu (arapski/engleski) • Arapsko-omanskadokumenta u Francuskom arhivskom centru (arapski) • Mit o arapskom pirat-stvu u Golfskom zalivu (engleski) • Pisma somalijskih lidera {eiku Sultanu BinSakr Al Kasimiju, 1837. (arapski) • Golfski zaliv na istorijskim kartama: Vol-1(1493-1931); Vol-2 (1478-1861) (engleski) • Britanska okupacija Adena (araps-ki) • Podela Omanskog carstva (1856-1862) (arapski) • Princ buntovnik (arap-ski, nema~ki, francuski) • Slu~aj (arapski, ruski, {panski, nema~ki) • Borbasila za prevlast i trgovinu u Golfskom zalivu (engleski) • Ibn Majid (arapski,ruski, {panski) • Stvarnost (arapski, ruski) • Uro|ena predrasuda (arapski,ruski, {panski)

trajanja predstave od 30 u~esnika, 28zavr{ilo u bolnici zbog dehidratacije.

Treba pomenuti i rad sa KristoferomNoulsom, de~kom sa mentalnim o{te-}enjem. Sa njim je Vilson dekonstruko-vao jezik, jezik postaje element u njego-vim predstavama, takav kakav do tadnije postojao (”Jezik je barijera imagi-nacije”, ka`e reditelj)... U predstavi ”Pi-sma kraljice Viktorije”, naslovnu uloguigra njegova baba (ova predstva je gosto-vala na Bitefu 1974). I onda nastajeprekretnica sa ”Ajn{tajnom na pla`i”(Bitef 1976). Hteo je da se igra u Metro-politen operi - posle jurnjave za novcem,ube|ivanjem rukovodstva Opere, dozvo-ljeno mu je da iznajmi prostor u nedelju!Jedni do drugih su sedeli oni koji sukupili karte od 2 i od 200 dolara. Tako|e,izdvojen je i rad na mjuziklu ”Crni ja-ha~”, koji je nastao u saradnji sa TomomVejtsom i piscem Vilijemom Borouzom.Vilson je ovim izvo|enjem ostvario sanda dopre do {iroke publike bez kompro-misa.

Ovaj pogled u `ivot i rad pozori{nogumetnika Roberta Vilsona upotpunjen je

mnogim izjavama njegovih prijatelja inajbli`ih saradnika. O njemu u filmugovore i Dejvid Birn (”Vilsonove pred-stave ~ine 99% ostalih predstava bezna-de`no staromodnim”), Suzan Zontag,kompozitor Filip Glas, operska peva~icaD`esi Norman, kao i biv{i kreativnidirektor Pariske operske ku}e, [arlFabius i mnogi drugi. Po re~ima njego-vog asistenta, Vilson je ~ovek koji se ni-kada ne odmara, ustaje rano, ide na pro-be, ukoliko ih nema otputuje u neki grad,da bi uve~e iza{ao i u 2 po pono}i dobioneku genijalnu ideju za novi projekat.

”Klju~ pozori{ta je biti zadovoljansobom, siguran, dobro se ose}ati u svomtelu”, ka`e ~ovek za koga saradnici iprijatelji tvrde da nikad nije zadovoljan(i sam ka`e da ~esto zaboravlja da i dru-gi u~estvuju u stvaranju predstave jer bion sve na svoj na~in), da sigurno samsebe ne razume kao i da nikad ne}e imatiuspeh kakav `eli. No, pitanje je da lipostoji ve}i uspeh od onog koji pratiVilsona.

Aleksandra Jak{i}

BBoobb VViillssoonn ((FFoottoo:: VVeessnnaa PPaavvlloovvii}}))

APSOLUTNI VILSON

4

Imaju li mladi {anse

LUDUS 143Lu

Mlada glumica Teodora Viktorovi},ro|ena je 12.03.1976. u Beogra-du. Diplomirala je 2000.g. de-setkom u klasi profesorke Mirjane Kara-novi}, na sceni Teatra T. Igraju}i u ko-madu Beogradski lokvanji, mladog fran-scuskog pisca. Re`irao je Teodorin otac,poznati reditelj Oliver Viktorovi}, koji na`alost vi{e nije me|u nama.

Visoka je 162 cm, te{ka 46 kg. Radi-la je dva filma, Virtualna stvarnost iPovratak lopova, nekoliko radio drama.Trenutno je glumica Pan teatra (Crven-kapa, Alisa, Pepeljuga, Petar Pan, ^a-robno kresivo, Za~arani princ). Teodoraka`e da je igrati za decu divan ose}aj,zapravo najlep{i do`ivljaj je zadovoljiti~istu i iskrenu du{u de~iju.

Na na{a pitanja odgovorila je ovako:Ro|ena sam u umetni~koj porodici.

Otac reditelj, deda i tetka glumci, a mamaje zavr{ila organizaciju. Kako ja da ”vi-dim” ne{to lep{e od pozori{ta?! Polagalasam prijemni ispit u Beogradu i u NovomSadu. Nisam bila primljena, a onda se ot-vorila BK akademija, pa sam poku{ala itu. Primljena sam u klasu Mirjane Kara-novi}. Ne mislim da glumci sa dr`avnihfakulteta imaju ”povlastice”. Svi se bori-mo, a samo najbolji rade, igraju.

NE VIDIM NI[TA LEP[E OD POZORI[TANaravno da poznanstva zna~e, ali

ipak rad i, naravno, malo sre}e najbolje”re{avaju” stvar. Na audicije ne odlazimjer sam trenutno zadovoljna svojimposlom u Pan teatru. Ne radim slobodneprojekte jer nisam osoba koja je sposobnada sama organizuje neki projekat, alikada bi me ”na{li” pravi ljudi sigurnobih se upustila u tako ne{to i dala sve odsebe da projekat za`ivi. Igrala sam iizvan Beograda. Igrom slu~aja, zahva-ljuju}i Miodragu Milovanovu na{la samse u Kikindskom pozori{tu. Imam divneuspomene i mislim da je svako iskustvokorisno. Koliko se trudi{ toliko }e{ i radi-ti. Tako je u svakoj profesiji.

Osim glume voli?Volim sport ali gluma je dobila, ona

je na prvom mestu.Preferira?Pozori{te, naravno. To je `ivot, to je

sad. Mlad glumac mora da se ”naoru`a”strpljenjem i da se bori za svoj polo`aj.Volim svoj posao, nemam drugi izbor iznam da }u posti}i ”ne{to”.

Posebno voli?De~je pozori{te, tj. igra za decu je

moje carstvo. Tu me ima, tu u`ivam.Lutke? Nemam iskustva, ali {to da ne.

Nadsinhronizacije, reklame?

Radila sam nekoliko crta}a kodVukoti}a i to je jedno lepo iskustvo. Za-bavno je, a Rade ima oko sebe superekipu tako da sam u`ivala. Radila bih ireklame... zavisi od dogovora.

[ta voli da ~ita, gleda? Omiljenepredstave, filmovi, knjige...

Bure baruta predstava, film Vaviloni Viktor, Viktorija. ^itam i volim MarkaVidojkovi}a, Sr|ana Valjarevi}a.

Uloga koju `eli?Volela bih da odigram Lizu Dulitl, u

Pigmalionu Bernarda [oa.Da li su reditelji i upravnici pozo-

ri{ta pratili rad va{e klase?Nisam obra}ala pa`nju, ali verujem

da neki i jesu pogledali po ne{to.Mora li glumac sam da radi na sop-

stvenom plasmanu?U dana{nje vreme ukoliko `eli{ vi{e,

mora{ sam sve i da uradi{. Ni{ta od~ekanja.

Da li smo ne{to propustili da pitamo,a ti bi htela da ka`e{?

Ni{ta niste propustili. To jeto. Hvala.

D. Kosa~evi}

AMERI^KI SAN JE, KOD NAS,NO]NA MORA

Ivan Ivanov, ro|en 24.07.1979. god. u^a~ku. Akademiju umetnosti BK za-vr{io 2002. sa prose~nom ocenom 9,34u klasi profesora Branislava-Cige Jeri-ni}a. Visok je 180 cm, ima 75 kg, kosu io~i braon boje. Igrao je do sada, hono-rarno, u Narodnom pozori{tu, Ateljeu212, BDP, CZKD, PBB, U~estvovao naBITEF-u, BELEF-u, Sterijinom pozorju,snimio seriju ”Jelena” itd.

Od 25 pomu|enih pitanja izabrao jeda odgovori na slede}a:

Da li mladi iz umetni~kih porodicaimaju ve}e {anse, ili mo`da ve}e imaju{anse “politi~ki povezani”? Misli{ da su“veze i poznanstva” va`ni u poslu?

Naravno da takvi imaju vi{e {anse ida su veze za proboj do posla bitne. Bilobi zanimljivo napraviti statistiku u~e{}adece poznatih i politi~ki podobnih ukulturnom i javnom `ivotu. To je skandali treba se boriti, ali svakako ne protivnjih, jer njih je uvek bilo i bi}e ih, ve} zasebe, za svoju priliku i {ansu. Kako }emopodi}i umetnost i kulturu na vi{i nivokad mediokritete i osrednjost progla{a-vamo vrhunskim umetnicima? Nije pro-blem u tim privilegovanim ljudima ve} uonima koji ih kuju u zvezde i koji stvara-ju iskrivljen sistem vrednosti i nije istinada o ukusima ne treba raspravljati. Jo{kako treba raspravljati o ukusima, da nebi pre{li u neukus.

Da li si pristalica audicija i da liodlazi{ na njih?

Jesam pristalica audicija. Za mladogglumca to je retka prilika da poka`e {tazna i ume. Ali je ona i svojevrsna farsa.Mnoge su audicije zavr{ene i pre nego {tosu po~ele. Strah me je da ima malo onihkoji na audicijama umeju da pogledajuglumca, da gledaju i da vide, a jo{ jemanje onih koji imaju strpljenja i `eljeda tra`e onu iskru u oku mladog glumca.Poseban problem je to {to je audicija da-nas u Srbiji najstro`ije ~uvana tajna.Audicija je u na{em poslu ono {to je ten-der u privredi. Zna~i javni poziv. A kakoon mo`e da bude javni poziv kad o njemune zna niko, ili vrlo mali broj bri`noodabranih glumaca. Time se treba poza-baviti. Te informacije moraju biti javne.

Da li se pribli`avamo “ameri~komsnu” gde se mladi (a i stariji) glumcibave kelnerisanjem ili drugim poslovi-ma, godinama dok “~ekaju {ansu”?

Mi smo odavno u ”ameri~kom snu”.Samo {to je taj san vi{e no}na mora. Do-bar deo mojih kolega je duboko u tom snui vape da se probude. Naravno da ~ovekmora da `ivi od ne~ega i da ne{to jede doslede}e audicije. Nije sramota raditi bilo{ta da bi se vera u uspeh hranila i do{lodo odre|enog cilja. Sramota je kad nekoiznad nas, neko ko donosi odluke, gledakako mu najtalentovanija deca gladuju imole za posao. Meni je neshvatljivo datoliko mladih moli za posao, ne samoglumci ve} svi mladi, da mole da pomo-gnu i sebi i svojoj dr`avi, koja je jo{ i ne-

razvijena, a da sa druge strane nemanikakvog odgovora, nikakvog re{enja. Ikultura je nacionalni interes!

Da li bi, kad ve} prelazimo na za-padni sistem, bilo dobro da imamo imenad`erske agencije (menad`ere) kojebi se bavile pronala`enjem poslova uzodgovaraju}i procenat i da li bi ti voleoda ima{ svog agenta?

Ja nisam ~uo da mi prelazimo naneki zapadni sistem. Nisu mi jo{ javili.Naravno da nam trebaju agencije, agen-ti, skauti, kasting menad`eri itd. To jesistem koji je ve} oproban i koji o~iglednofunkcioni{e na zapadu. Ne znam {ta se~eka? Verovatno ~ekamo da nam nekodo|e pa da nam sve to sa`va}e i objasni,po{to mi nikad ni{ta ne kapiramo i ni{tane mo`emo sami. Da bi sve to moglo da sestvori preduslov je ozbiljna i ve}a pro-dukcija, tr`i{te, ponuda i potra`nja. Ko-liko se godi{nje finansira predstava, fil-mova, a koliko se od toga vrati para, tj.zaradi? Koliko Beograd, grad od 2 mi-liona stanovnika, ima pozori{ta? ^etiri ipo? A mladih glumaca? Svake godineizlazi minimum 50 novih mladih glu-maca! To su problemi koji moraju da sere{avaju, a ne da se }uti o njima!

Da li bi igrao u pozori{tima za decu,reklamama, radiju, vodio programe?

Naravno da bih, kao i ve}ina mojihkolega, voleo da se isprobam u svim vr-stama scenskih delatnosti ili drugih de-latnosti koje su bliske glumi. Ta razno-vrsnost i sloboda odabira i poku{aja nampoma`e da bolje upoznamo sebe, svoj duhi telo (kao instrument). Samo tako, uzpomo} poku{aja, mo`emo saznati u ~emusebe mo`emo dati vi{e i kvalitetnije. Mlad~ovek mora dobiti priliku da sebe proba,pa i da pogre{i. Moramo imati pravo nagre{ku, a da zbog toga profesionalno ”nepoginemo”. @ao mi je {to takvih prilikanema vi{e i za sve kolege, jer samo takocelu stvar mo`emo di}i na jedan vi{i nivoi dobiti pravi kvalitet u kulturi i umetno-sti.

Jesu li reditelji i upravnici pratili radtvoje klase?

Vrlo slabo su pose}ivali na{e kolokvi-jume, ispite i diplomski ispit. Ono maloljudi iz posla koji su nas, da ka`emopratili, su bili bliski prijatelji profesora i

asistenta koji ina~e nisu imali bog znakakav uticaj da bi pomogli. Dobrimdelom se na na{e ispite nije dolazilo izbog toga {to smo sa zloglasne akademijeBK. Po njihovim re~ima mi smo do{li tuda za pare kupimo diplome glumaca, {toza na{u klasu i mnoge druge nikako nemo`e da se ka`e, jer smo radili kao mra-vi, bili redovni na predavanjima i lukavosmo se trudili da ”pokrademo” {to vi{eznanja od profesora koji ina~e predaju ina FDU. @ao mi je {to dosta talentovanihljudi ispa{ta zbog tih predrasuda. Ima tudosta talentovanih kolega i boraca koji }emorati da plate danak ne~ijih predrasudai straha od konkurencije. Naravno daima i onih zalutalih, kao i svuda, ali nemo`emo nekome oduzeti slobodu da ne{tou `ivotu poku{a da uradi.

[ta smo propustili da pitamo, a ti bi`eleo da ka`e{?

Kao mladom glumcu nedostaje miinstitucija u kojoj bih mogao nesmetanoda razmenjujem informacije i iskustva sasvim svojim mladim kolegama, da stva-ramo umetnost nezavisno od politi~kog,klasnog, rasnog, polnog, verskog ili bilokakvog drugog uticaja. Da na jednommestu ideje prepli}u mladi reditelji,glumci, dramaturzi, muzi~ari, kostimo-grafi, scenografi i drugi. Da nam do|umlade kolege iz inostranstva i da miidemo kod njih. Da ovaj kulturni prostordobije jedan novi, ne zara`eni inkubatorideja i rasadnik talenata kakav retko koima. To je moj san, a verujem i dobrogdela mojih mladih kolega. Pomozite namda ga odsanjamo!

Zanimljivo je da si u poku{aju daizbegne{ sve vrste diskriminacija, ver-ske, polne, politi~ke, rasne, klasne... go-tovo zapao u dobnu diskriminaciju.Za{to samo mladi? Zar ne bi imao ni{tada razmeni{, nau~i{, proveri{, stvori{... isa nekom drugom generacijom?

Naravno da bih. Pretpostavljamo dase ovo desilo ba{ zato sto se mladi ljudiose}aju osuje}enima i izgleda im da, akomisle da u|u u @ivot, moraju to da uradefrontalno. [to je mo`da i ta~no... Ali jesigurno ta~no da niko ne mo`e, ~ak i daho}e, da ostvari snove nekog drugog... Tosvako mora sam... ili sa nekim ko sanjasli~no...

M. Draga{

HITLER I HITLERU ATELJEU 212

Na Velikoj sceni Ateljea 212premijerno je izvedena predstavaHitler i Hitler, po tekstu Konstanti-na Kostjenka, u re`iji Tatjane Man-di} Rigonat. O tekstu po kome jeura|ena predstava, rediteljka ka`e:”Konstantin Kostjenko {okantnospaja monstruoznost i duhovitost, isvoju pri~u o Hitleru i Hitlerimapostavlja kao ogledalo zavo|enja inasilja, ne bi li proverio imuno-lo{ku sliku dana{njice u kojoj, na`alost, ni Hitler ni njegove ideje imetode nisu mrtve, ve} imaju mno-gobrojne sledbenike {irom planete.”

Hitlera tuma~i Goran Jevti}, a uostalim ulogama nastupaju Radmi-la Tomovi}, Bojan @irovi}, GoranDani~i}, Erol Kadi}, VlastimirVelisavljevi} i Aleksandra Jan-kovi}.

BEZ MASKEU PODRUMU

U Teatru u podrumu Ateljea212 premijerno je izveden komadBez maske Sa{e Ve~anskog, u re`ijiMarka Manojlovi}a. U pri~i o dvaklovna, Pepu i Depu, koji ostaju bezposla, skidaju kostime i ne znajukako i kuda dalje, u~estvuju: Mi-hajlo Janketi}, Neboj{a Ili}, RenataUlmanski, Mira Pei} Armenuli} iPetar Mihailovi}.

‘HANDLE WITHGREAT CARE’ U

BDP

Za 29. mart zakazana je novapremijera u BDP! U pitanju je pred-stava Handle with great care,autorska predstava Dalije A}in kojase na neobi~an, sugestivan i imagi-naran na~in bavi fenomenom se-}anja. Igra se na Novoj sceni.

M.J.

PREMIJERE

TTeeooddoorraa VViikkttoorroovvii}} uu pprreeddssttaavvii MMaallaa ssiirreennaa

IIvvaann IIvvaannoovv

LUDUS 1435

Festivali

Septembra ove, 2007. godine, ta~nijeosmog i devetog, na Dunavski kej uBeogradu }e pristati luksuzan brodamsterdamske kompanije „BonaventuraCruises“, gospodina Hermana Kranen-berga. Kao pre nekoliko godina po Medi-teranu, kada je rumunski ratni brod„Konstanca“ obi{ao dvadeset ~etiri zem-lje, spajaju}i na{ „te~ni kontinent“, Me-diteran, u misiji mira, Internacionalniinstitut za mediteransko pozori{te /IITM/svojom novom ODISEJOM, ovoga puta poDunavu, izvr{i}e jo{ jednom misiju orga-

nizovanja interkulturalnog festivala,ovoga puta muzi~ko scenskog.

Tada, 2001. i 2003. godine, „Premije-ra“ je tako|e izvestila svoje ~itaoce o„brodu o kome sanjaju pesnici“ na Me-diteranu. Danas, po~etkom marta 2007.,imamo ve} sasvim konkretan plan plo-vidbe novog broda, u novoj ODISEJI, poDunavu.

DUNAVSKA ODISEJA /Odyssee deDanube/ je tako|e neka vrsta fe{te, festi-vala. Na brodu koji i ina~e krstari ovomdivnom rekom, u sedamdeset tri kabine,

bi}e umetnici i predstavnici zemalja koje}e, ove, 2007. godine, u~estvovati u pro-jektu: Austrija, Slova~ka, Ma|arska, Sr-bija, Bugarska i Rumunija. Dunav je rekakoja spaja razli~ite kulture i raznorodnenarode koji, samim tim {to su na njegovojobali, imaju zajedni~ku kulturu -podunavsku. Ta `ila kucavica Evrope,Dunav, u ovoj Odiseji spoji}e centar starogkontinenta sa Mediteranom, pa u njoju~estvuju i zemlje koje su daleko od overeke - Francuska, [panija, Portugalija,Albanija, Italija, Maroko, Tunis, Egipat...

U januaru mesecu, pre nekolikonedelja, Komitet za pilota`u Odiseje 2007.sastao se u francuskom gradu Marseju, sakojim su Srbi podelili tragi~an doga|aj -ubistvo Aleksandra Prvog Kara-|or|evi}a, oktobra 1934. Ovoga puta,Marsej je Srbima bio luka u kojoj sestvarao san koji }e obele`iti, bijenalno,~itav dvadeset prvi vek - nastajao jeprogram DUNAVSKE ODISEJE, onaj nje-gov najplemenitiji deo, samo srce misije.Luis Delgado / na slici levo, sa Hoze Mon-leonom, direktorom IITMa i Ri{aromMartenom, kapetanom Odiseje, a udru{tvu sa ministrom kulture [panije/poku{a}e da, od muzi~ara svih zemalja sadunavske obale, sastavi orkestar ikomponuje muziku koja }e predstavljatisve nas, razli~ite, podeljene, razvrstanena Evropu i one druge - ovoga puta u istojiluziji, da je muzika jedinstvena i sva~ija.Pri tom, Dunav i sam nosi, posle [trausa,na primer, ideju muzike i talasanja usvakom smislu.

U Marseju, dakle, u Teatru Turski,kome je direktor glumac i reditelj Ri{arMarten, kapetan misije, gde je i sedi{teprojekta, sastalo se dru{tvo sanjara iOdiseja nove plovidbe: Marten, kao pred-stavnik francuske mre`e IITMa, gospodinKranenberg, vlasnik broda, Holan|anin,Nikolaj I{kov, koordinator Odiseje zaBugarsku, glumac, Silvia Durkanova, po-mo}nica Ministra za spoljne poslove Slo-va~ke, u ime te zemlje, va{ izve{ta~, kaokoordinator za Srbiju, Dragana Zeljkovi},~lan vlade na{eg grada, zadu`ena zakulturu, Mir~a Diakonu, direktor teatraNotara iz Bukure{ta, koordinator zaRumuniju, Pjero Bordin, reditelj, odgovo-ran za Austriju, Katrin Kis, psihijatar /!/,koja organizuje projekat u Ma|arskoj /vlasnica, zapravo agencije „Mnemosina“,koja organizuje umetni~ke projekte/, kaoi mnogo saradnika koji }e biti na brodu, izzemalja van dunavske regije... Do dubokou no} se diskutovalo o divnim temama/programu, koji podrazumeva i maratonpesnika, susret pesnika i politi~ara, pro-jekat susretanja dece na brodu, pozori{ni

program u luci.../, kao i onim bolnim -koliko ODISEJA ko{ta, da li }e FondacijaAne Lind dati lovu i da li }e gradoviu~esnici mo}i da plate u~e{}e u njoj.

Dogovor je pao da se u februaru, istodru{tvo sastane u {panskom gradu Kase-resu, prekrasnoj koti u {panskoj provin-ciji Estramadura, Prestonici evropskekulture 2016. godine. Taj grad evropskekulturne ba{tine, Uneskov grad, gotovona portugalskoj granici, odabrao je HozeMonleon, direktor IITMa, zbog njegovogzna~aja za evropsku kulturu, kao i zbogmno{tva {kola koje }e u~estvovati uODISEJI po Dunavu. Osim ovog povoda, uKaseresu, koji `ivi svojim muzikalnimrenesansnim `ivotom, kako se vidi i nafotografiji koju je va{ koordinator snimioza Premijeru, Monleon je u Kaseresuodr`ao i susrete Inb Arabi i Al Mutamid,posve}ene preplitanju {panske imarokanske kulture, prisutne vekovimau [paniji, kao kultura Turaka kod nas.

Luis Delgado je dugo govorio o mo-gu}nosti da se muzika spoji sa svimmelosima obala Dunava. Ri{ar Marten jesanjao o kulturnoj auri koju }e broddoneti u svaku luku. Hoze Monleon jetra`io konkretne predloge i ozbiljnostprojekta, upozoravaju}i neprestano danismo na „kulturnom turisti~kom puto-vanju“ i da je pred nama `estok zadatak.Ovoga puta, zasedanju je prisustvovao iVladimir Jevtovi}, ina~e {ef srpskogIITMa, koji je dugo i veoma zanimljivogovorio o festivalu pozori{nih {kola Evro-pe, „Maslina“, koji }e se, dok brod IITMabude u beogradskoj luci, odr`ati u Mi-lanu.

Plovidba je, zapravo, ve} zapo~ela.Dragana Zeljkovi} je izvestila Komitet zapilota`u DUNAVSKE ODISEJE da }e se,sre}om, ovaj projekat poklopiiti kod nassa Danima evropske kulturne ba{tine,posve}enim reci, kojima smo mi, Srbija,organizator. Tako, brod Evropskog savetai IITMA, sa na{im truba~em iz filma„Gu~a“ u orkestru, uplovi}e u jedan ve}pripremljen kulturni ambijent, u velelep-ni do~ek koji }e, na Dunavskom keju,prirediti Neboj{a Bradi}, autor ovogaprograma. Sedi{te DUNAVSKE ODISEJEbi}e u Beogradskom dramskom pozori{tui Komitet za pilota`u }e se tu i sastati 17.i 18. marta. Velika je mogu}nost da }eprogram sa broda, autobusima, otputo-vati no Ni{a, gde }e, u ~ast 120. godi-{njice tamo{njeg Narodnog pozori{ta,prikazati spektakl na obalama Ni{ave!

Sve ostalo je za sada tajna. Jer, Du-nav je divna, slikovita, plava, metaf-ori~na reka, ali tajnovita i nepredvidivau svom toku. Za{to bi njena ODISEJA biladruga~ija?

Dragana Bo{kovi}

EVROPSKA BA[TINA STI@E U BEOGRAD BRODOM

52. Sterijino pozorje odr`a}e se u Novom Sadu od 26. maja do 4. juna.Po pro{irenom konceptu koji podrazumeva i doma}e i strane tekstove (ali

u izvo|enju doma}ih pozori{ta), izabrano je devet predstava, a tri u selekciji”Krugovi” (inostrane predstave). Predstave je ove godine prvi put biraotro~lani selektorski tim u kojem su uz dosada{njeg selektora i umetni~kogdirektora Pozorja, Ivana Medenicu, i direktor ove institucije, Miroslav MikiRadonji}, i njegov pomo}nik Mirjana Markovinovi}.

Prvi put u istoriji Pozorja, u takmi~arskoj selekciji na{ao se jedanmjuzikl - ^ikago (Pozori{te na Terazijama). Ostale predstave koje }emo vide-ti su : Nahod Simeon, (SNP), Cirkus istorija ( Bitef-JDP), Sam kraj sveta(Malo pozori{te ”Du{ko Radovi}”), Ema (NP Subotica), Pred penzijom (JDP),Ujkin san i Ja ili neko drugi (SNP) i Odumiranje (Atelje 212).

U programu ”Krugovi” koji problematizuje nama bliske fenomene fru-stracija malih nacija koje su nekad bile deo ve}ih zajednica su: Madagaskar(Litvanija) Fragile (SMG LJubljana) i Sing (et) and Be Merry (Belgija). Uovoj selekciji najverovatnije }e se na}i jo{ jedna predstava, najavljeno je upozorju, a bi}e naknadno objavljeno.

U ~ast nagra|enih bi}e izvedena je predstava Jedan poreme}en danPozori{ta ”Bora Stankovi}” iz Vranja.

S.M.

PRA[KOKVADRIJENALE

Ove godine, Prag }e, u inter-valu od 14 - 24. juna obele`iti 40.godina postojanja Pra{kog kvadri-jenala (PQ) i njegovo 11. izdanje.O~ekuje se vi{e od 60 zemaljau~esnika. Zna~aj Pra{kog kvadrije-nala ogleda se u pokroviteljstvu oveizlo`be od strane Predsednika^e{ke Republike i stalnoj podr{ciUNESKO-a, kao i rastu}im inte-resovanjem pojedina~nih zemaljaza u~estvovanjem. Pra{ko kvadrije-nale je jedina izlo`ba te veli~ine izna~aja u svetu koja se bavi savre-menim scenskim dizajnom, pozo-ri{nom arhitekturom i tehnologi-jom.

Nastup Srbije na Pra{komkvadrijenalu organizuje YUSTAT,Centar za scensku umetnost itehnologiju iz Beograda, a na pozivi uz podr{ku Pozori{nog instituta izPraga i OISTAT-a, u partnerstvu saBelef centrom i Bitefom.

Kao organizator Bijenala scen-skog dizajna, najzna~anije izlo`beu regionu koja se bavi vrednova-njem rezultata scenografa, kosti-mografa, dizajnera svetla i zvuka,grafi~kih dizajnera, pozori{nih ar-hitekata, tehnologa i tehni~ara, YU-STAT ima za cilj da na iskustvimaBijenala uspe{no predstavi rezul-tate na{e sredine. U okviru oveselekcije }e biti predstavljen Beo-grad kao ”grad-pozornica” i kao”grad-scena”.

Priliku da u~estvuju na Pra-{kom kvadrijenalu imaju studentisvih fakulteta u Srbiji koji supozvani putem javnog konkursa.Postavka u selekciji studentskihradova treba da bude izra|ena kaospecifi~na zajedni~ka instalacija,nastala tokom narednih meseciradom nekoliko stotina studentausmerenih ka dramskoj, likovnoj iprimenjenoj umetnosti, muzici,arhitekturi i svim drugim oblasti-ma koje dodiruju fenomene scen-skog i sceni~nog.

Nakon Praga, postavka Srbijemo}i }e da se pogleda i u Beograduu okviru Beogradskog letnjeg festi-vala i BITEF-a.

M.J.

FESTIVALI^IKAGOOTVARASTERIJINOPOZORJE

6

Imaju li mladi {anse

LUDUS 143Lu

Ime i prezime: Milijana Makevi}Ro|ena: 01.05.1983./[abacObrazovanje: AU u Novom Sadu,

klasa profesora Bora Dra{kovi}aVisina/te`ina/boja kose/o~iju: 175cm

/60kg/sme|a/zeleneDosada{nji anga`man: Pokondirena

tikva u SNP-u; Balkanski {pijun, Mra-~na komedija, Klopka, Staklena me-na`erija, Poslednja smrt Frenkija Suzicei Va`no je zvati se Ernest u NP Sombor.Op{irnije na sajtu www.milijanamake-vic.com

Dragocenom smatram i radionicuRoberta Raponje, zbog zanimljivog pris-tupa glumi, rada na monolozima i radasa glumcima koje do tada nisam po-znavala.

Za{to si odabrala glumu?Izabrala sam je jer sam sigurna da je

to posao kojim JA treba da se bavim. Kako si pro{la prijemni?Nisam imala priliku da zavr{im

srednju {kolu jer sam akademiju upisalaposle drugog razreda srednje {kole, iz pr-vog puta.

Da li si pristalica audicija i da liodlazi{ na njih?

Audicije su odli~na stvar. Odlazim nanjih i mislim da bi stalno trebalo dapostoje. Ono {to je problem je rezultataudicije... Uloge obi~no dobiju glumci kojise ni ne pojave na audiciji, pa se ondapitam za{to se audicije uop{te i organizu-ju...

Da li bi i{la da igra{ u nekom ma-njem gradu i pod kojim uslovima?

Nije mi problem da radim u malomgradu. ^lan sam ansambla Narodnog po-zori{ta u Somboru od 2005. godine.

Da li preferira{ pozori{te, televizijuili film?

U pozori{tu sam mnogo vi{e radilanego na filmu, ali bih `elela da se sadadesi preokret.

Da li se pribli`avamo “ameri~komsnu” u kojem mladi i stari glumci dok“~ekaju {ansu” kelneri{u i rade nekedruge poslove?

Od kako sam zavr{ila AU radim upozori{tu i, {to je bitno, napredujem... Nemogu da se `alim, posla uvek ima...

Da li bi igrala u reklami?Zavisi {ta se reklamira, ali mi je uvek

tu`no kada vidim glumce u reklamama,mislim da se to moglo raditi i bezAkademije. I pora`avaju}e je kada glum-ca prepoznaju iz reklame, a on iza sebeima dosta uloga zbog kojih bi trebalo daga po{tuju.

[ta ~ita{ i gleda{?Trenutno ~itam i preporu~ujem knji-

gu ”^ita~” Bernharda Slinka i film ”Apo-kalipto” Mela Gibsona.

Je li te`e glumicama nego glumci-ma?

Do sada nisam imala nekih pote{-ko}a.

Da li mlad glumac mora sam da radina svom plasmanu ili je dovoljno da ~ekada ga pozovu?

Moj savet mladima glumcima jesamo da rade, rade i rade. I rezultat ne}eizostati. Iako su ”veze i poznanstva” lak{iput, najbolje je da do cilja do|e{ sam. Tadne}e{ sumnjati u sebe.

S.Mileti}

RAD, RAD I REZULTAT NE]E IZOSTATI

REDITELJ JE UVEK KRIV ZA SVE, I DOBRO I LO[E

Kakva je perspektiva danas, u Srbi-ji, kada su u pitanju tv reditelji? Kakoprona}i posao, ostati, ili oti}i, dileme sumnogih mladih obrazovanih ljudi koji sudiplomirali na umetni~kim akademija-ma. O svemu ovome razgovarali smo saAndreom Lazi} koja je nedavno diplomi-rala na Akademiji BK.

Za{to ste se opredelili ba{ za tv re-`iju i kakvi su Va{i utisci nakon za-vr{enih studija? Da li ste zadovoljniste~enim znanjem?

Mislim da je televizija opasno oru`jekoje upravlja sve{}u {irokog auditoriju-ma, jer televiziju gledaju ljudi svih godi-na i obrazovanja. U dana{nje vrememediji diktiraju sve, od mode do na~inarazmi{ljanja i pogleda na svet, i zato jejako bitno ko rukovodi televizijom kaomedijem i ko kontroli{e {ta ide u pro-gram. Na`alost, kod nas je kvalitet tvprograma prilago|en najni`em intelek-tualnom nivou stanovni{tva i kao takav,prosto uslovljava da se kriterijumi gle-dalaca jos vi{e spuste. Televizija u na{ojzemlji nije umetnost nego biznis, ali javerujem da }e mladi reditelji uspeti dauti~u na kvalitet i sadr`aj programa.Li~no volim elektronske medije jer subrzi i zahtevaju dinamiku koja kod filmanije mogu}a. Volim adrenalin koji ose-}am kada u|em u reporta`na kola i kre-

ne prenos. Taj ose}aj je nezamenjiv.Tako|e, veliki broj projekata i brzinakojom oni moraju da se zavr{e je ne{to{to odgovara mom temperamentu. Mojaakademija (BK) jedina u Evropi imaodvojen odsek za TV re`iju, {to je jakodobro jer se televizija zna~ajno razlikujeod filma, i u umetni~kom izrazu i jeziku,kao i u na~inu rada. Akademija vamdaje odli~no poznavanje teorije vizuelnihmedija, ali vam i stavljanjem u situacijusnimanja razli~itih `anrova omogu}avada saznate {ta vam najvi{e le`i i gde stenajtanji. Prvo {to su nas nau~ili naakademiji je da je reditelj uvek kriv zasve, i dobro i lo{e. To je vrlo odgovoranposao jer svi o~ekuju od reditelja da imaodgovor na svako pitanje. Akademijavam daje samopouzdanje i ose}aj sigur-nosti, a ipak ostavlja potpunu slobodu dara{irite krila kreativnosti dok vas profe-sionalci vode i usmeravaju.

Kakav je bio odnos profesora premastudentima u kreativnom smislu, reci-mo, koliko je El~i} kao {ef katedre uspeoda svojim znanjem uti~e na kreativnoststudenata? Na ~emu ste diplomirali ikako je komisija reagovala, {ta je El~i}rekao?

Na prijemnom ispitu postoji ne{to {tose zove ‘bombardovanje instinkta’ i‘mentalna vizuelizacija’. Profesori dajudramsku situaciju kao primer na osnovukoga studenti nude mogu}a vizuelnare{enja. Kreativnost je presudna da bistebili primljeni na Akademiju. Od prvogdana su nas u~ili da sanjamo i dopustimoinstinktima da nas vode. Profesor El~i} jepo{tovao poetiku i umetni~ki izraz sva-kog studenta, {to je jako va`no u procesuformiranja mladog umetnika. Nikadanas nisu ‘udarali po prstima’ niti tra`iliod nas da se usmerimo samo na jedandramski princip. Mene je oduvek zani-mao rad na kamerama u sistemu, kakosnimanje serija tako i `ivi prenos na te-leviziji koji se snima sa desetak kamera.Iz tog razloga sam odlu~ila da diplomi-ram na TV teatru, odnosno seriji snim-ljenih predstava na RTS-u, koje u TVadaptaciji postaju novi `anr, izme|upozori{ta i televizije. Snimila sam pred-stavu Kako je divan taj prizor pozori{ta‘Ogledalo’, u re`iji Ljube Tadi}a. To jejedna eksperimentalna predstava o Ni-

koli Tesli, postavljena u situaciju {ahov-ske partije. Za TV adaptaciju je bila izu-zetno atraktivna i izazovna jer nije kla-si~na u pozori{nom smislu, i veoma jedinami~na. Koristili smo 6 kamera i far{ine, i snimili je jedan na jedan, {to zna~idirektno miksovali sliku u reporta`nimkolima, bez prekidanja i ponavljanja.Prvi put je neko na Akademiji diplomi-rao sa ovakvim TV prenosom, i komisijana mom diplomskom je bila zate~enamojom odlukom da se uhvatim u ko{tacsa tako zahtevnim projektom. Obi~no di-plomski radovi traju do pola sata, moj jetrajao preko sat, a snimila sam i makingof-film o snimanju predstave. ProfesorEl~i} je naro~ito bio zadovoljan mojimose}ajem za ritam jer je predstava punascensog pokreta, koje sam zahvaljuju}ivelikom broju kamera uspela da ispra-tim.

Kakvi su utisci o prvom poslu naRTS-u, tv teatru, kako ste sara|ivali saekipom, da li ste imali tremu ?

Bila sam jako uzbu|ena pre snima-nja ‘Prizora’. Nije lako istupiti kao mladreditelj pred ekipu od preko 30 profesio-nalaca koji svoj posao rade jako dugo io~ekuju da im budete {ef i autoritet. Poslesnimanja sam jedva iza{la iz reporta`-nih kola jer sam sve vreme bila jako kon-centrisana. Ekipa je bila fantasti~na injihovo iskustvo i profesionalnost su mimnogo pomogli. Va`no je za mladog re-ditelja da radi sa ve} uhodanom ekipom.

Uspeli ste da polo`ite prijemni ispitna veoma presti`noj filmskoj {koli uLondonu. Kakve su mogu}nosti mladihljudi da se {koluju u inostranstvu, sobzirom na skupe {kolarine? Pretpo-stavljam da ste gledali njihove tv kanaletokom boravka, pa nam napravite malopore|enje na{e i engleske tv?

Primljena sam na masters studije uLondonu, na London Film School, jednojpresti`noj {koli za vizuelnu umetnostkoja se nalazi u centru Londona, u umet-ni~kom kvartu koji se zove Kovent gar-den. Taj odsek se zove ‘Filmmaking’ iobuhvata sve filmske `anrove. Kada samse prijavila i odnela svoje radove sa aka-demije, profesor sa te {kole mi je rekao:‘Ali Vi ve} jeste reditelj, da li ste sigurnida Vam je ova {kola potrebna?’, zato {topo zapadnom sistemu vi{e niko ne studi-

ra re`iju 4 ve} samo 2. godine, tako da jena{e znanje posle ademije ekvivalentnoznanju studenata koji su zavr{ili magis-tarske studije negde na Zapadu. Me|u-tim, ta {kola koja traje 2 godine i otvaravrata engleske filmske industrije, ko{tapreko 60 000 evra, {to je nekome iz na{ezemlje nemogu}e da finansira, a Mini-starstvo prosvete i sporta uop{te ne dajestipendije za umteni~ke fakultete.Mislim da je za jednu zemlju sramotno{to je mnogo mladih ljudi primljeno napresti`ne fakultete u svetu, a vlada ne`eli da pomogne u finansiranju studija.

Engleska televizija predstavlja vrhTV produkcije u svetu, i meni je odprvog dana studija cilj da jednom radimserije i tv filmove na Kanalu 4 ili BBCteleviziji. Program engleske televizije jejako kvalitetan, ima mnogo serijskog ifilmskog programa koji proizvode sametelevizije, a programom dominirajudokumentarne serije, popularne realityshow emisije i muzi~ko-revijalni pro-gram. Visoka produkcija i ogromni bu-d`eti su ne{to {to reditelju omogu}ava dasvoje snove pretvori u stvarnost, i to jene{to ~emu ja te`im i ~emu se svimsrcem nadam. Moja velika strast poredigranog programa su muzi~ki spotovi,obo`avam spoj audio i vizuelnog istra{no me ~ini sre}nom kada vidim dasam u gledaocima izazvala neku burnureakciju. Najgore je kada publika ostaneravnodu{na.

Kako ste u okviru svoje klase tv re-ditelja komunicirali tokom studija? Dali Va{e kolege sada imaju nekakveposlove i {ta mislite kakve su perspek-tive mladih reditelja u Srbiji?

Na mojoj klasi je bilo {est momaka isamo dve devojke. Ja sam Akademijuupisala sa nepunih 18 godina, posle trigodine gimnazije. Bila sam daleko naj-mla|a na klasi, tako da je mene Aka-demija formirala i kao umetnika i kaoli~nost. Mali broj studenata name}e bli-skost i odli~nu saradnju na klasi. Mismo sada kao porodica, u svako dobadana i no}i znam da mogu da pozovemnekoga sa klase, bilo da se radi o profe-sionalnom ili li~nom problemu. Umetni-ci su u stvarnom svetu neprilago|eni, aklasa je jedan nukleus, materica kojavas ~uva dok ne oja~ate dovoljno daiza|ete napolje u surovu stvarnost.

Jos jedan od razloga za{to sam upi-sala ba{ TV re`iju je to {to ima punoposla za TV reditelje, s obizorm na tokoliko se televizija razvija i postaje inte-raktivna. Moje kolege sa klase ve} rade umnogim privatnim produkcijama injihove emisije se odavno emituju natelevizijama.

Mislim da moje kolege tv reditelji i jamoramo da nametnemo nov umetni~kiizraz na televiziji, da poru{imo tabue ikonvencionalne pristupe temama i izbo-rimo se za ‘new age’ televiziju koja }e bitiprilago|ena interesovanjima mladogintelektualca. I da zapravo na taj na~informiramo kolektivnu svest nacije.

Anita Pani}

MMiilliijjaannaa MMaakkeevvii}} ((FFoottoo:: BB.. LLuu~~ii}}))

AAnnddrreeaa LLaazzii}} GOSTI ATELJEA212

Na Velikoj sceni Ateljea 212gostovalo je Narodno pozori{te izTuzle sa komedijom Tri kralja ilikako ho}ete Viljema [ekspira ure`iji zagreba~ke rediteljke NineKleflin. U ovoj komediji punoj lju-bavnih metamorfoza, sre}e i razo-~arenja hedonisti~kih pu~kih liko-va, u~estvuje gotovo celokupan glu-ma~ki ansambl Tuzlanskog po-zori{ta.

GOSTI JDP

Gost JDP bilo je Gradsko po-zori{te iz Jagodine koje je izvelokomediju [ljiva po tekstu PredragaTrajkovi}a u re`iji Velimira Mitro-vi}a. Na pro{logodi{njim Danimakomedije u Jagodini ova predstavaje nagra|ena za najbolji tekst. Go-vori o tome da svaka ideja, ma ko-liko ona bila nerealna i apsurdna,pronalazi kroz istoriju svoje sled-benike, koji }e slepo verovati u nju.

Jo{ jedan gost u JDP bilo je NPiz U`ica sa predstavom Pilad.

M.J.

GOSTOVANJA

LUDUS 1437

Festivali

su{tinski problemati~nog po{tovanja tra-dicionalnih principa, i instinktivne, ne-zadr`ive ljubavi prema }erki, koju odba-cuje zbog njene nepropisne udaje. Ove`estoke protivure~nosti ga ~ine vrlo `ivimi opipljivim likom; on je istovremeno itiranin, ali i ne`an i bri`an otac kogapreplavljuje ljubav prema }erki, kojupotiskuje zbog jednog neinteligentnogpridr`avanja tradicije.

Problem odnosa izme|u problema-ti~nih dru{tvenih principa i predrasuda,i iskrenih, prirodnih, pa i logi~nih ose-}anja nedvosmisleno je centralan pro-blem ove predstave, jer je imanentan u triodnosa: izme|u Grina i njegove }erke,Grina i Rosa, kao i izme|u Rosa i njego-vog oca (Ros je u sukobu sa ocem, jer otacne `eli da prihvati i ispo{tuje Rosovuhomoseksualnost). Dakle, u sve tri rela-cije instinktivnu ljubav gu{e predrasude.Ipak, predstava se optimisti~no zavr{ava,sugeri{u}i pomirenja i postepeno ukla-njanje predrasuda. Zbog superiornostiglumaca, odnosno nepretencioznosti kojekarakteri{u njihovu igru, zagreba~kapredstava U poseti kod gospodina Grinanije stereotipna ni pamfletska, {to jeposebno va`no napomenuti, jer, kada jere~ o ovoj tematici, dakle nekoj vrsti ple-diranja za po{tovanje op{tih ljudskihprava, i pozori{na i filmska dela pre~estoostaju u domenu umetni~ki bezvrednogkli{ea.

Na {estom me|unarodnom pozo-ri{nom festivalu „Slavija“, koji seodr`ao u pozori{tu „Slavija“ uBeogradu, od 9. do 16. marta ove godine,prikazano je osam predstava, iz Srbije,Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Bu-garske, Rumunije i Rusije. Bez obzira narazumljive i dopustive razlike u umet-ni~kom kvalitetu pojedina~nih predsta-va, festival je bio zna~ajna prilika da sebeogradskoj publici predstave pozori{taiz regiona i {ire, posebno imaju}i u vidu~injenicu da pozori{ni `ivot u Srbiji ipakkarakteri{e slabo predstavljanje inos-trane produkcije, koje je nephodno da bion bio bogatiji i vitalniji.

Predstava Na dnu u re`iji LevaErenburga, i u izvo|enju Malog dram-skog teatra iz Sankt Petersburga je jednasamodovoljna gluma~ka predstava, od-nosno, tekst Maksima Gorkog je poslu`iokao neka vrsta poligona da glumci po-ka`u svoju virtuoznost, manje ili vi{euspe{no. Po{to predstavu ne karakteri{enamera da se ovaj klasik socijalnog rea-lizma (1902) ozbiljnije rekontekstualizu-je i prilagodi dana{njem vremenu, {to jeu principu potrebno da bi on danas biosmisleniji, ona deluje anahrono, predu-ga~ka je, i na momente zaista dosadna.Ipak, uzbudljive su pojedine scene kojefunkcioni{u kao kontrast sveprisutnomu`asu, alkoholizmu, bolesti i smrti, gdelikovi, puni nade i entuzijazma ma{tajuo `ivotu posle smrti, i Bogu koji donosiizbavljenje. Ovi monolozi, koje razli~itilikovi izgovaraju u nekoj vrsti transa sunajemotivniji momenti u predstavi. Ta-ko|e, izme|u gomile mra~nih scena ibe`ivotnog teturanja niza izgubljenih iusamljenih ljudi, stalno se emituju me-diteranske {ansone iz kojih kipe emocije.U kontekstu dominantnog siroma{tva ibede, ove pesme jo{ vi{e isti~u ~injenicusumornosti `ivota ovih likova, i istovre-meno sna`nije izazivaju neku vrstusaose}anja prema njima.

PREGLED [ESTOG ME\UNARODNOG POZORI[NOG FESTIVALA “SLAVIJA”harmonije i mira u okvirima braka,predstava se i generalnije bavi problemi-ma odnosa izme|u mira i rata. Dok On(Gorgi Jolevski) i Ona (Iskra Veterova)vode svoje privatne ratove, napolju sevode globalniji i stra{niji ratovi, koji se ujednoj sceni predstave vrlo efektno, stili-zovano predstavljaju. Tri ~oveka stojeiznad ovog para, u rukama dr`e drveneletve, na kojima pi{e “pu{ka”, u jednomtrenutku na njih ni{ane, a u drogim stili-zovano ple{u. Ova vrsta stilizacije jeuzbudljiva zato {to od ove konkretnescenske situacije pravi arhetipsku slikukoja inspiri{e na slo`enije promi{ljanjenjenih zna~enja, i efekat je daleko pro-vokativniji no {to bi bio efekat realisti~-kog re{enja scene. Bave}i se odnosomprivatnog i javnog, predstava sugeri{eideju da privatni i javni, odnosno mikro imakro sukobi imaju su{tinski isto porek-lo (Sara Kejn je u svojoj prvoj dramiRazneseni drasti~nije, fizi~ki eksplicitni-je razradila ovu tezu).

57. Festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine

JEDANAEST NAJBOLJIH IZ RAVNICE

U Zrenjaninu }e se od 16. do 22. aprila ove godine odr`ati 57. Festival profe-sionalnih pozori{ta Vojvodine. Selektor, glumac Radoje ^upi}, odabrao je ovepredstave: Tango (De`e Kostolanji pozori{te), Poslednja smrt Frenkija Suzice(NP Sombor), Pri~a o komunizmu za umobolne (Novosadsko pozori{te), Fric{pili Ema (NP Subotica).

^upi} je za ovaj festival selektovao i predstavu Ujkin san (SNP-a), ali kakoona iz tehni~kih razloga ne mo`e biti izvedena u Zrenjaninu, selektor je umestonje u selekciju uvrstio Pokondirenu tikvu (NP Kikinda).

U selekciji predstava za decu gleda}emo: Korak po korak i Zimogro`ljivikralj (NP To{e Jovanovi}), Pirati (Slova~ko pozori{te Ba~ki Petrovac), Za~aranapahuljica (Pozori{te mladih) i Tunder ilona es argyelus (De~je pozori{te Suboti-ca).

Najbolje predstave }e izabrati `iri u kojem su: dramaturg Kata \armati,umetni~ki sekretar Sterijinog pozorja Mirjana Markovinovi} i reditelj BorisLije{evi}.

S.M.

PPoosslleeddnnjjaa ssmmrrtt FFrreennkkiijjaa SSuuzziiccee

LLuuddiilloo uuddvvoojjee

AAjjmmoo nnaa sseekkss

KKoonnttrraabbaass

GGoossppoo||iiccaa JJuulliijjaa

KKoo{{ttaannaa

FESTIVALI

UU ppoosseettii kkoodd ggoossppooddiinnaa GGrriinnaa

Predstava U poseti kod gospodinaGrina, prema tekstu D`efa Barona(1997), u re`iji Aide Bukvi}, a u produk-ciji zagreba~ke grupe “Planet Art” jeumereno sentimentalna, komi~na duo-drama koja analizira razli~ite dru{tvenepredrasude, i u prvom planu se baviodbranom ljudskih prava na razli~itostizbora. Pero Kvrgi} igra osamdesetogo-di{njeg Jevrejina, gospodina Grina, komeje supruga nedavno umrla, pa on `ivisam, neuredno i zapu{teno. Luka Dragi}oblikuje lik Rosa Gardinera, tridesetogo-di{njeg geja kome je sud odredio da jed-nom nedeljno pose}uje Grina, zbog sao-bra}ajne nesre}e koju je napravio. Njihdvojica se postepno sprijateljuju, {to ~iniradnju ove zanimljive drame. Kvrgi}iskreno, uzbudljivo i na momente zaistakatarzi~no predstavlja ~oveka koji jeozbiljno rastrzan izme|u tvrdoglavog i NNaa ddnnuu

MMiirriiaammPredstava Miriam rumunskog po-

zori{ta “Valah” je previ{e naivno i pa-teti~no bavljenje problemom holokausta.Glumci igraju u okvirima jednog po-vr{nog, preafektiranog, la`nog realizma.Oni ne biraju suptilniji na~in da izrazeemocije, ve} previ{e gestikuliraju, bezikakve distance prema takvoj transpar-entnoj igri, zbog ~ega eventualni smisaou startu i{~ezava. U predstavu je sasvimnepotrebno uklju~en i video bim, kojifunkcioni{e kao “forma radi forme”,odnosno integrisan je bez zna~ajnijegopravdanja. Na primer, bim u jednomtrenutku prikazuje radnju u fle{-beku,koja je ina~e mnogo efektnije mogla dabude prikazana neposredno na sceni.Zatim se u narednoj sceni jedan drugifle{-bek prikaz ostvaruje neposredno nasceni, bez ikakvog opravdanja razli~ito uodnosu na prethodni prikaz na bimu, {to~itavo to kori{}enje videa ~ini sasvimbesmislenim. Pri tome je i re`ija videosekvenci sasvim u domenu banalnogizraza.

Predstava Ludilo udvoje, prematekstu E`ena Joneska, u re`iji DejanaProjkovskog, a u izvo|enju Makedonskognarodnog pozori{ta iz Skoplja jezanimljiva kombinacija dramskog ikabaretskog izvo|enja, pri ~emu je ka-rakteri{e izvo|a~ka superiornost, sintezarealisti~kog i stilizovanog izraza, efektniminimalizam i izuzetna poeti~nost poje-dinih scena.

Polaze}i od analize sukoba u porodi-ci, odnosno te{ko}a u uspostavljanju

Gospo|ica Julija reditelja EvgenijaMar~elija, u izvo|enju Dr`avnog dram-skog pozori{ta iz Omska je veoma zanim-ljiva predstava, sa velikim simboli~kimpotencijalima. Strindbergov tekst, kojiva`i za zna~ajan programski komad zanaturalizam (1888), dosta je redukovan iizmenjen; reditelj je promi{ljeno i oprav-dano, i na razli~ite na~ine uklonio natu-ralisti~ke osobenosti koje defini{u tekst.Glumci u vi{e navrata direktno komuni-ciraju sa publikom (npr. daju joj tanjiresa hranom da pridr`i), na scenu stupajuiz publike, a u predstavu je uklju~ena igrupa od ~etiri muzi~ara koja izvodimuziku uz pomo} ogromnih cevi, kojimaritmi~no lupaju o pod. Ovi bizarni mu-zi~ari su na sceni postavljeni izrazitoteatralno, groteskno su na{minkani,imaju izve{ta~ene gestove i glasove. Nji-hovi interludiji su reprezentativni za ovupredstavu, u pogledu toga {to su i{~a{enii iracionalni, i li~e na nekakav ~udniritual, {to je sve opravdano ~injenicom dase radnja predstave de{ava uo~i Ivan-dana, kada se prema narodnom verova-nju otvaraju vrata za magiju i ~uda.Izgled scene (Igor Kapitanov) i kostima(Fagilja Seljskaja) je izrazito stilizovan.U prvom delu predstave scenom domini-ra name{taj srebrne boje (ogromniormari, stolovi, stolice), koji u drugomdelu mesto ustupa `ivljoj kombinacijicrvene i crne boje, koja osim vizualneatraktivnosti simboli~ki ozna~ava strastkoja se razvila izme|u protagonista.

Ekatarina Potapova sugestivno igragospo|icu Juliju, kapricioznu, neuroti~nui izgubljenu, razapetu izme|u svoje stra-sti prema slugi @anu i po{tovanju dru-{tvenih pravila (u smislu klasne pripad-nosti). Vitalij Ki{enko oblikuje lik @ana,kao otelotvorenje mu{kosti; on u nekolikoscena nastupa izuzetno teatralno, pla-sti~nim i prenagla{enim pokretima ispu-njava Julijine zahteve (npr. kada joj sipapi}e), ~ime jasno karikira odnos gospo-dar-sluga, i cini~no, fizi~ki komentari{e

njen povremeno arogantni stav. IngaMatis igra Kristinu, koja, iako je slu-{kinja, nikako nije poslu{na ni popustlji-va, ve} je hladno nemarna, i tako|ecini~na prema Julijinom dru{tvenom sta-tusu. I ona u nekoliko scena nastupanamerno ve{ta~ki, pona{a se teatralnododvorljivo, i na taj na~in karikira pro-pisanu poslu{nost prema Juliji. Igru svihglumaca karakteri{e jedna specifi~nahladno}a i otu|enost, koja likove efektno~ini i univerzalnim tipovima, metafo-ri~kim akterima u jednom neobi~nomljubavnom trouglu.

Na festivalu smo jo{ videli predstaveAjmo na seks Crnogorskog narodnogpozori{ta iz Podgorice (tekst ValentinKrasnogorov, re`ija Lidija Dedovi}), Ko-{tanu pozori{ta “Bora Stankovi}” izVranja (re`ija Radoslav Radivojevi}), imonodramu Kontrabas, prema tekstuPatrika Suskinda, u re`iji Plamena Mar-kova, a u izvo|enju Bugarskog narodnogpozori{ta „Ivan Vazov“ iz Sofije. @iri usastavu Andrej Moskvin (profesor tea-trologije iz Poljske), Radomir Putnik(knji`evnik) i Gradimir Gojer (reditelj),odlu~io je da nagradu za najbolju pred-stavu - statuetu „Don Kihot“ - dodelipredstavi Ludilo udvoje Makedonskognarodnog pozori{ta iz Skoplja.

Ana Tasi}

SUMNJIVO LICEU SLOVENIJI

Somborsko NP je 7., 8. i 9. mar-ta gostovalo u Gledali{~u za otrokein mlade u Ljubljani gde se slove-na~koj publici predstavilo sa Nu{i-}evom komedijom Sumnjivo lice, ure`iji Jago{a Markovi}a. Sa istompredstavom nastupili su i u Celju,10. marta.

M.J.

GOSTOVANJE

8

EX YU

LUDUS 143Lu

Premijera predstave Madam San@en, ra|ene po tekstu ViktorijenaSandua i Emila Moroa, a u re`ijiMilice Kralj, odr`ana je 9. marta na Ve-likoj sceni Narodnog pozori{ta RS uBanja Luci. Rediteljka je na scenu izvela21. glumca, koji su kvalitetno ostvarilipoverenu im gluma~ku kreaciju. Radnjaove komedije sme{tena je u vreme Fran-cuske revolucije i Napoleonovog carstva.“U komadu se pojavljuju istorijske li~-nosti od kojih je najpoznatiji Napoleon,ali po{to je u pitanju komedija onda su teli~nosti pomerene kako bi bile u skladusa `anrom. Ne bavimo se nikakvim soci-olo{kim ili dru{tvenim problemima kojisu doveli do revolucije, nego se bavimoljudima i ~injenicama, {ta se njima desi-lo dok su pro{li taj put”, objasnila je Mili-ca Kralj.

***NP RS potpisalo je ugovor sa Ju-

goslovenskom kinotekom kako bi ostva-rili posebnu manifestaciju ”Pozori{te ifilm” u okviru projekta ”Teatroteka”, kojije otvoren 19. marta filmom ”Gospo|aministarka” u re`iji @or`a Skrigina uokviru ciklusa ”Srpska drama na filmu”.Nakon toga, svakog ponedeljka na Malojsceni ”Petar Ko~i}” }e se prikazivatisvetski i doma}i filmovani dramski tek-stovi.

***U Pozori{tu Prijedor premijerno je

izvedena predstava ^isto vrelo ljubavi,

ra|ena po tekstu slovena~ke glumiceSa{e Pav~ek, i re`iji slovena~kog redite-lja Marjana Bevka.

Re~ je o modernoj i zanimljivoj pri~io profesoru neostvarenih ambicija,”osrednjoj” glumici sa ose}ajem prazninezbog neostvarenog materinstva s jedne,te modernoj devojci sa prevelikim ambi-cijama i razo~aranom seljaku sa drugestrane. Publika nije {tedela aplauze da binagradila gluma~ke kreacije svakog odpomenutih likova. ”Glumci su uradiliveliki posao, ~ak su i nadma{ili neka mo-ja o~ekivanja. Predstava je zahtevna i utehni~kom smislu, ali je sve teklo bezgre{ke i to je onaj pravi rad, kad napremijeri svi akteri iznenade reditelja”,rekao je Bevk. Prema njegovim re~ima,ovo je tek po~etak saradnje, jer postojeplanovi da predstava gostuje u pozo-ri{tima {irom Slovenije, bi}e izvedena ina nekoliko festivala u Sloveniji, te jekandidovana za Susrete slovena~kihpozori{ta u Mariboru.

***De~je pozori{te RS u martu je ugosti-

lo reditelja Slav~a Malenova iz Sofije kojije postavio Pinokia. To je velika ansamblpredstava u kojoj igra devet glumaca i 18lutaka.

Usledi}e postavka predstave U caraTrojana kozje u{i, po dramatizaciji Lju-bivoja R{umovi}a, a nakon toga ansambl~ekaju putovanja na brojne festivale uregionu i inostranstvu.

***Aristotel u Bagdadu naslov je drame

autora Amira Bukvi}a, koja je svoju pra-izvedbu do`ivela na sceni Kamernogteatra 55 u Sarajevu. Autorski dvojac,otac i }erka Amir i Aida Bukvi}, sara-jevskoj pozori{noj publici poznati su pouspe{noj predstavi Deca sa CNN-a, kojaje ra|ena u Pozori{tu mladih. Ovog putaAmir Bukvi} predstavlja pri~u o davnom,zlatnom vremenu Bagdada, koja jepisana u maniru magi~nog realizma, uzpreplitanje stvarnog i nestvarnog, sna ijave... Drama Aristotel u Bagdadunagra|ena je nagradom Marin Dr`i}2003. godine u Hrvatskoj. “To je ansamblpredstava koja je, uprkos ~injenici da unjoj u~estvuje 13 glumaca, zadr`ala svevrline kamerne predstave. Re~ je ovi{eslojnom, lirskom filozofskom dram-skom tekstu, o pri~i koja je ne samosavremena, nego i svevremena u pitanji-ma koje postavlja”, rekao je direktorKamenrog teatra 55 Zlatko Top~i}. Pi-tanje “za{to smo ovde” je, prema re~imaautora, glavni motiv ove drame. A re-diteljka Aida Bukvi} rekla je: “Predsta-va, kao i tekst, mo`e se pratiti u nekolikoslojeva. Volela bih da se na prvu loptu, za{iru publiku, prati kao uprizorenje jedneod pri~a iz 1001 no}i. To je pri~a o jednomcaru koji nekonvencionalno vlada, nemari za oru`je i vlast, nego sve svojebogatstvo ula`e u znanje i prou~avanje.Na nekim drugim slojevima, ova pred-stava itekako ima veze sa na{omstvarno{}u, kao {to jedan od likova ka`eda vreme zapravo ne postoji i da se sve

BEG IZ SOCIJALNIH MIKROKOMPLIKACIJAMuzi~ka drama Gospoda Glemba-jevi Miroslava Krle`e, pod redi-teljskom palicom Branka Bre-zovca, najve}i je projekat rije~kog HNKIvana pl. Zajca koji je premijerno izve-den 9, 10. i 12. marta. Glembajevi va`eza najbolju hrvatsku dramu. Od kada jeprvi put izvedena 1928. godine, uglav-nom se radi u duhu psiholo{kog realiz-ma. Sada, po prvi put, drama je izvedenana radikalno druga~iji na~in - kao dram-ska kantata. O razlozima za postavkukao i o koncepciji reditelj ka`e: ”Danas sezapravo po prvi put u punoj snazi suo-~avamo s fenomenom glembajev{tine. Uodnosu na visoku bur`oaziju koja senasilno stvara u Hrvatskoj, Glembajevipredstavljaju svojevrsni kontrapunkt.Naime, oni su predstavnici jedne neuspo-redivo kultivisanije bur`oazije koja se,barem tako Krle`a sugeri{e, bavila umet-no{}u i filozofijom, koja je znala sedeti usalonu i esejizirati a ne, kao ova da-na{nja, stalno pri~ati o sebi samoj, pro-izvodnji i reprodukciji kapitala (...)Gospoda Glembajevi }e zasigurno izaz-vati razne vrste provokacija. Prva odnjih je ~injenica da je Severini kaoestradnoj zvezdi uop{te dopu{teno u}i utako ozbiljan prostor koji nudi Krle`inadrama. Druga je provokacija {to se upredstavi peva, pa su neki pomislili da }eto biti mjuzikl (...) Obi~no se Glembajevire`iraju tako da ljudi sede u salonu, pu{ecigare, piju viski ili konjak i ne{topri~aju, a onda se dogodi melodramatskisukob oko Kastelice. Na{e uprizorenjene}e biti takvo, nego }e biti bli`e dinami-ci Mikelan|ela Buonarotija, Ma{kerati iKristoferu Kolumbu, dakle Krle`inojanarhi~noj dramatrurgiji (...) U na{imGlembajevima u~estvuje vi{e od sedam-deset ljudi, a umesto salonskog prostoraotvorio nam se gotovo metafizi~ki prostor- kosmos koji nudi beg iz socijalnihmikrokomplikacija. Tako veliki format

predstave i njena muzika zasigurno }eproizvesti odre|eni {ok (...) Ne mislim dapredstavom mo`emo promeniti svet, ali jebitno da u~estvujemo u stvaranju potresau sastavu navika”, rekao je reditelj.

Svih 20 predstava je rasprodato prepremijere.

***Na sceni Teatra&TD izvedena je

predstava studenata zagreba~ke ADUImitatori glasova u re`iji Anice Tomi}.Osim pripovedaka Tomasa Bernharda,koje su povod da se ispri~a vlastita pri~a,u predstavi se koristi istinita posleratnabele{ka o susretu i su~eljavanju ~etiri~oveka na pikniku gde se razotkrivajunjihove funkcije u ratu (od zlo~inca do`rtve). Dva mu{karca i dve `ene, od kojihjedna tra`i nestalog sina, preko uspome-na poku{avaju uspostaviti komunikaci-ju, tra`e}i razlog i opravdanje za svojepropuste i po~injene grehe. Sve postajemu~nina kada u Bernhardov svet, unjegovu atmosferu bezbri`ne i lagodneizletni~ke omamljenosti, u pusto{ jedno-ga lenjog i hedonisti~kog dru{tva koje serazara iznutra, ulazi slutnja i i{~ekivan-je iz kojih }e nagrnuti razne vrste nasil-ja: prvo Bernhardova dosada i seksualnaperverzija, a na kraju zlo~in koji se ti~ena{eg vremena i kojemu smo svedoci.

Kritika je odli~no ocenila predstavu”prepunu energije, ali ne one za kojomluduju pobornici teatarskog eksperimen-tisanja, nego unutra{nje gluma~ke sna-ge, koja govori celim svojim bi}em.”

***Nakon vi{egodi{nje pauze na hrvat-

sku scenu ponovo je postavljena opera-bajka Ivica i Marica nema~kog autoraEngelberta Hamperdinka. Predstava jenastala u saradnji ”Male opere” izZagreba i De~jeg kazali{ta Dubrava, ~ijaje to prva muzi~ka produkcija. Rediteljkaje Franka Perkovi}. Ova de~ja bajkazami{ljena je kao skra}ena interaktivna

REALIZAM 1001 NO]I

ono {to je bilo i {to }e biti doga|a paralel-no.”

***Predstava Ribarske sva|e u re`iji

Vladana Lazi}a i izvo|enju {aba~kogpozori{ta najbolja je predstava izvedenatokom [estog festivala ”Dani komedije” uBijeljini.

@iri je za nabolju glumicu proglasioLjiljanu Stepanovi}, a Jovana Tora~kogza najboljeg glumca.

***^lanovi ansambla Pozori{ta Prijedor

priredili su iznena|enje mali{anima

odigrav{i predstavu Carev pa` u tr`nomcentru. Prema re~ima Zorana Baro{a,direktora pozori{ta, ovo je prvi put da sepredstava izvodi u ovakvom prostoru.”^esto smo predstave izvodili van na{eku}e, ali nemamo iskustva u ovakvimnastupima. Me|utim, veoma smo zado-voljni akustikom prostora, ali i igromglumaca koji su se potrudili da likove izpredstave {to vi{e pribli`e mali{anima”,kazao je Baro{. U istom prostoru bi}eizvedena i predstava Robinzon u~i ple-sati.

A.J.

JJoo{{ jjeeddnnaa aannssaammbbll pprreeddssttaavvaa:: MMaaddaamm SSaann @@eenn

USlovenskom narodnom gledali{~uNova Gorica izvedena je ~etvrtapremijera u sezoni 2006/2007. Upitanju je prva slovena~ka postavkadrame mlade hrvatske autorke Nine Mit-rovi} Ta postelja je prekratka ili Samofragmenti u re`iji Ivane \ilas. Komad jepisan u fragmentima, scene se brzomenjaju i ~esto prepli}u. Nit koja povezu-je su susreti Toma, koji umire u bolnici ikoji `eli da poveri svoju pri~u nekome, iIrene koja se odaziva njegovoj `elji.Dramatur{ka struktura komada je films-ka. ”Mislim da je filmska umetnost kru-cijalna i neodvojiva od teatra”, ka`e au-torka. Ovaj komad je u{ao me|u sedam

MESEC IGREVesti iz slovena~kog gledali{~a

[ta se doga|a u pozori{tima Bosne iHercegovine

verzija istoimene vrlo popularne Ham-perdinkove opere. ”Jednostavni konceptscenske postave omogu}ava neometanokretanje po pozornici, kao i vi{i stepenusredsre|ivanja na muzi~ko-gluma~kurealizaciju sadr`aja. Redom profesional-ni peva~i majstorski su odradili i scenskipokret, koji je svojom prenagla{eno{}uidealan komunikator prema deci. Raz-ra|ena mimika lica i {areni kostimi,posebno karikiran Ve{ti~in, poja~avajudojam razigranosti. Sude}i prema veseljujednako dece i odraslih, srda~nom apla-uzu do poslednjeg mesta ispunjene dvo-rane, Ivica i Marica pun je pogodakzagreba~ke muzi~ke scene namenjenenajmla|ima”, ka`e kritika.

***Novu premijeru predstave Revizor

Kre{imira Dolen~i}a i ansambla zagre-ba~ke Gavelle kritika je ”sasekla”. Nai-me, izvedba te komedije u pet ~inova ouniverzalnim ljudskim manama {to i tekako dolaze do izra`aja kad je strah odbirokratskog autoriteta u nekome zaba-

~enome provincijskom gradu na vrhun-cu, ispunjena je u celosti karikaturalnimmaskama (Gogolj re~e da se pri postavciovog komada najvi{e valja ~uvati da sene zapadne u karikaturu). ”Vladavinamaske u impostaciji likova, bez unu-tra{njeg kauzaliteta, ostavlja dojam da jecela predstava jedna dosetka (lo{a iproma{ena!), maskenbal ili revija kosti-ma (...) Napadno i naporno rediteljsko

parodiranje, ki~asto i iritantno estradizi-ranje, koje neretko postaje samo sebisvrhom, isisalo je du{u Gogoljevom delu”,ka`e kritika. Dramaturg Ana Tonkovi}Dolen~i} dosta je skratila tekst, {to jesmanjilo uobi~ajeno trajanje Revizora,no, kako ka`u, taj potez je svakako boljideo predstave koja ima i ozbiljnih proble-ma u tempu...

A.J.

GGlleemmbbaajjeevvii

SSlluu{{kkiinnjjee ((FFoottoo:: PPeetteerr UUhhaann))

Kazali{na de{avanja u Hrvatskoj

LUDUS 1439

EX YU

Predstava Kuvada - komedija u 15slika o ”mu{kim babinjama”, mla-de crnogorske autorke Jelene Milo-{evi}, u re`iji Lidije Dedovi}, premijernoje izvedena na sceni Kraljevskog pozo-ri{ta ”Zetski dom” na Cetinju. Ovo je jed-na ljubavna, porodi~na pri~a koja razot-kriva izme|u ostalog i to da jedan mu{-karac, budu}i otac mo`e umisliti da jetrudan, a da toga uop{te nije svestan.Jednostavno ima poja~ane apetite, mu~-nine, razdra`ljiv je, sanja ~udne snove, akad se `ena porodi le`i, spava... ”Kuvadaje zanimljiva, duhovita i provokativna i

kao realan fenomen tj. sindrom, a i kaopredlo`ak za predstavu. Mu{ke babinjeafirmi{u mu{karca u intezivnoj te`nji kao~instvu, ali istovremeno ga postavljaju ukontekst razma`enog i nesigurnog ~o-veka koji uvek te`i super ma~o herojprofilu. Mu{ke babinje su jednostavnoznak za zajedni~ku trudno}u para jer,budimo po{teni, mu{karac i `ena zajednoprave decu. To je za mene divna duhovi-ta ljubavna pri~a koja dokazuje da sumu` i `ena u ljubavi jedno (...) Mi ovompredstavom nikog ne osuje}ujemo, samose igramo na temu autoriteta me|u

TALASI MLADIH AFIRMI[U CGpolovima u porodici, ljubavi, poslu. Ku-vada se ne poigrava samo sa mu{karcemnego i sa `enom (...)

Inspiracija mi je bila da radim samladim, novim piscem, jo{ Crnogorkom iodli~om ekipom glumaca i ostalih sarad-nika. Valjda je kona~no do{lo vreme damlade generacije dokazuju da samo novitalasi mogu afirmisati Crnu Goru napravi i iskren na~in”, rekla je rediteljka.

***Predstava Mraku{a, novi projekat

Teatra mladih i KIC-a ”Budo Tomovi}”premijerno je izvedena u sali DODEST uPodgorici. Po motivima teksta Sene Mu-stajba{i}, adaptaciju su uradili DubravkaDraki} i Boro Stjepanovi}, koji potpisuje ire`iju komada. Mraku{a, po `anru hororkomedija, otvara uvek aktuelna `enskapitanja koja su tipi~na za na{u sredinu.Poput popularne serije ”Seks i grad”,ovaj tekst predstavlja mre`u satkanu odraspolo`enja, planova, ~e`nji, sukoba,razbibriga, fantazija i mu{karaca, kakose uku}anke predstavljaju, {ta zapravo`ele, koliko `ive svoj `ivot, ili te`e pred-stavi dobrog `ivota koji se preporu~ujesvakoj `eni. Tekst je, prema re~ima

POTRAGA ZA IDENTITETOMMakedonski dramski pisac GoranStefanovski je nominovan zame|unarodnu knji`evnu nagra-du na festivalu ”Vilenica” u Sloveniji.Stefanovski je prvi makedonski autornominovan za ovu nagradu koja sedodeljuje 22. put. Festival, na kojem sepredstavlja literatura centralne i isto~neEvrope, odr`ava se od 5. do 9. septembra.

***Neizvesno je kada }e vele{ka publika

videti nova teatarska ostvarenja na sceniNarodnog pozori{ta ”Jordan Had`i Kon-stantinov - D`inot”, u kojem ve} ~etirimeseca nema predstava. Usled neregu-larnog statusa tehni~kog kadra, nisupo~ele pripreme tri planirane predstave:Prokletstvo izgladnele klase Sema[eparda u re`iji Nikole Ristova, Da sezaboravi Herostrat Grigora Gerina ure`iji Zoje Buzalkovske i [ekspirovHamlet u inscenaciji glumca VasilaZafir~eva.

***Bugarska rediteljka Lilja Abad`ijeva

i makedonska koreografkinja Sa{a Efti-mova osmislile su raznovrsan programza 32. festival pozori{ta i plesa - Mladotvoren teatar. ”MOT ima tradiciju pred-

stavljena kroz kompleksnu, erotsku,senzitivnu i ne`nu avanturu.

***Strumi~ki nacionalni teatar pripremapredstavu Gola religija \or|a Milosavlje-vi}a u re`iji Aleksandra Kova~evi}a.

najboljih na me|unarodnom takmi~enjuNove evropske drame berlinskog festi-vala 2005. Praizvedba je bila pro{legodine u Rijeci.

***Zavr{en je tre}i slovena~ki plesni

festival Gibanica koji je trajao ~etiri da-na. Glavni program je bio usredsre|en na”kanonizovana” i etablirana doma}aplesna imena, koji svojim koreografskimume}em ne predstavljaju najvitalnije, alijesu najinovativnije plesne kreativnosti uSloveniji. Glavni program su ~inile pred-stave: Pasijans Iztoka Kova~a, Zgodbe otelu 1 i 2 Snje`ane Premu{, Nemotelone-mepesmi Matja`a Fari~a, Zarjavele tro-bente Branka Poto~ana, Bassa ContinuaTanje Skok, Tka~ee Andreje Rauch, 4

Pozori{ne novostiiz Crne Gore

Teatarske novostiiz Makedonije

TTrree ssoorreellllee

Ovogodi{nji program ovog teatra uklju-~uje jo{ tri postavke od kojih je jednakoprodukcija sa crnogorskim pozo-ri{tem...

Aleksandra Jak{i}

MMaakkeeddoonnsskkii rruulleett

reditelja, zasnovan na istinitim doga|a-jima, tj. predstavlja ise~ak iz studentskog`ivota u jednoj staroj ku}i na obaliMiljacke. A ku}a u kojoj `ive junakinjekomada nije obi~na. Ima duhove pro-{losti, pa tako baca misti~nu zavesu nasvakodnevna de{avanja.

***Ovogodi{nja nagrada ”Veljko Man-

di}”, koju je pro{le godine Nik{i}ko po-zori{te ustanovilo za dugogodi{nji rad iizuzetan doprinos pozori{noj delatnosti,dodeljena je Branislavu Mi}unovi}u, po-zori{nom reditelju i umetni~kom direk-toru Crnogorskog narodnog pozori{ta.Mi}unovi} se, kako saop{tava `iri odpo~etka pozori{ne karijere, kreativnopotvr|ivao osobenim stilom interpretacijesavremene i klasi~ne dramaturgije.Njegov umetni~ki, organizacioni i peda-go{ki rad (na fakultetima dramskihumetnosti u Beogradu i Cetinju), bitno jedoprinosio esteti~kom vaspitanju novihnara{taja teatarskih poslenika, a krununjegovog rediteljskog ume}a u Crnogor-skom narodnom pozori{tu predstavljajure`ija Njego{evog Gorskog vijenca, Ibze-nove Nore, La`nog cara i Svetog PetraCetinjskog.

***Predstava Tre sorelle ra|ena po dram-skom tekstu Stevana Koprivice izvedenaje na Velikoj sceni Crnogorskog narodnogpozori{ta, u okviru ciklusa Crnogorskidramski pisci. Re`iju, adaptaciju i sce-nografiju komada, koji je realizovan usaradnji sa SO Kotor, potpisuje kolektivovog ansambla. Neprestano se inspiri{u}imotivima iz pomorske ba{tine, Koprivicaje i ovoga puta kao lajtmotiv za svoju pri-~u uzeo staru boke{ku legendu o tri se-stre koje su se zaljubile u istog pomorca ikojima je ta ljubav nanela vi{e zla negodobra. Tri sorele provode svoju mladostokovane strogim pravilima koja im na-me}e brat, olovnim nebom i beskrajnimmorem. Dok se odnekud ne pojavi mladistranac. On u njima probudi sve ~e`nje isve zatomljene strasti. Ku}a u kojoj su`ivele i danas stoji kao spomenik kultureu Pr~nju, prepoznatljiv po dva zazidanaprozora i jednim otvorenim koji nije imaoko zazidati nakon smrti poslednje sestre.Pri~a istovremeno oslikava primorskimentalitet i fenomen `enske kulture, alegenda iz 17. veka prerasla je u ve~itupri~u o borbi dobra i zla, o isku{enju istrastima, nadanju, snovima, ljubavi imr`nji...

A.J.

plus 1 Igorja Sviderskega i Sun CityGorana D. Bogdanovskega.

***U Cankarjevom domu premijerno je

izvedena koreografija Gospodari ~asaIztoka Kova~a. Novi plesni projekat Izto-ka Kova~a nastao je u produkciji SNGMaribor i koprodukciji Cankarjevogdoma i En-Knap.

U istoj ku}i nova pozori{na premi-jera je komad autora D. Vrajta Ven~ansam sa sobom u re`iji i izvo|enju Pri-mo`a Ekarta. U pitanju je pri~a o trans-vestitu koja se odvija u predratnom iporatnom Berlinu. Radnja prati odnosekoje sa ljudima uspostavlja [arlota (bilaje Lotar).

stavljanja aktuelnog u svetskom teatru.Ideja nije da napravimo revoluciju i dapromenimo koncept festivala, jer ono {toje dobro treba da se ~uva i razvija. @elimda imamo ekstati~an teatar koji ne zavisiod `anrovskhi odrednica, onaj koji jezanimljive estetike. Nastoja}emo da te-matski predstavimo teatar odre|enih ze-malja”, rekla je selektorka Abad`ijeva.Kona~an program }e biti objavljen umaju. Festival bi trebalo da postane ~lanevropske festivalske mre`e.

***Makedonski rulet je novi tekst

Ljubi{e Georgijevskog koji je izveden uDramskom teatru u Skoplju u re`iji Sa{eMilenkovskog. Naslov komada je para-fraza ruskog ruleta, samo {to kod Make-donaca to zna~i da puca{ svom sopstvu ule|a. Ironija je jasna, pri~a govori o men-talnoj traumi Makedonca da sa~uva sebe.Predstava kru`nog toka je poput fotogra-fije na kojoj se pojavljuju likovi iz make-donske istorije - po~inje 1917, za vremePrvog svetskog rata, na obalama rekeCrna gde su stacionirani Srbi i Bugari. Usredini su Makedonci koji su prvo najednoj strani pa na drugoj. Kroz retro-spektivu karaktera predaka, sledi otkri-

vanje karakternih osobina dana{njihMakedonaca. Glavni lik je Jane, sada{njimomak kom nije ba{ jasno ko se sa kim izbog ~ega borio, i kojem je `ivot kod ku}epoput pakla. Suprotstavljen mu je Vojvo-da ili Mustak, ~ovek pun iskustva, ~oveksa stavom. Postavka reditelja Milenkov-skog je ironi~na i groteskna, a sama iz-vedba je filmi~na, puna scenskih efekata.

***Komad Pri~a o senkama francuske

trupe Kri-O izveden je u Omladinskomkulturnom centru u Skoplju. U pitanju jeizvedba koju u Francuskoj zovu ”novimcirkusom” jer predstavlja svojevrsnusimbiozu cirkusa, muzike i teatra. Pri~agovori o izumu ma{ine koja mo`e dazapisuje ideje u cilju njihovog boljegrazumevanja i pam}enja. Tri umetnikaujedinjavaju tradicionalne scenske umet-nostii i nove tehnologije kori{}enjemdigitalnih slika i grafi~kih momenata.

***Jo{ jedna francuska pozori{na trupa

se predstavila Makedoncima. Trupa Mr.and Mrs. O je u MNT-u izvela Pierre etJeanne - pantomimu, burlesku, komedi-ju. Potraga za srodnom du{om je pred-

***Dve premijere su iza{le na maloj

sceni Mestnog gledali{~a Ljubljanskog.Prva je koreografija Dvojno zlo, etidanastala po motivima ”Zlo~ina i kazne”Dostojevskog. Autor je Ur{ula Ter`an.

Prvu slovena~ku postavku tragi-komedije letonske pesnikinje, drama-ti~arke i esejiste Mare Zalite Zemlji{niporez re`irala je Miha Golob. Radnja seodvija u staroj, velikoj ku}i u centrugrada. U njoj `ive stari ~ovek i `ena,Herman i Zenta. U hermeti~nost atmos-fere uplivava politika preko telefona iplavih koverata i polako preovladava nasvim nivoima njihovog `ivota. Prikazanje mehani~ki `ivot iz dana u dan, uz

spominjanje proteklog vremena kada jevladao komunisti~ki re`im.

***U Pre{ernovom gledali{~u u Kranju

premijeru je imao tekst Luda ozbiljnostslave Dese Muck u re`iji Katje Pegan.Knji`evnica se bavi problemom zavisno-sti o slavu i prikazuje sve lepote i te{ko}esnimanja filma. Kroz komi~ne situacijerazotkrivanja filmske ma{inerije glavnijunak uz pomo} re`isera spoznaje da jecena slave ~esto previsoka.

***Molijerovog