· Vreme otre`wewa April u EPS-u }e, po svemu sude}i, obele`iti dva “C” - Cena i Centralni stru~ni tim za izradu nove sistematizaci-je. Cena donosi vi{e para, a pomenuti tim

12.A

PR

IL

2006.

BR

OJ

387

GO

DI

NA

XX

XII

str. 04

str. 16

str. 15

"Privatizacionipredah" za EPS

Poskupqewe 15 odsto,lak{e se di{e

VLADIMIR \OR\EVI]:

str. 24Zavr{engeneralni {trajk

Najve}i kola~jo{ nije na meniju

1961-2006RB “KOLUBARA” - “POQE D”

Vreme otre`wewaApril u EPS-u }e, po svemu sude}i,

obeleìti dva “C” - Cena i Centralnistru~ni tim za izradu nove sistematizaci-je. Cena donosi vi{e para, a pomenuti timse, pored ostalog, bavi radnim mestima ikadrovima. Kakve veze imaju ta dva “C”?

Nama ne}e pomo}i ko zna koliko veli-ko cenovno “C” iza koga }e pisati 15 ili 30ili 50 odsto, ako ovo drugo “C” svoj posaone uradi vaqano. Nama ne}e pomo}i gomi-le para, ako pre svega ne shvatimo {ta ni-je dobro kod nas, u sistemu, a ne u svojimsamozadovoqnim okvirima ispred kojihpi{e “PD”, ranije “JP”.

Decenijama traje ta pri~a o “Beogradu”,kao sinonimu onog “C” - centralizacije. Pa,nije ovaj na{ ugaq beogradski, niti je ovavoda wihova, niti }emo mi wih pitati ko-ga }emo zapo{qavati. I evo sada, EPS, saoko 25.000 qudi mawe, proizvodi vi{estruje nego ikada. A koliko je snage izdravqa utro{eno da bi se nekome dokaza-lo da je izdvajawe sporednih delatnostidobro za sve u EPS-u, a ne samo za one u Be-ogradu koji su to traìli.

Nova sistematizacija, koja tek trebada bude usvojena i oko koje se opet lomekopqa i tro{i zdravqe, ima u vidu inte-res EPS-a kao sistema. EPS posle togatreba da bude boqe ure|en, da npr. pravnafunkcija u svakom PD bude ure|ena naisti na~in, ili ekonomska, ili ona koja }etrgovati strujom, ili ona koja tek treba dapo~ne da re{ava veliki problem - eduka-ciju kadrova i da po~ne da upravqa qud-skim resursima. Ili, ona koja brine o od-nosima s javno{}u i internom informi-sawu.

I pored toga {to bi taj ciq trebao dabude zajedni~ki, i daqe odlazi energijana prazne pri~e. Jedni imaju svoje studije,drugi imaju svoje konsultante, tre}i sma-traju da su oni specifi~ni, ~etvrti da do-laze u podre|eni poloàj... Svako ima ne-ki razlog da kaè, promene su dobre, aline dirajte nas. I svako bi da uradi prome-nu, ali kod sebe, onako kako on smatra datreba.

Ili, lepo je to {to se tamo u Beograducrtaju neke kockice, ali koga da stavimo uwih, kada nemamo qude? A zar je boqe dacrtamo kockice-nova radna mesta, premaliku i delu postoje}ih qudi? Pa, kakva jeto onda promena? “Kockice” i funkcije seprave da bi se posao boqe radio, a ne dabi svako na{ao svoju “kockicu”. Dakle,EPS mora da napravi veliki zaokret kadaje u pitawu “qudski resurs”. Nije tajna -kadrovi odlaze, plate su male, drugiboqe pla}aju. Ko god je mogao, uzeo je ot-premninu i oti{ao. Uglavnom, oni pre-kaqeni, puni snage i znawa. Nije maloonih koji su ostali jer nemaju gde.

Kadrovi su postali limitiraju}i fak-tor ne samo razvoja, ve} i svakodnevnog

UVODNIK

1

ILUSTRACIJA: JUGOSLAV VLAHOVI]

Mom~ilo Cebalovi}

funkcionisawa EPS-a. Na{a kompanijamora da po~ne da pravi novu “vojsku” zabitku koja je pred wom - izlazak na trì-{te i po~etak privatizacije. Novost je dado tog trenutka imamo najmawe dve godine.Do tada sledi “veliko spremawe”. I to nezbog drugih, ve} sebe radi, zbog boqeg su-tra za na{u kompaniju. Ako se bavimo “ko-zmetikom”, varamo samo sebe. Nikog drugog.

Bilo kakva vizija i misija, ili “zelenagrana” koju ~e`wivo gledamo, nisu ostva-rive i dosti`ne ako nema “vojske” koja mo-è da to ostvari i stigne do we. Dakle, po-sledwi je ~as da po~ne “snimawe” snaga sakojima raspolaèmo, u~ewe na svim poqi-ma i raspore|ivawe najboqih tamo gdetreba. Koliko puta samo ~ujemo - znam danije za to radno mesto, ali nema ko drugi.Ili, radim kod ku}e, jer ne stièm na po-slu a nemam kome da dam. Ili, ko }e ovo daprekuca, onaj ne zna da radi na ra~unaru?Ili, slatka je, ali ne zna svoj posao. Imali radnog mesta na kome se ne ~uju ove pri-~e? Nema te cene koja }e nam doneti boqesutra ako sada stanemo i ~ekamo da nekodrugi do|e i uradi ono {to sami moramo.Sami moramo da proberemo najboqe i dapotraìmo mlade snage koje }e jednog danabiti jo{ boqi od nas. Samo tako EPS moèda opstane. Neki novi gazda, kada do|e, bi-}e mnogo o{triji, bez emocija i obzira.

EPS }e ove godine uz otpremnine napu-stiti oko 2500 qudi. Boqe bi bilo da odebar 3000-3500 i da u EPS u|e bar 500 no-vih, mladih, {kolovanih qudi, spremnihda za nekoliko godina budu pokreta~kasnaga tog novog EPS-a. I to da do|u prekojavnog konkursa, da se izaberu najboqi ane najpodobniji ili oni koji su bliski oni-ma koji odlu~uju. Ali, {ta im ponuditi?Neko ne{to mora da smisli, jer, ako ne do-|u, EPS je u velikim problemima. Posla jesve vi{e a onih na koje se ionako svalisvaki posao je sve mawe.

Kadrovi ili qudski resursi nisu vi{eproblem koji se stavqa ispod tepiha. Iz-gleda da je tepih ba{ narastao. Zato Beo-gradu treba pomo}i, a ne odmo}i i to nezbog onih u Balkanskoj, ve} zbog sebe. Li~-ni interes je unapre|ivawe radnih spo-sobnosti, boqe radno mesto, boqa kompa-nija, boqa plata... op{ti interes je jo{boqi EPS. Ima li tu neke razlike?

APRIL 2006 kWh BROJ 387

2

APRIL 2006. BROJ 387

GENERALNI DIREKTOR

dr Vladimir \or|evi} DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE

S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}

REDAKCIJA:

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}NOVINAR

Anka Cvijanovi}REDAKTOR - TEHNI^KI UREDNIK

Jelena Stanojevi}Aleksandra ôli}

ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844E-mail:

[email protected]@[email protected]

web site:

www.eps.co.yu

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

"OVAKO” - Beograd

[TAMPA:

[tamparija „Politika” a.d.

Beograd

TIRA@:

13.000 primeraka

PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE

ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM "ZEP", IZA[AO JE IZ [TAMPE

MARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV "EPS", OD 6. APRILA 2005. GODINE

LIST IZLAZI POD IMENOM "kWh"

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

Kombinacija vi{e modelatransformacije JP, prilago-|ena delatnosti koju obavqa-

ju, kapitalu i potrebnom znawu, ubrzalabi wihov razvoj, omogu}ila privla~ewedoma}ih i stranih investicija, rast kva-liteta usluga i stvorila infrastruktur-ne preduslove za pove}awe konkurentno-sti na{e privrede - izjavio je za list“Politika” dr Dobrosav Milovanovi},direktor Ekonomskog instituta

28

“Najgori je vetar.Ko{ava. Jeste zi-mi hladno, a letivrelo, ali s prole-}a ili jeseni, kadkrene vetru{tinai ponese ga sa de-ponije, tad je najte-è. Kad se ovde na-gutamo pepela, od-lazimo pod dim-wak termoelektra-ne da se nadi{emo~istog vazduha”

32

Privredno dru{tvo "Elektrovojvodina"d.o.o. Novi Sad je, po gotovo svim pokaza-teqima poslovawa, na vode}oj poziciji

u distributivnoj delatnosti EPS-a. Pro{legodine naplatni zadatak ostvaren je sa 99 odsto!

8

Na sastanku sa zvani~nicima UNMIK-au Zve~anu insistirano je na pravu narad vi{e od 8.000 proteranih Srba iz

EPS-ovih preduze}a sa Kosova i Metohije i na na-knadi izgubqenih zarada tokom sedam godina

26

NA

SL

OV

NA

ST

RA

NA

: B

LU

EP

RIN

T


3

NA[ INTERVJUVLADIMIR \OR\EVI], GENERALNI DIREKTOR ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Najve}i kola~ jo{ nije na meniju RAZGOVOR S POVODOM

NEDEQKO REBI], ZAMENIK DIREKTORA PRIVREDNOG DRU[TVA “ELEKTROVOJVODINA”

Kad svi pla}aju strujuFORUMI

UPRAVNI ODBOR EPS-a

Proizvodwa pokriva potro{wu SASTANAK POSLOVODSVA SA DIREKTORIMA ZAVISNIH PRIVREDNIH DRU[TAVA

Nova cena mewa planoveDVOGODI[WICA RADA MINISTARSTVA RUDARSTVA I ENERGETIKE

Najstabilnije u posledwih 20 godinaNALAZI NEMA^KOG EKSPERTA SUPROTNI STAVOVIMA STRU^WAKA U SRBIJI

Spregnuta proizvodwa ni efikasnija, ni jeftinijaAKTUELNE TEME

ELEKTROPRIVREDA SRBIJE POSLE POSKUPQEWA STRUJE

Nedostaje {est milijardi dinaraSKUP EKONOMISTA NA KOPAONIKU

Dve godine bez privatizacijeCENOVNE PROIZVOQNOSTI

Povratak u lawski julELEKTRI^NA ENERGIJA SKUPQA OD 1. APRILA

Prose~an kilovat-sat 3,83 evrocentaME\UNARODNI RAÛNOVODSTVENI SISTEMI ICAS I FMS

Presek EPS-a na dlanuZAVR[EN GENERALNI [TRAJK U EPS-u

Zaustavqeno obezvre|ivawe zaradaZAPOSLENI U PREDUZE]IMA EPS-a SA KOSMETA TRA@E ZA[TITU PRAVA

Unmik }uti, a Strazbur sve daqeKAKO TRANSFORMISATI VELIKA JAVNA PREDUZE]A

Sa~uvati “zlatnu akciju”AKCIJE

EPS I DECA - TESLA 150

Zemqotres oglasio po~etakNA LICU MESTA

KOSTOLAC

Ukrotiteqi pepela POVRŠINSKI KOPOVI

ÊTIRI I PO DECENIJE RADA “POQA D”

Otkopano 400 miliona tona lignitaPOVR[INSKI KOP “DRMNO” PROLE]E DOÊKAO SA NOVIM PROBLEMIMA

Ma{ine mo}nije od vodeTERMOELEKTRANE

PRIPREME ZA OVOGODI[WE REMONTE U TE “KOSTOLAC”

Zna~ajna ulagawaPROIZVODWA STRUJE U TERMOELEKTRANAMA “NIKOLA TESLA”

Uspe{ni i u prvom kvartaluHIDROELEKTRANE

REMONTI U DP “DRINSKO-LIMSKE HE”

Hidrologija odre|uje startU HE “\ERDAP” PRELIVI UMAWILI PROIZVODWU

Preko plana u prvom tromese~juDISTRIBUCIJE

PRIVREDNO DRU[TVO “CENTAR” KRAGUJEVAC, d.o.o.

Savremena oprema za iznalaèwe kvarovaEKOLOGIJA

DONACIJA EVROPSKE AGENCIJE ZA REKONSTRUKCIJU EKOLO[KIH PROJEKATA

Evri za ~istiji vazduhSVET

PRVI KORAK EU KA ZAJEDNI^KOJ ENERGETSKOJ POLITICI

“Zelena kwiga” zaokruùje trì{teEU TRA@I BR@U LIBERALIZACIJU TR@I[TA GASA I ELEKTRI^NE ENERGIJE

O{tro protiv monopolaDANSKA [AMPION U [TEDWI ENERGIJE

Vetar “oduvao” ugaqELEKTROENERGETSKI SISTEM JAPANA

Azija - centar NEDVE DECENIJE OD NESRE]E U SOVJETSKOJ NUKLEARKI

êrnobil jo{ pretiNASTAVQA SE GRADWA BUGARSKE NUKLEARNE ELEKTRANE “BELENE”

Nadmetawe dva konzorcijumaELEKTROENERGETSKI SISTEM FRANCUSKE

Nuklearke okosnica samostalnostiZAVR[ENA PRIVATIZACIJA DELA MAKEDONSKE ELEKTROPRIVREDE

Austrijanci - nove gazdeKULTURA

PETROVARADIN

Gibraltar na Panonskom moruZDRAVQE

DR MIOMIR PELENI[, INFEKTOLOG, UPOZORAVA

Antibiotikom na virus, kao topom na komarcaUPOZNAJMO SRBIJU

U POHODE KRAJU GDE JE @IVOT NASTAO PRE SEDAM HIQADA GODINA

Prestonica Rima i Srema

SADR@AJ

37

38

35

36

34

30

32

28

26

24

22

20

16

18

15

14

13

08

10

12

04

39

40

42

45

44

46

48

50

52

53

54

56

60

62

Sremska Mitro-vica je jedan odna{ih najstarijihgradova, razvijanna temeqima an-ti~kog Sirmiju-ma, jedne od ~eti-ri prestoniceRimskog carstva

62

Na prostoru koji se odavno zove “Poqe D” 13.aprila 1961. godine zaorana je prva brazda kojaje ozna~ila po~etak otvarawa novog rudnika,

{to je i zauvek izmenilo sudbine qudi i ovog krajolika.

34

U TE “Kosto-lac A” utro-{i}e se pet

miliona evra za moder-nizaciju i nadgradwuelektrofiltera ~ime}e se emisija ~vrstih~estica svesti na no-rme EU od 50 miligramapo kubnom metru.

42

Najugledniji svetski stru~-waci i politi~ari okupi}ese 24-26. aprila u Ukrajini

da bi na skupu “Dvadeset godina od in-cidenta u êrnobilu - pogled u budu}-nost” sumirali pouke iz nesre}e koja jerazmerama radijacije {okirala svet.

50

NA[ INTERVJU

4


M eni je savr{enojasno da je vladaimala odista te-àk zadatak

prilikom nedavnog odlu-~ivawa o mogu}em procen-tu poskupqewa elektri~neenergije za oko 15 odsto uproseku. S jedne stranevaqalo je dobro izbalan-sirati wenu cenu sa plate-`nim mogu}nostima gra|a-na, ne dovesti EPS u jo{teù materijalnu situaci-ju, ali i zadràti infla-ciju u planiranim ovogo-di{wim okvirima od 9,3procenta. Odluka je donetai doìvqavam jekao podr{ku na-{im ubedqivim ar-gumentima o svojpogubnosti vi{e-godi{we politikebagatelnih cenaelektri~ne ener-gije u Srbiji, re-kao je u intervjuu za“kWh” generalnidirektor EPS-a drVladimir \or|e-vi}.

- Ako je ovo po-skupqewe po~etakkraja takvog lo{egscenarija po nas,onda imamo razlo-ga, da i sa te stra-ne, budemo zado-voqni. Naravno, ne u pot-punosti, ali ne treba bi-ti ni nerealan u o~eki-vawima, jer treba imati uvidu doju~era{wu atmos-feru prepunu nerazume-vawa, pa i ignorisawa na-{ih opravdanih zahteva.

Donacija vi{e nema,sistem treba odràvati,

treba se razvijati... po-tro{wa raste. Moè lisve to uz ovu cenu kilo-vat-~asa od 3,83 evro cen-ta?

- Donacija, razumqivo,vi{e nema. Moramo ìve-ti i razvijati se od ove ce-ne. Niska cena podsti~eneracionalnu potro{wu,umawuje prihode s kojimanema modernizacije i re-monta postrojewa, inve-sticija i razvoja. To zna~ida je daqe smawewe tro-{kova imperativ. Sagle-da}emo za {ta imamo parai {ta ne moè da ~eka, a

{ta mora da se odloì zaneko boqe i bogatije vre-me.

Jo{ malo pa je godinadana otkako u sastavuEPS-a nije mreà visokognapona i upravqawe siste-mom. Potro{a~i, sude}iprema kvalitetnom snab-devawu, ne ose}aju da se bi-

lo {ta promenilo u odno-su na ranije. [ta o tomemoète re}i?

- Kada se bra~ni par raz-dvoji posle nekoliko dece-nija braka, i to braka beznekih trzavica, obe stranese na|u u dosta traumati~-noj situaciji. EPS i sadaEMS, tako|e su se razdvo-jili silom zakona. To jenovo stawe za sve nas - odpodele nekretnina do pre-laska qudi iz jedne u drugufirmu. Izvesno je da uslo-vi poslovawa mora da vaèza oba elektroenergetskasubjekta i da niko nije vi-

{e ili mawe Evro-pqanin, samim tim{to je pre{ao u ne-ku firmu formira-nu po evropskim di-rektivama.

Ne putuje po srp-skom prenosnom si-stemu, evropskastruja, sa evropskomcenom, ve} na{a sana{om cenom. Celo-kupan elektroener-getski sektor morazajedno da ide do teèqene “zelene gra-ne”. EPS je, da se nezaboravi, proizvo-|a~ elektri~neenergije i ima oba-vezu da snabdeva sve

potro{a~e u Srbiji, bezobzira da li mu se to ispla-ti ili ne. On je u funkcijikupaca. Na sve to moramo dase navikavamo. To }e traja-ti ne mesecima, ve} godina-ma. Za sve to vreme nijedankupac u Srbiji ne sme daoseti da se u ovom sektorude{avaju promene.

Ulazimo u ~etvrtimesec novog EPS-a, sa 11privrednih dru{tava.Promene, koje su u nekimsredinama delovale poput“zemqotresa”, jer su izgu-bile sedi{ta javnih pred-uze}a, opet nisu poremeti-le snabdevawe. Kuda ideEPS i kako ga vidite u na-rednih {est do 12 meseci,bar kada je re~ o internimodnosima?

- I te promene se de{a-vaju, ali ih potro{a~iopet ne ose}aju. Ste~enihnavika, pa i privilegija,qudi u Srbiji se te{ko od-vikavaju. Nije to re~ samoo jevtinoj energiji, ve} ikad se gube direktorskeprivilegije, jer je u EPS-usada mawe direktora negoranije. Drugima je, reci-mo, bolno {to jedan gradgubi sedi{te javnog predu-ze}a, jer je mawe tih sedi-{ta i tih preduze}a. Ali,tako mora da bude. [to sepre priviknemo i maweopiremo promenama, bi}eboqe. [to budemo mawevremena tro{ili na obja-{wavawe, rezultati }e bi-ti boqi. Na{a je nevoqa{to neminovne promenedoìvqavamo kao pro-blem, a ne kao priliku dase unapredimo, popravimo,obu~imo... Samo kod naspromene su dobre, ali ako

VLADIMIR \OR\EVI], GENERALNI DIREKTOR ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Najve}i kola~ jo{ nije na meniju

Nadamo se da je poskupqewe od 1. aprila, konkretan potez kojipokazuje da vlasnik æeli da uve}a vrednost najve}e kompanije uSrbiji Postoji velika æeqa nekih qudi da u~estvuju u priva-tizaciji najvrednijeg u Srbiji - EPS-a

I EPS i EMS, bar za sada, moraju da shvate da niko nije vi{e ili mawe Evropqanin,

samim tim {to je pre{ao u nekufirmu formiranu po evropskim

direktivama i da po srpskomprenosnom sistemu ne putuje

evropska struja, sa evropskom cenom, ve} na{a sa na{om

cenom i da samo zajedno moèmosti}i do “zelene grane”

*

*

Vladimir\or|evi}: Donacija vi{enema, moramoraditi i razvijati sesa ovom cenom

se nas ne ti~u, niti nas po-ga|aju. îm se, me|utim,na|emo u wihovom epicen-tru, sve pada i ni{ta nevaqa.

U EPS-u mora da po~nevelika edukacija. Na svimfrontovima. Ali ne, sti-hijski, ve} smi{qeno. Po-lako nam i kadrovi postajulimitiraju}i faktor raz-voja.. Iz firme, za koju je

nekada vladala prava jag-ma, sada odlaze majstori i“pe~eni” inèweri za ~ije{kolovawe treba mnogonovca i bar pet do desetgodina. Plate su nam ve}male i pod stalnom kon-trolom. To su teme kojima,uz sve ono {to nas svako-dnevno prati, vaqa posve-titi punu pa`wu,ali bez sujete i “sa-moupravnog sindro-ma” - da se o svemu ina svakom nivou od-lu~ivawa moè na-{iroko i naduga~-ko isprazno pri~a-ti.

Koliko su u pri-vrednim dru{tvi-ma spremni da pri-hvate te promene ida ih sprovode u in-teresu EPS-a, kaosistema?

- Rekao bih da de-cenijama postoji otporprema Beogradu. Ali, tonije samo specifi~nostEPS-a. To je na{a starasrpska pri~a. DirekcijaEPS-a u Beogradu, svi|a-lo se to nekome ili ne,mora da bude jo{ ja~a i dacentralizuje neke funk-cije, naro~ito u ovomtranzicionom, trustnomprelaznom periodu. Nije

to nikakav hir aktuelnogrukovodstva ovde u Bal-kanskoj ulici, ve} isku-stvo kojim nas podu~avarecimo jedan nema~kiRWE. Ako Nemcima to nesmeta, zbog ~ega to nijemogu}e kod nas. Problemje, rekao bih, najpre u gla-vama nekih direktora, a

onda se te misli {ire ina ostale zaposlene. Uko-liko se ta svest ne prome-ni, dove{}emo qude koji}e na EPS druga~ije gle-dati, koji }e shvatiti dasu deo jednog sistema, a neizdvojena lokalna pri~a ukojoj su sami sebi do-voqni, jer im je Bog daougaq, vodu ili su imalisre}u da neko odlu~i da

TE bude ba{ kod wih. Toje sve na{e. Dràvno, a nevlasni{tvo lokalne samo-uprave. Dakle, dràva mo-ra da odlu~uje o sudbin-skim pitawima tih resur-sa, ali ta neophodnost, me-|utim, nikako ne zna~i iignorisawe lokalne sa-mouprave. Naprotiv. Ali,

svako mora da znada je u sistemu i dazna svoje mesto uwemu.

êste su optu-`be da je EPS mo-nopolista i da }ekupcima biti boqekada im neko drugibude prodavaostruju. KolikoEPS (zlo)upotre-bqava svoj mono-pol?

- Ako neko podmonopolom podra-zumeva proizvodwu

struje po najniòj mogu}ojceni u Evropi, da nam nekodrugi odre|uje wenu vred-nost i uslove po kojima }e-mo je prodavati, ako to zna-~i obavezan uvoz po mnogoskupqoj i prodaju po mnogoniòj ceni, bez obzira nasve gubitke, ako smo “oslo-bo|eni” briga oko razvojai budu}nosti, ako moramoda vodimo ra~una o soci-

Na{a je nevoqa {to neminovnepromene doìvqavamo kao

problem, a ne kao priliku da se unapredimo, popravimo,

obu~imo... Samo kod nas promenesu dobre, ali samo ako nas ne poga|aju.Tro{imo energiju na obja{wavawe, umesto na rad

*

*

Samo trì{te i realna cena strujemogu da zajedno odvedu i EPS i EMSna evropsku “zelenu granu”

6


jalnim potresima u dru-{tvu i antiinflacionojpolitici vlade... prizna-jem da smo monopolisti.Nabe|eni, vezanih ruku inogu, ali eto neki mono-polisti. Vaqda zato {tosmo jedini proizvo|a~ielektri~ne energije.

Da to vi{e ne bi bili,predlaèm svima onimakoji bi da od nas preotmutu “zahvalnu” ulogu, dapo~nu sa gra|ewem elek-trana po Srbiji gde godim se to u~ini tehni~ki itehnolo{ki opravdano. Imi }emo im u tome pomo}i.Ali, samo pod jednim uslo-vom - da i za nas i tog “bu-du}eg partnera”, antimo-nopolistu, vaè ista pra-vila igre. Nema ih, na à-lost, i ne}e ih ni biti.Po sada{wim uslovimaniko ne}e kod nas da ula-è, jer ne}e imati pro-fit. Nema trì{ta bezrealne cene i vi{kovaelektri~ne energije. Koho}e to da razume, zna}e iostalo.

îni se, me|utim, dasvet izdaleka boqe vidiEPS nego {to se nazire sadoma}om optikom. Za-{to je to tako?

- Pa, drugi vide ~iweni-ce. Trudimo se, a u sarad-wi sa Ministarstvom ru-darstva i energetike,uspevamo da kreiramo putkojim idemo. Da uti~emona promene. Tonije lako, jer jepuno raznih in-teresa i prepre-ka, ali ako è-limo da EPS bu-de jak i lider uregionu, kako gavide u Briselu,mi se moramo sa-mi za to izbori-ti. A, kako? Ta-ko {to }emo pro-davati svoju robupo cenama po ko-joj bi je nudioneko drugi akobi kojim slu~a-jem kupio EPS. Zar je togreh? Zar to nije interesdràve i ovog naroda?

Kaù da dràva nije do-bar vlasnik.. U redu. Mibi hteli da bude boqi. Dasocijalu izmesti iz EPS-

a u centre za socijalnirad. Da svi imaju istu cenustruje. Ne ovu, ve} realnu,a onaj ko ne moè da jeplati da prima socijalnupomo} ili da EPS dobijespisak takvih qudi i da izdela profita, koji }e tadaimati, pla}a wihove ra~u-ne. Sada{wi vlasnik pro-cewuje da nije mogu}e, a inama je to jasno, jer je izgu-bqeno mnogo vremena, dase odjednom dostigne tacena. Recimo pet centi zakilovat-sat. Zato smo se savladom dogovorili da do

2008. postepeno idemo katome. Neka vlada i Narod-na banka Srbije obuzdava-ju inflaciju nekim dru-gim instrumentima, a nejevtinom strujom. JednaNema~ka ili Francuska

imaju inflaciju od svegadva - tri procenta, ali ce-nu struje koja je tri putave}a nego kod nas. [ta togovori? Da problem nije uceni elektri~ne energije.Ona je samo alibi kod nasza dubqe propuste na dru-goj strani ekonomije.

Ipak, ako slede}e godi-ne struja opet poskupi zaiznos inflacije, plus deokoji }e omogu}iti realnopove}awe za bar 10 do 15odsto, EPS }e krenuti kaciqu koji smo zacrtali, kaonoj “zelenoj grani”.

Dakle, borimo se daupravqamo promena-ma, ali upravqa~ nijenaj~e{}e u na{im ru-kama..

Ima li i daqeèqe, pre svega u do-ma}im krugovima, dase upravqa promenamau EPS-u i da se tamonegde kroji wegova pri-vatizacija?

- S vremena na vremetakve èqe se pojave.Te ideje zastupaju “po-znati stru~waci”,uglavnom preko neko-liko medija, koji su u

mawini, ali wihov uticajne potcewujemo. Napro-tiv, posve}ujemo im punopa`we. Bliski su nekimme|unarodnim krugovima,kojima svoja vi|ewa pred-stavqaju kao dràvne, op-

{te, vladine... a onda miimamo problem da obja-snimo da to nisu zvani~-ni, ve} li~ni stavovi. Itu nam odlazi puno ener-gije, ali u igri su velikiinteresi. Stalno moramoda ponavqamo - nismo pro-tiv privatizacije, jesmoprotiv raspar~avawa irasprodaje EPS-a. Ti ta-kozvani eksperti, ne vi{eod wih dvadesetak, te{koodustaju. âs su ovde, ~assu onde.

Name}u se kao konsul-tanti stranih eksperata,koji, neznaju}i ni{ta oEPS-u angaùju wih, a on-da oni za dobre devizne za-rade pi{u {ta im se kaè.Sakriju se koji put u nekuagenciju ili konsultant-sku ku}u, pa ~ekaju da im seukaè prilika da uradeono {to se od wih o~ekuje,a mi onda imamo grdne mu-ke da dokaèmo da sve tonije tako i da interesidràve, pa i ovog naroda,nisu da jevtino i na par~erasprodamo EPS. Ali, ito smo - mi.

Da li moè da se do-godi da EPS na vreme nedozna da je postao stavkau nekom budu}em sporazumu,recimo sa MMF-om, u kome}e neko, zarad neke sitnefinansijske pomo}i, pot-pisati ne{to o privati-zaciji EPS-a, ne pitaju-}i, na primer, ni Skup-{tinu Srbije?

- Tako ne{to je zaistate{ko, ali ne i nemogu}e.Upravo o tome i govorim.Postoji velika èqa da seneki qudi na ovaj ili onajna~in ubace u raspodelunajve}eg i najvrednijegkola~a u Srbiji -EPS-a.Nevoqa je, me|utim, u tome{to taj kola~ jo{ nije nameniju. Cepawe EPS-a naproizvodni i distribu-tivni deo, pa rasprodajadistribucija ve} je vi|enscenario. Veoma je re~itprimer Makedonije kojaprodaje sve distribucijeza oko 220 miliona evra.Novac }e oti}i u dràvnitrezor. [ta od toga imadoju~era{wi vlasnik,elektroprivreda? Ni{ta.Izgubila je trì{te nakome }e sada neko drugi,

Direkcija EPS-a u Beogradu mora da bude jo{ ja~a i da

centralizuje neke funkcije, naro~ito u ovom tranzicionom,trustnom prelaznom periodu,

ne zato {to je to hir aktuelnog rukovodstva, ve} iskustvo kojim nas podu~ava recimo

jedan nema~ki RWE*

*

Vladimir \or|evi}: Ko god èli, neka gradi elektrane u Srbiji

7


koji }e od wih kupovatistruju ili je uvoziti, tuistu robu prodavati znat-no skupqe nego elektro-privreda i ulo-èn novac vrati-ti za pet do {estgodina.

To Srbiji nijepotrebno, iako seneki mediji gr~e-vito bore da doka-ù da }e narodubiti boqe kadabude mogao da ku-puje struju od dru-gih. Ali, po kojojceni? Pa to }e tr-ì{te re}i, ka-ù. I ho}e, ali tada veli-ke privatizovane firmene}e praviti tolike pro-fite samo na razlici iz-me|u na{e i evropske cenestruje. Jo{ ne videh da selome oko kupovine elek-tri~ne energije u sused-nim zemqama. [to je tamone kupuju? Mo`da zato{to su zadovoqni na{omcenom i kvalitetom uslu-ge? Naravno, i te kako suzadovoqni. Naro~ito na-{om cenom. Liberalizo-va}e se trì{te. Za kojugodinu i doma}instva }e

mo}i da biraju od koga }eda kupuju struju, ali tog iz-bora nema bez realne cene.Dakle, cela ta pri~a, a on-

da i uloga pojedinih medi-ja, ima za ciq bacawe pra-{ine u o~i javnosti i pri-kupqawe jevtinih poli-ti~kih poena izjedna~a-vawem EPS-a sa VladomSrbije.

îni se da se neki jo{nisu pomirili sa ~iweni-com da EPS, poput drugihelektroprivreda, imapravo da izabere svog kon-sultanta. Otkuda toli-ka qutwa i èqa da seEPS-u propisuje {ta i ka-ko treba da radi?

- To me, iskreno re~eno,

najvi{e pla{i. Da se usvoj toj halabuci samo na-ma, pod uticajem “ekspe-rata op{te prakse”, kako

ih mi ovde zovemo,ne onemogu}i daimamo svog konsul-tanta s kojim }emotraìti najboqare{ewa za nas i dr-àvu. A {ta mi to,zaboga, traìmo?Ni{ta vi{e od ono-ga {to bi dobio tajneki novi kupac ne-kog EPS-a - novapravila igre na tr-ì{tu, novu cenu iprofit. Vrlo jedno-

stavno. Zar ne? Ko bi re-kao da sve to i nama tre-ba. Sada i ovde.

Meni sve to li~i, pojed-nostavqeno, na prodaju na-{ih “Ateksa”, “Beteksa”ili “Srbijateksa”, ali uwima se sada nudi stranakonfekcija po visokimcenama. Ne{to sli~no bitrebalo da se i nama desi.Da li smo svi za tako ne-{to? Mislim da nismo.

EPS do 2008. mora daiza|e na tu “zelenu granu”,sa vi{im cenama, jer samotako moè da opstane i da

ulaè, naro~ito u ekolo-{ke projekte. Zbog nedo-voqne pa`we prema tojdimenziji mogu nas, premaevropskim standardima zadeset do 15 godina, i za-tvoriti. Verujem da niko,pa ni ti “eksperti op{tegtipa”, nisu za takav ras-plet. Ima}emo i mi svojesaradnike i konsultantepa neka oni ukrste rukavi-ce - ~iwenice sa svimaonima koji misle i tvrdedruga~ije. Ima dovoqnoiskustva i zemaqa koje suodavno pro{le stazama ko-jim tek mi treba da krene-mo, a da ne govorim o re-{ewima pojednih velikihelektroprivreda u Evro-pi. Pa ako su one opstaletolike godine, {ta bi inama falilo da se ugleda-mo na wih.

Neka sve te ~iwenicebudu i pred Skup{tinomSrbije, ako vlasnik takoèli i neka taj visokidom odlu~i koje je najboqere{ewe za sve nas, pa iEPS. Ali dotle, kako biporu~io Matija Be}kovi},}era}emo se jo{.

Lazar Stankovi}

Rasprodaja distribucija mi li~i na prodaju “Ateksa”,

“Beteksa” ili “Srbijateksa”, u kojima posle prodaje nema

srpske robe iz srpskih uga{enihfabrika, ve} samo uvozne

konfekcije po svetskim cenama*

*

EPS treba da preraste u javno akcionarsko dru{tvou kome bi dràva zadràla ve}insko vlasni{tvoili pravo na “zlatnu akciju”: HE “\erdap II”


8

Privredno dru-{tvo “Elektro-vojvodina” d.o.o.Novi Sad je, po

gotovo svim karakteri-stikama poslovawa, navode}oj poziciji u di-stributivnoj delatnostiEPS-a. U nekim segmen-tima, na primer, naplati,postiè i vanserijske re-zultate. Pro{le godineje naplatni zadatakostvaren sa 99 odsto!Uspe{ni poslovni rezul-tati krunisani su i saposlovnom dobiti odgotovo 1,2 milijardedinara. Naplata potra-ìvawa ne jewavani po~etkom ove go-dine i mada je ranoza prognoze, ovdenema bojazni da li}e se i ovogodi-{wi naplatni za-datak ispuniti.Ali, otvoreno jepitawe dokle }ebiti mogu}e odrà-ti tako impozantanposlovni skok. Jer,kao i u drugim dru{tvimaEPS-a i ovde je sve vi{e

nere{enih problema, odkojih poslovawe najvi{eugroàvaju zastarelostmerne opreme i odlazakstru~nih kadrova.

- U procesu reorganiza-cije i restrukturisawaEPS-a, za razliku od dru-gih javnih preduze}a,“Elektrovojvodina” sapromenom pravne formenije imala posebno te-àk zadatak - kaè Ne-deqko Rebi}, zamenik di-rektora Privrednog dru-{tva “Elektrovojvodina”d.o.o. U tom periodu, me-|utim, poslova i proble-ma je, ipak, bilo dosta, a

poslovawe je posebno bi-lo oteàno zbog ka-

{wewa sa formirawemskup{tine dru{tva, kao i

sa obrazovawemogranaka. Jer, za tovreme jedina ovla-{}ena lica u pred-uze}u bili su di-rektor i zamenikdirektora. Jo{ ni-su ni obrazovaniogranci dru{tva.Imaju}i u vidu dasu poslovi na tomepoodmakli, svi su,ipak, izgledi da }e

ranijih deset delovapreduze}a kao ogranci

startovati, kako je i pla-nirano, po~etkom aprila.

Prema re~ima Rebi}a,privode se kraju i poslo-vi na organizaciji i si-stematizaciji radnih me-sta. Po{to je “Elektro-vojvodina” i u tom seg-mentu bila korak ispred(sistematizacija radnihmesta nekoliko je putamewana u proteklih ~eti-ri-pet godina) i ve} se utom pogledu i unapredplaniralo, ove aktivno-sti spremno su do~ekane.Ima, me|utim, i druga~i-jih predloga od najavqe-nih iz Centralne komi-sije EPS-a. O~ekuju se,stoga, odluke centralnekomisije i usagla{avawasa konkretnim predlozi-ma organizacije i siste-matizacije radnih mesta,zbog ~ega je u igri i vi{evarijanti.

Bez obzira na kona~nare{ewa, isti~e Rebi},stav “Elektrovojvodine”je da se u ove promene mo-ra i}i oprezno i postepe-no. Tim pre {to za wihtreba pripremiti i qude.Nije dovoqno zacrtatiorganizacionu celinubez odgovaraju}ih radni-ka, smatraju u ovom dru-{tvu. Vertikalno uprav-

NEDEQKO REBI], ZAMENIK DIREKTORA PRIVREDNOG DRU[TVA “ELEKTROVOJVODINA”

Kad svi pla}aju strujuU protekloj godini - naplata teku}e fakture 99 odsto, ukupna naplata 80 odsto i

dobit od gotovo 1,2 milijarde dinara Najve}i problemi - zastarelost merneopreme i odlazak kadrova

RAZGOVOR S POVODOM

Vra}awe na nivo gubitaka iz 1990. godine “Elektrovojvodina” je lane prodala

elektri~nu energiju za 3,2 odsto vi{e negou 2004. godini i u tom segmentu gubici subili za 10,8, odsto, a u relativnom iznosuza 13,5 odsto mawi u odnosu na prethodniperiod. U~e{}e gubitaka u razvodu elek-tri~ne energije u ukupno preuzetoj energijilane su iznosili 11,5 odsto i mawi su negou 2004. godini kada su bili 13,3 odsto. Ka-da se oni, me|utim, uporede sa 1990. godinom, kada su bili samosedam odsto, o~igledno je da predstoji sprovo|ewe velikog za-datka da bi se oni vratili na nekada{wu poziciju. Ali, zbogPDV-a i pomerenog perioda ~itawa pri kraju godine, takav proce-nat gubitaka nije realan i “pravi” iznosi 12,3 odsto.

NEDEQKO REBI]ZAMENIK DIREKTORA "PD ELEKTROVOJVODINA"

U 2005. godini 53 odsto kupaca na ime redovnog izmirivawa

ra~una za utro{enu elektri~nu energiju ostvarilo popust

od pet odsto, {to je ukupno iznosilo 260 miliona dinara

U toku renovirawe trafo-stanica110 kV


9

qawe i rukovo|ewe iogranci sa {irokom au-tonomijom, s tim {to seposlovna politika spro-vodi i kontroli{e izcentra - privred-nog dru{tva, bi}etemeq budu}eg po-slovawa.

U 2005. godiniukupan procenatnaplate, kako isti-~e Rebi}, bio je80,2 odsto (ra~una-ju}i i stare dugo-ve), {to je pomak uodnosu na prethod-nu godinu kada jeiznosio 77,3 odsto. Kadase posmatra samo teku}afaktura, zna~i bez starihpotraìvawa, naplatnizadatak je realizovan sa99 odsto. Popust od petodsto - na ime urednog iz-mirivawa ra~una za stru-ju - ostvarilo je 53 odstokupaca i ukupno je izneo260 miliona dinara. Ia-ko je ovo konzumno pod-ru~je, sa 874 hiqade kupa-ca, veliko, brojila po-tro{a~a o~itavana su sva-kog meseca i izdato je,stoga, “samo” 10,5 milio-na ra~una. [to se ti~epla}awa po reprogramustarih dugova, od ukupnozakqu~enih 20.556 spora-

zuma sa du`nicima iz2003. godine do kraja pro-tekle godine raskinuto je16.530, {to zna~i i da serealizuje jo{ samo sedam

odsto tih ugovora. - Problem kadrova, me-

|utim, sve vi{e ugroàvadaqu uspe{nu realizaci-

ju poslovnih funkcija“Elektrovojvodine” - na-gla{ava Rebi}. Stimula-tivne otpremnine za od-lazak u penziju iskori-

stilo je ukupno 215radnika (ukqu~uju-}i i 17 radnika iz“Ju`ne Ba~ke”) ime|u wima mahom suoti{li radnici izoblasti zajedni~-kih poslova - in-èweri i iskusnimonteri. Problemje, pre svega, u tome{to nema podmlat-ka, pa samim tim ni

obnove kadrova. Tim pre{to i relativno mla|iradnici gledaju na svakina~in da odu iz preduze-

}a. I idu. Odlazi nam ta-ko oslonac, napomiwe Re-bi}, pa “Elektrovojvodi-na”, kao uostalom i ~itavEPS po~iva, stoga, na ka-drovima starim izme|u 40i 50 godina. A pravistru~waci bez obzira nato kog profila, “pravese” i po desetak godina.Razlozi su poznati, mla-dima se vi{e ni{ta neobezbe|uje - ni pristojnazarada, ni stan, ni stru~-no usavr{avawe. Osim,samo da u~e od starijih.

Sve je, tako|e, izraziti-ji i problem lo{eg stawamerne opreme - kaè daqeRebi}. Nema ni rezer-vnih delova i to najvi-talnijih. Posledica togaje {to izostaju, na pri-mer, kvalitetno ba`da-rewe i potrebne poprav-ke ure|aja. Bez obnovebrojila ne moè se kvali-tetno raditi, pa to “pra-vi” gubitke na teretEPS-a. Tender “Elektro-vojvodine” za nabavku10.000 brojila propao jeiz formalno-pravnihrazloga zbog toga {to jeKomisija za javne nabavkeprihvatila primedbe po-jedinih ponu|a~a na delo-ve raspisanog konkursa.“Elektrovojvodina”, pritom, ostaje pri stavu datakva nabavka podrazume-va samo kvalitetna broji-la. Situaciju ne}e bitnopopraviti ni to {to }eEPS na osnovu kreditaEBRD raspisati me|una-rodni tender za nabavkubrojila. Jer, u odnosu napotrebe distribucija uEPS-u ove koli~inepredstavqaju samo “kapvode u moru”. Za moderni-zaciju merne opreme (bro-jila) u “Elektrovojvodi-ni” ve} dve godine u No-vom Sadu i Rumi u toku je,ina~e, realizacija pilotprojekata. Kori{}ewetakvih novih tehnologijave} je pokazalo niz pogod-nosti, a otkrivaju se stal-no i nove. U Novom Sadupo~ela je, tako|e, i reali-zacija pilot projektaupravqawa sredwonapon-skom mreòm.

Miodrag Filipovi}

U protekloj godini u “Elektrovojvodini” od ukupno 840 mili-ona dinara namewenih investicijama najvi{e je uloèno u re-konstrukciju objekata od 110 kV (preuzetih od JP Elektroistok,a starih 30 i vi{e godina). Od pedeset takvih trafo-stanicarenovirano je {est, dok su u toku pripremni radovi za jo{ {esttakvih objekata. [to se ti~e sredweg napona u tim trafo-sta-nicama najvi{e se radi na automatizaciji procesa rada, odno-sno na uvo|ewu sistema daqinskog upravqawa. Znatna sred-stva potrebna su i za rekonstrukciju niskog napona i to u svimograncima dru{tva. U bitna ulagawa Rebi} ubraja i rekonstruk-ciju podru~nih distributivnih centara, pre svega sa novom ra-~unarskom opremom i sa novim verzijama SCADA sistema, kao iradio sistema za daqinsko o~itavawe. U toku je izgradwa ipriprema ra~unarske mreè za uvo|ewe SAP-a.

Za investicije lane 840 miliona dinara

Iz “Elektrovojvodine” najvi{e odlaze mladi kadrovi, zna~i pravi oslonac, tako da ovo

privredno dru{tvo trenutno po~iva na zaposlenima starim

izme|u 40 i 50 godina

Po naplati na ~elu u EPS-u


10

N a sednici Uprav-nog odbora EPS-a, odrànoj 23.marta (predseda-

vao prof. dr Jeroslav@ivani}), usvojene su in-formacije o izvr{ewuelektroenergetskog bilan-sa Srbije za januar i febru-ar, sa procenom elektroe-nergetske situacije za marti sa wenim sagledavawem zaapril 2006. godine. Trendvisoke proizvodwe elek-tri~ne energije nastavqenje i u prva tri meseca u 2006.godini. Proizvodni kapa-citeti EPS-a u januaru ifebruaru prebacili su

plan za 12,4 odsto. Za pokri-vawe potro{we, koja je sa-mo u martu bila za 300 mili-ona kilovat-~asova iznadbilansom predvi|ene, bioje potreban i uvoz elektri~-ne energije, koji je ipak bioznatno mawi od planira-nog. Umesto 90 miliona, oddrugih je kupqeno samo se-

dam miliona kilovat-~aso-va elektri~ne energije i tozbog ispomo}i u havarij-skim situacijama.

Usvojeni su, tako|e, in-formacija o problematicifunkcionisawa javnihpreduze}a EPS-a sa Kosovai Metohije za period juni1999 - februar 2006. godi-

ne, kao i izve{taj o reali-zaciji investicija, rekon-strukcija i odràvawaelektroenergetskih di-stributivnih objekata naKosmetu u 2005. godini. Do-nete su tim povodom i odlu-ke o sredstvima potrebnimza rad tih JP u 2006. godinii o stimulativnoj naknadiza sporazumni prestanakradnog odnosa zaposlenihna teritoriji Kosmeta.

^lanovi Upravnog odbo-ra EPS-a doneli su i odlu-ke o davawu saglasnosti zaobrazovawe ogranaka Pri-vrednog dru{tva “Hidroe-lektrane \erdap”d.o.o.

UPRAVNI ODBOR EPS-a

Proizvodwa pokriva potro{wu

U prva dva meseca plan proizvodweelektri~ne energije preba~en za 12,4 odsto

Potro{wa elektri~ne energije u martuza 300 miliona kilovat-~asova ve}a odplanirane

^lanovi Upravnog odbora EPS-a doneli su odluku o davawusaglasnosti na odluku o obrazovawu ogranaka Privrednog dru-{tva “Hidroelektrane \erdap” d.o.o Kladovo. Na osnovu togakao naj{iri organizacioni delovi ovog dru{tva obrazova}e se~etiri ogranka, i to: HE “\erdap I” Kladovo, HE “\erdap II” Ne-gotin, “Vlasinske HE” Surdulica i HE “Pirot” Pirot.

PD “HE \erdap”d.o.o. sa ~etiri ogranka

FORUMI

Stabilna elektroenergetskasituacija nastavqena je i u mar-tu, iako je i potro{wa iznado~ekivawa, i to zahvaquju}i po-ve}anom radu gotovo svih proiz-vodnih kapaciteta EPS-a. Naosnovu procewene realizacijeelektroenergetskog bilansa zamart, ukupne potrebe za elek-tri~nom energijom od preko 4,1milijardu kilovat-~asova bi}epodmirene ve}im angaòvawemproto~nih HE za 12 i akumula-cionih HE za 73 odsto u odnosuna bilansirane koli~ine. Kakoje istakao Zoran Manasijevi},zamenik generalnog direktoraEPS-a, proizvodwa elektri~ne

energije u termoelektranamabi}e za devet odsto iznad plana,zbog ~ega je iz kopova Rudarskogbasena “Kolubara” bilo obezbe-|eno i pet odsto vi{e ugqa odplaniranih koli~ina. Pove}a-nu proizvodwu u termokapacite-tima, zna~i, uspe{no prati idobar rad kopova. Stawe akumu-lacija na kraju marta o~ekuje seda }e iznositi 684 miliona ki-lovat-~asova, {to je za 198 mi-liona kWh vi{e od bilansa.Koli~ine ugqa na deponijama suna bilansu. Po~ela je i remont-na sezona, a sa tim radovima sukao prvi u EPS-u startovaliblokovi TENT-a: A-5 (11. mar-

ta) i u TE “Morava” (21. marta).Sagledavawem elektroener-

getske situacije za april pro-cewene ukupne potrebe za elek-tri~nom energijom iznosi}e ne-{to iznad 3,3 milijarde kilo-vat-~asova i bi}e podmirene izproizvodnih kapaciteta EPS-a.U toj proceni predvi|a se da }eproto~ne HE proizvesti elek-tri~ne energije za 67 milionakilovat-~asova mawe, a akumula-cione HE za 139 miliona kilo-vat-~asova vi{e od bilansa. Iztermoelektrana na ugaq o~ekujese da }e proizvesti planiranih1,6 milijardi kilovat-~asovaelektri~ne energije.

ELEKTROENERGETSKA SITUACIJA KRAJEM MARTA

Elektrane - rekordno

“Vlasinske HE” - jedan od ~etiriogranka PD “Hidroelektrane\erdap” d.o.o. Kladovo

11


^lanovi Upravnog odboraEPS-a doneli su odluke oprihvatawu idejnog projektasa studijom opravdanostipro{irewa granica Povr-{inskog kopa “Poqe D” i oodobravawu wegove realiza-cije sa utvr|enom ukupnompredra~unskom vredno{}u uiznosu od 13 milijardi di-nara. Takva sredstva potreb-na su za: otkup zemqi{ta(eksproprijacija sa pro-cewenom vredno{}u zasada)- 1,81 milijarda, gra|evin-ske objekte (preseqewe po-stoje}eg grobqa, ure|ewe no-vih naseqa, izgradwu javnihobjekata i povr{ina i izme-{tawe dela puta Stepojevac-Lazarevac) - 3,85 milijardi,nematerijalna ulagawa (iz-rada urbanisti~ko-planskei tehni~ke dokumentacije iza naknade i takse) - 800 mi-liona i za eksproprijacijudoma}instava - 6,61 milijar-da dinara. Donet je s tim uvezi i zakqu~ak da je potreb-no da, u skladu sa prioritet-nim aktivnostima utvr|e-nim akcionim planom pre-seqewa Mesne zajedniceVreoci u 2006. godini i uokviru pribavqenih namen-skih sredstava, nadle`neslu`be u Privrednom dru-{tvu Rudarski basen “Kolu-bara” bez odlagawa zapo~nusa sprovo|ewem planiranihaktivnosti u postupku pre-seqewa doma}instava i iz-me{tawa seoskog grobqa natoj teritoriji.

Prema re~ima DragomiraMarkovi}a, direktora Di-rekcije za strategiju i inve-sticije EPS-a, na osnovuprocewenih potreba potro-{we elektri~ne energije isagledanih mogu}nosti pro-izvodwe elektri~ne energi-je do 2015. godine pove}aweproizvodwe ugqa predstav-qa udarnu investicinu ak-tivnost. U tom smislu prio-ritetnu investiciju pred-

stavqa pro{irewe Povr-{inskog kopa “Poqe D” ukolubarskom rudarskom ba-senu, a {to je u skladu i saStrategijom razvoja energe-tike. Sredinom 2010. godi-ne, naime, zavr{ava se eks-ploatacioni vek ovog kopa usada{wim projektovanimgranicama (na kopu se pro-izvodi 55 odsto ukupne pro-izvodwe ugqa u RB “Koluba-ra” i snabdeva se oko 1.500megavata TENT-a). Premaprogramu razvoja RB “Kolu-bara” zamenski kapacitet zataj kop bio je povr{inskikop “Poqe E”, ali tek od2015. godine (do kada je tre-balo da se ugaq na “Poqu D”eksploati{e). Do skra}ewaeksploataconog veka, me|u-tim, do{lo je zbog zahtevaMZ Vreoci da se postoje}egrobqe obi|e, kao i usledvi{egodi{we prekobilan-sne proizvodwe “Poqa D”.

Nastavak eksploatacije nakopu “Poqe D”, tehnolo{kigledano, najprihvatqivije jeu wegovom pro{irewu na se-verozapadnoj strani, ~ime sezalazi u centralni deo MZVreoci, obuhvataju}i i gro-bqe. Atar naseqa, ina~e, za-uzima 1.879 hektara i u tomeksploatacionom prostorunalazi se 550.000 tona ugqa.

Na tom podru~ju, me|utim,nalaze se i brojni energet-ski objekti, kao i magi-stralni i regionalni in-frastrukturni sistemi, ~i-jim je radom dosta ugroènaìvotna sredina u nasequ.Stav ìteqa Vreoca, stoga,je da je eksploatacija ugqana ovom prostoru mogu}a sa-mo ukoliko se obezbedi ise-qewe kompletnog naseqa sapripadaju}im grobqem.

Kako je istakao Markovi},realizacija ove investicijene moè se sprovesti bezprethodnog re{avawa imo-vinsko-pravnih odnosa iobavqawa ostalih poslovavezanih za raseqavawe MZVreoci, a {to obuhvata pre-seqewe doma}instava i iz-me{tawe seoskog grobqa.Sprovo|ewem tih aktivno-sti stvorili bi se preduslo-vi kako za pro{irewe“Poqa D”, kao prioritetnogzadatka, tako i za perspek-tivno otvarawe “Ju`nogpoqa” i “Poqa E”. Time bise dugoro~no obezbedila eks-ploatacija od oko 500 mili-ona tona ugqa i produètakrada kopa do 2050. godine,odnosno do kraja wegovogeksploatacionog veka.

M. Filipovi}

[IREWE “POQA D” PRIORITETNA INVESTICIJA EPS-a

Projekt “teàk” 13milijardi dinara

Kladovo i o prodaji ugqazaposlenima po predloguSindikata radnika EPS-a. Upravni odbor EPS-aupoznat je i sa sadrìnomprogramskog zadatka zaPartiju 2 javne nabavkekonsultantskih usluga za“Unapre|ewe organizacio-nih, finansijskih i inve-sticionih performansiEPS-a”, a koja se odnosi naizbor i privla~ewe strate-{kog partnera za projekterekonstrukcije PanonskihTE-TO (rekonstrukcijaTE-TO Novi Sad).

M. Filipovi}

Rad kopa “Poqe D”produì}e se do2050. godine

I u aprilu premaplanu: TENT B


12

SASTANAK POSLOVODSTVA SA DIREKTORIMA ZAVISNIH PRIVREDNIH DRU[TAVA

Nova cena mewa planoveOd poskupqewa struje - do kraja godine 8,5 milijardi dinara Za radnike s Ko-

smeta stimulativne otpremnine oko 30.600 dinara po godini staæa

ENERGETSKI SEKTOR U SRBIJI I ENERGETSKA ZAJEDNICA JUGOISTO^NE EVROPE

Korak ka Evropskoj uniji

Od 1. aprila 2006.Vlada Srbije jeodobrila pove-}awe cena elek-

tri~ne energije, u proseku za15 odsto. Od distributerao~ekujem da posle posku-pqewa procenat naplata neopadne, a sve zajedno nas ~ekai rebalans godi{wih plano-va poslovawa. To treba da seokon~a krajem aprila.

Ovo je, na po~etku sastan-ka poslovodstva EPS-a sadirektorima zavisnih pri-vrednih dru{tava, odrà-nom 28. marta, rekao gene-ralni direktor dr Vladi-mir \or|evi}. Dragojlo Ba-àlac, zamenik generalnogdirektora, istakao je ovomprilikom da bi pove}awecene elektri~ne energije, unarednih devet meseciEPS-u trebalo da donesedodatnih 8,5 milijardi di-nara. Tako|e je rekao da bi s

vlasnikom trebalo da se re-{i i pitawe stimulacija,odnosno da se od eventualnoostvarenih u{teda, deosredstva usmeri za stimuli-sawe zaposlenih.

Za radnike EPS-a sa Ko-smeta obezbe|ene su stimu-lativne otpremnine i one}e iznositi oko 30.600 di-nara po godini, a maksimumje za 30 godina staà. Rok zaprijavqivawe je mesec dana(ceo april), a potom odmahslede isplate. Direktor\or|evi} je nagovestio dabi na stimulativne otprem-nine uskoro moglo da ra~u-na i oko 1.500 invalida radau EPS-u, kao i deo zaposle-nih u direkcijama privred-nih dru{tava, posebno u“Kolubari” i “Kostolcu”.

Remontni i investicioniprogrami }e biti preispi-tani u skladu sa novonasta-lim okolnostima posle po-

skupqewa, a, kako navodidirektor \or|evi} priori-teti u ovoj godini su:

Peti BTO sistem u “Ko-stolcu”; TENT blok A-4; re-vitalizacija u HE “\er-dap”, ako se steknu svi uslo-vi i remont bagera u “Kolu-bari”, sa elementima revi-tacizacije - posle zavr{et-ka montaè “glodara 9”. Koddistributera, zbog nedavnihkvarova prioritetna ula-gawa usmeri}e se beograd-skoj i ni{koj distribuciji.

Po~etkom aprila, zauze}ese i kona~ni stavovi oko or-ganizacije preduze}a, odno-sno privrednih dru{tava,kako bi se sve uskladilo sazakonom, ali, kako je rekao\or|evi} i pove}ala unu-tra{wa efikasnost predu-ze}a.

Prisutni su obave{tenida je dosada{wa Direkcijaza distribuciju i trgovinu

elektri~nom energijom, sa-da razdvojena na Direkcijuza distribuciju (direktorRadovan Stani}) i Direk-ciju za trgovinu elektri~-nom energijom (direktorDragan Vlaisavqevi}). Di-rektori zavisnih privred-nih dru{tava su obave{tenida }e Sektor za odnose s jav-no{}u po~etkom aprilapripremiti odgovaraju}iupitnik radi prikupqawapodataka o svim internimglasilima u sistemu JPEPS. Na osnovu analize,pripremi}e se i predlog zaujedna~avawe dizajna, teh-ni~kog ure|ivawa, ure|i-va~kih koncepcija, forma-ta, kvaliteta {tampe, papi-ra… Predlog za unapre|eweinternog informisawa bi-}e predat generalnom di-rektoru do 15. juna 2006. go-dine.

D. Ob

Nacrt zakona o ratifikaciji Ugovora oosnivawu energetske zajednice jugoisto~neEvrope pripremqen je i o~ekuje se da }e gaSkup{tina Srbije usvojiti do sredine ovegodine. Ovo je izjavio Radomir M. Naumov,republi~ki ministar rudarstva i energeti-ke na tribini “Ugovor o osnivawu energetskezajednice jugoisto~ne Evrope - obaveze i mo-gu}nosti za elektroenergetski sektor u Sr-biji”, koja je na Ma{inskom fakultetu u Beo-

gradu odràna 31. marta, u organizaciji Dru-{tva termi~ara Srbije i Crne Gore.

Ministar Naumov je naglasio da Ugovor oosnivawu energetske zajednice predstavqakamen-temeqac evropskih integracija na{ezemqe i prvi korak ka pristupawu Evropskojuniji. On je rekao da }e ovaj dokument, koji jena{a zemqa potpisala pro{le godine, otvo-riti mogu}nosti za razvijawe konkurencijena trì{tu struje i gasa, pristup me|una-

rodnim fondovima za razvoj energetskog sek-tora i zna~ajne prihode od tranzita elek-tri~ne energije kroz Srbiju. Ciq je da sestvori integrisano trì{te za prirodni gasi struju, koje bi u drugoj fazi moglo obuhva-titi i druge elemente, kao {to su te~ni pri-rodni gas ili nafta. Naumov je rekao da }ese u narednih desetak godina u energetikujugoisto~ne Evrope investirati oko 20 mili-jardi evra i da su potrebe razvoja ve} namet-nule obavezu svih zemaqa potpisnica za us-postavqawem integrisane strukture regula-cije trì{ta. [to se Srbije ti~e, Naumov jerekao da nije daleko dan kada politi~arine}e odre|ivati cenu struje, ve} ekonomskei trì{ne zakonitosti.

Generalni direktor EPS-a Vladimir \or-|evi} izneo je podatak da u ovom trenutkuElektroprivreda Srbije ima 30 kvalifiko-vanih kupaca elektri~ne energije, koji tro-{e po vi{e od 25 miliona kilovat-sati godi-{we. Iako su imali zakonsku mogu}nost, ni-ko do wih, rekao je \or|evi}, nije napustioEPS i okrenuo se drugom snabdeva~u, narav-no zbog niske cene struje u EPS-u.

R. E.

Kamen temeqac

za evropske integracije:

sa tribine Dru{tva

termi~ara Srbije i

Crne Gore

13


DVOGODI[WICA RADA MINISTARSTVA RUDARSTVA I ENERGETIKE

Najstabilnije u posledwih 20 godina

Stvoren jak energetski pravni okvir i zao-kruæen prvi ciklus promena Predstoji izradapreostalih podzakonskih akata, koja }e omogu}i-ti uvo|ewe novih pravila rada, poslovawa irazvoja energetskog sektora Srbije ukqu~uju}i iparticipaciju stranog i doma}eg privatnog ka-pitala u izgradwi novih energetskih objekata

Konferencija za novinare uVladi Srbije: predstoji na{e

aktivno u~e{}e i kreirawuenergetske politike u JIE

Osnovni zadatakMinistarstva ru-darstva i energe-tike u Vladi Sr-

bije uvek je bio da obezbedistabilno i uredno snabde-vawe svim vrstama energena-ta. Tokom ove dve godine tajciq je u potpunosti ostva-ren i moèmo da kaèmo daje dostignuti nivo energet-ske sigurnosti Srbije naj-vi{i u posledwe dve dece-nije, a odnos me|u energet-skim subjektima najrazvije-niji.

Ocewuju}i dvogodi{wirad resornog ministarstva,ove konstatacije iz-neo je Radomir Nau-mov, ministar rudar-stva i energetike, nakonferenciji za no-vinare, odrànoj 14.marta u Vladi Srbi-je. U glavne karakte-ristike rada mini-starstva Naumov jeubrojao stvarawe ja-kog energetskogpravnog okvira, a da-te su i osnove za raz-voj energetike i ru-darstva i to na prin-cipima odrìvog razvoja,koji bi mogao u dovoqnoj me-ri da stvori energetsku neza-visnost za na{u dràvu.

- U tom smislu mogu da ka-èm da je zaokruèn pravnii zakonodavni okvir vezan zadelovawe energetskih subje-kata u Srbiji, uz po{tovawe

svih normi u svetu, skop~a-nih sa promenama, koje se do-ga|aju u energetici u posled-wih 20 godina. Mi smo zao-kruìli prvi ciklus prome-na u energetici i mogu da ka-èm da u naredne dve godineulazimo, na neki na~in re-laksirani, u realizacijuonoga za {ta su postavqeneosnove - rekao je Naumov.

- Dono{ewem tog zakona,EPS-u i NIS-u smo stvori-li pravni okvir za procesereorganizacije. Ono {to jejo{ va`nije, wime smo, ja-sno stavili do znawa da è-limo da sa~uvamo nacional-

ne energetske kompanije odrasprodaje. Privatizacijada, ali ne po svaku cenu i nepreko no}i - istakao je Nau-mov.

On je daqe napomenuo da jenedavno usvojena Strategijarazvoja, prvi takav dokumentu oblasti energetike, koji je

uop{te usvojen u Srbiji. Toje dokument od dràvnog zna-~aja, koji sagledava planoverazvoja energetike, ali dajei realnu podlogu za dono-{ewe drugih strate{kih do-kumenata - strategije pri-vrednog razvoja, odrìvograzvoja... Najva`niji ciqeviu narednom periodu su izra-da preostalih podzakonskihakata, koja }e omogu}iti uvo-|ewe novih pravila rada, po-slovawa i razvoja energet-skog sektora Srbije. Ve} sudonesene izvesne uredbe ipravilnici i, kako je rekaoNaumov, jo{ nekolikcina

dokumenata treba dase usvoji, kako bi sekompletirao postu-pak delovawa zakona.To se odnosi i naukqu~ivawe i parti-cipaciju stranog iprivatnog kapitala uizgradwi novih ener-getskih objekata.

Drugi vaàn ciqje, prema re~ima mi-nistra, izrada pro-grama ostvarivawaStrategije razvojaenergetike do 2015.

godine, za sve energetskeproizvodne sektore i komu-nalne elektrane. U toku jeizrada pojedina~nih pro-grama za svaku proizvodnudelatnost i taj posao treba-lo bi da se okon~a do polo-vine ove godine. Predstoje,kako je re~eno i zajedni~ke

aktivnosti s drugim mini-starstvima, a od infra-strukturnih projekata, pri-oritet je zavr{etak podzem-nog skladi{ta gasa “Banat-ski dvor”, izgradwa gasovo-da Ni{-Dimitrovgrad iokon~awe gradwe TE “Kolu-bara B”. Naumov je daqe re-kao da na me|unarodnom pla-nu sledi ratifikacija ugo-vora o energetskoj zajednicijugoisto~ne Evrope i nagla-sio da je to najprioritetni-ji posao, koji nam je omogu-}io da se i mi ukqu~imo uEU, bez obzira na politi~kai druga ograni~ewa.

Aleksandar Vlaj~i}, ovomprilikom je napomenuo da }epomenuti ugovor, posle ra-tifikacije u Skup{tini zanas postati obavezuju}i, alisu neke wegove odredbe ve} uprimeni, s obzirom da ima-mo veoma intenzivan tran-zit elektri~ne energije pre-ko osam granica, koje nasokruùju. Predstoji nam, ka-ko je rekao, i aktivno u~e-{}e u kreirawu regionalneenergetske politike u JIE,a posle stvarawa nacional-nog trì{ta, kao preduslo-va, sledi nam i wegovo otva-rawe i ukqu~ivawe u pane-vropsko trì{te, sa punomprimenom ekonomskih i tr-ì{nih mehanizama. To }e-mo biti obavezni da uradi-mo tokom 2008. godine.

D. Obradovi}

Zakon o energetici, Strategijarazvoja energetike do 2015.

godine, reorganizacija javnihpreduze}a i potpisivawe

Ugovora o energetskoj zajednicijugoisto~ne Evrope - kqu~ni poslovi, koji su obavqeni u

posledwe dve godine*

*

14


Zanimqiv razgovorvo|en je 21. martaove godine u Pri-vrednoj komori Sr-

bije, u okviru Tvining pro-jekta za ja~awe Ministar-stva rudarstva i energetike,koji finansira Evropskaagencija za rekonstrukcijukao vid podr{ke trì{noorijentisanoj reformi ene-rgetskog sektora u Srbiji.Hubert [elmovski, ekspertiz Nema~ke, iskazao je jeres,kojom je zbunio gotovo sveprisutne doma}e energeti-~are u prepunoj sali Komore.Pravo da postave dodatnopitawe iskoristilo ih jenekoliko, pa i predsedavaju-}i prof. dr Milovan Studo-vi}, savetnik u Ministar-stvu rudarstva i energetike,skrenuv{i pa`wu na pro-klamovanu politiku ener-getske efikasnosti u Evrop-skoj uniji.

U ulozi eksperta iz zemqekoja je, zajedno sa Slova~-kom, nosilac realizacijeTvining projekta, [elmov-ski je decidirano ustvrdioda spregnuta proizvodwaelektri~ne i toplotne ener-gije nije efikasnija ododvojene i jo{ dodatno nijeni ekonomski isplativija.Pre nego {to je ovo izrekao,on je naveo da se u Nema~kojnekoliko decenija vode di-skusije kojim oblikom pro-izvodwe se postiè efika-snije kori{}ewe primarneenergije i da se on li~no go-tovo ~etiri decenije bavitim istraìvawima i doka-zivawima.

Na video-bimu prikazao je{eme datih op{tih standar-

da, koje je dopunio i sopstve-nim prora~unima i objasnioda je koeficijent efikasno-sti kod spregnute proizvod-we elektri~ne i toplotneenergije 71 procenat, a kododvojene 75 procenata. Do-datno je analizirao efika-snost zavisno od energenta,ugqa ili gasa, zatim od u~e-{}a proizvodwe elektri~neenergije u spregnutoj proiz-vodwi i posebno uticaj gubi-taka na ukupnu efikasnost iekonomsku isplativost.

[elmovski je naglasio daefikasnost nije pitaweproizvodwe samo, nego celoglanca od proizvo|a~a do po-tro{a~a energije, pri ~emumoraju da se ra~unaju gubicina gasnom motoru i pumpi,koji nisu mali, i naro~itogubici u distribuciji, po-sebno toplotne energije kojuje vrlo skupo transportova-ti. Uz mno{tvo egzaktnihpokazateqa, on je konstato-vao da spregnuta proizvodwanije alternativa odvojenoj,odnosno separatnoj proiz-vodwi, ve} wena dopuna.

Kako je ovo vi|ewe gotovou potpunosti odudaralo odvaè}ih stavova stru~ne jav-nosti u Srbiji, koja spregnu-tu proizvodwu smatra nepri-kosnoveno efikasnijom ododvojene, pitawa u~esnikaove svojevrsne tribine vi{esu bila intonirana kao ne-slagawe nego znatièqa.Po{to se insistiralo da[elmovski kaè kako tuma-~i to da Evropska unija svo-jim direktivama i subvenci-jama afirmi{e spregnutuproizvodwu kao efikasnijuu kori{}ewu primarne

energije, on je kratko odgo-vorio da se wegovo mi-{qewe ne poklapa s politi-kom i direktivom EU, a po-tom rekao da smatra da jeboqe opredeliti se za odvo-jenu proizvodwu zato {to }euvek biti vi{e ponu|a~aelektri~ne energije i gasanego toplote. Tako|e, on jeizrazio sumwu da }e EU traj-no davati subvencije za koge-nerativna postrojewa.

Na jednom detaqu, koji jedominantnije zna~ewe dobiotek sa pitawima u~esnika,ovom izve{ta~u se u~iniloda je razumeo za{to su stavo-vi g. [elmovskog do~ekanikao jeres, a ne kao druk~ijemi{qewe kome podjednakotreba posvetiti pa`wu u raz-matrawu na~ina efikasnijegkori{}ewa primarne ener-gije. Ekspert iz Nema~ke jesve vreme imao u vidu kra-jweg potro{a~a, koji, premaprilikama u razvijenim zem-qama Evrope, posebno u Ne-ma~koj, angaùje samo jedankilovat snage elektri~neenergije i {est puta ve}usnagu toplotne energije. USrbiji, me|utim, oslonac jena elektri~noj energiji ili,kako je ovde izneto na jednomprimeru, vi{e od 50 odsto.Ipak, i kada je to razja{we-no, g. [elmovski je ostaopri svom stavu o ve}oj efika-snosti odvojene proizvodwe

elektri~ne i toplotne ener-gije, rekav{i da je efika-snije i isplativije do doma-}instva dovesti gas, kojim seobezbe|uje toplotna energijaza grejawe prostora, topluvodu i pripremu hrane, negograditi kogenerativno po-strojewe na gas i onda imatistalne gubitke na gasnom mo-toru i u distribuciji toplo-te, koja iziskuje neprestanevisoke tro{kove.

On je jo{ dodao da je po-trebno mnogo vi{e investi-rati u izgradwu postrojewaza spregnutu proizvodwu, bu-du}i da je mreà za daqin-sko grejawe znatno skupqanego gasna mreà.

Ovaj razgovor o efikasno-sti spregnute proizvodweelektri~ne i toplotne ener-gije odnosio se, kako je re~e-no, na velika kogenerativnapostrojewa, a ne na mala kojase koriste za sasvim odre-|en, mali deo, potro{a~a,tipa bolni~kog centra ilisli~no. Profesor Studovi}je, zahvaliv{i g. [elmov-skom, tribinu zav{io oce-nom da je, bez obzira na raz-li~ita vi|ewa, bilo od ko-risti ~uti ovo izlagawe,tim vi{e {to je Srbija predzadatkom da na|e na~ina zaefikasnije kori{}ewe pri-marne energije.

Anka Cvijanovi}

NALAZI NEMA^KOG EKSPERTA SUPROTNI STAVOVIMA STRU^WAKA U SRBIJI

Spregnuta proizvodwani efikasnija, ni jeftinija

Hubert [elmovski u PKS izneo druga~ije mi-{qewe o efikasnosti spregnute ili kogenerativneproizvodwe elektri~ne i toplotne energije

Novosadskatermoelektrana-

toplana saspregnutom

proizvodwomelektri~ne i

toplotne energije


15

AKTUELNE TEME

[ta je Elektro-privreda Sr-bije dobilasa pove}awem

cene struje za prose~no 15odsto od prvog aprila ovegodine? Na ovo pitawe od-govor smo potraìli odDragojla Baàlca, zame-nika generalnog direkto-ra EPS-a za poslovni si-stem, koji je, u najkra}em,odgovorio da je sa novomcenom struje i ukupnimaran`manom s Vladom Re-publike Srbije, koji je ob-uhvatio odlagawe u ovojgodini dospelih dugova iobezbe|ewe sredstava zaeksproprijaciju zemqi{taza “Kolubaru”, Elektro-privreda dobila veliku{ansu da realizuje ovogo-di{wi elektroenergestkibilans i obezbedi do-voqno ugqa i elektri~neenergije.

Na po~etku razgovora Ba-àlac je naveo da bi, da jestruja u ovom procentu po-skupela 1. januara, ukupangodi{wi prihod EPS-abio uve}an za 12 milijardidinara. To je moglo zna~aj-no da razre{i finansijskete{ko}e u realizaciji pla-niranih, a neodlo`nihprograma odràvawa i in-vestirawa. Kako, me|utim,nova cena vaì od prvogaprila, prihod }e na deve-tomese~nom nivou, dakle dokraja ove godine, biti uve-}an za 8,5 milijardi dina-ra.

- Naàlost, ne moèmou potpunosti da ra~unamoda }emo sva ova sredstvaimati do kraja godine.Osnovni razlog tome je{to naplata za teku}i do-

speva tek slede}eg meseca,pa }e tako decembarska po-tro{wa, koja je najve}a isa najve}om mese~nom fak-turom, mo}i da se naplatitek u januaru idu}e godine.Prema tome, iako je toformalno ovogodi{wiprihod, realno je da }emodo kraja godine mo}i danaplatimo samo oko sedammilijardi dinara vi{enego {to bismo sa staromcenom kilovat-sata. Ovometreba dodati da }e na uku-pan prihod znatno uticatiprocenat naplate, koji je-ste planiran na nivou od92,6 odsto, ali realno dokraja godine, i pored svihnapora koje ulaèmo, te-{ko }emo to mo}i da ostva-rimo - kaè Baàlac.

Uvaàvaju}i neophod-nost da se ostvari ovogo-di{wi elektroenergetskibilans i obezbedi do-voqno ugqa i elektri~neenergije, Vlada je prihva-tila da odloì otplatudugova koji dospevaju ovegodine, u ukupnom iznosuod osam milijardi dinara.Prema re~ima Baàlca,ovo odlagawe odnosi se nadve milijarde dinara dugaprema Pariskom i Lon-donskom klubu poverilaca,koji je za ra~un EPS-a pla-tila Republika Srbija, za-tim 2,3 milijarde pozajmi-ce od Vlade, kao i na 3,7milijarde po osnovu kine-

skog kredita. Tako }e se,sa uve}anim prihodom odnove cene struje i nepla-}awem ovogodi{wih do-spe}a dugova, u kasi EPS-ana}i ukupno oko 15 mili-jardi dinara vi{e nego{to je sa sigurno{}u mo-glo da se o~ekuje kada je udecembru pro{le godineusvajan Godi{wi programposlovawa za 2006. godinu.

Zamenik generalnog di-rektora podse}a da je u tomprogramu iskazan mawak ukasi od 23,4 milijarde di-nara i kaè da posle ovihodluka Vlade Srbije i re-zultata dosada{weg poslo-vawa moè da se ra~una daje taj mawak “pokriven” saoko 18 milijardi.

- Pored 15 milijardi ko-ji }e se u kasi na}i poosnovu ve}e cene struje iodlagawa dugova, Vlada jeodobrila i 1,5 milijardidinara za eksproprijacijuzemqi{ta za potrebe RB“Kolubara”, odnosno za iz-me{tawe Vreoca. S drugestrane, EPS je, zahvaquju-}i izuzetno povoqnoj hi-drolo{koj situaciji,mawe uvozio struje nego{to je planirao i u{tedeodve milijarde dinara. Ta-ko zbir prema{uje 18 mi-lijadi dinara. No, tu mo-ramo imati u vidu da pove-}awe cene struje donosi iuve}awe nekih tro{kova,kao {to su doprinos za vo-

de ili naknada za uslugeprenosa elektri~ne ener-gije, a mogu}e je i da }emoimati nove izdatke za in-vesticije budu}i da su ro-kovi pomereni, a cene im-puta i{le navi{e. U sva-kom slu~aju, Elektropri-vredi Srbije ove godinene}e nedostajati 23,4 mi-lijarde, nego oko {est mi-lijardi dinara - isti~eBaàlac.

Prema re~ima Baàlca,o~ekuje se da }e Vlada re-fundirati izdatke u visi-ni od oko 3,4 milijardedinara za tro{kove funk-cionisawa javnih preduze-}a EPS-a sa Kosova i Me-tohije. Ukoliko se to nedogodi, kaè Baàlac, mo-ra}e da se uspori realiza-cija programa, da se deoplanova pomeri za idu}ugodinu, ali od planiranogse ne moè odustati.

- Ukoliko i pored svegane bude dovoqno sredstavaza realizaciju planova,sredstva }emo morati daobezbedimo od banaka, jerelektroenergetski bilansmora da se ostvari. U ovo-godi{wi program u{lo jesamo ono {to se nikako nemoè izostaviti ako ho}e-mo da Srbija ima dovoqnostruje idu}e i narednih go-dina. To se, pre svega, od-nosi na planove za pove-}awe proizvodwe ugqa, ko-ja vi{e ne moè da pratiuve}anu snagu revitalizo-vanih termokapaciteta, aiz toga proisti~e i na{eopredeqewe da nema “kre-sawa” planova - zakqu~ujeBaàlac.

A. Cvijanovi}

ELEKTROPRIVREDA SRBIJE POSLE POSKUPQEWA STRUJE

Nedostaje {est milijardi dinara

Sa uve}anom cenom kilovat-sata, odlagawem dugova prema Repu-blici, u{tedom na uvozu struje i obezbe|enim sredstvima za Vre-oce, smawen nedostatak od 23,4 milijarde Planovi se mogu uspo-riti ili prolongirati za idu}u godinu, nikako ne i zaboraviti Dragojlo Baàlac

Na poboq{awe materijalno-finansijskog poloàja EPS-a uovoj godini znatno }e uticati i mere koje je na zahtev poslovod-stva i Upravnog odbora EPS-a odobrila Vlada Republike Srbi-je. To se, pre svega, odnosi na odlagawe dugova - kaè Baàlac.

Odloèn dug


16

P oskupqewem od 1.aprila za 15 odstou proseku, moèmoda kaèmo da je

okon~ana prava vi{eme-se~na bitka oko cene stru-je. “Rat” jo{ nije, ali morase priznati, da je veliki

napredak ministra finan-sija Mla|ana Dinki}a ushvatawu elektroenerget-ske problematike uo~qiviz ~iwenice da je svoj pr-vobitni predlog - posku-pqewe struje za 10 odsto,upola uve}ao. U jednom

skora{wem novinarskompisaniju, navedeno je da je“Dinki} kapitulirao podpritiskom energetskog lo-bija u zemqi, pre nego {toje dobio uvid u poslovaweEPS-a”. Mi bismo rekli,da je Dinki} dobio celo-

vit uvid u poslovawe i dru-ge va`nije promene u EPS-u i da je “kapitulirao” podpritiskom argumenata. Zatakvu promenu shvatawa, posvemu sude}i, va`nu uloguodigrao je “Biznis forum2006” - tradicionalni skupekonomista, odràn od 1.do 3. marta na Kopaoniku, aposebno, izlagawe Draga-na [agovnovi}a, direkto-ra konsaltinga Ekonom-skog instituta i ~lanapredsedni{tva Saveza eko-nomista Srbije.

U pomenutom pisaniju,navedeno je, pored ostalog,da je u “crnoj novinarskoj”kampawi Dinki} napadanda ne dozvoqava posku-pqewe struje, jer èli da

EPS {to vi{e propadne, aonda da ga {to jevtinijeproda inostranim energet-skim kompanijama. Po ono-me {to se do sada zbivalosa cenama, neko je i mogaoda izvu~e sli~ne zakqu~ke.Ako se tome dodaju i druga

saznawa u vezi sa inostra-nim interesovawima za svejevtiniji EPS, bojazan od{tetnih poteza za op{tiinteres je bila opravdana.Ipak, nije nemogu}e daDinki} u sve to nije biodovoqno upu}en i da murasprodaja nije bila povodza vo|ewe takve, slobodnismo da kaèmo, krajwe ne-primerene politike cena,kada je struja u pitawu. Ucelom ovom zame{a-teqstvu, po svemu sude}i,prelomni trenutak, bio jeizno{ewe detaqa iz radapod nazivom “Elektropri-vreda: korporatizacijai/ili privatizacija”, auto-ra Dragana [agovnovi}a iMirka Todorovi}a (Eko-

SKUP EKONOMISTA NA KOPAONIKU

Dve godine bez privatizacije

Dræava u ovom trenutku nije odgovorni vlasnikEPS-a, jer samo pove}awe cene elektri~ne ener-gije za 0,5 evro centi po kilovat-~asu, pove}avavrednost elektroprivrede za oko milijardu evra- rekao je Dragan [agovnovi} iz Ekonomskog in-stituta “Kapitulacija” pred argumentima

Elektroprivreda Srbije sada ima proizvodwu kao i 1990. go-dine, iako je sistem 15 godina stariji. U razdobqu od 2001. do2005. godine. proizvodwa EPS-a pove}ana je za 6,3 odsto, pogon-ska spremnost za 13 odsto, a koeficijent prinudnih zastojamawi je za 45 odsto. Otkrivka je pove}ana za 79 odsto, gubici namreì prenosa mawi su za 17 odsto, uvoz za 44 odsto, a stepennaplate elektri~ne energije, od 2001. godine, pove}an je sa 65 na94 odsto! Tro{kovi po proizvedenom kilovat-~asu mawi su za 16odsto i u okolnostima u kojima radimo, ovi rezultati su svaka-ko za respekt.

Ove podatke i konstatacije izneo je Ratko Bogdanovi}, direk-tor Direkcije za ekonomsko-finansijske poslove EPS-a, na sku-pu ekonomista na Kopaoniku, dodaju}i da je 2001. godine EPSimao 61.000 zaposlenih u 33 preduze}a, a danas, odnosno u 2006.godini, EPS ima 11 privrednih dru{tava sa ukupno 38.000 zapo-slenih. Izdvojeno je 27 preduze}a neelektroprivredne delatno-sti sa 17 hiqada radnika, a ostalo je kako je rekao Bogdanovi},rezultat nezanavqavawa kadra, koji je oti{ao i stimulativnihotpremnina. On je pored ostalog naveo da je zbog za{tite socijal-no ugroènih kategorija potro{a~a, EPS-u prihod umawen za 400miliona dinara i da postoji neodrìva situacija, odnosno soci-opoliti~ka odluka o postojawu popusta od pet odsto za one kojiplate ra~un za struju i jedan dan pre dospe}a.

EPS-u je, istakao je Bogdanovi}, u ovom trenutku potreban pre-dah da se stabilizuje. Jer, nije jednostavan prelazak sa 33 na 11preduze}a; to izaziva velike lomove, novu organizaciju, promenesistematizacije, otpore lokalnih samouprava...

Govore}i o privatizaciji, Bogdanovi} je rekao da mora da seima u vidu da je EPS druga~iji sistem od NIS-a i da je u linijielektroprivrednih delatnosti mnogo teè zamewivati u~esni-ke. Ova pri~a nije su{tinski aktuelna dok se ne postigne cena,jer nema novog vlasnika, ako nema profita. On napomiwe da je tuneophodno dati studiozna re{ewa i da je u svakom slu~aju veli-ki rizik ovakav sistem i tehni~ki, a kamoli vlasni~ki razdva-jati u razli~itim strukturama. Naveo je primer EPS-a i EMS-a,odnosno da je ugovor za usluge prenosa i upravqawa sistemom odjula do kraja decembra 2005. godine, potpisan tek 15. januara ovegodine, a za 2006. godinu jo{ se nije ni po~elo - iako je re~ o u~e-snicima, koji su bili zajedno u sistemu. Moè se zamisliti, re-kao je, kako to izgleda, kada ima vi{e u~esnika, a regulatornotelo jo{ nije zaìvelo.

Po{tujte rezultate EPS-aRatko Bogdanovi} je na skupu ekonomista na Kopaoniku izneo

i jednu posebno paradoksalnu situaciju. Osnivawem EMS-a,EPS je izgubio pravo na poresku konsolidaciju. Zakon, kako jerekao Bogdanovi}, brani marifetluke oko poreza i ne èli darazne organizacione promene dovedu do izbegavawa pla}awaporeza, ali, ovde je re~ o vladinoj odluci o formirawu dvajavna preduze}a (EPS i EMS) i jasno je da se ne radi ni o ka-kvim marifetlucima.

- U uslovima kada smo prihodovali otpuste dugova, koji sunam dati (Pariski klub i ostalo) i u situaciji kada smo na{einterne dugove otpisali, to se ne priznaje u poreskom bilan-su. I sada, iako EPS ima gubitak na nivou od {est do sedam mi-lijardi dinara, mora}e da plati milijardu dinara poreza nadobit. A nama trenutno nedostaje 26 milijardi dinara - rekaoje Bogdanovi}.

“Porez na gubitak”

17


nomski institut), na skupuekonomista na Kopaoniku.

Osvr}u}i se na opaskuprethodnog izlaga~a u pa-nel diskusiji, Ratka Bog-danovi}a iz Elektropri-vrede Srbije, da je EPS-u uovom trenutku potrebanpredah, Dinki}, koji jepredsedavao skupom, rekaoje da }e EPS, {to se VladeSrbije ti~e, sigurno pre-dahnuti u naredne dve go-dine, kada je o privatiza-ciji re~. Dovr{i}e se dokraja mandata vlade to {toje zapo~eto sa NIS-om, a{to se ti~e EPS-a,kako je istakao, si-gurno je da }e priva-tizacijom vi{e dase bavi naredna vla-da.

- Zanimalo bi me -rekao je tada Din-ki} - ekspertsko mi-{qewe konsultanta[agovnovi}a: kojubi strategiju vaqa-lo primeniti kadaje EPS u pitawu?

- Analizom poslo-vawa EPS-a, do{lismo do toga da je ce-na elektri~ne energije,kqu~ni faktor vrednostielektroprivrede. Prematrenutnoj ceni, na nivouod oko 3,5 evro centi pokilovat-~asu, elektropri-vreda ima negativnu vred-nost kapitala. Sa pove-}awem cene do osam centi,vrednost elektroprivrede,iz negativne zone, dolazina desetek milijardi evra.Zakqu~ak je da pove}awecene elektri~ne energije

za 0,5 evro centi po kilo-vat-~asu, pove}ava vred-nost elektroprivrede zaoko milijardu evra. Zatoslobodno moèmo da kaè-mo da je problem privati-zacije elektroprivrede ve-}i od kompletnog posladosada{we privatizacijesvih preduze}a i banaka i utom kontekstu i meni se ve-oma dopada {to je u ovojpanel diskusiji re~eno dane}e biti ùrbe. Jer, imatu jo{ dosta prostora da seneke stvari vaqano sagle-daju, kako bi se na{ao naj-

boqi put - rekao je Dragan[agovnovi}.

On je dodao da dràva uovom trenutku nije odgo-vorni vlasnik elektro-privrede i da sada postojikratkoro~no opredeqewe,koje se zasniva na odrà-vawu socijalnog mira,kroz niske cene struje. Ti-me je EPS doveden u staweu kome se nalazio i pret-hodnih godina.

Na pitawe a {ta se pred-

laè, ovaj ekonomski eks-pert je odgovorio:

“Mada to paradoksalnozvu~i, mi predlaèmo dadràva bude opet vlasnik,ali sada odgovorni vla-snik elektroprivrede.Smatramo da je to mogu}ekroz korporatizacijuelektroprivrede, koja biomogu}ila da dràvaefekte svog vlasni{tvaubira na vlasni~koj osno-vi, a ne kroz mere, kao {toje ograni~ewe cene strujei sli~no. Korporatizacijane zna~i odustajawe od bi-

lo kakve privati-zacije: to je samoprva faza u podi-zawu performansisistema. Posle to-ga bi se otvorio~itav niz mogu}no-sti za razna part-nerstva privatnogi javnog vlasni-{tva, kao i za ula-èwe u neke ve}eprojekte, razne in-vesticije u nove po-gone i sli~no”.

Su{tina ovogpristupa, kako je

rekao autor, izvla~i se izsu{tine korporativnefilozofije, a to zna~i po-smatrawe preduze}a, kaootvorenog sistema, gde se{iri broj zainteresova-nih u~esnika za wegovofunkcionisawe. Svodnata~ka wihovih razli~itihinteresa je da to preduze}eistovremeno stvara vred-nost na komercijalnom tr-ì{tu i na trì{tu ka-pitala.

- Za stvarawe vrednostina komercijalnom trì-{tu, kqu~ni parametar jecena elektri~ne energije.Potencijal EPS-a na ko-mercijalnom trì{tu jeprili~no visok, ali po-slovawe elektroprivredenije mogu}e komercijali-zovati preko no}i. Prila-go|avawe cene elektri~neenergije i komercijaliza-cija poslovawa je sredwo-ro~ni ciq EPS-a i posto-ji poznata dinamika kojomse ide u pravcu svega toga -kaè [agovnovi}.

Kada je re~ o akcijama,nastavqa on, ako bi se gle-dale sada{we cene i vred-nost elektroprivrede, mo-glo bi da se do|e do za-kqu~ka da su te akcije nea-traktivne. Me|utim, akose uzme u obzir da je nemi-novan rast cena struje, on-da je potpuno evidentno dabi te akcije imale vrlo vi-sok potencijal na trì-{tu kapitala. Ostaje jedi-no pitawe ko bi bio najvi-{i uìvalac rasta vred-nosti tih akcija?

- Na{ stav je da to trebada bude dràva do fazedok se EPS ne podigne naneki vi{i nivo. Bilo bidobro da se relativnosmawi vlasni{tvo drà-ve i to bi moglo da seostvari kroz dodatne emi-sije akcija. Da bismo ima-li kupce tih akcija, EPSbi morao postepeno da seprevodi u profitabilnuzonu poslovawa. Dok se tone u~ini, korporatizaci-ja po sistemu inicijalnejavne ponude, nema smi-sla. [iri efekti svegatoga odnosili bi se narazvoj trì{ta kapitalakod nas, kroz wegovu in-ternacionalizaciju, ao~uvawem jednog ovakvogsistema ~uva se i jak nivointervencionizma u pri-vredi i to na jasnoj eko-nomskoj osnovi. Dràvabi imala veliki prihodod dividendi koje bi pri-stizale od elektropri-vrede, u sklopu podizawacene struje i poboq{awaposlovawa - rekao je [a-govnovi}.

Dragan Obradovi}

Cena elektri~neenergije kqu~nifaktor vrednostielektroprivrede

Privatizacija elektroprivredeje ve}i posao od kompletne dosada{we privatizacije, svih preduze}a i banaka i

meni se veoma dopada {to je sada re~eno da se sa prodajom

EPS-a ne}e ùriti, kaè Dragan [agovnovi}

*

*

IL

US

TR

AC

IJA

: JU

GO

SL

AV

VL

AH

OV

I]

18


Uvezi sa formirawem cenaelektri~ne energije, kakoove u Srbiji, tako i one kojunazivamo svetskom, u posled-

we vreme na skupovima kod nas mogla suda se ~uju vrlo razli~ita mi{qewa.îwenica da su sve to izrekli stru~-waci od autoriteta, svakako je uticalana stvarawe utiska da se do formirawacene struje, ipak dolazi na proizvoqanna~in i da tu ar{ini mogu da budu po-prili~no rastegqivi. Kod nas je to ve}poodavno poznato. Ali i oni iz sveta,koji nas podu~avaju prelasku na wihovkolosek, tako|e se poprili~no razli-kuju u svojim cenovnim ra~unicama iprocenama.To upu}uje na osetne prime-se proizvoqnosti i u wihovom pristu-pu. Ma koliko ova postavka moè daima neobi~an, a za nekoga i iznena|uju-}i prizvuk, ipak je osnovana. To potvr-|uju i najnoviji istupi u na{oj zamqi i“okolini”, vode}ih svetskih stru~wakau ovoj oblasti.

Dejvid Kenedi, visoki predstavnikSvetske banke, prilikom nedavnog bo-ravka u Beogradu, na pitawe {ta namdonosi otvarawe energetskog trì-{ta, odgovorio je:

- Liberalizacija energetskog trì-{ta podrazumeva i trì{ne cene stru-je, ali se u regionu jugoisto~ne Evrope,to ne}e dogoditi u narednih pet godi-na. Analize Svetske banke pokazuju da}e trì{ne cene struje u Evropi svi,pa i Srbija, pla}ati od 2010. godine.Koliko }e to tada iznositi, te{ko jere}i, ali je osnova za izradu studije bi-la nekakva prose~na trì{na cenastruje, koju sada pla}a zapadna Evropa ikoja iznosi 7,5 evro centi za kilovat-~as i te{ko da }e biti jevtinija od to-ga.

Procene ovog stru~waka Svetskebanke su dakle, da mi bar do 2010. godi-ne ne}emo do}i do svetske cene struje, ai kada do|emo ona }e se kod nas kretati

tek jedva ne{to vi{e od 7,5 centi. Sr-|an Sre}kovi}, pomo}nik ministra tr-govine u Vladi Srbije, nedavno je nago-vestio da je u planu da u naredne ~etirigodine cena elektri~ne energije u Sr-biji dostigne nivo od 5,5 evro centi,mada trenutno ne postoji dinamika we-nog dostizawa. Takva cena, kako je re-kao u skladu je sa trì{nim kretawi-ma u regionu i nije sporno da se ona do2010. godine, u odnosu na sada{wi ni-vo (3,3 evro centa) pove}a za 70 odsto.

Peter [ildge, predstavnik nema~keelektroprivredne kompanije RWE iglavni obra|iva~ teme na veoma pose-}enom skupu u okviru ciklusa “Deregu-lacija energetskog sektora”, odrà-nom 1. marta u Privrednoj komori Sr-bije, izneo je je svoje zakqu~ke i proce-ne, koje se, slobodni smo da primetimo,uo~qivo razlikuju od gore navedenih.

- Cene elektri~ne energije u doma-}instvima u zemqama jugoisto~ne Evro-pe veoma su niske i one moraju da pre|uteàk put da bi do{le do nivoa, kojiodraàva realne tro{kove. Na{a sa-gledavawa pokazuju da, ako je cena elek-tri~ne energije na pragu elektrane iz-me|u tri i ~etiri evro centa po kilo-vat-~asu, tro{kovi distributivne mre-è (koji imaju najvi{e u~e{}e u ovojceni) bar {est centi i ako na to doda-mo marketing i neku malu dobit dola-zimo do saznawa da bi realna cenaelektri~ne energije za doma}instva ujugoisto~noj Evropi, u najmawu rukumorala da se kre}e u rasponu od 10 do 15evro centi po kilovat-~asu - rekao je[ildge.

To bi, dakle, hipoteti~ki posmatra-no, moglo da bude i dvostruko vi{e odprethodne dve procene! Tro{kovi , ko-je je detaqno predo~io gospodin[ildge, deluju nam prili~no argumen-tovano i realno.

Otvarawe elektroenergetskog trì-{ta Srbije i skoro stupawe na snagu

Ugovora o osnivawu energetske zajed-nice jugoisto~ne Evrope, te{ko da }e,bar zasad, da donesu bitnije promene upolitici cena u na{oj zemqi.

@an Koval, generalni sekretar Me-|unarodnog saveta za velike elektroe-nergetske sisteme (CIGRE), nedavno jeu ~asopisu hrvatske elektroprivrede“HEP Vijesniku” izjavio da su velikipotro{a~i elektri~ne energije u ze-mqama EU u prvo vreme po otvarawuelektroenergetskog trì{ta imalipad cena elektri~ne energije, ali daone sada naglo rastu. Najpre, zbog dostabrzog rasta cena goriva. U Nema~koj sucene za velike potro{a~e u odnosu nanajniì nivo, do kog su do{le na po-~etku, sada pove}ane za oko 50 odsto, afrancuski EdF ih je podigao za 30 do 40odsto,

[to se ti~e doma}instava, Koval jerekao da otvarawe trì{ta elektri~-ne energije kod ove kategorije potro-{a~a, nije donelo snièwa cena elek-tri~ne energije i da je nezahvalnopredvi|ati, kako }e se situacija daqeodvijati na otvorenom trì{tu. Mada,kako je naveo, ima i mi{qewa da bi ce-ne struje jo{ vi{e porasle da nije bi-lo otvorenog trì{ta. Sve ovo uk azu-je, kako isti~e Koval, da je te{ko pred-videti zbivawa na evropskom elektroe-nergetskom trì{tu, a ~iwenica da seposledwih godina zaista malo ulagalou gradwu novih kapaciteta, ukazuje na

CENOVNE PROIZVOQNOSTI

Povratak u lawski jul

Krupne razlike u ra~unicama i pro-cenama kretawa cene elektri~neenergije u jugoisto~noj Evropi Stru-ja je u Srbiji od 1. aprila poskupela za15 odsto i dostigla bi nivo od 3,83evro centi, koliko je ko{tala i 1. jula2005. godine

Teàk put do cena elektri~neenergije koje odraàvaju realne tro{kove

Peter [ildge


19

tendenciju daqeg rasta cene struje. Politiku “laganog” cenovnog rasta

(sli~nu onoj koju je izneo predstavnikSvetske banke Dejvid Kenedi) o~i-gledno je zastupao i na{ ministar fi-nansija Mla|an Dinki}, s tim {to jetome dodavao jo{ jednu dimenziju - re-alno cenovno zaostajawe (u odnosu nakurs odnosno inflaciju). Do sada je,dakle, primewivao model, s kojim, akose nastavi, pre moè da se stigne dominimalne nego do svetske cene struje.Od 1. aprila ove godine, prose~na cenakilovat-~asa u Srbiji }e da poraste saoko 3,3 na oko 3,83 evro centi, {tofakti~ki predstavqa vra}awe na ce-novni nivo od 01.07.2005. godine. Ho}eli biti jo{ jednog poskupqewa do kra-ja godine? Te{ko!

U 2007. godini trebalo bi da se do|edo 4,1 evro centa za kilovat-~as, {to jepozicija jo{ iz decembra 2004. godine:toliko je tada ko{tala struja u Srbiji.Ako se uzme u obzir realno pove}awe uodnosi na sada{wu cenu (3,83 centa pokilovat-~asu) od oko sedam odsto, kao iinflacija koja se moè o~ekivati ume|uvremenu, elektri~na energija bi uslede}em koraku (u dinarskoj vredno-sti) trebalo da poskupi najmawe za dva-desetak procenata. Te{ko da }e se ovajscenario ostvariti i zato je izvesno da}e struja u Srbiji i daqe biti najjevti-nija na ovim prostorima - podaqe odrealnog nivoa. Otvarawe na{eg elek-troenergetskog trì{ta sigurno }edovesti do rasta cena elektri~ne ener-gije u Srbiji, po{to one nemaju kud na-dole. Ali, moè da se predvidi da }eovda{wi scenario dostizawa trì-{ne vrednosti zaostajati i za onimnajskromnijim procenama stranihstru~waka, jer je na{a proizvoqnost uformirawu cene struje, bar za sada,van svih kategorija!

Dragan Obradovi}

Cena elektri~ne energije od 1.aprila ove godine u proseku je pove-}ana za 15 odsto, s tim {to }e za ka-tegoriju doma}instvo procenat po-skupqewa biti mawi i iznosi}e oko12 odsto. Takav rast cena elektri~neenergije ovog puta, me|utim, ne obu-hvata linearno sve tarifne stavove,tako da je u zelenoj zoni 15, u plavoj9,8 odsto, dok u crvenoj zoni ceneostale nepromewene. Kako }e se, sto-ga, rast cena elektri~ne energije od-raziti na pove}awe inflacije, od-nosno na rast cena na malo? Na{list je odgovor na to pitawe potra-ìo od merodavnih, s obzirom na ra-zne medijske (zlo)upotrebe kako me-dija tako i pojedinih “eksperata” ko-ji svako poskupqewe struje koriste iza neke svoje politi~ke obra~une.

- Statistika cena za obra~un in-deksa cena na malo prati cene za do-ma}instva po tarifnim stavovima izonama - kaè prof. dr Miladin Ko-va~evi}, zamenik direktora Repu-bli~kog zavoda za statistiku. Ponde-ri za obra~un indeksa izra~unati suna osnovu podataka dobijenih odEPS-a. Na osnovu toga procewenirast cena elektri~ne energije u me-secu u kojem po~ne wihova promena uodnosu na prethodni mesec bi}e 11,7odsto, {to }e uticati na ukupan rastcena na malo sa oko 0,8 odsto indek-snih poena.

Na osnovu podataka iz EPS-a, uku-pan ponder za elektri~nu energiju iz-neo je 716 i to kao zbir tri pondera zafiksnu naknadu, jednotarifno i dvo-tarifno merewe, nastavqa svojestru~no obja{wewe dr Kova~evi}.Ponder samo za fiksnu naknadu, reci-mo, iznosi 79, a ~ine ga fiksna nakna-da za jednotarifno brojilo (36) i zadvotarifno brojilo (43). Ukupan iz-nos pondera za jednotarifno mereweod 244 sra~unat je na osnovu zona po-tro{we i to zelene (122), plave ( 86) icrvene (36). Ponder za dvotarifnomerewe, koji iznosi 393 proistekao je

iz wegovog zbira za vi{u tarifu - 330(i to za zelenu zonu - 151, za plavu - 158i za crvenu - 21) i za niù tarifu - 63(a od toga za zelenu i plavu zonu - po 28i za crvenu zonu - 7). Lan~ani indeksuz to, kao drugi statisti~ki pokaza-teq koji uti~e na ukupan rast cena namalo i samim tim na pove}awe infla-cije, posle ovih promena procewuje seda }e za elektri~nu energiju ukupnoiznositi 111,7.

- Uticaj najnovijeg pove}awa cenaelektri~ne energije na ukupan in-deks cena na malo procewuje se da }e,tako, iznositi 0,80 indeksnih poenai to kao sredina intervala od 0,76 do0,84 - isti~e Kova~evi}. Taj broj poe-na dobijen je sabirawem indeksa zafiksnu naknadu od 0,11 (za jednota-rifno brojilo - 0,05 i za dvotarifnobrojilo - 0,06), zatim za jednotarifnomerewe od 0,25 (za zelenu zonu potro-{we - 0,17 i za plavu - 0,08), kao i zadvotarifno merewe od 0,44 indek-snih poena (u vi{oj tarifi ukupno0,37 ili za zelenu zonu 0,22, a za plavu0,15, odnosno u niòj tarifi ukupno0,07 ili za zelenu zonu 0,04, a za plavu0,03). Relativno visoko u~e{}e ener-gije i to posebno elektri~ne energi-je u indeksu cena na malo, obja{wava,pri tom Kova~evi}, posledica je jo{niske energetske efikasnosti u Sr-biji. I to bilo da je re~ o sektoru in-dustrije, pre svega zbog toga {to za-starele tehnologije tro{e puno elek-tri~ne energije, odnosno o sektorudoma}instvo, koje i daqe u zna~ajnojmeri tro{i elektri~nu energiju zagrejawe. Kada u~e{}e te energije bu-de mawe, bi}e i mawi uticaj cenestruje na rast cena na malo.

M. Filipovi}

POSKUPQEWE STRUJE I INFLACIJA

Cene rastu za 0,8indeksnih poena

Relativno visoko u~e{}e energije iposebno elektri~ne energije u indek-su cena na malo, kaæu u Republi~komzavodu za statistiku, posledica jo{niske energetske efikasnosti

MiladinKova~evi}

20

E lektri~na energijau Srbiji od prvogaprila skupqa je, uproseku, 15 odsto. U

ovom navratu je u najve}emprocentu poskupeo kilovat-sat za industrijske potro{a-~e na visokom naponu - 22 od-sto, dok je cena struje za maluprivredu i javnu rasvetu po-ve}ana 20 procenata.

Za {iroku potro{wu, ka-tegoriju u koju ulaze i doma-}instva, procenat poskupqe-wa zavisi od tarifne zone.Tako je cena “zelenog” kilo-vat-sata uve}ana 15, a “pla-vog” 9,8 odsto. “Crveni” ki-lovat-sat je i ovog puta ostaona starom cenovnom nivou.Struja za doma}instva iostale potro{a~e iz tako-zvane {iroke potro{we po-skupela, je dakle, u prosekuza 11,7 odsto.

Iznos fiksne naknade u

ra~unima potro{a~a tako|eje uve}an za 15 procenata iiznosi 163,94 dinara. Posleprvoaprilskog poskupqewa“zeleni” kilovat-sat za do-ma}instva sa jednotarifnimbrojilom ko{ta 2,90 dinara,“plavi” 4,15 , dok je cena “cr-vene” struje ostala ista - 8,19dinara po kilovat-satu.

Potro{a~i koji imaju dvo-tarifna brojila kilovat-satpotro{en u vreme jevtinijestruje u “zelenoj” tarifipla}aju 0,83 dinara a u “pla-voj” zoni 1,19 dinara. No}ni

“crveni” kilovat-sat, kao ido sada, ko{ta 2,34 dinara.

U skupqoj, dnevnoj tarifidvotarifni potro{a~i “ze-leni” kilovat-sat pla}aju3,31 dinar, dok je cena “pla-vog” 4,74 dinara. Kako “cr-veni” cenovnik nije mewan,najskupqi kilovat-~as u vi-{oj dnevnoj tarifi i sadastaje 9,36 dinara.

Sa ovakvim “slojevitim”,odnosno, razli~itim posku-pqewama po zonama potro-{we struje, promewen je iodnos cena izme|u “zelenih”,

“plavih” i “crvenih” kilo-vat-sati. Dok je do 1. aprilastruja utro{ena u “plavoj”zoni imala cenu jedan i po au “plavoj” 3,25 puta ve}u odone iz “zelene” zone, sada je“plavi” kilovat-sat 1,43, a“crveni” 2,82 puta skupqi odnajjevtinijeg iz “zelene” ta-rife.

Sa aprilskim poskupqe-wem je, dakle, prose~na cenakilovat-sata, bez ura~unatogporeza na dodatu vrednost, zasve potro{a~e na svim na-ponskim nivoima, sa 3,33uve}ana na 3,83 evrocenta,{to zna~i da je, zbog infla-cije koja je bila ve}a odprethodnih korekcija cenestruje, vra}ena na nivo odpre nekoliko godina. Pore-|ewe pokazuje da je i daqe nadnu evropske ali i cenovne“lestvice” zemaqa u regionu.

P. M. P.

ELEKTRI^NA ENERGIJA SKUPQA OD 1. APRILA

Prose~an kilovat-sat 3,83evrocenta

Cena elektri~ne energije pove}ana uproseku za 15 odsto Kilovat-sat za doma-}instva i ostale potro{a~e iz takozvane{iroke potro{we uve}an za 11,7 odsto

Posle odluke o razdvajawuDirekcije za trgovinu i distri-buciju elektri~ne energije nadve nove organizacione jedinice,od 1. aprila sa radom je po~elaDirekcija za trgovinu elektri~-nom energijom za ~ijeg direktoraje imenovan Dragan Vlaisavqe-vi}, koji je pre kratkotrajnog pre-laska u EMS, radio u Centru zaintegralni informacioni si-stem (CIIS) na izgradwi tehni~-kog sistema upravqawa u EPS-ui to na podsistemu za upravqa-we u realnom vremenu, kao i narealizaciji vi{e projekata izoblasti primene informacionihtehnologija u upravqawu EES.

- Jedan od prvih zadataka Di-

rekcije je da sa svoja dva sektora- Sektorom za energetsko plani-rawe i upravqawe i Sektoromza promet elektri~ne energijeunapredi definisane poslovena vi{i tehnolo{ki, a samim timi poslovni nivo. U tom smisluo~ekuje se da i sama Direkcijakadrovski i tehnolo{ki oja~a iorganizuje se u celinu koja bi nakvalitetniji i efikasniji na~inispuwavala svoje obaveze - izja-vio je Vlaisavqevi}..

Osnovni poslovi Direkcije zatrgovinu elektri~nom energijomsu sa~iwavawe plana rada pro-izvodnih elektroenergetskihkapaciteta na dnevnom, nedeq-nom, mese~nom i godi{wem ni-

vou i wegovo uskla|ivawe saplanom isporuke elektri~neenergije kupcima i planom na-bavke elektri~ne energije,upravqawe proizvodwom elek-tri~ne energije u realnom vre-menu, obezbe|ivawe balansa po-nude i potra`we elektri~neenergije, kao i informacija ostawu proizvodnih kapaciteta.Zadatak Direkcije je i da istra-ùje i analizira trì{te elek-tri~ne energije, obavqa poslo-ve kupoprodaje elektri~ne ener-gije u zemqi i inostranstvu, ob-ra~unava i fakturi{e prodatuelektri~nu energiju i prati we-nu naplatu.

R. E.

POÊLA DA RADI DIREKCIJA ZA TRGOVINU ELEKTRI^NOM ENERGIJOM

Balansirawe na trì{tu

Uprkos prvoaprilskom poskupqewu, struja u Srbiji i daqe jenajjevtinija. Jer primera radi, potro{a~i u Makedoniji kilovat-sat pla}aju tek ne{to mawe od ~etiri, dok je u BiH ona ve} pre-ma{ila pet evro centi. Prose~na cena struje u Gr~koj iznosi 6,2,u Hrvatskoj 7,3, a u Ma|arskoj 8,4 evrocenta. Slovenci za kilo-vat-sat u proseku pla}aju 8,6, ìteqi Austrije bezmalo deset,Slova~ke 10,5, a Italije ne{to vi{e od 14 evro centi.

Prose~ne cene u okruèwu i Evropi


Dragan Vlaisavqevi}

IL

US

TR

AC

IJA

: J.

VL

AH

OV

I]

MART 2006 kWh BROJ 386

21


Prema podacima izSektora za planirawe iupravqawe, ukupne po-trebe za elektri~nomenergijom u prvom kvar-talu 2006. iznosile su12,126 milijardi kilo-vat-sati. U tom periodukapaciteti EPS-a (saHE “Piva” i HE “Gazivo-de”) proizveli su 11,628milijardi kilovat-satielektri~ne energije. Toje 8,4 odsto vi{e od bi-lansa, a 1,9 odsto vi{eod ostvarewa u istom pe-riodu pro{le godine. Uprva tri meseca ove godi-ne proto~ne hidroelek-trane proizvele su 2,780milijardi kilovat-sati,{to je za 7,6 odsto iznadbilansa, odnosno za de-vet procenata vi{e negou istom periodu lane,dok su akumulacione hi-droelektrane proizvele1,013 milijardi kilovat-sati, {to je 39 odsto vi-

{e od bilansa, odnosno6,6 odsto vi{e nego uistom periodu prethodnegodine. Proizvodwatermokapaciteta (bezelektrana na Kosovu)prema{ila je bilans za9,6 odsto, tj. bila je za 3,7odsto ve}a nego u prvomkvartalu 2005. godine.Potrebe za elektri~nomenergijom podmirene sui nabavkom 498 milionakilovat-sati od drugihelektroenergetskih si-stema i partnera.

Krajem marta stawe nadeponijama ugqa i u aku-mulacijima bilo je zado-voqavaju}e, ta~nije 13,6odsto vi{e od bilansi-rane koli~ine ugqa i 66odsto maksimalnog sadr-àja u jezerima.

Kako je ve} ranije ista-kao Zoran Manasijevi},zamenik generalnog di-rektora EPS-a za tehni~-ki sistem, svi ovi podaci

govore da je EPS spremanu{ao u zimu i da je plani-rawe rada kapaciteta bi-lo odli~no. Ciq je bioda se zadovoqewe potreba

konzuma pokrije prven-stveno uz maksimalno an-gaòvawe kapacitetaEPS-a.

R. E.

EPS U PRVOM TROMESE^JU 2006. GODINE

Kapaciteti na maksimumu

Elektroprivreda Crne Gore je ufebruaru uvezla rekordnu koli~inuelektri~ne energije, a ovo se i te ka-ko odrazilo na ra~une gra|ana koji subili poprili~no zate~eni obra~una-tim utro{enim iznosima za struju.Jer, EPCG sebi ne dozvoqava da “gu-bi” na uvozu, pa cena kilovat-sata ko-ji se obezbe|uje iz drugih sistema uvekuti~e na zaduèwa potro{a~a.

Za struju uvezenu u februaru pla}e-no je 4,5 evro centi po kilovat-satu ito bez dodatnih tro{kova i gubitakana mreì. Tako je, za razliku od janu-arskih ra~una na kojima je u~e{}e uve-zene u ukupnoj potro{wi struje izno-silo oko 17 procenata, ono u februar-skim dostiglo pribli`no 27 odsto!

Kako je medijima rekao Sreten Goj-kovi}, direktor Sektora za trgovinu uEPCG, u februaru je uvezeno 129 mi-liona kilovat-sati elektri~ne ener-gije za koje je ova kompanija morala daizdvoji oko 5,5 miliona evra. Tog me-

seca je iz drugih sistema nabavqeno~ak 63 odsto struje vi{e nego u janua-ru. Prema o~ekivawima nadleìh uovoj kompaniji, martovski uvoz je tre-balo da bude za oko 15 odsto mawi odfebruarskog.

Crna Gora, ina~e, iz uvoza nabavqabezmalo svaki tre}i kilovat-sat, astruju iz drugih sistema obezbe|uje zasve potro{a~e izuzev za Kombinataluminijuma Podgorica, koji za tre-}inu svojih potreba sam ugovara uvoz.

Umesto 1. aprila, kako je predvi|e-no elektroenergetskim bilasom, re-mont u pqevaqskoj Termoelektranipo~e}e za desetodnevnim zaka{we-wem. Do pomerawa prvobitno predvi-|enih rokova do{lo je kako bi se oba-vila kvalitetnija priprema za po~e-tak radova, ali i ispunio tromese~niplan proizvodwe struje. Od po~etkagodine do pred kraj marta ova termoe-lektrana je sistemu isporu~ila vi{eod 260 miliona kilovat-~asova elek-

tri~ne energije. Prema planu, do kra-ja godine treba da proizvede milijar-du kilovat-sati, za {ta }e biti utro-{eno 1,35 miliona tona ugqa. Termoe-lektrana “Pqevqa” }e, ukoliko ne bu-de remontovana turbina, u zastoju, ka-ko je previ|eno, biti najvi{e 40 dana.

Crna Gora, ina~e, sve vi{e pa`wepoklawa svojim hidroenergetskim po-tencijalima. Tako Branko Radoji~i},autor kwige “Vode Crne Gore”, koja jeizdata na Svetski dan voda, 22. marta,izme|u ostalog, tvrdi da je ova repu-blika najve}e “energetsko vrelo” zbogvelikih visinskih razlika izme|u iz-vora i u{}a wenih reka. Ra~una se,naime, da hidroenergetski potenci-jal Crne Gore iznosi 9.846 gigavat-~asova godi{we, dok iskoristivi po-tencijal za izgradwu malih hidroe-lektrana dostiè oko 1.320 gigavat-~asova elektri~ne energije za godinudana.

P. M. P.

IZ ELEKTROPRIVREDE CRNE GORE

Rekordan uvoz struje

Proizvodwa u termoelektranamaiznad bilansa za 9,6 odsto

22


P rojekat integri-sanog ra~unovod-stvenog sistemaICAS po~eo je da

se ostvaruje u EPS-u. Po-sle zavr{enog tendera zanabavku i primenu aplika-tivnog softvera i prate}ehardverske opreme, odno-sno izbora SAP softvera,20. marta u zgradi Dispe-~erskog centra na Vo`dov-cu, po~ela je obuka prvegrupe korisnika.

Posle povezivawa saUCTE, jedan od najva`ni-jih koraka pribliàvawana{e elektroprivredeEvropi, odnosno evrop-skim i svetskim standar-dima, svakako je i uvo|eweIntegrisanog kompjute-rizovanog ra~unovodstve-nog sistema ICAS, odno-sno Finansijskog sistemaupravqawa FMS. To, sva-kako, ide u prilog ostva-rewu globalnog strate-{kog ciqa EPS-a - da uelektroenergetskojoblasti postane lideru regionu. Su{tinaprimene sistema ICASje u tome da se dobijetakva alatka, koja }eomogu}iti poslovod-stvu, da mnogo efika-snije upravqa elektro-privredom. Od postan-ka EPS-a, postojao jeproblem upravqawe fi-nansijskim sredstvima naujedna~en na~in u svimpreduze}ima. Ovaj proje-kat ima za ciq da uvede je-dinstvene standarde iprocedure, na~ine kwi-èwa, pra}ewa i uprav-qawa, kako ra~unovod-stvenim podacima i in-formacijama, tako i fi-nansijskim tokovima.

Sredstva za ovaj projekatdala je {vedska vlada (SI-DA), a Svetska banka je ad-

ministrator kredita. Uprvoj - pilot fazi, soft-ver }e da bude primewen upet preduze}a i to: u Di-rekciji EPS-a i zavisnimprivrednim dru{tvima -“ E l e k t r o v o j v o d i n i ” ,TENT-u i RB “Kolubara”,kao i u sada odvojenomEMS-u. Ta preduze}a iza-brana su kao reprezentisvoje delatnosti, jer, makoliko je takav softversavr{en, ipak mora da seprilagodi specifi~nimpotrebama tih delatnosti.

Vladimir Obradovi} jeprojekt menaxer od straneEPS-a, a sajt menaxeri,odnosno odgovorni me-naxeri pilot projekta su:Nedeqko Rebi} (Elektro-vojvodina), Milan Uro{e-vi} (TENT), Dragan To-ma{ (Kolubara), IrenaNini} (Direkcija EPS-a)i Jovan E}imovi} (EMS).

Proces primene projek-ta nadgleda}e i Upravni

komitet ~iji su ~lanovi:Ratko Bogdanovi}, Brani-mir \or|evi}, Dragan Po-povi} i Vladimir Obrado-vi}.

Kako nam obja{wava Ob-radovi} postoje ~etirigrupacije velikih poslova(modula). Prvi je finan-sijski modul, zatim sledi,pojednostavqeno re~enokontrola, magacinsko po-slovawe i informatikakoja to prati.Te ~etirigrupe timova }e se obu~a-

vati, a po~elo se najpre odFI tima (za finansije) iobuka }e trajati do jula ovegodine. Ostali: Tim zaCO, Tim za MM/WM i Timza tehnologiju bi}e sukce-sivno obu~avani. Po sva-kom modulu, odnosno timuobu~ava}e se po 20 pola-znika. Oni, kako navodiObradovi}, treba da seupoznaju sa tehnologijomSAP softvera, primere na-

{u organizaciju SAP-ovoj i da, kada budetrebalo, daju kqu~neinpute qudima, kojidonose odgovaraju}eodluke.

SAP sistem koriste:EdF, E.ON, RWE, Doj-~e banka, Dèneralmotors, IBM i mnogidrugi, koji po svetu

imaju veliki broj firmik}erki. Da bi se obezbedi-lo upravqawe svim tim de-lovima, ovakav programskipaket postaje neophodaninstrument. Sama ~iweni-ca da }e EPS ubudu}e ra-diti po tom sistemu, u ve-likoj meri }e mu podi}i ibonitet i imix. Jer, to in-vestitorima i finansij-skim ku}ama, zna~ajno uka-zuje na ozbiqnost i ugledfirme.

U Prvoj fazi bi}e pri-

meweno 450 licenci i ob-u~eno isto toliko kori-snika. Programski paket,pored ostalog, nudi i ja-san uvid u to ko je i kadaizvr{io kakvu promenustawa, dao nalog za pla-}awe. Postoja}e trag zasvaku aktivnost u ra~uno-vodstveno-finansijskojsferi, ~ime }e se u veli-koj meri spre~iti i even-tualne zloupotrebe. Sve totreba da omogu}i da se imabilans stawa ili bilansuspeha na mese~nom i ne-deqnom nivou, a postoja}ei model izve{tavawa, ta-ko da }e upravqa~ki kadaru preduze}u uvek imati ja-snu sliku gde se {ta de{a-va i u kakvoj se situacijinalazi preduze}e. Inve-sticije }e mo}i da se pra-te od po~etka do kraja. Vi-de}e se da li je probijenbuxet, postoje li odre|eniproblemi i kakve su in-tervencije potrebne. Ovisistemi radi}e u sklopume|unarodnih ra~unovod-stvenih standarda i me|u-narodnih standarda o iz-ve{tavawu, tako da }e tiizve{taji i inopartneri-ma biti lako prepozna-tqivi i razumqivi.

D. Obradovi}

ME|UNARODNI RAÛNOVODSTVENI SISTEMI ICAS I FMS

Presek EPS-a na dlanuPo~ela obuka prve grupe korisnika Primenom

integrisanog kompjuterizovanog ra~unovodstve-nog sistema EPS se pribliæava i svom globalnomciqu - da postane lider u regionu

ICAS je “alatka” koja omogu}ava poslovodstvu

da mnogo efikasnije upravqa elektroprivredom

Vladimir Obradovi}


Kako se pribliàvao zavr-{etak rada na novoj organi-zacionoj {emi i sistemati-zaciji radnih mesta, pove}a-vali su se i otpori konkret-nim promenama. Tipi~nagre{ka, koja je pri tom ~iwe-na je te`wa da se sistemati-zacija uradi prema trenutnoraspoloìvim kadrovima,iako su se na po~etku svi slo-ìli da se ona sa~ini premaobjektivnim potrebama po-sla i to ne samo sada{wegve} i budu}eg. Ipak, doosnovnih re{ewa se do{lo.

Ovakvu konstataciju izneoje Zoran Manasijevi}, zame-nik generalnog direktoraEPS-a i predsednik Cen-tralnog stru~nog tima za si-stematizaciju radnih mesta,dodaju}i da je vaqano oba-vqawe ovog posla potrebnone samo zbog obaveza, kojeslede po Zakonu o energeti-

ci, ve} i zbog promene celogambijenta u kome sada poslu-ju preduze}a u sastavu EPS-a.

Manasijevi} podse}a da jena sastancima Centralnogstru~nog tima ukazivao damora da se sa~ini prilago-dqiva sistematizacija, koja}e mo}i da podnese teret su-tra{wice, da mora da se raz-vija timski duh, da moraju, nesamo da se prate zakonskinormativi ve} i da se krei-raju... Sve je to, kako kaè,tada prihva}eno, ali kako sebliìlo vreme za kona~nare{ewa, to se zaboravqalo.Usledilo je zatvarawe u sebei pravqene su celine, koje suispuwavale samo najneophod-nije funkcije i koje su aktu-elne samo u ovom trenutku.

- Poku{avao sam da po ra-znim pitawima postignemovisok stepen konsenzusa, alito nije bilo mogu}e, jer bi

insistirawe na konsenzusuzna~ilo bi da bi posao okosistematizacije, po mojojproceni, potrajao jedno 12godina. Zato smo u jednomtrenutku presekli razmatra-we raznih varijanti i za sva-ko privredno dru{tvo Cen-tralni tim je, na osnovu do-tada{wih iskustava i rada,pripremio ono {to smatranajboqim re{ewem. Svakoprivredno dru{tvo je dobiloosnovnu {emu i wihov zada-tak je bio da takvu {emu raz-rade do najsitnijih detaqa ida je popune s odgovaraju}imbrojem radnih mesta. Odgovo-ri ovih dana stiù na adresuCentralnog stru~nog tima, ito je sada osnova koju }e raz-matrati generalni direktor

- rekao je Manasijevi}.On daqe obja{wava da, ka-

da se svi podaci budu dovelina pribli`no istu ravantehni~ke obrade i odre|enihdetaqa, a to se o~ekuje u prvojnedeqi aprila, smatra}e seda je Centralni stru~ni timsvoj posao obavio. Ti rezul-tati }e se dati na uvid gene-ralnom direktoru i posleeventualnog uno{ewa izme-na, predstavqa}e osnovu, kojamoè daqe da se nadgra|uje idora|uje. Na{ sagovornikisti~e da je Centralna ko-misija, bez obzira na sve te-{ko}e, obim zadatka i sve ot-pore, koji su postojali, ipakuspela ovaj posao korektnoda privede kraju.

D. Ob.

CENTRALNI STRU^NI TIM ZA SISTEMATIZACIJU

Otpori konkretnimpromenama

Teæwa da se sistematizacija uradi prematrenutno raspoloæivim kadrovima, iakosu se na po~etku svi sloæili da se to sa~iniprema objektivnim potrebama posla

Da se u TENT-u ne misli samo na proizvodwu,ekologiju, cene, obnavqawe kapaciteta ilienergetsku efikasnost, ve} i na qude, ilu-struje podatak da se veoma brzo radi na novojsistematizaciji kojom treba da se otklone uo-~ene nepravilnosti.

- Nije nam prvi put da radimo sistematizaci-ju radnih mesta. Ali, ovog puta ta~no znamo {taho}emo, kako treba da izgleda privredno dru-{tvo, koji kadrovi su nam potrebni, kao i kojepromene èlimo. Sve ovo je posebno zna~ajno ufazi u kojoj nastavqamo sa poslovima restruk-turisawa, kaè Bo{ko Buha, direktor PD TE“Nikola Tesla”:- Osim “skra}ivawa” na vrhu,ima nekih su{tinskih promena koje se ne vide,ali su veoma zna~ajne. Trebalo bi da prvo“skrojimo” direktorska mesta, da vidimo kojarukovode}a mesta ostaju, a koja ne. Primera ra-di - tokom godina sistematizacija se uslo`wa-

vala, mewala i dopuwavala, pa se dogodilo daimamo puno “malih direktora” i previ{e nivoau rukovo|ewu. Naj~e{}e, nivoi u rukovo|ewusu pravqeni da bi se neki qudi nagradili, jernije postojala druga mogu}nost. Tako se dogodi-lo da smo sami sebi postali komplikovani.

Uvidom u postoje}u sistematizaciju u TENT-u, naro~ito u delu odràvawa, uo~qivo je daima mnogo izvr{ilaca, vi{e nivoa rukovo|ewai sa novom sistematizacijom nastoja}e }e da setaj broj smawi. Tako|e, postoje radna mesta nakojima se ne razlikuje da li je radnik organiza-tor ili izvr{ilac poslova, pa se u praksi ~e-sto ostavqalo radniku da sam proceni {ta }ebiti. Probleme su stvarala i radna mesta nakojima je uo~qiva dualnost, odnosno dva rad-nika su na jednom poslu. Jedan radi pripremu,a drugi neposredno izvr{ava posao. Problemnastaje kada se pokrene pitawe odgovornosti

jer ne moè da se utvrdi ko je kriv za ne{to{to nije dobro ura|eno.Na osnovu razmi-{qawa, u novoj sistematizaciji }e postojatispecijalisti za odre|ene vrste poslove koji }ebiti i neposredni izvr{ioci i na taj na~in }ese smawiti broj poslovo|a.

- Na prvi pogled ove promene nisu su{tinskeali su vrlo bitne za efikasno poslovawe i do-bru organizaciju rada. Kada sistematizacijabude zavr{ena, verovatno, prepozna}e se i qu-di kojima u dogledno vreme ovde nije mesto. Re-zultat toga bi}e neki tehnolo{ki vi{ak koji}e se iskazati. Naravno, taj tehnolo{ki vi{ak}e se re{avati uvaàvaju}i socijalni mome-nat. Oblik re{avawa zavisi}e od odluke uEPS-u i bi}e kroz stimulativne otpremnime,prekvalifikaciju ili neku drugi vid smawi-vawa broja zaposlenih - rekao je Boško Buha.

K. J.

NOVA ORGANIZACIJA I SISTEMATIZACIJA U PD “TE NIKOLA TESLA”

Mawe direktorskih mesta

Radna mestaprema stvarnim potrebama


24

G eneralni {trajk Sindikata rad-nika EPS-a, koji je zapo~et 10.januara ove godine, zavr{en je31. marta, kada je postignut

dogovor s resornim ministarstvima oispuwewu {trajka~kih zahteva u vezi spoboq{awem materijalnog poloàjazaposlenih i utvr|ivawem vrednostiradnog ~asa za ovu godinu. Kako seocewuje u Glavnom odboru SindikataEPS-a, u pregovorima sa ministarstvi-ma do{lo se do najboqeg mogu}eg re-{ewa u datim uslovima, jer je obezbe|e-nim pozajmicama i utvr|enom vredno-{}u radnog ~asa zaustavqeno daqe obez-vre|ivawe zarada u EPS-u i EMS-u.

Pored pozajmice koju su zaposleni uova dva javna preduze}a dobili za prvikvartal ove godine, na osnovu spora-zuma potpisanog 27. januara, dogovore-no je da još jedan zajam usledi zadrugi kvartal ove godine, kao i poza-jmica prva tri meseca naredne godi-

ne. Pri tome, Sindikat je uspeo daobezbedi da pozajmicu dobiju i zapo-sleni u preduze}ima koja su se izdvo-jila iz EPS-a, ali samo za vreme doksu bili u EPS-u, a koje pripada peri-odu naglog obezvre|ivawa zarada, od-nosno pro{loj i pretpro{loj godini.[to se vrednosti radnog ~asa ti~e,kako kaè Miroslav Veli~kovi},predsednik Glavnog odbora Sindika-ta EPS-a, prihva}ena je najboqa vari-janta koja je bila mogu}a s obzirom naobaveze koje Vlada Republike Srbijeima prema MMF-u, u pogledu ograni-~ewa rasta zarada u javnom sektoru.

- O~ito je da nismo dobili proce-nat rasta plata kakav smo na po~etkutraìli ra~unaju}i da na{e zaradetreba da prate inflaciju i realno ra-stu. Ipak, postigli smo ne{to {to niu jednom od prethodnih sporazuma ni-je tako jasno definisano, a to je da jerast vrednosti radnog ~asa utvr|en do

septembra, a tada }emo ponovo sagle-dati kretawe inflacije i cena i pre-govarati o platama za posledwi kvar-tal ove godine. To je va`no ne samostoga {to ostavqa mogu}nost za odgo-varaju}e korekcije u teku}oj godini,nego i {to daje {ansu za povoqnijistart u idu}oj. Iz tih razloga je Glav-ni odbor ocenio da smo do{li do naj-boqeg mogu}eg re{ewa u ovom trenut-ku - isti~e Veli~kovi}.

Kao posebno zna~ajan rezultat{trajka~kih aktivnosti, na{ sago-vornik navodi dogovor da se deo sred-stava od ukupne mase namewene una-pre|ewu materijalnog poloàja zapo-slenih usmeri za dopunsko penzionoosigurawe. Zahvaquju}i tome, zaposle-ni u EPS-u ima}e dopunsko penzionoosigurawe, koje je poslodavac obave-zan da upla}uje, a svaki od radnika mo-}i }e dobrovoqno da dopla}uje deosredstava. U Centrali Sindikata su

ZAVR[EN GENERALNI [TRAJK U EPS-u

Zaustavqenoobezvre|ivawe zarada

Dogovorena pozajmica za drugi kvartal ove iprvi kvartal idu}e godine, kao i rast plata doseptembra ove godine Deo sredstava namewenza dopunsko penziono osigurawe

- Penzioni fondovi su klasi~ni inve-sticioni fondovi. ôvek ulaè svojasredstva za penziju, kojima fond uprav-qa tako {to ih ulaè u profitabilneprograme i uve}ava prinosima. Kada sedo penzije stigne, uloèna sredstva sva-kog pojedinca budu uve}ana za taj odre|e-ni iznos dobiti, i to je ono {to svakogamoè da opredeli da dobrovoqno ulaèza ve}u penziju od one koju dobija osigu-rawem kod dràvnog fonda. Dakle, tek sainvesticionim ulagawima sredstava do-punsko penziono osigurawe ima svrhu.Kod nas je to sve jo{ u povoju. Zakon o do-brovoqnim penzijskim fondovima i pen-zijskim planovima, koji je stupio na snagupo~etkom aprila ove godine, reguli{e na-~in funkcionisawa dobrovoqnih penzio-nih fondova, ali se tek o~ekuje da Na-rodna banka Srbije donese propise koji-ma }e regulisati metodologiju uskla|i-vawa postoje}ih osiguravaju}ih dru{ta-

va, koja imaju dozvolu za obavqawe po-slova dobrovoqnog penzionog osigurawa,da mogu da nastave da se bave ovom delat-no{}u. Odnosno, ova dru{tva treba dausklade svoju organizaciju i poslovawesa ovim novim zakonom, a rok za to je 31.decembar ove godine. Bitno je, me|utim,da se stvore zakonski okviri da ovi pen-zioni fondovi deluju kao investicioni.Dakle, potrebno je da se donesu jo{ dvazakona, i to o dobrovoqnom penzionomosigurawu i o investicionim fondovima.U tom kontekstu, odluka da poslodavaculoì inicijalna sredstva za uvo|ewedopunskog penzionog osigurawa za zapo-slene u EPS-u moè se posmatrati kaouvo|ewe novog, dodatnog vida za{tite za-poslenih, koji }e se tek razvijati, zavi-sno od unapre|ewa op{teg, dru{tvenogambijenta za odgovaraju}u socijanu sigur-nost - kaè Vera Tomovi}, diplomiranipravnik u Centrali Sindikata EPS-a.

Dopunske penzije u povoju

Miroslav Veli~kovi} daje izjavu novinarima u vreme protesta pred Vladom Srbije


25

odmah po postizawu ovog dogovora za-po~ete pripreme za hitnu izmenu Po-sebnog kolektivnog ugovora, kojimatreba da se defini{u okviri za do-punsko penziono osigurawe.

Veli~kovi} za na{ list kaè dapregovori o {trajka~kim zahtevimanisu bili laki, ali dodaje da }e sapotpisivawem sporazuma, koje po

dogovoru sledi, prestali razlozi zageneralni {trajk. On podse}a da jepotpisivawu prvog sporazuma, u janua-ru, prethodio ~itav niz {trajka~kihaktivnosti, ukqu~uju}i i smawewe is-poruke elektri~ne energije, od ~egase odustalo samo zato {to je u to vre-me, zbog nesta{ice gasa, pretiloozbiqno ugroàvawe snabdevawa gra-djana strujom, i to u veoma hladnim da-nima. Tada je usledilo delimi~no is-puwewe zahteva i sporazum da }e se oostalome odlu~iti do kraja februara.Za to vreme Sindikat EPS-a zamrzaoje {trajka~ke aktivnosti.

Kako su u februaru pregovori odu-govla~eni, jer je pregovara~ki tim re-sornih ministarstava izbegavao raz-govore, krajem marta je {trajk iznovadobio na snazi. Protestuju}i 23. mar-ta ispred zgrade Vlade Republike Sr-

bije, u Nemawinoj ulici u Beogradu,Glavni odbor Sindikata EPS-a tra-ìo je da se pregovori nastave, osta-viv{i rok od 24 sata pre nego {to do-nese odluku o odmrzavawu {trajka~-kih aktivnosti.

Okupqenim novinarima pred zgra-dom Vlade predsednik Glavnog odbo-ra je tada rekao da je to posledwi po-ku{aj da se pregovara~ki tim resor-nih ministarstava privoli da nasta-vi pregovore i, kako se ispostavilo,taj poku{aj je urodio plodom. Gene-ralni {trajk Sindikata EPS-a, zapo-~et u prvom mesecu ove godine, okon-~an je ispuwewem najve}eg dela {traj-ka~kih zahteva. Veli~kovi} kaè da jeto najvi{e {to se u ovim uslovima mo-glo posti}i.

A. Cvijanovi}

- Na kretawe plata u EPS-u u ovoj go-dini utica}e i rezultati rada i poslo-vawa. U pregovorima je prihva}eno da,ukoliko bude u{teda u poslovawu, tasredstva mogu da se isplate kao zarada,{to je kvalitativno druk~iji stav odpre|a{wih. Pro{le godine, na primer,Ministarstvo finansija nije dozvoqa-valo da se vi{ak sredstava usmeri na

zarade, tuma~e}i da je masa za plate za-mrznuta i da ne sme da se prekora~i.Ovoga puta uvaèno je na{e tuma~ewe daje boqe da od tog kola~a dobiju procenatsvi koji su ga stvorili, nego samo poje-dinci, u vidu godi{wih nagrada. To }e ite kako stimulisati sve zaposlene nau{tede i kvalitetan rad - isti~e Veli~-kovi}.

[tedwa i plate

Ministru rada, zapo{qa-vawa i socijalne politikeSlobodanu Lalovi}u po-{lo je za rukom ono {todrugima u Srbiji nije. Naj-avquju}i mogu}e izmene Za-kona o radu, okupio je, sre-dinom pro{log meseca, najednom mestu i sa istimciqem, predstavnike svihsindikata u Srbiji, izuzevUGS “Nezavisnost”. Uzne-mireni mogu}no{}u da sedaqe, kako su rekli, smawu-ju prava zaposlenih, oni suse dogovorili da formirajuzajedni~ki protestni savetza koordinaciju aktivno-sti, kojima nameravaju da sesuprotstave usvajawu ovihizmena. Izjavili su da suspremni da daju èstok od-govor na predlog izmena Za-kona, koji im, uzgred, jo{nije ni dostavqen. Zapreti-li su {trajkovima {iromSrbije.

Istina, ministar Lalo-vi} je, najavquju}i izmene,odmah ocenio da {trajkova

ne}e biti i da }e predloè-na re{ewa i}i u korist, ane protiv zaposlenih, jer sestvari postavqaju tako da sestimuli{e privredni raz-voj. Oni koji se zalaù daostanu stara re{ewa, premami{qewu ministra Lalo-vi}a, pogor{avaju poloàjradnika u Srbiji. Sindika-ti su, pak, izrazili sasvimsuprotne ocene o onome {tonudi resorno ministarstvo.Za po~etak, traìli su daim se dostavi predlog izme-na Zakona o radu, ako ga uop-{te ima, kako ne bi moralida se informi{u samo po-mo}u medija.

U ime Sindikata EPS-a,sastanku je prisustvovalaVera Tomovi}, diplomiranipravnik u Centrali ovogsindikata, koja je za na{list rekla da je u SindikatuEPS-a oceweno da se ne mo-è pre}utno pristati na za-konske promene koje }e zna-~ajno umawiti prava zapo-slenih. Zato }e Sindikat

EPS-a u~estvovati u svimaktivnostima koje }e seovim povodom organizovati.

Najvi{e zebwe izazvao jepredlog da se uvedu agencijeza privremeno zapo{qa-vawe, jer se smatra da }e tobiti najefikasniji na~inza izbegavawe primene ko-lektivnih ugovora, odnosnoza iznajmqivawe radnika zakoje ne vaè prava iz kolek-tivnog ugovora. Vera Tomo-vi} podse}a da su sindikatiu Evropi ve} krenuli u ak-ciju da zaustave zapo{qa-vawe preko agencija, jer jeto u zemqama razvijenog tr-ì{ta sagledano kao najgo-ri vid uskra}ivawa pravaradnika.

Ostale izmene odnose seuglavnom na ono {to mini-star Lalovi} sme{ta u kon-tekst “perioda samouprav-qawa i dru{tvene svojine”.Re~ je o predlogu da se ukinekategorija minulog rada iuvede nagrada za vernost, za-tim da se za otpremnine za

tehnolo{ki vi{ak uzimasta` kod posledweg poslo-davca, a ne ukupan radnista`; da rad na odre|eno vre-me moè da bude do tri godi-ne, kao i da inspekcija ne}emo}i da vra}a na posao dookon~awa sudskog postupka.Tako|e, najavqeno je da }e seukinuti pravo na uve}awe za-rade po osnovu smenskog ra-da za 26 odsto, a topli obroki regres “preselili” bi se uneki novi zakon, za koji se usindikatima sumwa da }e bi-ti doneti.

U sindikatima postoji~vrsto uverewe da imaju sna-gu da spre~e usvajawe pred-loènih izmena. Na drugojstrani, ministar Lalovi} jevi{e puta izjavio da sindi-kati imaju pravo da daju ta-kve izjave, ali da }e argu-mentacija, koju }e resornoministarstvo izneti, u veli-koj meri otupeti takav pri-stup.

A. C.

SINDIKATE UJEDINILE NAJAVQENE IZMENE ZAKONA O RADU

Najavqen èstok odgovor

Sa potpisivawem Sporazumazavr{en generalni {trajk


26

Delegacija sindi-kalnih organiza-cija radnikaEPS-ovih predu-

ze}a sa Kosova i Metohijerazgovarala je 10. marta ovegodine u Zve~anu sa zvani~-nicima UNMIK-a o zahte-vima koje su prethodnog me-seca, na protestnom skupu uovom op{tinskom centruna severu Kosmeta, okupqe-ni radnici EPS-a u pisa-noj formi predali speci-jalnom izaslaniku general-nog sekretara UN SorenuJesenu Petersenu. Po{to jetada {ef UNMIK-a rekaoda nije upoznat s problemi-ma ~ije su re{ewe radnicitraìli, savetuju}i da senajpre razgovara s wegovimsaradnicima, sastanak jedogovoren s Joakimom Ri-kerom, specijalnim izasla-nikom za ekonomsku rekon-strukciju Kosova i Metohi-je, koji je do{ao u dru{tvusa UNMIK administrato-rima i predstavnicimaKEK-a.

Ovoga puta delegacijaradnika kosmetskog delaEPS-a insistirala je napravu na rad vi{e od 8.000proteranih Srba i ostalihnealbanaca iz kosmetskihelektroprivrednih predu-ze}a, kao i na nadoknadi iz-gubqenih zarada tokom se-dam godina, odnosno od do-laska KFOR-a na Kosmet.Iako je u startu Riker izja-vio da se o povratku na po-sao i nadoknadi izgubqe-

nih zarada ne moè govori-ti, jer su to “posledice ratai pro{lost”, predstavniciSindikata EPS-a su ipaknaveli da su iz elektropri-vrednih preduze}a na Ko-smetu po dolasku me|una-rodne misije u Pokrajinuproterani svi nealbanci ida tokom svih ovih godinaniko iz UNMIK-a nije na-{ao za shodno da postavipitawe gde su ti qudi, nitiza{to je KEK jednonacio-nalno preduze}e. Za ovakvostawe proterani radnici

smatraju odgovornim me|u-narodnu upravu u Pokraji-ni, te stoga re{ewe nisurazgovori sa SindikatomKEK-a, {to je Riker pred-loìo, nude}i pomo} da do-|e do tog susreta, koji suAlbanci do sada odbijali.

Miodrag Vasi}, predsed-nik Koordinacije Sindi-kata preduze}a EPS-a saKosova i Metohije, rekao jetom prilikom da se od UN-MIK-a o~ekuje da omogu}ipovratak proteranih rad-nika, wihovu za{titu po

osnovu rada, ukqu~uju}i isocijalni program u proce-su restrukturisawa, kao imaterijalno obe{te}ewe zasve koji, zbog nedostatkaelementarne bezbednosti,prinudno odsustvuju s po-sla. On je naglasio da zaproterane radnike povra-tak na posao i nadoknadazarada nisu “pro{lost” ida oni sada, posle sedam go-dina, kao stalno zaposleniu EPS-u, ne mogu da prihva-te da se javqaju na konkurseza radna mesta u KEK-u, ni-ti da ~ekaju na novo zapo-slewe na kopovima i u elek-tranama koji }e se tek gra-diti, kako je Riker predlo-ìo.

Odbijawe zvani~nikaUNMIK-a, barem u ovomprvom razgovoru posle se-dam godina me|unarodneuprave na Kosmetu, da raz-matraju mogu}nost povratkaproteranih Srba u elektro-privredna preduze}a na Ko-smetu i nadoknade izgubqe-ne zarade, me|u zaposleni-ma u EPS-ovim preduze}i-ma iznova je pokrenulo pi-tawe kako da za{tite svoja

ZAPOSLENI U PREDUZE]IMA EPS-a SA KOSMETA TRAÆE ZA[TITU PRAVA

Unmik }uti, a Strazbursve daqi

Sindikalna delegacija zah-tevala povratak proteranihradnika na radna mesta i na-doknadu izgubqenih zarada zasedam godina PredstavnikUNMIK-a zahteve smestio “upro{lost” Kako se obratitiSudu u Strazburu

Upravni odbor EPS-a doneo je 23. marta odluku o stimula-tivnoj naknadi za sporazumni prestanak radnog odnosa zapo-slenih u JP EPS-a na Kosovu i Metohiji. Prema ovoj odluci,osnovicu za utvr|ivawe stimulativne naknade ~ini za desetodsto uve}ana prose~na mese~na neto zarada u EPS-u, u po-sledwem kvartalu pro{le godine, a mo}i }e da se dobije najvi-{e 30 osnovica. Zaposleni koji u ovoj i naredne dve godine sti-~u uslove za starosnu penziju mogu da dobiju pet, odnosno 12 i20 osnovica, a pravo na stumulativnu naknadu dobili su i onikoji imaju do deset godina staà osigurawa. Ukoliko se odlu-~e za dobrovoqni odlazak iz preduze}a, oni }e dobiti desetosnovica. Pravo na isplatu stimulativne naknade nemaju za-posleni koji ove godine navr{avaju 65 godina ìvota i imajunajmawe 15 godina staà osigurawa, kao ni zaposleni premakojima je zapo~et postupak davawa otkaza ugovora o radu. Dapodsetimo, u Programu poslovawa EPS-a za ovu godinu predvi-|eno je da }e se u kosmetskim preduze}ima EPS-a za dobro-voqni odlazak odlu~iti 1.900 zaposlenih.

Stimulativne naknade

Ne zna se put za povratak na posao: sa

Povr{inskog kopa “Bela}evac”


27

prava. Sindikat EPS-a je uproteklim godinama vi{eputa i na raznim nivoimazapo~iwao razgovor o tome,a iz poslovodstva Elektro-privrede Srbije, odnosnoDirekcije EPS-a za ko-smetska preduze}a, upu}i-van je veliki broj inform-acija o te{kom poloàjuvi{e od 8.000 proteranihradnika. Uz te informaci-je ~esto su na razne adrese,pogotovo prema Vladi Re-publike Srbije, i{le suge-stije na koji na~in bi mo-gla da se ostvare uskra}enaprava radnika sa Kosmeta.Jedna od tih sugestija odno-sila se na ispitivawe mo-gu}nosti da se postupak po-krene pred Evropskim su-dom za qudska prava u Stra-zburu.

Milan Vujakovi}, diplo-mirani pravnik u Direkci-ji EPS-a za kosmetska pred-uze}a, kaè za na{ list da jeKoordinacionom centru zaKosovo i Metohiju sugestijaupu}ena u vidu predloga dase sagleda da li gra|ani Sr-bije i Crne Gore sa prebi-vali{tem na teritoriji Ko-sova i Metohije mogu da seobrate Sudu u Strazburu,ili je potrebno da se pret-hodno sa UNMIK-om pot-pi{e protokol, kako tuma~epojedini na{i stru~waci.Tako|e, moralo bi da se vi-di da li bi ovaj sud, makar ida se protokol potpi{e,prihvatio direktnu apela-ciju (zahtev, tu`bu) protera-nih radnika sa Kosmeta uko-liko se prethodno ne iscrpesva pravna sredstva i proce-dure, koje, barem formalno,stoje na raspolagawu. Do-datno pitawe je, kako isti-~e Vujakovi}, ko bi mogao dapodnese apelaciju - sindi-kat u ime svih ili svaki po-jedinac posebno.

Vujakovi} dodaje da odmah

treba imati u vidu i pravona materijalno obe{te-}ewe porodica 50 ubijenihi 27 kidnapovanih radnikaEPS-a. Prema wegovom mi-{qewu, u postupku pred Su-dom u Strazburu, ali i uop-{te u razgovorima sa UN-MIK-om, odre|uju}a ~iwe-nica treba da bude to {toni jednom od vi{e od 8.000radnika koji su proteranisa svojih radnih mesta nijeu pisanoj formi prekinutradni odnos. Prematome, ostvareweprava moè da setraì za sve koji sustatus zaposlenogimali na dan potpi-sivawa Kumanov-skog sporazuma, bezobzira na to da lisu i daqe u EPS-u ili ne.

No, osnovni problem ni-je u tome da li treba svi, ne-go da li iko od ugroènihradnika sa Kosmeta moèda se obrati Sudu u Stra-zburu. Skre}u}i pa`wu nato, Vujakovi} obja{wava dasu “zamku” stvorili Rezolu-cija 1244, na jednoj strani,i fakti~ko stawe u Pokra-jini, na drugoj.

- Na{a zemqa je potpisa-la Evropsku konvenciju zaza{titu qudskih prava iosnovnih sloboda decembra2003. godine, tako da je odwenog stupawa na snagu, ja-nuara 2004, svaki gra|aninSrbije i Crne Gore stekaopravo da se obrati Sudu uStrazburu. Stanovnici Ko-sova i Metohije jesu gra|a-ni SCG, ali ovom terito-rijom privremeno upravqame|unarodna misija, koja seu nekim segmentima javqakao potpisnik dokumenataEvropske unije, dakle kaosamostalni entitet u spo-razumevawu. Otuda sadaimamo stawe da potpisi Be-ograda ne obavezuju UN-

MIK administraciju ni ujednoj oblasti, pa ni u do-menu qudskih prava. S dru-ge strane, SCG nema juris-dikciju na ovom delu svojeteritorije, pa ni mogu}-nost da na tom prostoru ga-rantuje qudska prava u skla-du s potpisanom Evropskomkonvencijom. Zbog toga jeva`no da se sagleda da li jesa beogradskim potpisomna Evropskoj konvencijipostignut uslov za obra-}awe Sudu u Strazburu, ilije ipak potrebno da ovaj do-kument potpi{e i UNMIKadministracija da bi sta-novnici Kosmeta mogli naevropskom nivou da traèza{titu svojih prava - kaèVujakovi}.

Na{ sagovornik posebnoskre}e pa`wu da je speci-jalni izaslanik general-nog sekretara UN na Koso-

vu i Metohiji stavio vansnage sve pravne propisedonete posle 22. marta 1989.godine i da u novoustanov-qenoj hijerarhiji primatimaju propisi doneti uPri{tini. Kako kaè, unekim oblastima odnosiSCG i UNMIK-a reguli-sani su protokolima, takoda ne bilo presedan eventu-alno potpisivawe protoko-la o za{titi qudskih pravai primeni Evropske kon-vencije. Ni taj protokol nebi, me|utim, prema wego-vim re~ima, direktno otvo-rio vrata Suda u Strazburu.

- Kako sada stvari stoje,zaposleni u EPS-ovimpreduze}ima sa Kosmeta, ato se mawe-vi{e odnosi nasve obespravqene stanovni-ke Kosmeta, morali bi naj-pre pravdu i svoja prava dapotraè u Pri{tini, jerstrazbur{ki sud prihvataapelacije samo ukoliko suiscrpqena sva pravna sred-stva doma}eg sudstva. Na-ravno, moglo bi da se uva-àva fakti~ko stawe, u ko-me nema slobode kretawa za

nealbance na Kosmetu, pa suim samim tim nedostupni ipravni lekovi, ali i to tre-ba na nekom nivou da se de-fini{e i reguli{e. Jednood mogu}ih re{ewa mogaobi da bude protokol Beo-grada i UNMIK-a - smatraVujakovi}.

Da pojednostavimo, rad-nici EPS-a sa Kosmeta,kao gra|ani SCG, formal-no mogu da se obrate Sudu uStrazburu, jer je na{a zem-qa potpisala Evropsku kon-venciju o za{titi qudskihprava. To je prvi preduslovza tu`bu i on je ispuwen.Drugi je teì i ne zna se ka-ko ga je mogu}e ispuniti.Vujakovi} obja{wava da preobra}awa Sudu u Strazburutreba pro}i sve sudske in-stance u svojoj zemqi, jerbez toga tu`ba ne}e bitiprimqena. Proteranim Sr-

bima, me|utim, nisudostupni sudovi uPokrajini da bi naj-pre pred wima moglida traè za{titusvojih prava, a ako bije i zatraìli, pi-tawe je da li u slu~a-ju negativnog re-

{ewa mogu da tuè UN-MIK administraciju, kojanije potpisala Evropskukonvenciju. Tako|e nije ja-sno ni ko bi bio u obavezida sprovede eventualno po-zitivno re{ewe Suda uStrazburu ukoliko bi ovajsud prihvatio tu`bu stanov-nika Kosmeta i uvaìo zah-tev za za{titu prava.

Drugi problem je {to sehijerarhija sudstva fakti~-ki zavr{ava na pokrajin-skom nivou, tako da spor ko-ji se zapo~ne u Pri{tiniili Pe}i, na primer, nijemogu}e nastaviti pred vi-{im sudom u Beogradu. Zbogsvega toga je, prema re~imaVujakovi}a, veoma va`no dase sa UNMIK-om reguli{ume|usobni odnosi i odgo-vornosti u za{titi qudskihprava na Kosmetu, ili pak dase na|e neko drugo re{ewe.Tek potom bi do{lo na redpitawe da li }e za{tituprava proteranih radnikatraìti Sindikat u imesvih ili svako za sebe.

Anka Cvijanovi}

Upravni odbor Elektroprivrede Srbije, na sednici 23. mar-ta ove godine, prihvatio je informaciju o problematici funk-cionisawa javnih preduze}a EPS-a sa Kosova i Metohije od ju-na 1999. do februara 2006. godine. U ovoj informaciji predo-~eni su podaci o poloàju zaposlenih u ovim preduze}ima, ~i-ji je broj u proteklih sedam godina, prirodnim odlivom,smawen sa vi{e od 8.000 na oko 6.500. Tako|e, izneti su poka-zateqi o imovini i resursima kojima formalno raspolaù ko-smetska preduze}a EPS-a, kao i o aktivnostima za o~uvawesva tri preduze}a i za{titu zaposlenih. Odràvawu elektro-mreè u srpskim sredinama na Kosmetu posve}en je deo ovogizve{ataja, a Upravni odbor je kao poseban dokument usvojioPlan unapre|ewa i odràvawa ove mreè u 2006. godini.

Upravni odbor EPS-a usvojio plan

I kada bi se stiglo do Strzbura,nije jasno ko bi bio obavezan da

sprovede odluku Suda

*

*

28


Kombinacija vi{emodela tran-sformacije javnihpreduze}a, prila-

go|ena delatnosti koju oba-vqaju, kapitalu i potrebnomznawu, ubrzala bi wihovrazvoj, omogu}ila privla~e-we doma}ih i stranih inve-sticija, rast kvaliteta uslu-ga i stvorila infrastruk-turne preduslove za pove}a-we konkurentnosti na{eprivrede na me|unarodnomtrì{tu, izjavio je direk-tor Ekonomskog institutadr Dobrosav Milovanovi}.Ovo bi trebalo ostvaritiuporedo sa uspostavqawemodgovaraju}eg regulatornogokvira i tela za sve oblastijavnih slu`bi.

Po wegovim re~ima, kom-binovani model podrazume-va javno-privatno partner-stvo, klasi~nu privatizaci-ju, sa zadràvwem udela ikontrole dràve kori{}e-wem “zlatne akcije” ili bezwe, kao i inicijalnu javnuponudu koja bi uvela gra|anei fondove “u posed” atrak-tivnih firmi, istovremenodoprinose}i razvoju srp-skog trì{ta kapitala, nakojem bi se trgovalo akcija-ma Telekoma, NIS-a, EPS-a i JAT-a.

Prilikom dono{ewa od-luke o modelu transforma-cije firmi koje obavqajudelatnost od op{tedru-{tvenog interesa, najavqe-ne za kraj ove godine, neop-hodno je imati u vidu dugo-ro~ne posledice izabranihre{ewa, pogotovo ako je re~o monopolistima.

Klasi~na privatizacijabi u oblasti delatnosti odop{tedru{tvenog interesabila najnepovoqnija solu-cija zbog opasnosti od zlo-upotrebe privatnog mono-pola, kao i ~iwenice da utom slu~aju dràva jedno-kratno dobija najmawu mo-gu}u cenu prodajom ve}in-

skog udela u javnom predu-ze}u.

Me|utim, u oblasti javnihslu`bi kod kojih je mogu}akonkurencija (zdravstvo,{kolstvo, telekomunikaci-je), privatizacija - odnosnouvo|ewe privatnih, poredpreduze}a i ustanova u dr-àvnoj svojini - moè do-prineti ve}oj efikasnosti,ekonomi~nosti, poboq{a-wu kvaliteta robe i uslugauz sniàvawe cena.

Ako je re~ o monopolu (naprimer u oblasti vodosnab-devawa) na~elno bi trebalodati prednost modelu javno-privatnog parnerstva kojepodrazumeva udruìvawesredstava i stru~nih znawa,uz odgovaraju}u raspodeluodgovornosti, rizika i na-grada izme|u privatnog ijavnog sektora.

Naime, u nizu zemaqa po-stoje primeri privatizova-nih monopolskih firmi ~i-ji su se novi vlasnici, u ne-dostatku konkurencije, ru-kovodili iskqu~ivo bri-gom o sopstvenom profitu,ne vode}i ra~una o kvalite-tu usluga, niti o plate`nojmo}i stanovni{tva.

Dono{ewem Zakona o

koncesijama u Srbiji je una-pre|en pravni okvir za jav-no-privatno partnerstvo,uvo|ewem ve}eg stepenatransparentnosti i konku-rentnosti u proces dodeqi-vawa koncesije i pro{ire-wem predmeta koncesije.

Me|utim, primena ovogmodela kod nas je jo{ na po-~etku, ukazuje dr Milovano-vi}. Razloge za to na{ sago-vornik vidi u strahu od ne-poznatog, nedovoqnom zna-wu i nedostatku iskustva zapravilno definisawe ugo-vora, dugoro~no vo|ewe ta-kvih projekata i upravqawerizikom, kao i u uverewu daje privatizacija re{ewe zasve probleme koji optere}u-ju javni sektor.

Inicijalna javna ponudapodrazumeva prvu prodajuakcija odre|ene kompanijejavnosti posredstvom firmekoja se bavi investicionimbankarstvom, nakon ~ega sewima trguje na organizova-nom trì{tu (berzi). Ovajmodel bi omogu}io ostvare-we ciqeva klasi~ne priva-tizacije u procentu u kojemto èli dràva, uz istovre-meno investirawe, {toomogu}ava modernizaciju, a

time i podizawe konkurent-nosti i smawewe tro{kova.Istovremeno, time se pove-}ava vrednost imovine kojudràva posle inicijalnejavne ponude poseduje.

Nedostatak ovog modela jeu tome {to predstavqa naj-skupqi na~in finansirawakompanija, a prednost je{to omogu}ava doma}im in-vestitorima - gra|anima ifondovima da ulaù u pro-fitabilne firme.

Istovremeno, to bi pod-sticajno delovalo na razvojberze na kojoj se asortimanponude finasijskih instru-menata suàva zbog koncen-tracije kapitala i preuzi-mawa firmi, a u posledwevreme i stvarawem dru{tvas ograni~enom odgovorno-{}u, ~iji je jedini ciq iz-begavawe trgovawa akcija-ma na organizovanom trì-{tu.

Model “zlatne akcije”podrazumeva da dràva zadr-àva mawinski udeo, ali iprivilegovanu poziciju spravom veta da blokira od-luke koje mogu ugroziti na-cionalnu bezbednost, pri-vrednu stabilnost ili oba-vqawe javnih slu`bi (naro-~ito ukoliko postoji mono-pol na trì{tu)

Ovakva pozicija omogu}a-va dràvi da uti~e na cenurobe (na primer energijeili vode), odnosno usluga odop{teg zna~aja. Me|utim,“zlatne akcije” ~esto u prak-si sluè i izvesnim uìminteresima.

One su ~esto povezane s ga-rantovanim periodom mono-pola ili duopola (periodapristupa profitima i ren-tama), zbog ~ega vi{e pred-stavqaju prelazno re{ewe -do uspostavqawa kvalitet-nog regulatornog okvira zaobavqawe ovih delanosti.

Vesna Arseni}Preneto iz lista “Politika”)

KAKO TRANSFORMISATI VELIKA JAVNA PREDUZE]A

Sa~uvati “zlatnu akciju”Klasi~na privatizacija najnepovoqnije re{ewe, ali u kombinaciji modela - mo-

gu} razvoj firmi i doma}eg træi{ta kapitalaI

LU

ST

RA

CI

JA

: J.

VL

AH

OV

I]

29


Privredno dru{tvo “Ep-sturs” objavilo je cenearan`mana za letwu sezo-nu. Pre wihovog usvajawaSkup{tina PD “Epsturs”donela je odluku da zapo-sleni u EPS-u i EMS-u uwegovim objektima letujupo povoqnijim uslovimaod ostalih gostiju. Kako jetim povodom istakao mrSrba Vu~kovi}, direktormarketinga “Bastursa”, ce-ne u objektima u Turisti~-kom centru “Budva” donetesu u evrima, s tim {to je,kao i prethodnih godinamogu}e i dinarsko pla}a-we po prodajnom kursu Na-rodne banke Srbije na danuplate aran`mana. Za za-poslene u EPS-u ostaje idaqe mogu}nost da odmahupla}uju 30 odsto aran-`mana, a da preostali iz-nos otpla}uju u ~etiri jed-nake mese~ne rate, uz 1,5

odsto mese~ne kamate. Naavansno pla}awe aran-`mana daje se, me|utim,pet odsto popusta.

Cenovnikom za 2006. go-dinu u TC “Budva” u hotelu“Park” u {picu sezone - od17. jula do 17. avgusta - zaradnike EPS-a cena polu-pansiona je 21 evro dnev-no, u periodu 27. jun - 17.jul je 19, od 17-27. juna i od17. avgusta do 7. septembraje 17 evra. U periodu pre iposle letwe sezone u ovomobjektu cena pansiona iz-nosi 15 evra dnevno. Polu-pansion u glavnoj sezoni uapartmanima vile “Potko-{qun” staje 17, a u vili“EDB” 16 evra. U zavisno-sti od perioda boravka udrugim delovima sezone utim objektima cene polu-pansiona kre}u se od 13 do15 evra dnevno. Van glavnesezone u ovim apartmani-

ma cena pansiona iznosiod 11 do 13 evra.

I ove godine u apartma-nima vila “Potko{qun” i“EDB” “Epsturs” sprovodii prole}ni program re-kreacije radnika i za sed-modnevni aran`man na ba-zi pansiona cena u perio-du od 6. do 20. maja je 84, aod 20. do 27. maja iznosi 91evro. Za te aran`mane da-ta je i povlastica da sepla}awe u ratama, poredobavezne uplate 30 odstovrednosti odmah, ostatakmoè pla}ati u najvi{e{est rata.

Za zaposlene koji }eprednost za odmor datikontinentalnom turizmunudi se sme{taj u hotelu“Jezero” u Peru}cu i u ho-telu “Babin zub” na Starojplanini. Cena pansiona uhotelu “Jezero”u perioduod 17.juna do 2.septembra, u

zavisnosti od toga dali susobe jedno, dvo ili tro-krevetne, kao i da li ima-ju pogled na jezero ili br-do, je od 1.300 do 1.700, zapolupansion je u rasponuod 1.150 do 1.500, a za no}e-we sa doru~kom od 850 do1.300 dinara dnevno. Uistom periodu cena za iz-najmqivawe apartmana“Jezero” je 1.800 dinaradnevno za dvokrevetni i3.200 za ~etvorokrevetni.Predvi|ena je i doplata zadete do 10 godina od 450dinara dnevno. U hotelu“Babin zub” cena pansionau periodu od 10. jula do 23.septembra je u dvokrevet-nim sobama - 1.500, a u tro-krevetnim - 1.450 dinaradnevno, a u delovima sezo-ne do 10. jula i posle 23.septembra cena je ne{tonià. Apartman po osobimoè se iznajmiti u glav-nom delu sezone za 1.900dinara dnevno, dok je uostalom periodu 1.700 di-nara.

Za sve aramn`mane sa-stavni deo ponude su op-{ti uslovi “Epstursa”, ukojima su, na primer, pred-vi|eni razli~iti popustiza decu, pla}awe boravi-{ne takse, sopstveni pre-voz itd.

M. Filipovi}

“EPSTURS”: CENE ZA LETWU SEZONU

U “Parku”- 21evro na dan

Povoqniji uslovi letovawa za zaposlene u EPS-u i EMS-u UTC “Budva” za radnike EPS-a u letwoj sezoni cena polupansionau hotelu “Park” od 17 do 21 evra dnevno, u vilama “Potko{qun” 14do 17, a u vili “EDB” 13 do 16 evra Pansion u hotelu “Jezero” uPeru}cu od 1.300 do 1.700 dinara, a u hotelu “Babin zub” na Sta-roj planini 1.350 do 1.500 dinara

Srba Vu~kovi}

U hotelu “Park” {vedski sto za doru~ak

U hotelu “Jezero” u glavnoj sezoni cena pansiona je izme|u 1300 i 1700 dinara dnevno


Konferencija zamedije, organizo-vana 22. marta uposlovnoj zgradi

EPS-a povodom po~etka ak-cije EPS I DECA 2006,protekla bi kao i druge dase nije dogodio ZEMLJO-TRES! U prepunoj sali zatrenutak je nastao muk, kojije prekinut konstatacijomda je to Tesla, koji je umeo iznao da izaziva ovu prirod-

nu pojavu u laboratoriji,“oglasio” po~etak akcije!

- Akciju EPS I DECA,koju organizujemo drugu go-dinu zaredom, ove godinesmo posvetili 150-godi-{wici ro|ewa najve}eg srp-skog uma u oblasti elektro-tehnike, Nikole Tesle - re-kao je Vladimir \or|evi},generalni direktor EPS-a.Projekti su spremni, utvr-|en je vizuelni identitet

cele akcije, sada se svi po-slovi “obla~e u isto ruho” ikre}u me|u decu.

Prvo veliko de{avaweje likovni konkurs koji }etrajati od 1. do 30. aprilai pravo u~e{}a na terito-riji Srbije imaju svi u~e-nici osnovnih {kola (odprvog do osmog razreda).Likovni konkurs }e bitirealizovan, kao i pro{legodine, u saradwi sa Mi-nistarstvom prosvete isporta, koje je sa svojestrane ve} obavestilo[kolske uprave i {kole opropozicijama i samom to-ku konkursa. Sve informa-cije o likovnom konkursumogu se na}i na sajtu Mi-nistarstva prosvete isporta www.mps.sr.gov.yu ina sajtu Elektroprivrede

Srbije www.eps.co.yu.Premijera pozori{ne

predstave - bajke o elektri-citetu “âs fizike kod pro-fesora Sijalice” bi}e 13.aprila u 20 ~asova u Pozori-{tu “Pinokio” u Zemunu, aprva repriza 14. aprila u 17~asova. Zasluga za nastanakpozori{ne predstave pri-pada agenciji “Blumen gro-up”, koja je vlasnik predsta-ve i sestrama Bogavac: Jele-

ni - reìseru i Mileni ko-ja je dramaturg predstave.Glumci koji }e deci do~ara-ti ìvotnu pri~u NikoleTesle su: Fedor \orovi}(“mali” Tesla), Igor Fili-povi} (“veliki” Tesla),Aleksandra Risti} i BojanDimitrijevi} u ulozi pro-fesora Sijalice koji naj-mla|e vodi kroz predstavu.Predstavu }e u Beogradu vi-deti deca koju }e distribu-tivna privredna dru{tvadovesti u glavni grad, ali}e sem predstave posetiti iTE “Nikola Tesla” i MuzejNikole Tesle. Ali, plani-rano je i da se predstavaprikaè {irom Srbije, ta-ko da }e veliki broj mali-{ana imati priliku dauìva u woj.

Pored likovnog konkur-

sa i pozori{ne predstaveu aprilu }e po~eti i eduka-tivni program kroz poseteu~enika Muzeju NikoleTesle. Pored kustosa i de-monstratora iz Muzeja Ni-kole Tesle, u~enike }e za-bavqati i dva animatorakoji }e im na zanimqiv na-~in pribliàvati ìvoti delo velikog nau~nika.Tom prilikom u~enicima}e se deliti i edukativnimultimedijalni CD o Te-slinom ìvotu i radu, kaoi puno, puno promotivnogmaterijala posebno ura|e-nog za ovu akciju. Programi CD je tako|e osmislila“Blumen group”.

Jedan od projekata koji}e tako|e biti realizovanje ALSET karte. Radimoga u saradwi sa Britan-skim savetom. ALSET kar-te (ili TESLA karte) }e,tako|e, biti posve}eneìvotu i delu Nikole Te-sle i ima}e takmi~arskikarakter: prvo }e se takmi-~iti u~enici iz Srbije, anajboqi tim }e predsta-vqati Srbiju na interna-cionalnom takmi~ewu ko-je }e se odràti sredinomjuna putem konferencijskeveze. O~ekuje se da }e tak-mi~ewe obuhvatiti u~eni-ke iz vi{e zemaqa.

Na jesen }e, najavqeno je,biti organizovan i lite-rarni konkurs, tako|e uzpodr{ku Ministarstvaprosvete i sporta, ~iji }eglavni “ junak” tako|e bi-ti Nikola Tesla.

N. Mileti} Milosavqevi}

EPS I DECA - TESLA 150

Zemqotres oglasio po~etak

Start u znaku likovnog konkursakoji }e trajati od 1. do 30. aprila, spravom u~e{}a svih osnovaca

AKCIJE

Na konferenciji za medije Vladimir \or|evi}, generalnidirektor EPS-a, i Vladimir Jelenkovi}, direktor Muzeja Ni-kole Tesle, potpisali su ugovor o poslovno-tehni~koj saradwiElektroprivrede Srbije i Muzeja Nikole Tesle. Naime, EPSèli da potpuno legalno, uz saglasnost Muzeja, koristi sveono {to mu je potrebno za ovu akciju.

Ugovor o saradwi

[irok spektar aktivnostiu akciji EPS I DECA

u 2006. godini


31

Komedija “Kir Jawa” Jo-vana Sterije Popovi}a ureìji Egona Savina izve-dena je sredinom marta zanajredovnije plati{e uNarodnom pozori{tu uNi{u. Predstavu su izvelieminentni glumci Narod-nog pozori{ta iz Beograda- briqantni Predrag Ejdusu naslovnoj ulozi, NadaBlam, Danijela Tomovi},Lepomir Ivkovi}, Milen-ko Pavlov i drugi. To je

nastavak lepe tradicijenagra|ivawa kupaca kojiredovno izmiruju obaveze,a ujedno i po~etak saradwesa ni{kim i beogradskimNarodnim pozori{tem uèqi da se kulturni sadr-àji Ni{a obogate. Saupravom Narodnog pozori-{ta u Beogradu dogovorenje nastavak saradwe, takoda publiku sa podru~ja kon-zuma ED “Jugoistok”, po-slenike pozori{ne umet-

nosti, o~ekuju i ostvarewapoput “Pokondirene ti-kve”, “Laè i paralaè”,“@enidbe i udadbe”, kult-nih dela Jovana SterijePopovi}a, kojem je i posve-}ena ova pozori{na godi-na obeleàvawem tri vekaod wegovog ro|ewa. Odskoro 13.000 redovnih pla-ti{a u Ni{u, ED “Jugoi-stok” je ovoga puta nagra-dio wih 200 sa po dve ula-znice za ovu predstavu, a

veliki odziv na{ih sugra-|ana i interesovawe onihkoji nisu bili na spisku,jo{ jednom pokazuje koli-ko Ni{lije vole dramskuumetnost. Traèna je kartavi{e, a posetioci nisu{tedeli dlanove tokompredstave.

Posle pro{logodi{weggostovawa Narodnog pozo-ri{ta iz Beograda na po-zori{nom festivalu “Da-ni Zorana Radmilovi}a”,“Elektrotimok” je najbo-qim kupcima elektri~neenergije u Zaje~aru poklo-nio u martu i predstavu“Kir Jawa”. - Tada smo Za-je~arcima poklonili Go-goqevu “@enidbu” - kaèmr Miroslav Pe{i}, di-rektor “Elektrotimoka”. -Evo, nastavili smo sarad-wu sa beogradskim Narod-nim pozori{tem i na{euredne plati{e nagradi-li jo{ jednom odli~nompozori{nom predstavom.“Elektrotimok” nastojida uz svoje redovne aktiv-nosti odre|enu pa`wu po-kloni i kulturi.

S. Man~i}

PD “JUGOISTOK” d.o.o. NAGRADIO REDOVNE KUPCE

“Kir Jawa” za plati{e

Ovih dana su iz {tampe iza{la dvanova izdawa koje je pripremio Samo-stalni sektor EPS-a za odnose s javno-{}u. Jedno od wih je Company Profile, od-nosno “li~na karta” EPS-a sa osnovnimpodacima i novom organizacionomstrukturom Preduze}a nakon reorgani-zacije koja je usledila 1. januara 2006.godine.

U drugoj publikaciji - “Tehni~komgodi{waku 2005” prikazani su osnovnipokazateqi o funkcionisawu elektro-energetskog sistema EPS-a u pro{lojgodini

(instalisana snaga, proizvodwa elek-tri~ne energije i ugqa, podaci o elek-trodistributivnoj delatnosti i sl.).

Obe publikacije su od{tampane nasrpskom i engleskom jeziku, a postavqe-ne su i na sajt EPS-a: www.eps.co.yu

Nove promotivne publikacije

Sa pozori{nepredstave “Kir Jawa”


32

NA LICU MESTA

Moè{ ti firmuda nazove{ kakoho}e{, ali kadte zakon, organi-

zacija preduze}a, pa i samìvot obaveù, onda imada bude - Privredno dru-{tvo termoelektrane i ko-povi “Kostolac”. Jezik daizlomi{.. Da ponovi{ vi-{e puta da bi upamtio…Moè{ i da skrati{ naPDTKK, svejedno je. Mada,za obi~an narod, laike, atu ubrajam i sebe, rudnici}umura }e zauvek ostatiKostola~ki, a termoelek-trane Drmno… Sentimen-talni razlozi, mo`da na-vika, ko zna.

S druge strane, kod nas inema termoelektrane bezrudnika, nema struje bez}umura. Jedno su. Normal-no je u takvom slu~aju daimaju i jedno ime. Zajed-ni~ko. I da bude jasno: dafabriku struje ne pobr-ka{ sa pekarom, uàrom,radwom za presvla~ewedugmadi i umetni~ko {to-povawe, bioskopom, kafa-nom ili fudbalskim klu-bom… Da se qudi ne zbuwu-ju.

Rudnici i termoelek-trane su bo`ji dar: od ma-sno prqavog ugqa, do bes-prekorno ~iste struje.Malko se namu~i{, alivredi: tramvajem do ku}e,elektri~na brava na kapi-ji, liftom do stana, zvonoradi, upali{ svetlo, pu-sti{ muziku s radija, vodau bojleru vrela, podgreje{ru~ak, sedne{ za kompju-ter, ~eka{ televizijski

prenos utakmice, zove{kuma telefonom, pivo seve} ohladilo u friìde-ru… Milina. Zato su ruda-ri i elektri~ari na{i he-roji. Svaka im ~ast.

Ali, ovoj ma{tariji ne-dostaje jedna karika. Wusam otkrio nedavno,kad me je êda Radoj-~i}, moj kolega izKostolca, odveo davidim - deponiju pe-pela. Pepeli{te.Najve}u pepeqarupod kapom nebeskom!Kad sam video to ~u-do, samo {to nisampao u fras.

Postoji onaj niz -ugaq, struja, stan-dard, blagostawe - ali korazmi{qa da tu, kao stra-{an porez ili neèqenodete, ostaje pepeo. Goro-stasne planine: stotine,hiqade, pa i milioni tona

najfinijeg beskorisnog|ubreta.

Na 310 hektara, u tri ka-sete, od kojih svaka zahvatapo jedan kvadratni kilo-metar, ve} decenijama seodlaè i taloì pepeo.Sloj je, kako gde, debqine

od dvadeset do trideset me-tara. îtava dvanaesto-spratnica. Koga ne mrzi,nek ra~una: moè u tonamaili u kubicima.

Sa tri bloka termoelek-

trane koja su u pogonu, cevo-vodima pre~nika od oko po-la metra, na deponiju sva-kog sata stiè ne{to vi{eod 160 kubnih metara pepe-la i {qake. Stiù rastvo-reni u vodi, u odnosu jedanprema devet, kako bi mogli

da se transportujukroz cevi, a da ih nezagu{e.

Docnije se ta vo-da specijalnim dre-na`nim sistemomizdvaja, pro~i{}a-va i, gotovo sasvimbistra, pu{ta u Du-nav i Mlavu. Kad sujoj onomad provera-vali kvalitet, usta-novqeno je da je ne-

uporedivo ~istija od re~-ne. Takvi su propisi, alipoverovao bih im i bez to-ga. Jer, Radi{a Ili}, zva-ni Ra}a, poslovo|a na de-poniji, svoju ku}icu na

KOSTOLAC

Ukrotiteqi pepela

“Najgori je vetar. Ko{ava. Jeste zimihladno, a leti vrelo, ali s prole}a ili je-seni, kad krene vetru{tina i ponese ga sadeponije, tad je najteæe. Kad se ovde naguta-mo pepela, odlazimo pod dimwak termoe-lektrane da se nadi{emo ~istog vazduha.”

Na zatravqenim kasetama ve} ni~e nisko`buwe i {ibqe

Sa tri bloka termoelektrane koja su u pogonu, cevovodima

pre~nika od oko pola metra, na deponiju svakog sata stiè

ne{to vi{e od 160 kubnih metara pepela i {qake

Izme|u reke i visokog nasipa

pepeli{ta niklodivqe naseqe

FO

TO

: @

EQ

KO

SI

NO

BA

D


33

splavu (jedini “letwiko-vac” porodice Ili}) drìusidrenu upravo na mestugde se jedan od odvodnihkanala uliva u reku, pa ne-koliko metara nizvodno,da ne bude neke gre{ke.Uostalom, na samoj obaliDunava, izme|u reke i vi-sokog nasipa pepeli{ta,niklo je divqe naseqe kojesu izgradili alasi i vi-kenda{i iz Kostolca iPoàrevca. Planduju tu,ne smeta im ni{ta.

Deponija nije obi~na ru-pa u zemqi, ve} ozbiqnopostrojewe koje opsluùjetridesetak qudi u tri sme-ne, tokom svih 365 dana ugodini, ne ra~unaju}i onekoji neprestano odràvajuopremu. Na pepeli{tu imaposla i kad termoelektra-na ne radi. Oko pepelaima posla uvek, mora da senadzire, da se vezuje vodom,

jedinim “bukagijama” kojega mogu zadràti na jed-nom mestu. Tu su i uslovidruk~iji, vaè druga~ijapravila. Na primer, osimtesne kancelarije u kojojRa}a stoluje, nekolikokontejnera po obodu i crp-ne stanice na obali, nemadrugog “poslovnog prosto-ra”. Radi se napoqu i letii zimi: od plus ~etrdeset,do minus dvadeset.

- Al’ najgori je vetar -obja{wava Ra}a. - Ko{ava.Jeste da je zimi hladno aleti vrelo, ali s prole}aili jeseni, kada krene tavetru{tina i ponese pepeosa deponije, tad je najteè.Kada se ovde nagutamo pe-pela, odlazimo pod dim-wak termoelektrane da senadi{emo ~istog vazduha.Nosimo maske, obavezno,ali je to slaba za{tita.

Posle mi je obja{wavao

tehnologiju, a ja sam shva-tio jedino da su dve kasetepepeli{ta “rezervne”, a sa-mo jedna aktivna, samo se ukasetu C ovih dana odlaèpepeo. Kasete A i B su za-travqene: zasute su s malohumusa, po wima ve} ni~enisko `buwe i {ibqe, asve da bi se pepeo ukrotio.

Inèwer Predrag Ne-{i}, zvani Ne{a, ina~e{ef slu`be za formirawedeponije pepela, dao mi je~itav stru~ni elaborat otome {ta se i kako tu radidanas, a kako bi moglo…ma, moralo, ve} sutra, alimi je Ra}a ispri~ao sve unekoliko re~i. A rekao je,citiram ga po mojim ne-~itkim bele{kama i var-qivom se}awu, otprilike:

- Ovde sam devetnaest go-dina i za sve to vreme nikoodavde nije oti{ao unormalnu penziju: dvojica

su umrla, jedan kolega je nabolovawu ve} pet godina, asamo je jedan oti{ao u pre-vremenu. Zapravo u inva-lidsku. Rak… Ne bih smeoto da dovodim u vezu sa pe-pelom, al’ te{ko je na}ineki ja~i uzrok.

To me je nagnalo da pi-tam za beneficiranista`, ali boqe bi mi biloda nisam, da im ne stajemna muku.

- Tu je najve}i problem, aja ne mogu da ga razjasnimni sebi, a kamoli kolega-ma - naqutio se Ra}a. - Neide mi u glavu kako to daneki od nas imaju benefi-cirani radni sta`, a nekine?! Kako, kad svi radimoisti posao i pod podjedna-ko te{kim uslovima? Nekaèm da su nam lo{e pla-te, boqe zara|ujemo odmnogih drugih, ali zdrav-qe, brate moj ro|eni, nemacenu. Ne moè{ ga ni ku-piti, niti prodati. Ima{to jedno, pa kako ti Bog od-redi.

Nakratko je za}utao, pase prenuo:

- Nego, da mi pre|emo nane{to veselije? Da se do-govorimo, pa kad malo oto-pli, da do|ete kod mene naribu. Ima je u izobiqu umom ribwaku. Dunavsku nelovim zbog “pti~jeg gri-pa”, a ova iz ribwaka nesvetli, sigurna je sto od-sto. Prvo velemajstorskaalaska ~orba, pa ro{tiq…A za pepeo ne brinite, usigurnim je rukama.

Milo{ Lazi}

Cevovodima pre~nika oko pola metradnevno stiè vi{e od 160 kubnih metara pepela i {qake

Pepeo preostaje kao stra{an porez proizvodnog procesa

Radi{a Ili}, poslovo|a na deponiji, pokazujeda je voda koja se pu{ta u Dunav i Mlavu neuporedivo ~istija od re~ne


34

POVR[INSKI KOPOVI

Trinaestog aprila1961. godine, naprostoru koji seodavno zove “Poqe

D”, zaorana je prva brazdakoja je ozna~ila po~etakotvarawa novog rudnika ikoja je zauvek izmenilasudbine qudi i krajolikovog kraja. êtiri i po de-cenije rada u~inile su da“Poqe D” od te “prve i dav-no zaorane brazde” stignedo najmo}nijeg povr{in-skog rudnika lignita uSrbiji sa zaposlenih vi{eod 3.000 qudi i sa proiz-vodwom koja se meri mili-onima tona lignita i de-setinama miliona kubnihmetara jalovine.

Li~na karta ovog kopadecenijama je impresivna,a naro~ito kada se ovda-{wa proizvodwa ugqa i ja-lovine uporedi sa rezulta-tima koji se u toj delatno-sti postiù na drugim ko-povima, ali i u odnosu naukupno otkopane koli~inelignita. U Srbiji se godi-{we prose~no otkopa oko33 miliona tona ugqa, a na~etiri kolubarska kopanaj~e{}e oko 26 (ponekadi celih 29) miliona tonalignita, u kojima je vi{eod polovine iznedreno saovog kopa. Prema elektra-nama i put {iroke potro-{we, zna~i, kre}e bezmalosvaka druga proizvedenatona lignita.

A {ta je, zapravo, povr-{inski kop “Poqe D” da-nas? To su hiqade hektararaskopanog zemqi{ta,{est jalovinskih i dvaugqena sistema, desetakrotornih bagera, osam ba-

gera tipa E[, pedesetaktransportera i oko 100 ki-lometara transportnihtraka... “Poqe D” je i dru-ga, sitnija i brojnija me-hanizacija bez koje se kva-litetna proizvodwa na po-vr{inskim kopovima nemoè kvalitetno organi-zovati. Tu su na desetinebuldozera, rovokopa~a, ce-vopolaga~a, kranskih si-stema, dizalica, vozila zaprevoz lakih i te{kih te-reta, vozila za prevoz sit-nijih materijala i stotinevozila za masovan prevozqudi, zatim vatrogasna ivozila hitne pomo}i.

“Poqe D” tradicional-no ve} planske obavezeostvaruje znatno pre utvr-|enih rokova. Tako je biloi lane kada je bilo otkopa-no i elektranama i {iro-koj potro{wi isporu~enovi{e od 14 miliona tonalignita (milion tona iz-nad plana) i odloèno vi-{e od 40 miliona kubikajalovine.

- Nema tu neke veliketajne ni filozofije - ka-

è Milan Petrovi}, di-rektor PK “Poqe D”. Uosnovi je stru~an i odgovo-ran rad svih, od inèwerado pomo}nih radnika. Bri-ga o ma{inama i qudimana ovom kopu je na prvommestu. I ma{ine i qudi,naàlost, na ovom kopu svesu stariji, pa su nesre}e io{te}ewa mehanizacijeponekad i neizbe`ni.Zbog teìne posla, ~esto inehumanih uslova rada,radnici “Poqa D” neretkopostaju invalidi rada i tajbroj ve} sada dostiè sto-

tine, pa i hiqade qudi.Jer, ovde se ne zna kada jegore - leti kada ubijajuvru}ine i pra{ina ili zi-mi kada sve okuje sneg iled... A od blata i pra{i-ne, naj~e{}e ni o~i nam sene vide, isti~u radniciovog kopa.

Zbog nedostatka odgova-raju}e radne snage, na rad-na mesta “zdravih” raspo-re|eno je, tako, dosta inva-lida rada, {to nije dobroni za kop, a ni za wih. Raz-log je u tome {to ve} u kon-tinuitetu ovde nedostajubravari, rukovaoci rudar-skom mehanizacijom, vari-oci, elektri~ari, vulka-nizeri, mehani~ari, po-mo}ni radnici...

Raduje, me|utim, {to jekona~no doneta odluka oiseqewu Vreoca ispod ko-jih, po stru~nim procena-ma, u utrobi zemqe leìjo{ oko pola milijarde to-na lignita. To zna~i i daje budu}nost kopa re{ena.Makar u narednih dvadese-tak godina.

M. Tadi}

ÊTIRI I PO DECENIJE RADA “POQA D”

Otkopano 400 miliona tona lignita

Od 1961. godine ostvarena i proizvodwa od preko milijardu kubika jalovineVreo~ki lignit - budu}nost kopa

Do 1. januara 2006. godine, na “Poqu D” je tokom 45 godina ra-da otkopano vi{e od milijardu i sto miliona kubika jalovinei oko 400 miliona tona lignita koji je najve}im delom sagoreou termoelektranama “Nikola Tesla” i “Kolubara”.

Rekordna proizvodwa otkrivke, na godi{wem nivou, ostva-rena je 1991. godine, kada su jalovinski sistemi “Poqa D” ot-kopali i odloìli 46,5 miliona kubika zemqe. Rekord u pro-izvodwi lignita ostvaren je u prethodnoj, 1990. godini, kada jesa ovog kopa put elektrana i na ostala trì{ta “oti{lo” 16miliona tona lignita. Ovako velika proizvodwa, me|utim, zaposledicu je imala degradirawe ogromnih povr{ina zemqi-{ta, promenu mikroklime i zaga|ewe ìvotne sredine. Od po-~etka eksploatacije na ovom kopu je nestalo vi{e od hiqadehektara zemqi{ta, od kojeg je u prirodno stawe do sada vra}e-na povr{ina od oko 770 hektara.

Rezultati i posledice

Na “Poqu D” dnevno se otkopai do 100 hiqada tona lignita

Milan Petrovi}


35

U Lazarevcu se ovih danasa izuzetnom pa`wom ana-liziraju mogu}nosti pro-{irewa postoje}ih i otva-rawe novih leì{ta ugqa.Uporedo s tim nastoji seda se postoje}e otkrivene,a neiskori{}ene rezervestave u opciju. Re~ je, za-pravo, o mogu}nostimaboqeg iskori{}ewa ni-skokalori~nih ugqeva izproslojaka i onih rezervikoje su mawe ugqenisane,odnosno imaju i druge pri-mese. To je bio i razlog po-sete predstavnika ruskeindustrije “Elittehno-stroj”, poznatog svetskogproizvo|a~a kotlova. Srp-skoj energetici wegovistru~waci nude model ko-tla koji radi po sistemu“fluidnog sloja” i kori-sti ugaq niske kalori~nemo}i. Privrednici iz Ru-

sije najpre su sa rukovod-stvom TE “Kolubara A”pregovarali o najavqenojrekonstrukciji starog de-la elektrane u VelikimCrqenima. Razmotrena jei mogu}nost ugradwe novogkotla koji bi koristiougaq niìh vrednosti odonih koje se sada zahtevaju.

- “Energoprojekt - EN-TEL” radi analizu stawastarih blokova sa predlo-gom za revitalizaciju. Re-zultati }e krajem aprilabiti prezentovani naStru~nom savetu EPS-a.Procena je da bi trebaloda se ide na zamenski kapa-citet od oko 200 megavatakoji bi upravo imao kotaosa fluidiziranim sagore-vawem. Tako bi se obezbe-dilo iskori{}ewe nisko-kalori~nih ugqeva - napo-menuo je Rade Popara, teh-

ni~ki direktor TEK-a.Na kopovima Rudarskog

basena “Kolubara” ima oko350 miliona tona niskoka-lori~nog lignita koji sedo sada nije mogao kori-stiti, a bez novih tehnolo-{kih re{ewa to ni ubudu-}e nije mogu}e. Ponu|enamogu}nost sagorevawa u“fluidnom sloju” ulivanadu da velike koli~ineovog goriva ne}e zauvekbiti izgubqene. Prema re-~ima Aleksandra Pan~en-ka, zamenika generalnogdirektora “Elittehno-stroja”, to je i na~in da seracionalno koristi po-stoje}e “~isto” energetskogorivo. S obzirom na spo-rost gorewa, smawuje seemisija sumpora, pove}avaprocenat sagorevawaugqenika, pojeftiwujutro{kovi pripreme gori-

va, obezbe|uje se sigurnostu transportu i lagerovawugoriva (eksplozivnost izapaqivost) i na krajuelimini{e se zavisnostod dodatnih goriva (mazu-ta i nafte). Po ruskimprojektantima, mogu}e su irekonstrukcije postoje}ihkotlova, pod uslovom da suu vitalnom stawu i da seisplati dodatno ulagawe.Ukazano je, tako|e, i naekonomi~nost kori{}ewaponu|enih tehnolo{kihre{ewa. Sagorevawem u“fluidnom sloju” poredracionalnog kori{}ewaugqeva niske kalori~nemo}i, postiè se i izuzet-na profitabilnost, pa se~esto ulagawa ve} u prvojgodini u potpunosti is-plate.

T. @ivkovi}

U “KOLUBARI” VELIKE KOLIÎNE NEISKORI[]ENOG UGQA

Rezerve - 350 miliona tona

Dolaskom prole}a ipove}awem tempe-rature vazduha, ru-dari Povr{inskog

kopa “Drmno” suo~eni su saproblemima uobi~ajenim zaovaj vremenski period, a po-sledica su velikih padavi-na, tokom proteklog zimskogperioda i naglog porasta vo-dotokova reka Mogile, Mla-ve i Dunava. Za o~ekivati jebilo da }e do}i do pove}awadotoka podzemih i povr{in-skih voda u sam kop. Svimraspoloìvim sredstvima,angaòvawem mehanizacijeza kopawe kanala za odvodvode, postavqawem velikogbroja pumpi za ispumpavawevode, situacija je dovedenapod kontrolu. Voda je kana-lisana prema vodosabirnikuVS-1 na kome rade dve pumpe,ukupne snage 630 kilovata.Uporedo sa ovim aktivno-

stima, zapo~eti su radovi ina formirawu odnosno iz-gradwi jo{ jednog vodosa-birnika na kome }e biti po-stavqen ponton sa pumpama.Na ovaj na~in ne samo tre-nutno ve} i za duì vremen-ski period re{ava se pro-blem zavodwenosti radnesredine, posebno na najni-ìm etaàma, gde rade, presvega, zaposleni na ~etvr-tom i prvom jalovinskom si-stemu.

Ina~e, pored aktivnostina isu{ivawu kopa, tokommarta zavr{en je i velikideo poslova koji se odno-sio na tehni~ko-tehnolo-{ke zahvate. Pomereni suodlagali{ni i eta`nitrasporteri na drugom itre}em jalovinskom siste-mu i preme{ten je bager710 jalovinski na novu rad-nu lokaciju koja se nalazi u

severozapadnom delu kopa“Drmno”. Ova ma{ina ot-kopava}e krovine, odnosnoposledwi sloj jalovine iz-nad ugqenog sloja u tom de-lu eksploatacionog leì-{ta. To, prakti~no, zna~ida se u ovom trenutku na is-

to~nom delu kopa nalazesamo bageri 800 i 470, doksu sve ostale rudarske ma-{ine preseqene na zapad-ni deo najve}eg kostola~-kog ugqenokopa.

S. Sre}kovi}

POVR[INSKI KOP “DRMNO” PROLE]E DOÊKAO SA NOVIM PROBLEMIMA

Ma{ine mo}nije od vodeOdbrana kopa od podzemnih voda re{ena i na najniæim etapama

Otkopavawe jalovine i na 80 metara ispod Dunava


36

TERMOELEKTRANE

Ove godine u Term-o e l e k t r a n a m a“Kostolac” bi}eobavqeni samo

standardni remonti. Odne{to preko 1,1 milijardedinara, koliko iznose pla-nirana ulagawa, za remonte}e biti utro{eno ne{tovi{e od 833 milio-na, a preostalih282 miliona dina-ra predvi|eno je zateku}e odràvaweblokova. Vi{esredstava od ukupnonajavqenih, plani-rano je za remonteblokova u TE “Ko-stolac A”, jer su naovim blokovima utoku i odre|eni investici-oni zahvati. Za standardneremontne aktivnosti nablokovima TE “KostolacB” izdvoji}e se 346,6 mili-ona dinara. Jedino kod te-ku}eg odràvawa vi{esredstava, odnosno ukupno173 miliona dinara, pred-

vi|eno je da se uloì nablokovima elektrane “Ko-stolac B”. U TE “KostolacA” za teku}e odràvawe ovegodine bi}e usmereno svega108 miliona dinara. U ovojelektrani u pogonu je samoblok od 210 megavata, dok jema{ina od 100 megavata,

zbog revitalizacije u toku,i daqe van pogona.

- U Termoelektrani “Ko-stolac A” pored ulagawa urevitalizaciju bloka od100 megavata, u toku je ipriprema za po~etak radovana rekonstrukciji elektro-filtera - kaè Qubi{a

Stevi}, direktor Direkci-je za proizvodwu elektri~-ne energije. - Re~ je o ulaga-wu od oko pet milionaevra, a sredstva }e bitiobezbe|ena iz donacijeEAR. Kako se o~ekuje, rado-vi }e po~eti u maju, da biblok ve} od jeseni bio spre-

man za ponovni ula-zak u pogon. [to seradova na revitali-zaciji bloka od 100megavata ti~e, prikraju su aktivnostina prvoj fazi a odaprila se o~ekuje po-~etak radova. I toprvo na demontaì, apotom i na montaìopreme drugog kotla,

ali i dela opreme na turbo-generatoru. I ovaj blok, ka-da se po~etkom zime zavr-{i, ima}e nove elektro-filtere ~iji }e rad biti uskladu sa evropskim stan-dardima, isti~e Stevi}. -Pored vra}awa bloka ustabilne izvore za proiz-

vodwu elektri~ne ali itoplotne energije, naja-vqena ulagawa zna~ajna sui sa aspekta za{tite ì-votne sredine u okruèwu.Ina~e, ukupna ulagawa u

PRIPREME ZA OVOGODI[WE REMONTE U TE “KOSTOLAC”

Zna~ajna ulagawaPlanirano da se u ovoj godini za remonte i teku}e odræava-

we blokova utro{i preko 1,1 milijardu dinara

U Termoelektrani “Kostolac A”pored ulagawa u revitalizacijubloka od 100 megavata, u toku jei priprema za po~etak radova narekonstrukciji elektrofiltera

*

*

Najve}i dnevni dovoz ugqa za TE “Ko-lubara” u Velikim Crqenima ostvarenje 19. marta kada je do termoelektranestiglo 26 vozova sa 12.559 tona ugqa.Ovo je najvi{a dnevna isporuka od de-cembra 1995. godine, kada je @T TEK-apre{ao u sastav @T TENT-a i to je, ka-ko nagla{ava Sa{a Trivi}, glavni in-èwer @elezni~kog transportaTENT-a, mo`da i najve}i dovoz ugqa zaTEK od po~etka rada Su{are u Vreoci-ma. Ina~e, prose~an dovoz ugqa za TEKje 22 voza na dan. Rekordnih 26 vozovaprevezeno je zahvaquju}i radnicima iz“Kolubara - Prerade” angaòvanih naisporuci, zatim @T TENT-a i onimakoji rade u TEK-u na prijemu ugqa. Re-kord je ostvaren sa dve lokomotive i ~e-tiri garniture u saobra}aju.

R. R.

REKORDNA ISPORUKA ZA TE “KOLUBARA”

Dnevno 26 kompozicija ugqaNajvi{a dnevna isporukarealizovana 19. marta


37

Zimski period uPrivrednom dru-{tvu Termoelek-trane “Nikola Te-

sla”,d.o.o. zavr{en je 31.marta, sa ponovqenim uspe-hom iz pro{le godine. Naniovu preduze}a, u sva ~eti-ri proizvodna dela, proiz-vodwa elektri~ne energijevi{a je od plana za {est od-sto. Planom je, u periodu ja-nuar - mart, bila predvi|e-na proizvodwa od 4,886 mi-lijardi kilovat-~asovaelektri~ne energije. Si-stemu je isporu~eno 5,195milijardi ili 309 milionakilovata vi{e od plana.Ovako uspe{nom realizo-vanom bilansu doprinelisu dobro obavqene pripre-me za rad u zimskim uslovi-ma i zaposleni na svim li-nijama proizvodwe elek-tri~ne energije, ra~unaju}i

i èlezni~ki transport.Naime, u prva tri mesecaove godine, termoelektra-nama je isporu~eno skoro7,5 miliona tona ugqa.

Posmatrano pojedina~-no, po proizvodnim delo-vima TENT-a, najvi{eelektri~ne energije -2,435 milijardi kilovat-~asova - proizvedeno je nablokovima “A”. Najvi{iprocenat preba~aja - 11 od-sto - zabeleèn je u TE“Morava” u Svilajncu. Nablokovima “A” plan proiz-vodwe preba~en je za {est

odsto {to je na nivou ce-log preduze}a. U TE “Ni-kola Tesla B” umesto pla-niranih 2,080 proizvedenoje 2,229 milijardi kilovat- ~asova i plan je nadma-{en za sedam odsto. U TE“Kolubara” proizvedeno je370 miliona kilovat-~aso-va, {to je od plana vi{e zaosam odsto. Umesto plani-ranih 147 u TE “Morava” jeproizvedeno 163 milionakilovat-~asova elektri~-ne energije.

K. J.

PROIZVODWA STRUJE U TERMOELEKTRANAMA “NIKOLA TESLA”

Uspe{ni i u prvomkvartalu

U periodu januar-mart u TENT-uprozvodwa elektri~ne energijeza {est odsto iznad plana

Po~etak radova na revitalizacijibloka od 100 megavata TE “Kosto-

lac A” u aprilu

revitalizaciju bloka pro-cewena su na oko 19 mili-ona evra i to bez opreme izranijeg ruskog kredita.

^. Radoj~i}

POTPISAN PROTOKOL O VAQANOSTI EKOLO[KIH PROJEKATA EPS-a

Kredit od 46 miliona evra

TE “Morava” najve}i

preba~aj plana

Elektroprivreda Srbije i nema~kaKfW banka potpisale su 7. aprila Pro-tokol o oceni vaqanosti dva velikaekolo{ka projekta u TE “Nikola Te-sla A” i TE “Kostolac A” kojim je omo-gu}en nastavak aktivnosti za dobijawe46 miliona evra, koliko }e biti usme-reno u te projekte. Od te sume, 10 mili-ona evra je donacija a 36 miliona evraje kredit. To je ~etvrti kredit u po-sledwih pet godina koji je pod vrlo po-voqnim uslovima EPS-u odobrila ovabanka. EPS }e iz sopstvenih izvorauloìti devet miliona evra u ove pro-jekte.

- Sredstva iz kredita i donacije bi-}e iskori{}ena za nabavku 16 mlinovaza blokove 3, 4 i 5 u TENT A, kao i zanove gorionike za smawewe emisijeazotnih oksida koji nastaju tokom rada

ovih blokova. Time }e biti pove}anaefikasnost rada ove termoelektrane,smawena potro{wa ugqa i pove}anaproizvodwa elektri~ne energije, izna~ajno poboq{an kvalitet za{titeìvotne sredine u Obrenovcu i okoli-ni - rekao je Dragomir Markovi}, di-rektor Direkcije za strategiju i inve-sticije. - Projekat u TE “Kostolac A”podrazumeva izmene sistema za tran-sportovawe pepela i {qake ~ime }e sepoboq{ati kvalitet vazduha i vodenihtokova. Posle potpisivawa Protokolasledi ratifikacija u nema~kom i srp-skom parlamentu, a realizacija proje-kata }e trajati tri godine - dodao jeMarkovi}.

Otmar Greif, prvi sekretar ambasadeSavezne Republike Nema~ke, istakao jeizuzetnu saradwu sa stru~wacima

EPS-a na pravqewu ovih projekata idodao da se mogu o~ekivati nove inve-sticije u sektoru energetike, kada jere~ o za{titi ìvotne sredine.

Protokol su potpisali ministar Ra-domir Naumov, Klaudija Lou, direktorKfW za energetski sektor jugoisto~neEvrope, Vesna Xini}, direktor Trezo-ra Ministarstva finansija, GordanaLazarevi}, pomo}nik ministra za eko-nomske odnose s inostranstvom i Dra-gomir Markovi} u ime EPS-a.

Potpisivawu su prisustvovali\or|e Mihajlovi}, zamenik ministrarudarstva i energetike, Bo{ko Buha,direktor TENT d.o.o. i Dragan @iv-kovi}, direktor “TE-KO Kostolac”d.o.o.

R. E.


HIDROELEKTRANE

UPD “Drinsko-Limske HE” martje protekao u zna-ku priprema za re-

monte i predstoje}u revita-lizaciju HE “Ov~ar Bawa”i HE “Me|uvr{je”, ali, iz-nad svega,u znaku intenziv-ne proizvodwe. Zima se ba{oduìla, cena struje baga-telna, pa je potro{wa elek-tri~ne energije enormnorasla. Sre}om, hidrologijaje vrlo povoqna, dotoci

Lima i Drine stalno rastu,pa su uprkos maksimalnojproizvodwi, jezera puna, abilo je i preliva. Recimo,HE “Bajina Ba{ta” svako-dnevno proizvodi oko osammiliona kilovat-sati. Do20. marta proizvela je 523miliona kilovat-satielektri~ne energije, odno-sno za tre}inu vi{e od pla-niranih koli~ina. RHE jeproizvela 183 miliona, iplan je prebacila za 56 od-

sto. Ista situacija je i uHE “Zvornik” i “LimskimHE”. Plan proizvodwe uHE “Zvornik” prema{en jeza 29 odsto, a “Limske HE”su do 19. marta proizvele274 miliona kilovat-satielektri~ne energije, odno-sno 44 odsto od ukupnih ko-li~ina planiranih za ovugodinu.No, obilne padavine i to-

pqewe snega dobro su napu-nili akumulacije, a voda setek o~ekuje. Popuwenost je-zera na Uvcu je 72 odsto, a naKokinom Brodu 96 odsto. Je-zero u proto~noj HE “BajinaBa{ta” je puno, a povremenoimalo je i preliva. Pre vi-{e od mesec dana u jezeruRHE na Tari bilo je vode zaproizvodwu od 180 milionakilovat-sati, sada ima oko80 miliona. Ali, Drina sil-no nadolazi, pri kraju martao~ekuje se dotok od 1.000 ku-

bika u sekundi, a po{to oto-pqava, o~ekuje se intenziv-no pumpawe.[to se remonata ti~e, onitradicionalno najpre po-~iwu u HE “Bistrica”. Ovegodine planirani su remon-ti u HE “Bistrica” i “Ko-kin Brod” za 10. maj, ali ni-je sigurno da }e tada i po~e-ti, s obzirom na izuzetno po-voqnu hidrologiju. Dotokdiktira po~etak remontnihradova. U HE “Bajina Ba-{ta” u toku su pripreme zaremonte, koji sredinom majapo~iwu u RHE.Pored priprema za remonte,intenzivno se radi i napripremi revitalizacijeobjekata “Drinskih HE”, pasu krajem februara otvore-ne ponude za tender u HE“Elektromorava” - â~ak.Tendersku dokumentacijuotkupilo je 16 firmi, alise sa konkretnim ponudamajavilo {est ponu|a~a. Za re-vitalizaciju HE “Ov~arBawa” i HE “Me|uvr{je”,na{ih najstarijih hidroe-lektrana, planirano je de-vet miliona dolara, a cenaponu|a~a na tenderu je ve}aza 50 odsto?! ^lanovi ten-derske komisije, u direkt-nom kontaktu sa ponu|a~i-ma, poku{avaju da izdejstvu-ju niù cenu.Na kraju, JP “Drinske HE”zavr{ile su prethodnu 2005.godinu sa 588 miliona dina-ra dobiti?!! S obzirom naekonomske uslove poslo-vawa, taj podatak je i za ne-vericu i za divqewe. A, akose igde {tedi, maksimalnose {tedi u “Limskim HE”, apro{lu godinu su zavr{ilesa gubitkom od 176 milionadinara.

M. \oki}

REMONTI U PD “DRINSKO-LIMSKE HE”

Hidrologija odre|uje start

Iz HE “Bajina Ba{ta” dnevno oko osam milionakilovat-~asova Preba~aji planova proizvod-we struje u RHE i u HE “Zvornik”

HE “Kokin Brod” - prva u remonte

Remontni radovi u “Limskim HE” uobi~ajeno po~iwu u ranoprole}e, i to najpre u HE “Bistrica” i HE “Kokin Brod”. Ove go-dine, prema Elektroenergetskom bilansu, trebalo je da po~ne10. aprila. Remont prvog agregata u HE “Bistrica” }e trajati 28dana, a drugog 21 dan. Bi}e klasi~ni, bez ve}ih zahvata. Me|u-tim, remontni radovi u HE “Kokin Brod” }e potrajati znatno du-è - 42 dana na prvom i isto toliko na drugom agregatu, i pred-vi|en je totalni zastoj od, tako|e, 42 dana. Bi}e zamewen ener-getski blok transformatora od 12,5 MVA. Ako ova veoma po-voqna hidrologija potraje i nastavi se sa maksimalnom proiz-vodwom, mogu}e je pomerawe po~etka remontnih radova. Uprkosintenzivnom angaòvawu svih agregata, stawe akumulacija jesasvim zadovoqavaju}e. Popuwenost jezera na Uvcu je 72 od-sto, a na Kokinom Brodu ~ak 96 odsto.

Start u HE “Bistrica” i HE “Kokin Brod”

Puno jezero proto~ne HE“Bajina Ba{ta”


39

3a Hidroelektra-ne “\erdap”, posvemu sude}i, po-navqa se pro{la

u hidrolo{kom pogledunepovoqna godina. Dunavje, naime, naglo po~eo danadolazi sredinom mar-ta, kada su zbog obilnihpadavina stalno raslinivoi glavnih pritokaSave i Morave. Da bi se{to brè prihvatio na-javqeni poplavni talas,na HE “\erdap I” na vre-me su otvorene ustave naprelivnoj brani, {to jeomogu}ilo brì prihvatvelikih voda, ~ime su uznatnoj meri ublaèneposledice obilnih pada-vina. Nivo Dunava, kojibeleì dotoke oko12.500 kubika u sekundi,znatno je snièn, {to jeolak{alo ulivawe pri-toka ove velike reke iomogu}ilo brù sanaci-ju {teta.

Na glavnom objektu HE“\erdap I” bilo je, stoga,otvoreno i deset od 14prelivnih poqa, prekokojih je u jednoj sekundi unepovrat oticalo vi{e od

3.500 kubnih metara vode.Tih dana, a tako }e premaprognozama biti i tokomaprila, jezero HE “\er-dap I”, prakti~no, prote-zalo se ~ak do ispod Go-lupca. A Dunav uzvodnobio je u prirodnom reì-mu, sa dotocima ve}im od10.000 kubika u sekundi.Dunavske hidroelektranezbog toga, rade u proto~-nom reìmu, sa znatnosmawenim padom, a samimtim i snagom, odnosnoproizvodwom. Wihov radje potpuno sinhronizovan,a posebno je va`no {to napodru~ju ovih elektrananema poplava. Na “jedini-ci” se preliva preko dese-tak, a na “dvojci” i prekosvih prelivnih poqa. Sveto, me|utim, ugroàvaplaniranu proizvodwu ta-ko da je, umesto rekorda ,neizvesno ispuwewe i me-se~nih planova.

Problema posebno imana HE “\erdap II”, gde je umartu elektri~ne energi-je proizvedeno znatno ma-we od plana. Umesto pla-niranih 147 miliona,elektroenergetskom si-

stemu u martu isporu~en jesamo 101 milion kilovat-~asova elektri~ne ener-gije, {to je znatno umawi-lo realizaciju ionako ne-zavidnog tromese~nog bi-lansa od 86 procenata. Astrahuje se da }e, zbog izu-zetno nepovoqne hidrolo-gije, u~inak ove elektraneu narednom tromese~ju bi-ti jo{ mawi.

Situacija je znatno boqana HE “\erdap I”, okosni-ci ovog privrednog dru-{tva. Velike vode i ovdesu znatno umawile ukupneproizvodne efekte, aliplan proizvodwe, ipak,preba~en je u martu, kao iukupno u prvom tromese~ju.U martu je, tako, proizve-deno 36 miliona kilovat-~asova vi{e od plana, dokpreba~aj za prva tri mese-ca iznosi ~etiri odsto.Ostaje, ipak, àl za oko 95miliona kilovat-~asova,koliko je zbog nepovoqnih

uslova preliveno za samopola meseca.

Za razliku od dunavskih,“Vlasinske HE” i HE “Pi-rot” u prva tri mesecaostvarile su izuzetno uspe-{nu proizvodwu. “Vlasin-ske HE” u martu prebacilesu plan ~ak za 70 odsto i nakraju prvog tromese~ja “uplusu” su za gotovo 40 od-sto. U~inak HE “Pirot”jo{ je ve}i i za tri mesecapreko plana proizvedenoje ~ak 70 odsto elektri~neenergije. Uprkos znatnomawim planiranim koli-~inama struje iz ove elek-trane u odnosu na ostaletri, ona je nesporno dalapun doprinos u zajedni~-kom tromese~nom bilansuod ne{to preko dve mili-jarde kilovat-~asova elek-tri~ne energije, {to je iza oko tri odsto vi{e odplana.

^. Dragi{i}

U HE “\ERDAP” PRELIVI UMAWILI PROIZVODWU

Preko plana u prvom tromese~ju

Zbog izuzetno velikih dotoka Dunava umartu bilo otvoreno deset od ~etrnaestprelivnih poqa HE “\erdap I”, kao i sveustave u HE “\erdap II” @al za 95 mili-ona kilovat-~asova, koliko je prelivenoza samo pola meseca

U nepovrat u sekundi prelivalo se i vi{e od

3.500 kubnih metara vode

Zbog talasa od preko 12.500 kubnih metara vode u sekundi,koja prolazi Dunavom, obe “|erdapske” elektrane rade u oteà-nim uslovima. U HE “\erdap II” u pogonu je svih 14 prelivnih po-qa, a u HE “\erdap I” povremeno i deset ustava, uz oborenu ko-tu jezerske vode na 63 metara, {to je i minimum za rad postro-jewa. Devet agregata mla|e elektrane dnevno, stoga, proizvedeoko dva miliona kilovat-~asova elektri~ne energije, {to je sa-mo 74 odsto od predvi|enog u~inka. Ohrabruju}e je, tim pre, {toi u ovim uslovima {est agregata najve}e elektrane, sa proizve-denih oko 17 miliona kilovat-~asova dnevno, odràva plani-ranu dinamiku proizvodwe struje u “HE \erdap”.

Slaba vajda od obilne vode


DISTRIBUCIJE

T okom pro{le go-dine “Elektro{u-madija” Kraguje-vac, ogranak Pri-

vrednog dru{tva “Centar”d.o.o., nabavila je mernakola sa opremom najsavre-menije tehnologije i izra-de za iznalaèwe mestakvarova na kablovskim inadzemnim vodovima, na-ponska ispitivawa eleme-nata i delova elektri~nihmreà naponskih nivoa od1 do 110 kV. Proizvo|a~ove opreme je “Seba KMT”iz Nema~ke svetski pozna-ti proizvo|a~ najsavreme-

nije opreme sa {irokimspektrom upotrebe za radna elektri~nim i teleko-munikacionim mreàmana iznalaèwu mesta kva-ra na kablovima, napon-skim ispitivawima eleme-nata i delova elektri~nihmreà, naponskih nivoaod 1 do 110 kV. Proizvo|a~ovu vrstu opreme i ure|ajaproizvodi i isporu~ujeprema potrebama i zahte-vima korisnika u oblikupojedina~nih ure|aja zaodre|ena podru~ja prime-ne, zatim modularnih mi-ni sistema sa integrisa-

nim funkcijama rada pri-lago|enih za rad na nisko-naponskim i sredwona-ponskim mreàma. Opremase proizvodi i u oblikumernih kola sa ugra|enimkonfiguracijama sa vi{ejakih i savremenih funk-cija rada i vi{e napon-skih nivoa, koncipiranaza rad na elektri~nimmreàma 1 do 110 kV.

U skladu sa potrebamakoje proizlaze na osnovubroja i obima doga|aja,sloènosti problema iuslova rada, “Elektro{u-madija” se opredelila za

nabavku jednog savremenogispitnog mernog sistema,odnosno mernih kola tipaR30. Merna kola ovog tipasa vi{e funkcija rada,efikasno se koriste za iz-nalaèwe mesta kvara napodzemnim kablovima, aobezbe|uju i visok nivoefikasnosti i precizno-sti na iznalaèwu mestakvara na kablovskim vodo-vima i apsolutnu pouzda-nost i sigurnost. Planom

PRIVREDNO DRU[TVO “CENTAR” KRAGUJEVAC, d.o.o.

Savremena oprema za iznalaèwe kvarova

Od firme “Seba KMT” iz Nema~ke nabavqena merna kola tipa R 30

IZ PD “ELEKTROSRBIJA”

Efikasnija organizacijaPosle reorganizacije JP

“Elektrosrbija” u privred-no dru{tvo, odmah se pristu-pilo izradi akata o novojorganizaciji i sistematiza-ciji. Taj obiman posao zapo-~et je sredinom januara or-ganizovawem deseto~lanogOperativnog tima, na ~ijemje ~elu Desimir Bogi}evi},zamenik direktora dru{tva.S obzirom na to da je posaooko dono{ewa ovih akata iwihovih usagla{avawa oro-~en za 31. mart, Operativnitim se veoma angaòvao dataj zadatak blagovremeno iz-vr{i i stvori novu organi-zacionu osnovu, u pojedinimsegmentima i znatno druga-~iju od dosada{we u “Elek-trosrbiji”.

Uo~eno je da je osim pro-blema zajedni~kih za sveogranke, potrebno i uskla-|ivawe. Naime, ispostavilose da u oblasti ekonomsko-finansijskih poslova imamnogo problema u poveziva-

wu Ogranka ED “Uìce”zbog nekompatibilnostiinformati~kih sistema, ta-ko da nije mogu}a automat-ska razmena podataka. Zbogtoga je Sektoru za informa-tiku povereno da do kraja ju-la obezbedi hardverske isoftverske preduslove zakomunikaciono povezivawenovopripojenog ogranka ED“Uìce”, koji bi trebalo dado tada pre|e na EDIS. Dis-harmonija, tako|e, postoji iu organizacionoj strukturi“Elektrosrbije”, jer su poje-dini poslovi u Ogranku ED“Uìce” u nadle`nostirazli~itih sektora, {tokomplikuje vertikalnu ko-ordinaciju poslova, pa jeodlu~eno da se taj problemre{i novim aktima o unu-tra{woj organizaciji i si-stematizaciji.

U toku dosada{weg rada,Operativni tim je sa~iniopredlog organizacione {e-me, po kome bi na ~elu PD

“Elektrosrbija” bili di-rektor i wegov zamenik.Slede}i nivo ~ine, s jednestrane, kabinet direktora,a s druge - tri centra: zakontrolu poslovawa, kvali-tet i odnose s javno{}u. Uokviru Uprave postojalo bipet direkcija: za trgovinu idistribuciju, strategiju irazvoj, ekonomsko-finan-sijske poslove, pravne po-slove i qudske resurse i zainformatiku i telekomuni-kacije.

U okviru direkcija pred-vi|eno je vi{e sektora i slu-`bi, a sa ovako organizova-nom Upravom bili bi pove-zani ogranci, kojih sada uovom dru{tvu ima 18, dok jeza neku od budu}ih faza reor-ganizacije predvi|eno wi-hovo ukrupwavawe. U orga-nizaciji velikih ogranakanivo ispod direktora i we-govog zamenika bili bi po-slovi sistema kvaliteta itri sektora: za tehni~ke,

ekonomsko-finansijske ipravne poslove i qudske re-surse, sa mreòm slu`bi iodeqewa na niìm nivoima.

Prema re~ima Bogi}evi-}a, ovakva organizaciona{ema je vi{e centralizova-na nego dosada{wa, jer vodija~awu zajedni~kih funkci-ja u okviru dru{tva. To bibio prelaz od sada{weg sta-wa ka privrednom dru{tvuza distribuciju elektri~neenergije, u kome bi osnovnefunkcije bile: upravqawedistiributivnim sistemom,trgovina i qudski resursikoje bi ostali segmenti op-sluìvali. Ovakvu {emuoperativni timovi su me|u-sobno usaglasili i takavpredlog, uz uvaàvawe spe-cifi~nosti pojedinih pri-vrednih dru{tava, dosta-vqen je koordinatorimaStru~nog tima EPS-a na ko-na~no usagla{avawe.

R. Gavrilovi}

Savremenaoprema

olak{avarad


41

poslovawa za 2006. godinupredvi|eno je da se i zaogranak “Elektromorava”- Poàrevac nabave istaovakva merna kola. Timebi Privredno dru{tvo“Centar” postiglo istinivo efikasnosti na iz-nalaèwu mesta kvarovana kablovskim i nadzem-nim vodovima na ~itavojteritoriji.

B. B. N.

Oko osam hiqada stanov-nika Brestovca i okolinedobilo je kvalitetnije i po-uzdanije snabdevawe elek-tri~nom energijom pu{ta-wem u rad transformatorskestanice 35/10 kV “Bresto-vac” snage ~etiri MVA.Istovremeno, Elektrodi-stribucija “Leskovac” jepristupila obavqawu jo{nekoliko poslova na rekon-strukciji mreè na ovompodru~ju, kako bi se otklo-nila svojevrsna “uska grla” unapajawu elektri~nom ener-gijom pojedinih naseqa.Ovaj objekat je veoma zna~a-jan i za terenske ekipe ED“Leskovac”, koje su dobilemnogo sigurniju deonicuelektroenergetske mreè,sa mawim zahtevima za odr-àvawem i intervencijama.Ranije ura|eni prora~uniukazuju na to da }e ova tra-fo-stanica doprineti iostvarewu znatnih u{teda:godi{wu u{tedu od 1.200MWh i smawewe gubitaka u

35 i 10 kV mreì od {est od-sto. Istovremeno, predvi|ase pove}awe pouzdanosti si-stema na ovom delu mreè za~itavih 50 odsto.

Najve}i deo sredstava zaizgradwu i opremawe ovetrafo-stanice obezbedila jeElektrodistribucija “Le-skovac”. Ukupna vrednost iz-gradwe, opreme i radova, ka-ko su pokazale zavr{ne ra~u-nice, prema{ila je iznos od

23 miliona dinara. Iako su,prethodno zakqu~enim dogo-vorima, u finansirawu ovogprojekta, pored Elektrodi-stribucije “Leskovac”, svojeobaveze preuzeli i Op{tinaLeskovac, Direkcija za ur-banizam i izgradwu SO Le-skovac, CHF i Fond za razvojop{tine Leskovac, pojedi-ni u~esnici nisu na vremeizvr{avali obaveze, a Fondza razvoj jo{ nije izmirio

ni svoje finansijske obave-ze. Stoga je Elektrodistri-bucija “Leskovac”, zbog va-`nosti projekta, svojimsredstvima privremeno“premostila” ovu “zaborav-nost” nekih aktera, i svojeu~e{}e, u radovima i finan-sirawu ove trafo-stanice,znatno uve}ala u odnosu naprvobitno planirani udeo.

Brestovac i okolna nase-qena mesta su, pu{tawem urad ove trafo-stanice, tako-|e dobili zna~ajnu podr{kuza razvoj privrednih delat-nosti ovog kraja, {to se mo-è smatrati posebno va-`nim ako se zna da je u pita-wu ravni~arski teren, samogu}nostima za otvaraweprera|iva~kih kapacitetabaziranih na poqoprivred-noj proizvodwi. S drugestrane, ED “Leskovac” }e odpotro{a~a zahtevati da “uz-vrate” podizawem nivoa pla-}awa ra~una.

N. Stankovi}

SEVERNI DEO KONZUMA ED “LESKOVAC” DOBIO ZNAÂJAN ELEKTROENERGETSKI OBJEKAT

Nova TS 35 pu{tena u rad

Miladin Tanaskovi}, Tomislav Gojkovi},Dragoslav Peri} i Vladimir [iqkut autorisu kwige Zbornika re{enih problema iz di-stribucije i prodaje elektri~ne energije, kojaje prvenstveno namewena studentima elektro-tehnike, ali i inèwerima koji se na razli~i-tim poslovima bave distribucijom elektri~-ne energije (planirawe, projektovawe, gradwa,eksploatacija). Izdavawe kwige koja predsta-vqa uspe{an spoj nau~ne misli i prakse nov-~ano je pomogla Elektroprivreda Srbije.

Na blizu 260 stranica, kroz {est pogla-vqa, autori ovog korisnog Zbornika bave seteorijskim postavkama, uz primere (re{enezadatke), za razli~ita pitawa iz: distribu-cije elektri~ne energije (prora~un i progno-za vr{ne snage i aktivne elektri~ne energi-je, prora~un dozvoqenih strujnih optere}e-wa energetskih transformatora i elektro-distributivnih vodova), zatim iz prora~unastruje i snage tropolnog kratkog spoja, pro-vere uslova za prikqu~ewe malih elektra-

na na elektrodistributivnu mreù, kao i zaprimenu relejne za{tite, kao i iz sistemauzemqewa transformatorskih stanica inadzemnih vodova.

Teorijskim postavkama i primerima pro-pra}eno je i projektovawe elektrodistribu-tivnih nadzemnih vodova (lan~anica, ugibi,dozvoqeni razmaci provodnika, sile). Uz toje razvijen i korisni~ki program za mehani~-ki prora~un nadzemnog voda. Re{eni su zada-ci i iz pouzdanosti elektrodistributivnihmreà, odnosno pokazateqi pouzdanosti iprekidi napajawa. Nije zaobi|ena ni prodajaelektri~ne energije sa teorijskim postavka-ma i tako|e re{enim zadacima.

Recenzenti kwige su profesori dr JovanNahman i dr Dragan Tasi} a poseban kvali-tet u woj predstavqaju konkretni odgovorikoje nude autori, (me|u wima su Tanaskovi}i [iqkut iz PD “EDB”) za re{avawe proble-ma iz distributivne prakse.

Q. Nenezi}

Zbornik re{enih problema

Sigurnija deonica elektroenergetske mreè

STRU^WACI PD “EDB” d.o.o. - AUTORI KWIGE ZA STUDENTE


42

EKOLOGIJA

UTermoelektrani“Kostolac A” bi}epotro{eno pet mi-liona evra za mo-

dernizaciju i nadgradwuelektrofiltera ~ime }e seemisija ~vrstih ~estica sve-sti na norme Evropske unijeod 50 mg po metru kubnom.Finansijska sredstva za re-alizaciju ovog projektaobezbedila je, kao donaciju,Evropska agencija za rekon-strukciju. U ime EAR-a ugo-vor o donaciji potpisao jeDanijel \ulgaris, {efAgencije, a u ime EPS-aDragan @ivkovi}, direk-tor PD “TE-KO Kostolac”d.o.o.

Projekat }e se realizova-ti u skladu sa Grant sporazu-mom iz 2004. godine kojim supredvi|ena sredstva od 30,7miliona evra. Pored ovog, upripremi su jo{ dva projek-ta - promena sistema otpre-me pepela i {qake na TE“Nikola Tesla B” i unapre-|ewe kori{}ewa zauqenihvoda u TE “Kostolac B”.

- Elektroprivreda Srbijeje pro{le godine proizvela38,6 milijardi kilovat-sa-ti elektri~ne energije,{to je najve}a godi{waproizvodwa. U prva tri me-seca ove godine elektraneEPS-a proizve{}e za 12 od-sto vi{e nego {to je plani-rano. Ovako visok nivoproizvodwe ostvaren je za-hvaquju}i vi{egodi{wimulagawima u proizvodne ka-pacitete EPS-a, jer je na{najva`niji zadatak bio -ukinuti redukcije i nesta-{ice elektri~ne energije,pove}ati proizvodwu,smawiti i eliminisatiuvoz. Taj zadatak smo ostva-rili, rekao je dr Vladimir\or|evi}, generalni di-rektor EPS-a i naglasio: -Na redu su drugi zadaci.Naime, u postupku prisaje-diwewa Evropskoj uniji,oko 30 odsto ukupne harmo-

nizacije pravnih propisa iprakse, odnosi se na oblastza{tite ìvotne sredine.Kako je i u drugim oblasti-ma EPS prvi konkretno za-kora~io u pravo i praksuEU, uvereni smo da }e rea-lizacija ekolo{kih proje-kata pokazati da i u ovojoblasti ~inimo sve da ispo-{tujemo ono {to se od naso~ekuje. Projekti u TE “Ni-kola Tesla A” i ovi u TE“Kostolac” prvi su u nizukoji }e nas pribliìti tomciqu. Da bi EPS ispunionorme EU, potrebno je da uekolo{ke projekte godi-{we izdvaja po 100 milionaevra u narednih 12 godina.

Danijel \ulgaris, {efEAR-a u Srbiji, izjavio je da}e realizacija projekta ima-ti velikog uticaja nasmawewe aerozaga|ewa kojenastaje prilikom rada TE“Kostolac A”: - Od 2000. go-dine EU je uloìla 425 mi-liona evra u energetski sek-tor Srbije od ukupno mili-jardu evra sa koliko jeEvropska unija finansira-la programe pomo}i Srbiji.U nameri da pomogne proce-su re{avawa problema za-{tite ìvotne sredine,EAR daje donacije za dva ve-lika projekta u sferi za-{tite ìvotne sredine. Pr-vi projekat predstavqa po-

mo} u obnovi filtera zapre~i{}avawe vazduha u TE“Kostolac A” i on }e imativelikog uticaja na smawewenivoa aerozaga|ewa. Projek-tom je predvi|ena zamenatri filtera ~ime }e stan-dard rada ove termoelektra-ne u smislu za{tite ìvot-ne sredine biti doveden nanivo koji vaì u zemqamaEvropske unije, istakao je\uglaris.

Modernizacija i nado-gradwa elektrofiltera uTE “Kostolac A” podrazu-meva demontaù postoje}adva i izgradwu dva novapoqa. Uz to, elektrofilter}e ubudu}e imati ~etiri,umesto dva elektrofilter-ska poqa, kako bi se posti-gli evropski standardi uoblasti emitovawa ~esti-ca. Radovi po~iwu u junu,kada ovaj blok ulazi u re-mont. Bi}e ugra|eno oko1.100 tona nove opreme,kompletno nova elektroe-nergetska oprema, kao ioprema za merewe, regula-ciju i upravqawe. Izvo|a~radova, ~e{ka firma ZVVZ,koju je izabrao EAR uz nad-zor Vattenfall-a iz Ne-ma~ke, uradi}e projektnudokumentaciju, isporu~itii montirati opremu i pu-stiti u rad kompletno po-strojewe sa zahtevanim pa-rametrima.

Kristina Jani}ijevi}

Prema re~ima Dragana @ivkovi}a, direktora PD “TE-KO Ko-stolac”, potpisivawe ovog ugovora vi{estruko je zna~ajno. BlokA-2 zahvaquju}i donaciji EAR-a dobija novi elektrofilter. Are~ je o bloku koji je u samom gradu. Sa aspekta o~uvawa zdraveìvotne sredine, emisija ~estica pepela u atmosferu, posleugradwe novog elektrofiltera, bi}e smawena za vi{e od 20 pu-ta. Pored ove zna~ajne investicije od naredne zime i blok od 100megavata u TE “Kostolac A” ima}e ugra|ene nove elektrofilterekoji }e potpuno zadovoqiti vaè}e evropske standarde. U tokuje revitalizacija bloka A-1, ~ime }e se radni vek najstarijeg ko-stola~kog bloka produìti za narednih 15 godina. Ukupna ula-gawa, kako kaè @ivkovi}, bez opreme iz ruskog kredita, pro-cewena su na oko 19 miliona evra. Pored obnovqenog bloka zaproizvodwu elektri~ne energije, dobi}e se, tako, jo{ jedan pou-zdan izvor za izdvajawe toplotne energije. Od ulagawa u ìvot-nu sredinu zna~ajan je i projekat izgradwe postrojewa za prera-du zauqenih voda na blokovima TE “Kostolac B”. Sredstva od 350hiqada evra, tako|e kao donaciju obezbedila je Evropska agenci-ja za rekonstrukciju. Dokumentacija za raspisivawe tendera jepripremqena, pa se o~ekuje da }e se i ova investicija u narednomperiodu realizovati. Ekoprojekte zavr{ava modernizacija si-stema otpepeqivawa na blokovima elektrane “Kostolac B”,vredna vi{e od 15 miliona evra koja je u pripremi.

Ekoprojekti na radu

DONACIJA EVROPSKE AGENCIJE ZA REKONSTRUKCIJU EKOLO[KIH PROJEKATA

Evri za ~istiji vazduhModernizacija elektrofiltera na bloku dva u TE “Kostolac A” bi}e zavr{ena do

oktobra ove godine

Sa potpisivawaugovora


43

Deset kompjutera, neko-liko laptopova kao i osta-la dodatna oprema posletri godine ~ekawa zbog ad-ministrativnih problemastigli su na adresu Sekto-ra za za{titu ìvotne sre-dine EPS-a. Osam kompju-tera ostaje Sektoru, a pojedan je dat Slu`bama za-{tite ìvotne sredine uTE “Nikola Tesla” i TE“Kostolac”. Nabavka opre-me u vrednosti od 26.000evra, finansirana je dona-cijom EAR-a.

Jo{ 2002. godine u okvi-ru saradwe Elektropri-vrede Srbije, tada{weg

Ministarstva za za{tituprirodnih bogatstava iìvotne sredine, Mini-starstva rudarstva i ener-getike i Evropske agenci-je za rekonstrukciju, naosnovu odre|enih nacio-nalnih proriteta, EAR jefinansirala izradu stu-dije “Kontrola emisija iztermoelektrana na ugaq uElektroprivredi Srbije”.Studiju su realizovalistru~waci iz firme“RWE-Innogy”, a bilo jepredvi|eno da se angaùjui doma}e konsultantskeku}e. U procesu dogova-rawa EPS je priloìo

spisak svojih stru~wakakoji }e biti angaòvanina izradi pomenute studi-je, iz tada{we Samostalneslu`be za za{titu ìvot-ne sredine, kao i iz Term-oelektrana “Nikola Te-sla” i “Kostolac”. Dogovo-reno je da nije potrebnododatno angaòvawe do-ma}ih konsultanata, pa susredstva od 26.000 evra,predvi|ena u te svrhe, pre-usmerena u nabavku neop-hodne opreme.

Na osnovu te studijeEPS je dobio donaciju zapromenu tehnologije tran-sporta pepela za TENT B,

koja je u realizaciji. Ta-ko|e, sredstva su dobijenai za rekonstrukciju elek-trofiltera TE “KostolacA-2” , za izgradwu postro-jewa za pre~i{}avawe za-uqenih voda na TE “Kosto-lac B” i za uvo|ewe EMS-a(Enivironmental Manage-ment System). Na bazi stu-dije i prioriteta datih uwoj, dobijen je i kredit zapromenu tehnologije otpe-pqivawa za TE “KostolacB” a o~ekuje se dobijawekredita i za TE “Kosto-lac A”,

K. J.

“Bioversal” je zajedni~koime za skup visoko efika-snih sredstava za ekolo{ko~i{}ewe, ga{ewe poàra,odma{}ivawe i biolo{kurazgradwu zaga|ewa mine-ralnim uqima. Prilikomga{ewa, poseduje sposobnosthla|ewa, ~ime {titi qude istabilizuje konstrukcijezgrada i na taj na~in ogra-ni~ava razvoj dima i ponov-no zapaqewe. Priznat je ikao proizvod za ~i{}ewe,

ekolo{ko spa{avawe i ot-klawawe opasnih ostatakauqa i maziva na saobra}aj-nicama, zemqi{tu i vodama.

Mogu}nosti ovog novogsredstva za ekolo{ko ga-{ewe poàra prikazane suna poligonu TE “NikolaTesla”. Uz pomo} vatroga-sne ekipe iz Rafinerijenafte u Pan~evu oko stoti-nak zaposlenih u slu`bamaprotivpoàrne za{tite izprivrednih dru{tava Elek-

troprivrede Srbije, mogloje da se uveri u efikasnost“bioversala”. Prezentacijiovog sredstva prisustvovaoje i Franc Fricveger, {ef“Bioversal-univerzala” ko-ji je naglasio da se, u odno-su na ostala sredstva za ga-{ewe poàra, posebno kadaje re~ o poàrima koji na-staju izlivawem nafte i de-rivata, prednost “bioversa-la” sastoji u tome {to spre-~ava zaga|ivawe okoline.

Druga prednost “bioversa-la” je {to na mestu na kojemse vatra pro{irila, poslejednog tretirawa poàr se“smawuje”.

Prilikom ga{ewa vatreosnovni ciq je sa~uvati qu-de, objekte i spre~iti daqe{irewe poàra. U takvimsituacijama malo ko mislina posledice po prirodukoje nastaju prilikom ga-{ewa. Zbog toga su poslepoàra, potrebne dodatnemere i sredstva za ~i{}ewemesta na kojem je vatra gore-la. “Bioversal” poseduje ta-kve supstance koje su u slu-~aju pojave poàra i uqnihzaga|ewa prihvatqive zaokolinu. Paleta “Bioversa-lovih” proizvoda zasnovanaje na dobro razgradqivim ipovr{inski aktivnim sup-stancama. One podsti~u mi-kroorganizme na brz biolo-{ki proces razgradwe. Nataj na~in priroda se {titive} pri upotrebi “bioversa-la” i ponovna prirodnaravnoteà se vrlo brzo us-postavqa.

K. J.

REALIZOVANA DONACIJA ZA SLUÆBE ZA[TITE ÆIVOTNE SREDINE

Kompjuteri na poklon

NOVI PROIZVODI ZA ZA[TITU OD VATRE

Ekolo{ko ga{ewe poàra

“Bioversal” -za ga{ewe poàra i o~uvawe prirode


44

SVET

Evropska unija na~i-nila je pro{log me-seca prvi ali kru-pan korak ka zajed-

ni~koj energetskoj politi-ci. Najpre je posle dugihpriprema i “kuvawa” po ra-znim stru~nim i politi~-kim institucijama Evropskakomisija usvojila takozvanuZelenu kwigu koja predlaèjedinstveni pristup premaspoqnim isporu~iocimaenergije Uniji i dovr{ava-we integralnog unutra{wegtrì{ta energije. Najve}izna~aj u ovom strate{komdokumentu se pridaje u{te-dama energije, borbi protivklimatskiih promena i po-dr{ci energiji iz obnovqi-vih izvora. Najavquje se, ta-ko|e, da je vreme da se Evro-pa pozabavi budu}no{}u nu-klearne energije.

“Zelenu kwigu”, ~ijom jeizradom rukovodio evropskikomesar Andris Priebalgs,su, najpre, podràli resor-ni ministri zemaqa ~lani-ca, a potom su je, bez mnogodiskusije, prihvatili i u~e-snici Samita EU 23-24. mar-ta. Potom dokument ide narazmatrawe kod vlada zema-qa ~lanica i u Evropskiparlament da bi, kada odsvih dobije “zeleno svetlo”,Evropska komisija mogla dapredloì {iroku lepezu le-gislativnih i drugih merana nivou Unije.

“Nalazimo se u novomenergetskom veku. Tra`waraste, zalihe se tawe, a glo-balna atmosfera se mewa.U takvoj situaciji Evropane moè sebi dozvoliti 25

razli~itih i nekoordini-ranih energetskih politi-ka”, saèto je rezimiraosituaciju prilikom pred-stavqawa javnosti ovog do-kumenta @ose Barozo, {efEvropske komisije. Novustrategiju je opisao kaotrougao sastavqen od odr-ìvosti, konkurentnosti ibezbednosti. “Ako bismo seizraàvali geografskimpojmovima, rekao bih Kjo-to-Lisabon-Moskva.”

Rad na ovom dokumentuinicirali su {efovi drà-va i vlada na neformalnomsastanku u oktobru pro{legodine u Hempton Kortu.Izrada je tekla uporedo s vi-sokim rastom cena nafte igasa krajem pro{le i po~et-kom ove godine i neo~ekiva-nim prekidima i smawiva-wima isporuke gasa iz Rusi-je {to je do kraja ogoliloevropsku rawivost i zavi-snost od uvoza osnovnihenergenata. Na jednoj stranije vidqivi napor da se odenergetike stvori ki~maevropske integracione po-litike za budu}e decenije,

oslowenoj na (ispravno)uverewe da same za sebe dr-àve ne}e uspeti da iza|u nakraj sa ovim globalnim iza-zovima i da je neophodan je-dinstven pristup. A na dru-goj strani, sporovi francu-ske, italijanske, {panske inema~ke vlade oko fuzije ve-likih energetskih koncernavi{e govore o jednoj sasvimdruga~ijoj tendenciji - is-kqu~ivo dràti do nacio-nalnih interesa i zadràtiodlu~uju}i uticaj na “svoju”energetiku.

Da bi se odgovorilo nabudu}u tra`wu, EU }e mora-ti u narednih 20 godina dainvestira minimalno bi-lion evra! Zbog toga sepredlaè da se zakqu~i Te-meqna energetska konven-cija s Rusijom, da se potra-è novi isporu~ioci iz ka-spijskog regiona i severneAfrike, da se uz pomo} EUsagrade novi plinovodi ikapaciteti za likvefakci-ju plina, da se napraveenergetski sporazumi sa su-sednim zemqama ali i sdrugim velikim potro{a-

~ima kao {to su Indija,Kina i Japan. Ciq je apso-lutno racionalan i mogu} -posti}i, pre svega, da EUne bude preterano zavisnaod bilo kog isporu~iocaenergije pojedina~no.

“Zelena kwiga” se katego-ri~ki izja{wava i zalaèza unutar EU jedinstveno,otvoreno trì{te elek-tri~ne energije i gasa, oslo-weno na pravila slobodneekonomske utakmice. Pred-laè se zavo|ewe kodeksaevropske elektri~ne mreè,formirawe jedinstvenogevropskog regulacionogureda za pra}ewe snabdeva-wa energijom i stvaraweobaveznih rezervi gasa.

U ovom dokumentu zemqe~lanice se pozivaju da ubrza-no i u ve}oj meri spajajuenergetske mreè. Ne idese, ipak, daqe u tome i ne do-vodi se u pitawe suvereni-tet zemaqa kada se radi o ta-kozvanom energetskom mik-su, ukqu~uju}i i odnos premanuklearnoj energiji.

“Moramo respektovatirazlike u nazorima na ovopitawe - o strukturi ener-getskih izvora, ipak, svakoodlu~uje sam”, rekao je Baro-zo. Ipak, primetio je da u sa-da{woj situaciji nijedanizvor se ne sme odbacivati ida nuklearna energija morabiti deo debate.

Milan Lazarevi}

EKSKLUZIVNO ZA

kWh

PRVI KORAK EU KA ZAJEDNI^KOJ ENERGETSKOJ POLITICI

“Zelena kwiga” zaokruùjetrì{te

Najve}i zna~aj se pridajeu{tedama energije, borbiprotiv klimatskih promenai podr{ci energiji iz obno-vqivih izvora

Nuklearna energija - most

prelaska kaenergijama

budu}nosti: nuklearka u Finskoj

U “Zelenoj kwizi” se upozorava da svet stupa u novu energet-sku eru za koju je tipi~an, pre svega rast globalne tra`we i uz-nemiravaju}e otpoqavawe klime. Evropske zalihe su sve tawe,a glavne rezerve su sada u zemqama koje gotovo po pravilu ogra-ni~avaju pristup stranim preduze}ima u eksploataciji i tran-sportu. Ukoliko se ne preduzmu odlu~ne mere, pre svega dugoro~-nijeg karaktera, zavisnost EU od inostranih energetskih izvorapove}a}e se, u relativno kratkom razdobqu od dvadeset ili ne-{to vi{e godina, sa sada{wih 50 na 70 procenata.

Nova energetska era


45

Evropska komisijaodlu~ila je nedavnoda se aktivnije po-stavi u za{titi slo-

bodne konkurencije i suzbi-jawu monopolisti~kog pona-{awa. Komesarka Neli Kre-son najavila je ~ak i pokre-tawe istrage protiv nekoli-ko velikih firmi - koncer-na, za koje se sumwa da zlou-potrebqavaju dominantnupoziciju na trì{tu. NeliKreson nije htela da saop-{ti o kojim firmama se ra-di, dodaju}i da “imena drìu glavi”. Kao kandidate zaistragu je, me|utim, nema~kiprivredni list “Handesblat”,prepoznao odmah francuskiEdF i nema~ki E.ON. “Jasnoje da, pored Francuza, onamisli na nas”, izjavio je je-dan od menadèra E.ON kojije, naravno, hteo da ostaneanoniman.

Impulsi za istragu, iz ko-je bi mogle da proiza|u i ka-zne od strane Antimonopol-nog ureda EU, dolaze poslevelike provere, koja trajeve} vi{e od pola godine,stawa u energetici, a predu-zeta je u okviru priprema“Zelene kwige” EU. Tomprilikom do{lo se do indi-cija o veoma “ozbiqnim de-

formacijama” na evropskomtrì{tu gasa i elektri~neenergije. Najkriti~nije sta-we je u Francuskoj i Nema~-koj, zatim u ju`noj Evropi, auzorno dobro u ovom pogleduu Velikoj Britaniji. Ovaposledwa je, kako isti~e ko-mesarka Kreson, u liberali-zaciji trì{ta energije,koju je sprovela krajem 90-ih,oti{la najdaqe. Tamo po-stoji samo jedno preduze}ekoje drì mreù - “Ne{nelGrid”, koje je nezavisno oddistributera, a nad cenamanadzor ima regulacioniured. Me|u distributerimaje i nekoliko stranih kon-cerna.

Trn u oku Evropskoj komi-siji jeste, pre svega, nizakstepen konkurencije firmiu veleprodaji gde je maloigra~a na trì{tu, pa zbogtoga prodavci mogu da nabi-jaju cene. “Mnogi potro{a-~i u realnost cena ne verujuzbog na~ina na koje se obra-zuju”, tvrdi Kreson.

Slede}e anomalije jesu utome {to potro{a~i ne mo-gu slobodno da biraju sebisnabdeva~a, zatim slabatransparentnost trì{taelektri~ne energije, dugo-ro~ni ugovori o snabdevawu

i nemogu}nost pristupa mre-àma. Novi distributeri nemogu se pojaviti na trì{tui ponuditi svoje usluge po-tro{a~ima. U su{tini, tr-ì{ta gasa i elektri~neenergije ostaju i daqe naci-onalna bez odgovaraju}ekonkurencije iz inostran-stva kojim se u ekonomskompogledu ne smeju smatratiostale zemqe EU.

Rezultate provera kome-sarka namerava da “prodi-skutuje” pojedina~no spredstavnicima koncerna.Ako se i posle toga i upozo-rewa, koja }e im biti data,stawe ne popravi usledi}ealarmirawe Antimonopol-nog ureda Unije. A to }e,kako preti komesarka, bitiveoma brzo, jo{ pre godi-{wih odmora. Ovo je, premawoj, bio “signal javnosti”i “prijateqsko upozorava-we” koncerna. Ovako razan-tan pristup Evropske komi-sije unekoliko, kako oce-wuje “Handesblat”, moè bi-ti iznena|ewe. Antimono-polni ured, naime, moèudeliti kaznu u visini od

~ak i do 10 odsto obrta fi-rme, ali tako strog nikaddosad nije bio.

U Nema~koj su do 1. apri-la ove godine svi isporu~i-oci struje bili du`ni dasvojim konkurentima omo-gu}e pristup nekomercijal-nim potro{a~ima tj. doma-}instvima i mogu}nost daim daju svoju ponudu. “Ve}amogu}nost izbora isporu-~ioca morala bi da vodiniìm cenama”, tvrdi UlfBoge, {ef nema~kog Anti-monopolnog ureda.

Stru~waci za za{titu po-tro{a~a nisu, me|utim, si-gurni u to. Za razliku od sa-mog trì{ta elektri~neenergije, promena distribu-tera je mnogo teà, a ni samefirme ne drè previ{e doulaska u nove regione i pri-stupa do novih krajwih po-tro{a~a zato {to je dostaskupo, a i tehni~ki kompli-kovano. S pravnog gledi{taovu mogu}nost su potro{a~iu Nema~koj imali ve} neko-liko godina ali...

Milan Lazarevi}

EU TRAÆI BRÆU LIBERALIZACIJU TRÆI[TA GASA I ELEKTRI^NE ENERGIJE

O{tro protiv monopolaTrn u oku Evropskoj komisiji jeste, pre svega, nizak stepen konkurencije firmi u vele-

prodaji, gde je na træi{tu malo igra~a

Sa ponudom nema~kog E.ON za kupovinu {panske “Endese” isa, zasad uzaludnim, nastojawima italijanskog ENEL-a da pre-uzme francuski “Suez”, otvoren je novi krug akvizicija i fuzi-ja koje }e za krajwi rezultat, kako smatraju analiti~ari, ima-ti da kraj decenije u Evropi do~eka samo {a~ica nekoliko naj-ve}ih firmi, koje }e prethodno progutati mawe, me|u wima,~ak i takozvane nacionalne {ampione.

U igri su ogromne pare - E.ON, na primer, nudi za “Endesu”skoro 30 milijardi evra. Energetske firme nakupile su, za-hvaquju}i visokom rastu cena nafte, gasa i elektri~ne ener-gije, ali i monopolima, gomilu slobodnih sredstava, koja ula-ù, pre svega u akvizicije. ê{ki ÊZ je sve dok nije po~eo daozbiqnije izvozi struju u Nema~ku i dok cene struje u samojê{koj nisu od 1994. na ovamo po~ele ubrzano da rastu (te1994. jeftinija je struja bila u ê{koj nego u Srbiji) bio rela-tivno mali igra~ na evropskoj sceni. A sada kupuje elektranei distribuciju u Poqskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori, Bo-sni i Hercegovini...!

Velike firme postaju sve ve}e, gutaju}i one mawe, pa ondasredwe, zatim se odigrava i finale u kome }e ostati {a~icavelikih firmi u Evropi. U elektroenergetici, kako samouve-reno, tvrde u E.ON osta}e ih posle 2010. samo tri - oni, EdF iENEL. Mo`da i ne}e sasvim tako biti, ali nije daleko od isti-ne - analiti~ari predvi|aju da }e na kraju preìveti pet dosedam najve}ih. No, ìvi bili pa videli...

Veliki sve ve}i: ko }e preìveti 2010?

E.ON na udaru Evropske komisije u suzbijawu monopolisti~kog pona{awa

46


Danci su malobro-jan narod sa ve-likom bri`no-{}u za spas pri-

rode. Zato su se potomcikraqevi}a Hamleta odre-kli nuklearnih elektrana,stasali u svetskog lidera u{tedwi energije i prista-li na paprene takse prikupovini putni~kih auto-mobila. Umesto wih, uprirodu zaqubqeni Danciod malena se usmeravaju nakori{}ewe javnog prevozai - bicikala.

Danska elektroprivredaspecifi~na je ko-liko i sama kon-figuracija te zem-qe. Za razliku odNorve{ke, [ved-ske i Finske kojeimaju kompaktnuteritoriju, brzereke i bujne {ume,Danska ima vi{eod 400 ostrva, hiqadu jeze-ra i toliko je ravna da jojje najvi{a kota 173 metra,pa ima zanemarqive hi-dropotencijale. [ume po-krivaju tek deseti deo ovezemqe sa 5,4 miliona sta-novnika, koja jedino imakopnenu granicu sa Ne-ma~kom, i to duga~ku svega68 kilometara. êtvrtinaDanaca ìvi u {irem pod-ru~ju Kopenhagena i tu je,sem stanovni{tva, koncen-trisana najve}a potro{waelektri~ne energije.

Vlade se u Danskoj mewa-ju, ali wena energetska po-litika ostaje tradicional-no usredsre|ena na za{tituokoline i energetsku si-gurnost. Ka tom ciqu usme-rena je i liberalizacijatrì{ta, zapo~eta krajempro{le decenije. Od sredi-ne 2001. godine velikim po-tro{a~ima dozvoqeno je dapromene snabdeva~e, a odpre tri godine to je omogu-

}eno i svim ostalim kupci-ma elektri~ne energije.Danskim trì{tem, ipak,sasvim ne vladaju sile kon-kurencije jer struja iz ob-novqivih izvora i iz po-strojewa za kombinovanuproizvodwu elektri~ne itoplotne energije po auto-matizmu dobija povla{}e-ni tretman. Operatori pre-nosne mreè, naime, obave-zani su da kupuju struju izprivilegovanih izvora pofiksnoj, skupqoj ceni odtrì{ne, ~ak i na u{trbprihvatawa jevtinije struje

iz fosilnih goriva. Zbogtoga je tek 60 odsto trì-{ta struje u potpunostikonkurentno, {to uti~e dacena struje za doma}instvau Danskoj bude jedna od naj-vi{ih u zemqama-~lanica-ma Me|unarodne agencijeza energiju (IEA).

Danska je jedna od prvih

zemaqa u kojima je pri-mewen opseàn programdràvne pomo}i i podsti-caja za obnovqive izvore ikogeneracije. Stimulaci-je zavise od veli~ine, sta-rosti i u~inka proizvod-nih postrojewa, plod supoliti~kog dogovora i jav-ne podr{ke i samim tim suvrlo efikasne. Zahvaquju-}i op{toj saglasnosti,Danci sada imaju najvi{iudeo elektri~ne energijeiz vetroturbina i kombi-novanih elektrana i jedanod najsavr{enijih sistema

za komunalno gre-jawe u svetu.

Iz obnovqivih iz-vora sa dominantnomulogom vetroenergi-je, ukqu~uju}i sago-revawe biomase, bi-ogoriva i otpada, da-nas se podmiruje go-tovo tre}ina doma}e

potro{we struje. Vaqa,pritom, imati u vidu daDanska gotovo i nema hi-drokompleks, jer minipo-strojewa na rekama jedvaskupa proizvedu dvadese-tak miliona kilovat-~aso-va struje godi{we.

Lane je iz ukupno 5.500vetroturbina {irom Dan-

ske, od kojih je petnaestakprocenata van kopna, is-poru~eno 6,6 milijardikilovat-sati elektri~neenergije ili 19 odsto do-ma}e proizvodwe struje.Prakti~no, svu preostaluprodukciju obezbedile sutermoelektrane koje uzugaq, sve zastupqeniji gasi opadaju}i udeo nafte, sa-gorevaju i sve ve}u koli~i-nu biomase i otpada.

Iz ekolo{kih razlogaDanci sve mawe tro{enaftu iako je imaju do-voqno iz sopstvenih izvo-ra jer su zahvaquju}i nala-zi{tima u Severnom morutre}i najve}i proizvo|a~tog energenta u zapadnojEvropi - posle Norve{kei Velike Britanije. Opa-da i kori{}ewe ugqa iakoje do sredine pro{le dece-nije bio dominantno gori-vo u termopostrojewima, saudelom ve}im od 90 odsto.Otada, me|utim, po~iweistiskivawe ugqa i for-sirawe gasa i vetroelek-trana. Sada obnovqivi iz-vori, prirodni gas i, u sveskromnijoj meri, nafta~ine polovinu “goriva” zadobijawe struje. Druga po-lovina produkcije elek-

DANSKA [AMPION U [TEDWI ENERGIJE

Vetar “oduvao” ugaq Energetska politika Danske tradicionalno je usredsre|ena na za{titu

okoline i energetsku sigurnost Najve}i udeo struje iz vetroelektrana i ko-generacija Jedan od najrazvijenijih sistema za komunalno grejawe u svetu

Ve}inu novih eolskih farmi grade privatni investitori, agledano na duì rok, gro novih vetropostrojewa bi}e instali-sano van kopna. Prema jo{ aktuelnom planu, u moru kraj danskeobale do 2030. godine bi}e podignute vetroturbine ukupne sna-ge 4.000 megavata.

Of{or farme vetrewa~a inaugurisane su u Danskoj izgrad-wom postrojewa u zoni Vindebi u Balti~kom moru 1991. godine.Po~etkom ove decenije najve}a danska energetska kompanija“Elsam” instalirala je u Severnom moru ogromnu farmu ve-trewa~a od 160 megavata. Taj eolski kompleks na 14-20 kilome-tara daleko od zapadne obale Danske samo je uvod u postav-qawe novih vetrewa~a u tom morskom pojasu. Velike projekteima i drugi po snazi danski energetski koncern “Energi E2”.

Za razliku od drugih zemaqa, vetroturbine na danskom kop-nu nisu koncentrisane u vidu farmi vetrewa~a, ve} su postav-qene pojedina~no na pogodnom mestu. Vi{e od 80 odsto turbi-na u vlasni{tvu je farmerskih porodica ili kooperativa.

Vetroelektrane napu{taju kopno

Okosnicu danskog termo-kompleksa ~ine postrojewa za

kombinovanu proizvodwu elektri~ne i toplotne energije

*

*

Ugaq je glavno gorivo

samo u velikim

termo-elektranama


47

tri~ne energije jo{ poti-~e iz ugqa.

U Danskoj ima oko 600termopostrojewa, ~iju oko-snicu ~ine kapaciteti zakombinovanu pro-izvodwu elektri~-ne i toplotne ener-gije (CHP), kao naj-racionalniji vidprodukcije. Proiz-vodwa u kogenera-cijama sada pokriva55 odsto ukupne po-tro{we struje i obezbe|ujevi{e od 80 odsto toplotneenergije za komunalno gre-jawe. U gorivu za ta postro-jewa dominiraju obnovqi-vi izvori sa vi{e od 40 od-sto (biomasa i komunalniotpad) i gas sa oko 27 odsto.

Ugaq, kojeg Danci nema-ju i najvi{e ga uvoze iz Ru-sije, Poqske, Ju`ne Afri-ke i Kolumbije, najzastu-pqeniji je kao gorivo u ve-

likim termoenergetskimkompleksima, ali se i tuubrzano obnavqa oprema iuvode ekolo{ki pogodnijagoriva zbog dve opsesijeDanaca - u{tede energije iza{tite ìvotne sredine.Zahvaquju}i opse`nim me-

rama, sistemati~nom radui rigoroznoj kontroli,emisija ugqen-dioksidaopala je u Danskoj u po-sledwih petnaest godinasa 937 na 526 grama po ki-lovat-~asu elektri~neenergije. Sistem nacio-nalnih kupoprodajnih kvo-ta za ugqen-dioksid izelektrana, uveden pre petgodina, pomogao je da seukupna emisija {tetnihgasova drì pod kontro-lom i pored ve}eg utro{kaenergije u sna`noj danskojprivredi.

Lawskim dogovorom vo-de}ih stranaka o programu{tedwe u periodu 2006-

2013. godine pred-vi|eno je da kom-pletna energetskapotro{wa u Dan-skoj, osim za tran-sport, mora bitismawena za prose~-no 7,5 petaxula (PJ)godi{we. Velike

u{tede u elektroprivredio~ekuju se od operatoraprenosa, komunalnih to-plana i distributivnihkompanija.

Danska ima veoma razvi-jenu spoqnu trgovinu stru-jom, koja varira vi{e nego

u bilo kojoj evropskoj zem-qi jer presudno zavisi odhidrolo{ke situacije uNorve{koj i [vedskoj.Danci su, prete`no, netoizvoznici struje, ali do-sta i uvoze jer to doprino-si wihovoj sigurnostisnabdevawa i dansku elek-troprivredu, jo{ dobrimdelom oslowenu na ugaq,spa{ava od pove}ane emi-sije gasova iz elektrana.Od 1993. Danska je bila ne-to uvoznik struje samo u2000. i pro{loj godini.

Nordijske zemqe odavnoimaju vrlo razvijenu sarad-wu. Najnovijim Akcionimplanom za period 2006-2009. godine, dogovorenimlane, predvi|eno je ubr-zawe harmonizacije elek-troprivreda i razvijawenovih modela integrisawanordijskog trì{ta stru-je. Teì{te programa jena saradwi operatora pre-nosnog sistema, zajedni~-kim investicijama u pre-nosnu mreù i stvarawu je-dinstvenog trì{ta zakrajwe potro{a~e.

Sredworo~ni i dugoro~-ni planovi danske elek-troprivrede idu u pravcupove}awa {tedwe, ener-getske efikasnosti i u~e-{}a obnovqivih izvora uukupnoj proizvodwi struje.Akcenat je i daqe na eks-panziji vetroenergije, ~i-ji je udeo u ukupnim kapa-citetima pove}an u po-sledwih petnaest godinasa ~etiri na 23 odsto. Ra-di}e se i na novim projek-tima za kori{}ewe bioma-se, biogoriva i komunal-nog otpada, kao i na isko-ri{}avawu snage morskihtalasa za proizvodwu stru-je. Jo{ pre osam godinalansiran je Danski pro-gram za energiju talasa sanamerom da se do polovineove decenije defini{upodru~ja za potencijalnokori{}ewe snage plime ioseke u elektroprivrednesvrhe. [iri scenarioukqu~uje mogu}nost punogkori{}ewa energije mor-skih talasa na komercijal-noj osnovi, koje bi zapo~e-lo do 2020. godine.

Mladen Ba~li}

Pro{logodi{wa potro{wa struje u Danskoj od 35,7 milijar-di kilovat-sati bila je 0,6 odsto vi{a nego prethodne godine.Neto proizvodwa smawena je za 10,5 odsto, na 34,3 milijardekilovat-~asova. Uvoz je porastao na 12,9 milijardi kilovat-sa-ti ili za 49 procenata, a izvoz 11,5 milijardi kilovat-~asovaelektri~ne energije bio je na nivou prethodne godine.

Lawski bilans rezultat je obiqa vode u akumulacionim je-zerima u [vedskoj i Norve{koj i vi{ka struje koju su mogli daisporu~e susednoj Danskoj.

Danska elektroprivreda raspolaè sa oko 13.400 megavata.Vetroelektrane u ukupnim kapacitetima u~estvuju sa 3.100 me-gavata, dok danski hidrokompleks ~ine mini postrojewa kojazajedno nemaju vi{e od 11 megavata.

Mawa proizvodwa struje

Iz obnovqivih izvora u Danskoj se sada podmiruje gotovotre}ina doma}e potro{we struje

*

*


48

Primer Japana samopotvr|uje kako jenajja~a ekonomskasila Azije uspela

iz skromnih prirodnih po-tencijala da posta-ne jedna od energet-ski najmo}nijih ze-maqa na svetu. UzKinu, Japan je naj-ve}e energetskogradili{te na sve-tu. Tradicionalnoracionalni Japan-ci su ravnomernorasporedili istrukturu dobijawaelektri~ne energi-je, gde je ipak domi-nantan sektor nu-klearki sa “flo-tom” od ~ak 55 nuklearnihcentrala i jo{ dvadesetaku izgradwi sa instalisa-nom snagom od 25.000 mega-vata. To bi do 2010. godineJapanu trebalo da obezbe-di 40 odsto potrebne elek-tri~ne energije iz atoma.Hidroenergija podmiruje~etvrtinu potreba, a osta-lo otpada na termoelek-trane na gas, ugaq i alter-nativne izvore (solarnaenergija, vetar i biomasa).

Japan je trenutno tre}i usvetu po broju nuklearkiiza SAD (103) i Francuske(57), s tim da vrlo ozbiqnougroàva drugo mesto am-bicioznih “galskih petlo-va”. Kako su japanske firm-e me|u vode}ima po tehno-logiji nuklearki, a inè-weri me|u najcewenijima usvetu, jasno je o kakvoj jeenergetskoj velesili re~.Vek nuklearki je upornimradom inèwera produènsa 40 na ~ak 70 godina. Po-sle najnovije akvizicije“To{ibe”, koja je kupila

mo}ni ameri~ki “Vesting-haus”, stiù vesti da se idruga velika kompanija iznuklearnog biznisa - “Mi-cubi{i” upustila u trku za

dobijawe poslova u Kini,najve}em energetskom tr-ì{tu na svetu. Razvoj nu-

klearki u Japanu je posebnoizraèn u periodu od 1990.(kada su one u~estvovale sasamo 17 odsto u ukupnoj pro-izvodwi elektri~ne ener-

gije) do 2004. godine,kada je wihov dopri-nos vi{e nego udvo-stru~en.

Po~etak japanskenuklearne pri~e se-è u pedesete godinepro{log veka, kada jemladi politi~ar Ja-suhiro Nakasone po-stao lider nuklear-nog pokreta. On je utome video re{eweza japansku zavisnostod uvoza skupe naftei oslawawe na stabi-

lan izvor energije. Ve}1955. pod wegvoim utica-jem u nacionalnom buxetu

su izdvojena zama{na sred-stva za nuklearna istra-ìvawa. Posle samo desetgodina, po~etkom 1965, Ja-pan je dobio prvu nuklear-nu elektranu.

Kako se program wihovograzvoja {irio, tako je ra-stao i otpor ekolo{kih po-kreta za za{titu ~ovekoveokoline i zdravqe qudi.Mo}an nuklearni lobilansirao je kampawu da senuklearno “gorivo” moè

ELEKTROENERGETSKI SISTEM JAPANA

Azija - centar NE“Zemqa izlaze}eg sunca” je danas sa 55 nuklearnih centrala

tre}a u svetu po broju i snazi nuklearki iza SAD i FrancuskeHidropotencijal baziran na planinskim branama, reverzi-

bilnim elektranama sa HE “Kanagava” (2.700 megavata) i HE“Kazunogava” (1.600 megavata) kao centralnim postrojewima

Pouke nuklearne nesre}e u Tokaimuri

Mreà hidroelektrana je za po{tovawe: oko 2.000 postrojewa sa instalisanim kapacitetom

od preko 28.000 megavata. U narednih pet godina trebalo bi

da se poja~a sa jo{ petnaest hidroelektrana i dostigne snagu

od skoro 35.000 megavata

Nuklearka uokolini Tokija

Brana Kurobe ucentralnom Japanu


49

dobiti i iz fosila, {to jetrenutno umirilo javnost.Krajem 1979. u Japanu je ra-dilo 17 nuklearki locira-nih uglavnom u prefektura-ma Fuku{ima i Fukui. Izprefekture Fuku{ima,struju je dobijala prestoni-ca Tokio. Tokom osamdese-tih, Japan je nastavio da ra-di po takozvanom FBR (br-zogore}i reaktori) progra-mu u nuklearkama, koje suposle incidenata u ameri~-koj nuklearki “Tri miqe” ikatastrofe u êrnobilu,napustili SAD i Evropa.Javnost se digla na noge,ali politi~ari su verovalinau~nicima i ekspertima.Japan je oti{ao korak da-qe: uradio je prototip re-aktora “Fugen” i eksperi-mentalni reaktor “Monxu”.

Vrhunac borbe pristali-ca i protivnika nuklearkiu Japanu dogodio se 1995.godine, kada je izbio mawipoàr u reaktoru “Mond-ù”. To je nateralo japan-ske stru~wake da se oprede-le za me|ure{ewe i po~nuda koriste MOX (me{avinuplutonijumsko-uranijum-skog goriva). Problem jebio transport iz Engleskeili Francuske, gde se pro-izvodilo, do japanskih lu-ka. Karipske zemqe i NoviZeland su zabranile da bro-dovi sa takvim tovarompro|u wihovim teritori-

jalnim vodama. Postojala jei opasnost od pirata. Rizi-ci kako politi~ki, tako iekolo{ki bili su nezami-slivi. Borba je trajala ~e-tiri godine - do septembra1999. godine, kada jeza nuklearku “Taka-hama” na severu Japa-na trebalo da stigneprva po{iqka MOX-a. Organizovane sunezapam}ene demon-stracije, ali je u at-mosferi izuzetne na-petosti sve proteklou redu.

Ali, nesre}a ne bira nimesto, ni vreme. Dogodilase ne{to kasnije u Tokai-muri, severno od Tokija.Trojica radnika koja suradila na sipawu me{avi-ne uranijuma u rezervoarebila su smrtno ozra~ena iumrli su za nekoliko dana.îtava oblast je blokira-na i japanska vlada je obja-

vila da je oko 200.000 sta-novnika tog regiona u opa-snosti od pove}anog stepe-na radijacije. Ovako ozbi-qan incident uzdrmao jejapansku nuklearnu indu-striju i doprineo da seuvedu rigorozne mere za-{tite. Me|unarodna agen-cija za nuklearna istra-ìvawa u Be~u je ~ak, pro-{le godine, predloìla imoratorijum na daqu iz-gradwu nuklearki. Zasad,ogromni profiti od pla-smana nuklearne tehnolo-gije i energetske koristikod ku}e uspevaju da odolepritiscima.

Svesni da imaju siroma-{ne prirodne energetskeresurse, Japanci su seopredelili da iskoriste,pre svega, brze planinskereke sa sistemom brana iizgrade mo}na hidrorever-zibilna postrojewa naobodima velikih gradova.Mreà hidroelektrana jeza po{tovawe: oko 2.000

postrojewa sa instalisa-nim kapacitetom od preko28.000 megavata. U nared-nih pet godina trebalo bida se poja~a sa jo{ petna-est hidroelektrana i do-stigne snagu od skoro35.000 megavata. Dve najve-}e hidroelektrane su: “Ka-nagava” sa instalisanimkapacitetom od 2.700 mega-vati i “Kazunogava” od1.600 megavata. U HE “Ka-zunogava” izgra|ene su ~e-tiri reverzibilne turbi-ne od po 400.000 kilovata,{to ih svrstava me|u najve-}e te vrste u svetu. Obe supodignute sa ciqem da po-

mognu kako bi se us-postavio balans iz-me|u rastu}e dnevnei no}ne potro{weelektri~ne energi-je u vr{nom optere-}ewu. [irom Japa-na se nalazi na de-setine mawih bra-na, pravih arhitek-tonskih remek-dela

koji su lokalnog zna~aja,ali se savr{eno uklapaju udistributivni sistem ze-mqe.

Oko dvadeset odsto po-treba za elektri~nom ener-gijom obezbe|uje nekolikostotina termoelektrana,prete`no na gas, sa tenden-cijom da se konvencional-ne na ugaq skoro gase zbogza{tite ~ovekove okoline.Prenos i distribucijeelektri~ne energije u Japa-nu obavqa deset elektro-kompanija: “Hokaido”, “To-hoku”, “Tokio”, “ûbu”,“Kansai”, “[ikoku”, “Kju-{u”, “Okinava”, “ûgoku” i“Hokuriku”. Re~ je o privat-nim korporacijama, gde dr-àva ima minimalnu kon-trolnu ulogu.

Branislav Seni~i}

Tomas Alva Edison je 1882. u ulici Perl u Njujorku otvorioprvu elektri~nu centralu i tako je ameri~ki megalopolis prviu svetu dobio uli~no svetlo. Grupa preduzimqivih japanskihposlovnih qudi je odmah reagovala i formirala “Tokio” elek-trokompaniju 1883. godine. Iste godine zasijala je i prva sija-lica u wegovom dana{wem poslovnom kvartu Ginzi. Posle togaje po~ela elektrifikacija èlezni~kih stanica, pozori{ta ivladinih zgrada. Mreà je pro{irena 1887. godine i to je po~e-tak moderne distributivne mreè u Japanu.

Prva sijalica zasijala 1883. godine

Pre osam godina Japan je raspolagao sa 105 malih vetroelek-trana, sa instalisanom snagom od 35.500 kilovata. Tokom 2003.broj elektrana je ve} dostigao 735 sa snagom od 680.000 kilova-ta. Vladin plan je da do 2010. instalisani kapacitet dostignetri miliona kilovata. Pore|ewa radi, to je ravno kapacitetutri mawe nuklearke u Japanu. Ve}ina kapaciteta novih vetro-parkova je planirana na ostrvu Hokaido. Zanimqivo je da su uJapanu ~este nesre}e na vetroelektranama, u kojima stradajubeli orlovi u sudaru sa turbinama na farmama vetroelektra-na. Re~ je o za{ti}enoj vrsti ptica koja strada prilikom selid-be iz Rusije i ostrva Sahalin.

Ubrzan razvoj vetroelektrana

Po~etak japanske nuklearne pri~e seè u pedesete godine pro{log veka, kada je mladi

politi~ar Jasuhiro Nakasone postao lider nuklearnog pokreta


50

Najugledniji svet-ski stru~waci imnogi politi~ariokupi}e se 24-26.

aprila u Ukrajini da bina skupu “Dvadeset godinaod incidenta u êrnobilu- pogled u budu}nost” sumi-rali pouke iz nesre}e u ta-da{woj sovjetskoj nukle-arki koja je razmerama ra-dijacije {okirala svet.Eksplozija u ~etvrtom blo-ku te atomske elektrane natlu Ukrajine i zaga|eweogromnog podru~ja na zapa-du tada{weg SovjetskogSaveza, isto~ne Evrope,Skandinavije, VelikeBritanije i na istokuSAD navela je mnoge ze-mqe da momentalno odu-stanu od zavr{etka ili bu-du}e gradwe nuklearnihelektrana. U nekima je za-brana gradwe overena nareferendumu, kao u [ved-skoj, i jo{ je na snazi.

Konferenciju u Kijevuposve}enu êrnobilu or-ganizuje ukrajinska vladau saradwi sa vladama RuskeFederacije i Belorusije,Evropskom komisijom, Me-|unarodnom agencijom zanuklearnu energiju, Svet-skom zdravstvenom organi-zacijom, Programom UN zarazvoj i Savetom Evrope.Spisak koorganizatorapotvr|uje koliko je “slu~ajêrnobil” kompleksanproblem. Svrha je skupa dase svet na osnovu dvadese-togodi{weg iskustva u sa-nirawu posledica êrno-bila {to boqe pripremiza budu}e incidente sli~-nih razmera. U me|uvreme-nu, ~ernobilska katastro-fa ve} je izazvala mnogepromene u pristupu i ope-rativnom radu u nuklear-

nom kompleksu {irom sve-ta. Me|unarodni standar-di za za{titu od radijaci-je, ja~awe nuklearne bez-bednosti, upravqawe nu-klearnim otpadom i, ko-na~no, mnoge nacionalnestrategije razvoja nukle-arnih elektrana komplet-no su revidirani.

Atomska elektrana uêrnobilu, udaqena 110kilometara severno od Ki-jeva na ukrajinskoj grani-ci sa Belorusijom, ostalaje simbol najve}e nuklear-ne nesre}e u istoriji ~ove-~anstva. Prema procenamaMe|unarodne agencije zanuklearnu energiju (IA-EA) do sada je od bolestiizazvanih posledicama ra-dijacije umrlo oko 4.000qudi, a oko 300.000 prese-qeno je iz zaga|enog pod-ru~ja. U ~i{}ewu konta-

miniranih regiona, po so-vjetskim procenama, u~e-stvovalo je do 600.000 qu-di. U momentu incidentaoko sedam miliona qudiìvelo je na tada kontami-niranom podru~ju. Danas uzaga|enim zonama ìvi 5,5miliona qudi.

Iako je kona~no uga{enapre pet godina, nuklearka uêrnobilu jo{ zadaje gla-voboqu svetu zbog nesigur-nosti kupolastog pokriva-~a na zgari{tu ~etvrtogbloka, takozvanog sarkofa-ga. Ta ogromna smesa metalai betona, kojom je zasuto me-sto eksplozije da bi sespre~ilo {irewe radija-cije, vremenom je dotrajalai neophodno je obaviti no-ve radove. A oni su izvo-dqivi samo kao kompleksanme|unarodni projekat uzangaòvawe najrenomira-

nijih svetskih stru~waka i- ogromnih sredstava. Pro-cewuje se da }e konstrukci-ja novog “sarkofaga” ko-{tati oko milijardu dola-ra i biti zavr{ena u 2011.godini. Specijalnim fon-dom koji su formirali do-natori za izgradwu novogpokriva~a upravqa Evrop-ska banka za obnovu i raz-voj.

Eksplozija u êrnobiludogodila se 26. aprila1986. godine u 13 ~asova i24 minuta po lokalnomvremenu u trenutku testi-rawa ~etvrtog reaktora,dok je pripreman za rutin-ski remont. Postoje dveverzije uzroka te najve}enesre}e u istoriji nukle-arnih elektrana. Po jed-noj, krivi su operativcikoji nisu po{tovali pro-ceduru, a po drugoj glavnikrivac je proizvo|a~RBMK reaktora, jer jeskrivao informaciju da suoni opasni u izvesnim re-ìmima rada.

Neposredno posle raza-rawa bloka, od prevelikedoze zra~ewa i povredaumrlo je tridesetak qudi,uglavnom operativaca uelektrani, stanovnikaobli`we varo{ice Pri-pjat i vatrogasaca koji sustigli da gase poàr, a ni-su bili obave{teni o opa-snosti od radijacije. “Uustima smo imali ukus me-tala i utisak da su nam pocelom licu pobodene ~io-

DVE DECENIJE OD NESRE}E U SOVJETSKOJ NUKLEARKI

êrnobil jo{ preti Posle eksplozije u ~etvrtom bloku tada{we sovjetske nuklearke na tlu

Ukrajine revidirani mnogi standardi rada atomskih centrala u svetu. - Odposledica radijacije umrlo 4.000 qudi i oko 300.000 raseqeno sa konta-miniranih podru~ja Novi za{titni “sarkofag” nad zgari{tem razorenogbloka ko{ta}e oko milijardu dolara i bi}e zavr{en u 2011. godini

Slika uni{tenog reaktora u êrnobilusluì}e kao trajna opomena svetu

Zatvarawenuklearke

uslov Zapadaza pruàwe

finansijskepomo}i

Ukrajini

51


de i igle”, opisali su, presmrti, iskustvo sa radija-cijom neki od vatrogasacagovore}i za seriju “Sve-dok” televizije BBC.

Da bi se od javnosti sa-krila istina, me{tanimaPripjata re~eno je da po-nesu minimalnu koli~inupotrep{tina jer }e samoprivremeno biti evakui-sani. Wih 50.000, me|utim,nikada se nisu vratili ku-}i po{to je kompletan po-jas od 30 kilometara okomesta eksplozije progla-{en napu{tenom zonom. I

dan-danas polurazru{eneku}e u Pripjatu pune suli~nih stvari koje nikadane}e biti ni taknute zbogradijacije.

Samo u prvoj sedmici po-sle eksplozije iz helikop-tera je na ru{evine ~etvr-tog bloka u êrnobilu ba-~eno oko pet hiqada tonadàkova sa peskom, olovomi bornom kiselinom da bise formirao za{titni sloji spre~ilo {irewe radija-cije. I kasnija dorada za-{titnog omota~a obavqanaje u ekstremno opasnim

uslovima i u ùrbi, a umnogim slu~ajevima i uzpomo} daqinski upravqa-nih industrijskih robota.Zbog toga konstrukcija sar-kofaga puca iznutra i to-liko je nestabilna da bi imalo podrhtavawe tla iliekstremno sna`ni vetrovimogli izazvati ru{ewe we-nog krova. Rizik od noveradijacije svakako je ogro-man, jer je pod za{titnimpokriva~em ostalo oko 95odsto goriva (oko 180 tona)koje se nalazilo u ~etvrtomreaktoru u vreme eksplozi-je. Pod kupolom sarkofaga,po najopreznijim procena-ma, nalazi se i najmawe ~e-tiri tone radioaktivnepra{ine koja bi mogla iza-}i napoqe u slu~aju najma-we pukotine na spoqnomomota~u.

“Fond za ~ernobilskisarkofag”, iz koga }e sefinansirati u~vr{}iva-we konstrukcije starog idodavawe novog za{tit-nog pokriva~a nad ru{e-vinama ~etvrtog reaktora,osnovan je 1997. godine nasamitu G7 u Denveru. Tri-desetak zemaqa do sada jena donatorskim konfe-rencijama 1997. godine uKijevu i 2000. godine uBerlinu priloìlo oko650 miliona dolara. Novisarkofag dizajniran je datraje oko sto godina, alije ~ak i to sitnica u pore-|ewu sa dugove~no{}u ra-dioaktivnog materijalazaostalog u razorenom re-aktoru biv{e ~ernobil-ske nuklearke.

Mladen Ba~li}

Do trenutka nesre}e nuklearka u êrnobilu bila je uzdani-ca ukrajinske elektroprivrede. Wena ~etiri reaktora po1.000 megavata davali su oko 10 odsto ukupne ukrajinske pro-izvodwe struje. Prvi reaktor u toj nuklearki pu{ten je u rad1977, a posledwi 1983, dakle svega tri godine pre nesre}e.

Strah od kvarova umnoàvao je pritiske za zatvarawe elek-trane u êrnobilu. Wen drugi blok uga{en je 1991. godine po-sle poàra na instalacijama, a pet godina kasnije zaustavqenje i reaktor broj jedan. Iskqu~ewem sa mreè i reaktora brojtri u decembru 2000. godine kona~no je stavqen katanac naatomsku elektranu u êrnobilu, {to je bio uslov Zapada za da-vawe obilne finansijske pomo}i Ukrajini.

Uz Ukrajince na sanirawu brojnih posledica nesre}e najvi-{e su radili stru~waci iz Francuske, Nema~ke, Rusije i Be-lorusije.

Uzdanica ukrajinske elektroprivrede

Evropska komisija iHrvatska potpisale supolovinom marta Ugovoro razumevawu, trasiraju-}i put za hrvatsko u~e{}eu programu “Pametnaenergija - Evropa”, kojimEvropska unija promovi-{e energetsku efika-snost i {ire kori{}eweobnovqivih energetskihizvora. Po prvi put hr-vatske kompanije i in-stitucije sada }e mo}i dauzmu u~e{}e u evropskimprojektima i aktivnosti-ma finansiranim iz bud-èta ovog Programa.

Evropski komesar za

energetiku Andris Pie-balgs stavio je u imeEvropske komisije pot-pis na ovaj dokument iocenio ga kao “poziti-van korak u pravcu ja~a-wa saradwe Hrvatske iEU u energetskom sekto-ru”. Sa ukupnim budè-tom od 250 miliona evra,program “Pametna ener-gija - Evropa” finansi-ra evropske projekte, ve-like skupove i stvarawelokalnih i regionalnihagencija za upravqaweenergetskim projektimau podru~ju gra|evinar-stva, industrije, saobra-

}aja, urbanih celina,trajnih potro{nih doba-ra, proizvodwe toplotnei elektri~ne energije isaradwe sa zemqama urazvoju.

Do sada su ~lanice EUi Norve{ka, Island,Lihten{tajn, Bugarska iRumunija mogle da konku-ri{u za finansijsku pot-poru u okviru Programa.Sada }e i hrvatske kompa-nije i institucije mo}ida u~estvuju na narednomkonkursu koji }e Pro-gram objaviti u maju ovegodine i za tu svrhu name-niti 55 miliona evra.

Do sada je iz buxetaPrograma finansiranopreko 200 evropskihprojekata, vi{e od 30agencija za upravqaweenergetskim programi-ma i oko 40 velikih kon-ferencija i sli~nihskupova. Evropska komi-sija je najavila i veomaambiciozan program“Pametna energija -Evropa II”, kao deo novogprograma “Konkurent-nost i inovativnost” saprimenom u periodu2007-2013. godine.

M. Ba~li}

HRVATSKE KOMPANIJE I DISTRIBUCIJE UYIMAJU UÊ[]E U EVROPSKIM PROJEKTIMA

Ugovor o “Pametnoj energiji”

52


Dva konzorcijumanadme}u se na ten-deru za gradwu ipu{tawe u rad

druge bugarske nuklearneelektrane “Belene”, koja }eimati dva reaktora od po1.000 megavata i, po sada-{woj satnici, u}i u pogon2011. godine. Prvi konzor-cijum predvodi ruski“Atomstrojeksport” i u we-mu su francuska kompanija“Framatom” i nema~ki “Si-mens”. Na ~elu drugog je ~e-{ka “Škoda Alliance” kojanastupa u saradwi sa ame-ri~kom “Citibank” i itali-janskom bankarskom grupom“Unicredito”. Pobednik“projekta Belene” vrednogoko dve milijarde evra bi-}e progla{en do po~etkaavgusta ove godine.

Oba rivala za gradwu ovenuklearke nadomak mestaBelene na Dunavu, 250 kilo-metara severoisto~no odSofije, godinama se pri-premaju za ovu trku. Prvogdana februara predstavni-ci “[kode” istovarili su ubugarskoj prestonici 29metalnih kontejnera sa po-la tone papirne dokumenta-cije namewene tenderskojkomisiji za “Belene”. Pret-hodnog popodneva delega-cija “Atomstrojeksporta”donela je 177 boksova sa ~aktri tone dokumentacionogmaterijala. Oba konzorci-juma dala su druga~ije ponu-de za tri razli~ita projekt-na scenarija.

Bugarska “Nacionalnaelektroprivredna kompa-nija” (NEK), u okviru koje}e raditi nuklearka “Bele-ne”, saop{tila je sredinommarta da }e Komitetu zaprocenu dokumentacionogmaterijala pomagati vi{e

od dvesta vode}ih eksperataiz Bugarske, SAD, Finske,Hrvatske, Italije, Rusije,Slovenije, Velike Brita-nije i jo{ nekih zemaqa. Utimu }e se nalaziti i pred-stavnici kompanija “Par-sons Europe” i “Deloitte”, ko-je su pre godinu i po iza-brane za glavnog arhitektu-nadzornika gradwe, odno-sno finansijskog savetni-ka za “Projekt Belene”.

Prema pisawu lokalnihmedija, bez obzira ko po-bedi na ovoj licitacijibi}e u nekoj meri kontro-lisan od strane ruskog“Gasproma”. Banka iz sa-stava tog gasnog dìnanedavno je kupila kompa-

niju “[koda JS” koja jedeo konzorcijuma “ŠkodaAlliance”. “Gasprombank”,istovremeno, poseduje i51 odsto akcija “Atom-strojeksporta”.

“Projekt Belene” pred-vi|a da oba reaktora budutipa VVER-1000 ruske teh-nologije, kakve imaju petii {esti blok prve bugar-ske atomske centrale “Ko-zloduj” i ~e{ka nuklearka“Temelin”. Zbog ga{ewadva bloka u “Kozloduju”(tre}eg i ~etvrtog reakto-ra po 440 megavata sovjet-ske tehnologije) predvi|e-nog za kraj ove godine nainsistirawe Evropskeunije, Bugari i ubrzavaju

gradwu “Belena” da bi iz-begli mogu}e pomawkawestruje i odràli status vo-de}eg izvoznika elektri~-ne energije u regionu. “Ko-zloduj” trenutno obezbe|u-je 40 odsto nacionalneprodukcije struje.

Najnoviji blagoslov za“projekat Belene” vlada jedala pro{log aprila. Pro-jekat je prvobitno zapo~etjo{ 1986. godine, ali je pre-kinut 1991. zbog nedostatkapara i pritisaka ekolo-{kih pokreta. Do tada jeBugarska ve} utro{ila 1,3milijarde dolara na grad-wu objekata i kupovinu jed-nog “[kodinog” reaktoraod 1.000 megavata, a “Belene1” bilo je kompletirano 45odsto. Pripadnici organi-zacija “zelenih” i daqe seprotive ovom projektu kojibi se i u novoj verziji rea-lizovao na staroj lokaciji,za koju tvrde da se nalazi useizmi~ki aktivnom pod-ru~ju. Ako wihov pritisakne uspe i ukoliko sve te~epo planiranoj dinamici,prvi reaktor “Belena” pro-radi}e 2011, a drugi 2013.godine.

Bugarska namerava da uovoj nuklearki zadrì ve-}insko dràvno vlasni-{tvo, ali o~ekuje i da stra-ni investitori kupe deoakcija i obezbede finansi-rawe projekta. To }e bitinajve}i investicioni za-hvat u Bugarskoj u posled-wih 15 godina i utica}e napreporod privrede i zapo-{qavawa u severnom deluzemqe jer u nuklearki, re-cimo, treba da se zaposlioko hiqadu visokostru~nihkadrova.

Mladen Ba~li}

NASTAVQA SE GRADWA BUGARSKE NUKLEARNE ELEKTRANE “BELENE”

Nadmetawe dva konzorcijuma

Projekat zapo~et jo{ 1986. godine i prekinut petgodina kasnije bi}e nastavqen Prvi od dva re-aktora po 1000 megavata proradi}e 2011. godine

Bugarska vlada odlu~ila je da se u budu}oj nuklearki u me-stu Belene ostavi ve}inski udeo dràve i da se za kredite zawenu gradwu daju dràvne garancije. Budu}i strate{ki inve-stitor, kako je izjavio ministar energetike Rumen Ov~arov, do-bi}e 49-procentni udeo u nuklearki i mora}e dugoro~no da ga-rantuje plasman energije iz centrale. Iako bugarska vlada jo{to formalno nije usvojila, ove odluke se, kako tvrde poznava-oci tamo{wih kretawa, mogu smatrati gotovom stvari.

Ov~arov nije potvrdio ranije nagove{tene planove da seformira jedna firma od blokova u Kozloduju koji ostanu u po-gonu, i dva budu}a bloka u Belenu. Vlada je odmah odlu~ila danovom preduze}u - nuklearki Belene u izgradwi, obezbedi dr-àvne garancije za kredit od 300 miliona evra od Evropske in-vesticione banke i Euroatoma.

Ve}inski udeo dràve


53

Evropski rekorder uproizvodwi elek-tri~ne energije iznuklearnih cen-

trala je bez konkurencijeFrancuska. Krajem pro{legodine ona je ~ak 78 odstopotreba za strujom obezbe-|ivala na taj na~in. Sa 59aktivnih reaktora zauzimadrugo mesto u svetu, posleSAD, ali je u mrtvoj trci saJapanom (55) kako u insta-lisanim kapacitetima, ta-ko i u primeni najnovijihtehnolo{kih re{ewa iborbi za velike poslove naazijskom trì{tu. Ukupniinstalisani kapaciteti unuklearnim elektranamaiznose oko 65.000 megavata.

Energetski stru~waci usvetu ve} decenijama se pi-taju za{to se Francuska ta-ko verno drì razvoja nu-klearki, kada ima zavidanhidropotencijal. Instali-sani kapacitet iz hidro iz-vora je 2.100 megavata. Ucentralnom delu zemqe imana stotine malih brana imini hidroelektrana, alioslonac elektoprivrednogsistema je struja iz atoma.

Nedostaju}i deo elek-tri~ne energije obezbe|ujese iz termoelektrana nagas, sa ukupnim kapacite-tom od 28.500 megavata. Je-dino {to se u posledwihdesetak godina prime}uje jene{to intenzivnija iz-gradwa vetroelektrana naAtlantskoj obali i jugu,ali to su jo{ uvek zanemar-qivi kapaciteti. Ukupnapotro{wa se kre}e oko 433milijarde kilovat-sati,{to je znatno mawe od pro-izvodwe (540 milijardi ki-lovat-sati), {to kao dobri

doma}ini, Francuzi pamet-no koriste i izvoze 15 od-sto proizvedene struje kom-{ijama uz obezbe|en pro-fit. S druge strane, cenaelektri~ne energije uFrancuskoj je me|u najjef-tinijima u Evropi. Jedinoim ozbiqno konkuri{uSkandinavci.

Francuzi uspeh sa nukle-arkama duguju, pre svega,tradiciji dugoj vi{e od stogodina. Sve je po~elo od Be-kerela, koji je otkrio pri-rodnu radioaktivnost kra-jem 19. veka, a nastavilo sesa radom porodice Kiri uprvoj polovini pro{logveka. Oni su izolovali ra-dijum i stvorili ve{ta~kuradioaktivnost. @olijetKiri je 1939. uspela da pro-izvede prve koli~ine elek-tri~ne energije fisijom izoboga}enog uranijuma. Ko-mesarijat za atomsku ener-giju (CEA) li~no je 1945.osnovao general De Gol.Tri godine kasnije testi-ran je prvi reaktor na te-{ku vodu “Zoe”. Tokom pede-setih godina radi sa na is-traìvawu novih vrsta nu-klearnih reaktora i gori-va. Sve je to dovelo do po-kretawa test reaktora“Brider” 1962. Ne{to ka-snije pokrenute su prve trinuklearke: “Kiwon”, “SentLoren” i “Bugo”, sa snagomod 1.500 megavata, koje su

radile na principu gasno-hla|enih reaktora (GCR).

Kada je grupa proizvo|a-~a ma{inske i te{ke opre-me “[najder” uspela da ot-kupi licencu od ameri~kog“Vestinghausa”, formira-na je firma “Framatom”koja je poslovala zajedno saAmerikancima do 1982. go-dine. Ve} sredinom {ezde-setih “Framatom” kre}e uosvajawe novih trì{ta,{to je trasiralo put daFrancuska danas sa tri mi-lijarde dolara godi{webude najve}i svetski izvo-znik struje i jedan od naj-ve}ih trgovaca nuklearnomtehnologijom. Tada je“Framatom” formirao saBelgijom konzorcijum zadve nuklearke (“[uz” od300 megavata i “Tihange”od 900 megavata).

Po~etkom sedamdesetihfrancuski nuklearni pro-gram kre}e u nezapam}enuekspanziju. Tome je na svojna~in doprinela i naftnakriza u svetu 1973. godine.Vlada u Parizu je shvatilada razvojem nuklearki gra-

di energetsku samostal-nost {to je bila i ostalaokosnica privrednog raz-voja. Na scenu su stupila~etiri velika industri-jalca koji su obezbedilimaterijalnu sigurnost za{irewe nuklearnih elek-trana: @or` Bese, Andre@iro, @an Klod Leni iMarsel Boito. Nacional-na kompanija za elektri~-nu energiju (EDF) i “Fra-matom” potpisali su 1974.ugovor za 16 nuklearki sna-ge po 900 megavata. Dve go-dine kasnije ugovor je do-puwen aneksom za jo{ de-set, a potom za jo{ dvadesetnuklearki sa instalisa-nom snagom od 26.000 mega-vata. Posledwa serija tzv.N4 (~etiri nuklearke odpo 1.450 megavata) se tre-nutno konstrui{e.

Kod ku}e, Francuzi sre-dinom devedesetih ve} ras-polaù sa 34 nuklearkesnage po 900 megavata i 24postrojewa sa po 1.300 mega-vata. U susednoj Belgijiimaju tri nuklearke kao za-jedni~ko ulagawe, a u Ju-`noj Africi i Ju`noj Ko-reji po dve. Posebno su po-nosni na ugovorene posloveu Kini, gde rade na ~etirinuklearke na lokacijiLing Au, ukupne snage 4.500megavata.

Branislav Seni~i}

ELEKTROENERGETSKI SISTEM FRANCUSKE

Nuklearke okosnica samostalnosti

U strukturi snabdevawa elektri~nom energijomna nuklearke otpada ~ak 78 odsto. - Moratorijumna nove nuklearne elektrane naterao Francuze daprodaju pamet i tehnologiju {irom sveta

Panorama jedne od

nuklearki naseveru zemqe

Paralelno sa doma}im razvojem, poslovi cvetaju i po svetu.Sa [panijom, Italijom i Belgijom formiraju konzorcijum “Eu-rodif” za izgradwu nuklerke “Trikastin”. Sa Nemcima, Holan-|anima i Englezima formiraju partnersku firmu “Urenko” saoboga}ivawe uranijuma i istraìva~ki rad. Konzorcijum “Eu-rodif” postaje deo grupacije “Kogema” i kre}e u investiraweistraìvawa uranijuma po Africi i Severnoj Americi.

Cvetaju i poslovi po svetu


54

Austrijska kompani-ja EVN AG je novivlasnik makedon-skih distribucija.

U finalnoj fazi raspisa-nog me|unarodnog tenderaVlade Makedonije za priva-tizaciju 90 procenata akcijadistribucija, ovaj austrij-ski koncern je ponudio 225miliona evra kao osnovnucenu za wihovu kupovinu. Ga-rantovao je, pored toga, i in-vesticioni paket od 96 mi-liona evra, kao sredstva koja}e se uloìti u prve tri go-dine u razvoj elektrodistri-bucija u zemqi. Visina oveponude bila je presudna zakona~ni izbor vlade, jer u“trci” za kupovinu makedon-skih distribucija ~e{kaelektroprivreda ÊZ ponu-dila je 181,5 miliona evra iinvesticije od 62,7 milionaevra, a italijanski ENELsvega 40 miliona za distri-bucije i 80,2 miliona evra zainvesticije u sektoru. ê-tvrti veliki “igra~” na ten-deru, nema~ki RWE, iako jepro{ao pretkvalifikacijui aktivno u~estvovao u du-binskom snimawu kompanijeAD ESM, na kraju nije dosta-vio kona~nu ponudu. Kupo-prodajni ugovor sa austrij-skom kompanijom EVN AG u

Vladi Republike Makedoni-je 17. marta, potpisali u imeinvestitora Piter Leer,~lan borda EVN, i FatmirBesimi, ministar ekonomijeVlade Makedonije.

Prema re~ima premijeraVlade Bu~kovskog, ocena jeda je ova privatizacija oba-vqena veoma uspe{no i da jepri tom postignuta najve}acena po instalisanom stru-jomeru u distributivnoj de-latnosti u celom regionu, ukojem su distribucije bilena prodaji. Sredstva od sameprodaje distribucija, kakoje ve~ prethodno ugovorenosa MMF-om, prebaci}e se udevizne rezerve dràve i ne-

~e se tro{iti sve do zavr-{etka parlamentarnih iz-bora, koji se u Makedonijiodràvaju uskoro.

Predstavnici EVN AGuplati}e uskoro ceo iznos uaprilu preuze}e rukovo|eweovom kompanijom. Wihovprimarni zadatak, kako suizjavili, je podizawe kvali-teta u snabdevawu krajwihpotro{a~a elektri~nomenergijom u Makedoniji, apotom i predvi|eni razvoj. Uvezi sa prodajom, nedavno sena internet sajtu EVN javioi Burhard Hofer, portparolkoncerna, koji je ukratkopredstavqaju}i firmu, ista-kao i iskustva koja EVN imau iskori{}avawu hidropo-tencijala i prirodnog gasa,{to je svakako prioritetrazvoja u Makedoniji.

Zavr{etak ovog privati-zacionog procesa u Makedo-niji, i pored postignute do-bre cene, jo{ prate polemi-ke oko opravdanosti prodajedistribucija. Najve}i raz-log tome je, svakako, pret-hodna prodaja telekomuni-kacionog sektora, gde jeinostrani investitor takopodigao cene fiksne i mo-bilne telefonije da su onesada me|u najskupqim mono-polskim uslugama, mo`da i u

celoj Evropi. Ostaje nada dase to u elektroenergetskomsektoru, ipak, ne}e desiti,zahvaquju}i funkcionisawuregulatorne komisije, u ~i-joj je nadle`nosti cenovnapolitika svih energenata.

Pored investicionog pa-keta koji je ponudio EVN,Vlada je u ugovoru traìlada austrijski koncern ga-rantuje i socijalni paket,{to se odnosi na svih oko3.500 radnika koliko ih imau makedonskoj distribuciji.Naime, investitoru je biladata obaveza da ove godinene otpusti nijednog radni-ka, a da u toku naredne dvegodine moè da se oslobodisamo po pet procenata odukupnog broja radnika. Ova}e obaveza, verovatno, bitiispo{tovana, jer je EVN AGi strate{ki investitor.

O kakvoj je firmi re~, do-voqno je navesti samo neko-liko podataka. Samo u po-slovima sa elektri~nomenergijom u Austriji, EVNima 2,3 miliona potro{a~ai to oko 770.000 u mati~nojzemqi i jo{ oko 1,5 milionapotro{a~a u Bugarskoj, gde jepro{le godine postao domi-nantni vlasnik distribuci-ja u regiji Plovdiva i StareZagore. Ovaj koncern imaukupno 15 kompanija i dobitod oko dve milijarde evra,samo u posledwe dve godine.Grupacija EVN radi u vi{eenergetskih sektora, tako dapored elektri~ne energije,distribuira i prirodni gasi vodu, a vlasnik je i kablov-ske televizije i internetprovajder u Austriji. Trì-{na kapitalizacija firmeEVN AG iznosi 2,2 milijar-de evra, od koje pokrajinaDowa Austrija ima u posedu51 odsto akcija, a {est odstood ostalog paketa u vlasni-{tvu su poznatog austrijskogbrenda Rajfajzen banke.

Sa{o Novevski

ZAVR[ENA PRIVATIZACIJA DELA MAKEDONSKE ELEKTROPRIVREDE

Austrijanci - nove gazdeZa privatizaciju 90 procenata akcija distribucija, ovaj austrijski koncern ponu-

dio 225 miliona evra, kao osnovnu cenu za wihovu kupovinuEKSKLUZIVNO ZA

kWh

Konkuri{u}i na ovom tenderu EVN je, kako je saop{teno, ima-la u vidu da je Makedonija dobila status kandidata za ulazaku Evropsku uniju i da ima sve dinami~niju privredu. Portpa-rol EVN Hofer je rekao da ulazak na makedonsko trì{teelektri~ne energije “otvara kompaniji interesantne perspek-tive” i u podru~ju gasa, grejawa, vodnih resursa i tretirawaotpadnih voda u Makedoniji. “Nakon akvizicije grupe WTE kojaradi u 12 zemaqa centralne i isto~ne Evrope i kupovine ve-}inskog udela u dve bugarske elektrodistributivne kompani-je, ova akvizicija u Makedoniji izuzetno }e oja~ati upori{teEVN u jugoisto~noj Evropi”, istakao je Hofer. Na poboq{aweposlovnih rezultata zna~ajno je uticala kupovina bugarskihelektrodistribucija u Plovdivu i Staroj Zagori u januaru pro-{le godine. U wima je EVN uvela modernu organizaciju prodajepo ugledu na sopstveni model rada. U okviru mera za poboq{a-we usluga i konkurentnosti, broj zaposlenih u te dve elektro-distribucije bi}e smawen za hiqadu do kraja 2007. godine krozprograme stimulativnih otpremnina i odlaska u penziju.

Reorganizacija distribucija u Bugarskoj

EVN AG ima iskustvai u kori{}ewu hidropotencijala


55

âk i najve}i svetskiproizvo|a~ energije, s naj-ve}im rezervama nafte igasa u svetu, po~iwe ponovoda se okre}e ka nuklearnojenergiji - politika i pri-vreda su joj bili u velikojmeri okrenuli le|a poslenajve}e nuklearne havarijeu istoriji, koja se dogodilapre ta~no 20 godina u ukra-jinskom ̂ ernobilu. Kako jeovih dana saop{tio direk-tor ruske nuklearne agen-cije “Rosatom” Sergej Ki-riqenko, Ruska federacijesagradi}e do 2020. godine40 novih blokova nuklear-nih centrala. Realizacijaovih projekata koji se sma-traju prioritetnijim i od

otvarawa novih naftno-snih poqa i nalazi{ta ga-sa, ko{ta}e ukupno, kako seprocewuje, oko 50 milijar-di evra.

U Rusiji je sada u radu 31nuklearni blok u 10 cen-trala. Samo tri bloka po-~ela su da proizvode poraspadu Sovjetskog Saveza,tj. u posledwih 15 godina,a jo{ tri bloka trenutnosu u gradwi. Me|u centra-lama koje rade je i najse-vernija, a verovatno i naj-mawa nuklearka na svetu -“Bilibino”, na ûkotki,na oko 250 kilometara odpolarnog kruga (po~ela jeda radi 1974, sa ~etiribloka od po 12 megavata).

Nuklearne centrale uukupnoj proizvodwi elek-tri~ne energije u Rusijiu~estvuju sada sa relativnoskromnih 16 odsto. Ako seostvare pomenuti planoviinvestirawa u nove kapa-citete, u~e{}e energije izatoma sko~ilo bi na 25procenata. To je ve} okoudela koji imaju nuklearkeu nizu razvijenih zemaqasveta.

Posle raspada SSSR, nateritoriji Rusije ostalo je80 odsto kapaciteta predu-ze}a koja proizvode opremui grade nuklearne centrale.Ipak, Rusija i u tome morada sara|uje sa Ukrajinom iKazahstanom jer je i tamo

ne{to ostalo. Osim toga,Moskva iz svojih izvoraobezbe|uje samo polovinuurana, kao sirovine za pro-izvodwu goriva za nuklear-ke. “Rosatom” namerava zatoda se ubudu}e na dugoro~nojosnovi snabdeva uranovomrudom iz Kazahstana, koji }ena taj na~in obezbediti no-vac za gradwu novih nukle-arki, iako je i ova zemqa,biv{a republika nekada-{weg SSSR, poznata po bo-gatstvu naftom i gasom. Ka-ko se najavquje, Kazahstanbi mogao do 2020 da sagradibar pet do {est novih blo-kova nuklearki.

M. Lazarevi}

Polaze}i od ~iwenice daje pokrivenost Slovenije{umom ~ak 54-procentna, iz-lazi da ova zemqa, u odnosuna druge ~lanice Evropskeunije, ima, ako ne i boqe,onda bar jednako dobre pri-rodne potencijale za kori-{}ewe obnovqivih izvoraenergije. Tim pre {to ve}aupotreba ovih izvora dopri-nosi smawewu uvozne zavi-snosti, pove}awu energetskeefikasnosti, otvara novaradna mesta i uslovqava lo-kalni razvoj regiona. Zato jepove}awe u~e{}a obnovqi-vih izvora u proizvodwienergije jedan je od priori-teta energetske i ekolo{kepolitike dràve. [tavi{e,obnovqivi izvori energijeubrajaju se u nacionalnistrate{ki energetski re-surs Slovenije koja ~ak 70odsto primarne energije mo-ra da obezbedi iz uvoza.

Polaze}i od zahtevaEvropske unije da u~e{}eobnovqivih izvora u pri-marnom energetskom bilan-su do 2010. pove}a za 12 pro-cenata, pri ~emu je poseban

akcenat stavqen na pove}a-we wihovog u~e{}a u proiz-vodwi elektri~ne energije,koji treba da dostigne 22,1odsto, Slovenija je pred se-be stavila ozbiqan zadatak- da u ovom periodu iz obno-vqivih izvora obezbedi33,6-procentno u~e{}e bru-to potro{ene struje. U taj“posao” mora}e da buduukqu~ene sve elektrane kojeza pogon koriste obnovqiveizvore - male hidroelektra-ne, vetrewa~e, elektrane nabiomasu i biogas, kao i so-larne elektrane, navedeno jena sajtu Energetika.net.

U~e{}e obnovqivih izvo-ra u energetskom bilansuSlovenije je, ukqu~uju}i istruju dobijenu iz velikihhidroelektrana, 2000. godi-ne iznosilo 9,2 odsto ukupneprimarne energije. Ovaj pro-cenat se neprekidno pove}a-va i to najpre zahvaquju}ienergiji dobijenoj iz bioma-se, odnosno drveta i otpada-ka drveta kao i iz hidroelek-trana. Prema procenama,snaga malih hidroelektranau Sloveniji moè da bude

pove}ana za sto megavata, ve-trogeneratora za 300 MW,elektrana na biogas sa do-datnih 10 do 30 MW, onih ko-je koriste biomasu i geo-termalnu energiju za 20 MW,a solarnih elektrana za trimegavata. Energija vetra je,primera radi, u Slovenijislabo iskori{}ena. Preci-znije, postavqene su samo ve-trewa~e male snage iz kojihmoè da se dobije gotovo ne-znatna koli~ina energije zapojedine oblasti. Mogu}-nost kori{}ewa geotermal-ne energije se u ovoj zemqi,

zbog raznolikog geolo{kogsastava tla, razlikuje od kra-ja do kraja. Geotermalno naj-bogatija ali i najistraè-nija podru~ja su, recimo, Kr-{ko-Breì{ko poqe, Roga-{ko-Ceqska oblast, Qu-bqanska kotlina, slovenskaIstra i oblast zapadne Slo-venije. Zanimqivo je da Mur-ska Sobota termalnu vodukoristi za grejawe i pripre-mu sanitarne vode zahvaquju-}i ~emu godi{we u{tedi ido 2.000 tona lo`-uqa.

P. M. P.

ENERGETSKI PLANOVI SLOVENIJE

Prioritet, obnovqivi izvori

RUSIJA I KAZAHSTAN POÎWU DA FORSIRAJU ENERGIJU IZ ATOMA

Do 2020. jo{ 40 blokova

Predvi|a sepove}awe

snage malihHE za 100megavata:

HE O`bolt


56

KULTURA

Kada je “Milosrdnian|eo” surovo sru-{io stari mostpreko Dunava,

mnogi Novosa|ani su tvr-dili da je bespovratno iz-gubqen simbol wihovoggrada. A nije. Izgubqen jemost, nestale su s wim mno-ge drage uspomene, iskida-ne su sentimentalne i svedruge veze, a poginuo je nawemu i onaj zlosre}nik nabiciklu koji do tad ni mra-va nije zgazio… To da, alistari novosadski most ni-kako nije bio isto {to ilondonski “Tauer brix”,ili vi{egradska }uprija.Ako postoji ne{to {to za-ista budi ne`ne uspomenena Novi Sad, to je Petrova-radinska tvr|ava, ovamo, nasremskoj strani.

Istorija je, kao {to jepoznato, sazdana od beskraj-nog niza vremenskih ise~a-ka u kojima su po jedan var-qivi mir izme|u dva rata.Naj~e{}e je, dakle, ispisa-na krvqu. Pi{e se ratovi-ma, ali ratom se moè i iz-brisati! Bombama je najlak-{e, o~as posla.

Petrovaradinsku tvr|avu,zanimqivo je, nikad nisuru{ili. Poku{ao je to {a-hid Damad Ali-pa{a, osva-ja~ Moreje, jo{ 1716. godine,ali pretrpeo je teàk poraz:sahrawen je u Beogradu, krajporte xamije Sulejmana Ve-li~anstvenog, wegovo turbejo{ stoji na Kalemegdanu.Tu mu po~iva telo, a glava isrce su otpremqeni u Ana-doliju i tamo pokopani, poonda{wem obi~aju. Smewi-vale su se na Petrovaradinuvojske, i tu|e, i na{e, alinijedna se nije duè zadr-àla. Jedino ova posled-wa… Klinci {to su zapose-li tvr|avu i na woj organi-

zuju “Egzit”, imaju izuzetnupriliku da na woj ostanu ine{to duè.

Verovalo se da je na tojsteni iznad Dunava prvobio rimski Kasum, u prvomveku na{e ere: bilo je to va-`no utvr|ewe Limesa, gra-nice prema varvarima, alikad su arheolozi pre ~etirigodine malo za~eprkali,na{li su da je tu postojalopaleolitsko naseqe jo{ u{esnaestom milenijumupre Hrista. Posle Rimqa-na do{li su, naravno, Vi-zantinci i naziv utvr|ewupromenili u Petrikon, a utrinaestom veku, u vremevladavine ugarskog kraqaBele IV, na tom mestu je ni-kao utvr|eni samostan ci-stercijskog reda sa lepomcrkvom posve}enom blaè-noj devi Mariji. Posle pa-da Beograda, i Petrovara-din se ispre~io mo}noj tur-skoj vojsci u pohodu na Be~i Evropu, pa ga 1526. osvajaveliki vojskovo|a Sulej-man, za kog neki pogre{noveruju da je Sulejman Kanu-ni (ili Zakonodavac), kodnas poznatiji kao - Veli-~anstveni.

Fortifikacija je prela-zila iz turskih u austrijskeruke i obratno nekoliko

puta sve do poraza Turakakod Slankamena 1691, kadasu Austrijanci po~eli dagrade utvr|ewe kakvo danasznamo. Posledwa velikabitka pod Petrovaradinomvodila se 5. avgusta 1716,kada je Evgenije Savojskido nogu potukao DamadAli-pa{ine askere i timedobio trajan mir “overen” uPoàrevcu dve godine doc-niije.

Posadu utvr|ewa, na komesu nikli Leopoldov, Ino-}entijev, Josifov, Ludvi-gov i Terezijin bastion,sve sa prate}im zdawima,~inilo je osam hiqada qu-di. Bio je to pravi grad. Sleve strane Dunava, tamogde je bio vezan pontonskimost, izgra|en je krajemXVII veka mostobran, a krajwega je po~elo da ni~e na-seqe od oko hiqadu ìte-qa. Nazvano je Petrovara-dinski {anac, ali je imemewalo vrlo ~esto: Srpski{anac, Srpsko selo, Srp-ska varo{… To naseqe je1748. godine izraslo u -Slobodan kraqevski grad,

prvi na jugu Ugarske, sa4.620 stanovnika. Nazvan jeNeoplanta, Ujdevek, Noe-{afc, odnosno - Novi Sad.

Novi Sad je, zapravo, detePetrovaradina. Petrovara-din je ~edo Novosa|ana, ko-ji o wemu znaju sve. Iliskoro sve. Na primer, danasje te{ko na}i nekog ko znada na tvr|avi jo{ postojirodna ku}a hrvatskog bana,grofa Josipa Jela~i}a!Bio je on austrijski feld-mar{al i vojskovo|a, ali inesu|eni srpski vojvoda.âk je 11. juna 1849. godine,komanduju}i Srbima, poku-{avao da preotme tvr|avuod Ma|ara koji su pre{lina stranu Lajo{a Ko{uta.Tom grofu Josipu Jela~i}u,koga Hrvati toliko slave i~iji spomenik krasi glav-ni zagreba~ki trg, najboqiprijateqi su bili Srbi,dok su mu najdraì sagovor-nici bili Ilirci. Samo,zaboravilo se…

Na jednoj kuli nalazi seneobi~an sat, zgodan za zbu-wivawe, nema takvog u svetu:wegova velika kazaqka po-kazuje sate, a mala minute.

Koliko je zanimqiva sa-ma tvr|ava, toliko je leponaseqe {to se skrasilo is-pod podgra|a. Li~i na nekimuzej na otvorenom. Tu sta-nuje moj prijateq i kolegaBorivoje Erdeqan, dugogo-di{wi novinar “Politi-ke”, najstarijeg lista naBalkanu. Jednom sam svra-tio kod wega: ku}a mu je sta-rija od novina u kojima jeradio.

Milo{ Lazi}

PETROVARADIN

Gibraltar na Panonskom moru

Sat na kuli u Petrovaradinu

jedinstven u svetu

Petrovaradinsku tvr|avuosvaja~i nikad nisu ru{ili

Novi Sad je, zapravo, dete Petrovaradina. Petrovaradinje ~edo Novosa|ana, koji o wemu znaju sve, ili skoro sve

57


Generalni konzulat Kraqevine Ju-goslavije je 13. novembra 1934. godineoverio sve do danas nepoznato, ali veo-ma zanimqivo pismo adresirano naMinistarstvo prosvete: potpisnik mo-li da se wegova zadu`bina, namewenaizdavawu publikacija o srpskim stari-nama i za kupovinu dela srpskih umet-nika za Narodni muzej, koja se nalazilakod Hipotekarne banke pod kamatom,prenese na Srpsku Kraqevsku Akade-miju Nauka.

Tekst je, ina~e, bio napisan }iri-li~nom pisa}om ma{inom! Potpisan jemastilom, tako|e }irilicom. Ispodwega je dopisano latinicom:

“Generalni Konzulat Kraqevine Ju-goslavije, 1819 Brodvej, Wujork siti,tvrdi potpisom i pe~atom da je na ovomdokumentu potpis Prof. Mihaila Pu-pina autenti~an. (Br. 13682/34).”

Ispod, uz pe~at, po naredbi general-nog konzula, potpisao se tada{wi vi-cekonzul Kraqevine Jugoslavije u Wju-jorku - dr Ante Paveli}. Svojeru~no.

Mihailo Idvorski Pupin je umroslede}e godine, a sudbinu wegove zadu-`bine prekrio je veo zaborava, iako seradilo o vrlo zna~ajnoj svoti. Deset go-dina kasnije i veliki nau~nik i patri-ota je nestao iz uxbenika i kolektiv-nog se}awa. Postao je najsramnije zabo-ravqena li~nost u na{oj nacionalnojistoriji, a u vi{e nego skromnoj enci-klopedijskoj odrednici o ovom nau~ni-ku akcenat je stavqen na Pupinov ka-lem koji je doneo revoluciju u telegra-fiji, telefoniji i u radio vezama. So-nar je spomenut, za radio-telefon se nezna, a politi~ko delovawe prvog srp-skog konzula u Wujorku, u najteìmtrenucima po dràvu, namerno je izo-stavqeno.

Wegov pronalazak sonara uveo jeSAD 1917. godine u Veliki rat na stra-ni Velike Antante, jer je raspr{io sa-svim opravdani strah admiraliteta odnema~kih podmornica. Uspostavqaweveze radio-telefonom izme|u letelicabilo je revolucionarni korak u avija-ciji, a ovaj izum mu je doneo ~lanstvo uosniva~kom odboru Nacionalnog ko-miteta za aeronautiku, koji je 1958. go-dine naziv promenio u - NASA.

Da li danas iko u Srbiji zna da jeMihailo Idvorski Pupin 1924. godi-ne dobio Pulicerovu nagradu za kwi-èvnost, a za svoje autobiografsko de-

lo “Od imigranta do pronalaza~a”? Mo`da se odgovor na pitawe {to se

name}e nalazi u tekstu vladike Niko-laja Velimirovi}a, objavqenom 1935. u“Politici” povodom smrti MihailaPupina. Jer, u wemu se moè otkriti nesamo da je bio veliki patriota i pravo-slavac, ve} i nepomirqivi protivnikboq{evizma koji je pretio da preplavi~ove~anstvo odmah posle Velikog (Pr-vog svetskog) rata.

Mihailu Pupinu, predsedniku Wu-jor{ke akademije nauka, sekretar jebio Daglas Xonson, koji je krajem dva-desetih godina pro{log veka izabran iza inostranog ~lana SANU. Na Pari-skoj konferenciji 1919. Daglas Xon-son je bio ameri~ki predstavnik u vrlodelikatnom “kartografskom komite-tu”, onom koji se bavio iscrtavawemme|udràvnih granica nove, poslerat-ne Evrope. U to vreme, Slovenci suMihaila Pupina proglasili za po~a-snog gra|anina Bleda i podigli spome-nik u znak zahvalnosti {to su oslobo-|ene slovena~ke teritorije uglavnomostale na okupu, {to su, izgleda, u me|u-vremenu zaboravili, dok je pri~a o srp-skom delu Banata odavno poznata. S timu vezi vaqa spomenuti da je, uslovno re-~eno, jedini zagovornik “velike Srbi-je”, dràve koja bi okupila Srbe svih

konfesija (nasuprot dràvnom kalam-buru tri konstutivna naroda), bio Teo-dor Ruzvelt, predsednik SAD! Wegovuideju je Pupin preneo vojvodi @ivoji-nu Mi{i}u, koji se iskreno zagrejao,ali su planovi kraqa Aleksandra, o~i-to, bili daleko ve}i.

Mihailo Pupin je naziv svog rodnogsela zvani~no preuzeo kao sredwe ime.Predavao je na Kolumbija univerzitetusa koga je poniklo trideset pet nobelo-vaca: ~etvorici je on bio profesor.

Pupinovu medaqu, koja se dodequje zanacionalne zasluge u SAD, od utemeqe-wa 1958, dobila su samo dvadeset dvanau~nika i mislioca svetskog ugleda,me|u kojima su bili i jedan predsedniki pet nobelovaca.

Amerikanci ga pamte ne samo kao ve-likog nau~nika, ve} i kao iskrenog pa-triotu koji je, od po~etka Balkanskihratova, ali i kasnije, nesebi~no poma-gao svoju staru domovinu, Srbiju, potomi Kraqevinu Jugoslaviju, na svaki na-~in i u svakom pogledu.

Uz bulevar u Novom Beogradu i in-stitut koji nosi wegovo ime, jedinoobele`je Mihailu Pupinu u Beograduje bareqef koji se nalazi kraj ulaza uzgradu EDB u Ulici prote Mateje.

Milo{ Lazi}

PORTRET VELIKANA: MIHAILO PUPIN

Srbin koga su voleliAmerikanci ga pamte i kao velikog nau~nika, i kao

patriotu, koji je nesebi~no pomagao svojoj domovini

Pismo Mihaila Pupina Ministarstvu prosvete opreno{ewu upravqawa Zadu`binom na Srpsku

kraqevsku akademiju


58

BIOSKOPI

“KARAULA”Reditequ Rajku Grli}u po{lo je za ru-

kom ono {to mnogim filmaxijama dosada nije. Prvo - da okupi filmsku eki-pu sa prostora biv{e Jugoslavije na jed-nom mestu i drugo - da snimi film oraspadu Jugoslavije, ali bez nostalgijei mr`we. “Karaula” koja igra u biosko-pima {irom biv{e Jugoslavije je pri~ao generaciji vojnika koja 1987. godine umalenoj karauli na jugoslovensko-al-banskoj granici u uobi~ajenoj dosadi~eka kraj vojnog roka, broji dane do tre-nutka kada }e skinuti uniforme. Svako-dnevni vojni~ki ìvot naru{en je neo-bi~nim okolnostima. Frustrirani iuvek pijan poru~nik Safet Pa{i} (u tu-ma~ewu popularnog Sarajlije EnesaHaxihafizbegovi}a) ose}a ~udnu bol upreponama. U pomo} zove jedinog dokto-ra me|u vojnicima Sini{u Siri{~evi-}a (igra ga talentovani hrvatski glu-mac Toni Gojanovi}) koji u potpunojdiskreciji utvrdi da je re~ o polnoj bo-lesti.

Ne èle}i da wegova supruga sazna{ta se dogodilo i traè}i razlog dane ode ku}i, Pa{i} objavquje vanred-no stawe, tvrde}i da albanska vojskasprema napad na Jugoslaviju. Lakrdijase pretvara u ratnu psihozu: vojnicikopaju rovove, Pa{i} je iz dana u dansve nekontrolisaniji. Sini{a se upu-{ta u opasnu qubavnu avanturu sa we-govom suprugom (~iji lik do~arava ma-kedonska glumica Verica Nedeska), awegov najboqi prijateq Quba Pauno-vi} (igra ga maestralno Sergej Trifu-novi}) bezuslovno odlu~uje da napustivojsku. Situacija polako izmi~e kon-troli... “Karaula” je komedija o qudi-ma koji se nalaze na domak tragedije.Pa`we su i te kako vredne i izvanred-ne qubavne scene izme|u vojnika Si-ni{e i poru~nikove ène. RediteqRajko Grli} je poznat po lepim qubav-nim scenama, mnogi }e re}i, jedinimvrednim u doma}oj kinematografiji, usvojim ranijim filmovima poput “Sa-mo jednom se qubi”, “Za sre}u je potreb-no troje”, a na{a publika je ovog auto-ra posebno zavolela nakon wegovogfilma “U raqama ìvota”.

POZORI[TE

“BROD QUBAVI”Predstavu “Brod qubavi” moète po-

gledati na sceni “Zvezdara teatra”. Re-ìser je Darko Baji}, po tekstu Neboj-{e Rom~evi}a, koji je o ovom komadurekao: “Verovatno svakom od nas u od-re|enim godinama do|e trenutak ira-cionalne destruktivne èqe da spalistare fotografije i pisma, da se obra-~una sa pro{lo{}u, da baci sve {to gapodse}a i optere}uje, da raskrsti, pod-vu~e crtu, po~ne iznova… Umesto toga,pisac napi{e dramu. Za dramu se obi~-no kaè da nije ispovedana literatu-ra, da je poezija ta koja sluì za izno-{ewe li~nih refleksija. Ja sam, me|u-tim, poku{ao da preto~im svoja ose}a-wa u sirovu, grubu formu antiakadem-ske drame. Nisam èleo komad dobrostrukturisanog zapleta, likova sa pre-ciznim biografijama i finim psiho-lo{kim nijansama. Nisam èleo duho-vitu, visoku retoriku i ezopovski je-zik. “U glavnim ulogama su: BranislavLe~i}, Sloboda Mi}alovi}, Jano{Tot, Ana Frani}, Dubravka Kovjani},Goran Jevti}, An|elika Simi}, ZlataPetkovi}, Bojana Maqevi} i drugi. Upredstavi je re~ o dve grupe junaka:“sviwama sa Istoka” i “govnima sa Za-pada”, kako ih je odredio pisac. Radwase de{ava na usidrenom, ruiniranomtrajektu, krajem jeseni.

OPERA

“KARMEN SA SRE]NIM KRAJEM”

“Karmen sa sre}nim krajem”, opera okojoj se mnogo govori, autorsko je deloGorana Bregovi}a. U okviru svoje tur-neje, gostuje na sceni Centra “Sava”13. aprila. Ovo delo je ve} imalo svojuprezentaciju u zemqama {irom sveta,gde je odli~no prihva}ena, a karte subile rasprodate i mesecima unapred.Za razliku od opere “Karmen” @oràBizea, Bregovi}eva, kako joj i sam na-slov kaè, ima sre}an kraj, jer je nakraju prelepa Karmen - ìva, zdrava isre}no udata. “Moja Karmen nema vezesa Bizeovom”, kaè Goran Bregovi}.“To je mala, sirotiwska antiopera.Moè biti izvedena na nekoj svadbi,dok orkestar kite bak{i{om, a moèisto tako biti izvedena i u najelitni-joj koncertnoj dvorani.” U ulozi Karm-en je maestralna makedonska peva~icaVaska Jankovska, koja je ve} godinama~lan Bregovi}evog “Orkestra za svad-be i sahrane”, ~iji su ~lanovi tako|ejunaci ove opere. A sam Brega glumilik dobo{ara. Po ovom delu Bregovi}planira i realizaciju filma koji }esam reìrati, a ~ije snimawe po~iwena leto.

BALET

“FESTIVAL IGRE”Tre}i me|unarodni beogradski

festival igre (BFI), na kojem }eu~estvovati sedam baletskih produk-cija savremenih koreografa izEvrope, ukqu~uju}i velike nacio-nalne ansamble u punoj postavi, bi}eodràn od 6. do 20. aprila u Centru“Sava” i Beogradskom dramskom po-zori{tu. Festival }e sve~ano bitiotvoren predstavom “Sjediwavawe/Kastrati/ Za vama umirem” Nacio-nalnog baleta iz Madrida. [panskiumetnici, koji prvi put gostuju u Be-ogradu i regionu jugoisto~ne Evro-pe, predstavi}e plesne kreacije Na-~a Duata, jednog od najpoznatijih ko-reografa dana{wice. U Centru “Sa-va” 12. aprila nastupi}e i Nacio-

nalni balet iz Atine spektaklom“Kanto general” na muziku MikisaTeodorakisa. Holandski plesni tea-tar iz Haga 20. aprila }e zatvoritiFestival predstavom “Bez sna / Za-tvorenih o~iju”.

êtiri predstave bi}e odràne nasceni Beogradskog dramskog pozori-{ta, koje }e i ove godine za potreberedovnog i prate}ih programa fe-stivala otvoriti obe scene. Najpre}e 10. aprila na Velikoj sceni na-stupiti balet Slovenskog narodnoggledali{~a iz Maribora predsta-vom “Radio i Julija”, na muziku bri-tanskog sastava “Radiohead”. Na No-voj sceni BDP-a 14. aprila nastupi-}e “Kompanija Niv Senfild” iz TelAviva, sa dve plesne postavke pod na-zivom “Sviwa”, dok }e 17. aprila naVelikoj sceni gostovati “KompanijaAlias” iz @eneve. [vajcarski umet-nici predstavi}e se plesnom pri~omo bra~nom paru i wihovoj k}erki, utri verzije, na pozori{noj sceni ko-ja postaje - bazen. Na istoj pozorni-ci 19. aprila nastupi}e francuska“Kompanija Bernardo Monte” iz Tu-ra, predstavom “O, more” - savreme-nim Otelom sa {est igra~a.

Za vreme festivala bi}e otvorenai izlo`ba plesne fotografije veli-kog formata u Centru “Sava” i BDP-u. Festival su pomogli {panska, ho-landska ambasada i pojedini kultur-ni centri.

KWIGE

“MOJA IZMI[QENA ZEMQA” Ova ju`noameri~ka kwièvnica po-

znata je na{oj publici po romanima:“K}i sre}e”, “Porter u Sepiji”, “Ku}aduhova”, “Afrodita”. U romanu “Mojaizmi{qena zemqa” Izabela Aqendepi{e o neprestanom prisustvu pro-{losti, o ose}aju odsustva iz sopstve-ne domovine. Melanholija zbog tog gu-bitka i svest da je svuda strankiwa ilutalica osnovni su momenti ovog ro-mana. Kroz pri~u o îleu, neobi~nojzemqi koja je stvarna, ali predstavqai deo ma{te, Izabela se se}a svog de-tiwstva, wene nekada{we porodice,ku}e wenog dede i wene bake, ceremo-nijalnih obreda, nesporazuma i duhovakoji su je oduvek pratili. I u ovoj kwi-zi Izabela, koja danas ìvi u Kali-forniji, oìvqava svoju zemqu krozse}awe, ma{tu i nostalgiju. IzabelaAqende je, kako kaù kriti~ari, ovimromanom opravdala titulu jednog odnajpoznatijih i u svetu najprevo|eni-jih latinoameri~kih autora i zahvaqu-ju}i pa`qivo osmi{qenim proznimpismom, s pravom je ponela titulu“ènski Markes”.

KONCERTI

MONSERAT KABAQE[panska opreska diva Monserat Ka-

baqe nastupi}e 8. aprila pred beo-gradskom publikom u Centru “Sava”.Ovo je weno prvo gostovawe u Beogradunakon 15 godina. Najve}i ìvi èn-ski sopran, gospo|a Kabaqe ro|ena je1933. godine. Karijeru je po~ela u{vajcarskom gradu Bazelu, a u Ameri-ci se proslavila 1965. nastupom u ope-ri “Lukrecija Borxija” Gaetana Doni-cetija u wujor{kom Karnegi holu. Dodanas se smatra vode}im sopranom u iz-vo|ewu dela Donicetija i Verdija.Monserat Kabaqe je po~etkom devede-setih bila u ìì javnosti zbog duet-ske himne Olimpijade u Barseloni,koju je snimila sa legendarnim peva-~em grupe “Kvin” Fredijem Merkjuri-jem. Ova numera ju je proslavila i iz-van sveta qubiteqa opere.

Od tada zbog bolesti nije nastupa-la,sve do 7. januara 2000. godine kada jenastupila u svojoj mati~noj operi “Li-seu”. Upravo je u ovoj ku}i nedavno do-ìvela veliko razo~arewe. U celomsvetu slavna gospo|a Kabaqe doìvelaje teàk udarac upravo u rodnoj Barse-loni, iako odavno slovi za qubimicuovog grada. Ekskluzivni mu{ki klubpri operskoj ku}i “Liseo”, koji je do-neo odluku da i ènama dopusti u~la-wewe, odbio je da u svoje redove primidivu koja je decenijama vezana za tuoperu. U woj je ve`bala, nastupila vi-{e od stotinu puta i poklonila vi{eod 40.000 dolara za restauraciju ovogzdawa koje je o{te}eno u poàru. Mon-serat Kabaqe }e 8. aprila u Centru“Sava” nastupiti u pratwi Simfonij-skog orkestra Radio-televizije Beo-grad. Pored we, nastupi}e i sopranKatarina Jovanovi}.

Jelena Kneèvi}

59

KULTURNI CENTRI

FRANCUSKIKULTURNI CENTAR

Kao i svake godine, frankofon-ci i frankofili sa pet kontine-nata slave mesec frankofonije.Proslava je po~ela krajem marta,a traja}e i u aprilu. Jedan od za-nimqivih doga|aja koje organizujeFrancuski kulturni centar je tak-mi~ewe u izvo|ewu {ansona. Na-meweno je peva~ima amaterima, od18 do 28 godina. Polufinalne ve-~eri su odràne u gradovima {i-rom Srbije:u Kladovu, Beogradu,Ni{u i Novom Sadu. Najboqi saovih takmi~ewa predstavi}e sena finalnoj ve~eri koja }e bitiodràna u Ni{u, u Sali simfonij-skog orkestra 16. aprila.

GETEOVINSTITUT

Izlo`ba fotografija [tefanaMozesa, u organizaciji Gete in-stituta, bi}e otvorena u Narod-nom muzeju u Kragujevcu do 12.aprila. [tefan Mozes je zapo~eokarijeru 1943. kod fotografa Gre-te Bodle u Breslauu i tu prvi putradio fotoaparatom “Leica”. Na-kon rata, najpre je radio kao pozo-ri{ni fotograf u Narodnom pozo-ri{tu u Vajmaru, potom, oko {estnedeqa, kao fotograf u film-skim studijima DEFA u Potsdam-Babelsbergu - dve stanice koje suobeleìle celokupan wegov rad.Od 1950. ìvi u Minhenu i radikao fotoreporter, koji svet po-smatra kao veliku pozornicu. Deowegovog rada bi}e prikazan naovoj izlo`bi, koja }e nakon Kragu-jevca biti predstavqena publiciu Skopqu.

SLIKE MILO[A [OBAJI]AIzlo`ba na{eg istaknutog sli-

kara, koji godinama ìvi i radi uParizu, Milo{a [obaji}a, bi}epredstavqena i u Gete institutu.Naime, radovi ovog umetnika bi}eod 12. aprila do 5. maja istovre-meno izloèni i u “Cvijeti Zuzo-ri}” i galeriji ULUS. Wegov gale-rista Frank Pages iz Baden-Bade-na odrà}e 13. aprila predavaweu Gete institutu. Milo{ [obaji}vi{e od trideset godina ìvi iradi u Parizu, a wegova dela suuvr{tena u postavke muzeja {i-rom sveta. Ovaj umetnik je posta-vqen i za redovnog profesora nanajve}oj kineskoj Akademiji pri-mewenih umetnosti - Ludù Aca-demy Of Fine Art u gradu [ewan.



60

ZDRAVQE

Mnogi su i ove zi-me, koja tek {toje zamakla, svesvoje prehlade i

virusne infekcije radijele~ili po principu “samsvoj doktor”, nego da su po-traìli pomo} lekara. Ka-ko? Naravno, antibiotici-ma. Do~ekali bi petak po-podne ili ~ak istr~ali izkancelarije ili iza {alte-ra do prve apoteke i kupilii popili antibiotik, veru-ju}i da time najbrè i neje-fikasnije re{avaju svojzdravstveni problem.

Lekari kaù da je ovoisto kao pucati topom nakomarca - beskorisno, sku-po i moè da napravi vi{e{tete nego koristi.

Zimus ~ak nije bilo nipravog, èstokog gripa, pani komplikacija koje bi zah-tevale le~ewe antibiotici-ma, ali podaci govore da suse u privatnim apotekamakupovali antibiotici kaoda je pola Srbije u bolni~-koj posteqi sa te{kim bron-hitisima, upalama sinusa,uva ili plu}a. Antibioticipri tome nisu nimalo jefti-ni, a veliki broj se moè do-biti na recept. Na{ ~ovek,me|utim, procewuje da mu jeisplativije, a u svakom slu-~aju - brè, da sam sebi pro-pi{e antibiotik, nego da zaisti lek ~eka nekoliko satikod svog lekara.

Profesor dr Miomir Pe-lemi{, lekar infektolog,ali i specijalista klini~kefarmakologije sa Infek-tivne klinike u Beograduobja{wava da se qudi odlu-~uju za antibiotike jer mi-sle da }e im oni pomo}i dabrzo ozdrave i vrate se po-slu, i tako sebe po{tedemaltretirawa i {etwe od

lekara do drugog lekara i odjedne do druge laboratorije.Kod nas se antibiotici nekoriste tamo gde za to imarazloga, a ~esto se daju u slu-~ajevima kada to nije po-trebno. Najve}ibroj infekcija gr-la, nosa i `drelaizazivaju virusi, adoktor podse}a daantibiotici ne de-luju na viruse:

- Virusne infek-cije, istina, znaju ite kako da poremeteop{te stawe, izazo-vu malaksalost, vi-soku temperaturu,brzo zamarawe, nesposob-nost za rad... Ali, ~ovek ni-kako ne treba sam sebi da od-re|uje terapiju antibioti-kom. Na pojavu prvih tegobate vrste treba uzeti lekoveza sniàvawe temperature,mirovati, uzimati dostate~nosti. Ako se visoka tem-peratura odràva duè odpet dana, ne treba uzeti leksamoinicijativno, ve} po-traìti pomo} lekara. Ne-

ma pravog le~ewa bez osnov-nih laboratorijskih anali-za - nalaza krvne slike, bri-sa gu{e i nosa. Ne prihva-tam izgovor da zaposleni~ovek nema vremena za to, jerda bi se videlo da li je pove-}an broj belih krvnih zrna-ca ~ak i u domu zdravqa netreba vi{e od sat vremena.

Oni koji se i odlu~e zaposetu lekaru, me|utim,mnogo puta su antibiotikedobili bez bilo kakvihprethodnih analiza, samona osnovu pregleda lekarakoji je trajao tri minute, au ~ekaonici su proveli dvasata. Pa za{to bi onda uop-{te i{li kod lekara kada}e im dati neki antibio-tik koji je trenutno “u mo-di”, koji bi im preporu~i-la koleginica iz kancela-rije ili kom{ija?

Odlukom da sami uzmemo ile~imo se antibioticima,

profesor Pelemi{ kaè da,ipak, moèmo mnogo toga da“pokvarimo”. Prvo, ne znamo{ta le~imo. Zatim, ako jere~ o bakterijskoj infekci-ji, le~ewe antibiotikom sa-mo pet dana nije dovoqno, alaici naj~e{}e tako rade:kada im bude boqe, prekida-ju sa uzimawem antibiotika.Upozorava da }e se posle iz-vesnog vremena takva osoba,ako je imala streptokoknu

infekciju `drela, odnosnogu{e, ponovo razboleti, jer,ova infekcija mora da se le-~i najmawe 10 dana, a nepra-vilno le~ena moè dovestido ozbiqnih komplikacijana bubrezima ili srcu. An-tibiotik se uvek uzima doposledwe propisane table-te.

- êstim uzimawem anti-biotika, bez postavqene di-jagnoze, pove}ava se razvojbakterija otpornih na anti-biotike, odnosno dolazi dotakozvane rezistentnosti.Bakterije se navikavaju nalekove kojima mi raspola-èmo, i kada pacijentu budustvarno neophodni, bi}e bezkoristi. Od one pomenuteinfekcije grla za koju smokoristili antibiotik mo-è da se razvije te{ka bo-lest poput zapaqewa plu}aili upale mo`danih opni(meningitis), koje }e anti-

biotikom biti maski-rane, te{ko }emo ih di-jagnostikovati, a to udaqem toku bolesti mo-è dovesti do fatal-nog ishoda - obja{wavadr Pelemi{.

Zanimqivo je da sveve}i broj lekara dajeantibiotike preven-tivno - sa obrazloè-wem da to spre~ava dase “bolest spusti na

plu}a” iako je, na primer,detetu ili odraslom paci-jentu samo grlo upaqeno.Dr Pelemi{ kaè kako seantibiotici mogu davatipreventivno samo prili-kom hirur{kih zahvata, alii tada veoma kratko vreme.Antibiotici ne sluè zaprevenciju, poru~uje na{sagovornik.

Z. @. D.

DR MIOMIR PELEMI[, INFEKTOLOG, UPOZORAVA

Antibiotikom na virus,kao topom na komarca

Gre{ka je uzimati ove lekove na svoju ruku ili preporuku kolege iz kancelarije Kada nam budu stvarno potrebni, mo}ni medikamenti bi}e neefikasni Opasno

prekinuti terapiju kada nam je boqe: uvek se pije do posledwe propisane tablete

êstim uzimawem antibiotika,bez postavqene dijagnoze,

pove}ava se razvoj bakterija otpornih na antibiotike,

odnosno dolazi do takozvane rezistentnosti


61

Slatki{i - droga za du{uISHRANA

Da u proseku iz dana udan veliki broj nas jedevi{e slatki{a, nego {toje to dobro za zdravqe, sve-sni smo i bez brojnih,alarmantnih medicinskihstudija o opasnosti kojenam prete od preteranoguzimawa slatki{a. Nije

lako re}i “zbogom” slatki-{ima. Zato ih i zovu - dro-gom za du{u. Najvi{e namtrebaju kada smo gladni,umorni, neraspoloèni,depresivni...

Lekari su utvrdili daosobe koje slatki{e sebipriu{te, kontrolisano,kao nagradu posle dobroobavqenog posla, unosemnogo mawe {e}era, odonih koji svaki put kadaprolaze pored mesta na ko-jem obi~no stoje slatki{istrpaju ne{to u usta. Akoje ve} tako, savetuju oni, nata mesta sebi stavite suvovo}e, med, slatki{ od ì-tarica ili sveè vo}e, bo-gato prirodnim {e}erom.

Novac, seks i deca su trinaj~e{}e definisana raz-loga za sva|e u braku, kojemogu ~ak da dovedu i dorazvoda. Oko ovih stvarise naj~e{}e lome kopqa, tunaj~e{}e leti perje i bijuse bitke, utvr|eno je veli-kom ameri~kom psiholo-{kom studijom.

Savetodavci kaù darazli~it pristup i mi-{qewe o ovim problemimame|utim, ne treba da budurazlog za razvod. Oni sva-kom paru koji se pojavi kodwih odmah predo~e kqu~nustvar: nema idealnog sla-gawa mu{karca i ène!Razlike uvek postoje i wihsamo treba kanalisati.Prvi i kqu~ni uslov za toje da se uve`ba komunika-cija izme|u parova kojenaj~e{}e nema.

Jedan od miliona parovaukqu~eni u istraìvawesu ovako opisali svoje od-nose: kad god izbije sva|a,polako se podiù glasovi,atmosfera prerasta u isto-vremeno osipawe vatre ukojem niko nikoga ne ~uje.Epilog je uvek isti: onanastavi da vi~e, on okre}ele|a i zalupi vratima.

Psiholozi su upozorilida je kqu~no nau~iti paro-ve da razgovaraju, da otvorekanale komunikacije i na-prave okvir za re{avaweva`nih problema koji seti~u porodice, posebnoone vezane za decu i fi-nansije. Samo partnerikod kojih postoje ogromnerazlike u karakteru i ne-spremnost na popu{tawe,imaju male {anse da odrèsvoj brak u ìvotu.

Nema idealnog brakaPSIHOLOGIJA

Promuklost koja traje du-è od 20 dana, a posebnoako je re~ o pu{a~u, razlogje da se neizostavno potra-ì pomo} lekara. Prima-rijus dr Goran û~ak, oto-rinolaringolog iz domazdravqa Palilula, upozora-va kako je rak grkqana od-nosno larinksa u ogromnomporastu. âk iako se u tih20 dana smewuju periodipoboq{awa i pogor{awa,otorinolaringolog trebada obavezno pogleda takvogpacijenta. Na primer, anti-histaminici, lekovi pro-tiv alergija, mogu da smaweotok, da ~ovek na nekolikodana “progovori”, ali da seiza cele pri~e u su{tinikrije karcinom, upozoravadr û~ak.

Promuklost vrlo ~estoprati i oteàno gutawe.Pacijent se ose}a kao daima “knedlu u grlu”. To po-nekad moè da bude banal-na stvar - faringitis, za-paqewe grla, koje je smawi-lo prostor kojim hrana pro-lazi, ali moè da bude iono najgore.

Rizi~na grupa su qudistariji od 40 godina, dugo-godi{wi pu{a~i i prete-èno mu{karci. @ene suza{ti}ene hormonima. Odovog karcinoma oboli jed-na èna na 99 mu{karaca.

Pacijent vrlo ~esto mi-nimizira problem promu-klosti, verovatno iz straha.On kaè kako je promukao15 ili 20 dana, mada u najve-

}em broju slu~ajeva to trajeduè,ali pacijenti pri-krivaju pribojavaju}i se di-jagnoze i istine.

Ako se tumor otkrije ioperi{e na vreme na pojedi-nim lokalizacijama grkqa-na, konkretno na glasnica-ma, ~ovek moè da o~ekujepotpuno izle~ewe i nastav-qa da ìvi normalno.

Kada se tumor pojavi u ne-kim delovima `drela iligrla, koji su vi{e prokrv-qeni, prognoza je naàlostlo{ija, naro~ito ako se du-go odlagala poseta lekaruili je do{lo do oma{ke udijagnozi, ako je neko mese-cima to le~io kao uplu gla-snih ìca. Ako je tumorogroman, operacijom seuklawa ceo grkqan. ôvekne moè da pri~a, ali paci-jent ide na rehabilitacijui u~i govor iz èluca i jed-waka.

Z. @. D.

Opasna promuklost

Hroni~ne upale sinusa,~esto komplikovane sa ci-stama i polipima, uz kojeobavezno ide jako o{te}e-na sluzokoà nosa, nisunimalo bezazleni medi-cinski problem. Ljudi saovim problemom ~esto me-secima, nekontrolisanokoriste kapi za nos, ne bili sebi pomogli, a zapravou|u u za~arani krug iz ko-jeg je te{ko iza}i. @alese na glavoboqe,naro~itojutarwe, koje su tolikobolne da ~oveka teraju i na

povra}awe. Ni operacijenisu sre}no re{ewe: ~ovekje nekoliko godina miran,a posle toga ponovo kre}uproblemi ako se strogo nepridràva uputstava.

Za qude koji imaju pro-bleme sa sinusima - kapa jezakon! Bolesti sinusa vi-{e su karakteristi~ne zaone koji se po hladnom vre-menu {etaju bez kape. Bi-tan faktor za{to sa upa-lom sinusa vi{e problemaimaju mu{karci je i duì-na kose.

Muke sa sinusima

OTORINOLARINGOLOGIJA


UPOZNAJMO SRBIJU

62

P ostoji kletva kojaglasi: Dabogdai{ao u SremskuMitrovicu o dr-

àvnom tro{ku! I zaista, kada se pomene

Sremska Mitrovica, prvo{to padne na pamet je pozna-ti, veliki i vreme{ni za-tvor.

Mitrov~anima uglavnomnije milo {to je to tako, jerimaju mnogo ~ega ~ime se po-di~iti mogu, ali to je mawepoznato. Za{to? Mnogi sma-traju da bi glasila trebaloda im posvete ve}u pa`wu.Pa evo - “Kilovat-~as” imizlazi u susret.

U Sremsku Mitrovicu ni-sam oti{ao o dràvnom, ve}o tro{ku EPS-a, {to je - mo-ète pretpostaviti - znatnoprijatnije.

Otputovao sam autobusom,mada sam na odredi{te mo-gao sti}i i vozom, la|om ililetilicom. Mitrovica le-ì na plovnoj reci, poredwe prolaze autoput i me|u-narodna èlezni~ka pruga,a od vazdu{ne luke u Sur~i-nu udaqena je {ezdesetak ki-lometra. Da imam jeroplan -ili da ga bar unajmiti mogu,o~as bih se prizemqio nasportski aerodrom u obli-`wim Velikim Radincima.

No, da nisam putovao auto-busom, ne bih saznao da do}iu Mitrovicu staje gotovo du-plo vi{e no iz we oti}i,{to mo`da ima i neko skri-veno zna~ewe. Sa “Lastom”to zadovoqstvo, naime, ko-{ta 425, a sa “Sremekspre-som”, u povratku - 280 dina-ra, sa sve stani~nim usluga-ma koje se napla}uju mada jete{ko utvrditi u ~emu se sa-stoje.

Sremska Mitrovica je je-dan od na{ih najstarijihgradova. Na uzvi{ewu zva-nom Kalvarija otkriveni sutragovi organizovanog qud-skog ìvota od pre sedam hi-qada godina. Grad je dobio

ime po manastiru SvetogDimitrija. Zato se najprezvao Dmitrovica. Najve}isremski grad razvio se na te-meqima anti~kog Sirmiju-ma, jedne od ~etiri presto-nice velikog Rimskog car-stva. Arheolozi su ovde ot-krili izuzetno bogat stam-beni i administrativnicentar, s mnogobrojnim pa-latama, kupatilima, hramo-vima, ulicama, trgovima...Nevoqa je u tome {to je da-na{wi grad podignut naostacima Sirmijuma, pa seotkopavati moè samo pone-

gde, gde nema zgrada. I po-red toga, Muzej Srema samoiz oblasti arheologije i nu-mizmatike raspolaè sa 50hiqada eksponata.

I Rimqani su bili osvaja-

~i (osvojili, sa tada pozna-ti, ceo svet) ali su vreme-nom - kako se razvijala wi-hova kultura i umetnost, ci-vilizacija koja je ostavilaneizbrisive tragove - omek-

{ala u vojnom pogledu. Zatosu ve} u petom veku bili iz-loèni udarima Huna iAvara koji ga kona~no osva-jaju 582. godine. Godinu danakasnije izbija veliki poàri uni{tava grad. To je biokraj jedne epohe. Istina jeda su i Rimqani bili osvaja-~i, kaè mi ovda{wi isto-ri~ar Dejan Mostarli} -ali postoji sila iza koje ne-{to ostaje i ona iza koje neostaje ni{ta. Potowe je slu-~aj sa Hunima i Avarima.

Grad kakav prepoznajemodanas po~iwe da ìvi kadaje potpao pod vlast Habzbur-{ke monarhije, a prvi raz-vojni zamajac na~iwen je za-hvaquju}i Mariji Tereziji.Tada Mitrovica postaje svo-jevrstan Vavilon. Naseqava-ju je Srbi, Grci, Cincari izMakedonije, katolici izDubice, uskoci iz Bosne, Ru-sini iz Galicije i Bukovi-ne, a onda i Nemci iz Hese-na, pa Ma|ari, êsi, êrga-ri i Gurbeti - Cigani izVla{ke...

U POHODE KRAJU GDE JE ÆIVOT NASTAO PRE SEDAM HIQADA GODINA

Prestonica Rima i SremaSremska Mitrovica je dobila ime po manastiru Svetog Dimitrija Razvojni zama-

jac na~iwen zahvaquju}i Mariji Tereziji

Godine 1909. be~ka firma “Simens” otpo~ela je izgradwuelektri~ne termocentrale u Sremskoj Mitrovici. Podignuta je1912, i proizvodila je struju jo{ i za Rumu. Godine 1925. na pri-mer, u woj je proizvedeno milion kilovat-sati struje. I pored to-ga, me|utim, na sednicama gradske vlade snabdevawe strujomisticano je kao krupan problem. Osvetqavawe ulica bilo je iz-uzetno lo{e. Po~etkom 1922. elektrana je po~ela da isporu~ujestruju za javnu rasvetu od po podne pa do 22 sata kada se gasiloda bi se ponovo ukqu~ilo od pet do sedam ujutro. To je bila naj-skupqa struja u zemqi. Zbog toga su se mnogi, naro~ito u vremevelike svetske ekonomske krize àlili Gradskom poglavarstvuna skupo}u i pretili da }e morati da prekinu potro{wu. Tako suzabeleìli hroni~ari, a otkada je po zavr{etku Drugog svetskograta prestala da radi - pala je u zaborav.

Zaboravqena centrala

\or|e Faor:“Ovde su seukr{taliratni putevi”

Zgrada ED“Sremska

Mitrovica”okruèna

egzoti~nimrastiwem

Muzej Srema:pedeset hiqadaeksponatasvedo~i odugove~nostiovog naseqa


63

Bilo je to doba me{awakultura i krvi. Kaù da je tozdravo i da bogati u svakompogledu, {to je sasvim su-protno od onoga {to se zbi-valo za vreme Drugog svet-skoga rata kada su fa{istipoku{ali da potpuno istre-

be Srbe, Jevreje i Cigane.Vladislava Belanovi},istori~arka umetnosti u Za-vodu za za{titu spomenikakulture rekla mi je da suNemci okupirali Mitrovi-cu 11. aprila 1941. i prikqu-~ili je Nezavisnoj dràvi

Hrvatskoj. îwenice da jegrad 1938. imao vi{e od 16hiqada stanovnika, a na danoslobo|ewa 1. novembra1944. ni punih deset hiqada- govore samo po sebi.

Pored Pravoslavnog gro-bqa, na mestu gde su obavqa-na masovna streqawa srem-skih rodoquba, 1960. godinepodignuto je Spomen gro-bqe.

Skoro dva veka Mitrovi-ca je bila pod Turcima, po-tom isto toliko pod Hab-zbur{kom monarhijom. PodTurcima je nazadovala, podmonarhijom napredovala.Po~etkom 19. veka trasiranesu ulice, zavr{ene obe cr-kve, podignuta bolnica, svi-lara, {kola i oblikovancentar grada, sa kasnije iz-gra|enom zgradom Srpskogdoma. Podignut je tada i@itni trg oivi~en barok-nim gra|evinama.

Po okon~awu Prvog svet-skog rata - do~ekana odu{e-vqenim narodom - srpskavojska je u{la u Mitrovicu5. novembra 1918. Tada jeVojvodina postala sastavnideo nove jugoslovenske dr-àve.

Danas je Sremska Mitro-vica grad koji sa prigrad-skim naseqima Ma~vanskomMitrovicom i La}arkomima oko 60 hiqada stanovni-ka. Pored drumskog, na Savije podignut i veoma lep pe-{a~ki most koji povezujegradska jezgra obe Mitrovi-ce, zapravo jednog grada nadve re~ne obale. Spada me|urazvijene gradove i krajeveSrbije. @ivi pre svega odpoqoprivrede i industrijekoja se na wu oslawa, mada sei prera|uje drvo, radi sa me-talom, ima zna~ajnih gra|e-vinara, kao i proizvo|a~aode}e i obu}e. Imu}an je ov-de narod, pa i u dana{wevreme nema{tine. Kod wihvazda ima kobasice (sremske,nego {ta), kulena, {vargle ikrvavice, ~varaka i slaninedebele kao dlan. Bez vina go-tovo da nema ku}e. A vole go-sta da ugoste, pa to ti je. Aako namernik ùri, onda muse spakuje, da ponese.

Mitrov~ani su bogati ikulturnim zbivawima. Ima-ju pozori{te, galeriju, bi-blioteku, “Sirmijum-art”,

istorijski arhiv... U okviruprojekta “Ja volim Mitro-vicu”, prire|uje se festivalbesedni{tva, izdavan jeugledan ~asopis za kulturu iumetnost “Sun~ani sat”,imaju televiziju, Sremske iMitrova~ke novine.

Ovde je i bogat rezervatprirode Zasavica, jedin-stven u svetu kojem }e naovom mestu u slede}em broju“Kilovat-~asa” biti posve-}ena pa`wa. Blizu je Nacio-nalni park Fru{ka Gora,gde se nalaze brojni mana-stiri. Na primer: Privinaglava, Div{a, Kuve`din,Petkovica, Mala Remeta, Ja-zak, Kru{edol, Hopovo, [i-{atovac... Ima ih jo{, ali zaovu priliku izne}u nekoli-ko napomena o manastiru[i{atovac, koji je podig-nut 1520. godine. Izme|uostalih uglednika, tu su do-lazili Filip Vi{wi} iVuk Karaxi}. U crkvenoj ri-znici bilo je predmeta,kwiga, ode`de, ikona ne sa-mo iz Srbije i primorja ne-go i iz Rusije, Vla{ke iSvete Gore. Me|u gotovo hi-qadu i po kwiga izme|u dvasvetska rata, bio je i ~uveni[i{atova~ki apostol kojije sa izvesnim brojem kwiga1941. prenet u zagreba~kimuzej, a po oslobo|ewu vra-}en.

Za vreme Drugog svetskograta u manastiru je bila sme-{tena jedna usta{ka jedini-ca, a posle wihovog povla~e-we zaposeli su ga partizani.Kada su se i partizani po-vla~ili, u leto 1942., zapa-lili su krov konaka. Ga|alaga je i nema~ka i usta{ka ar-tiqerija. Tako je sru{enzvonik. Nemci sa usta{amasu ga minirali u leto 1944.Uni{ten je ikonostas i zid-ni ìvopis. Ceo gorwi deocrkve je obru{en. Posle ra-ta manastir je dokraj~ilanova vlast. Za potrebe dve ze-mqoradni~ke zadruge odnetje kamen sa poru{enog mana-stira. Manastirski konacisu sru{eni do temeqa uomladinskoj radnoj akcijidok su me{tani potpunouni{tili freske. Obnovamanastira po~ela je 1970. ijo{ nije okon~ana.

Slobodan Stoji}evi}

Elektrodistribucija Sremske Mitrovice najve}a je me|umawim distribucijama “Elektrovojvodine”. Pokriva Mitrovi-cu i [id. Ima oko 43 hiqade potro{a~a.

Po ~emu je ova distribucija osobena u odnosu na druge? O to-me razgovaram sa direktorom ED “Sremska Mitrovica” \or|emFaorom.

- Ovde su se ukr{tali ratni putevi, kaè Faor. - Velikibroj qudi iz BiH i Hrvatske iselio se ili beè}i stigao u ovekrajeve i tu ostao. Muka ih naterala da napuste svoje. Nase-qavali su periferije i podizali ku}e bez dozvola. Sada su totakozvana divqa naseqa. Kao {to su zidali bez dozvola takosu uspostavqali i divqe elektri~ne mreè i prikqu~ke.Zbog toga ima mnogo potro{ene struje koja nije napla}ena.Ipak, verujem da }e se uz upornost i strpqewe i taj problemprevazi}i.

Jo{ jedna osobenost ovoga podru~ja je ~iwenica da raste po-tro{wa struje privrede. To je znak da je po~ela da oìvqava.Krenulo je.

U Sremskoj Mitrovici je, ina~e, krajem pro{le godine podig-nut je dalekovod od 400 kilovata. On vodi od Mitrovice dogranice sa Republikom Srpskom i ima zadatak da poveè elek-troenergetski sistem Srbije i BiH. To je velika, jedna od naj-ve}ih investicija. Podignuta je i trafo-stanica “Sremska Mi-trovica 2”, 440/110 kV, koja je je najve}e ~vorno mesto.

U okviru Privrednog dru{tva “Panonske TE-TO” d.o.o. NoviSad, u Mitrovici kao wen ogranak radi elektrana i toplananazvana TE-TO. Osnovni proizvodi su joj struja, tehnolo{kapara za potrebe “Matroza” i “[e}erane”, kao i toplotna ener-gija za grejawe grada. Zoran Kuzminac, direktor, kaè da jesnaga elektrane 50 MW u elektri~nom delu za proizvodwu pa-re, kao i da je u stawu da koristi ~vrsto, te~no i gasovito go-rivo. Sluì i kao rezervna termoelektrana u sistemu EPS-a.

Tamo gde se ukr{taju vetrovi rata


64

Pe{a~ki mostpreko Save

Crkva svetogDimitrija Slike Mitrovice

Arhiv Srema

Trg ]ire Mileki}a zahvata igradski park s nekoliko poprsjazaslu`nih gra|ana i fontanomSloboda koju je po oslobo|ewu(1946) projektovala sovjetska umet-nica Irina Nepokoj~ickaja. Krozstilizovano li{}e agava na drugojstrani vidi se zgrada ArhivaSrema. U fontani nema vode. Nemavi{e ni sovjeta ni vode. Nare~enom trgu je velelpna zgradaSrpskog doma u kojoj je biblioteka,s druge strane Galerija GrigorijaVozarevi}a a na spratu kancelarijeCrkvene op{tine.

Na @itnom trgu, oivi~enombaroknim zgradama nalaze se ostacirimskog naseqa po kojem tr~ede~ica. De~ak, naslowen na ogradu,gleda i prema Pe{a~kom mostu, udaqinu, u budu}nost, dok Savaproti~e kao vreme.

Saborni hram Sv. Velikomu~eni-ka Dimitrija uslikala je Vladi-slava Belanovi}, istori~ar umet-nosti u Zavodu za za{titu spomeni-ka kulture, skromno napomenuv{ida se fotografijom bavi amaterski.

Sirmium je najverovatnije palatau kojoj su boravili rimski carevi~etvrtog veka. Na to ukazuju niz~iwenica. S jedne wegove strane, ublizini je Muzej Srema, a prekoputa biv{e palate nalazi se skrom-na, ali zbog veselih boja privla~napiqarnica.

Zgrada ED je na periferijiMitrovice i tamo se moè videtivrlo ~udno rastiwe, posa|eno dav-nih godina pa se pogubilo saznaweo wegovom imenu.

S. S.

Fasade starihmitrova~kihzgrada

Drevni Sirmijum

Documents

· Vreme otre`wewa April u EPS-u }e, po svemu sude}i, obele`iti dva “C” - Cena i Centralni stru~ni tim za izradu nove sistematizaci-je. Cena donosi vi{e para, a pomenuti tim