Ciljevi lekcije su upoznavanje sa:-WAN tehnologijama,-protokolima WAN mrea,-ureajima WAN mrea-povezivanjem lokalne mree na Internet korienjem WAN tehnologija.Definicija Uloga WAN mrea je povezivanje udaljenih LAN mrea, kao i drugih tipova mrea, tako da ureaji sa jedne mree mogu komunicirati sa ureajima udaljene mree.

Engleski termini

WAN (Wide Area Network) - Mre koje pokrivaju iroko geografsko podrujeService provider - prualac uslugaleased line - iznajmljena linijadialup - povezivanje pozivanjem telefonskog broja ISDN - Integrated Service Digital Network

WAN (eng. Wide Area Network) mree, nasuprot PAN, LAN i MAN mreama, su raunarske mree koje pokrivaju iroko geografsko podruje.Najvei i najkompleksniji poznati primerak WAN mree je sam Internet, iako se pod WAN terminom podrazumeva i svaki zasebni link izmeu dve povezane, udaljene take na Internetu. Uloga WAN mrea je povezivanje udaljenih LAN mrea, kao i drugih tipova mrea, tako da ureaji sa jedne mree mogu komunicirati sa ureajima udaljene mree.

Mnoge WAN mree su privatne i predstavljaju vlasnitvo pojedinca ili kompanija.Druge, postavljene od strane provajdera usluga (eng. Service Provider), pruaju korisnicima usluge povezivanja dve i vie udaljenih mrea, ili omoguavaju pristup Internetu.WAN mree se najee grade korienjem iznajmljenih linija. Na svakom kraju iznajmljene linije, nalazi se ureaj koji ima mogunost rutiranja saobraaja.

Karakteristino za WAN mree je to da je brzina WAN linkova viestruko manja od brzine lokalnih mrea.Razlog za male brzine WAN linkova je cena.Ovo je bitna karakteristika WAN-a koja se obavezno uzima u razmatranje prilikom projektovanja mree. Brzina i prenos podataka preko WAN linkova uglavnom zakupljuju od telekomunikacionih kompanija.

WAN link u ovom sluaju je telefonska veza izmeu dva modema.Veza raunara i modema je uglavnom serijska veza (za eksterne modeme) koja se ostvaruje ili preko RS-232 serijskog ili preko USB (eng. Universal Serial Bus) porta.Slika. Raunar povezan na Internet preko modem servera provajdera korienjem WAN linka provajdera

Da bi se ostvarila WAN veza (eng. link) potrebno je da na oba kraja linka postoje ureaji koji: -Vre prilagoenje na standard kojim je implementiran fiziki sloj WAN linka; u primeru sa slike serijsku vezu modulie u signale pogodne za prenos telefonskim kanalom. -Prua usluge nivoa linka (drigu nivo OSI modela, enkapsulacija u frejmove) -Rutira pakete; u primeru sa slike operativni sistem ima ulogu rutera koji ima jedino default rutu i to ka modemu, ili drugim reima, bilo koji paket sa bilo kojim odreditem bie poslat preko modemskog linka.

Na sl. je prikazan sluaj veze dve lokalne mree preko WAN linka. Slika. Relativno kompleksna mrea sa dva rutera povezana preko WAN linka

Kao to se sa slike vidi, ruter na levoj strani mree ima dva prikljuka (eng. Porta): -jedan Ethernet na koji je preko svia povezano vie raunara lokalne mree, i jedan WAN port (zavisno od tipa WAN veze modem, ISDN, ADSL, i sl). -drugi ruter pored ovih, ima jo jedan WAN port kojim je povezan na Internet. Raunari lokalne mree sa leve polovine slike mogu pristupiti Internetu: ruter njihove mree je i njihov gateway.Paketi namenjeni ostatku sveta sa lokalne mree doi e do rutera preko Etherneta. Ruter e ih rutirati preko WAN linka do rutera sa Internet vezom. Kako paketi nisu namenjeni desnoj mrei, na osnovu odredine adrese desni ruter e pakete poslati na svoj drugi WAN link Internet.

Napomena: broj portova, kao i namena portova se razlikuje od modela do modela rutera. Kao to je u prethodnom poglavlju reeno, postoje i modularni ruteri u kojima korisnik moe dodavati portove po elji.Tako, korisnik moe sastaviti ruter sa par WAN i par LAN portova, pri emu, na primer, WAN portovi podravaju: jedan ADSL, drugi ISDN, trei telefonski prikljuak, itd. Ovakve varijante rutera su relativno skupe, ali bez obzira, iroko rasprostranjene.

Fiziki nivo WAN-aPostoji vie opcija prilikom izbora WAN linka. Najbitniji parametri o kojima se govori prilikom izbora WAN tehnologije koja e biti zakupljena od provajdera su: - cena prenosa informacija, -cena postavljanja i podeavanja, - brzina, - kanjenje paketa.

Generalno, sve WAN tehnologije moemo svrstati u etiri karegorije: - Iznajmljena (zakupljena) linija, eng. termin Leased line, - Komutacija kanala, eng. Citruit Switching - Komutacija paketa, eng. Packet Switching - Komutacija elija, eng. Cell relay

Iznajmljena linijaIznajmljena linija predstavlja serijsku vezu izmeu dve take na kojoj ne postoji deljenje protoka izmeu vie korisnika. Pod pojmom serijska veza podrazumeva se veza kod koje je mogue u jednom trenutku poslati samo jedan bit. Vie bitova alju se jedan za drugim serijski. Iznajmljene linije se uglavnom uzimaju u zakup od telekomunikacione kompanije na odreeno vreme.

Na osnovu elektrinih karakteristika, izgleda konektora i sl, razlikujemo sledee standarde fizikog nivoa na serijskom linku: EIA/TIA-232, EIA/TIA-449, EIA-530, X.21, V.35, HSSI i druge.Slika. Standardni konektori za serijske veze

Prednost iznajmljene linije je ta da je prenos informacija siguran u smislu bezbednosti, jer je celokupan vod u vlasnitvu onoga ko vod iznajmljuje, tj. nije deljiv. Prednost je takoe i zanemarljivo malo kanjenje veze.

Mana je previsoka cena. Iznajmljene linije su najskuplji nain povezavinja. Drugi veliki nedostatak ovakvog vida povezivanja udaljenih lokacija je taj da cena zavisi od razdaljine, tj. cena znatno raste sa poveanjem rastojanja.

Najzastupljeniji protokoli drugog nivoa OSI modela koji su zastupljeni na ovom tipu WAN mrea su:-PPP (eng. Point to Point - Potocol) protokol, u prevodu, od-take-do-take. Moe se sloobdno rei da je ovo jedan od najzastupljenijih protokola drugog nivoa kod WAN mrea. Kako je Ethernet protokol zastupljen na veini dananjih LAN mrea, tako je PPP prootkol zastupljen na veini WAN mrea. - HDLC (eng. High Level Data Link Control) ovo je osnovni protokol iz koga je izveden PPP protokol. HDLC nudi manji broj usluga od PPP protokola.

Komutacija kanala i komutacija paketaVeza izmeu dve take se svrstava u kategoriju veza sa komutacijom kanala ukoliko je vezi te dve take posveen ceo kanal i nema deljenja kanala sa drugim korisnicima. Karakteristika je da je ovakvu vezu pretodno neophodno uspostaviti pozivanjem druge strane u komunikaciji. Tipian primer ovog tipa komunikacije je telefonski poziv (eng. dial-up).

Prednost ovakvog vida komunikacije je manja cena u odnosu na iznajmljenu liniju. Kanjenje je takoe zanemarljivo malo.Cena se plaa u zavisnosti od rastojanja i trajanja poziva, to se moe uzeti kao mana. Za manu se takoe moe uzeti i mala brzina koja je tipno od 9.6 kbps do 56 kbps za modeme, pa do 144 kbps za ISDN. Mana je i to to je poziv prethodno potrebno uspostaviti, za razliku od iznajmljene linije. U sluaju dialup-a kod centrale sa pulsnim (a ne tonskim) biranjem brojeva, ovo moe prouzrokovati veliku neudobnost u radu.

Tipini protokoli drugog nivoa za ovakav vid komunikacije su takoe PPP, HDLC, ali i LAPD, ukoliko se radi o ISDN vezi (eng. Link-Access Procedure over D-chanel). Komutacija paketa je vrsta veze izmeu dve take projektovana u cilju smanjenja cene koja je velika konica svih prethodno navedenih standarda.Ideja kod kreiranja ovakve vrste komunikacije je ta da, ukoliko telekomunikaciona kompanija iznajmljuje kanal jednoj osobi ili firmi, cena zbog trokova odravanja mora biti visoka. Meutim, ako taj isti kanal istovremeno deli vie korisnika, cena se proporcijalno smanjuje.

Deljenje kanala postie se time to telekomunikacione kompanije ugrauju na oba kraja linka ureaje koji sakupljaju podatke od vie korisnika, dele ih u pakete koje numeiru na poseban nain i alju ih preko linka. Sa stanovita korisnika, korisnik ne vidi ovu podelu, i ima utisak kao da je ceo link iskljuivo njegov. Na osnovu paketa koji putuju u okviru telekomunikacione kompanije, ovakve mree su i dobile naziv paketne mree. Tipini predstavnici ovih mrea su X.25 mrea koja se najee koristi za povezivanje bankomata, i FrameRelay koju koriste kompanije kako bi povezale svoje lokalne mree u razliitim gradovima u jednu mreu. Brzine o kojima se govori kod ovakvih mrea su od 48 kbps za X.25, do 45 Mbps za FrameRelay.

Velika prednost je da cena ne zavisi od rastojanja, ve samo od brzine protoka koji se zakupljuje. X.25, zbog male cene (ali i malog protoka), pogodan je za povezivanje bankomata za centralni server banke, jer je koliina podataka koja se prenosi po jednoj transakciji veoma mala. Mana je neznatno vee kanjenje paketa u odnosu na prethodne tipove WAN linkova. Tipian predstavnik protokola drugog nivoa ovih mrea je FrameRelay protokol, odnosno, precinzije, LAPF protokol (eng. Link Access Procedure for Frame-relay).

Da bi se pribliili brzinama koje postoje na lokalnoj mrei bilo je neophodno razviti hardver koji e velikom brzinom deliti korisnike informacije na pakete i slati ih preko paketne mree. Da bi ovakva brzina komutacije bila mogua, proivoai opreme su pakete ograniili na veliinu od 54KB, to je izuzetno malo u poreenju sa, npr., FrameRely-om. Ovakvi paketi se nazivaju elije, a ovakve mree se nazivaju elijske mree (eng. Cell relay). Tipine brzine kreu se oko 150 Mbps. Protokol drugog nivoa elijskih mrea je ATM protokol (eng. Asynchronus Transfer Mode).

PPP protokolPoint-to-Point Protokol je protokol data link nivoa koji se esto koristi za uspostavljanje veze preko WAN linka. Uglavnom se koristi za dialup veze preko modema i ISDN-a. Ovaj protokol obezbeuje enkapsulaciju i adresiranje na linku na kome su povezana samo dva ureaja, pa otuda i naziv, u prevodu, od-take-do-take. Enkapsulacija i adresiranje paketa se obezbeuje kao kod Etherneta na lokalnim reama. Adresiranje je naravno mnogo jednostavnije jer na linku postoje samo dve take.

PPP se najee koristi za vezu na serijskom kablu, telefonskoj liniji, mobilnom telefonu, specijalizovanim radio linkovima, ili optikim vodovima (primer SONET mree, eng. Synchronous Optical Networking). Veina Internet servis provajdera koristi PPP protokol da bi omoguio pristup svojim korisnicima Internetu. Dve modifikacije PPP protokola - PPPoE PPP preko Etherneta (eng. Point-to-Point Protocol over Ethernet), i - PPPoA PPP preko ATM-a (eng. Point-to-Point Protocol over ATM), One se esto koriste od strane servis provajdera za povezivanje korisnika ADSL-a (DSL-a u optem sluaju) na Internet.

PPP protokol moe se pokrenuti na skoro bilo kom tipu WAN linka (na FrameRelay ne moe). Za razliku od etherneta, gde je prioritet u dizajnu bilo adresiranje na deljivom medijumu, kod PPP-a nije toliko panje posveeno adresiranju koliko je razivjen (izdvajamo): - mehanizam kompresije podataka koji se prenose, -mehanizam za autentifikaciju korisnika, -mehanizam za spajanje vie linkova u jedan virtuelni link veeg kapaciteta, i dr.

Kompresija podataka je tehnika koja koristi redundantnost podataka koji se prenose kako bi se sa manje bitova prenela to vea koliina informacija. Ovo iz ugla krajnjeg korisnika ima dva efekta:- manju cenu prenosa informacije, i - veu brzinu prenosa informacija.

Samo postojanje servis provajdera bazira se na injenici da provajderi svoje usluge naplauju. Ovo je omogueno mehanizmom autentifikacije PPP protokola.

Autentifikacija je proces prijave korisnika na sistem. Ovaj proces je takav da u trenutku iniciranja veze, korisnik koji inicira vezu alje svoje korisniko ime i ifru. Druga strana proverava da li je korisnik validan (da li ima uplaene Internet sate, plastino reeno) i dozvoljava ili ne dozvoljava uspostavljanje PPP protokola na WAN linku.

Spajanje vie linkova u jedan (eng. Multilink, opcija PPP protokola) je mogunost da se postojanje dve ili vie veza izmeu dve take posmatra kao jedna veza. Tako, iz ugla PPP protokola dva ISDN kanala od po 64kbps se mogu koristiti istovremeno kao jedinstveni PPP link pri emu se dobija brzina od 128kbps.

Napomena: u sluaju ISDN-a ova usluga mora biti podrana od strane provajdera (aktivirana Multilink opcija), s tim da se oba kanala naplauju kao dva nezavisna poziva: duplo.

EnkapsulacijaPPP protokol, kao protokol drugog nivoa OSI modela, prihvata pakete sa mrenog nivoa i enkapsulira ih u okvire (eng. Frame), slino kao kod Etherneta. Bez ulaenja u detalje o dimenzijama pojedinih polja, izgled PPP frejma je prikazan na slici.

Fleg oznaava poetak frejma i koristi se kako bi se ureaji sinhronizovali. Polje adrese se ne koristi i sadri sve logike jedinice (broadcast). Ovo polje je zadrano zbog eventualnih nadogradjni protokola. Polje kontrola veze sadri podatke bitne za proces uspostavljanja veze i kontrole toka okvira. Podaci su podaci paketa pristiglog sa mrenog nivoa, dok je eksuma mehanizam koji se koristi za detekciju.Slika. PPP frejm

Faze PPP protokolaPPP protokol je projekotvan tako da nakon uspistavljanja veze na fizikom nivou prolazi kroz nekoliko faza, poev od uspostavljanja PPP linka, zakljuno sa prekidanjem PPP linka. Faze su sledee: 1.Fizika veza prekinuta Ovo je iniicjalna faza PPP protokola, pre uspostavljanja veze, odnosno zavrna koja nastupa nakon zavretka PPP sesije. U ovoj fazi ne postoji veza na fizikom nivou izmeu taaka. Ukoliko se radi o telefonu, veza je prekinuta, a ako je u pitanju iznajmljena linija, verovatni uzrok je ili iskljuen konektor, ili nefunkcionisanje provajdera usluga.

2. Faza uspostavljanja veze Ovo je faza u okviru koje obe strane PPP linka dogovaraju parametre veze, kao to su: koji e algoritam za kompresiju biti korien (i da li e se uopte koristiti), da li se koristi opcija multilink, i sl. Nakon uspenog zavretka ove faze protok frejmova na PPP linku moe krenuti, a PPP ulazi u narednu fazu, fazu autentifikacije korisnika.

3. Autentifikacija korisnika Nakon uspenog postavljana parametara linka u prethodnoj fazi, ukoliko je podeeno, na PPP linku se prelazi na fazu autentifikacije. Jedan od uesnika u vezi alje svoje podatke u vidu korisnikog imena (eng. username) i ifre (eng. password), dok druga strana na svom operativnom sistemu proverava da li poseduje u svojoj bazi takvog korisnika, i ako da, da li korisnik ima pravo pristupa. Ukoliko je odgovor potvrdan, veza se uspostavlja i prelazi se u narednu fazu. Ukoliko ne, PPP link se prekida, nakon ega dolazi do automatkog prekida fizike veze (kod veza koje rade na principu komutacije kanala, telefonka veza). Ova i prethodna faza su poznate pod nazivom LCP faza PPP protokola (eng. Link Control Procedure procedura kontrole linka).

4. Faza protokola mrenog nivoa Ova faza nastupa nakon uspenog zavretka prethodnih faza, i ovo je faza u kojoj protokoli mrenog nivoa (IP na primer) mogu nesmetano biti prenoeni kroz uspostavljeni link. Ova faza se naziva i NCP faza PPP protokola (eng. Network Cotrol Protocols).

Faza prekida veze U ovu fazu se ulazi iz nekoliko razloga: na odluku korisnika da prekine fiziku vezu ukoliko je telefonska veza u pitanju, generalno na prekid veze na fizikom nivou, ukoliko je neuspena autentifikacija korisnika, ukoliko ima isuvie smetnji na vezi pa je veina primljenih paketa sa pogrenom eksumom, i sl.

Dialup modem i ISDNDialup i ISDN su WAN tehnologije koje koriste tehniku komutacije kanala za prenos informacija. Obe tehnologije se nalaze na prvom sloju OSI modela (fiziki), nad kojim se u veini sluajeva pokree PPP sesija. Koriste se uglavnom za povezivanje pojedinanih korisnika na Internet preko provajdera usluga. Mogue je i celu lokalnu mreu povezati na Internet ovim putem, ali se to ne praktikuje zbog male brzine koju ove tehnologije pruaju.

Brzine modemske veze su 1.2, 2.4, 4.8, 9.6, 14.4, 19.2, 28.8 i 33.6 kbps, ukoiko je bar jedan od uesnika u komunikaciji povezan na analognu telefosku centralu, dok je brzina kod digitalnih telefonskih centrala do 56 kbps. ISDN je digitalna tehnologija koja korisniku prua dva naezavisna kanala, svaki po 64 kbps. Prednost ovih tehnologija je jednostavno podeavanje i izuzetno mala cena potrebne opreme. Mana je to to cena veze zavisi od trajanja i razdaljine.

Problem razdaljine provajderi usluga reavaju na taj nain to u svakom gradu postavljaju pristupnu taku, ili koriste usluge telekomunikacione kompanije za jedinstvenom cenom na celoj teritoriji zemlje (brojevi sa pozivnim 042 u Srbiji).

Dialup modemModem je skraenica nastala od rei MOdulator-DEModulator, je naziv ureaja ija je namena prenos digitalnog signala preko analogne, telefonske linije.

Ovakav ureaj moe se postaviti kao modul modularnih rutera, ime se obezbeuje povezivanje lokalne mree sa kompleksnijom konfiguracijom i filtriranjem saobraaja, ili se moe ugraditi u raunar, to je ei sluaj.

PC raunari su opremljeni modemima obino u vidu dodatne PCI kartice. Pored PCI varijante modema, postoje i eksterni modemi koji se ne ugrauju u kuite. Ovakvi ureaji se sa raunarom povezuju serijski (RS232 ili USB), a pogodni su zbog toga to uglavnom na sebi imaju niz indikatora u vidu LED dioda, koje kazuju da li je veza uspostavljena, da li trenutno ima prenosa, greaka, i sl. Napomena: neki modeli imaju dva telefonska prikljuka, tada, jedan od prikljuaka (line) se koristi za uvoenje telefonske linije u modem, a drugi (phone) za eventualno povezivanje telefona, koji se moe koristiti kada raunar ne koristi modem.

Uloga modema je da obezbezi fiziki nivo veze izmeu korisnika i provajdera (ili generalno reeno, izmeu dve take).Slika. PCI i eksterni modem

Modem ima mogunost otvaranja veze, biranja broja i prekida veze. Nakon biranja broja, svaki bajt koji doe od raunara do modema prevodi se u analogni signal (zvuk na odreenoj frekvenci) i alje kroz otvorenu liniju. Obrnuto, kada do modema doe analogni signal prevodi se u odgovarajui niz nula i jedinica i dostavlja raunaru. Modemi se na telefonsku liniju povezuju RJ-11 konektorom. Ovaj konektor ima etiri pina, od kojih se koriste dva u sredini.Kabl do modema je obian telefonski, dvoilni, i ne zahteva se odreeni kvalitet kabla (kao na primer kod Etherneta kabl sa upredenim paricama zobg smanjenja nivoa uma).

ISDNISDN (eng. Integrated Service Digital Network), je mrena tehnologija koja koristi princip komutacije paketa, s tim da obezbeuje diigtalnu vezu do samog korisnika. Osnovna varijanta ISDN-a naziva se BRI (eng. Basic Rate Interface) i korisniku omoguava dve digitalne linije za prenos informacija (telefon, Internet, i sl.) od po 64 kbps i jedan upravljaki kanal od 16 kbps.Linije za prenos inofrmacija nazivaju se B kanali (eng. barrier), dok je kanal za prenos upravljakih signala D kanal (eng. delta).

Za BRI ISDN se kaze i da je 2B+D ISDN. Pored BRI-a, postoji i PRI (eng. Primary Rate Interface) sa 23B+D u Americi i Japanu i 30B+D u Evropi, sa ukupnim portokom od 1.5Mbps, odnosno, 2.048Mbps. Svi ISDN kanali multipleksiraju se na jednoj telefonskoj parici i tako prenose do centrale. Ureaj koji obavlja ovaj zadatak naziva se NT ureaj (eng. Network Terminator). U svim zemljama Evrope, pa i Srbiji, NT je po zakonu vlasnitvo telekomunikacione kompanije i dobija se na korienje uz kupovinu usluge.

Uloga NT terminatora sa strane korisnika je da prui dovoljan broj korisnik prikljuaka za povezivanje telefona, faksova, raunara, i sl, kao to je prikazano na slici.Slika. NT ISDN ureaj

Primer NT ureaja prikazan je na sledeoj slici. Slika. Network terminator to se povezivanja raunara na internet tie, postoje dve varijante NT ureaja: ISDN modem i ISDN ruter.

ISDN modem NT ureaj koji telekomunikaciona kompanija daje uz zakupljenu uslugu uglavnom sadri ugraen ISDN modem. U tom sluaju dovoljno je ureaj povezati serijskom (RS232 ili USB) vezom sa raunarom i instalirati drajvere koje provajder isporuuje uz ureaj. Ukoliko NT ne sadri modem, u raunar je potrebno ugraditi ISDN modem i, naravno, instalirati drajvere koje proizvoa isporuuje.

Topologija veze raunara preko ISDN modema je data na slici. Slika. Topologija povezivanja ISDN modema u ulozi NT ureaja U oba sluaja efekat je isti: podeavanje, uspostavljanje i prekidanje veze je identino kao kod analognog dialup modema.

ISDN ruter Bitno je istai za ISDN tehnologiju da je brzina uspostavljanja veze neuporedivo vea nego kod analogne veze. Praktino, moe se rei da se veza uspostavlja trenutno. Ova karakteristika moe se iskoristiti za povezivanje lokalne mree na Internet preko ISDN rutera.

Slika. Topologija povezivanja lokalne mree naInternet preko ISDN rutera

ISDN ruter ima dva interfejsa: jedan ka lokalnoj mrei, a drugi ka ISDN liniji. Princip rada je sledei: -Ruter posmatra odredinu adresu paketa. Ako je paket namenjen lokalnoj mrei ruter ne preduzima nikakvu akciju. - Ako je paket namenjen spoljnoj mrei, ruter proverava da li je veza sa provajderom uspostavljena, i ukoliko jeste, alje paket na ISDN interfejs. - Ukoliko veza nije uspostavljena, ISDN ruter poziva provajdera, loguje se na sistem PPP protokolom, i tada alje paket. - Ukoliko ni jedan paket ne stigne niti ode sa ISDN porta za unapred definisano vreme, veza se prekida.

Engleski termin za ovakve rutere je dial-on-demand ruteri, ili u prevodu rutiranje na zahtev. Zbog velike brzine kojom se ISDN povezuje sa provajderom korisnici na lokalnoj mrei i ne znaju da je veza bila prekinuta pre nego to bi ukucali neku adresu u svoj browser. Ukoliko proe, tipino 2 minuta, a da niko sa lokalne mree ne pristupa Internetu veza e se automatski prekinuti, to znaajno utie na smanjenje cene razgovora i Interneta koristi se samo kada treba, i onoliko koliko treba.

Na boljim modelima ISDN rutera mogue je i filtririrati saobraaj i time ne dozvoliti ba svakome sa lokalne mree pristup Internetu i korienje resursa. Podeavanje ovakvih ureaja specifina su za svaki model svakog proizvoaa, s tim da je zajedniko za sve ISDN rutere da se mora podesiti broj telefona provajdera koji se poziva, kao i korisniko ime i ifra.