9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

NOVE

Godina IV • Broj 157 • 13. mart 2020. • Cena: 40 dinara

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

ÉVE A POLGÁROK EGÉSZSÉGÉNEK SZOLGÁLATÁBAN15Nikole Kujundžića br. 6

str

7

str 2

str 4-5

Raskopčavanje mita: Subotičani se ne boje KoroneRaskopčavanje mita: Subotičani se ne boje KoroneIzborna lista predata u rekordnom roku

SNS broj 1 u SuboticiLaban: Ponosan sam što su žene i mladi najzastupljeniji

Bez infrastrukture nema novih šampiona. Ulaganje u 15 sportskih objekata

U sportske terene i hale uloženo 220 miliona

24 miliona uloženo je u ventilacioni sistem Hale sportova87 miliona uloženo u uređenje atletske staze i terena na stadionu

14 hala i modernih sportskih terena uređeno u subotičkim kvartovima

2

NOVE

13. 3. 2020.

Mladi Srpske Na-predne stranke u Subotici predvođe-ni predsednikom Gradskog odbora SNS-a i prvim na lokalnoj izbor-noj listi Bogdanom Labanom, predali su 5. marta, u 14 časova Izbornoj komisiji Grada Subotice izbornu listu„ Aleksandar Vučić - Za našu decu”, čiji je nosilac Alek-sandar Vučić.

Koalicija„ Aleksandar Vučić - Za našu decu”, u Subotici podnela je ku-tije s kandidatima za odbornike Grad-ske skupštine i izlazi na izbore raspi-sane 26.aprila pod rednim brojem 1, nakon proglašenja izborne liste od strane Gradske izborne komisije.

U rekodno kratkom roku subotički Naprednjaci prikupili su 2434 potpi-sa, što je daleko više od broja predvi-đenog za predavanje liste u Subotici. Na listi za odbornike nalazi se veliki broj mladih ljudi, novih lica i preko 40 posto žena.

U izjavi za medije, nakon predaje liste Bogdan Laban rekao je okuplje-nim novinarima, da Srpska napredna stranka ima listu sa velikim brojem mladih ljudi koji odlično razumeju potrebe svojih mlađih generacija.

-To je naša velika prednost. Lista sa većim brojem žena, sa uspešnim, vi-sokoobrazovanim ljudima koji su po-svećeni tome da živote ljudima u Sr-biji učini boljim, garantuje da ćemo sa novim ljudima osigurati dobar za-mah i nastaviti sa dobrim rezultatima, a postoji još mnogo toga što treba da uradimo.

Politika

Savez vojvođanskih Mađara je za veoma

kratko vreme sakupio dovoljno potpisa da preda svoju izbornu listu za republičke i pokrajinske izbore

Za manje od 24 sata aktivisti SVM-a saku-pili su 11. 969 potpisa za republičke izbore odnosno 5236 potpisa za pokrajinske izbore.

-Pune liste sa kandidatima SVM-a za uče-šće na lokalnim izborima predate su u 11 lo-kalnih samouprava, u 13 lokalnih samouprava predate su liste sa jednom trećinom kandi-

data, a u 9 lokalnih samouprava na-stupaju zajedno sa listom Srpske na-predne stranke. SVM na predstojećim izborima nastupa samostalno, a nosi-lac liste je Ištvan Pastor, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

-Definisali smo i slogan pod kojim nastupamo u kampanji a to su tri pojma, za-jedništvo, razvoj i budućnost. Mislimo da su to pojmovi oko kojih možemo da koncetrišemo sve što je do sada urađeno i ono što nam predstoji, a to to su teme koje najviše interesuju građane - rekao je lider SVM-a Ištvan Pastor.

Liste još uvek nisu predate u Adi, Kikindi,

Somboru, Subotici i Bačkoj Topoli, zbog namere da se na svim izbornim listama, Savez vojvođanskih Mađara nađe pod rednim brojem četiri, kako bi biračima po-jednostavili izbor na dan glasanja.

Kampanja SVM-a počinje 15. marta na nacionalni praznik Godišnjice revolucije 1848. godine, a zbog ak-tuelne situacije sa korona virusom, kako je rečeno ot-kazana su javne manifestacije.

SVM predao izborne liste za republičke i pokrajinske izbore

SVM samostalno na izbore, nosilac liste Ištvan Pastor

Autor: A.Šiška

Subotički Naprednjaci prikupili 2434 potpisa u kratkom roku

Bogdan Laban : Bogdan Laban : Ponosni smo na Ponosni smo na veliki broj mladih veliki broj mladih i preko 40 posto i preko 40 posto žena na listižena na listiSubotički mladi Naprednjaci prikupili su 2434 potpisa u kratkom roku. Zajedno sa gradonačelnikom Bogdanom Labanom, koji je prvi na lokalnoj izbornoj listi, predali su danas Izbornoj komisiji Grada Subotice izbornu listu Aleksandar Vučić - Za našu decu

U rekodno kratkom roku subotički Na-prednjaci prikupili su 2434 potpisa, što je daleko više od broja predviđenog za pre-davanje liste u Subo-tici. Na listi za odbor-nike nalazi se veliki broj mladih ljudi, no-vih lica i preko 40 posto žena, rekao je gradonačelnik Bogdan Laban

Definisali smo i slogan pod kojim nastu-pamo u kam-panji a to su tri pojma, zajedništvo, razvoj i bu-dućnost, kaže Pastor

Autor: N.H Karanović

3

NOVE

13. 3. 2020.

AktuelnoNacionalna služba za zapošljavanje - Filijala Subotica

Programi i mere za preko 200 lokalnih poslodavaca

Za oko 200 po-slodavaca, koliko ih očekuju iz Na-cionalne službe za zapošljavanje - Filijala Subotica u Velikoj većnici, organizovana je prezentacija javnih poziva, konkur-sa oko programa mera zapošljava-nja za ovu godinu

Nacionalna služba za zapošljavanje - Filijala Subotica organizovala je prezentaciju javnih pozi-va, konkursa za realiza-ciju programa mera aktiv-ne politike zapošljavanja (APZ) za ovu godinu, u sredu 11. marta, u Velikoj većnici Gradske kuće.

Prezentacija je name-njena za više od 200 po-slodavaca, među kojima su i oni koji tek planiraju da otpočnu samostalnu delatnost.

Promocije javnih pozi-va-konkursa, predviđenih Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja i Programom rada Nacio-nalne službe za zapošlja-vanje za tekuću godinu, organizuje se na nivou svih filijala NSZ, u sarad-nji sa jedinicama lokalne samouprave. Javni pozi-vi - konkursi predstavlje-ni suputem prezentacije, uz diskusiju i pružanje detaljnih informacija uče-snicima, poslodavcima i potencijalnim poslodavci-ma na lokalnom nivou, od strane zaposlenih u NSZ, a prisustvovao je i direktor i rukovodstvo Nacionalne službe za zapošljavanje.

U Čitaonici Grad-ske biblioteke, za petak 20. mart zakazana je promocija nove knjige Tomislava Toke Taušana „Samo se istina slagati ne može”

Dopunjeno peto izdanje prve knjige Tomislava Toke Taušana „Samo se istina slagati ne može”, biće pro-movisano u čitaonici Grad-ske biblioteke, 20. marta u 19 časova. Moderator knji-ževne tribine je Maša Mla-denović, a učesnici autor knjige Tomislav Taušan i di-

rektor Gradske biblioteke Dragan Rokvić.

Među zlatnim slovima posvećenim autoru knjige, Dobrivoje Bobi Janković se obraća i poštovaocima Taušanove knjige poru-kom, da će „čitaoci ovog blaga između korica biti duhovni korifeji”!

-Tomislav Taušan u po-eziji leti, boksuje, degaži-ra, hvata, faulira, žonglira, gađa, jednači se s prečkom, samuje, komanduje, sluša, lobira, daruje, gubi, mudru-je, ide u susret..Taušan zna da je život snoviđenje straš-no, ambis i san, ponor i tren. Ali je život elan, energija. Taušan je detinjstvo proveo u detinjstvu, najbolje njego-ve pesme su one u kojima ima humora i fantastike : Živeo sam na vašem kocu duže, Nego što sam do koca živeo - navodi Taušanov stih Božo Koprivica.

Radoje Lujo Aleksić kaže, da je poezija Tomislava Tau-šana isprepleteni vatromet emotivnosti lirike i epike, a

Mile Isakov za Taušana veli, da ga ljudi pamte kao umet-nika među stativama, a da sada vidi da to nije bilo ni malo slučajno.

Taušanovi dobri prijatelji napislai su veliki broj izu-etnih recenzija u njegovoj knjizi, a veliki pesnik Matija Bećković svojeručno je na-pisao kratku recenziju reči-ma, „Alala vera Taušane! Ko zna jedno - zna sve”.

Duhovni korifeji Taušana

Gradska Biblioteka

СИР: Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-

3655=Nove subotičke novine

COBISS.SR-ID 22996660

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINA U PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara+poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO2.080 dinara+poštanski troškovi

IMPRESUMIzdavač:

NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.

Društvo za novinsko-izdavačku delatnostSubotica, Maksima

Gorkog 8Tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947PIB: 109859609

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Vlado Tomić dipl. Ecc.Tel: 553-914

(direktor@subotickenovine.rs)

Zamenik gl. i odg. urednika:

Nada Harminc Karanović

(urednik@subotickenovine.rs)Tel: 552-042

Tehnički urednikRobert Kiš

(tehnicki@gmail.com)

Redakcija-novinari:Tel: 553-042

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola

Stantić, Milutin Mitrić, Bojan Nikolić

Karikaturista:Milenko Kosanović

DIZAJN

Bulevar Mihajla Pupina 15office@olorinpress.rs

Marketing:Tel: 553-914

e-mail: marketing@subo-tickenovine.rs

Oglasi i čitulje:Tel: 553-805

(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa:,,Štamparija Borba’’ A.D. Kosovska 26, Beograd

Višegodišnji projekat „Biblio-tekari u razmeni” realizovan je u vrtićima „Marija Peković Sunčica” i „Marija Petković Biser” u Subotici

Bibliotekari Gradske biblioteke iz Belog Manastira, Krunoslav Mija-tov i Žolti Rabi su na poziv kolega iz Gradske biblioteke Subotica održali 5. marta radionice u subo-tičkim vrtićima, gde se rad odvija na hrvatskom jeziku.

Čitali su priče, igrali pantomime zanimanja, rešavali zagonetke, rečju, bilo je veoma zabavno. Bu-dući da ovo nije njihov prvi dolazak u te vrtiće, bilo je dece koja su ih se setila od prošle godine, pa je druženje bilo još zanimljivije.

„Bibliotekar u razmeni” naziv je zajedničkog projekta Gradske biblioteke Beli Manastir, Središnje biblioteke Mađara u Republici Hr-vatskoj, Gradske biblioteke i kul-turnog centra „Adi Endre” iz Baje i Gradske biblioteke Subotica.

―U različitim terminima tokom godine, bibliotekari tih biblioteka

susreću se s decom pripadnicima manjinskih zajednica, u sve tri dr-žave, Hrvati u Mađarskoj i Srbiji, a Mađari i Srbi u Hrvatskoj i kroz igru i aktivnosti uče jedni o drugima, druže se i sarađuju. Nakon svakog susreta, učvršćuju se poznanstva i dogovaraju nove aktivnosti. A sledeće će biti već u maju, kada će subotički i bibliotekari iz Baje održati radionice u Belom Mana-stiru, kažu u Gradskoj biblioteci Subotice.

Bibliotekari u razmeni

Bibliotekari sa decom manjinskih zajednica, u tri države

Autor: N. H. K.

Autor: N. H. K.

Autor: N. Harminc

4

NOVE

13. 3. 2020.

Aktuelno

- Nema mesta panici i zabrinu-tosti. Srbija je od samog početka reagovala odgovorno i pojačala kontrolu na graničnim prelazi-ma, posebno na aerodromima. Poštuju se instrukcije Svetske zdravstvene organizacije kao i preporuke naših epidemiologa, koji su se decenijama edukovali za ovakve epidemiološke situaci-je - navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

LAKŠI SIMPTOMI. Bizni-smen iz Bačke Topole koji je iz subotičke bolnice premešten u Novi Sad oseća se dobro. Sedam od 14 osoba koji su bili u kon-taktu s njim nalazi se u kućnoj izolaciji. Dve državljanke Srbije koje su zaražene korona virusom imaju blaže simptome i trenutno se nalaze na Infektivnoj klinici. Simptome virusa su primetile posle kontakta sa ženskom oso-bom, koja je doputovala iz ino-stranstva, a sa kojom su bile u kontaktu. Virusom je zaražen i jedan kineski državljanin.

Ministarstvo zdravlja Republi-ke Srbije sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jova-nović Batut”, mrežom zavoda za

javno zdravlje i nadležnim zdrav-stvenim ustanovama prati epide-miološku situaciju.

ŽIVOT IDE DALJE. Nove subotičke novine sprovele su višednevno istraživanje da li se građani plaše novog virusa, i da li su sve nadležno službe spremne za slučaj epidemije. Pitali smo lekare, stomatologe, u školama, igraonicama, vozače u autobu-sima, taksiste, zaposlene i po-setioce u supermarketima koji su dnevno u kontaktu sa mnogo ljudi.

U subotičkoj bolnici formi-ran je specijalni Korona tim koji sprovodi mere i trijažu kod ula-ska u Bolnicu. Neke fabrike za-branile ulazak nezaposlenima.

Trenutno je u toku izrada čita-vog niza mera koje će sprovoditi Korona tim i prema pacijentima, i prema zaposlenima i svima koji ulaze u bolnički prostor.

- Na samom ulasku u zgradu bolnice formiran je specijalni pu-nkt gde će stručno osoblje obav-ljati brzu kontrolu svih koji ulaze. Zaposleni su spremni za eventu-alne nove slučajeve virusa - kažu u Opštoj bolnici Subotica.

U Subotici se redovno održava-ju pozorišne predstave, održani su i skupovi i proslave povodom proslave 8. marta, gde su Subo-tičani u velikom broju se družili po restoranima. Čak i starije oso-be iz gerontoloških domova su u velikom broju boravile na slavlji-ma, a kažu da ih ne plaši korona virus, a građani uobičajeno idu na posao.

U DRUŠTVU JE LAKŠE. Subotičani su oprezni, ali se ne plaše epidemije, odlaze na pred-stave i proslave, pa čak i u banje.

Tvrde da imaju osećaj da su nadležne zdravstvene ustanove, Ministartsvo i država su spre-mno dočekali pojavu virusa i preduzeli potrebne mere. Mnogi su informasani šta treba da pre-duzmu ukoliko se razbole, gde da se jave na preglede i kakve mere zaštite da preduzmu, a neki kažu

da se spremaju i da otputuju i do Beča ili Atine, te da se ne plaše virusa.

Neki ovih dana putuju i do Au-strije, do Grčke i Turske. Odlaze u zakazane termine u banje po Srbiji, iako je prvi zaraženi čovek izolovan bio u Subotici, pa iz lo-kalne bolnice je premešten KCV.

Ivanka Ognjanov je marketing menažer i svakodnevno je u kon-taktu sa dosta ljudi.

- Ne mogu reći da se nešto po-sebno plašim jer se trudim da pojačam imunitet, ali sa druge strane je neizbežno da budemo svakodnevno u dodiru i komu-nikaciji sa drugim ljudima, te rizik uvek postoji. Kad se osvr-nem nekoliko godina unazad, ot-prilike svake druge čovečanstvu preti epidemija: svinjski grip, pti-čiji grip, komarci sa Nila, ebola virus. Počinjem da sumnjam u nameštaljke farmakomafije koja

RASKOPČAVANJE MITA: Veliko istraživanje Novih subotičkih novina

Subotičani Subotičani se ne boje se ne boje KoroneKoroneTaksisti, vozači autobusa, lekari, stomatolozi, pi-jačni prodavci, dečje igraonice- svi rade bez straha od bolesti koja je uplašila svet. Od klasičnog gripa obolelo je 2.000 puta više ljudi nego od Korone

Kad se osvr-nem neko-liko godina unazad, ot-prilike sva-ke druge čo-večanstvu preti epide-mija: svinj-ski grip, ptičiji grip, komarci sa Nila, ebola virusIvanka Ognjanov, marketing menadžer

Autor: ekipa Novih subotičkih novina Smrtonosni virus Korona u Srbiju je sti-gao iz Vojvodine. Prvi slučaj registro-van je u Subotici. Bolest je 6. marta u subotičkoj bolnici otkrivena kod bizni-smena iz Bačke Topole, koji je preba-

čen 8. marta u KC Vojvodine, odlukom konzi-lijuma lekara i infektologa iz Subotice, Novog Sada i Beograda. Do 12. marta broj obolelih se popeo na 19. Vlada Srbije je formirala specijalni tim koji je doneo dodatne mere radi sprečavanja širenja bolesti. Zabranjen je ulazak strancima iz Italije, Kine, Irana i Južne Koreje. U među-vremenu je zvanično objavljen podatak, da se u prethodnih mesec dana od običnog gripa razbo-lelo 24.000 ljudi.

52.580obоlеlih оd оbоljеnjа sličnih gripu registrovano оd pоčеtkа sеzоnе

5

NOVE

13. 3. 2020.

Aktuelno

- Ne plašim se korona virusa. Pri-državamo se upozorenja o jačanju imuniteta. Kada bismo govorili o

ranijim epidemijama, ova se ne bi, bar do sada, ni pominjala

Radovan Sovilj

- Čuo sam za slučaj koronavirusa u Subotici. Naše zdravstvene ustano-ve su sprovele mere, ministar kaže da je sve pod kontrolom, pa nismo

u strahu.Ema G.

- Upravo sam se vratila iz ambulan-te. Pacijentima je u odmah čim uđu

u čekaonicu obezbeđeno pranje ruku. Čula sam za slučaj korona

virusa. Ne plašim se.Etelka Santo

-Nije svejedno, jer upozoravaju da se stariji ljudi čuvaju. Čuo sam za

taj jedan slučaj, ali mislim da je sve pod kontrolom, a i moja porodica

ima takav stav.Peter Kovač

zaradjuje ogroman novac na ovakvim epidemijama ali i na vladare iz senke kojima je u interesu da desetkuju sta-novništvo na planeti. Virusi su najvećim delom izašli iz laboratorija, a dok se ne pronadje vakcina dotle se pojavi drugi ili mutirani. Nije mi svejedno u tom smislu da sve ukazuje na proces da je treći svet-ski rat koji se vodi hemijsko-biološkim oružjem već počeo, a da toga još nismo svesni - kaže Ognjanov.

ŠOFERSKA JE MUKA PREGO-LEMA. Vozač gradskog prevoznika Su-boticatrans Živanović Džojo, kaže da mu nije svejedno što je osam sati dnevno u kontaktu sa stotine ljudi u autobusu.

- Nije mi svejedno, imam i porodicu, a svakodnevno sam u kontaktu sa stotina-ma sugrađana u autobusu. Neki kašlju, kijaju, prehlađeni su, ne može čovek biti potpuno siguran. Ipak, dobili smo iz preduzeća dezinfekciona sredstva za ruke, na svakoj pauzi koristimo ih da s ezaštitimo koliko je moguće. Po povrat-ku s posla još veću higijenu od uobiča-jene sprovedemo. Ni porodici nije sve-jedno, ali i oni sprovode sve mere koje su predložene.

Taksisti su takođe u kontaktu s veli-kim brojem ljudi, ali kažu da se ne plaše.

- Ma nema čega da se bojim, ali opre-za nikad dosta u našem poslu. Iskreno razmišljao sam na tu temu, šta ako se ne daj Bože zarazim, šta bi uradio. Izolovao bih se u kući i pozvao nadležne da se prijavim za testiranje, pa dalje bi video

šta bi bilo. Malo sam čitao na internetu o tom virusu, pa mogu reći da sam se informisao - kaže Dejan Gajić, taksista.

I njegov kolega Laslo Horva slično raz-mišlja.

-Vidite ja se ne plašim, ali sam poma-lo zabrinut da se ne raširi virus kao u Italiji što se raširio. Ukoliko bi došlo do toga da osetim simptome, pozvao bi le-kare, to bi sigurno uradio, gledao bih da se osamim, da ne ugrožavam druge, pa bi dalje sve išlo svojim tokom. Virus je izlečiv, tako da po meni nema razloga za veliku paniku - kaže Horvat.

U ŠKOLAMA VIŠE HIGIJENE. U subotičkim osnovnim i srednjim ško-lama od 11. marta na snazi su preporu-ke koje je izdalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da se mo-raju redovno provetravati učionice, či-stiti dvorišta, redovno prazniti korpe za otpatke. Neophodno je pranje i dezinfi-kovanje podova, zidova, vrata i površi-na klupa, redovno snabdevanje tečnim sapunom toaleta, učionica i trpezarija. Decu treba podsticati na pranje ruku. Savetuje se da se ne razmenjuje hrana i ne koriste iste flašice za vodu, a da se upotrebljene papirne maramice i ubru-si redovno odlažu u korpe za otpatke.

Treba planirati časove odeljenskog starešine posvećene održavanju lične higijene i neposrednog okruženja, vas-pitno-zdravstvene teme, odnosno, upo-znavanje sa putevima virusnih infekcija i informisanje o toj temi.

Ministarstvo preporučuje roditeljima i učenicima da se odlože proslave i dru-ženja.

Prethodno su otkazane ekskurzije u svim školama koje su planirane za ovu godinu.

I u predškolskim ustanovama podi-gnute mere održavanja higijene ruku dece, ali i higijene unutar objekta. Kako smo čuli iz pojedinih izvora, više puta dnevno dezinfikuju se igračke i drugi predmeti sa kojima su deca najviše u dodiru.

Sve firme u industrijskoj zoni nesme-tano rade.

PTIČJI I SVINJSKI GRIP. Od po-četka februara od respiratornih infek-cija obolelo je preko 22.000 građana Srbije. Očekuju se i dalje povećavanje broja obolelih od akutnih respiratornih infekcija i oboljenja sličnih gripu. Pored sezonskog gripa i respiratornih infekci-ja, potvrđeno je da je prvi i za sada je-dini slučaj oboljevanja od virusa gripa tipa AH1N1 na teritoriji našeg grada, po-tvrđen još 24. januara ove godine, kod maloletne devojčice. Iz subotičkog ZZJZ navode, da drugih slučajeva, do 11. mar-ta, nije bilo. Prеmа pоdаcimа ustanova koje prate situaciju oko gripa, оd pоčеt-kа sеzоnе u Subotici je priјаvljеnо oko 52.580 оbоlеlih оd оbоljеnjа sličnih gri-pu, što je za 12 odsto više u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Epidemiolozi naglašavaju da aktu-elna vakcina čuva od virusa AH1N1 i

AH3N2, kao i protiv B virusa. Leka-ri takođe kažu, da se vrhunac sezon-skog gipa očekuje do kraja meseca, te se građanima koji se nisu blagovremeno imunizovali, savetuju higiјеnа disајnih putеvа, često pranje ruku, prоvеtrаvа-njе prоstоriја i izbеgаvаnjе bоrаvkа u zаtvоrеnim prоstоrimа gdе sе nаlаzi vеliki brој ljudi.

U Severnobačkom okrugu nema zvanič-nih podataka da je registrovan ptičji grip.

OKRUŽNI ŠTAB SBO ZA VANREDNE SITUACIJE: STANJE POD KONTROLOM

U Severno bačkom okrugu održana je vanredna sednica Okružnog štaba za vanredne situacije, oko potvrđene pojave virusa COVID 19. u Subotici.- Situacija je pod kontrolom i nema potrebe za uvođenjem vanrednih mera. Sve mere Ministar-tsva zdravlja i Svetske zdravstvene organizacije su ispoštovane. Medicinsko osoblje je na vreme spro-velo preventivne mere - kaže komandant Okružnog štaba za vanredne situacije Dragi Vučković.

Posete bolnici i dalje zabranjene

Posete pacijentima koji su na

stacionarnom lečenju u Opštoj bolnici Subotica i dalje su zabra-njene.

Nakon gotovo tri nedelje od kada su uvedene zbog velikog broja respiratornih infekcija i gri-pa, a sada i zbog slučaja obole-log od Korona virusa, u Upravi bolnice odlučeno je da zabrane poseta i dalje budu na snazi.

Kako nezvanično saznajemo, zabrane poseta pacijentima tre-bale su biti ukinute od ove ne-delje. Nadležni tvrde da prate aktuelnu situaciju, te da će se zabrane poseta ukinuti kada se za to steknu uslovi.

6

NOVE

13. 3. 2020.

Društvo

Subotica u Srbiji je po mnogo čemu posebna, a i po naj-svečanijem činu venčanja u secesijskom ambijentu Veli-ke većnice Gradske kuće, uz sviranje na orguljama.

Za četrdeset godina, kompozitor Lajoš Međeri sviranjem na orguljama, u brak je ispratio 25.000 mladenaca, a samo jednom se desilo, da mla-doženja na venčanju umesto „da”, izgovori „ne”

Autor: M.Mitrić

Ali i pored toga, Subotica i dalje ima najsvečaniji čin venčanja.

Jedan od najupornijih učesnika ove ceremonije, svakako je kompo-zitor Lajoš Međeri koji 40. godina muzikom na orguljama ulepšava ce-remoniju venčanja u Gradskoj kući.

-Nije bilo lako uvek uneti orgulje u Gradsku kuću - priseća se Lajoš Međeri. - Orgulje su recimo za vre-me komunizma bile sinonim crkve i religije, a komunisti su se plašili da taj svečani zvuk ne „pokvare” na-rodne mase. Bilo je „potegni - povu-ci” i ipak su pristali da svoje orgulje unesem u Veliku većnicu. Uslov je bio da ih ne nosim na balkon, već da budu negde u ćošku. Pristao sam, jake zvučnike sam „popeo” na balkon, a ja ostao dole da sviram orgulje.

Kompozitor Lajoš Me-đeri, profesor harmo-nike, orgulja i klavira u Muzičkoj školi u Subo-tici, sam je osmislio deo muzičkog ceremonijala na venčanju. Svaka kompozicija koju svira, ima svoju ljubavnu priču.

-Bilo je predloga da na ceremo-niji sviraju tamburaši, ali kako da ide pesma „četir konja debela”, kad mladenci jedno drugome stavljaju prsten na ruku. I u muzičkoj cere-moniji ima protokola. Kad mladenci ulaze u salu, na orguljama se svira Vagnerov Svadbeni marš, kad mati-čar čita tekst, sviraju se kompozici-je Klare i Roberta Šumana nazvane „Ljubav koja je pisala note”. Za vre-me čestitanja mladencima, svira se Vagnerova pesma „Sanjarenje” i na kraju ceremonije „Svečani marš” Fe-liksa Mendelsona. Prihvatao sam u početku neki šlager koji voli mlada, ali smo kasnije odustali, jer to je re-

metilo dinamiku ceremonije.Za 40. godina koliko radi ovaj po-

sao, kompozitor Lajoš Međeri uz oz-biljnu muziku na orguljama ispratio

je u brak 25.000 mladenaca. Neka-da se u Subotici godišnje skla-

palo i preko 1.000 brakova, a danas jedva 600.

-Nekad su se venčanja ni-zala dnevno, u razmacima od 15 minuta, dovoljno da

na orguljama odsviram samo prve taktove Vagnerove

kompozicije „Sanjarenje” ili Meldesonov „Svadbeni

marš”. Rekordan broj ven-čanja zabeležen je u subotu 29.

novembra 1982. godine, na Dan Re-publike, kada se venčalo 36 parova. Svirao sam na oguljama čitav dan, od 10 do 24 sata. Danas je tu brojku teško dostići i za čitav mesec. Dobro se sećam i venčanja, kada je mlado-ženja izgovorio „ne”, prestao sam da sviram na orguljama i nastao je tajac u sali. Bio sam u dilemi, šta mladen-cima i njihovim svatovima dalje da sviram. Svakako ne „Odu radosti”.

Nekada se u Sub-otici go-dišnje sklapalo i preko 1.000 bra-kova, a danas jed-va 600

U Suboticu po noteAmerički pijanista Peter Tot iz Nju Džersija, preko inter-neta, zavoleo je kompozicije Lajoša Međeria, a prošle go-dine došao je u Suboticu da upozna kompozitora i uzme njegove note za melodije, iako radi na dva fakulteta u Americi. Profesor Tot je zajedno sa Međerijem održao tri koncerta u Subotici, Novom Sadu i Somboru.

Svirao i TituSvi u familiji Lajoša Međeria ima-ju muzički talenat. Otac i sestra bili su vrsni violinisti, a kćerka Mari-ja Međeri je profesor violine u sub-otičkoj Muzičkoj školi. Kao profesor klavira i harmonike, Međeri je 1976. godine imao čast da na prijemu u Iga-lu svira Titu.

Mnogi mladi ljudi iz bivših repu-blika Jugoslavije, pa i Beča i Budim-pešte, dolaze u Suboticu da sklope brak. Ovde su nekada mladenci po-sle venčanja dobijali Povelju o bra-ku i kumovi Povelju o kumstvu, kao dar subotičkog Doma kulture, ali je taj „poklon” verovatno zbog velikih troškova ukinut.

Sudbonosno „da”, Sudbonosno „da”, u danu izgovorilo u danu izgovorilo 36 parova36 parova

Lajoš Međeri i Vukica Bogešić,matičarka

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Kompozitor Lajoš Međeri 40. godina sviranjem na orguljama ulepšava venčanja u Gradskoj kući

hiljada mlade-naca ispratio

Međeri

25

Lajoš Međeri (sa harmonikom) kod Tita

7

NOVE

13. 3. 2020.

Deca i rekreativ-ci u celoj Subotici uživaće na devet terena i pet sport-skih hala. U njihovo uređivanje, i sređivanje grad-skog stadiona iz budžeta grada uloženo je više od 220 miliona dinara. Od 2016. do 2020. godine renovirani su tereni u gotovo svim kvartovima. Od Palića do Novog Žednika.

- Često sam napolju sa mojim unucima, hvala Bogu pa imaju gde da se igraju, sve je u redu sa igrališti-ma i sportskim terenima i nije bilo problema do sada. Zadovoljna sam. Ono što me raduje jeste najava koju sam čula na radiju da će se u Subo-tici izgraditi devet novih igrališta i to je zaista lepa vest - kaže za Nove subotičke novine Agika Basta.

SPORTOM PROTIV TELEFO-NA. Subotičani se slažu da je sport uz kulturu i obrazovanje jedna od najvažnijih oblasti. Kako kažu sta-nje se popravilo u odonosu na raniji period, ali da još treba raditi na una-pređenju sportske infrastrukture. Kladionice, razne vrste kockarnica, igraonice, mobilni telefoni, upropa-šćavaju zdravlje dece, dobro opre-mljena igrališta, promocija sporta i fer pleja su jedini spas za sadašnje, i nove generacije dece.

- Moj unuk obožava da bude vani na sportskim terenima i lepo je to što imamo gde decu da pustimo da se igraju i bave sportom. On poseb-no voli da igra košarku, pa je u slo-bodno vreme stalno na terenu za ko-

šarku. Nemam briga, bezbednost je dobra, pratim ga dok je na terenu i bitno mi je da se dete kreće da se bavi nekim sportom - kaže Natalija Marković.

Nove subotičke novine pobrojale su sve terene i hale koji su urađeni u protekle četiri godine. U Prvomaj-skoj ulici izgrađen je novi sportski teren sa tartan podlogom. Vrednost radova iznosi 1,5 miliona dinara. Renoviran je sportski teren za mali fudbal, rukomet, odbojku i košarku na Paliću sa kompletnom opremom. Postavljeno je 1.700 kvadrata asfal-ta, 280 metara ograde, urađena je kompletna rekonstrukcija tribina a tereni su osvetljeni sa 20 reflektora. Vrednost investicije iznosi 10 mili-ona dinara.

ASOVI IZ ŠKOLSKE KLUPE. U Mesnoj zajednici Aleksandrovo u okviru sportsko-rekreativnog cen-tra „Bratstvo” postavljen je tartan na košarkaški teren vredan 1,3 mi-liona dinara. I Novi Žednik je do-bio savremene sportske terene za košarku, rukomet i mali fudbal, u koje je uloženo sedam miliona di-nara.

Nakon gotovo pola veka OŠ „Jo-van Mikić„ dobila je savremeni sportski teren sa tartan podlogom za košarku, rukomet i mali fudbal vredan 2 miliona dinara.

- Mislim da situacija sa sportskim terenima nije toliko loša, ali gene-ralno može još dosta da se iskoristi prostora širom grada da se napra-ve novi tereni. Sad konkretno npr. Prozivka ima dosta sportskih tere-na i igrališta što je približeno deci i omladini ali ima i delova grada gde je neophodno to sve izgraditi i re-

konstruisati. U suštini ima više te-rena nego ranije, deca i omladina ih koriste ali po meni treba još da se gradi - Mladen Molnar

Kompletno su obnovljeni sport-ski tereni u OŠ „Kizur Ištvan” za rukomet i mali fudbal. U obnovu terena uloženo je 3,1 milion dinara a sredstva su obezbedili Pokrajin-ski sekretarijat za sport i omladinu i Grad Subotica. U narednih mesec dana u planu je postavljanje tartan podloge na košarkaški teren u ovoj osnovnoj školi.

STADION ZA EVROPU. Pored ulaganja u sportske terene u prote-kle četiri godine urađeno je mnogo i na obnovi sportske infrastruktu-re. Postavljeni su novi reflektori na Gradskom stadionu za šta je izdvo-jeno 62 miliona dinara, zahvaljujući donaciji FSS instaliran je savremeni semafor za rekonstrukciju i adapta-ciju atletske staze i glavnog terena na stadionu uloženo je ukupno 87 miliona dinara.

- Subotica je posle 40 godina, za-hvaljujući Republičkoj i Pokrajinskoj vladi, dobila atletsku stazu i moderan fudbalski teren, zahvaljujući kome će u budućnosti naš grad biti domaćin velikim fudbalskim utakmicama i ta-kmičenjima -izjavio je gradonačelnik Subotice Bogdan Laban.

Hala sportova dobila je novi si-stem klimatizacije u šta je inve-

stirano ukupno 24 miliona dinara od čega je 20 miliona obezbedila Pokrajinska vlada a četori miliona Grad Subotica.

Iz budžeta Grada je finansirano postavljanje novog balona na baze-nu Dudova šuma. Vrednost radova iznosi 10 miliona dinara.

- Ulaganje u sportsku infrastruk-turu i izgradnju sportskih terena je ulaganje u budućnost naše dece i u budućnost subotičkog sporta. Da-nas deca svoje slobodno vreme če-sto provode u svojim domovima gledajući u pametne telefone ili ra-čunare. Veoma teško možete naći sportsku granu koja nije zastuplje-na u našem gradu. Dakle imamo sve moguće sportove, od hokeja na travi i hokeja na ledu do popular-nih sportova, i zahvaljujući razvoju sportske infrastrukture i planovi-ma kojih imamo da nastavimo ovim putem, mislim da pružamo i deci i mladim ljudima priliku da se okrenu zdravom životu i da se bave sport-skim aktivnostima. U fokusu lokal-ne samouprave je svakako da im to nesmetano obezbedimo - kaže Ne-manja Simović, član Gradskog veća za sport.

LOPTA ZDRAVLJE ČUVA. Iz-građen je i regatni centar za veslanje na Paliću, za šta je izdvojeno uku-pno 3,3 miliona dinara.

Na obali jezera Palić donacijom Vlade Japana u iznosu od 50.000 dolara izgrađen je novi košarkaški

teren i teretana na otvorenom pored Muškog štranda.

Renovirane su i fiskulturne sale u osnovnim školama „Sveti Sava” i „Sonja Marinković„ i postavila novi parket u OŠ „Ivan Milutinović„. U narednih mesec dana u planu je po-stavljanje tartan podloge na tereni-ma u OŠ „Kizur Ištvan” i OŠ „Sveti Sava”.

- Relativno je dobar sadržaj tere-na u pojedinim delovima grada, ali ima i delova gde nije toliko razvije-no. Deca i mladi mogu više no rani-je da koriste sportske terene i da se bave sportom i zdravim životom, pa evo i ja čim lepo vreme dozvoli, ja sam na terenu sa sinom i bezbedno je. Zadovoljan sam sa ponudom te-rena u mojoj okolini, ali ponavljam, mislim da bi u drugim delovima gra-da trebalo više terena - smatra Sa-bahudin Trnčić.

Društvo

miliona uloženo je u ventilacioni sistem

Hale sportova

miliona uloženo u ure-đenje atletske staze i terena na stadionu

hala i modernih sport-skih terena uređeno u subotičkim kvartovima

24 87 14

Nakon pola veka OŠ „Jovan Mikić„ dobila je savre-meni sportski teren sa tartan podlogom za ko-šarku, rukomet i mali fudbal

Autor: Bojan Nikolić

Bez infrastrukture nema novih šampiona. Ulaganje u 15 sportskih objekata

U sportske terene i hale U sportske terene i hale uloženo 220 milionauloženo 220 milionaZadovoljna sam. Ono što me raduje jeste najava koju sam čula na radiju da će se u Subotici izgraditi devet novih igrališta i to je zaista lepa vest - kaže za Nove subotičke novine Agika Basta

8

NOVE

13. 3. 2020.

Obrazovanje

Obrazovne ustanove srednjeg i visokog obrazovanja iz Sr-bije i inostranstva, predstavile su svoje projekte na 15. Međunarodnom Sajmu obrazovanja, a ove godi-ne iz subotičke Gimnazije su 23 učenika i sedam profesora, među njima direktor škole Veselin Jevtić i zamenik Aleksandar Slavov, prvi put su se predstavili na „Putoka-zima”.

Fokus je bio na predstavljanju vanna-stavnih aktivnosti, predstavljanju uče-ničkih i projekata u međunarodnoj sa-radnji kao i kulturno umetnički program.

-Na sajmu je škola pokazala lepe-zu svojih vannastavnih aktivnosti, rekla je profesor engleskog jezika i član Tima za promociju i kulturnu i javnu delatnost Gimnazije „Sveto-zar Marković„ Gordana Budanović. U zabavno umetničkom programu, učestvovalo je nekoliko naših mu-zičara i pevača, kao i pevačka etno grupa.Učenici IT smera su napra-vili aplikaciju za mobilni telefon, koja meri kalorije unesene u organi-zam i posetiocima sajma pokaziva-li su kako aplikacija funkcioniše. Na štandu smo pokazali i prezentaciju o vannastavnim aktivnostima pa su se

tu mogle videti fotografije sa bazara zdrave hrane, Svetosavske akademi-je, sa likovne, dramske, recitatorske i novinarske sekcije. Učestvovali su i učenici projekta Klimaton.

Kuriozitet je što su posetiocima Saj-ma delili obeleživač za knjige, na kojem su tri QR koda, za ulaz na sajt, na ista-gram i na facebook profil škole.

- Na štandu je bio izložen i štampani materijal, nagrađivani školski časopis Gimnasium, Godišnji izveštaj Gimna-zije i Antologija mladih talenata. Pro-motivne aktivnosti škole, odeljenja na mađarskom nastavnom jeziku su zavr-šene, a za odeljenja na srpskom jeziku počinju u aprilu. Dan otvorenih vrata planiran je za 7 maj.

Subotički gimnazijalci i nastavnici na međunarodnom Sajmu obrazovanja u Novom Sadu

Gimnazija Subotice Gimnazija Subotice reprezent Grada na Sajmureprezent Grada na SajmuNa poziv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Gimnazija „Svetozar Marković„, u četvrtak 5. marta učestvovala je na Međunarodnom sajmu obrazovanja „Putokazi” u Novom Sadu

Subotička Gimnazija bila je reprezent Gra-da, njihov atraktivan štand je bio i veo-ma posećen, a već je dobila poziv za uče-stvovanje i u nared-noj godini

Autor: Nela Skenderović

Čevrto veliko priznanje za predškolsku usta-novu „Naša radost”

Predškolska ustanova „Naša radost” Subotica i zvanič-no je dobila priznanje za vrhunski kvalitet pruža-nja vaspitno obrazovne usluge, a ove godine kruna uspeha je Velika zlatna medalja na 15. Međuna-rodnom sajmu obrazovanja „Putoka-zi „ u Novom Sadu.

Najnovije priznanje došlo je kao na-grada za dobar rad. Naime, Predškolska ustanova „Naša radost” Subotica ima du-gogodišnju reputaciju jedne od vodećih

predškolskih ustanova u Srbiji, posebno u primeni inovativnih, pedagoških pristu-pa ( projektno planiranje), primene IKT u radu sa decom, primene STEM pristupa, bilingvalnih grupa.

Prethodno je Ustanova za svoj dugogo-dišnji reprezentativni rad dobila nekoli-ko značajnih priznanja poput Svetosavske nagrade Ministarstva za prosvetu i sport Republike Srbije, za izuzetan doprinos ra-zvoju obrazovanja u 2006. godini, najvi-še priznanje grada Subotice PRO URBE 2003. godine kao i Pokrajinsko priznanje „Dr Đorđe Natošević”.

Pored Velike zlatne medalje, za PU „Naša radost” dodatno priznanje je i or-ganizacija Međunarodne konferencije, koja će se prvog aprila održati u Grad-skoj kući.

Na 15. Međunarodnom Sajmu obrazovanja

Zlatna medalja za „Našu radost”

Direktor Nebojša Markez

Škola trenutno ima više od 850 đaka, a sledeće nastav-ne godine će upisati učenike u 10 odeljenja, dva na prirod-no matematičkom smeru na srpskom i jedno na mađar-skom jeziku, četiri odeljenja društvenog smera na srp-skom i jedan mađarskom, jedno odeljenje opšteg sme-ra na hrvatskom jeziku i je-dan IT smer na srpskom.

9

NOVE

13. 3. 2020.

Subotica je ove godine za kulturu izdvoji-la blizu 470 miliona dinara. Rezultati su u svim segmentima veći su od kulturnih dostignu-ća i u nekim većim gradovovi-ma u Srbiji. Subotički umet-nici su kreativnošću podržali mnoge gradske projekte, kao i glumci Narodnog pozorišta koji osvajaju nagrade, iako zgrada još uvek nije završena. Najveći srpski slikari iz Pariza izlagali su u Savremenoj gale-riji, srpski književnici promo-visali svoja dela u Gradskoj biblioteci, Gradski muzej je zadivio svojim istraživačkim i izložbenim eksponatima, u Sinagogi je izvedena prva jevrejska opera i mnogi gala koncerti svetskih umetnika, a u Velika većnica gradske kuće, kao najlepši secesijski objekat u Gradu, postala je izuzetna kulturna scena, na kojoj je pre nekoliko meseci nastupio i veliki svetski pijanista Andrej Gugnin, pa takvi događaji Su-boticu stavljaju na evropsku kulturnu mapu sveta.

- Kultura je u mandatu ove vlasti izvađena iz zapećka - kaže za Nove subotičke novine Jasmina Stevano-vić, članica Gradskog veća za druš-tvene delatnosti.

Koliko je prošle i ove godine izdvojeno novca za kulturu iz gradskog budžeta i koliko se iz-dvaja za kulturu drugih nacio-nalnih zajednica u Subotici ?

- Više od 470 miliona dinara, od-nosno oko 5,62 odsto od ukupnog budžeta izdvojili smo za razvoj kul-ture. Finansiramo funkcionisanje lokalnih ustanova kulture, od plata i svih pratećih troškova održavanja do kapitalnih izdataka. Investira-

mo u programe Fondacije „Danilo Kiš“, Fondacije „Sinagoga“. Samo za kulturne sadržaje zajednica na-cionalnih manjina, Grad je prote-kle godine dodelio više od 24 mi-liona dinara.

Kakva je Vaša ocena o vrednim i najuspešnijim projektima u su-botičkoj kulturi, u šta je najviše ulagano?

- Uz podršku republičkih i po-krajinskih vlasti realizovali smo smo više značajnih zajedničkih

kulturnih projekata, a pojedine naše projekte podržala je i EU. To rezultuje dolaskom sve većeg broja domaćih i stranih gostiju i turista.

Bogata kulturna baština, kul-turna raznolikost i bogata kultur-na istorija, međunarodne i tradici-onalne lokalne manifestacije, ali i veliki broj kvalitetnih i afirmisanih stvaralaca, koji kreativno podrža-vaju kulturu predstavljaju osnov za unapređenje kulturne pozicije Subotice.

Mogućnost održavanja kultur-nih sadržaja na otvorenom za nas predstavlja veliko olakšanje, ali ono na šta smo ponosni je činjenica da je velelpna Velika većnica Gradske kuće, u punom kapacitetu sada iskorišćena za mnoga kulturna dešavanja.

Takođe, u Subotici aktivno de-

luje veliki broj muzičkih, likovnih i dramskih udruženja, kultur-no-umetničkih društava koja se pored srpske, bave očuvanjem bu-njevačke, mađarske, hrvatske, cr-nogorske tradicije, kao i tradicije drugih naroda koji žive na terito-riji Grada Subotice.

Završetak Narodnog pozori-šta će biti meka za turiste, a po-boljšaće iuslove rada glumcima i svrstati Suboticu među najveće „gradove klulture” ?

- Za građane Subotice pa i Voj-vodine posebno je značajno, da je u periodu od 2016. do 2020. godi-ne, u više faza obezbeđen novac za završetak davno započetog projek-ta izgradnje Narodnog pozorišta, Od 2016.godine, do 2019. utroše-no je 634 miliona dinara. Za VIII/1 fazu ugovoreni su radovi u iznosu od 597 miliona dinara, a predviđe-no je da počnu do kraja godine. U 2020 godini, ukupno je iz republič-kog, pokrajinskog i lokalnog budže-ta opredeljeno 880 miliona dinara. Nakon završetka osme faze, Pozo-rište će biti u funkciji, a i građani zadovoljni jer nestrpljivo očekuju prve predstave.

Gradnji Pozorišta prethodile su ranije polemike i peticije, da se stari teatar ne ruši, a novi pro-jekat je nazvan megalomanskim?

- Taj veliki objekat bio je samo jedan u nizu velikih nezavršenih višedecenijskih projekata, koje smo zatekli, kada smo dobili man-dat građana da vodimo grad. Za-vršili smo Y krak, a radovi na Po-zorištu, kao što smo i obećali, biće okončani u roku. I sada je opoziciji problem, što se ti projekti završa-vaju pa tvrde da je kultura bačena u zapećak. Samo za pozorište iz-dvojeno je triput više, a iz gradskog budžeta za kulturu se izdvaja više nego ikada u modernoj istoriji.

Koje projekte biste posebno istakli?

- Grad Subotica podržava veliki broj projekata i manifestacija od posebnog značaja za grad, poput Festivala evropskog filma Palić, Međunarodnog festivala pozori-šta za decu, Dužijance, Interetno manifestacije, Zavičajnih dana, Ne-delje pravoslavlja, Festivala jevrej-ske kulture, Festivala bunjevačkog narodnog stvaralaštva i niza dugih manifestacija, koje promovišu is-tinske kulturne vrednosti. Sve-tosavska nedelja je značajna, kao kulturno-prosvetna i duhovna ma-nifestacija posvećena Svetom Savi, utemeljivaču srpske države, srpske pismenosti, prvom srpskom arhie-piskopu, prosvetitelju, državniku, mirotvorcu i zakonopiscu i zaslu-žuje podršku.

Ponosni smo i na obnovljenu Letnju pozornicu na kojoj su na-stupile najeminentnije muzičke zvezde zemlje i regiona.

Zašto je to važno?- Podrška Grada značajnim kul-

turnim manifestacijama oslikava nastojanje i čvrste namere da po-kažemo da kultura u ovom gradu ima renome koji zaslužuje, ali i da pokažemo poštovanje prema svim nacionalnim zajednicama i mani-festacijama koje promovišu tole-ranciju, međusobno poštovanje i zajedništvo, kao i onima u kojima se prepliću tradicionalno i savre-meno, seosko i gradsko, svetovno i duhovno.

Koliko je značajno ulaganje u sadržaje, toliko smo ponosni i na ulaganja svih nivoa vlasti, ali i stranaca, u našu infrastruktu-ru. Velelepno obnovljeno zda-nje Sinagoge predstavlja pravo remek delo i mami uzdahe svih koji posete naš grad.

Subotica je sve više koncertni grad.

- Samo tokom protekle godine, Subotica je ugostila svetske zvezde poput operske dive Jadranke Jova-nović koja je u junu održala kon-cert u Velikoj većnici. Još nam je u sećanju Mađarski ciganski simfo-nijski orkestar “100 violina” iz Bu-

dimpešte. Istakla bih i činjenicu da je poznati pijanista Andrej Gugnin posle najvećih svetskih metropola i najprestižnijih koncertnih dvora-na nastupio u subotičkoj Gradskoj većnici. Maestro Jovan Kolundžija nastupio je u subotičkoj Sinagogi.

Tu je i otvaranje Mađarskog kulturnog centra na Paliću, čija izgradnja je deo projekta „Razno-bojna saradnja”, vrednog 3,7 mili-ona evra koji se realizuje u okviru evropskog Interreg-IPA programa prekogranične saradnje Mađar-ska-Srbija. Grad je dao pordšku i društvenim događanjima, “Srbija u ritmu Evrope”, Karavan igre- pro-mocija baleta, Dani Nikole Tesle, Berbanski dani, Noć istraživača i brojne festivale, među kojima je Filmski festival na Paliću prosla-vio Suboticu po čitavoj Evropi.

Šta Grad Subotica neguje od kulturnih događaja, a čega nema u drugim sredinama.

- Multikulturalnost Subotice je naš brend i promoviše nas ne samo kao kulturni nego i turistički cen-tar, čime doprinosimo očuvanju običaja i tradicije svih etničkih za-jednica koje žive u Vojvodini. Či-njenica, da nas multikulturalnost razlikuje od mnogih, a da taj poten-cijal pokušavamo i da pretočimo i u zanimljivu turističku ponudu, ve-lika je motivacija i za razvoj turiz-ma. Sva ta raznolikost Suboticu je pretvorila u pravi muzej kultura i veroispovesti – ovde se nalazi jed-na od tri aktivne sinagoge u Srbiji, protestantska crkva, mnogobrojni rimokatolički i pravoslavni verski objekti, što znači da sa komšijama živimo mirno i skladno. Svi ovi hramovi ujedno su i tragovi boga-te kulture na ovim prostorima, a blizina prelepog jezera Palić priziva turiste u Subotici da uživaju u od-moru koji spaja kulturne i prirodne lepote kraja.

Intervju

Podrška Grada značajnim kultur-nim manifestaci-jama oslikava na-stojanje i čvrste namere da poka-žemo da kultu-ra u ovom gradu ima renome koji zaslužuje

Multikultural-nost Subotice je naš brend i pro-moviše nas ne samo kao kultur-ni nego i turistič-ki centar, čime doprinosimo oču-vanju običaja i tradicije

Autor: Nada H. Karanović

Jasmina Stevanović, sekretar Sekretarijata za društvene delatnosti u Subotici za Nove subotičke novine o planovima i ulaganjima u kulturu Grada

Subotica je kulturni megapolisSubotica je kulturni megapolisSa manje budžetskog novca za kulturu, Subotica je ostvarila veće rezultate od mnogih drugih gradova u Srbi-ji, a uspešno završava i najveću vojvođansku investiciju u kulturi, objekat Narodnog pozorišta. Za ovu godinu izdvojeno je 5,62 odsto od ukupnog budžeta, blizu 470 miliona dinara

Više od 470 miliona dinara, odnosno oko 5,62 odsto od ukupnog budžeta izdvojili smo za razvoj kulture

10

NOVE

13. 3. 2020.

Uzgoj ovaca je najisplativiji posao u stočar-stvu. Od kada su uvedene državne subvencije, za jagnjad 2.000. dinara a za ovce 7.000 dinara, ovčarstvo se isplati. Umatičena ovca može da se kupi za 150 evra, za stado od 100 ovaca je po-trebno 15.000 evra. Uloženi novac se vraća već prve godine, jer se ovca prve godine ojagnji i uz subvencije, stočar je za manje od godinu dana na nuli, a posle drugog jagnjenja ima zaradu.

Da bi proverili ovu računicu, pošli smo na Čikeriju kod Ivana Tumbasa koji ima farmu od 500 ovaca. Na prilazu farmi dočekao nas je „ur-nebesni” lavež pulina, koji su na komandu gazde stali na desetak metara od nas, držali nas u vidu i čekali novu komandu.

-Neće, veli Ivan, kad sam ja sa njima. - Da ste došli da kradete ovce, ne znam kako bi se prove-li s mojim pulinima, Dolarom, Gitarom i Cigom. Dobri su i za stoku i za domaćinstvo, a gazdi su odani. Jedan pulin je kod čuvanja ovaca vredniji od tri čobanina. samo za jednog pulina, dao sam pet ovaca. Ja sam četvrta generacija u porodici koja drži ovce i puline.

Od kad je pre nekoliko godina država uvele stimulativne mere, ova grana stočarstva je u us-ponu i broj stada ovaca u proseku se povećava za 10 odsto godišnje.

-Ovčari su mahom orjentisani na proizvod-nju jagnjadi, a da se ovce muzu i proizvodi mle-ko i sir, zarada stočara bila bi trostruko veća- kaže Ivan Tumbas. -Nema radnika da muzu ovce, a mašinska muža je skupa. Ali i ovako, uzgoj ovaca se isplati. Za subvencije što drža-va daje za moje stado od 500 ovaca mogu da obezbedim hranu, pa mi jagnje dođe kao zara-da. Najveća muka u ovom poslu je što niko neće da se lati pastirskog štapa.

Iako je prosečna čobanska plata u Vojvodini od 400 do 500 evra, plus hrana i stan, ali niko

neće da čuva ovce. Već gdinama ovo zanimanje je najdeficitarnije. Za većinu stočara u Bačkoj, koji se ozbiljno bave uzgojem ovaca ili koza, ne-shvatljivo je da mladi čekaju da im od države kapne socijalna pomoć, a neće da čuvaju sta-do. Zbog toga su često vlasnici stada prinuđeni da sami čuvaju stoku. To je slučaj i sa Ivanom Tumbasom.

-Nudio sam dnevnicu i 3.000 dinara, hranu i stan i niko neće da prihvati ovaj posao - kaže Tumbas. -To ispada plata od hiljadu evra meseč-no. Mladi radije idu da konobarišu za 250 evra, nego da čuvaju ovce za četiri puta veću platu. Ima gazda koji čobanima nude i besplatne mo-bilne telefone, da im čuvajući ovce i da im ne bude dosadno, ali ne prihvataju ništa.

Bački stočari tako sami budno motre na svoja imanja, naročito torove, jer je često na meti lo-

pova - stoka. Modernim „hajducima” je najlakše ih strpati u gepek. Počinioci se teško hvataju, a i kad budu uhvaćeni, sud ih brzo oslobodi.

-Nisam imao većih krađa, a jednu ili dve ovce i ne prijavljujem. Mi farmeri nemamo vremena da se tužakamo za svaku ovcu, kaže Ivan.

Reportaža

Nekada u Vojvodini bilo 600.000 ovaca, a sada tri puta manje, jedva 200 hiljada. Državne subvencije od 7.000 dinara za umatičenu ovcu i 2.000 za jagnje, zaustavili su nagli pad uzgoja ovaca. Sada stočarima jagnje osta-ne kao zarada, jer hranu obezbede subvencijama. Najveći problem farmera je što ne mogu da nađu čobane za ovce.

Ovčarstvo je sada među najisplativijim poslovima u Srbiji, ali je najveći problem farmera što ne mogu da nađu čobanina za ovce. Državne subvencije obezbeđuju hranu za stoku, a stočarima jagnje ostane kao zarada

Autor: Milutin Mitrić

Niko neće u čobane, ni za 1.000 evraNiko neće u čobane, ni za 1.000 evra

Umatičena ovca može da se kupi za

150 evra, za stado od 100 ovaca je po-

trebno 15.000 evra. Posle drugog ja-

gnjenja, stočar ima zaradu.

Nove Subotičke novine u poseti stočaru Ivanu Tumbasu sa Čikerije, koji ima farmu od 500 ovaca

ČOBANSKI PAPRIKAŠU Bačkoj kažu, da je „vašar bez čobanskog paprikaša, kao svatovi bez svirke”. Ivan Tumbas pravi čobanski papri-kaš kuva najmanje četiri sata, sa tri kilograma mesa, dosta crnog luka, malo vina, zbog šmeka. Meso samo pusti vodu, doda se aleva paprika i so, pa krompir ili slatki kupus.

evra prosečna čobanska plata u Vojvodini, plus hrana i stan, ali

niko neće da čuva ovce

hiljada ovaca rani-je bilo u Vojvodini, a sada tri puta ma-nje, oko 200.000

500 600

11

NOVE

13. 3. 2020.

Zdravstvo

dr Zorica V. Dragaš, lekar socijalne medicine u subotičkom ZZJZ

Uloga K vitaminaVitamin K je antihemo-

ragični vitamin i smatra se faktorom dugovečnosti. Postoji pet vitamina K: K1, K2, K3, K4 i K5, a jedini pri-rodni oblik koji dobijamo sa hranom je vitamin K1. Ovaj vitamin je rastvorljiv u ma-stima i resorbuje se iz creva samo u prisustvu žuči i žuč-nih kiselina. Depo se nalazi u jetri i to u maloj količini. Nestabilan je u alkalijama i na svetlu. Vitamin K2 sinte-tišu mikroorganizmi u tankom crevu i njegova se hemijska struktura donekle razlikuje od vi-tamina K1. Vitamin K5 osim hemostatičkih ima i antiseptička svojstva. Uloga: vitamini K su po-trebni u jetri za sintezu faktora koagulacije, od-nosno zgrušavanja krvi i zaustavljanja krvare-nja (hemostaza). Dopri-nosi boljoj mineralizaciji kostiju.Vitamin K je sli-čan koenzimu Q i može da učestvuje u tkivnoj respiraciji.

Zora Pavlović, viša medicinska sestraLekovita dobričica

Dobričica je nežna biljka livada, polja i voćnjaka. Do-bričica uopšte nije otrovna, tako da se u terapeutskim dozama, bez većih problema može davati i deci. Zahvalju-jući marubinu biljka lekovito deluje kod akutnih, a poseb-no kod hroničnih plućnih bo-lesti: hroničnog bronhitisa, opstruktivnog bronhitisa, as-tme gde deluje smirujući ka-šalj i oslobađajući disaj-ne puteve od sluzi, kod emphysema i slično.

Posebno se preporu-čuje za lečenje dece, a između ostalog zato što kod njih (mada slično deluje i kod odraslih) vrši energetsku stimu-laciju-ojačavanje. Do-bričica je tonik, što je i logično jer u sebi ima gorkih sredstava-amara. Diuretičko svojstvo je sva-kako korisno i kod srčanih obolenja, uravnoteženja cirkulacije, kod bubrežnih obolenja i obolenja kom-pletnog urinarnog trakta. Čaj od dobričice :1 do 2 k.k.dobričice prelije se sa šoljom proključale vode, poklopi se i posle 20 min ocedi. Ako se pije u okvi-ru indikacija vezanih za disajni sistem treba sladiti medom po ukusu.

Savetima lekara do boljeg zdravlja

Mentalno zdravlje se definiše kao stanje dobrog i skladnog psihičkog funkci-onisanja koje podrazumeva odsustvo psihičkih poreme-ćaja. Mentalna higijena se bavi, pre svega, prevenci-jom i promocijom psihičkog zdravlja.

- U radu sa mladima bi do-datno trebalo raditi na osve-šćavanju da vode brigu o svom mentalnom zdravlju, da ume-ju da prepoznaju uzroke svo-jih frustracija, konflikata, te da ih naučimo da na njih rea-guju realistično pozitivno, da budu spremni da se suoče sa preprekama, usvoje zdrave ži-votne stilove, da nauče da kažu ne, da nauče da komuniciraju sa drugima, da se ne dosađuju i posebno bih izdvojio da upo-znaju i shvate svoja osećanja. Najčešći problemi kod sred-njoškolskih učenika, na prvom mestu su problemi ljubavne prirode, partnerski odnosi. Iz-dvojio bih nemotivisanost, be-zperspektivnost, nedostatak pažnje od strane odraslih, ne-prihvaćenost u društvu, nedo-statak samopozdanja i slično. Prisutni su neki oblici neprila-

gođenog ponašanja kao i bole-sti zavisnosti poput zavisnosti od nikotina, mobilnih telefona (društvene mreže, igrice), kla-dionica, alkohola i psihoaktiv-nih supstanci. Prijave da učeni-ci imaju neku vrstu zavisnosti nemamo. Ukoliko dođe do pri-jave, škole reaguju u skladu sa Zakonom i pravilnicima kojima je tačno određen protokol po-stupanja u datim situacijama. U školama su svi oblici rada na prevenciji poremećaja i zaštiti mentalnog zdravlja prisutni. Najčešći oblik je savetodavni razgovor sa učenikom ili gru-pom učenika koji imaju sličnu problematiku. Učenici se često javljaju i dolaze na savetodavni razgovor. Najčešća pitanja su: Da li sam u depresiji, šta je de-presija, Kkko prevazići strah, kako se osloboditi crnih misli i slična pitanja, objašnjava Čaba Korhec, pedagog u Politehnič-koj školi u Subotici.

Savetovalište za školsku decu i omladinu u Domu zdravlja Su-botica, godinama , kroz radio-nice, savetodavni rad i konti-nuiranu psihološku pomoć, doprinosi jačanju individualnih kapaciteta mladih, unapređenju njihovih socijalnih veština ka-nalisanju anksioznosti i agre-sivnosti.

- Rezultat toga je primetna promena mladih prema važ-nosti mentalnog zdravlja, uz pohvalan pomak njihove per-cepcije - od stava život je nešto što mi se događa, prema život je nešto što stvaram, jer uče-stvujem u njemu, što upravo i jeste bitan razvojni zadatak

mladih. Savetovalište posećuju deca i mladi svih uzrasta, naj-češći problemi su neadekvatan uspeh u školi koji proizilazi iz nedostatka motivacije, slabo razvijenih radnih navika kao i problemi u rešavanju konflik-tnih situacija. Među mladima dominiraju prolazne reaktiv-ne smetnje vezane za psihičko , fizičko i socijalno sazrevanje, kao što su doživljaj neprihvaće-nosti, neshvaćenost i usamlje-nost, poljuljano samopouzda-nje, problemi sa vršnjacima i roditeljima, strah od novih si-tuacije i nespremnost da se rizi-kuje. Mlade nije zaobišla bolest modernog doba - anksioznost pa sve češće prijavljuju panične napade, opsesivne misli i uzne-mirenost koja je uzrokovana strahom od budućnosti - kaže Olga Terek, psiholog u subotič-kom Domu zdravlja.

Stručnjaci ocenili da mladi nedovoljno brinu o sopstvenom mentalnom zdravlju

Anksioznost je bolest Anksioznost je bolest modernog dobamodernog dobaMladi su i dalje nedovoljno svesni da moraju da brinu o svom mentalnom zdravlju. U školama tvrde da rade da se to koliko toliko promeni, ali smatraju da društvo u celini takođe nedovoljno brine o mentalnom zdravlju, te da je to i dalje tabu tema

Ključ u osnaživanju porodice

Najvažniji problem kod mladih je oduvek bio problem identifikacije - ključni mome-nat u kojem izgrađuju svoj pogled na svet i društvo, tvr-de psiholozi.

Porodica je mnogo strada-la zbog svega što se dešava, gubi na značaju i kao model i kao uzor, odnosi u porodici su loši na svim relacijama: braća sestre , roditelji -deca, nema razgovora, nema delje-nja emocija a ni nasilje nije retkost. Naš osnovni cilj i rad usmeren je na osnaživanje porodičnih odnosa, ocenjuju stručnjaci.

Autor: A. Šiška

Izvori K vitamina nalaze se u zele-

nom bilju -kupus, karfi-ol, prokelj, spanać, ko-priva, indijska lucerka (alfafa), listu pitomog i divljeg kestena, i dru-gim. Voće i gljive su siro-mašni vitaminom K.

Slično bršljanu dobričica ispoljava

veliku, antiseptičku moć na koži, lečeći gnojne procese, zapaljenja na njoj, sanirajući inficirane i otvorene rane.

Mladi su isti kao i ranije, ni manje inteli-gentni i krea-tivni, ni više

agresivni, buntovni i neposlušni jedini je problem u našoj percepciji njihovih potreba i moder-nim sredstvima komunikacije čiji smisao najčešće nedovoljno shvata-mo ili prihvatamo

Olga Terek Čaba Korhec

12

NOVE

13. 3. 2020.

Grad

Zbog neplaćanja ali-mentacije roditelji često završe na sudu, a u Osnovnom sudu u Subotici godišnje se obradi oko 1.300 predmeta, koji se tiču povrede porodičnog pra-va - kazala je Rozalija Tumbas, predsednica Osnovnog suda u Subotici i dodala da više od pe-tine roditelja ne plaća alimenta-ciju.

- Ovo je aktuelna tema i treba je razmatrati 366 dana u godini, to nije samo porodična stvar, nego i si-stemska. Postoje zakonske i moral-ne obaveze prema deci, koju moramo ispoštovati. Primetno je formiranje novih formi životnih zajednica, što je suprotno tradicionalnim oblici-ma porodica, na kakve smo navikli. Zakonska regulativa se sprovodi, ali nedostaje krajnji deo - oni kojima je izdržavanje potrebno. Država je obezbedila da se krivični predmeti sprovedu, ali naplata dospelih po-

traživanja za izdržavanje često, ako imate pravosnažno-krivičnu presu-du za neizdržavanje, nije dovoljna. Alimentacioni fond bi bio trajno za-konsko rešenje, koji bi uredio dopune u sistemu i postojećem zakonu oko nedavanja izdržavanja. Ponekada se dogodi da neke naše sudije krivičari izbegavaju obavezu da kažu o kojem iznosu se radi, te vraćaju stranku po-novo na parnicu, ili na izvršenje i tu nas je Evropski sud za ljudska prava pomalo pretekao. Nedavanje izdrža-vanja je psihološko- ekonomsko nasi-lje nad onim ko ima pravo na to, naj-češće decu - rekao je između ostalog prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman u Subotici.

Jelena Petrik Popović, sudija Osnovnog suda u Subotici, kaže da u sudskoj praksi Osnovnog suda u Su-botici, sve je aktuelniji problem izdr-žavanja maloletne dece. Očigledno je da minimalna suma za izdržavanje maloletnog deteta nije usklađena sa minimalnom zaradom roditelja, te takvo stanje dovodi i stranke, od-nosno roditelje u tešku situaciju oko donošenja presude. Sudije nailaze na prepreke, jer roditelj radi na crno, a prinudna naplata se često teško pro-cesuira, jer onaj ko plaća alimentaciju često živi kao podstanar. Kod razvo-da, majka najčešće nastavlja da se sa-mostalno brine o detetu, a često po-slodavci angažuju zaposlene da rade

i po ceo dan, što uvećava problem - rekla je Jelena Petrik Popović.

Milka Belančić, zamenik Osnovnog javnog tužioca u Subotici, istakla je da lice koje ne daje propisano izdrža-vanje, čini krivično delo.

-Mnogo šire je sada postavljena za-štita prava dece, a krivično je kažnji-vo izbegavanje davanja izdržavanja, čak i za lica koja ne rade, a fizički su sposobna. Nakon tri meseca neplaća-nja neizdržavanja, lice koje se stara o detetu, može podneti krivičnu pri-javu. U Osnovnom javnom tužilaš-tvu godišnje u proseku se podnese 16o krivičnih prijava, zbog nedavanja neizdržavanja, u 80 odsto slučajeva okrivljeni su muškog pola, a oštećeni su u 90 odsto deca.

Autor: A. Šiška

Okrugli sto „Nedavanje izdržavanja i društvena solidarnost” u Subotici uputi je poru-ku, da je potrebno još više urediti Zakon o porodičnim odnosima, koji bi na sistemski način regulisao davanja izdržavanja

Održan Okrugli sto na temu Nedavanje izdržavanja i društvena solidarnost pokrajinskog zaštitnika građana

Godišnje u Subotici Godišnje u Subotici podnese se oko 160 prijava podnese se oko 160 prijava za neizdržavanjeza neizdržavanje

U 30 odsto slučajeva okrivljeni plate dugova-nja, te se krivične prijave odbace, podaci su Osnov-nog suda u Subotici.

Postoje zakonske i moral-ne obaveze prema deci, koju moramo ispoštovati do kraja, jer ovo jeste po-rodični ali je i sistemski problem

U Gradskoj biblioteci održana tradicional-na smotra recitatora

Pesniče naroda mog

Zbog radova na vo-dozahvatuDanas prekid vodosnabde-vanja u Novom Žedniku

Tradicionalna smotra reci-tatora pod nazivom „Pesniče naroda mog”, organizuje se svake godine na nivou Re-publike Srbije, a u Subotici je održana juče, 12. marta, u 9 časova u Gradskoj biblioteci Subotica.

Na smotri recitatora uče-stvovali su osmaci i učenici srednjih škola.

Smotra je imala takmičar-ski karakter, a pored osnov-nih i srednjih škola, učestvo-vala su kulturno-umetnička društva, udruženja i kulturni centri Subotice.

Viši rang takmičenja biće održan u petak, 20. marta, s početkom u 10 časova, tako-đe u Gradskoj biblioteci.

Iz Sektora proizvodnje vode JKP „Vodovod i ka-nalizacija” obaveštavaju građane-korisnike usluga u Novom Žedniku, da će zbog radova na vodozahvatu Novi Žednik, 13. marta, uperiodu od 8. do 10 sati doći do pre-kida u vodosnabdevanju po-trošača.

U obaveštenju se kaže, da nakon uspostavljanja vodo-snabdevanja, može doći do eventualnog kratkotrajnog zamućenja vode prolaznog karaktera.

Autor: N. H. K.

Autor: N.H.K.

predmeta godišnje zbog neplaćanja ali-mentacije roditelja, koji često završe na sudu, rešava Osnovni sud u Subotici

1300

13

NOVE

13. 3. 2020.

Imamo potvrdne odgovore da je država spremna da na ovom sistemu radi i da se on implementira što pre. Posle sastanka sa predstavnicima Ministarstva pravde će biti održana javna rasprava. Zatim će Fondacija okupiti sve relevantne činioce koji će biti deo samog sistema. To su mobil-ni operateri, mediji, lokalni i sa nacionalnom frekvencijom, veliki trgovinski lanci i drugi – kaže Igor Jurić.

Na početku će, objašnjava Jurić, postojati protokol dok se, ukoliko bude potrebe ne izmene ili ne uvedu novi članovi zakona, koji bi zakonski obavezivali sve one koji treba da učestvuju i reaguju po nalogu tužilaštva ili po-licije kada dete nestane.

- Uvođenje „Amber Alert“ sistema je jako važno za bezbednost naših najmlađih sugrađana. Očekujem da ovo bude još jedna velika stvar koju je država učinila da bi se povećala bezbednost dece u Srbiji – kaže Jurić.

Naš „Amber alert“ će biti vrlo sličan modelima iz ino-stranstva, ali će biti usklađen sa ovdašnjim potrebama i onim što je najbolje za našu decu, poručio je Jurić.

Siguran je da bi njegova ćerka Tijana bila živa i da mala Monika ne bi prošla sve kroz šta je danima prolazila kada je oteo Ninoslav Jovanović da je Srbija već imala sistem potrage kao što je „Amber Alert“.

- Da su svi nacionalni mediji na vreme obavestili da se desio nestanak, Monika bi već posle dan ili dva bila spasena. Ali, i Tijanin i slučaj Petra i male Maše pokaza-li su značaj ovog sistema i zbog toga je i država uvidela potrebu za tim i brzo je reagovala. Iskreno se nadam da će sve biti završeno do izbora – naglasio je Jurić.

Na značaj sistema „Amber Alert“ Fondacije je ukaza-la i spotom u kome se odvija dramatična priča o otmici devojčice. Priča ima srećan kraj zahvaljujući potrazi u

koju je uključeno celo društvo, institucije, ali i građani i u potragu se kreće istog trenutka.

Sistem funkcioniše tako da kada nestane dete poli-cijski službenik pokreće sistem. Uključuju se odmah svi mediji, prekidaju se programi elektronskih medija i objavljuje se informacija o detetu, prenose je portali, a slika deteta je na bilbordima, benzinskim pumpama, marketima. Mobilni operateri šalju SMS ili MMS. Buk-valno se cela država uključuje u potragu. Očigledno je da uvođenje nije komplikovano, dokazuju primeri zemalja koje imaju ovaj sistem, ali nije ni skupo, kaže Jurić. Si-stem, po kome podaci i fotografija deteta, i otmičara ako je poznat, dopiru do građana, omogućavaju da uz pomoć validnih informacija policija bude efikasnija u potrazi.

Najčešći kriterijumi za pokretanje specijalnog sistema potrage su da je u pitanju maloletna osoba, ako postoji potvrda policije da objava neće ugroziti život deteta, ako postoji sumnja da će otmičar povrediti dete ili su okolnosti nestanka nepoznate. Mehanizam se neće po-kretati ako je dete pobeglo od kuće, osim ako ima manje od 13 godina

- Ne smemo da čekamo da se nešto desi, već mora-mo svi zajedno da delujemo preventivno i tako spasemo našu decu. Da se nikada ne ponovi slučaj moje Tijane – zaključio je Igor Jurić.

Nove mere Vlade o virusu korona

Ne trčite odmah u domove zdravlja, ali odložite putovanja za Uskrs!

Nove mere vlade Srbije povodom širenja korona virusa u Srbiji, pored ostalih su da na osnovu stava epi-demiologa, u ovom trenutku nema obustave nastave, ali se nastavlja intezivno pra-ćenje situacije u vrtićima, školama i na univerzitetima

Zabranjuje se javno okupljanje više od 100 osoba u zatvorenim prostorijama.

Ko bi trebalo da odloži putovanjaVlada Srbije poziva građane Srbije koji rade

u inostranstvu i koji dolaze sa područja sa in-tenzivnom transmisijom koronavirusa, a plani-raju dolazak u zemlju za predstojeće uskršnje praznike, da putovanje odlože. Pored opreza i propisanih mera, pratiće se situacija u školstvu, vrtićima a sve je spremno za moguće scenarije.

Građani koji imaju simptome koje izaziva ko-ronavirus, ne treba da idu u domove zdravlja ili bolnice, već bi trebalo da se obrate dežurnom epidemiologu, za bliže informacije na brojeve telefona.: +38164 8945-235 (broj koji je otvorilo Ministarstvo zdravlja), Institut za javno zdravlje Srbije Batut: +38111 2684-566, ili insitute/zavo-de za javno zdravlje na teritoriji na kojoj građani borave.

Telefoni kol-centara preko kojih građani mogu da se informišu su sledeći:

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, 064/8028894 i 064/8028895,

Zavod za javno zdravlje Sombor 062/1956866, Zavod za javno zdravlje Subotica 064/1009276. Radno vreme Kol-centara je od 8 do 22 časa svakodnevno.

Podatke o telefonskim linijama možete prona-ći na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za zdrav-

Društvo

Autor: N.H.K.

Još jedna pobeda Fondacije „Tijana Jurić“ na pomolu

Srbija uvodi Srbija uvodi „Amber Alert“„Amber Alert“Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“, nakon sastanka Radne grupe koja radi na pripremi implementacije „Amber alert“ sistema u Srbiji, izjavio je da smo „na korak od dana kada će ovaj sistem obavešta-vanja u slučajevima nestanka dece zaživeti u našoj zemlji“.

Autor: V. B. K.

Uvođenje „Amber Alert“ siste-ma je jako važno za bezbednost naših najmlađih sugrađana. Očekujem da ovo bude još jedna velika stvar koju je država učini-la da bi se povećala bezbednost dece u Srbiji – kaže Jurić.

14

NOVE

13. 3. 2020.

DruštvoU Grunfu specijalna premijera filma LOGLINE

Sećanja na četiridecenije karijere Elektičnog orgazmaReditelj i producent filma „LOGLINE” Marija Vukić, u Subotici, u kafeu Grunf prisustvovaće premijeri fil-ma, koji slavi 40 godina nastupa Električnog orgaz-ma, a predstavlja prvi dokumentarni film benda

U kafeu Grunf 19. marta poseti-oci mogu da vide specijalnu pre-mijeru filma LO-GLINE, reditelja i producenta Marije Vukić.

-Prateći Elek-trični orgazam na njihovoj prekooke-anskoj turneji, pro-leća 2018. godine, slikamo portret jednog od najpo-pularnijih i najdugovečnijih rok bendova na prostorima bivše Jugoslavije, otkrivajući zanimljive i manje poznate detalje koji su činili njihovu 39 godina dugu karijeru, a sve direktno iz sećanja samih članova benda.

No censure, no filter. Neverovatni nastupi i specijalne nagrade na festivalima Beldocs IDFF Srbija, Dokufest, Prizren, DORF Vinkovci, Cineday, Makedonija, Prvi ka-dar, Sarajevo, a zatim - Ex Yu u fokusu, Specijalna na-grada Festivala - obeležila je 2019. godinu.

Scenario filma je radila Marija Vukić, direktor fotogra-fije je Michko Netchak , montaža je Marija Vukić and Michko Netchak a u filmu je originalna muzika benda Električni orgazam.

Marija Vukić je rođena 1976. godine u Beogradu. Di-plomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Be-ogradu i doktorirala na Fakultetu za kulturu i medije. Učestvovala je na radionici podržanoj od strane Kreativ-ne Evrope. Član je EWA (European Network) aso-cijacije u Strazburu, podr-žane od strane Kreativne Evrope.

Bavi se teorijom i ek-splikacijom raznovrsnih kulturnih i podkulturnih fenomena, organizaci-jom i promocijom kultur-no-umetničkih projekata i festivala.

Promocija obrazo-vanja je izuzet-na motivacija i za škole i učenike, kako je potvrđeno i na na 15. Međunarodnom sajmu obrazovanja „Putoka-zi” u Novom Sadu, gde uče-stvuju predškolske do viso-koškolskih ustanova.

Tehnička škola „Ivan Sarić„, je-dina je među osnovnim i srednjim školama iz Subotice dobila srebrnu medalju za kvalitet, na novosad-skom Međunarodnom sajmu ob-razovanja.

- Trudićemo se da budemo još uspešni-ji i da sledeće godine osvojimo zlatnu me-dalju - rekao je direk-tor Tehničke škole „Ivan Sarić”, Željko Rajčić.

O sve boljim re-zultatima škole, sve-doči i podatak, da je u drugom polu-godištu prethodne školske godine, broj aktivnosti je bio isti kao u čitavoj godini pre nje. Škola uče-stvuje u projektima Erazmus + u sarad-nji sa dve škole iz Turske, tu je i proje-kat razmene učenika i nastavnika sa brat-skom školom iz Đen-đeša u Mađarskoj, a bar jednom godišnje učenici i nastavnici iz bratskih škola u Kra-gujevcu, Užicu i Kuli gostuju u nagrađenoj subotičkoj školi.

- Nastavljamo projekat dualnog obrazovanja, u ko-jem smo od 2014. godine, trenutno se izrađuje dokumen-tacija za projekat re-noviranja školske zgrade, dvorišta, fiskulturne sale i novog objekta za praktičnu nastavu, svake nedelje or-ganizujemo neko putovanje, gosto-vanje, stručna usavršavanja, stalno imamo neke aktivnosti - kaže direk-tor Rajčić.

TŠ „Ivan Sarić” je i jedina škola u Srbiji, u kojoj se već 14 godina odvi-ja manifestacija Projektna nedelja. Učenici uz pomoć nastavnika sami

osmišljavaju ideje, realizuju ih i prezentuju. Ove godine će se ta manifestacija, na ko-joj će učestvovati preko 100 učesnika iz 6 srednjih i ne-koliko osnovnih škola, odr-žati 8. aprila. Istoga dana će biti održan i Sajam obrazo-vanja.

U ovoj školi svakodnev-no 80 posto učenika koristi računare, dok ih ostalih 20 posto koristi jednom nedelj-no. U poslednje tri godine, škola je opremljena sa 5 no-vih računarskih kabineta, 3D štampačem i još jednim vozilom za obuku učenika, za vozače B kategorije. Uče-nici škole koja još više želi da bude po meri deteta, posti-žu značajne rezultate na re-publičkim i međunarodnim takmičenjima, uglavnom iz stručnih, ali i opštih predme-

ta. Razloge za dobijenu nagradu po-tvrđuju i dosadašnja priznanja, među kojima su „dr.Đorđe Natošević„ za uspešno realiziovanu školsku godi-nu, „28.april” za rezultate u bezbed-nosti i zdravlju na radu. Želimo da naša škola bude savremena, ukloplje-na u evropske tokove, škola kojom su zadovoljni učenici, nastavnici i druš-tvena zajednica, kaže Rajčić.

Srebrna medalja za kvalitet Tehničkoj školi „Ivan Sarić„

Rajčić: Želimo biti deo Rajčić: Želimo biti deo evropskih putokazaevropskih putokazaTehnička škola „Ivan Sarić”, jedina škola iz Subotice, osvojila je srebrnu medalju za kvalitet, na 15. Međunarodnom sajmu obra-zovanja „Putokazi” u Novom Sadu, a i jedina je škola u Srbiji, u kojoj se već 14 godina odvija manifestacija Projektna nedelja

Kosanović

godina ispunjena kreativ-nim radom na filmu, a re-zulat specijalna nagrada

učesnika iz 6 srednjih i više osnovnih škola,

učestvuje na Projektnoj nedelji

2019.

100

Autori: N. Skenderović

Trudićemo se da sledeće go-dine osvojimo zlatnu medalju - kaže direktor TŠ „Ivan Sarić”, Željko Rajčić.

Direktor Tehničke škole „Ivan Sarić”, Željko Rajčić

Autor: N. H. K.

Marija Vukić

15

NOVE

13. 3. 2020.

Društvo

Kao i prethodna dva me-seca, organizovale su veliku akciju prikuplja-nja namirnica i za samo dva sata uz pomoć hu-manih sugrađana obezbedile su namirnicama i potrepštimana 80 porodica.

Njih tri Tijana Mijović, Josipa Ron-čević i Dana Radomrović su u grupi „Obrok za porodicu Subotica”, na druš-tvenoj mreži „Fejsbuk”, okupile više od 4.500 članova, a od osnivanja krajem prošle godine do danas obezbedile su pomoć za više od 150 porodica iz Subo-tice i svih prigradskih naselja. Donacije građana, privatnika i svih drugih koji pomažu nikome nisu trajno zagaran-tovane, već je od početka akcija osmi-šljena sa ciljem da hrana stigne na pra-

vu adresu u trenutku kada porodica ili pojedinac imaju finansijski ili bilo koji drugi problem i nisu u mogućnosti da prebrode dan ili nekoliko dana i nede-lja. Osim hrane i higijenskih sredstava građani pomažu lekovima, poklanjaju nameštaj, odeću i mnogo toga što ne-kome nedostaje, a njima nije potrebno. Prvenstveno se vodi računa da roditelji sa decom i stari i bolesni dobiju obroke, a mesečno jednom organizuju veliku ak-ciju prikupljanja namirnica. Prvi put, u januaru, sakupljeno je 30 paketa, drugi, u februaru, više od 100, a sada 80.

- Akciju nastavljamo putem društvene mreže, a idućeg meseca ćemo ponovo pozvati građane da lično donesu dona-

cije. Ljudi velikog srca i nas tri smo tu za one kojima smo potrebni - kaže Ti-jana Mijović.

Mnogi ih pitaju odakle im snage, vo-lje i kako uopšte stižu sve što zahteva ovakva vrsta pomoći.

- U jednom danu bude puno emoci-ja. Smeha i suza, ima i kada pomislimo da je dosta, da ne možemo više, ali do-

voljan je samo jedan zagrljaj koji je to-liko jak i daje nam snagu. Potrebno je tako malo, nekome smo mi radost, spas i nada u bolje sutra. Neke priče se ne mogu opisati rečima. Posetili smo sada šest porodica u Tavankutu i obradova-li 16 dece. Dobile smo najlepše zagrlja-je. To je stvarnost - zaključila je Josipa Rončević.

Humanost na delu

Subotičani i volonterke obezbedili Subotičani i volonterke obezbedili hranu za 80 porodicahranu za 80 porodicaŽene koje su već pokazale i dokazale šta znači biti human, Tijana Mijović, Josipa Rončević i Dana Radomro-vić, više od tri meseca, pored porodičnih i poslovnih obaveza, svakodnevno spajaju porodice u Subotici i oko-lini koje imaju obrok više sa porodicama koje nemaju novca i namirnica za pripremu obroka

Autor: V. K. B.

paketa hrane obezbeđe-no je u februaru, u janua-ru, za početak 30 paketa,

a sada 80.

100

Neke priče se ne mogu opisati reči-ma. Posetili smo sada šest porodica u Tavankutu i obrado-vali 16 dece. Dobile smo najlepše zagr-ljaje. To je stvarnost - zaključila je Josipa Rončević.

16

NOVE

13. 3. 2020.

Poslednjih pet go-dina radi se bro-janje jedinki vrste šafranjika, koja je među najugrože-nijim biljkama u Srbiji, na rubu trajnog iščezavanja. Sredinom sedmice, 11. mar-ta organizovano je brojane svih jedinki šafranjike. San-dra Čokić Reh iz JP Palić Ludaš objašnjava, da je cilj brojanja da se sagledaju re-zultati aktivnosti na revita-lizaciji staništa „Subotička peščara”.

-Ne možemo definisati koli-ko ih ima, dok se ne uradi apso-lutno brojanje, a svi iz Sektora za zaštitu prirode i JP uključi-li su se u te aktivnosti, pa oče-kujemo da će ove nedelje biti završeno brojanje na području Predela izuzetnih odlika „Su-botička peščara”. Razlog ugro-ženosti je direktno uništavanje biljke, kada je taj lokalitet pre 2o godina preoran, (2002.), a ovim brojanjem želimo da vidi-mo kako se ostvaruju aktivno-sti na revitalizaciji tog staništa, kaže Sandra Čokić Reh.

Proteklih godina su rezulta-ti bili izuzetno dobri. Uočeno je značajno povećanje broja je-dinki u cvetu, povećanje uku-pne površine na kojoj se pojav-ljuje ova biljka, kao i veliki broj novih lokaliteta, na kojima ova vrsta nije konstatovana od kada se radi projekat praćenja stanja - monitoringa.

Tadašnji pokušaj proširenja obradivih površina je prouzro-

kovao fragmentaciju iskonskih staništa ove vrste i doveo je na rub opstanka.

U cilju sprečavanja daljeg propadanja staništa i smanje-nja populacije vrste, upravljač je 2008. godine pokrenuo proje-kat revitalizacije staništa kroz sprovođenje mera aktivne za-štite prirode - krčenje drvena-stog podrasta i košenje na loka-litetima sa izvornom travnom vegetacijom.

Istraživanja. Poređenjem svih dostupnih podataka dosadaš-njih istraživanja oko šafranji-ke, dokazalo se, da je populaci-ja uz vodotok Kireš najbrojnija u Panonskom biogeografskom regionu (područje Mađarske, istočne Rumunije i severni deo Srbije).

Na području Mađarske sve populacije su male, brojnost jedinki šafranjike samo na jed-nom lokalitetu je veća od 1000 jedinki. To ukazuje na značaj aktivnosti naše zemlje i na po-većanu odgovornost vezanu za očuvanje ove vrste unutar Pa-nonskog regiona.

Šafranjika je višegodišnja ze-ljasta biljka, visoka 8-15 cm. Ima krtolastu lukovicu sa kožastom tunikom i dva do tri lista, koji su linearno lancetasti, goli i jav-ljaju se u proleće za vreme cve-tanja (februar - mart). Cvetovi su ružičasti ili ljubičasti, retko beli. Vrsta je zaštićena Pravil-nikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih

divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.

Prebrojavanje. Apsolutno brojanje jedinki je značajno zbog praćenja stanja - kako sta-ništa, tako i same vrste. Usta-novljavanjem populacije, videće se koliko brzo napreduje revita-lizacija šumostepskih staništa i da li su i koliko aktivnosti na merama aktivne zaštite priro-de, koje upravljač realizuje od 2008. godine, efikasne.

- Sakupljeni podaci su osnova za izradu strategije zaštite lo-kalne subpopulacije šafranjike. Snimljeno stanje je osnova za dalji monitoring i mogućnost uključivanje naših institucija u međunarodne projekte - Di-rektiva o staništima i vrstama.

Zaštita populacije uz vodotok Kireš zahteva međunarodnu saradnju i koordinirane aktiv-nosti upravljača, sa obe strane granice, kaže direktor Marta Dobo.

Tamaš Vinko, stručni sarad-nik Vizitorskog centra za zašti-tu prirode, vodio je posetioce i novinare do mesta brojanja, gde je razgovarano i sa upravljači-ma sa obe strane granice.

Ekologija

Osnovni uzroci ugro-ženosti

Eutrofizacija i ubrzana suk-cesija ekosistema, neade-kvatno upravljanje staništem - uzoravanje - koje dovodi do fragmentacije staništa, divlje i domaće životinje - nekontro-lisana ispaša i uništavanje i direktno vađenje i odnošenje jedinki

Javno preduzeće „Palić-Ludaš„ i Nacionalni park „Kiškunšag” iz Mađarske

Brojanje šafranjike na Brojanje šafranjike na revitalizovanoj revitalizovanoj „Subotičkoj peščari”„Subotičkoj peščari”Javno preduzeće „Palić-Ludaš„ i Nacionalni park „Kiškunšag” iz Mađarske, organizovali su apsolutno brojanje jedinki vrste šafra-njika u zaštićenom području, predeo izuzetnih odlika „Subotička peščara” i na području Mađarske

Autor: N.H. Karanović

Autor: N.H. Karanović

Preoravanjem step-skih površina 2002. godine uništeni su i stepski fragmenti Kireškog pašnjaka.

Novi proizvodi Liber blue Group sve traže-niji na tržištu, koje trenutno vapi za antibak-terijskim proizvodima

Antibakterijski proizvodi Liber blue Group sve traženiji na tržištu

Liber blue Group d.o.o. Subotica, povećao je svoju proizvodnju zbog novonastale situacije sa korona vi-rusom u zemlji i okruženju, kako bi preduzeće zadovoljilo potrebe tržišta

Fabrika Liber blue Group d.o.o. Subotica udvostručila je proizvodnju antibakterijskih proizvoda da bi zadovoljila potre-be tržišta svojim kvalitetnim proizvodima.

-Uvedena je dvadesetčasovna proizvodnja, jer želimo da po-mognemo i omogućimo tržištu da odgovori zahtevima potražnje. Naime, zbog novonastale situacije sa korona virusom, antibak-terisjka sredstva su veoma tražena, ogroman je broj narudžbi, a nedovoljno proizvoda, pa smo kao proizvođači povećali proi-zvodnju, kažu iz Liber blue Gropa.

Prevelika potražnja uvela je i višesmenski rad u tom preduze-ću koje proizvodi antibakterisjki sapun , antibakterijsko sredstvo za staklene i radne površine, antibakterijsko sredstvo za podove i ASEPSOCLIn 1%.

-Ova paleta antibakterijskih sredstava proizvoda Liber blue group je komplet koji bi trebalo svaka domaćinstvo da ima u kući, za dezinfekciju podova, stakla, radne površine, ruku i svih ostalih površina s akojima ljudi dolaze u kontakt, objašnjavaju namenu antibakterijskih proizvoda u Liber blue Gropu.

Kako napominju i potrošači, ova sredstva koriste ne samo u domaćinstvu, nego i na poslu, u radnim prostorijama pa i u pre-voznim sredstvima. Koriste ih i vozači autobusa i mnoge struke koje rade na poslovima posle kojih je neophodna dezinfekcija.

17

NOVE

13. 3. 2020.

Lane Gutović u razgovoru za Nove subotičke novine kaže da je iz Beča stigao u Suboticu, sa svo-jom predstavom Obično veče, a da očekuje sa radošću susret sa subotičkom publikom, jer zna da je Suboti-ca grad čija publika mnogo zna o kulturi i pozorištu.

-Sala Rim je bila prepuna, fasciniran sam subo-tičkom publikom, a kažu da je u sali sedelo više od 500 posetilaca, kaže poznati glumac.

U sali prilagođenoj teatarskom ambijentu, po-setiocima je humor predstave Obično veče plenio pažnju, netremice su pratili duhovota izlaganja poznatog umetnika.

-Subotica je grad koji ima odnegovanu publi-ku, koja imamoglo bi se reći gotovo više znanja o kulturi nego beogradska publika. Pozorište je odmah iza religije, što se tiče trajanja, pa kada to čoveku uđe u krv, kako se kolokvijalno kaže, kada se navikne čovek na pozorište, teško se takva navika iskoreni u više gene-racija. Pretpostavljam da je to razlog što u Su-botici ima dosta ljudi okrenutih pozorištu, upoređujući, čak više nego u Beogradu, kaže Lane Gutović.

Zbog velikog intere-sovanja umetnik će na-stupiti u istom prosto-ru i 22. marta, ukoliko zbog aktuelne situacije ne bude pomeren rok predstave, kažu iz Agencije Aleksandra Travel

Pitamo Umetnika, da li je bio u prilici da bo-ravi na Evropskom festivalu filma na Paliću ili je učestvovao na samom Festivalu.

-Čuo sam za Palićki festival filma, nisam ni-kada bio na projekcijama Festivala. Kada se go-vori o značaju nekog festivala za Grad, mislim da tako duga festivalska tradicija kao što je ima Festivala na Paliću veoma značajna, kao i dubro-vačka i druge, pre svega po broju ljudi koji dolaze na festival. Ne pamtim kada sam poslednji put bio na nekom Festivalu, ali pažljivo pratim pu-bliku sa predstava. Mene zanima publika, a sve proslave i promocije festivalske i druge, manje me zanimaju.

Kakva je Vaša publika, predstava Obično veče je obišla svet.

-Generalno na moju predstavu dolaze ljudi ko-jima smeh nije stran, ljudi koji se ne smeju na silu, nego zato što je nešto duhovito.Na sceni postoji samo sto i stolica, nema igri svetla, nema baleta, golih žena koje se razmeću, reklo bi se nezanimljiv ambijent. Što je više ambijent neza-nimljiv, to meni više laska broj ljudi koji dolazi na predstavu. Dolaze da me čuju, zanima ih šta govorim o sadašnjim ili bivšim događanjima, pa i onome što će tek biti.

Dugo igrate ovu predstavu, je li teško nepre-stano igrati, da li improvizujete.

-Teskt menjam stalno, a da ga ne menjam, ne bi ljudi dolazili po nekoliko puta da gleda-ju predstavu. Tu nema bravura, prevrtanja preko glave, krvavih košulja. Ovom predsta-vom im nudim samo razgovor i mnogo smeha. Izgleda da je moja ponuda publici prihvatlji-vija, nego neke druge manifestacije, jer uvek dolaze u velikom broju, kaže Lane Gutović u Subotici.

Kultura

Autor: N.H. Karanović

Subotica je grad koji ima odnegovanu publiku, koja im-amoglo bi se reći gotovo više znanja o kulturi nego beo-gradska publika. Pozorište je odmah iza religije, što se tiče trajanja, pa kada to čoveku uđe u krv, kako se kolokvi-jalno kaže, kada se navikne čovek na pozorište, teško se takva navika iskoreni u više generacija.

Obično veče Laneta Gutovića, u prepunoj sali Rim hotela Gallerija

Subotica je grad Subotica je grad čija publika ima čija publika ima mnogo znanja o mnogo znanja o pozorištu i kulturipozorištu i kulturiVeliki pozorišni umetnik i poznati glumac Lane Gutović napunio je salu Rim sa preko 500 posetilaca u subotičkom hotelu Galleria, svojom predstavom „Obično veče, a za Nove subotičke novine kaže da ga najviše zanima publi-ka, koja voli humor i pozorište, a manje mari za festivalske promocije

Završna svečanost za ljubitelje klizanja

Veličanstveni šou na leduKroz program pod nazivom „Veličanstve-ni šou”, u organizaciji Gradskog saveza Sport za sve Subotice, stavljena je tačka na sezonu 2019/2020 u umetničkom rekreativ-nom klizanju.

– Svake godine se priključuju novi članovi, a tu su i oni koji su već nekoliko sezona na ledu. Osnovni cilj progra-ma je da deca i odrasli, bez obzira na uzrast i klizačke sposobnosti imaju mogućnost da se upoznaju i uče ele-mente umetničkog klizanja. Program im nudi mogućnost da rekreativno treniraju umetničko klizanje, kao i da sva naučena umeća prikažu putem revijalnih nastupa – isti-če Merima Kulić, trener umetničkog klizanja, koja je vo-dila program.

Nastup u okviru revije imali su: Anamarija Nadaški, Lana Mirkov, Matea Ifković, Ema Mirkov, Mirjana Guba-tović Radaković, Jovana Ćirjaković, Dušana Marijanu-šić, Manuela Mikuška, Reka Janušić, Milica Stojiljković, Livia Molnar, Majda Ćakić, Kalina Reković, Kira Terteli, Mihaela Ifković, Tara Stevanov, Sofija Šild, Ema Ivko-vić, Sanja Mihajlović, Mia Sagmajster, Bruno Đuraković, Đuro Vukov, Lena Rudinski, Staša Stankov, Mila Ćakić, Milica Zelić, Elena Abraham, Petra Babić, Sofija Des-potović, Iskra Romić, Iva Stojanović, Iva Radovanović, Lena Radovanović, Emeše Šimonji, Janja Nalčić, Tara Zindović, Horvat Virag, Vida Uzelac, Korina Kurai, Oskar Đuraković, Elena Samardžić, Tatjana Antunović, Marija-na Poljovka, Elena Trećakov, Kočmar Oršolja i Stefan Ristić.

18

NOVE

13. 3. 2020.

Istorija

DENTAXSTOMATOLOŠKA ORDINACIJA

Dr Milan KosanovićDr Jelena Kosanović

Tel: 024/557-377 063/505-723

Radno vreme:Po