Sowa Bogdanovi}

CRVENKAPAU NEBAJCI

44 Sowa Bogdanovi}

SOWA BOGDANOVI] je ro|ena u Zagrebu 1935. godine. UBeograd je do{la kao izbeglica 1941. god. Gimnaziju je zavr{ila uKragujevcu. Studirala je istoriju umetnosti u Beogradu. Za di-plomski rad Nazarenske ideje u delu Dimitrija Avramovi}a do-bila je nagradu Spomen zbirke Pavla Beqanskog. Magistrirala jena temi Mihailo Valtrovi} i Dragutin Milutinovi} kao istra`i-va~i srpskih starina. Posle zavr{enih studija izabrana je zaasistenta u Institutu za istoriju umetnosti na Filozofskomfakultetu u Beogradu gde je radila sve do penzionisawa 1994. god.Objavqivala je radove u nau~nim zbornicima i ~asopisima.

Posle penzionisawa posvetila se kwi`evnom radu. Pi{e dram-ske tekstove, romane i pripovetke. Objavila je komediju Kapija(Savremena srpska drama, 16). Od pozori{nih komada za decuizvode se: Crvenkapa u nebajci (De~iji dramski studio u ^a~ku,premjera 1. septembra 2001) i Ederlanda (Malo pozori{te “Du{koRadovi}” , premijera 20. 02 2002). Lutkarsko pozori{te u Ni{upriprema Crvenkapu u nebajci za sezonu 2004/2005 godine.

LICA:

KUKULA BANE, zec ~arobwak

CRVENKAPA

\OLE, de~ak

JASMINA, devoj~ica

DAFINA, Jasminina sestra

RADENKA, \oletova mama

BABA SIBINKA, Jasminina i Dafinina baka

GOSPO\ICA VIOLETA, u~iteqica

Dr PETROVI], lekar

MILOMIR, {kolski poslu`iteq

Deca iz publike

45

Sowa BOGDANOVI]

CRVENKAPA U NEBAJCI

PRVI ^IN

Veseo, bajkovit {umski predeo. Iska~e zec-~arobwak Kukula Bane. On jeu fraku i pantalonama, sa cilindrom na glavi, ali je na wemu sve {arenoi {a{avo. U ruci ima {tap. Iz fraka mu viri ze~iji repi} i stalno imaproblema da smesti u{i pod cilindar. On je veseo, umiqat, vragolast inesta{an.

KUKULABANE:

(Peva dubokim glasom i pravi se stra{an)Ja sam ~arobwakKukula Bane,[uma iz bajkeMeni je dom.Izmi{qam {ale,viceve i varke,izvodim trikove,izazivam ~arke,moja je ambicijada mewam bajkei da od reda pravim lom,lom, lom, looom,da pravim looom.Deco, pa vi ste se upla{ili mene! Bojite se, bojite!Bojite se? Ha, ha, ha, ho, ho, ho, hi, hi, hi, bojite se, bojite!(Odustaje od svog “stra{nog glasa” i prelazi na obi~an)Ama, ne bojite se! Samo se pravite da me se bojite. Ko sejo{ boji zeca!? Iako sam ~arobwak ja sam ipak samo zeka,lepi ~upavi, slatki zeka. Buci-buci, buci-buc!(Samog sebe {tipka, ~upka, mazi, izigravaju}i istovre-meno i decu i zeku, onda naglo odmahne rukom i postajesasvim prirodan)A sada }emo ozbiqno. Prvo da se predstavim. Ja sam zeka –Kukula Bane – ~arobwak iz bajke. Meni je ovde ~estomal~ice dosadno, a ponekad, prizna}u vam u poverewu, imnogo dosadno.(Prilazi rampi i seda na pod. Govori poverqivo, zave-reni~ki)Bajke su ve} same po sebi ~arobne i nema u wima {ta daradi jedan ovakav ~arobwak ako nema ba{ svoju bajku. A ja,deco, zamislite, nemam svoju bajku, nego se uvla~im u tu|ebajke, gledam, slu{am. U svakoj stalno sve isto, pa midosadi. Evo danas! Ba{ danas mi je stra{no dosadno.(Prote`e se, zeva, izvrne se na le|a i di`e sve ~etirinoge u vis, onda se trgne, sedne i po~ne `ivahno)

46 Sowa Bogdanovi}

Ne smemo se prepu{tati dosadi. Dosada je vrlo opasnastvar! Moram odmah da smislim ne{to protiv dosade.Ne{to sjajno! Ne{to fenomenalno!(Ska~e na noge)Deco! Da smislimo ne{to zajedno! Pa da. [to da ne?Zabavqajte se sa mnom, jer i vama je mo`da dosadno, adosada je najte`a bolest detiwstva. Detetu nikada netreba da bude dosadno. Ono mora stalno ne{to da radi, dase igra, da gleda, da slu{a. Bilo {ta! Boqe i da se bijenego da mu bude dosadno.(Sve {to govori prati pantomimatskim i akrobat-skim pokretima. Naglo staje i obra}a se publici)Ho}ete li da smislimo zajedno neku ludu zabavu?

DECA: (Improvizacija)

KUKULABANE:

Naravno da ho}ete! Samo kakvu zabavu da smislimo?Mogli bi...(Izvrne se na le|a i izigrava duboko razmi{qawe)hm, hm... mogli bi... mogli bi smo(Naglo ska~e jer mu je sinula ideja)da se muvnemo u neku bajku i da u woj napravimo lom. Jedanpravi kukulabanovski dar-mar. Da se siti naigramo, da sevra{ki na{alimo, a onda... e onda, kada ve} malo, samomalo preteramo, onda }emo sve stvari opet da dovedemo ured. Ho}emo li?

DECA: (Improvizacija)

KUKULABANE:

Samo gde da pr}nemo? Gde da brqnemo? Gde da napravimodar-mar? U kojoj bajci? Hajde, pomozite mi!

DECA: (Improvizacija)

KUKULABANE: Sne`ana? Ivica i Marica? Pepequga?

Dok Kukula Bane nabraja i prise}a se (Uz pomo} dece iz publike), Crve-nkapa po~iwe iza scene da peva, prvo tiho, kao iz daqine, a onda sveglasnije i pevaju}i izlazi na scenu.

CRVENKAPA: Prole}e ve~no,mesec maj.[areno cve}e,sunca sjaj.Zelena {uma,ptica poj.Sva ta divota,@ivot je moj.

Crvenkapa u nebajci 47

KUKULABANE:

(Dok Crvenkapa jo{ peva iza scene)

Crvenkapa! Pa da! Crvenkapa! Evo dolazi, kao da smo jezvali. Sada }ete videti smejuriju.(Vaqa se od smeha)

Luckasta, slatka mala, bezazlena, lakoverna Crvenka-pica. Da je pustimo prva malo samu.(Sklawa se iza drveta)

CRVENKAPA: (Ulazi na scenu obu~ena kao klasi~na Crvenkapa iz bajke.

U ruci nosi korpu sa ponudama baki)

Evo jo{ jedan divan, prekrasan sun~an dan! Jo{ jedansre}an, radostan, sun~an dan! Kako mi je lepo!(Zastaje pod navalom lepih ose}awa, pa kre}e jo{ neko-

liko koraka)

Kako sam zadovoqna {to }u uskoro opet videti svoju milubole{qivu bakicu. Jedva ~ekam da je vidim!(Zaustavqa se pomalo prkosno)

A {to se ne bih bar malo poigrala na ovom predivnommestu?(Odlu~no seda na travu)

Posle }u da potr~im, i eto mene na vreme. [ta mislitedeco? Nema u tome ba{ ni{ta lo{e. Baka i tako le`i ukrevetu, drema, i zapravo i ne zna koliko je sati, a ja }umalo, samo malkice... Skinu}u svoje prelepe nove cipe-lice koje me u`asno `uqaju.(Skida cipelice)

Ama, {ta }e deci cipelice, jo{ ovako prelepe, nove i`uqave! Skinu}u ih i zaigrati po so~noj majskoj travicibosa, kao vila.(Peva i igra bosa)

Potok `ubori,skriven u gori,na li{}u blista rosa,po travi gazim bosa,u `buwu bubica roj,po zemqi vrve mravi,a moje srce peva,daleku sre}u sneva,o nekoj drugoj javi.

Dok ona peva Kukula Bane iska~e iza drveta i staje iza we. Crvenkapa setrgne iznena|ena i po malo upla{ena.

48 Sowa Bogdanovi}

KUKULABANE:

O kakvoj to drugoj javi sneva{, dobra na{a, poslu{naCrvenkapice? Zar nisi sre}na i zadovoqna u svojoj baj-ci?

CRVENKAPA: Oh kako ste me upla{ili nepoznati gospodine Zeko.Za{to mislite da nisam sre}na?

KUKULABANE:

Da se prvo predstavim. Ja sam ~arobwak, zeka KukulaBane, `ivim u {umi iz bajke i poma`em wenim nesre}nimstanovnicima da budu mawe nesre}ni, a sre}nima, da budujo{ sre}niji. Veseqak sam, {aqivyija i obe{ewak. Ni-sam svemo}an, ali sam dosta mo}an i veoma...

CRVENKAPA: Izvinite {to vas prekidam gospodine Kukula Bane, alimeni je zabraweno da zastajkujem, zazijavam i razgovaramsa nepoznatim stanovnicima ove prekrasne {ume. Morambrzo svojoj baki, ona ~eka ponude a ja ve} kasnim.(Jo{ dok govori obuva `urno cipelice i polazi)

KUKULABANE:

^ekaj devoj~ice! Ja nisam nepoznat. Lepo sam ti se pred-stavio. Zna~i upoznali smo se. Hteo sam da ti ispri~amceo svoj `ivot i time sam pokazao veliko poverewe prematebi. A ti... pa ti i nisi ba{ toliko poslu{na kao {tosam mislio jer si ovde izula cipelice, igrala bosa ipevala o zelenoj travici i nekoj drugoj javi o kojoj sawa{.Izgleda da nisi zadovoqna svojim `ivotom? Ili se va-ram? A mo`da se boji{ ze~eva?

CRVENKAPA: U redu, priznajem, zabavila sam se malo. Pa ja sam samojedno veselo dete. Ali sada stvarno moram da idem. Baka}e se brinuti. A ze~eva se ne bojim. Zekana se boje samokupus i {argarepa, a vi ste uz to, jedan veoma zanimqiv ilepo vaspitan gospodin zeka. Razgovara}u s vama do milevoqe drugi put, kad budem imala vremena.

KUKULABANE:

Ali ne drugi put, lepa, najlep{a gospo|ice Crvenkapa.Popri~ajmo sada! Sada je pravi trenutak! Sada imatevremena! Baka drema i ko zna kada }e se probuditi. Ona ine zna koliko je sati. A ti ima{ probleme qubimice{umska, ima{ ih, a ja bih sigurno mogao da ti pomognemsvojim ~arolijama.

CRVENKAPA: Ne stvarno nemam problema. Kako bih ja mogla da imamproblema? @ivim u bajci. Ve~ito mlada, ve~ito sre}na,{etam po {umi. Svi me vole. Svi su prema meni qubazni.Ja...

Crvenkapa u nebajci 49

KUKULABANE:

Pa u tome i jeste problem. Sve je divno, krasno, lepo,prelepo, a tebi je dosadno! Eto! To je tvoj problem.DOSADA. A ~arobni zeka Kukula Bane je pravi ekspertza le~ewe dosade. Po toj svojoj ve{tini poznat sam u celojzemqi, pa i u inostranstvu. Imam i diplomu. Pogledaj akone veruje{!(Vadi diplomu iz {e{ira i pokazuje Crvenkapi)Ali ti ne zna{ da ~ita{, lane{ce nevino. Tebi takone{to u tvojoj bajci nije ni potrebno.

CRVENKAPA: (Zami{qena, kao da ga i ne slu{a, vi{e za sebe)Dosada, dosada. Na to nikada nisam pomislila.(Pevu{i)Od mame do bake,od bake do mame,qupka i mila,vesela i ~ila.Uvek isto cve}e,Istih ptica poj,Ve~iti i sre}ni@ivot su mooooj.

KUKULABANE:

Pa zar ne bi `elela da do`ivi{ jo{ ne{to? Ne{to novo,sasvim novo i sasvim uzbudqivo, lepo, zanimqivo? Ne-{to {to ne mo`e{ ni da zamisli{? Ne{to {to ja mogu daizvu~em iz svog ~arobnog {e{ira?

CRVENKAPA: Naravno da bih, ali ne... ne! Dosta mi je i one stra{ne,opasne avanture sa vukom. Priznajem da bez toga ne bibilo ni ove moje bajke, ali... ne, ne, stvarno ne! Samo...Kukula Bane, ze~e ~arobwa~e, {ta to imate u {e{iru?

KUKULABANE:

O lepotice moja! Sva{ta ja imam u {e{iru. Treba samo daodaberem ne{to za tebe, pa onda da izgovorim odgo-varaju}e ~arobne re~i za odabranu situaciju, pa onda... Zatebe treba da izaberemo ne{to posebno, izuzetno... mo-`da... Pa evo, na primer, mogao bih da te po{aqem malo unebajku.

CRVENKAPA: U nebajku? Pa to ne postoji. Kako da odem tamo?

KUKULABANE:

Kako ne postoji? Zar nikada nisi ~ula za nebajku?(Deci)Jeste li ~uli? Crvenkapa misli da je ceo svet bajka, dani{ta sem bajke i nema na ovom svetu!(Crvenkapi)Zar ti niko nije pri~ao o nebajci?

50 Sowa Bogdanovi}

CRVENKAPA: ^ula sam, ali to su samo pri~e. To pri~a moja baka. Tamo unebajci kao jure i lete po ulicama i vazduhu neke velike,tvrde, {arene bube koje nekuda daleko nose qude, pa ru~akkuvaju bez vatre na nekim vru}im orman~i}ima, pa stalnomoraju da jedu, jer su uvek gladni, a onda tu hranu izbacijupreko jednog vrlo nezgodnog mesta na telu i zbog toga seskrivaju u neke male sobice. To zapravo ne razumem. Onda,ka`e moja baka, `ive u velikim gradovima i imaju ku}ejedni drugima iznad glave, a u wih se pewu u nekimormanima koji idu gore – dole. Pa imaju kutije u kojimapevaju i igraju kad se pritisne na ne{to i jo{ puno tamonekih ~udesa i neverovatnosti. Ali, to je samo nebajka.

KUKULABANE:

Ti u to ne veruje{?(Deci)Deco, ona ne veruje u automobile, avione, liftove, {po-rete, televizore! Pa moramo sve to da joj poka`emo! Je l’tako deco?

DECA: (Improvizacija)

CRVENKAPA: Ne. Ne verujem. Kako da verujem kad nebajka ne postoji. Ai da postoji ne bih i{la tamo. Meni je dobro i ovde. Imai u bajci svakakvih ~udesa. [to da idem ~ak u nebajku?!Sada je stvarno bilo dosta. Mnogo sam se zadr`ala.Dovi|ewa dragi gospodine Kukula Bane, nadam se da }emose opet jednom sresti i da }u ja tada...(Ho}e da potr~i)

KUKULABANE:

Ne! Ne nikako sada ne mo`e{ da ode{! I sama si prizna-la da ti je dosadno. Stvarno, nisi ba{ sre}na sa tomsvojom bajkom. Ve~ito mala devoj~ica, ni{ta ti se nedoga|a. Samo taj vuk, lovac, baka, i ni{ta vi{e. Nema nidvorca, ni kraqice majke, ni ~arobnog prstena, ni svi-lenih haqina {to mewaju boju po tvojoj voqi. Ba{ ni{tanaro~ito nema. Izvini molim te, ne `elim da te vre|am,ali stvarno, nije ba{ velika sre}a da, pored tolikoprinceza i vila, ti u svojoj bajci bude{ stalno jednaobi~na mala seqan~ica koju je pojeo vuk. Ti ima{ pravoda zaviri{ u neki zanimqiv, drugi svet. Samo malo dazvirne{, pa se opet vrati u svoju bajku. Ni{ta ti u wojne}e pobe}i.

CRVENKAPA: Imate pravo gospodine zeko Kukula Bane, nije moja bajkaba{ ne{to naro~ito. Jeste da u woj nema ve{tica, puj, puj,daleko bilo, ali nema ni princa, nema ni ono – “na kraju

Crvenkapa u nebajci 51

su se ven~ali i `iveli sre}no do kraja `ivota”. Mo`dasam zaslu`ila da bar malo virnem u tu nebajku. Ali kakoda do|em tamo?

KUKULABANE:

(Deci)Evo je! Ribica je zagrizla udicu! Ve} sam mislio da ne}uuspeti.(Crvenkapi)Prosto. Uzme{ ovo crveno klubence konca.(Vadi klubence iz {e{ira)^vrsto zatvori{ o~i, stane{ mirno, ovako(Sve {to radi pokazuje)iskora~i{ tri koraka napred, jedan, dva, tri, pazi dobro,polazi{ desnom nogom, zatim tri koraka desno, jedan, dva,tri, pa izgovori ~arobne re~i: Abraka-dabra, Tarba-luc,prebaci me iz bajke u nebajku. Onda posko~i{ u mestu,otvori{ o~i, i ve} si u nebajci.(Posledwe dve radwe ne radi).

CRVENKAPA: Divno, sjajno, neverovatno! Bilo bi lepo da poku{am.Samo... Ne nikako ne smem opet da budem lakomislena.Moram prvo da znam kako da se vratim iz nebajke.

KUKULABANE:

Pa isto tako, samo unatra{ke. Stane{ mirno, zatvori{o~i, napravi{ tri koraka nazad. Sada polazi{ levomnogom, zatim tri koraka levo, pa izgovori{ ~arobnere~i: Dabra – Abraka, Luc – Tarba, prebaci me iz nebajkeu bajku. Posko~i{ u mestu, otvori{ o~i, i ve} si na ovomistom mestu u na{oj {umici. Hajde, poku{aj! Nemoj da seboji{. Mo`e{ samo da virne{ i odmah da se vrati{ ubajku.

CRVENKAPA: Pa to je lako. Samo ne bih mogla ba{ sada...

KUKULABANE:

(Deci)Deco dajte mi podr{ku. Pomozite mi da nagovorimoCrvenkapu. Ubedite je!

DECA: (Improvizacija)

CRVENKAPA: Pa dobro, kad me ve} toliko molite... samo... Evo, obe-}avam da }u se vratiti odmah, za jedan minut, za petminuta... najvi{e za deset minuta. To je kao da nisam niodlazila. Deco, da li sam u pravu?

DECA: (Improvizacija)

52 Sowa Bogdanovi}

CRVENKAPA: U redu, malo }u samo da zavirim, uverim se da nebajkapostoji i vra}am se odmah, onda potr~im malo br`epre~icom, i eto mene kod bake na vreme.(Uzima klubence od Kukula Baneta)

KUKULABANE:

(Deci)A ja }u da stavim ovu kapu-nevidimku na glavu(Vadi kapu iz {e{ira)sada me vidite samo vi, a Crvenkapa i niko u nebajci mene vidi. Moram i ja malo da se zabavim, a i da pazim na ovumudru i opreznu, a ipak lakovernu i lakomislenu de-voj~icu.(Staje iza Crvenkape, vadi drugo klubence iz rukava iponavqa sve radwe kao Crvenkapa)

CRVENKAPA: Stanem mirno, zatvorim o~i, po|em tri koraka napred,po~iwem desnom nogom, jedan, dva, tri, tri koraka desno,jedan, dva, tri, stanem mirno, Abraka – Dabra, Tarba –Luc, prebaci me iz bajke u nebajku. Sad posko~im i...

Nastaje grmqavina i mrak.

Spu{ta se zavesa

Crvenkapa u nebajci 53

DRUGI ^IN

Seoska ulica. Pred ku}om klupa. Radwa po~iwe da se odvija jo{ u tokupodizawa zavese. Baba Sibinka pred svojom ku}om mete ulicu i gun|a. Nevidi Crvenkapu koja stoji zatvorenih o~iju, kao {to smo je ostavili uprethodnom ~inu. Kukula Bane iza wenih le|a, “nevidqiv” pantomimomprati radwu i kontaktira sa publikom.

BABASIBINKA:

(Govori tiho, za sebe, dok se zavesa podi`e)Mete{, mete{, ~isti{, svaki dan, mete{, mete{, a onibacaju otpatke, bacaju, bacaju. Vidi jabuka! Malko zagri-`ena, pa ba~ena. Sve je to besno! Svega imaju, a niko metluu {ake da ufati pa da malko po~isti. Samo grdna BabaSibinka. Svi jo{ ~mavaju, yowaju. Sunce ve} izgrejalo aoni dremkaju, prote`u se, sawaju! E, kad sam ja bila mlada,ustajala sam pre sunca, pre zore! Pa odma metlu u {ake, pa~isti, meti. Pa se mi, devojke, sve utrkujemo koja }e pre smetlom na ulicu, koja }e vi{e pre zore da uradi, da naskom{ije fale, da se boqe udamo...

U toku Baba Sibinkinog govora Crvenkapa otvara o~i i po~iwe dagovori ne prime}uju}i Baba Sibinku. Na Crvenkapin monolog Baba Si-binka prekida svoj, okre}e se i iznena|eno gleda Crvenkapu.

CRVENKAPA: (Otvara o~i)I, evo me u nebajci. Pa nebajka je ista kao bajka. I nebajkaje selo, isto kao moje selo. [ta ima neobi~no u ovom selu?Ni{ta. Ba{ ni{ta! A mo`da je ovo druga nebajka a ne onao kojoj pri~a moja baka? A mo`da i nije nebajka? Mo`da jeovo samo neka druga bajka? Ba{ me briga! Selo ko selo i ubajci i u nebajci. Sada }u, kao {to sam obe}ala, da sevratim ku}i. Kako ono be{e? Stanem mirno, uzmem klu-bence u ruke...

BABASIBINKA:

[ta trabuwa ovo dete? Od kud si se dela i ~ija si? Nikadte nisam vi|ala u selu.

CRVENKAPA: Dobro jutro bako. Do{la sam iz bajke, samo malo dazavirim pa da se vratim. ^eka me moja baka u ku}ici nakraju {ume.

BABASIBINKA:

Aaa. Ti se igra{ Crvenkape. Jel’ to spremate neku pred-stavu? Lepo, lepo, ba{ lepo. Do{la malko iz grada da senau`iva{ ove na{e seqa~ke divote. Lepo, ba{ lepo.

CRVENKAPA: Ne nisam. Ja sam iz bajke, ali odmah se vra}am. Kako sezove ova va{a nebajka?

54 Sowa Bogdanovi}

BABASIBINKA:

Dobro, dobro, da ne kvarimo. Ovo na{e selo, ako me topita{, zove se Petlova~a. U staro doba, ka`u qudi, biloje ovde mnogo petlova. Pa i ja kad sam bila mlada bilo jejo{ puno petlova u ovom na{em selu. ^im zora zazori, aoni ti odmah zakukuri~u u glas. Divota!(^uje se kukurikawe petlova)

Ono, ima ih i sada, samo to nije ko nekad {to be{e.Ustanem tako ja u zoru, jo{ se ni razdanilo nije, zavatimvode iz bunara, pa se umivam ladnom vodom... Al’ to tebemo`da ne zanima.

CRVENKAPA: Ama ne, bako! Ba{ volim da te slu{am. I moja baka uvekpri~a neke pri~e iz svoje mladosti, a ja tako sednem uz wupa slu{am, slu{am...

BABASIBINKA:

Ba{ si ti neka dobra devoj~ica. Sad idi lepo ku}i, tvojida ne brinu. Mora{ da doru~kuje{, pa u {kolu... A ja sezamajala, moram kravu da pomuzem.(Baba Sibinka ulazi u ku}u)

CRVENKAPA: [ta je to {kola? Deca u nebajci posle doru~ka idu u{kolu. Kad ne bih morala brzo da se vratim ku}i moglabih da pogledam {ta je to {kola. Ali ne! Moram da sevratim brzo ku}i. Obe}ala sam. Uostalom, ~im odnesembaki ponude vrati}u se ponovo. Kako ono be{e! Uzmemklubence, stanem mirno...(Spazi nacrtanu “{kolicu” na ulici)

Vidi, vidi! [ta li je ovo? Po tome se sigurno nekakoska~e! Da probam?(Spu{ta korpu sa ponudama baki na klupu, izuva se i igra

{kolice pevu{e}i u ritmu igre)

Nebajka je,stvarna kao bajka.Baka je baka,a majka je majka.Potok je bistar,mirisan je cvet.I ovde i tamo,uvek isti svet.

Dok ona skaku}e, iz ku}e izlazi \ole sa {kolskom torbom na le|ima, jedehleb sa pekmezom i {utira limenu konzervu. Opazi Crvenkapu i zastajeiznena|en.

Crvenkapa u nebajci 55

\OLE: Vidi ludaju! Obukla se ko za belu nedequ, izula cipele paigra i peva bosa ko dodola. Ej ti, more, {ta radi{ ovde?Tebi govorim! Od kuda si se dela?

CRVENKAPA: Do{la sam iz bajke, samo malo da virnem pa da se vratim.A ko si ti?

\OLE: Ozbiqno te pitam. Odkud se dede?

CRVENKAPA: Pa ozbiqno ti odgovaram. Do{la sam iz bajke da vidim~askom kako je u nebajci pa da se brzo vratim ku}i.

\OLE: Ova je luckasta ili blesava, ili misli da sam ja blesav.Ozbiqno te pitam.

CRVENKAPA: A ja ti ozbiqno odgovaram. Dolazim iz bajke uz pomo}~arolije zeke Kukula Baneta. Ko si ti?

\OLE: \ole, \or|ije Parezanovi}, u~enik tre}eg razreda os-novne {kole u selu Petlova~i. Eto. Dok se ti zafrkava{ja sam mrtav ozbiqan. I da zna{! Briga me za tebe. Drugubudalu ti zezaj, a ja odoh kud sam po{o.

CRVENKAPA: Pa da zna{, i mene je briga za tebe! A kuda si po{ao?

\OLE: U {kolu, ako zna{ {ta je to {kola, zamlato jedna.

CRVENKAPA: Ne znam {ta je {kola, ali znam {ta je zamlata i nije lepoda me tako naziva{. Rado bih po{la s tobom da vidim {taje {kola ali nemam vremena jer moram da se vratim svojojbaki koja ~eka na ove ponude {to su u korpi.

\OLE: I daqe si u fazonu. Bajagi, Crvenkapa ide svojoj baki a u{umi je ~eka vuk.

CRVENKAPA: A ti zna{ ko sam ja? ^uo si za moju bajku? Bio si tamo?

\OLE: Naravski da znam, svaki zna tu glupu, dosadnu bajku, aliniko tamo nije bio jer bajka ne postoji. To je samo babskapri~a za malu de~icu.

CRVENKAPA: Nije istina! Bajka postoji! Kako ne postoji?! Ja sam izbajke.

Dok oni razgovaraju iz ku}e u koju je u{la Baba Sibinka izlaze Jasmina iDafina sa torbama na le|ima. Stoje po strani i slu{aju.

\OLE: Ama {to ja tu dangubim! Zafrkavaj ti drugog.(Polazi)

DAFINA: Ej \ole, koji ti je vrag!?

56 Sowa Bogdanovi}

\OLE: Ama neka la`qivica iz grada do{la da nas zafrkava.Obukla se ko Crvenkapa pa ka`e da je do{la iz bajke i da}e sad oma tamo da se vrne.

DAFINA: Od kud zna{ da se zafrkava?

JASMINA: [ta lupa{ Dafina! Ova izmotacija izmi{qa budala-{tine a ti joj veruje{.

CRVENKAPA: Ne izmi{qam. O~iju mi!

\OLE: Briga me! Ne}u s tobom da se zamajavam i kvit!

DAFINA: Nemoj \ole! Mo`da govori istinu. Nije ona odavde. Vidikako je obu~ena...

JASMINA: Obu~ena je ko za belu nedequ. A ti bi Dafina malo s womu bajku? Vidi, vidi, i ponude je ponela baki.(Zaviruje u korpu i bezobrazno prevr}e)Kola~i, jabuke, vino.(Otvara fla{u)Pazi, stvarno vino!(Nategne fla{u i gucne)

DAFINA: Jasmina! Ba{ si bezobrazna. Kaza}u te babi!

CRVENKAPA: Pusti je, uzmite svi, poslu`ite se. To je hrana iz bajke.(Nudi svima ponude iz korpe)

DAFINA: (Uzima jabuku i slatko je zagrize)Jabuka je stvarno ko iz bajke. Ovaku nikad nisam jela.

CRVENKAPA: Uzmi \ole.

\OLE: Nisam lud. Mo`da su otrovne.

CRVENKAPA: Ne, nisu. Otrovne su iz druge bajke. Ove su prave, slatke,kakve mi jedemo. A ti ipak veruje{ da sam do{la iz bajke!

\OLE: Jok. Nisam klinac. Daj to ovamo.(Uzima jabuku i oprezno je zagrize)Jabuka ko jabuka.

CRVENKAPA: (Pru`i korpu Jasmini)Uzmi, izaberi {to god ho}e{.

JASMINA: Uze}u kola~i},(Jede)ba{ je fino. ^udan je nekako. Daj da vidim jo{ ne{to.Vidi, vidi crveno klubence? Ponela si da {trika{?

Crvenkapa u nebajci 57

CRVENKAPA: To ne diraj!(Qubazno joj uzima klubence)Bez toga ne mogu da se vratim u bajku. Ovo je ~arobnoklubence koje mi je dao zeka Kukula Bane. Pomo}u wegasam do{la u nebajku i samo pomo}u wega mogu da se vratimku}i.

JASMINA: Ajde, vrati se u bajku! Da vidimo i taj cirkus!

CRVENKAPA: Naravno da }u se vratiti. Ve} je i vreme. Dugo sam se ovdezadr`ala. Obe}ala sam samo deset minuta. Do}i }u drugiput da s vama idem u {kolu. A sad ovako. Stanem mirno.Uzmem klubence u ruku. Napravim(Kukula Bane, “nevidqiv” uzima Crvenkapi klubence izruke)tri koraka nazad, polazim levom nogom, jedan, dva, tri,onda tri koraka levo, jedan, dva tri, Dabra – Abraka, Luc– Tarba, prebaci me iz nebajke u bajku. Onda posko~im ieto mene u bajci na istom mestu u mojoj ~arobnoj {umiciiz koje sam i do{la.(Posko~i. Otvori o~i. Zapawena je {to nije u bajci)

\OLE iJASMINA: (Prsnu u smeh)

DAFINA: Oh!

CRVENKAPA: Moje klubence! Gde je moje klubence? Ko mi je uzeoklubence? Kako bez klubenceta da se vratim u bajku?

KUKULABANE:

(“Nevidqiv” za sve sem za publiku pokazuje klubence idaqe igra svoju pantomimu)

JASMINA: [ta se izmotava{? Sama si negde smotala to klubence.Misli{ da smo blesavi!

CRVENKAPA: [ta }u sada bez ~arobnog klubenceta!? Pa ja ne mogu ku}ida se vratim!(Pla~e)... Baka }e da se brine, mama }e da pla~e. Deco, jeste livideli gde se delo moje klubence? Gde da ga tra`im?Nisam ga vaqda izgubila?! [ta }u ako ne budem mogla dase vratim.(Pada u o~ajawe. Odjednom joj sine spanosna ideja)\ole, a da se udam za tebe?

JASMINA: Lesi li poludela! On je mali.

\OLE: Nisam mali, ali ne}u da se `enim nikada! Od kud ovojglupa~i takva ideja!

58 Sowa Bogdanovi}

CRVENKAPA: Pa to ti je re{ewe u svakoj bajci. O`ene se princ iprinceza i to je kraj.

JASMINA: I ti si mi neka princeza!

DAFINA: Pa ni tvoj \ole ne li~i ba{ na princa.

\OLE: [ta ste navalile. Ne}u da se `enim.

CRVENKAPA: Dobro ne}e – ne}e. Nije ni meni stalo da se udajem. Zatebe se bez neke velike nevoqe ne bih ni udala. Da zna{!Boqe da na|em svoje klubence.(Pretura po korpi, po yepovima... hvata je panika. Kuka)Ho}u natragU svoju bajkuDa vidim {umu,Baku i majku.Ovde me nikoNe razume,Ni{ta mi lepoRe}i ne ume.

DAFINA: E jadnice moja! Nemoj da pla~e{. Potra`i}emo tvojeklubence. Pa sad si ga imala u rukama.

CRVENKAPA: Hvala ti Dafina. Ti si najboqe stvorewe u nebajci.Moram da na|em to vra`je klubence. Mo`da su decavidela gde se delo moje klubence? Deco, pomozite mi dana|em moje ~arobno klubence!

DECA: (Improvizacija. Deca ka`u da je Kukula Bane uzeo klu-bence. Kukula Bane “nevidqiv” igra se a klubencetom ikomunicira daqe sa decom)

Dok traje ova gu`va Radenka otvara prozor a Baba Sibinka izlazi izsvoje ku}e sa obramicom i dve kante mleka. Obe gledaju u decu.

CVENKAPA: (Kuka i daqe)Kukula Bane,[to se zeza{?Od ru`nih {alaNikad ne preza{.Klubence mojeBrzo mi vrati,Nevoqu ovuOdmah prekrati!Meni je dobroU mojoj bajci.Ho}u natrag,Baki i majci.

Crvenkapa u nebajci 59

RADENKA: (Prekida Crvenkapino kukawe)[ta ste se razgakali ko guske pred zimu! Probudi}ete midete. ^ija je ova mala?

BABASIBINKA:

Ama pusti Radenka, neko dete iz grada igra se da jeCrvenkapa iz bajke, pa se deca uzbunila oko toga.

DAFINA: Ona je mo`da stvarno iz bajke.

JASMINA: Dafina, blento jedna! Ko jo{ danas veruje u bajke!

CRVENKAPA: Ova deca.(Pokazuje na publiku)Ova deca veruju. Ona su sve videla i sve znaju. Deco, re-cite im da sam ja Crvenkapa. Recite im kako je bilo.

DECA: (Improvizacija)

\OLE: Pustite decu! To je samo lakoverna publika. Neko pravibudale i od wih i od nas.

RADENKA: Dosta je bilo! Zakasni}ete u {kolu.

DAFINA: A {ta }emo s wom?

CRVENKAPA: \ole, razmisli, mo`da ipak da se ven~amo nas dvoje?

\OLE: Ne dolaziu obzir!

CRVENKAPA: Kuku, {ta }u sada?

JASMINA: Briga nas! Idi u svoju bajku.

DAFINA: Ne mo`emo da je ostavimo samu. Ajde s nama u {kolu.

\OLE: Samo {to daqe od mene.

DAFINA: (Zagrli je)Ajdemo! Ne sekiraj se. Na}i }emo mi to tvoje klubence.

Deca odlaze: Jasmina sama, prva. Dafina i Crvenkapa zajedno, zagrqene,\ole za wima sam. Baba Sibinka sa obramicom i mlekom odlazi na drugustranu. Radenka sle`e ramenima i zatvara prozor. Na sceni ostaje samo“nevidqivi” Kukula Bane.

KUKULABANE:

(Pokazuje klubence)Vrati}emo mi Crvenkapu u bajku. Tu sam ja da pazim na wu.Ni{ta joj se lo{e ne}e dogoditi. A sada idemo svi u{kolu da se malo zabavqamo.(Odlazi na onu stranu na koju su oti{la i deca)

Zavesa se spu{ta

60 Sowa Bogdanovi}

TRE]I ^IN

Scena je name{tena kao u~ionica. U praznoj u~ionici nalazi se samoposlu`iteq Milomir. On je ~i~ica, ne suvi{e star ali o~iglednonesposoban za normalne seoske poslove. Mogao bi da bude hrom, po malojurodiv, veseo i na svoj na~in mudar. Tek {to je spremio u~ionicu. Uzimasa police zvono, prilazi otvorenim vratima i zvoni, zatim prilazirampi i zvoni prema publici.

MILOMIR: Ej klinci! Zar ne ~ujete zvono!? Brzo u {kolu! [ta je?[ta ste se umusili. Bojite se da }e u~iteqica da pitamatematiku. Prpa. Vi mislili, idemo u pozori{te panema {kole. Ima, ima {kole. Mora da se u~i. Nego {ta!Obrazovawe je na prvom mestu. Ozbiqno vam govorim.Najozbiqnije.

DECA iMILOMIR: (Improvizacija)

U toku improvizacije Milomir zove dobrovoqce iz publike da budu |acii razme{ta ih po klupama. Dok se oni pewu stepenicama iz gledali{ta,kroz otvorena vrata ulazi prvo Jasmina i seda u klupu, pa Dafina iCrvenkapa, sedaju zajedno, zatim \ole, seda sam, i na kraju Kukula Bane,bez kape nevidimke, obu~en kao |ak, sa torbom na le|ima. On seda uposledwu klupu pored deteta iz publike. Milomir izlazi iz u~ioniceunatra{ke i sudara se sa u~iteqicom koja nosi dnevnik. Ona ispu{tadnevnik. Milomiru je nezgodno, podi`e dnevnik, izviwava se, klawa.U~iteqici je sme{no ali se pravi kao da ni{ta nije bilo. Staje predkatedru.

U^ITEQICA: Dobro jutro deco.

DECA: Dobro jutro, gospo|o u~iteqice.

U^ITEQICA: (Seda za katedru, otvara dnevnik)Sedite deco. Ko je danas redar?

DAFINA: (Ustaje)Ja i Mileva Vasovi}. Mileva nije do{la jer im se no}asotelila krava pa je Mileva tra`ila po selu crvenukrpicu da ve`u teletu oko repa zbog uroka, pa onda, kad jena{la...

DECA: (Smeh)

U^ITEQICA: Dosta Dafina. Kakve su to praznoverice! Kakav urok!Kakva crvena krpica!

Crvenkapa u nebajci 61

DAFINA: Ne verujemo mi u to u~iteqice, ali vaqa se, zlu netrebalo.

U^ITEQICA: (Za sebe)Bo`e kakav svet.(Dafini)Ko jo{, osim Mileve nije na ~asu?

DAFINA: Zoran Pavlovi}, Sla|ana Dragovi} i Bojana Prodanovi}.

U^ITEQICA: (Zapisuje u dnevnik)Sve lo{i |aci. Gori od goreg. Dafina sedi.(Dafina stoji i daqe)Da sedi Dafina.

DAFINA: Gospo|o u~iteqice imamo i novu u~enicu.(Seda)

U^ITEQICA: Vidim. Ona }e nam se sama predstaviti.(Obra}a se Crvenkapi)Ustani. Vaqda zna{ kako se pona{aju |aci u {koli?Kako se zove{?

CRVENKAPA: Zovem se Crvenkapa gospo|o u~iteqice.

DECA: (Smeh)

U^ITEQICA: Ti{ina. ^udno ime, a ~udno si se i obukla.(Za sebe)qudi danas daju ba{ neobi~na imena deci, ali kad mo`eSne`ana {to ne bi mogla i Crvenkapa.(Glasno)Kako se preziva{?

CRVENKAPA: Ja se ne prezivam.

U^ITEQICA: Kako se ne preziva{? Ima{ vaqda prezime.

CRVENKAPA: Mislim da nemam prezime.

U^ITEQICA: Kako nema{ prezime? Zna{ li {ta je to prezime?

CRVENKAPA: Ne{to u vezi zime? Ne. Izgleda glupo.

U^ITEQICA: Glupo je ispala tvoja {ala. Kako ti se zovu roditeqi?

CRVENKAPA: Mama i tata.

DECA: (Smeju se. Crvenkapa se zbuwuje)

CRVENKAPA: Ne, otac i majka.

DECA: (Smeh)

62 Sowa Bogdanovi}

U^ITEQICA: (I ona je zbuwena ali se pravi kao da je sve u redu)Ti{ina deco! Odakle si do{la i gde stanuje{?

CRVENKAPA: Do{la sam iz bajke. Tamo i stanujem. Skoknula sam samomalo da virnem kako je u nebajci i vra}am se odmah. ^ekame baka i ve} se brine. Izgubila sam ~arobno klubence ine mogu da se vratim gospo}o U~iteqice.

DECA: (Kiko}u se)

U^ITEQICA: Dosta deco! Lepa pri~a. Ba{ si ti neko zabavno dete. Ukoji ide{ razred?

CRVENKAPA: Ne idem u razred. U mojoj bajci toga nema. Nema ni {kole.Mi `ivimo normalno.

U^ITEQICA: Zanimqivo. Ti si se ba{ u`ivela u ulogu. Ali dobro.Kasnije }emo se pozabaviti tvojim podacima. Sada, kadsmo ve} kod bajke, hajde da ponovimo {ta je bajka.

DECA: (Di`u ruke)

U^ITEQICA: Hajde, ka`i ti Jasmina.

JASMINA: Bajka je pri~a u kojoj ima fantasti~nih, nestvarnih bi}a,pojava i doga|aja. U bajci uvek pobe|uje dobro a zlo bivaka`weno. Postoje narodne i umetni~ke bajke. Narodnebajke se usmeno pri~aju u narodu i ne zna im se pisac.Umetni~ke bajke su delo poznatog pisca. Najpoznatijebajke su Crvenkapa, Sne`ana, Pepequga, Ivica i Marica,Trnova Ru`ica...

CRVENKAPA: Nisam ~ula da u bajci ima pisac. U kojoj je on bajci?

DAFINA: ]uti. U {koli se pri~a samo kad te pitaju.

U^ITEQICA: Kakvo je to do{aptavawe Dafina? Hajde, reci nam kojusmo bajku prora|ivali na pro{lom ~asu.

DAFINA: Mi smo na pro{lom ~asu prora|ivali narodnu bajku^ardak ni na nebu ni na zemqi.

U^ITEQICA: O ~emu se radi u toj bajci?

DAFINA: U toj bajci dat je sukob zmaja, kao natprirodne sile, sa~ovekom. ^ovek pobe|uje natprirodnu silu, stra{nog zmaja.

U^ITEQICA: Po ~emu ti \ole mo`e{ da prepozna{ da je ova pri~abajka?

Crvenkapa u nebajci 63

\OLE: Po tome {to u woj ima nestvarnih bi}a – zmaj, krilatikow. Ima ~udesnih predmeta, ~udesnih doga|aja i takodaqe.

U^ITEQICA: Koji ti se lik u ovoj bajci najvi{e dopao i za{to?

\OLE: Zmaj, zato {to je stra{an i {to bquje vatru.

U^ITEQICA: Dobro. A tebi Jasmina?

JASMINA: Meni se najvi{e dopada lepa princeza zato {to je lepa.

U^ITEQICA: A tebi Dafina?

DAFINA: Meni se najvi{e dopada najmla|i brat zato {to je hrabar,po`rtvovan i dobar.

U^ITEQICA: Da li o najmla|em bratu mo`e jo{ ne{to da se ka`e? Reciti mali, kako se ono zva{e?

KUKULABANE:

Zovem se Bane a nadimak mi je Zeka, zbog u{iju. Mislimda najmla|i brat nije ni{ta posebno. Hrabrost, dobrota ipo`rtvovawe su osobine koje se podrazumevaju kod svakogkraqevskog sina, bar u bajci. Da wegova starija bra}anisu bila zla, prevrtqiva i kukavice on bi bio samo jedanod trojice plemenitih prin~eva koji spasavaju svoju dragui jedinu sestru, a to je wihova du`nost i obaveza. Rado bihmalo prepravio i tu bajku, ali drugi put. Meni se li~no uovoj bajci najvi{e dopada krilati kow. To je, verujte mi,jedna veoma lepa i korisna `ivotiwa.

U^ITEQICA: Zanimqiv odgovor. O tome bi se moglo razgovarati. A{ta se tebi, Crvenkapa, kao stru~waku za bajke, najvi{e uovoj pri~i dopada?

CRVENKAPA: Ja stvarno ni{ta o tome ne znam. To nije moja bajka. Menije stra{an i vuk, a kamo li neki krilati zmaj, dalekobilo.

U^ITEQICA: (Za sebe)Ovo je dete ba{ uporno. Da nije u pitwu neka opklada?^ije li je, da mi je znati.(Glasno)Danas smo stvarno ~uli dosta neo~ekivanih stvari. Pa,{ta mislite deco, da li bajka u stvarnosti postoji?(Deca di`u ruke)Reci ti Dafina.

DAFINA: (Koja nije digla ruku)Pa, nisam ba{ sigurna. Mislim... da bajka ipak postoji.

64 Sowa Bogdanovi}

U^ITEQICA: [ta ti misli{ \ole?

\OLE: (Ni on nije digao ruku)A {ta ja znam. Mo`da postoji, mo`da ne postoji!

U^ITEQICA: A ti Jasmina? [ta ti misli{?

JASMINA: (Ona je digla ruku)Ja ne mislim, ja znam. Bajka ne postoji. To je op{tepoznata istina. Tako pi{e u kwigama. Tako ka`u svirazumni i u~eni qudi.

U^ITEQICA: Tako je Jasmina. Ti si vredna i pametna u~enica. Nepostoji. Naravno da ne postoji. Ona je plod ma{te. Imadeco divnih bajki. Bajke treba ~itati, ali u wih ne trebaverovati. Bajke su...

CRVENKAPA: Draga gospo|o U~iteqice ja s punom odgovorno{}u tvr-dim da bajka postoji. Ja razumem da vi u nebajci neverujete u bajke, jer ni mi, qudi iz bajke, ne verujemo unebajku. Mislimo da nebajka ne postoji. Ali ja sam dokazda bajka postoji. Ja sam malo ~as do{la iz bajke i vrati}use tamo ~im na|em svoje ~arobno crveno klubence.(Sedne i brizne u pla~)

U^ITEQICA: (Za sebe)Ovo je dete izgleda ludo. Moram da budem oprezna s wom.Ne smem da izgubim strpqewe.(Miluje Crvenkapu po glavi)Hajde du{o, nemoj da pla~e{. Nije to tako stra{no.Pri~a}emo kasnije o tvojoj bajci.(Za sebe)^ije li je Bo`e ovo dete?(Glasno)O bajkama }emo opet sutra da razgovaramo. [ta sadaimamo po rasporedu?

DAFINA: Matematiku.

U^ITEQICA: Ba{ fino.(Za sebe)Tu bar ne}emo imati problema sa na{om novom u~enicom.(Glasno)Hajde da pre|emo na matematiku. Uzmite va{e sveske ipi{ite:(Uzima kwigu i diktira)Kada je iz jedne korpe Pera uzeo polovinu jabuka i jo{jednu jabuku vi{e, Vera polovinu preostalih jabuka i jo{

Crvenkapa u nebajci 65

jednu jabuku vi{e, a Bo`a polovinu jabuka koje su preo-stale, u korpi su ostale 3 jabuke. Koliko je jabuka prvo-bitno bilo u korpi? Jeste li napisali? Crvenkapa, za-{to ne pi{e{?

CRVENKAPA: Ne znam kako se to radi.

U^ITEQICA: Gospode Bo`e! Mo`da ne ume{ ni da ~ita{?

CRVENKAPA: Mo`da ne umem, a mo`da umem, gospo|o U~iteqice. Neznam {ta je to i nikada nisam probala.

U^ITEQICA: Dobro, to }emo kasnije raspraviti ja i ti nasamo. \ole,iza|i na tablu i re{i ovaj zadatak.

\OLE: (Izlazi na tablu, uzima kredu i razmi{qa)

CRVENKAPA: (Sa mesta \oletu)\ole, bilo je 27 jabuka u korpi. Niste nam kazali gospo|oU~iteqice da li jabuke bile krupne ili sitne

U^ITEQICA: Ti }uti, \ole treba da re{i ovaj zadatak. A zar je va`nokakve su bile jabuke?

CRVENKAPA: Kako da nije va`no? Ako su jabuke bile sitne bila je punamala korpa, a ako su bile krupne bila je puna velikakorpa.

U^ITEQICA: (Ignori{e Crvenkapu)Hajde \ole, re{avaj zadatak.

\OLE: Prvobitna koli~ina jabuka nam je nepoznata pa }emo jeobele`iti sa H. Zna~i:P(era) = H : 2 + 1V(era) = (H : 2 + 1) – (H : 2 + 1)B(o`a) = (H : 2 + 1) – (H : 2 + 1) – H : 2O(statak) = 3X = ?X = (3 x 2 x 2 + 1) x 2 + 1 == 13 x 2 + 1 == 26 + 1 = 27X = 27

U^ITEQICA: Dobro \ole.

CRVENKAPA: Pa ja sam rekla 27, samo nisam ovako zapetqano i ne-razumqivo brojala.

U^ITEQICA: Stvarno, kako si ti do{la do istog rezultata?

CRVENKAPA: Pa obi~no. Dometawem. Vra}awem u korpu. Deca su vrati-la sve {to su uzela i onda su sve jabuke bile na broju.

U^ITEQICA: Kako si to izvela?

66 Sowa Bogdanovi}

CRVENKAPA: Prosto. 3 jabuke su ve} bile u korpi. Bo`a je vratio 3 kojeje uzeo pa je u korpi bilo 6 jabuka. Onda je Vera vratila 6i jo{ jednu, zna~i 7, pa je bilo 13 jabuka, a Pera, koji jeuzeo najvi{e jabuka morao je da vrati 13 i jo{ jednu, zna~i14, a 14 i 13 je 27. To je puna korpa jabuka i deca uop{tenisu dobro delila jabuke.

U^ITEQICA: Dobro, mo`e tako, ali...

CRVENKAPA: Molim vas, pustite me samo jo{ ne{to da ka`em. Decanisu dobro podelila jabuke. Boqe je da ih vrate pa dapojedu jednu ili dve a ono {to ostane da ostave za posle,ili da odnesu svojoj baki, ili neka wihova mama napravipitu od jabuka. Ja mislim da je tako boqe.

U^ITEQICA: Ama, to uop{te nije va`no. Ovo je samo problem sa jednomnepoznatom za ve`bawe matematike.

CRVENKAPA: A, zna~i sa nepoznatom. Da li se ta nepoznata zovematematika?

U^ITEQICA: Dosta {ala Crvenkapa! Moramo ne{to i da radimo. Sada}u da vam dam zadatke za doma}i. Pi{ite:(U~iteqica ispiuje na tabli zadatke |aci prepisuju usveske)

CRVENKAPA: ([apu}e Dafini)Poznaje{ li tu decu {to su uzimala jabuke iz korpe? Jesuli oni iz Petlova~e?

DAFINA: (Prepisuje sa table)Naravno da ih ne poznajem. To je samo zadatak.

CRVENKAPA: Onda ih samo u~iteqica poznaje.

DAFINA: Ne, ne poznaje ih ni u~iteqica. ]uti Crvenkapa.

CRVENKAPA: Dobro, }uta}u, samo me interesuje kako je u~iteqicaznala da su delili jabuke? Ko je to woj ispri~ao?

DAFINA: Pi{e u kwizi. Ta deca uop{te ne postoje. ]uti ve}jednom.

CRVENKAPA: Evo }utim, samo sam radoznala. Nikada nisam ~ula takvu~udnu pri~u da deca koja ne postoje uzimaju jabuke.

U^ITEQICA: Dosta vas dve. Razmesti}u vas. Deco, jeste li sve pre-pisali?

CRVENKAPA: Izvinite gospo|o U~iteqice, nisam htela da smetam, alimene stvarno interesuje ta pri~a o deci koja su delilajabuke a koja ne postoje. Nikada ni{to sli~no nisam ~ula.Kako mogu da ne postoje kada su delili jabuke i kada znatekako se zovu?

Crvenkapa u nebajci 67

U^ITEQICA: To je izmi{qeno da bi se ve`bala matematika.

CRVENKAPA: A da li je i matematika izmi{qena?

U^ITEQICA: Pa, moglo bi se re}i.

CRVENKAPA: Ako je izmi{qena, onda ni matematika ne postoji. Mate-matika je, zna~i, ne{to kao bajka. Kako je to zapetqano.Bo`a, Pera i Vera – koji ne postoje, dele jabuke koje nepostoje, da bi deca, koja postoje, ve`bala matematiku kojane postoji. A za{to se to radi gospo|o u~iteqice?

U^ITEQICA: Dete, za Boga miloga! [ta da radim s tobom?(Zvono. U~iteqica vidno odahne)Dobro, dosta. Za danas je dosta. Sutra, tek sutra do|ite u{kolu. Zabole me glava.(Dafini)Dafina, ho}e{ li Crvenkapu da odvede{ svojoj ku}i?

DAFINA: Vrlo rado.

U^ITEQICA: Dobro. Zadr`i je {to du`e.

Deca izlaze sa grajom. U~ionica se sasvim ispraznila.

U^ITEQICA: Boqe je da idu ku}i. [ta bi sve ovo dete izmislilo da smoimali poznavawe prirode i dru{tva? Gospode Bo`e, ka-kav ~udan dan. Moram odmah da preduzmem ne{to. Milo-mire!

MILOMIR: (Ulazi)Zvala si me gospo|o U~iteqice.

U^ITEQICA: Sedi na bicikl, molim te, pa idi brzo do Lisi~ijeg dola iodnesi ovo pisamce doktoru Petrovi}u.(U~iteqica brzo pi{e pisamce, presavija ga i pru`aMilomiru)Sa~ekaj odgovor i donesi ga meni. Ja }u biti kod babaSibinke.

MILOMIR: Brez brige! Idem oma.(Odlazi s pismom)

U^ITEQICA: (Za sebe)O Bo`e, {ta me sna|e!(Sedi jedno vreme i dr`i glavu u rukama)Vaqda }e doktor Petrovi} umeti da re{i ovaj problem.(Odlu~no zatvara dnevnik i ustaje)Idem prvo ku}i da popijem apsirin.(Izlazi. U~ionica ostaje prazna)

Zavesa se spu{ta

68 Sowa Bogdanovi}

^ETVRTI ^IN

Ku}a Jasmine i Dafine. Baba Sibinka i Radenka razgovaraju u kuhiwi navratima. Radenka upravo odlazi.

BABASIBINKA:

Ama, ka`em ti Radenka, nema ja tu {ta da bajem. To ti jekod tvojega Mali{e koprivwa~a. Mo`e{ sama da ga izle-~i{. Uberi nekoliko strukova `ive koprive, stavi ukoritance u kome kupa{ dete mlake vode, potopi u wukoprivu pa prekrsti tu vodu i ka`i tri puta ”odnesikoprivo koprivwa~u s mojega Mali{e”. Po~ekaj, kolko dao~ita{ O~ena{, pa izvadi koprivu i u toj vodi okupajdetence. Ako se ospice oma ne povuku ponavqaj to neko-liko dana. To ti je garantovan lek protiv koprivwa~e.

RADENKA: Hvala ti Sibinka, mnogo ti hvala. Ve{ta si svakom dapomogne{. Boqa si od lekara, o~iju mi.

BABASIBINKA: Mnogo sam se na`ivela pa sam sva{ta nau~ila.

RADENKA: Sve ne{to mislim danas, ko li je ono dete {to se jutroskerano razgalamilo pod na{im prozorom? Upita li je ti~ija je?

BABASIBINKA:

Upita je, upita, ali ona se ne{to zamajala, zaigrala,pri~a da je do{la iz bajke. Ja ko velim, da ne kvarim,nisam je vi{e ni pitala.

RADENKA: ^ula sam od strina Darinke da kod ~i~a Tiosava dolazeneki gosti iz grada u seoski turizam, pa ne{to mislim daje to wina devoj~ica.

BABASIBINKA:

Mo`e biti. Da ko bi drugi bio. Ta gradska deca su nekako~udnovata. Ma nije na{a briga Radenka. Gledaj svojaposla.

RADENKA: I to {to ka`e{. Eto majem se, ko neka dokona sna{a, amoj se Mali{a sigurno ve} probudio. Slabo spava od onogsvraba.

BABASIBINKA:

Idi, idi Radenka, i oma mu pristavi vodu da ga okupa{, dase ne ~e{e mlogo.

Dolaze Jasmina i Dafina sa Crvenkapom. Iza wih, sa kapom nevidimkomna glavi skaku}e Kukula Bane, obu~an u svoje ~arobwa~ko odelo. On ucelom ~inu ne napu{ta decu, ali je za wih nevidqiv. Pantomimom pratidoga|aje i igra svoju posebnu igru.

Crvenkapa u nebajci 69

JASMINA: Imali smo samo jedan ~as. Pustila nas u~iteqica ku}i.Boli je glava.

DAFINA: Rekla u~iteqica da dovedemo malo Crvenkapu kod nas.Jel’ mo`e?

BABASIBINKA:

Mo`e, mo`e, kako da ne mo`e. Neka ostane da ru~a kodnas.

CRVENKAPA: Hvala. Mnogo ste qubazni.

Dolazi \ole, sudara se sa Radenkom na vratima.

\OLE: Mama, po`uri ku}i, probudio se Mali{a.

RADENKA: Evo, tr~im. Mnogo ti hvala baba Sibinka za onaj recept.

JASMINA: Tetka Radenka, neka ostane \ole da radi doma}i kod nas.

RADENKA: Ako, samo da ne zakasni na ru~ak.

Radenka izlazi, baba Sibinka se bavi oko {poreta, Crvenkapa i Jasminasedaju na minderluk, \ole seda malo daqe na trono`ac, a Dafina ~u~nepored minderluka naspram Jasmine i Crvenkape. Deca se u `ivom ra-zgovoru kre}u i razmewuju mesta.

CRVENKAPA: Ba{ vam hvala {to ste me pozvale va{oj ku}i. Ne znam{ta bih radila sama na ulici. Recite gde mogu da se videsva ona ~udesa iz nebajke o kojima pri~a moja baka?

JASMINA: O kakvim ~udesima pri~a tvoja baka?

CRVENKAPA: Pa, ko u nebajci postoje velike gvozdene ptice. Qudi imsami, dobrovoqno ulaze u stomak, one lete kuda ho}e, aqudi posle svi `ivi iza|u.

\OLE: Naravski da postoje. To su avioni.

CRVENKAPA: Mogu li da vidim te avione?

\OLE: Mo`e{. Oni lete iznad na{eg sela. Pokaza}emo ti.

DAFINA: A {ta jo{ pri~a tvoja baka?

CRVENKAPA: Pa, kao kuvate jelo na nekom vru}em orman~etu bez vatre,a to vidim nije istina. Kuvate na vatri kao i u mojoj bajci.

DAFINA: To je elektri~ni {poret. Na tome kuvaju qudi u gradu. Zato treba elektrika, a kod nas toga jo{ nema.

JASMINA: Ali bi}e. Ve} se uvodi struja u Lisi~jem Dolu, a odmaposle toga uvodi}e je i u Petlova~u.

CRVENKAPA: A {ta je to struja?

70 Sowa Bogdanovi}

DAFINA: To je neka energija koja svetli. O tome se u~i u {koli.

JASMINA: Ba{ si objasnila. Nikada ni{ta ne}e{ da nau~i{ kakotreba. Da donesem kwigu da ~itamo malo o elektri-citetu?

\OLE: Nemoj da davi{ Jasmina.

DAFINA: Ne}emo vaqda sada, kad je Crvenkapa kod nas, da ~itamodosadne kwige. Boqe da pri~amo. [ta jo{ pri~a tvojabaka?

CRVENKAPA: Donesi kwigu. Ho}u da vidim i {ta je ~itawe. Mnogo mezanima. A moja baka jo{ pri~a da u nebajci qudi imajuku}e jedni drugima nad glavom i da se u wih pewu unekakvom ormanu.

JASMINA: To su ku}e na sprat i liftovi. Tako se `ivi u gradu. Una{em selu toga nema.

CRVENKAPA: Pa jo{ ka`e da u nebajci postoje ~arobne kutije u kojimamali qudi igraju i pevaju i ne{to govore.

DAFINA: To su televizori. Na televiziji se daju i de~ije emisije isva{ta lepo, ali i za to treba struja.

\OLE: Moj tata }e da kupi televizor ~im proda {e}ernu repu.

DAFINA: A moj tata je ve} kupio televizor.(Ide u ugao i otkriva televizor koji stoji pokrivenvezenim ~ar{avom na jednom sto~i}u)

CRVENKAPA: Ajde pritisni to {to se pritiska pa da vidim kako radi.

JASMINA: Ne mo`e sada. Tek kada nam uvedu struju.

CRVENKAPA: Jeste li videli sva ta ~udesa iz nebajke?

DAFINA: Nismo ba{ sva, ali o wima se u~i u {koli, pi{e ukwigama, a pri~aju i qudi koji su bili u gradu.

CRVENKAPA: Mene zanima da li ste vi videle sva ta ~udesa?

JASMINA: Vide}emo ih kad odemo u grad. Tamo `ivi na{a tetaSaveta i mo`emo da idemo kad ho}emo.

CRVENKAPA: Pa {to niste i{le kad mo`ete?

JASMINA: Pojma nemam.

DAFINA: Kako nema{ pojma? Na{oj tetki uvek je puna ku}a rod-bine sa sela. Na glavu su joj se popeli. Gde jo{ i nas dazove u onu teskobu!

Crvenkapa u nebajci 71

\OLE: Ja sam bio u gradu.

DAFINA: Nemoj da la`e{ \ole.

\OLE: Ne la`em. I}i }u s tatom u subotu na pijacu.

DAFINA: I}i }e{ mo`da, ali jo{ nisi bio.

JASMINA: I}i }emo i nas dve u grad kod tetka Savete na zimskiraspust ove godine sigurno.

DAFINA: Osta}emo dugo i ~uva}emo wenu bebu kada ona bude naposlu. Na{a teta radi u fabrici sijalica.

CRVENKAPA: [ta je to fabrika? [ta je sijalica? O Bo`e! Kako daodem do grada da sve to vidim. Ova va{a Petlova~a je istakao moja bajka. Ni{ta nisam videla a moram da idem.Niko mi ne}e verovati da sam bila u nebajci. A gde jeva{a mama?

DAFINA: Mi imamo dve mame, one su ro|ene sestre, a mi smo jednadrugoj sestre od tetke.

JASMINA: Na{i mame i tate rade u inostranstvu.

CRVENKAPA: U ~emu rade?

DAFINA: U inostranstvu. Tamo }e da zarade puno para i sva{ta }eda nam kupe.

JASMINA: Da. Tamo ima fantasti~nih stvari. Ne mo`e{ ni dazamisli{. Vrati}e se kada zarade puno para. Sagradi}emonovu ku}u, uvesti struju i telefon.

CRVENKAPA: ^ula sam za inostranstvo. Tamo je Kukula Bane cewen kaoekspert za le~ewe dosade. Mislim da je inostranstvonegde blizu bajke.

DAFINA: Ne. Nikako nije blizu bajke, ali je daleko od Petlova~e igrada u kome `ivi teta Saveta.

CRVENKAPA: Zna~i, na svetu postoje bajka, nebajka i inostranstvo.Kako se ide u inostranstvo?

\OLE: Pa vozom, avionom, a mo`e i automobilom.

JASMINA: U neko inostranstvo se ide i brodom.

CRVENKAPA: Sada mi je sve jasno. Te velike gvozdene bube, avioni,vozovi i automobili, slu`e za isto kao i moje ~arobnoklubence. Jao! Gde je moje ~arobno klubence!?

72 Sowa Bogdanovi}

\OLE: Svima si dosadila sa tim klubencetom. Ponekad pomi-slim da si stvarno do{la iz bajke.

JASMINA: A stvarno, za{to si ti uop{te dolazila iz te tvoje bajke?

CRVENKAPA: Bilo mi je dosadno.

DAFINA: Dosadno? U bajci ti je bilo dosadno?

CRVENKAPA: Da. Nije moja bajka ba{ ne{to naro~ito. Ve~ito dobra iposlu{na, idem od bake do mame, od mame do bake. Jednomme je pojeo vuk i ni{ta se vi{e ne doga|a. Pored tolikovila i princeza ja sam samo jedna mala, obi~na seqan~icakoja nosi korpu, pevu{i i bere cve}e.

JASMINA: Pa stvarno. U pravu si. Nikada nisam na to mislila.Crvenkapa je jedna dosadna bajka.

DAFINA: Ali, bajka je bajka.

CRVENKAPA: Naro~ito ako je to svoja bajka. Znate, sada mislim ovako.(Peva)Nikada vi{epo`eleti ne}u,u tu|em svetuda tra`im sre}u.^uva}u od sadsvoju bajku,ro|enu baku,jedinu majku,{umicu svoju,potok i cvet,nebo i sunce,~arobni svet.

DAFINA: Divna pesmica i lepo peva{ Crvenkapa. Ko te je tonau~io?

CRVENKAPA: Niko me nije nau~io. Pa pesma dolazi iz du{e, kad ne{toose}amo.

JASMINA: To se kod nas zove talenat. Da li svi u bajci tako pevaju?

CRVENKAPA: Ne znam. Nisam o tome mislila. Lepo je u bajci. Sada znamda je moja bajka za mene najboqa i najlep{a na svetu. ^ak iako mi je u woj ponekad dosadno. Da li je vama ponekaddosadno?

DAFINA: Naravno da nam je dosadno. Naro~ito kada nemamo {ta daradimo.

Crvenkapa u nebajci 73

\OLE: Meni je dosadno ba{ kada moram ne{to da radim. Na-ro~ito kad moram da u~im.

JASMINA: \ole bar voli da se igra, a Dafina je lewa i za to. Mrzi jeda se zabavqa.

CRVENKAPA: Da li je zabavqawe lek protiv dosade?

DAFINA: Mo`e da bude zabavqawe, a mo`e i sva{ta drugo.

JASMINA: Ajdemo u sobu, tamo su nam kwige i igra~ke. Dok baba kuvaru~ak mi }emo da se zabavqamo.

Deca odlaze u sobu. Baba Sibinka ostaje sama u kuhiwi i posluje oko{poreta. Kukula Bane odlazi za decom.

BABASIBINKA:

Lepo se sla`u ove moje unu~ice sa go{}om. Dobro i milodetence. Vidi se da je varo{ki vaspitano. U~tivo. Samo jenakako ~udna. Ko da je s neba pala. Bogami, ko da je do{laiz bajke. Budibogsnama!

^uje se kucawe na vratima. Baba Sibinka otvara vrata. Ulazi u~i-teqica Violeta.

BABASIBINKA: Od kud ti, gospo|o Violeta?!

U^ITEQICA: Dobar dan baba Sibinka. Da li je Crvenkapa, ho}u daka`em, ona devoj~ica, kod vas?

BABASIBINKA: Tu je. U|o{e malo ~as u sobu. Da je zovnem?

U^ITEQICA: Ne, ne treba.

BABASIBINKA: Ba{ milo detence. Znate l’ ~ija je?

U^ITEQICA: Ne znam. Niko ne zna, ali nadam se da }emo uskoro znati.Poslala sam Milomira do Lisi~ijeg Dola kod doktoraPetrovi}a. On }e da se raspita telefonom u policiji dali je neko dete pobeglo od ku}e.

BABASIBINKA:

(Krsti se)Gospode Bo`e! Ovo jo{ nisam ~ula u svom veku.(Krsti se ponovo)Izvini, ja se zamajala. Izvoli sedi. Da pristavim kafu?O}e{ jednu doma}u rakijicu?

74 Sowa Bogdanovi}

U^ITEQICA: (Seda)Hvala. Ba{ bih volela da mi malo virne{ u {oqu, alinemam vremena. Boqe rakijicu. Ba{ bi mi prijala. Mnogosam se uzbudila.

BABASIBINKA:

(Donosi rakiju i dve ~a{ice)Ajd’ u zdravqe. Dobro je ponekad popiti malo. Zbogstomaka. Ka`e{. Niko ni{ta ne zna o woj?

U^ITEQICA: Niko ni{ta!

BABASIBINKA:

A mnogo je dobro dete. I lepo je vaspitana. Ono jest maloko bulazni, fantazira, {ta li! Do|e ti prosto da jojpoveruje{ da je do{la iz bajke.

U^ITEQICA: Ama Bog s tobom baba Sibinka! Nemoj molim te! Decu }eda mi zaludi. Ova je sredina i tako primitivna i sklonapraznovericama.

BABASIBINKA:

Ne ka`em ja da je stvarno do{la iz bajke nego da je mnogoubedqiva. A ne me{am se ja u va{e u~ene stvari. Znam jada smo mi neuki i zatucani.

U^ITEQICA: Nemoj da se vre|a{ baba Sibinka. Nisam ni{ta lo{emislila. Jedva sam jedan ~as odr`ala. Vi{e stvarno ni-sam znala {ta da radim s wom.

Kucawe na vratima. Baba Sibinka otvara. Ulaze doktor Petrovi} iMilomir. Doktor Petrovi} je u{togqen, preterano uredan gospodin,sa nao~arima, finim manirima i izve{ta~enog govora.

MILOMIR: Sve smo telefonski ispitali gospo|o Violeta. Niki nezna ni{ta o detetu. Nikome nije dete pobeglo, ni izbolnice, ni iz ludnice, ni od neke ku}e. Nikakvi rodi-teqi je ne tra`e.

DOKTORPETROVI]:

Sredio sam sa Op{tinom da je smeste u Zavod dok se nere{i wen slu~aj.

Deca izlaze iz sobe, a Kukula Bane za wima “nevidqiv”. Odrasli, zaokup-qeni razgovorm ne obra}aju pa`wu.

BABASIBINKA: Ama ~ove~e, zar o}e{ dete da vodi{ u siroti{te?

DOKTORPETROVI]:

Te{ko je na}i ustanovu koja bi htela da primi takvo dete.Smesti}emo je Zavod za decu sa mentalnim problemima.Tamo }e da nam daju mi{qewe o wenom slu~aju, a posle }ese socijalna slu`ba sna}i. To ve} nije na{ problem.

Crvenkapa u nebajci 75

BABASIBINKA:

Ama doktore! Zar tako pametno i dobro dete da strpate uludnicu?

U^ITEQICA: Zar nema neko humanije re{ewe doktore? Pa ona je takodobro, pametno i umiqato dete. [ta }e ona me|u pore-me}enom decom?

DOKTORPETROVI]:

Ali, draga Violeta, pa vi ste mi napisali da je dete ludo.(Vadi iz yepa Violetino pisamce i ho}e da ga pro~ita naglas)

U^ITEQICA: Nisam vam rekla da je luda, nego da govori kao da je luda,da mi se na mahove ~ini kao da je luda, a to je ipak ne{todrugo.

DOKTORPETROVI]:

Po onome {to ste li~no napisali ona se dosledno iubedqivo predstavqa kao dete koje je do{lo iz bajke, a toje psihijatrijski slu~aj.(Vra}a pisamce u yep)Uostalom, proveri}emo.(Obra}a se Crvenkapi izve{ta~eno qubazno i snishod-qivo)Draga devoj~ice, kako se zove{?

CRVENKAPA: Crvenkapa.

DOKTORPETROVI]: Koliko ima{ godina, drago dete?

CRVENKAPA: To ne bih umela da vam ka`em. Ja sam devoj~ica, kao i ovedve – Jasmina i Dafina.

DOKTORPETROVI]:

Eto vidite draga gospo|o Violeta da sa detetom ne{tonije u redu. Ona ni u ovoj situaciji ne odustaje od svojeizmi{qene pri~e. Izgleda normlna jer ostaje dosledno usvom logi~nom psihoti~nom krugu. Pri tome ne zna ninajosnovnije podatke o sebi.

BABASIBINKA:

Doktore! Pa ti stvarno o}e{ da strpa{ ovo jadno dete uludnicu! Gde }e ti du{a?!

DOKTORPETROVI]:

Nemoj baba Sibinka da se `alosti{. Dobro }e woj tamobiti. Mora{ da razume{ da je ona opasna za drugu decu.

DAFINA: Ne dam Crvenkapu! Baba Sibinka, ti si pametna i dobra,svakom u nevoqi pomogne{, ne daj da odvedu Crvenkapu uludnicu!

BABASIBINKA: Ne}u, ne}u, dobra moja Dafina. Smisli}emo ne{to.

76 Sowa Bogdanovi}

U^ITEQICA: Bo`e, kakav stra{an dan! Ja ovo ne mogu da podnesem. Zarnema neki drugi na~in da se dete privremeno zbrinedoktore Petrovi}u?

DOKTORPETROVI]:

Na `alost, draga Violeta, nema. To je, verujte, za wunajboqe i najrazumnije re{ewe. Ona }e tamo biti sasvimlepo zbrinuta. Le~i}e je. Tretira}e je najboqi eksperti.Milomire, povedi ovo dete do Lisi~jeg Dola. Socijalniradnik iz Centra je ve} sigurno stigao.

JASMINA: Ne! Molim vas, nemojte! Dafina, Baba Sibinka, zar }emodopustiti?! Neka je i luda! Iz na{e po{tene ku}e onane}e u ludnicu!

\OLE: Ostavite je! O`eni}u je!

Jasmina, Dafina, \ole i Baba Sibinka staju pred Crvenkapu. Crvenkaparadoznalo i zabezeknuto gleda {ta se doga|a. Uglavnom ni{ta shvata.Kukula Bane koji je celu scenu pratio i nemo komentarisao stavqaCrvenkapi klubence u ruku upravo u trenutku kada \ole izjavquje da }ese o`eniti Crvenkapom. Ona je iznena|ena i obradovana.

CRVENKAPA: \ole, dragi \ole, nema potrebe. O`eni Jasminu kadporastete. Vidi{ da te voli. Meni ni{ta ne treba.Na{la sam svoje klubence i vra}am se u bajku. Baka se ve}zabrinula, a i mama mo`da pla~e.

U~iteqica. Siroto dete. Stra{no mi je `ao.

CRVENKAPA: Za{to vam je `ao? Pa ja }u da se vratim. Jedva ~ekam da menau~ite da ~itam i pi{em. Bili ste svi jako dobri premameni. A i vama mnogo hvala gospodine doktore Petrovi}u{to ste se toliko brinuli za mene. Drugi put }u da seupoznam sa ludom decom. Ba{ `elim ta me tertirajuseksperti.

MILOMIR: Hajde dete. Vreme je da po|emo. Zakasni}e{ na voz.

CRVENKAPA: Voz! Hteli ste da me vodite na voz? Pa vi ste zlato od~oveka! Jao, kad bih mogla jo{ malo da ostanem. Ali nemogu. Moram da se vratim u bajku. Baka se sigurno ve}probudila.

BABASIBINKA:

Gospo|o Violeta u~ini ne{to. Pomozi ovom dobrom de-tetu.

CRVENKAPA: Dobra moja baba Sibinka. Ti si najboqa i najdra`a baka unebajci. Mnogo te volim i nemoj da pla~e{. Vrati}u se jabrzo. Dafina

Crvenkapa u nebajci 77

(Grli je)do}i }u po tebe da te vodim malo u bajku. A sada }ao svima!(Dok svi zbuweno gledaju ona staje na sredinu scene iizvodi ritual ~arolije)Stanem pravo, zatvorim o~i, polazim levom nogom trikoraka nazad, jedan, dva, tri, onda tri koraka levo, jedandva tri, Luc – Tarba, Dabra – Abraka, prenesi me iznebajke u bajku.(Posko~i).

Nastaje mrak i grmqavina. Rasvetqava se. Svi stoje na svojim mestima uistom polo`aju kao {to su stajali pre grmqavine zabezeknuto. SamoCrvenkapa nedostaje. Onda svi po~iwu da se kre}u i galame.

JASMINA: Nema Crvenkape!

DAFINA: Ura! Znala sam da govori istinu. Znala sam! Samo sam jojja verovala!

\OLE: Ura! Ura! Ura! @ivela Crvenkapa!

BABASIBINKA: Eto ti ga sad! Neka nau~no doka`u da nema bajke.

U^ITEQICA: Ne, ja u ovo ne smem da verujem. Moja je du`nost da u ovo neverujem.

DOKTORPETROVI]:

Ovo mora da ima neko realno i prirodno obja{wewe.Nestalo je struje usled groma, a ona mala prevarantkiwa,iskoristila i pobegla ko zna kuda.

BABASIBINKA:

Bog s tobom doktore, pa mi nemamo struje, a i dan je. Jo{ni ru~ali nismo. Kakav grom!? Kakvo nevreme!? Suncesija. Nigde oblaka!

DOKTORPETROVI]:

Ovo se ipak mo`e nau~no objasniti. Treba samo raz-misliti.

U^ITEQICA: Sla`emo se sa doktorom Petrovi}em. Zar ne Milomire.

MILOMIR: Ja sam ~ovek prost. Briga koga {ta ja mislim.

Prisutni na sceni po~iwu jo{ `ivqe da se raspravqaju. Svi govore uglas. Kukula Bane “nevidqiv”, navla~i zavesu.

KUKULABANE:

(Govori dok navla~i zavesu, i posle pred zavesom)Gotovo. Gotova je pretstava. Ostavqamo zabezeknute qudeiz nebajke da rasprave da li je istina ili nije ono {to suro|enim o~ima videli. qudi iz nebajke veruju samo u ono{to je po mi{qewu ve}ine qudi pametno i mogu}e. Izu-

78 Sowa Bogdanovi}

zetak ~ine deca, umetnici i po neki veoma stari i iskusniqudi. Oni bajku pribli`avaju nebajci. Na{u pri~u smozavr{ili i sada sve dovodimo u prvobitno stawe. Baka sejo{ nije ni probudila. U bajci vreme stoji. Crvenkapa }emo`da pri~ati da je bila u nebajci, a mo`da i ne}e. Niqudi iz bajke nisu lakoverni i te{ko }e poverovatiCrvenkapi da je bila u nebajci. Mo`da }e joj ipak pove-rovati baka. Ona je dovoqno stara i mudra da veruje u~udesa. A ja }u sada pravo u neku drugu bajku da se malozabavim i poigram. Crvenkapi sam opet ukrao klubence.(Pokazuje klubence)Za svaki slu~aj. Da joj ne padne na pamet da se sama vrzmapo opasnom svetu koji ne razume. A ja }u... zamislite kuda}u sada deco?

DECA: (Improvizacija)

KUKULABANE:

Ja }u sada u bajku ^ardak ni na nebu ni na zemqi. Tamo gdeje onaj krilati kow. Ala }u da napravim dar-mar. A visada lepo idite ku}i. Na spvawe! I sawajte lepo. Odspavawa se raste. Nemojte me zaboraviti. Mo`da }emo seopet sresti jer(Ma{e im, peva, prevr}e se preko glave)Ja sam ~arobwakKukula Bane[uma iz bajkeMeni je dom.Izmi{qam {ale,Viceve i varkeMoja je ambicijaDa mewam bajkeI da od redapravim lom,Lom, lom, lom,Loooooooom!

Spu{ta se velika zavesa

Crvenkapa u nebajci 79