9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

NOVE

Godina III • Broj 154 • 21. februar 2020. • Cena: 40 dinara

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

ÉVE A POLGÁROK EGÉSZSÉGÉNEK SZOLGÁLATÁBAN13Nikole Kujundžića br. 6

Vučić i Srbija Vučić i Srbija štite mir i sve Srbeštite mir i sve Srbe

str

2

Potpisan Sporazum o saradnji Subotice i Zajedničkog veća opština Vukovara

Gradonačelnik Subotice istakao je da se predsednik Srbije bori za unapređenje položaja svih Srba koji žive van granica naše zemlje, kako bi u punom kapacitetu mogli da

ostvaruju svoja ljudska i nacionalna prava i jačaju institucije

str 8

str 9Tinejdžerki s Tajlanda Subotica najbezbednije mesto na svetuTinejdžerki s Tajlanda Subotica najbezbednije mesto na svetu

Teolog i poverenik najznačajnije srpske svetinje Miloš Stojković

Suboticu i Hilandar vežu neraskidive veze

Odluka bratstva manastira Hilandar da gradonačelniku La-banu i svim Subotičanima dodeli posebnu kopiju ikone Bogo-rodice Trojeručice je velika čast za naš manastir i za vaš grad

2

NOVE

21. 2. 2020.

Gradonačelnik Subotice istakao je da se predsednik Srbije bori za una-pređenje položaja svih Srba koji žive van granica naše zemlje, kako bi u punom kapacitetu mogli da ostvaru-ju svoja ljudska i nacionalna prava i jačaju institucije

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban i predsednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara Srđan Jeremić potpisali su Sporazum o saradnji Su-botice i ZVO-a.

Sporazum je, kako je naglasio gra-donačelnik Laban, izraz podrške na-šeg grada aktivnostima Zajedničkog veća opština u oblastima obrazova-nja, kulture, vere, medija, informisa-nja, sporta, ljudskih prava i privrede u Podunavlju.

Pomoć i podrška. Obraćajući se prisutnima u Velikoj većnici Gradske

kuće, gradonačelnik Laban je rekao da se cilj Sporazuma ogleda i u dugo-ročnoj prijateljskoj saradnji Zajednič-kog veća opština i Subotice kroz rea-lizaciju zajedničkih aktivnosti kojima bi se na nedvosmislen način potvrdi-la čvrsta rešenost Srba na području Vukovarsko-sremske i Osječko-ba-ranjske županije, da trajno ostanu na svojim vekovnim ognjištima.

- Za srpske nacionalne interese i unapređenje položaja svih Srba koji žive van granica naše zemlje, kako bi u punom kapacitetu mogli da ostva-ruju svoja ljudska i nacionalna prava i jačaju institucije, kao i za očuvanje mira i stabilnosti u regionu, snažno se bori predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji, poznato je, nikada neće odustati od pružanja podrške i po-moći svojim sunarodnicma, gde god živeli - naglasio je Laban.

Intenzivnija saradnja. Srđan Je-remić je istakao, da je potpisivanje Sporazuma o saradnji između Za-jedničkog veća opština iz Vukovara i grada Subotice dogovoreno prilikom boravka predstavnika srpske zajed-nice iz Republike Hrvatske u Subo-tici u junu prošle godine, kao i da su sporazumi o saradnji već potpisani sa Novim Sadom i Starom Pazovom.

- Želimo intenzivniju saradnju srp-ske zajednice i hrvatskog naroda, da bismo zajedničkim trudom i radom doprineli prosperitetu prostora na kojem živimo i bolju saradnju Hrvat-ske i Srbije - istakao je Srđan Jeremić.

Subotičani velikog srca. Potpisiva-nju sporazuma prisustvovao je i Se-kretar Zavičajnog udruženja „Slavo-nija i Baranja” Igor Preradović, koji je rekao, da je cilj Udruženja negovanje

kulturne baštine, običaja i tradicije za naraštaje koji dolaze, ali i za ne-koliko hiljada doseljenih sa prostora Podunavlja.

- Posebno hvala građanima Suboti-ce koji su pokazali koliko srce imaju, kada su pre dvadeset i više godina iskreno pružili ruku novim stanov-nicima poreklom iz Slavonije i Bara-nje. I ne samo iz tih krajeva, nego i sa svih ratom zahvaćenih područja

bivše države - podvukao je Igor Pre-radović.

Pored svečanosti u Velikoj većnici Gradske kuće, upriličena je i sveča-na akademija u Dečjem pozorištu. U okviru programa svečane akademije nastupili su i Srpsko kulturno-umet-ničko društvo „Jovan Lazić„ iz Be-log Manastira i KUD „Ostrovo”iz Ostrova.

B. Nikolić

AktuelnoPotpisan Sporazum o saradnji Subotice i Zajedničkog veća opština Vukovara

Laban: Vučić i Srbija Laban: Vučić i Srbija štite mir i sve Srbeštite mir i sve Srbe

Želimo intenzivniju saradnju srpske za-jednice i hrvatskog naroda, da bismo zajedničkim trudom i radom doprineli prosperitetu prosto-ra na kojem živimo Srđan Jeremić, pred-sednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara

Cilj Sporazuma Dugoročna prijateljska saradnja Zajedničkog veća op-ština i Subotice kroz realizaciju zajedničkih aktivnosti

3

NOVE

21. 2. 2020.

Aktuelno

U SKC-u „Sveti Sava” , u Zadužbini Dušana Radića promocija knjige

„Anđeli i ratnici” Petra Pijanovića

U Srpskom kultur-nom centru „Sve-ti sava”, u Zadužbini Dušana Radića, 27. februara održaće se promocija knjige Anđe-li i ratnici, književnika Petra Pijanovića, po-svećene staroj srpskoj kulturi

Promocija knjige „An-đeli i ratnici” dr Petra Pijanovića održaće se u SKC-u „Sveti Sava”, u zadužbini Dušana Radića, 27. februara u 19 sati.

Gosti književne tribi-ne su prof. dr Aleksan-dar Jovanović, prof. dr Slobodan Vladušić i autor prof. dr Petar Pi-janović.

- Istorija je priča o prošlosti, a kulturna istorija povest koja pro-učava kulturu i njene fenomene u minulim vremen-ima. No, obe ove naučne oblasti, osim prošlosti, u svom fokusu mogu da imaju i reflekse prošloga u savremenom dobu. U oba slučaja, kao ori-jentir u ljudskom traja-nju, istorija omogućava mislećem čoveku, da bolje sagleda sa-daš-njost i „vidi” buduć-npst - beleži dr Petar Pijanović, profespr, pri kraju izuzetne studije, retke knjige takve vrste u nas, „Anđeli i ratni-ci” (izdavač Zavod za udžbenike) posvećene staroj srpskoj kulturi.

N.H.K.

СИР: Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-

3655=Nove subotičke novine

COBISS.SR-ID 22996660

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINA U PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara+poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO2.080 dinara+poštanski troškovi

IMPRESUMIzdavač:

NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.

Društvo za novinsko-izdavačku delatnostSubotica, Maksima

Gorkog 8Tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947PIB: 109859609

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Vlado Tomić dipl. Ecc.Tel: 553-529

(direktor@subotickenovine.rs)

(urednik@subotickenovine.rs)

Zamenik gl. i odg. urednika:

Nada Harminc Karanović

Tel: 552-859

Tehnički urednikRobert Kiš

Redakcija-novinari:Tel: 553-042

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stan-

tić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Bojan Nikolić

Karikaturista:Milenko Kosanović

Marketing:Tel: 553-914

e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje:Tel: 553-805

(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa:,,Štamparija Borba’’ A.D. Kosovska 26,

Beograd

Informisanje na jezicima nacio-nalnih manjina jedan je od naj-značajnijih prioriteta Pokrajin-ske vlade, koja je sa 312 miliona dinara podržala kontinuiran izlazak listova na jezicima manjina

Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajedni-cama Dragana Milošević, u Pokrajinskoj vladi uručila je ugovore za sufinansiranje listova na jezicima nacionalnih manjina, čiji su osnivači nacionalni saveti, vredne 312 miliona dinara.

- Informisanje na jezicima nacionalnih manjina jedan je od najznačajnijih priori-teta Pokrajinske vlade. U prethodne tri i po godine, od kada traje mandat Pokra-jinske vlade sa predsednikom Igorom Mi-rovićem na čelu, ova sredstva uvećana su sa 264 miliona na 312 miliona, sa željom i tendencijom da budu još veća - istakla je Milošević.

Ove, kao i prethodnih godina, uručeni su ugovori za 22 lista, koja izdaje devet iz-davačkih kuća - Mađar so, Het nap, Hlas ljudu, Libertatea, Ruske slovo, Hrvatska riječ, Bunjevački informativni centar, Rid-ne slovo i Makedonski informativni i iz-davački centar.

Miloševićeva je precizirala, da je reč o mesečnim, nedeljnim i dnevnim novina-ma i da su ti ugovori još jedna potvrda,

da Pokrajinska vlada preko resornog se-kretarijata brine o nacionalnim manjina-ma i očuvanju njihovog identiteta, jezika, pisma i kulture.

-Pokrajinska vlada jeste iskren partner i prijatelj u kontinuranom radu listova nacionalnih zajednica - nacionalnih ma-njina, istakao je ranije predsednik Igor Mirović u svom ekspozeu, na početku mandata, a sada je pred poslanicima po-tvrđeno d a je to i urađeno.

Direktor Novinsko-izdavačke ustano-ve „Libertatea” zahvalio se u ime devet izdavačkih kuća na jezicima nacional-nih manjinskih zajednica, istakavši, da je taj partnerski odnos države, u ovom slučaju Pokrajinske vlade, veoma bitan u očuvanju nacionalnog identiteta na ovim prostorima.

N.H.K.

Informisanje na jezicima nacionalnih manjina među prioritetima Pokrajinske vlade

Za sufinansiranje Za sufinansiranje listova manjina - listova manjina - 312 miliona312 miliona

Dragana Milošević

9 izdavačkih kuća na jezi-cima nacionalnih ma-njina finansiraju se kroz partnerstvo sa državom.Vrhunske medalje „Lajoša Vermeša”

U sredu 12. februara, dodeljene su nagrada osvajačima priznanja, u četrnaestoj sezoni

akcije izbora najboljih spor-tista našeg grada, Medalja „Lajoša Vermeša”Prvo mesto dodeljeno je Sebastijanu Nađu, rvaču Spartaka, dok je najbolji klub Žen-

ski fudbalski klub Spartak.Medalje „Lajoša Vermeša” dobili su Violeta Slović (Ženski fudbalski klub Spartak) na

drugom mestu i Tamaš Kajdoči (Klub dizača tegova Spartak) na trećem mestu.Kao i ranijih godina sportisti koji su ostvarili plasman od 4. do 10. mesta nagrađeni su Ver-

mešovim plaketama. Četvrto mesto su podelili Nora Bognar i Veljko Gligorić, a peto mesto Kristijan Juhas i Stefan Kostadinović. Šesta je Leona Rogić, sedmi je Filip Kulić, osmo mesto dele Jasmina Nađ i Martin Mačković. Rang-listu zaključuju Nina Šabić na devetom i Nikolina Đorđević na desetom mestu. Medalju za sportski podvig godine je dobio Tenis klub Spartak.

Akciju organizuje Sportsko-rekreativno udruženje „Vermeš 1860” na čelu sa sport-skim novinarom Nikolom Stantićem.

4

NOVE

21. 2. 2020.

Istorija

Kosanović

Vojislav Šešelj promovisao svoju knjigu u Subotici

„U Srebrenici nije bilo genocida”

Dr Vojislav Še-

šelj, lider Srpske radikalne stranke, u subotu 8. febru-ara, na Otvore-nom univerzitetu u Subotici pred-stavio je svoju novu knjigu „U Srebrenici nije bilo genocida”.

Treći tom ove knjige izdat je kra-jem prošle godi-ne.

- Na 3.360 stra-na, koliko ove knjige zajedno obuhvataju, ističem da je streljanja ratnih zarobljenika bilo, ali da genocida u Srebrenici nije bilo - rekao je između ostalog Šešelj.

Ujedno je najavio i naredne promocije svojih i ove knjige, u Novom Sadu i drugim gradovima Srbije.

Skup je počeo pesmom „Na planini Jelici”, a prisu-stvovali su uglavnom članovi i simpatizeri Srpske radi-kalne stranke. A. Š.

Tribina povodom Sretenja:

Mladi moraju znati istoriju

Prvi srpski ustanak predstavlja početak srpske revo-

lucije, koja je nastavljena Drugim srpskim ustankom i završena donošenjem Sretenjskog ustava - rekao je profesor istorije Dušan Pavlović na tribini o događaji-ma iz Srpske istorije od 1804. do 1835. godine.

Pored Pavlovića, na tribini je govorio pravnik Petar Pantelinac. Oni su poručili da mladi moraju znati isto-riju da bi dobro razumeli i gradili savremeno doba i sagledali budućnost.

Sretenjski ustav je u vreme donošenja bio među naj-modernijim ustavima u Evropi, a istoričari i danas tvrde da su njime ukinuti ropstvo i feudalizam, a Srbija posta-la demokratska zemlja. Sretenje je kao Dan državnosti Srbije počelo da se slavi 2002. godine, u čast početka Prvog srpskog ustanka 1804. godine i donošenja Sre-tenjskog Ustava 1835. godine. N.H.K.

Zahvaljujući starim istori-čarima ima-mo nepre-kidnu liniju, doduše tanušnu, ali ipak liniju istorijske priče o životu i razvoju Srba na ovim prostori-ma

Zvuči paradoksalno, ali pre stotinu godina, ima-li smo više pisaca istorije nego danas - kaže istoričar Zoran Vel-janović, koji će o životu Srba na prostori-ma između Tise i Dunava govoriti 28. februara u Su-botici. Organizator tribine je Udruženja Srba grada Subotice „Arsenije Čarno-jević„. Veljanović smatra da je istorija Srba nedo-voljno istražena i da je to „priča” koja se tek otvara.

- Posebnu pažnju pobu-đuju periodi Velikomorav-ske kneževine, carstva Jo-vana Nenada Crnog, vek i po vla-davine Osmanlija, Potisko-pomoriška vojna granica, Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, pa sve do oktobarsko-novembarskih dana 1918. godine - kaže profesor Zoran Veljanović, odgovarajući na pitanje o razlozima zašto Instituci-onalne srpske istoriogra-fije o Srbima u severnoj Bačkoj nije bilo.

Posle raspada SFRJ, na delu je nova vrsta istorij-skog revizionizma, pono-vo na štetu Srba. Kako gle-date na to i kakva su vaša

saznanja o najsta-rijoj istoriji Srba u severnoj Bačkoj?

- Takvo stanje u srpskoj istoriogra-fiji u delovima biv-še Jugoslavije, ko-joj su nadenuli ime „Region”, obilato kor-iste da plasira-ju svoja tumačenja i kreacije koje nema-ju ama baš nikakve veze sa naukom, pa samim tim i isti-nom. Regionalna istoriografska laž je inicirana, što je najgore, iz „kuhi-nja” njihovih najvi-ših i najznačajnijih ustanova i utoliko je racionalno ne-shvatljiv ija . Što se tiče saznanja o istoriji Srba u se-vernoj Bačkoj, na-šavši tačku oslon-ca u onome što su nam ostavili malo-brojni pisci istorije, i sa onim što smo u našim istraživanji-ma do sada više ili man-je rasvetlili, mogu bez uste-zanja da kažem, da imamo neprekidnu liniju, dodu-še tanušnu, ali ipak liniju istorijske priče o životu i razvoju Srba na ovim pro-storima.

Pomenuli ste pisce, doduše malobrojne, ali po-uzdane da se na njih pozi-vamo. O kojim piscima je reč , ka-kav je vaš udeo u zamišljenoj knjizi istorije ovih prostora i kojoj temi

ćete posvetiti najviše pa-žnje u budućim istraživa-njima?

- Pre svega to su Alek-sa Ivić, profesor subo-tičkog Pravnog fakulte-ta, gimnazijski profesor Vasa Stajić, a od sa-vre-menih istakao bih pro-fesora doktora Borisa Stojkovskog. Dragocena je pisana zaostavštvina Đure Gojkovića, Samka Manojlovića, Milivoja V.Kneževića, Petra Ognja-

nova, Jovana Manojlovića, sveštenika Marka Protića i predratnog novinara Jose Šokčića. Moj doprinos je veći broj knjiga koje sam napisao i tekstova u broj-nim časop-isima i zborni-cima. Kao direktor isto-rijskog arhiva u Subotici, svojevremeno sam pokre-nuo istoriografsko-arhi-vistički časopis „Ex-Pa-nonia”, koji je do danas opstao, izmenjenom kon-cepcijom. Inicirao sam i uređivao i časopis „Luču”. Uz rad u Muzeju Vojvodi-ne, radiću na istraživanju 1918. godine i Narodne skupštine u Novom Sadu, kada je izglasano priklju-čenje Banata, Bačke i Ba-ranje Kraljevini Srbiji i budućoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, meni posebno dragog perioda kulturnog, obrazovnog i privrednog uzleta Subo-tice - kaže profesor Zoran Veljanović.

M. Radojčin

Istoričar Zoran Veljanovski najavljuje nove pomake u istoriografiji Subotice

Srbija pre 100 godina Srbija pre 100 godina imala više istoričara imala više istoričara nego danasnego danas

Istorijska tribi-na pod nazivom „Najranija isto-rija subotičkih Srba”, zakazana je za petak, 28. februar u 19 časova, u prizemlju OU.

5

NOVE

21. 2. 2020.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Aktuelno

Premijerka Ana Br-nabić je na ma-nifestaciji „Sveti Trifun” najavila vinarima, da će država do kraja februara usvojiti Strategiju za razvoj vinarstva i vinogradastva od 2020 do 2030. godine. Vinarija „Zvonko Bogdan” na Sajmu vina u Beogradu osvojila dve međalje, zlatnu za crveno i srebrnu za belo vino, dok je Vinarija „Di Bo-nis” osvojila Svetski kup za kvalitet u Budimpešti

Na subotičko-horgoškoj pe-ščari nekada je bilo preko 6.000 hektara vinograda, a sada jedva 800 hektara. Stoga, subotički vinari puno očekuju od novih mera vlade u ovoj oblasti, koje će se primenjivati nakon usvo-jene Strategije za razvoj vinar-stva i vinogradarstva u Srbiji.

Na velikom takmičenju vina-ra, povodom praznika Svetog Trifuna, u Beogradu su vina subotičke vinarije „Zvonko Bogdan” proglašena za najbo-lja vina u Srbiji. Od 295 vina, iz više od 100 vinarija, 32 vinska stručnjaka u žiriju, zlatnu me-dalju u kategoriji crvena vina od internacionalnih sorti, do-delila su vinu „Ikon Campa-na Rubimus” vinarije „Zvonka Bogdana”. Ista vinarija, osvo-jila je srebrnu medalju za belo vino „Chardonnay”, proizvede-no 2018. godine.

-Poslednjih pet godina, srp-ske vinarije sve su zapaženi-je na prestižnim svetskim ta-kmičenjima i svet se tek sada upoznaje sa kvalitetom naših vina - kaže Zlatko Živanić, me-nadžer vinarije „Zvonko Bog-dan”. -Na sajmovima u Italiji, Beču, Pragu i Briselu, naša vina sve više osvajaju zlatne meda-lje, što otvara vrata svim vina-

rima iz Srbije, da brže izlaze na svetsko tržište. Od pre godinu dana, naša vinarija je povećala proizvodnju vina za 40 odsto i danas sa 56 hektara vinograda, ubere grožđa za proizvodnju 250.000 litara vina godišnje.

Premijerka Ana Brnabić je na manifestaciji „Sveti Trifun” na-javila vinarima, da će država do kraja februara usvojiti Strategiju za razvoj vinarstva i vinograda-stva od 2020 do 2030. godine.

-Želimo pomoći vinarima da se srpska vina što bolje pred-stave svetu - kaže Brnabić. -Do 2030 u razvoj vinarstva i vi-nogradarstva biće uloženo 30 miliona evra, kroz podsticaje za nove zasade i subvencije za opremu u vinarijama. Vinari očekuju da će se novim merama vlade subotičko vinogradarstvo preporoditi.

Na velikom broju nekadašnjih vinograda zasađeni su voćnja-ci jabuka i drugog voća, dok je ostali deo još u parlogu.

-Nema šanse da se u bližoj budućnosti iskoriste sve bla-godeti koje je vinarima poda-rilo panonsko nebo i subotički pesak - kaže Laslo Boni, vlasnik

Vinarije „Di Bonis” koja je na Festivalu vina u Mađarskoj osvojila Svetski kup za kvali-tet. -Vinogradi traže „robove” za rad i time se bave samo oni koji to bezgranično vole. Nema radne snage, a grožđe traži vredne ruke. Zadnji je čas da država pomogne vinogradari-ma i da stimulativnim merama poveća proizvodnju i izvoz na-ših vina. Naši vinari kaskaju za svetskim trendovima, jer smo kao mali proizvođači išli sami. Ovo je sada prilika da nam dr-žava pomogne, da stignemo svetski vrh”.

I na vinskom salašu Petra Čuvardića, puno očekuju od vladine dugoročne strategije razvoja vinogradarstva.

-Ovo nije posao od koga se može odmah zaraditi- kaže Petar Čuvardić. Vinogradu treba najmanje tri godine do prvog roda, a i kad napravite vino, morate polako da stvarate svoje tržište. Za vinski podrum potrebni su vam vinogradi, preradni kapaciteti i dobri po-drumi i zato je ovo posao koji se tek isplati drugoj generaciji.

M. Mitrić

Srbija ulaže 300 miliona evra u vinogra-darstvo i usvaja Strategiju razvoja

Subotička vina Subotička vina okićena zlatomokićena zlatom

Dobar rod Za dan Svetog Trifuna, običaj je da se obiđu vinogradi i čokoti

zaliju starim vinom, što su minule nedelje uradili mnogi subo-tički vinogradari. Ako je suditi po predanju, dan Svetog Trifuna bio je sunčan, što znači da će ove godine grožđe dobro roditi.

-Zima je bila blaga, vinogradi su zazimili u dobroj kondiciji i ako ne bude prolećnih mrazeva i nekih drugih vremenskih ne-pogoda, može se ove godine očekivati dobar rod - kaže inženjer Karlo Slavnić i dodaje da bi u martu kiše dobrodošle za vinogra-de, jer nije bilo snega.

U Srbiji se godišnje proizvede 29 mili-ona litara vina, a vrednost izvoza je 17 miliona evra.

Karlo Slavić, pudar

U susret 42. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu

Palićki turizam ostvario 20.000 noćenja više, nego lane!

Turistička Organizacija grada Subotice i

Park Palić učestovaće i ove godine na 42. Medjunarodnom sajmu turizma u Beogradu, od 20. do 23. februara, gde je promoviana turistička destinacija Subotice i Palića, ho-teli, restorani, gastronomija i široka lepeza drugih ponuda za strane i domaće turiste

Na štandu Turističke organizacije grada Subotice, na 42. Međunarodnom sajmu

turizma u Beogradu, juče je održana pro-mocija Vinskog maratona uz degustaciju vina, promocija Festivala mlade rakije, su-botičkih restorana uz degustaciju, promocije agencijskih putovanja, savremenih subotič-kih hotela i palićkih manifestacija Summer3p i drugih Festivala. Palićki turizam je inače ostvario 20.000 noćenja viš, nego lane.

Danas će na Sajmu u Beogradu biti pro-movisano i manifestacija Dužijance, uz de-sgustacije hrane i pića. Sutra će se održati prezentacija povodom realizacije projekta Za-štita biodiverziteta, voda jezera Palić i vinarije Zvonko Bogdan uz tamburaški orkestar. Pro-mocija Subotičkog polumaratona i Sportske Laboratorije za merenje fizičke spremnosti biće promovisane trećeg dana Sajma, a po-slednjeg sajamskog dana biće izvučene i na-grade za posetioce. N.H.K.

Dr Karolju Kasašu međunarodna nagrada građevinarstva

Dr Karolj Kasaš dobitnik je nagrade Me-

đunarodnog saveza aktera u betonskoj in-dustriji i građevinarstvu.

Vilmoš Tot je nagrađen priznanjem Mađarske akademije umetnosti za građevinarstvo a obo-jica nagrađnih su primili nagrade u Budimpešti.

Predsednik opštine Kanjiža, Robert Fej-stamer sa nagrađenim stručnjacima orga-nizovao je prijem 5. februara, u Gradskoj kući u Kanjiži. N.H.K.

6

NOVE

21. 2. 2020.

Istorijat muzičke sce-ne u našem gradu, od početka 60-ih go-dina prošlog veka do naših dana, našao se u knjizi „Pola veka popu-larne subotičke muzike”, autora Tihomira Mišića, koja je sačuvala od zabora-va stotine muzičkih grupa i imena muzičara, čiji rad je ostavio trag. Na promo-ciji, u čitaonici Gradske bi-blioteke, okupili su se sta-ri rokeri Subotice, nije bilo mesta „igla da padne”

Probuđena sećanja oka-rakterisala su atmosferu na predstavljanju knjige-muzičke enciklopedije „Pola veka po-pu-larne subotičke muzike”, autora Tihomira Mišića, koji je uložio čitavu deceniju da istraži, pronađe i na jednom mestu okupi sve koji su nešto značili u pop-rok i zabavnom muzičkom životu Subotice od njihovih početaka davnih 1960-ih godina.

Knjigu su, osim autora, predstavili urednik izdanja Stevan Mačković, direktor istorijskog arhiva Subotica, lektor Maša Mladenović i re-cenzent Bogomir Bogica Mi-jatović. U muzičkim tačka-ma nastupile su i mlade nade su-botičke muzičke scene.

Na oko dve stotine strana ove svojevrsne enciklopedi-je, obuhvaćeno je blizu četiri stotine izvođača, uz isto toliko fotografija, svrstanih po dece-nijama u kojima su nastupali, što daje jasni, hronološki uvid u to kako su savremeni muzič-ki trendovi stizali u grad na severu Bačke i koliko su bili prihvaćeni od tadašnje mlade populacije, željne promena

Počeci roka. - Počelo je 1957. ili 1958. godine, nekih 150 me-tara odavde, u bašti „Lojda”, na mestu sadašnje „Dafini-ne zgrade”. Regularna muzi-ka imala je slobodan dan, pa su goste zabavljali subotič-ki studenti, i tada su se prvi put čule rok-end-rol numere, (Rock Around the Clock), sti-gle na američkom novom ta-lasu, čiji je pred-stavnik bio Elvis Prisli. Onda su došle 60-te i počela je era VIS-ova (vokalno-instrumentalni sa-stavi), kada je uglavnom samo interpretirana popularna mu-zika, dok 70-ih već imamo ov-dašnjih muzičkih grupa koje su kom-ponovale sopstvene numere - rekao je pisac enci-klopedije popularne muzike Tihomir Mišić.

A onda su došle 60-te. Po-četak decenije koja je done-la najviše promena u životu mladih i izrodila pop-kultu-ru, u Subotici je bio obeležen eksplozijom osnivanja mu-zičkih sastava - za starije su oni bili „padavičari, čupavci, el-ektričari, bitlzi…„ navodi Mišić u knjizi, ali je subotička omladina na prečac bila osvo-jena. Sviralo se na igrankama u školama, na čajankama, u salama u Harambašićevoj, a pogotovo je bilo popularno „šizilište” subo-tom u „Ja-dranu”. Održan je i prvi festi-val „Omladina”, 1961. godina, a 1962. nastala je prva zna-čajna grupa koja se nazvala „Komete”. Nešto kasnije sle-dili su „Orfeji”, na domaću scenu stupila je Subotičanka Tamara Šarić, „jugosloven-ska Rita Pavone”. Na značaj izdanja o popularnoj muzici u Subotici, prisutne je podse-tio recenzent knjige Bogomir

Bogica Mijatović, novinar, vo-ditelj, muzički urednik, autor „Ilustrovane enciklopedije rok muzike u Vojvodini”.

-Subotica je ponosna na trag koji su ostavili autori u ovoj knjizi, jer su dali veliki doprinos kulturi grada i šire Ju-goslaviji, pa i svetu, i ona je spomenik tim ljudima od ko-jih mnogi, na žalost, više nisu među nama. To je najman-ji grad od velikih gradova u Ju-goslaviji, koji je podario četiri tako velika imena jugosloven-skoj i svetskoj sceni: Aleksan-dar Aca Korać, Kornelije Bata Kovač, Silvester Levai i Ga-bor Lenđel. Ova enciklopedi-ja je posebno dragocena, jer je obuhvatile ne samo rok nego i zabavnu muziku, što je jedin-stveno kod nas - rekao je Mi-jatović.

Za 60-te je zanimljiva priča, kako se dolazilo do muzičkih instrumenata, gitara: momci su od „fosni” (dasaka) reza-li oblik gitare, farbali ih be-lom bojom, zatim nosili kod čuvenog „majstora Kudlika” - Bele(Vojislava) Kud-lika, u Petom kvartu, koji im je tada udahnuo dušu, ugrađujući magnete, žice. Na sličan na-čin sklepanim bub-njevima i iznajmljenim pojačalima, mu-zičkim numerama skinutim sa radio Luksemburga, razvijala se muzička scena u Subotici.

Sviralo se i u kafanama. Prelistavajući enciklopediju i stranice koje se odnose na 70-te i 80-te godine, može se saznati da je nova decenija, pojavom disko-klubova, do-nela promene jer više nije bilo igranki u „Jadranu”, od-no-sno „Partizanu”, u diskoteci „Largo” slušala se muzika sa

ploča, a bendovi su počeli da stvaraju i sopstvene kompo-zicije. Mišić ističe grupu „Ok-topusi” iz 70-ih godina u Su-botici.

-Autorski rad bendova, osim prepeva, bio je osnovni krite-rijum da se oni nađu u knji-zi. Pokušali smo da is-pravi-mo neopravdano izostavljanje autora u sličnim izdanjima na ovim prostorima, poput Si-lvester Levaia - kaže Tihomir Mišić. - Što se tiče 90-ih, rok-end-rol završava neku svoju fazu, udara u zid, i spušta se u podzemlje, ali se i dalje svira, čak i po kafanama. Recimo, u kafani „Kod Šaje” je nastupao jedan od najboljih subotičkih bendova „Džukele” a svira se i u podrumu „Gustav”, dok u „Lifku” dolaze poznati ben-dovi podseća Mišić, dok su Subotičani s velikim intere-sovanjem dočekali promoci-ju i pojavu knjige „Pola veka subotičke popularne muzike.

Kristina Radojčin

KulturaSubotica dobila svoju enciklopediju popularne muzike

Pola veka akorda, koji su Pola veka akorda, koji su ostavili trag u kulturi Gradaostavili trag u kulturi Grada

Knjigu su predstavili Tihomir Mišić, Bogomir Mijatović, Stevan Mačković i Maša Mladenović

Ovako je počelo: VIS „Orfeji” - Dejan Đorđević, Vladimir Erdeg-Meda, Laslo Salai i Karlo Neorčić

1000ljudi je kontak-tirano je tokom istraživanja činje-nica za Enciklo-pediju popularne muzike u Subo-tici, a pre-lista-vana su i stara novinska izdanja, arhivska građa, i drugi izvori.

U Gradskoj biblioteci sinoć održano pre-davanje Žene na po-štanskim markama u Srbiji (2006-2018)

Zname-nite žene 20. veka

Tribina Znamenite žene XX veka - Žene na poštanskim markama u Srbiji (2006-2018) odr-žana je 20. febru-ara, a organizovali su je Grad-ska biblioteka Subotica i Udruženje „Ženske studije i istraživanja” iz Novog Sa-da.

-U dugoj tradiciji pred-stavljanja značajnih lič-nosti na poštanskim markama u jugosloven-skom periodu, primetno je malo prisustvo žena. Nakon osamostaljiva-nja u posebnu državu 2006. godine, provera-vamo takvu praksu u Republici Srbiji i utvr-đujemo nastojanje da se i preko poštanskih maraka predstavi os-novna rodna ideologija o prošlosti, sadašnjo-sti i budućnosti zemlje, kažu organizatori.

Poštanske marke, pored platežne funkci-je kao osnovne, imaju i drugu funkciju preno-šenja vrednosti koje država želi da građani i građanke usvoje o oso-bama iz kulture, umet-nosti, društva.

U teorijskom okvi-ru, otvareno je pitanje kanona i kriterija za odrednicu znamenitost. Na osnovu empirijskog, in-terdiscipl inarnog istraživanja je pred-loženo da se poveže naučno istraživanje sa aktivizmom.

Na tribini su govorili dr Margareta Bašara-gin, saradnica Udru-ženja „Ženske studije i istraživanja” u Novom Sadu.

N.H.K.

7

NOVE

21. 2. 2020.

ZdravstvoU Subotici održan stručni seminar na

temu prevencije i odvikavanja od pušenja

Lekari: Cigarete pune supstanci koje izazivaju zavisnost

Poseban problem predstavljaju nargile,

koje su posebno popularne među mla-dima, a rizično je i što puši čak četvrtina lekara

Vojvođanski lekari su složni - duvanska industrija ubacuje različite supstance u cigarete i duvanske proizvode kako bi za-visnost bila što veća, zbog čega je današ-njim generacijama mnogo teže da ostave pušenje. To je zaključak stručnog semina-ra za zdravstvene radnike iz Severnobač-kog okruga, organizovanog radi razvijanja veština za prevenciju i odvikavanje od pu-šenja. Organizator seminara, održanog u prostorijama subotičke po-družnice Druš-tva lekara Vojvodine, su Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i Zavod za javno zdravlje Subotica.

Zaključeno je da najbolji rezultat daje kombinacija savetovanja i adekvatnih lekova.

- Kroz radionice, zdravstveni radnici su stekli određene veštine vođenja motivaci-onog intervjua, odnosno načina na koji da razgovaraju sa pušačem, kako da ga moti-višu i kako da mu ukažu zašto je za njega važno da ostavi cigarete. Takođe, imali smo nekoliko radionica koje su se odnosile na prevazilaženje apstinencijalne krize i da-vanje saveta, govorili smo o stresu i komunikaciji kao bitnim faktorima u odvi-kavanju od pušenja i razlozima zbog čega pušači ne mogu tako jednostvano i lako da ostave cigarete - rekla je dr Nada Kosić Bi-bić, načelnik Centra za promociju zdravlja pri Zavodu za javno zdravlje Subotica.

Kako je istakla dr Biljana Kilibarda, šef Kancelarije za prevenciju pušenja pri Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, nov problem predstav-ljaju nargile koje su posebno popularne među mladima, a problem je i što puši čak četvrtina lekara.

A. Šiška

Projekat Centra za vantele-snu oplodnju u subotičkoj Bol-nici ne bi bio završen da nije bilo odlučnosti SNS-a i koali-cionih partnera, poručeno je na konferenciji za medije GO Srp-ske napredne stranke. Grad je uvrstio i moge druge pronata-tlitetne mere, a slede i dalja ula-ganja u populacionu politiku, najavljeno je na press kon-fe-renciji subotičkih naprednjaka.

Projekat osnivanja Centra za vantelesnu oplodnju pokrenut je zbog niskog nataliteta i ne-gativnog prirodnog priraštaja, istakao je dr Aleksandar Radu-lović, govoreći na konferenciji za medije GO SNS u Subotici.

- Projekat je konačno zavr-šen uz pomoć gradonačelnika Bogdana Labana i Pokrajinske vlade. Ovaj Centar dovešće su-botičku Bolnicu na nivo terci-jarne zdravstvene ustanove, a očekuje se da će podići broj ro-đene dece za 4 do 6 procena-ta. Pre 13 godina krenuli smo u formiranje Centra za vante-lesnu oplodnju zbog aktuelnih prob-lema koji se dešavaju, a to je da ima sve manje porođaja, natalitet je prilično nizak i po-stoji negativan prirodan prira-štaj, što utiče na demografska kretanja. Samo jedan segment je rađanje, a mi smo gledali da ga popravimo u ovoj sredini. Svaki sedmi par u našoj zemlji ima problem sa neplodnosti, a to je negde oko 17 procenata – istakao je dr Aleksandar Radu-lović, načelnik Centra za VTO i

upravnik Službe za ginekologi-ju i akušerstvo u Opštoj bolnici Subotica.

Centrom za VTO broj poro-đaja u Subotici trebalo bi da se poveća za četiri do šest odsto.

- Subotica je dospela na mapu evropskih centara za VTO, a usluge se probližuju svim gra-đanima Srbije koji će ovde do-laziti na reše problem neplod-nosti Počećemo sa 50 procesa godišnje, dogodine će taj broj biti 130, a ka-pacitet je 400-500 procesa. Kako će u Centru ra-diti vrsni stručnjaci očekujemo uspešnost od 60 odsto - dodao je dr Radulović.

U sam Centar za vantelesnu oplodnju Grad je uložio 17,5 mi-liona dinara, ali nizom drugih, kako postojećih tako i novih mera Subotica daje podršku i ohrabruje roditelje da prošire porodicu, poručila je Jasmina Stevanović, iz GO SNS-a.

- Subotica finansira četvrti pokušaj vantelesne oplodnje, daje 10.000 dinara za svako prvorođeno dete, kao i 15.000 svim trudnicama. Takođe, fi-nansira vrtić za treće i četvr-to dete. Uz sve ove mere po-drške, Grad je aplici-rao i kod Republičke Vlade i nadlež-nog Ministarstva i dobio ne-koliko projekata koji imaju za cilj usklađivanje roditeljstva i rada. Najveći je rekonstrukcija kuhinje u „Našoj radosti” kao i servis pranja i peglanja veša za višečlane porodice. Tu su i izgradnja dečjih igrališta u udaljenim mesnim zajednica-ma, mini bus za prevoz dece, nabavka opreme za Centar za vantelesnu oplodnju i niz dru-gih - kazala je Stevanović.

Kako je najavljeno iz Grad-skog odbora SNS-a, slede i nova ulaganja u populacionu politi-ku. A. Šiška

GO SNS o merama pronatalitetne politike

Centar za VTO otvorio Centar za VTO otvorio nadu za rađanje šest nadu za rađanje šest odsto više dece u Suboticiodsto više dece u Subotici

Dr Aleksandar Radulović i Jasmina Stevanović

Akcija „Selu u pohode” na-stavljena je u mesnoj zajed-nici Mali Radanovac.

Lekari Zavoda za javno zdravlje Subotica i Doma zdravlja Subotica kontroli-sali su 18. februara zdrav-stveno stanje zaintereso-vanim stanovnicima mesne zajednice Mali Radanovac. Meštanima su mereni krv-ni pritisak, šećer i holeste-rol u krvi, telesna težina i visina, te je određen stepen uhranjenosti (indeks telesne

mase). Svaka druga osoba koja je došla na pregled je uzrasta 65-74 godine, a sva-ka treća osoba je starija od 75 godina - navodi se u izve-štaju lekara.

Kod 16 osoba su izmere-ne vrednosti šećera iznad normalnih i novootkriveni pacijenati su upućeni kod izabranog lekara na dalju di-jagnostiku i lečenje. Na akciji su bila i tri dijabetičara koji su kontrolisali svoju hronič-nu bolest.

Kod 20 osoba je izmeren visok krvni pritisak. Dati su saveti o važnosti redovnog uzimanja propisane terapi-je za lečenje visokog krvnog pritiska. Kod 26 osoba je iz-meren visok holesterol i dati su saveti za promenu načina ish-rane i povećanje fizičke aktivnosti, kao i preporuka dalje kontrole kod izabranog lekara.

Kod dva pušača su izmere-ne vrednosti ugljen-monok-sida u izdahnutom vazduhu

i dati saveti za odvikavanje od pušenja. Lekari su posle izvršenih merenja davali sa-vete o važnosti promene na-čina ishrane i usvajanja zdra-

vih stilova života, te značaju redovnog uzimanja propisa-ne terapije i redovnih kon-trola zdravlja.

A. Šiška

Akcija Selu u pohode održana u Malom Radanovcu

Meštani proveravali zdravlje

8

NOVE

21. 2. 2020.

Intervju

Grad Subotica i manastir Hi-landar imaju posebnu du-hovnu vezu i poseban odnos koji je iz-građen zahvaljujući predlo-gu, inicijativi i trudu grado-načelnika Bogdana Labana. Manastir Hilandar jedina ne-prekidna i neraskidiva kari-ka unutar pravoslavne vere. Takođe, Hilandar je nepre-kidna karika i najznačajnija duhovna institucija zahvalju-jući kojoj je stvorena Srpska pravoslavna crkva i srpska država. Svestan te činjenice, gradonačelnik Bogdan La-ban želeo je da uspostvi te-snu vezu vašeg grada i mana-stira Hilandara. Ta saradnja ogleda se i pre svega kroz hu-manitarnu misiju manastira Hilandar. Veza koju imaju manastir Hilandar i Grad Su-botica ne može da se menja niti da se raskine. Ona ostaje zauvek - kaže u intervjuu za Nove subotičke novine Miloš Stojković, teolog i poverenik manastira Hilandar.

Kako danas izgleda sa-radnja Grada Subotice i manastira Hilandar?

- Već drugu godinu zare-dom, gradska uprava Subo-tice pomaže čitavu huma-

nitarnu misiju manastira Hilandar u Srbiji organiza-ciju pravoslavnog kampa koji godišnje pohađa 400 učeni-ka. U organizaciji Hilanda-ra još toliko učenika svake godine ide u Grčku na more. Kao najaktivnija humanitar-na misija u Srbiji, misija ma-nastira Hilandar je dobila priznanja i od Međunarodne organizacije Crvenog krsta.

Kako funkcionišu kamp i misija?

- Mi ne biramo vere i naci-je, svi su dobrodošli. Moram istaći da preduzeće Park Pa-lić na inicijativu gradonačel-nika Bogdana Labana, svake godine za vreme prvomaj-skih praznika na prostoru Turističkog centra Palić or-ganizuje humanitarnu akciju za Hilandar i naše humani-tarne aktivnosti. Ovogodiš-nji najveći kamp na Balkanu biće organizovan na Paliću, zahvaljujući saradnji Hilan-dara i grada Subotice. S ob-zirom na značaj manastira Hilandar u celom hrišćan-stvu, Subotica će biti pro-movisana kao centar koji okuplja omladinu. Tu će biti mnogo učesnika iz Srbije i

Grčke, mediji iz obe zemlje, sveštenstvo, crkveni veliko-dostojnici.

Kakva je trenutna situa-cija sa obnovom manastira Hilandar nakon katastro-falnog požara koji se desio sada već pre 16 godina?

- Trenutno je više od 70 odsto manastira obnovlje-no. Ovo je najveća obnova u istoriji Hilandara. U isto-riji manastira dugoj više od osam vekova, dešavali su se požari i ranije. Međutim tog marta 2004. godine de-sio se najveći požar ikada u manastiru a potom je krenu-la i najveća obnova u istori-ji posle obnove kralja Milu-tina. Drago mi je što u ovoj

obnovi učestvuje i grad Su-botica. Tome u prilog govori i kamen koji se nalazi u ma-nastiru Hilandar u kojem je urezano ime Subotice. To je velika čast za vaš grad i zahvaljujem se svim građa-nima Subotice, gradonačel-niku Labanu i njegovim sa-radnicima na pomoći koju ste nam pružili.

Dosta često dolazite u Suboticu od kada je sarad-nja počela da se intezivira. Kako vam izgleda Suboti-ca prilikom svake vaše po-sete?

- Biću iskren, urađeno je mnogo toga. Naročito na polju infrastrukture, ob-razovanja, sporta, kultu-

re. Raduje me da ostvaru-jete dobre rezultate, i želim vam još mnogo pobeda na svim poljima, posebno spo-razuma i saradnji, a ovaj sa Hilandarom neka bude kao blagoslov svim građanima Subotice. To je naša poruka. Zato smo mi ispred manasti-ra Hilandar na manifestaciji povodom Dana grada, gra-donačelniku Labanu uručili posebnu kopiju ikone Bogo-rodice Trojeručice iz mana-stira, koja je namenjena svim građanima Subotice i to je je-dini put da smo iskazali ta-kav gest. Mislim da je to veli-ka čast i za građane Subotice i za manastir Hilandar.

Bojan Nikolić

Odluka bratstva manastira Hilan-dar da gradona-čelniku Labanu i svim Subotičani-ma dodeli poseb-nu kopiju ikone Bogorodice Tro-jeručice je velika čast za naš mana-stir i za vaš grad

Teolog i poverenik najznačajnije sprske svetinje Miloš Stojković govorio za Nove subotičke novine o saradnji svetog manastira sa lokalnom samoupravom

Suboticu i Hilandar Suboticu i Hilandar vežu neraskidive vezevežu neraskidive veze

Kao najaktivnija humanitarna misija u Srbiji, misija manastira Hilandar je dobila priznanja i od Međunarodne organizacije Crvenog krsta

Rezultati za poštovanje U Subotici je urađeno

mnogo toga. Naročito na polju infrastrukture, obra-

zovanja, sporta, kulture. Raduje me da ostvarujete

dobre rezultate

9

NOVE

21. 2. 2020.

Ljudi

Prvi put sam u Subotici vi-dela kako se slavi Božić i to mi je done-lo mnogo emocija. Jedi-no sam razočarana što ni ovde još nisam videla sneg

Tinejdžerka iz Tajlanda po imenu Surija Ganšanit (18) koju zovu Ijam, koja u Su-botici pohađa drugi razred Gimnazije „Svetozar Mar-ković„, kaže da je Subotica najbezbednije mesto u kom je ikad bila. Ijam u Suboti-ci boravi do jula kod Ivon i Ines Kurai, u okviru projek-ta „Interkultura”. U Srbiju je stigla sa još četiri tajlandska učenika.

Doživeti Srbiju. Ijam je si-gurna, da će se u Suboticu vratiti sa svojom porodicom. Nedostaju joj reči da opiše sve što je oduševljava.

- Moj novi život se mora doživeti - kaže Ijam.

Srećna što je naučila srp-ski jezik, dovoljno da može da se sporazumeva u skoro svim prilikama i svakodne-vici. Kada je stigla nije zna-la nijednu reč, a sada čita, piše i govori. U gimnaziji uči pet predmeta iako

joj ova školska godina neće biti priznata u Tajlandu. Pr-vobitna želja joj je bila da po-seti Japan, ali se ne kaje što se na kraju obrela u Srbiji. Sa nestrpljenjem očekuje trenu-tak kada će onima koji su joj govorili „da ne treba da ide u Srbiju jer tamo neće biti bez-bedna” kaže da se nigde nije osećala bezbednije kao sada.

- Oduševila me je srpska istorija. Veoma sam zahval-na svojoj host porodici. Na Tajlandu nastavu pohađamo od jutra do 16 sati. Ovde je drugačije, ostaje više vreme-na za porodicu, a ja sam do-bila najbolju. Osećam se kao kod kuće. Subotica je jako lepa - kaže Ijam.

Borba s padežima. Nje-na kontakt osoba u Srbiji je profesorica biologije Elvira Đurković, koja je, osim što joj predaje i ugostila. Ijam je s Elvirinim sinovima pekla palačinke, bila na kuglanju i družila se.

- Prvi put sam u Subotici videla kako se slavi Božić i to mi je donelo mnogo emo-cija. Jedino sam razočarana što ni ovde još nisam vide-la sneg. Kod nas nikada ne pada i nadala sam se da će

pasti u Subotici. Sviđa mi se srpski jezik, gramatika je teška, ali uspela sam da sa-vladam padeže, pisanje i iz-govor. Ispunila sam i želju za plesom, idem u školu hip-ho-pa i imala sam i nastup pred subotičkom publikom. Vaša hrana je odlična, odmah sam zavolela burek sa ukusom lazanje, ćufte i sarmu. Moja host mama jako dobro kuva. Naša jela su ljuta, a vaša sla-na - priča Ijam.

Priča o dve sestre. Subo-tičanka Ivona Kurai, želela je da na učeničku razmenu ode na Filipine, ali je pre toga odlučila da ugosti nekog sa Istoka, i tako je Ijam došla u Suboticu.

- Od kada je Ijam tu, svaki dan je novi izazov. Puno pri-čamo o budućnosti. Od nje sam naučila o tajlandskoj kulturi i načinu života. Prvi put sam čula kako zovu

Bankok i da ga nazivaju ime-nom koji ima više od deset dugačkih reči. Nisam znala da u kućama nemaju rernu, a ona je bila iznenađena što mi nemamo aparat za kuva-nje pirinča. Odlično funkci-onišemo - kaže Ivona.

Ijam je trebalo vremena da se navikne na domaću srp-sku kuhinju, a svojoj novoj porodici pripremila je neko-liko tajlandskih ljutih jela od morskih plodova i mesa.

Pohvale stižu i od profe-sora.

- Već u decembru je samo-stalno održala prezentaciju na času biologije. Jako sam ponosna na nju. Odlično se uklopila u novu sredinu. Kao volonter „Interkulture” i njena kontakt osoba, srećna sam što je stekla lepu sliku o našoj zemlji, kulturi i što joj se Subotica jako dopada. Ima želju i volju i traži da priča srpski jezik i u školi i u po-rodici - poručuje profesorka Elvira Đurković.

V. K. B.

Osamnaestogodišnjakinja s dalekog istoka učenica Gimnazije „Svetozar Marković”

Tinejdžerki s Tajlanda, Subotica Tinejdžerki s Tajlanda, Subotica najbezbednije mesto na svetunajbezbednije mesto na svetu

Na Tajlandu na-stavu pohađa-mo od jutra do 16 sati. Ovde je dru-gačije, ostaje više vremena za po-rodicu, a ja sam dobila najbolju. Osećam se kao kod kuće

Sestre Ivona i Ines Kurai dobri domaćini Od kada je Ijam tu, svaki dan je novi izazov. Puno pričamo o budućnosti.

Od nje sam naučila o tajlandskoj kulturi i načinu života

10

NOVE

21. 2. 2020.

Ljudi

Iako u Rusiji postoji 140 nacija, za Srbe mi smo svi Rusi. I ovde u Subotici, Jermeni, Ukrajinci i Belorusi koji pričaju ruski, za Subotičane su Rusi. Sa svima nama će da se druže, piju i pevaju i uvek će nam se diviti, jer smo mi Rusi

Kad su im deca odrasla, a oni otišli u pen-ziju, bračni par Nikolaj i Marina Olemski, odlučili su da napuste Moskvu, u koju bi mogle da se sme-ste tri Srbije, te da potra-že na geografskoj karti mesto, jezersku oazu, gde se može živeti u tišini i natenane. A gde bi to na kugli zemaljskoj i mogli da nađu, nego u Vojvo-dini i na Paliću. Došli su 2008, sa ćerkom Anom, koja je ovde završila gi-mnaziju, a u Moskvi fa-kultet.

- Za sve je „kriva” vaša Voj-vođanka Jelica Kurjak, škol-ska drugarica sa Moskov-skog fakulteta, a kasnije i ambasador Srbije u Moskvi - kaže Nikolaj Olemski. - Ona me je prvi put dovela u Srbiju, u Sremske Karlov-ce. Oduševili su me ljudi i vojvođanska ravnica i kada sam se vratio kući u Moskvu, predložio sam Marini da na-pustimo velegrad i odselimo za Srbiju. Raširila je na sto kartu i videla da se na seve-ru Srbije nalazi Palić, a večiti san joj je bio da živimo negde pored jezera. I moja porodi-ca Olemski živela je pored je-zera Voronjež, udaljenog 500 kilometara od Moskve. Hteli smo da u Srbiji nađemo me-

sto koje će nas podsećati na naš rodni kraj. I uspeli smo!

Živeti spokojno. Nikolaj i Marina Olemski pre 12 go-dina došli su prvi put kao turisti na Palić i tu ostali do danas.

- Došli smo kasno uveče, baš uoči 1. maja, a ujutro kad smo ustali bili smo više nego iznenađeni brojem lju-di na Paliću. Nismo znali šta se dešava. Tezge na sve stra-ne, muzika i brojni luna par-kovi. Ljudi veseli, a kafane i restorani puni. Marina mi veli - e ovo sam sanjala. Ovo je raj na zemlji, gde će mo da živimo. Jedva smo čekali da prođe praznik, da potraži-mo i kupimo kuću. Tako se i desilo. Našli smo je u mir-noj ulici kraj pijace. U počet-ku smo malo bili razočarani, što nema onog naroda kao za Prvi maj, ali smo ubrzo na-vikli na palićki mir i tišinu - navodi Nikolaj.

Klasici i balalajke. Dom Ni-kolaja i Marine Olemski pun je dragih uspomena iz Rusi-je. Na zidovima požutele po-

rodične slike, kolekcije sta-rih satova i balalajki, sa tri i četiri žice iz svih krajeva Rusije. Tu su i velike police sa knjigama ruskih klasika.

- Srbija je jedna od ma-lobrojnih zemalja u svetu, koja se uvek obraduje gosti-ma iz Rusije. Srbi se raduju kad čuju da neko govori ru-ski i obavezno pokušavaju da govore ruske reči, koje su zapamtili iz škole. Nekad i pogrešno, kao ono „zdra-stvuj baćuška”, što na ru-skom znači - zdravo pope. Ta ljubav Srba prema Rusi-ma, omogućila mi je da na Paliću i u Subotici steknem brojne prijatelje. Iako u Rusi-ji postoji 140 nacija, za Srbe mi smo svi Rusi. I ovde u Subotici, Jermeni, Ukrajinci i Belorusi koji pričaju ruski, za Subotičane su Rusi. Sa svima nama će da se druže, piju i pevaju i uvek će nam se diviti, jer smo mi Rusi - ka-zuje Nikolaj.

Isti a različiti. Pitamo ga šta nas dva naroda ipak čini različitim.

- Mi više pijemo čaj i vodku, a vi kafu. Iznenađen sam ko-liko se u Srbiji pije kafa. Kafa se pije svuda, kod kuće, u ka-fićima, restoranima, na po-slu. Što je za vas kafa, to je za nas čaj. Mi ga pijemo non-stop. Čaj uz doručak, čaj po-sle ručka i obavezno čaj pred spavanje. Ovde se čaj pije kad se neko prehladi. Mi goste zovemo da nam dođu kući na čaj, a vi obično na kafu i ra-kiju. I ko onda više pije. Rusi ili Srbi? - kaže Nikola.

Milutin Mitrić

Bračni par Nikolaj i Marina Olemski napustili Moskvu i preselili se u Suboticu

Zemaljski raj našli na PalićuZemaljski raj našli na Paliću

Rusa živi u Subotici prema poslednjem

popisu

redovnih profesora na Pravnom fakultetu u Su-botici 1922. bili su Rusi

Rusa živelo je u Subo-tici 1931. godine

78 10700

Ovde se čaj pije kad se neko pre-hladi. Mi goste zovemo da nam dođu kući na čaj, a vi obično na kafu i rakiju. I ko onda više pije? Rusi ili Srbi?

Ostvarili životne snove da žive pored jezera i nigde ne žure Ljubav Srba prema Rusima, omogućila im je da na Paliću i u Subotici steknu brojne prijatelje

11

NOVE

21. 2. 2020.

Zdravstvo

Dr Zorica V. Dragaš, lekar socijalne medicine u subotičkom ZZJZ

Vitamin D za Vitamin D za bolje zdravlje bolje zdravlje

Vitamin D je generičko ime za deset sterola, kojima je za-jedničko da imaju različiti ste-pen antirahitičnog dejstva. Otporan je na oksidaciju i prema kiseoniku iz vazdu-ha, a rastvorljiv je u mastima (liposolubilan). Aktivni obli-ci vitamina D su vitamin D2 - ergokalciferol i vitamin D3 - holekalciferol. Vitamin D2, odnosno aktivirani ergosterol u obliku ergokalciferola nala-zimo u biljnom svetu. Provi-tamin D2 može da se sintetiše u organizmu čoveka, a aktivira se u koži izlaganjem dejstvu UV zračenja. Ispoljava najjače antirahitično dejstvo od svih oblika vitamina D.

Ljudski organizam može da sintetiše i provitamin D3 i fotohemijski ga pretvara u vitamin D3, takođe izlaganjem kože UV zracima. Potrebna su 3–4 dana za ovaj proces. Osobama koje su starije od 60 godina dovoljno je sunčanje u trajanju od 15–30 minuta dva puta nedeljno, da bi se obezbedila dovoljna količina vitamina D. Vitamin D je u direktnoj vezi sa količi-nom hlorofila, a životinje (i ribe) koje se uvek hrane zelenom hranom (morske alge, trava) imaju ga više. Poznato je da letnje kravlje mleko sadrži više vitamina D od zimskog mleka.

Svuda u svetu su sve razvijeniji pokreti za humano gajenje grla stoke i peradi. Ukratko to znači zalaganje za prirodnu ishranu na slobodi, na ekološki čistim paš-njacima i na suncu. Tada su meso, mleko i jaja zdraviji, bezbedniji i korisniji za ljudsku ishranu. Količina vita-mina D u biljnim i životinjskim organima zavisi još i od količine sterola, koji se mogu prevesti u vitamin D.

Prirodan je i samim tim bolji izvor vitamina D od sintetskog, jer u terapiji sa ribljim uljem nije zabeleže-

na hipervitaminoza D. Ovo se objašnjava time što pored vitamina D riblje ulje sadrži i vita-min A. Uloga: vitamin D je neophodan za pra-vilan rast kostiju i zuba kao i za dobar rad miši-ća, nervnog i imunološ-kog sistema. Vitamin D obezbeđuje apsorpciju kalcijuma i fosfora iz creva i obezbeđuje nor-malan nivo ovih mine-rala koji su neophodni za izgradnju kostiju, kao i za njihov rast. Deca moraju da unose do-voljno vitamina D da bi se sprečio rahitis i zato se bebama daje uljani rastvor ovog vitamina. Značajnu ulogu vitamin D ima u održavanju do-brog imuniteta, a dobar imuni odgovor je važan u borbi protiv infekcija.

Sladić je tipič-no mediteran-ska biljka. Ko-ren sladića je 50 puta slađi od še-ćera i koristi se za lečenje veli-kog broja bole-sti. Sladić i nje-govi preparati blagotvorno de-luju na žene koje prolaze kroz m e n o p a u z u . Smanjuju noćno znojenje i valun-ge, brže i lakše se tone u san i spavanje je kva-litetnije. Osim toga, podsti-če lučenje žen-skog hormona estrogena, koji u menopauzi iščezava, a isto-vremeno sniža-va testosteron. Time poboljšava kvalitet kože i kose. Ova biljka sadrži i dihidrote-stosteron, koji ima ključnu ulogu u sprečavanju ćela-vosti kod muškaraca. Koren

sladića jača imunitet, uni-štava bakterije, virus i gljivi-ce. Ublažava i disajne tego-be, pomaže kod bronhitisa. Takođe je uočeno i antialer-gijsko dejstvo biljke. Slatki

koren je veoma dobar lek za gastritis i za čireve u stoma-ku. Štiti od srčanih bolesti, suzbija bolove mišića i zglo-bova. Nalazi se i u vodicama za ispiranje usta, bas zbog antibakterijskog delovanja. Čaj od slatkog korena:1,5 kafena kašičica slatkog ko-rena preliti sa šoljom pro-ključale vode i ostaviti po-klopljeno 15 minuta. Piti 2 do 3 šolje dnevno.

Savetima lekara do boljeg zdravlja

Kod osoba koje su obolele od hronič-

ne bubrežne insufici-jencije sinteza vitamina D3 izostaje. Razvija se rezistencija na vitamin D (jer holekalciferol ne može da se pretvo-ri u svoj aktivni oblik). Dolazi do snižavanja kalcijuma u serumu, uz istovremeno povećanje sinteze parathormo-na. Izvor: puter, mleko, žumance, morske ribe: losos, tuna, sardina, ha-ringa, zatim riblje ulje i koštano brašno. Riblje ulje ima najveću koncen-tracijom vitamina D.

Zbog delova-nja na hormon

kortizol pojačava otpornost na stres i preporučuje se kod teških fizičkih i psihičkih napora, a ponaša se i kao antidepresiv.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

Sladić protiv Sladić protiv depresijedepresije

12

NOVE

21. 2. 2020.

Oglasi

I Предмет отуђења:

1. парц. бр. 15879/6 у површини 04а 53м2, уписана у лист непокретности бр. 1383 К.О. Нови град, у јавној својини Града Суботице,

2. парц. бр. 14777/8 у површини 84а 25м2, уписана у лист непокретности бр. 1383 К.О. Нови град, у јавној својини Града Суботице,

3. парц. бр. 15799/9 у површини 06а 28м2, уписана у лист непокретности бр. 1383 К.О. Нови град, у јавној својини Града Суботице,

4. парц. бр. 694/8 у површини 11а 94м2, уписана у лист непокретности бр. 1383 К.О. Нови град, у јавној својини Града Суботице,

5. парц. бр. 694/9 у површини 14а 02м2, уписана у лист непокретности бр. 1383 К.О. Нови град, у јавној својини Града Суботице,

6. парц. бр. 17688/3 у површини 02ха 60а 39м2, уписана у лист непокретности бр. 1383 К.О. Нови град, у јавној својини Града Суботице,

II Комунална опремљеност:

1. парц. бр. 15879/6 К.О. Нови град, асфалтирани приступни пут без тротоара,2. парц. бр. 14777/8 К.О. Нови град, јавни водовод, асфалтирани приступни пут

без тротоара, јавна расвета,3. парц. бр. 15799/9 К.О. Нови град, јавни водовод, јавна расвета, гасовод,4. парц. бр. 694/8 К.О. Нови град, јавни водовод, асфалтирани приступни пут,

јавна расвета,

5. парц. бр. 694/9 К.О. Нови град, јавни водовод, асфалтирани приступни пут, јавна расвета,

6. парц. бр. 17688/3 К.О. Нови град, , јавни водовод, асфалтирани приступни пут, тротоар, јавна расвета.

III Урбанистички услови:

- Увидом у План генералне регулације VIII за зоне „Жељезничко насеље“ и „Макова Седмица“ и део зоне „Мали Радановац“ („Службени лист Града Суботице”, број 52/2012), утврђено је да се парцеле к.п. бр. 15879/6 и 15799/9 К.О. К.О. Нови Град налазе у делу простора намењеног изградњи објеката породичног становања средњих густина.

За ову зону су утврђени следећи урбанистички параметри:- Мин. величина парцеле за слободностојећи породични стамбени објекат

износи 300 м²- Мин. ширина уличног фронта износи 10 м,- Маx. Индекс заузетости парцеле је 40%,- Маx. спратност главног објекта је П+1+Пк,- Парцела мора имати приступ на јавну саобраћајну површину.Паркинг места за ове парцеле предвиђена су у оквиру истих.

- к.п.бр. 14777/8 К.О. Нови град према Плану генералне регулације VII за зоне „Кертварош“ и „Нови Град“ и делове зона „Мали Радановац“, „Радановац“ и „Палић“ у Суботици (“Службени лист Града Суботице” број 11/2014 и 12/2014) се налази у делу блока 200 и намењена је за производњу и привреду.

За ову зону су утврђени следећи урбанистички параметри:- Мин. величина парцеле износи 1200 м², док се максимална величина не

условљава,- Мин. ширина уличног фронта износи 30 м,- Маx. индекс заузетости парцеле је 50%, уколико је паркирање обезбеђено у

подземној етажи – макс. индекс заузаетости је 60%,- Максимални степен искоришћености парцела је 80% (рачунајући све објекте

високоградње и платое са саобраћајницама и паркинзима),- Маx. спратност за производне објекте и објекте мале привреде је П+1, а

максимална спратност пословно административних објеката је П+2+Пк,- Парцела мора имати приступ на јавну саобраћајну површину.

У овој зони дозвољено је грађење следећих објеката: производни објекат, производно-пословни објекат, производно-складишни објекат, пословни-складишни објекат, пословно-производно-складишни објекат, пословни објекат, други помоћни објекти (гараже, котларнице, бунари…).

Парцела испуњава услове за градњу, с тим да за предметни простор је прописана обавеза израде урбанистичког пројекта, те се Инвеститору након доношења истог може одобрити изградња објеката.

Израда Урбанистичког пројекта је обавеза Инвеститора.Паркинг места за ове парцеле предвиђена су у оквиру истих.

- к.п.бр. 694/8 и 694/9 К.О. Нови град – према Плану детаљне регулације за део простора МЗ „Железничко насеље” у деловима блокова 13.1 и 13.2, између Мајшанског пута, улице Партизанских база и Храстове улице у Суботици („Службени лист Града Суботице”, број 5/2018), наведене парцеле се налазе у делу блока 18 у зони намењеној мешовитом становању.

У оквиру зоне МЕШОВИТОГ СТАНОВАЊА, у зависности од величине парцеле, дозвољено је грађење следећих објеката:

- породични стамбени објекат (максимално 3 стамбене јединице)- породични стамбено–пословни или пословно–стамбени објекат (максимално

2 стамбене јединице)- вишепородични стамбени, стамбено–пословни или пословно–стамбени

објекат (минимално 4 стамбене јединице)- пословни објекат (може се градити као јединствен објекат на парцели или

као засебан објекат на парцели са породичним стамбеним објектом)- други објекти на парцели (пратећи, помоћни)У склопу зоне МЕШОВИТОГ СТАНОВАЊА у оквиру једнопородичних

стамбено-пословних објеката, вишепородичних стамбено-пословних и пословних објеката могу се планирати простори за обављање делатности из области:

- трговине (продавнице за продају прехрамбене и робе широке потрошње и др.),

- услужног занатства (пекарске, посластичарске, обућарске, кројачке, фризерске, фотографске радње, праонице возила и друге занатске радње),

- услужних делатности (књижара, копирница, видеотека, хемијска чистиона и др.),

- угоститељства (мотели, пансиони, ресторан, таверна, ћевабџиница, чајџиница, цаффе бар, пиццериа, хамбургерија и сл.),

- здравства (апотека, опште и специјалистичке ординације, стационари и сл.), - социјалне заштите (сервиси за чување деце, вртићи, обданишта, играонице

за децу, смештај и нега старих и изнемоглих лица и др.)- културе (галерије, библиотеке, читаонице, биоскопске и позоришне сале и

др.)- забаве (билијар салони, салони видео игара, кладионице идр.),- спорта (теретане, вежбаоне, аеробик, фитнесс, бодибилдинг и др.),- пословно-административних делатности (филијале банака, поште,

представништва, агенције, пословни бирои)- пољопривреде (пољопривредна апотека, ветеринарска амбуланта за кућне

љубимце и сл.)- услужних сервиса (бензинске станице, гасне станице, праонице возила,

централна гаража и сл. на међусобној удаљености од минимално 1,0 км). Централна гаража може бити у склопу сваког блока у циљу задовољења простора за мирујући саобраћај.

- И друге делатности уз услов да не угрожавају околину; буком, гасовима, отпадним материјама или другим штетним дејствима, односно да су предвиђене мере којима се у потпуности обезбеђује околина од загађења.

У ЗОНИ МЕШОВИТОГ СТАНОВАЊА није дозвољена изградња мини фарми и кланица.

У ЗОНИ МЕШОВИТОГ СТАНОВАЊА није дозвољена изградња производних објеката, односно производних погона мале привреде и производног занатства.

За зону мешовитог становања услови у погледу величине и ширине парцеле утврђени су у следећој табели:

На основу члана 99. став 5. Закона о планирању и изградњи (“Сл. гласник РС”, број 72/09, 81/09-исправка, 64/10 – одлука УС и 24/2011, 121/2012, 42/2013 – одлука УС, 50/2013 – одлука УС, 98/2013 – одлука УС, 132/14, 145/14, 83/2018, 31/2019 и 37/2019 – др. закон-9/2020) и члана 16. Одлуке о прибављању, отуђењу и давању у закуп грађевинског земљишта и претварања права закупа на грађевинском земљишту у право својине („Сл. лист Града Суботице“, број 14/2015 и 53/2016),

Градоначелник Града Суботице доноси

О Д Л У К УО РАСПИСИВАЊУ ЈАВНОГ ОГЛАСА ЗА ОТУЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

(ЗЕМЉИШТЕ) У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ ГРАДА СУБОТИЦЕ РАДИ ИЗГРАДЊЕ У ПОСТУПКУ ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА (ЛИЦИТАЦИЈА)

13

NOVE

21. 2. 2020.

Oglasi

За грађење породичног стамбеног, породично стамбено-пословног објекта у зони је утврђена максимална величина грађевинске парцеле од 1500 м², док за вишепородично стамбено пословни објекат није утврђена максимална величина.

Маx. Индекс заузетости парцеле је 50%.У склопу зоне мешовитог становања, поред основне намене, дозвољена је

изградња објеката друге намене који неће штетно деловати на околину и то: пословање, јавни и комерцијални садржаји, мала привреда, спорт и рекреација, здравствени, верски објекти, комунални објекти, сервиси, бензинске станице, централне гараже и др. стим да њихова заступљеност на нивоу зоне може бити маx. 50%.

Врсте објеката с обзиром на начин изградње на грађевинској парцели у зони мешовитог становања су:

• слободностојећи (објекат не додирује ни једну линију грађевинске парцеле)

• двојни (објекти на суседним парцелама додирују једну заједничку линију грађевинске парцеле)

• у непрекинутом низу (објекат додирује обе бочне линије грађевинске парцеле)

• у прекинутом низу (објекат додирује само једну бочну линију грађевинске парцеле)

• полуатријумски (објекат додирује три линије грађевинске парцеле)У зони мешовитог становања највећа дозвољена спратност ПОРОДИЧНИХ

стамбених (стамбено-пословних и пословно-стамбених) објеката је П+1+Пк (приземље+спрат+поткровље).

Највећа дозвољена спратност ВИШЕПОРОДИЧНИХ стамбених (стамбено-пословних и пословно-стамбених) у зони мешовитог становања је П+2+Пк (приземље+два спрата+поткровље).

ПОСЛОВНИ објекти у оквиру зоне мешовитог становања су спратности максимално П+1+Пк (за минималну величину парцеле 500 м²), односно максимално П+2+Пк (за минималну величину парцеле 600 м²).

- Парцела мора имати приступ на јавну саобраћајну површину.Уколико је планирана изградња породичног стамбеног објекта (стамбено-

пословног или пословног објекта) у зони мешовитог становања, на парцели се могу градити и други објекти и то:

• ПРАТЕЋИ ОБЈЕКТИ – гаража, летња кухиња, инфраструктурни објекти (котларнице, трафостанице и др.), надстрешнице и сл.

• ПОМОЋНИ ОБЈЕКТИ – бунари, ограде и сл.Уколико је планирана изградња вишепородичног стамбеног објекта (стамбено-

пословног или пословног објекта) у зони мешовитог становања, у изузетним случајевима се на парцели се могу као слободностојећи градити пратећи објекти (гараже, котларнице, трафостанице и надстрешнице).

Парцеле бр.694/8 и 694/9 К.О. Нови град испуњавају услове за градњу, с тим да је за предметни простор прописана обавеза израде урбанистичког пројекта у случајевима изградње вишепородично стамбених и стамбено пословних објеката.

Израда Урбанистичког пројекта је обавеза Инвеститора.Паркинг места за ове парцеле предвиђена су у оквиру истих.

- к.п.бр. 17688/3 К.О. Нови град - према Плану детаљне регулације за делове

блокова 16.5 и 17.2 северно од Сегединског пута у Суботици („Службени лист Града Суботице”, број 38/2015), предметна парцела се налази у зони намењеној пословању са производњом.

За зону пословања са производњом су утврђени следећи урбанистички параметри:

- Мин. величина парцеле за изградњу објеката износи 800 м²,- Мин. ширина уличног фронта износи 20 м,- Маx. Индекс заузетости парцеле је 60%,- Парцела мора имати приступ на јавну саобраћајну површину мин. ширине

5 м.

Врста и намена објеката који се могу градити На парцелама или комплексима у зони пословања са производњом дозвољена

је изградња једног или више објеката у којима се одвијају следеће делатности: - пословне делатности (терцијарне делатности: продаја, администрација,

услуге, угоститељство и сл.) - складишне делатности - производне делатности У планираним комплексима, а у складу са Законом о процени утицаја на

животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09) и Уредбом о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 114/08 – до краја поглавља Уредба), дозвољена је реализација следећих пројеката:

- Пројекти који се не налазе на Листи I нити на Листи II Уредбе - Пројекти који се налазе на Листи II Уредбе, за које се на основу израђене

Процене утицаја на животну средину установи да у погледу планираног производног и техничко-технолошког процеса, врсте и количине енергије, као и процене врсте и количине отпадака, загађења ваздуха, земљишта, воде и другог, не угрожавају животну средину, односно да се планираним мерама на спречавању пропратних негативних утицаја производне делатности, негативно дејство у потпуности може уклонити, или свести на законом утврђене дозвољене норме .

Осим објеката основне намене, могу се градити: - помоћни објекти неопходни за обављање основне делатности (гараже,

инфраструктурни објекти, станице за снабдевање горивом, резервоари, цистерне и сл.)

- стамбени објекти са 1-2 стана за власника.

Минимално растојање између регулационе и грађевинске линије за пословне и складишне објекте није дефинисано, а за производне објекте износи 5 м.

У односу на бочне и задње међне линије јужне или источне оријентације објекти морају бити удаљени најмање 4 м, а у односу на линије северне или западне оријентације објекти морају бити удаљени најмање 1 м.

У односу на постојеће објекте на суседним парцелама, планирани објекти морају бити удаљени најмање 5 м.

Дозвољена спратност објеката је П+2. Максимална висина слемена објекта је 12 м, а изнад те висине су дозвољени

висински акценти у функцији делатности која се одвија у комплексу (технолошки торњеви, силоси, димњаци и сл.), рекламни стубови, као и телекомуникациони и други инфраструктурни објекти.

Дозвољена је изградња подрумске или сутеренске етаже ако не постоје сметње геотехничке и хидротехничке природе.

Унутар објекта се може извршити пренамена таванског простора у користан простор у случају да се поменутом интервенцијом не пређу дозвољени урбанистички праметри.

Код изградње објеката са подрумом неопходно је обезбедити правилно проветравање и осветљавање подрумске етаже.

За изградњу и уређење нових или доградњу постојећих комплекса у којима бруто развијена површина новопланираних објеката износи 2000м2 или више Планом је прописана обавеза израде урбанистичког пројекта.

Израда Урбанистичког пројекта је обавеза Инвеститора.Паркинг места за ове парцеле предвиђена су у оквиру истих.

Рок за подношење уредног захтева за издавање грађевинске дозволе:

Лице које стекне својину (у даљем тексту: Стицалац) се обавезује да органу надлежном за издавање грађевинске дозволе, у року од осам месеци од дана закључења уговора о стицању земљишта поднесе уредан захтев за издавање грађевинске дозволе за изградњу објекта чија је изградња предвиђена важећим планским актом.

IV Тржишна цена земљишта:

Почетна цена (тржишна вредност) земљишта које се отуђује је:

14

NOVE

21. 2. 2020.

Oglasi1. парц. бр. 15879/6 К.О. Нови град у површини 04а 53м2, процењена тржишна

вредност земљишта 659.527,51 динара, износ депозита: 197.858,25 динара,2. парц. бр. 14777/8 К.О. Нови град у површини 84а 25м2, процењена тржишна

вредност земљишта 19.864.043,75 динара, износ депозита: 5.959.213,13 динара,3. парц. бр. 15799/9 К.О. Нови град у површини 06а 28м2, процењена тржишна

вредност земљишта 918.013,54 динара, износ депозита: 275.404,06 динара,4. парц. бр. 694/8 К.О. Нови град, у површини 11а 94м2, процењена тржишна

вредност земљишта 4.212.070,22 динара, износ депозита: 1.263.621,07динара,5. парц. бр. 694/9 у површини 14а 02м2, процењена тржишна вредност

земљишта 4.945.831,19 динара, износ депозита: 1.483.749,36 динара,6. парц. бр. 17688/3 у површини 02ха 60а 39м2, процењена тржишна вредност

земљишта 57.257.967,69 динара, износ депозита: 17.177.390,30 динара.

Тржишну вредност земљишта утврђује овлашћени судски вештак.Тржишна цена земљишта не може бити нижа од цене утврђене актом

надлежног пореског органа.

Учесници на јавном надметању (у даљем тексту: лицитацији) су дужни да уплате депозит (гарантни износ) који представља износ у висини од 30% од почетне цене земљишта, на депозитни рачун Града Суботице бр. 840-1027804-55 са позивом на број 69-236, модел 97.

Учеснику на лицитацији који не оствари право на куповину земљишта, уплаћени депозит ће се вратити у року од пет радних дана од дана спроведеног поступка (висина износа који се враћа једнака је динарском износу уплаћеном на име депозита), изузев уколико учесник одустане од своје понуде или не приступи лицитацији.

V Поступак лицитације:

Поступак лицитације спроводи Комисија за грађевинско земљиште (у даљем тексту: Комисија).

На лицитацији могу да учествују правна и физичка лица која поднесу писмене пријаве на адресу: Суботица, Трг Слободе 1, путем Службе за општу управу и заједничке послове Градске управе Суботица, у услужном центру, на приземљу Градске куће, шалтер број 16 и 17 или поштом.

Пријаве се подносе у затвореној коверти са назнаком „Пријава на оглас за отуђење грађевинског земљишта у јавној својини Града Суботице - НЕ ОТВАРАТИ“.

Пријаве се подносе Комисији за грађевинско земљиште путем Секретаријата за имовинско правне послове, Службе за имовинско правне послове, стамбена питања и грађевинско земљиште.

На полеђини се уписује назив и адреса подносиоца пријаве, број телефона и име и презиме овлашћеног лица за контакт.

Оглас је отворен од 21.02.2020. године, закључно са 23.03.2020. године, што представља рок за подношење писмених пријава.

Пријава поднета путем поште се сматра благовременом уколико се поднесе у датом року, а у писарницу Градске управе буде запримљена најкасније 27.03.2020. године до 12.00 часова.

Пријава правног лица садржи: пун назив и седиште, матични број, порески идентификациони број и број решења о регистрацији код надлежног органа.

Пријава се оверава потписом и печатом овлашћеног лица.

Пријава физичког лица садржи: име и презиме, адресу, јединствени матични број грађана, а ако је лице предузетник и податке о упису у регистар надлежног органа (број, датум и назив органа) и порески идентификациони број.

Пријава треба да садржи све податке о парцели за које се иста подноси.

Уз пријаву се прилаже:- оверена фотокопија акта о регистрацији (Извод из АПР-а) за правна лица - фотокопија личне карте или пасоша, за физичка лица,- решење о упису радње у Регистар - за предузетнике - доказ о уплати депозита,- изјава да прихвата све посебне услове из огласа и- за лица која заступа пуномоћник, оверена пуномоћ од стране јавног

бележника.

Право учешћа на лицитацији имају само лица која поднесу благовремену и потпуну пријаву, односно лица која по захтеву Комисије за грађевинско земљиште отклоне недостатке пријаве.

Земљиште се отуђује учеснику лицитације који понуди највећу цену за предметно земљиште, а која се накнадно не може умањивати.

Учеснику на лицитацији чија се понуда прихвати, уплаћени депозит ће се урачунати у купопродајну цену и одузети од вредности постигнуте на лицитацији.

Лицитацију отвара председник или овлашћени члан Комисије и утврђује:

1. Број благовремених и потпуних пријава2. Број неблаговремених и непотпуних пријава3. Називе односно имена учесника који су стекли право учешћа 4. Присутне учеснике јавног надметања односно њихове законске

заступнике или овлашћене представнике и да ли имају уредну пуномоћ-овлашћење да учествују на лицитацији.

Лицитација се спроводи по следећем поступку:

1. Председник или овлашћени члан Комисије објављује почетни износ који је предмет лицитације и позива учеснике да исти износ прихвате

2. Уколико учесник не прихвати почетни износ губи право на повраћај уплаћеног депозита

3. Председник или овлашћени члан Комисије позива учеснике да дају своје понуде износа цене, увећане за најмање 1% од почетног износа, односно од последње дате понуде

4. Учесници се јављају за давање понуде подизањем руке5. Председник или овлашћени члан Комисије покретом руке дозвољава

учеснику који се најраније јавио, да дâ своју понуду6. Учесник лицитације дужан је да каже у име којег понуђача који износ

нуди7. Председник или овлашћени члан Комисије пита три пута да ли неко даје

више од највећег претходно понуђеног износа и констатује после трећег позива који